UDC 821.163.41-4.09 Crnjanski M.

821.163.41-95
ESEJI MILOA CRWANSKOG O SRPSKIM
ROMANTIARIMA
Gorana Raievi
SAETAK: U radu se predstavqaju eseji koje je Milo
Crwanski posvetio srpskim romantiarskim pesnicima: Jova-
nu Jovanoviu Zmaju, Petru Petroviu Wegou, uri Jakiu
i Lazi Kostiu, a pomiwe se i esej pisan o stogodiwici
roewa velikana romantiarske epohe lingviste ure Dani-
ia.
KQUNE REI: esej, Milo Crwanski, srpski roman-
tizam, J. J. Zmaj, P. P. Wego, Laza Kosti, . Danii
Kada 1923. godine poiwe wegova vra saradwa sa beogradskim
dnevnim listovima Politika i Vreme, Milo Crwanski se sve vie
posveuje urnalizmu. Zapoiwui putopisnim reportaama iz Vojvo-
dine, odnosno Banata, Hortijeve Maarske",
1
Rijeke, Dalmacije i sa
jadranskih ostrva, ili opisujui svoja putovawa avionom iznad Srbije,
Crwanski se u meuratnom periodu nakon to je angaovan kao ata-
e za tampu pri naem poslanstvu u Berlinu i kasnije u Rimu sve
vie bavi dnevnopolitikim temama. U tom periodu buknule su i tri
wegove velike polemike: 1929. sa Markom Carom i Srpskom kwiev-
nom zadrugom, zbog negativne recenzije putopisa Qubav u Toskani (koji
e se pojaviti u obliku kwige tek 1930, dakle devet godina nakon to je
napisan), sa Milanom Bogdanoviem, povodom teksta Mi postajemo ko-
lonija strane kwige (Vreme, 9. mart 1932), i sa Miroslavom Krleom
polemika inicirana tekstom Crwanskog Oklevetani rat (Vreme, 16.
mart 1934). Crwanski takoe pie o pozoritu, umetnikim temama,
ak i jedan tekst sa naslovom Mogunost filma kod nas (Vreme, 20. ju-
ni 1929), nekoliko predgovora izdawima stranih pisaca (Flober, Ro-
1
Preokupaciju Crwanskog nebom argumentovao je Petar Xaxi pomiwui tekst
Naa nebesa, objavqen u Vremenu 2326. aprila 1927, koji ovaj autor smatra vrstom lir-
sko-putopisnog" eseja, jednom od nenadmano upeatqivih varijacija na temu neba, sup-
stance bez supstance" (Xaxi, 1993: 230). Pri tom ne treba zaboraviti ni tekst pisan iz
nebeske" perspektive objavqen u Putopisima (1995) pod naslovom Nadzemaqska lepota
Srbije, koji ine fragmenti est reportaa objavqivanih u Politici 1923. i Vremenu
oktobra 1925.
stan) i jedan obiman tekst o ekspirovim sonetima (SKG, 1930,
HHH, 1).
U Letopisu Matice srpske izlaze 1929. wegova literarna seawa na
posleratnu kwievnost, a o srpskim piscima pie prigodnim povodi-
ma: o godiwicima i jubilejima. Otuda se moe uiniti kao sticaj
okolnosti to to je Crwanski u ovom periodu nekoliko tekstova po-
svetio pesnicima romantizma. Meutim, kako smo ve pokuali da po-
kaemo, interesovawe posleratnih modernista, stvaralaca avangard-
nih, ekspresionistikih opredeqewa kojima je pripadao i mladi
buntovnik, moderni Odisej iz Lirike Itake za romantiarsku tra-
diciju imalo je jedan drugaiji i dubqi znaaj. Ono je pre svega znailo
potragu za preteama avangardistiko poricawe tradicije bilo je
osim u sluajevima najradikalnijeg samoporicawa zapravo prevred-
novawe prolosti, izbor onih vrednosti koje e odgovarati novom pe-
snikom senzibilitetu. I pesniki pokret koji je posle velikog rata u
Beogradu imao sva obeleja revolucionarnog zbivawa, traio je svoja
uporita u prolosti; odbacujui neposredne prethodnike, pesnike
zlatnog doba prve srpske moderne mladi pobuwenici opredelili
su se za onu tradiciju ija neobuzdanost i razbaruenost nije odgova-
rala kritiarskom ukusu jednog Jovana Skerlia.
2
Trebalo je vratiti
svrgnute heroje u jednom revizionistikom postupku o kojem je govorio
Todor Manojlovi, jedan od pripadnika ove generacije, u svom tekstu o
Lazi Kostiu: Svaka revolucija je nuno revizionistika; ona se u
krajwoj analizi svodi uvek na ukopavawe neke nove ideje u lanac isto-
rijskog kontinuiteta putem prevazilaewa wenog porekla, wenog izvo-
ra, wenih mahom nepravedno, nasilno svrgnutih pretea i prvoboraca
ijom se borbenom reafirmacijom i sveanim vaspostavqawem da-
kle, jednim revizionistikim postupkom motivie i osvetqava re-
volucionarni in" (Manojlovi, 1997: 413).
Milo Crwanski, koji je pored svojih savremenika Todora Manoj-
lovia i Rastka Petrovia napisao najvie tekstova o srpskim roman-
tiarima, nije se sluajno oglaavao povodom wihovih jubileja i godi-
wica. To su bili pesnici koje je sm voleo i to je bila tradicija za
koju se i sm svesno opredelio, udei za novim stihom i novim sadr-
28
2
Poznato je da je Skerli u poeziji Branka Radievia video poeziju dosta obi-
ne ulnosti, bez pravih, dubokih, intimnih oseawa, bez irokih umnih vidika koji i-
ne veliinu pravih pesnika" (Skerli , 1971: 115), a da e Laza Kosti, kao mrtav" pe-
snik, sa neto talenta i puno tatine" ostati u wegovoj viziji istorije srpske kwi-
evnosti zabeleen samo kao na prvi pisac koji je poeo pisati ivim jambom umesto
tromog srpskog troheja, i kao jedan od osnivaa umetnike drame srpske" (Skerli ,
1971: 167). Osim to ga je iritirala hipertrofija oseawa" u omladinskih pesnika,
ustremio se Skerli posebno na alkoholizam" kao stalan motiv srpske romantiarske
poezije" (Skerli , 1971: 85), koji pronalazi i kod Branka, i kod ure Jakia, i Laze
Kostia. Na ove delove Skerlieve rasprave o romantizmu kod Srba Omladina i wena
kwievnost Milo Crwanski je bio posebno osetqiv uvek iznova ukazujui na
uiwenu nepravdu: Uprqalo se doba naeg romantizma. Zmaj, Jaki, Laza, Branko po-
stadoe, pod kritikom, preanski pijanci" (Mrtva Sent-Andreja u Putopisi, : 95), ili
u jednom intervjuu iz 1929: Pre rata, itavo jedno sjajno doba nae kwievnosti, ro-
mantizam, proglaeno je kao doba alkoholiarske poezije" (E, : 448).
ajima nakon jednog velikog istorijskog i duhovnog preloma u istoriji
oveanstva kakav je bio Prvi svetski rat. U svojim literarnim sea-
wima Posleratna kwievnost, koja su izlazila u Letopisu Matice srp-
ske, pisac eksplicitno iznosi ta je wegovoj generaciji znaio taj po-
vratak romantizmu: Jedan nov stih u naoj kwievnosti, novu prozu,
sasvim nove intencije, razliite od predratnih. to je najboqe: po-
vratak svome, pouzdawe u sebe, u svoje izvore (otuda simpatija za na
romantizam), u nae kwievne razloge, ne traei jednako zapadne ka-
lupe (esto plagijate), a nosei u sebi equ za kwievnim radom, bez
akademskih marifetluka" (E, : 102).
Vraawe romantizmu znailo je vraawe izvornoj tradiciji: onoj
koja je u originalnosti traila vrednost pesnikog stvarawa i koja je
kao takva odgovarala mladima i wihovom tragawu za novim nainima da
izraze svoju duu. Otuda i eseji Miloa Crwanskog o srpskim roman-
tiarima imaju i jednu drugu teinu i ne mogu se itati iskquivo kao
prigodni lanci pesnika koji se u ovom periodu (19221940) moda
najintenzivnije bavio novinarstvom.
Razliiti su povodi o kojima je Crwanski pisao o pesnicima srp-
skog romantizma. Kada su 1925. Wegoeve moti vraene sa Cetiwa na
Loven, on e o ovom pesniku pisati dva puta; Jovanu Jovanoviu Zmaju
posvetie ak tri teksta, po jedan uri Jakiu i Lazi Kostiu. Mo-
da iznenauje iwenica da Crwanski nije napisao poseban esej o
Branku Radieviu, budui da je, jo od mladalake drame Maska, a na-
roito imajui u vidu krug dela strailovskog kompleksa", bio duboko
fasciniran kako linou i traginom sudbinom tako i poezijom ovog
rano umrlog pesnika. Pa ipak, oma Branku Radieviu uinio je jed-
nom i zvanino Milo Crwanski i to povodom stogodiwice pesni-
kove smrti (1924), u izdawu na kojem je saraivao sa svojim kolegama,
pesnicima nove posleratne generacije. Bio je to Almanah Branka Radi-
evia ili, kako je stajalo u podnaslovu ovog izdawa, Pomen devetorice
beogradskih pesnika povodom stogodiwice Brankovog roewa.
Almanah je u neku ruku bio i oblik promovisawa mladih pesnika,
moglo bi se rei uglavnom ekspresionistike orijentacije ili barem
zagovornika novih pesnikih pravaca. Posleratni modernisti, izdaju-
i ovu kwiicu, uinili su jedan gest opredeqivawa: odajui poast
romantiaru Branku Radieviu, pokazali su zapravo kojoj se tradici-
ji svojevoqno priklawaju. Umesto impresionistike parnasosimboli-
stike predratne poezije oni biraju mnogo vie ekstatinu, ekspresiv-
nu poeziju romantiara, dokazujui tim izborom da ona nikako ne pri-
pada kwievnoj istoriji, kako ju je video Jovan Skerli, ve da pred-
stavqa jednu ivu i ivotorodnu tradiciju. Kao hommage pesniku srp-
skog romantizma Branku Radieviu svaki od devetorice koautora (pred-
stavqenih u ovoj publikaciji fotografijom i kratkim biobibliograf-
skim podacima) ponudio je po jedan kratak tekst o poetikim pitawima
i nekoliko pesama. Iako se ova nevelika kwiica moe smatrati labu-
dovom pesmom beogradskog ekspresionistikog kruga, iz onoga to su
wegovi pesnici rekli o poeziji, kao i uvidom u poetske priloge, stie
29
se utisak o koherentnosti jedne poetike ili ak jednog pesnikog pro-
grama, koja moe da opovrgne svaku sumwu u postojawe ekspresionizma
kao pokreta.
3
U stavu Siba Miliia da poezija nije vie igraka
ukusa ve, malo po malo, postaje izraz jednog pogleda na svet", da se
trae novi putevi smisla u spoznaji da jedan lini, sluajni dogaaj
nije mnogo, ako se ne uporedi sa celokupnim" tako da samo u vezi sa
svim, svako oseawe gubi od svog trenutnog i dobija odbleske jedne sve-
opte istine" prepoznajemo istorizam Crwanskog i wegovu sumatrai-
stiku viziju sveopte povezanosti. Slinosti su tolike da Sibe, po-
put svog prijateqa, trai od modernog pesnika takav konstruktivan
duh" koji se moe nai u italijanskom 13. veku ili koji su imali oni
na poetku prolog stolea" kako bi se sve to se primi kroz emoci-
ju podelilo, istesalo, konstruisalo i tako sazidalo u jednu vrstu zgra-
du".
4
Stanislav Vinaver u svojoj pesmi u slavu Branka zida Hramove
/ U vodama, na oblacima / Na ostrvima dalekim" Ranko Mladenovi
uzvikuje: Lirika je ekstaza", dok Todor Manojlovi objawava: Mi
danas traimo, a ve i znamo, imamo jednu poeziju koja, daleko sa one
strane svih kolskih estetika, pravila i shema, potie jedino, iz due
i kazuje, jedino, duu" (Almanah, 1924: b. p.). Kao da i nije vieglasje,
kao da je to jedan jedini glas pesnika koji je izaao iz iwela vojnika
velikog rata.
Milo Crwanski se u Almanahu, osim pesmama Blagovesti, Devojka
i Povorka, oglasio kratkom belekom o poeziji, koja na prvi pogled ne
odgovara veliini" inspiracije koju je od Branka Radievia crpao:
I naa lirika dobie tajanstvenu mo, koju imaju lirike istonih
naroda, ako budemo umeli vezati najlepa i najstarija mesta Viwia,
preko Wegoa i Branka sa naom kubistikom slikom Karadaga, Dal-
macije, Srema, u kojoj su i nai likovi. Ko zna, koliko planina i ma-
nastira duva kroz naa tela, u ovo stolee. Jo jednom nas eka ogrom-
nom sudbinom na 14. i 15. vek. Sva su pesnitva jedno more oko ze-
mqe i bog ivotvorni talasa se po wemu od naroda do naroda. Kopajte,
i na kamenu Hercegovine eno ekaju rei, u Staroj Srbiji oblici, a
30
3
Almanah koji je okupio devetoricu posleratnih pesnika, modernih, avangardnih
nazora i ekspresionistike inspiracije (Sibe Milii, Stanislav Vinaver, Tin Uje-
vi, Ranko Mladenovi, Milo Crwanski, Todor Manojlovi, Gustav Krklec, Rastko
Petrovi i urednik Boidar Kovaevi), kao publikacija mladih" izazvao je uglavnom
negativne ocene konzervativne kritike: osim Sime Pandurovia i Vladimira Velmara
Jankovia, negativno se o wemu izrazio ak i Milan urin, pesnik koji se u srpskoj
kwievnosti javio kao promotor slobodnog stiha. Kritiari nisu propustili da ukau
na to koliko je nedopustiva intencija nove poezije da se vee sa takvom jednom pesni-
kom tradicijom kakva je romantiarska, ali i na promaenu i neuspostavqenu komuni-
kaciju sa duhom romantiarske lirike" (Tei, 1991: 104).
4
Radovan Vukovi u svojoj studiji Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma vi-
di u ovom periodu tzv. konstruktivistike tendencije, koje tumai potrebom za prevazi-
laewem ratnog i posleratnog anarhistikog destruktivizma". Navedene rei, koje pri-
padaju Sibu Miliiu, uklapaju se u ovakvo viewe srpskog ekspresionistikog pokreta,
koji 1924. godine, nakon Almanaha, poiwe da se rastae. U svetlu ideje o konstruktivi-
zmu mogao bi se tumaiti i zaokret" Crwanskog u kritici Otkrovewa R. Petrovia
(1923).
vanredne zemqe pomoi e nam. Raawa i bludi, patwe i ponosi pro-
pevae. Biemo divni i udni igrai nad visoravnima i morima, vid-
ni na daleko, do Azije i Afrike i igraemo od qubavi" (E, : 51).
Rekli bismo da je ova prozna minijatura, objavqena u publikaciji
koja predstavqa vrhunac srpskog ekspresionistikog i avangardisti-
kog posleratnog pokreta, u isto vreme i zamirui glas Crwanskog kao
avangardnog pesnika koji veruje u mo poezije da mewa svet i utie na
budunost. Napajajui se nevidqivim uticajima ne samo umetnosti ve
i davnih qudskih egzistencija sa ukupnou wihovih ivotnih sadr-
ina, intelektualnih ali i emocionalnih: bolovima, smehom, qubavqu
i smru, pesnik je prenosilac i tvorac energija koje preusmeravaju to-
kove istorije. Svrhovitost svega postojeeg, u sveoptoj povezanosti,
uteha je pesnikova u nazirawu opteg smisla traginih sudbina pojedi-
naca i itavih naroda. Umetnost koja sublimira prolost i hrani se
na woj treba samo da oslukuje govor zemqe: Stare Srbije, Hercegovi-
ne, ali i onih zemaqa u kojima je duh radosti mnogo postojaniji. Treba
vezati prolost sa sadawou i to za doba romantizma: doba Viwi-
a i ustanikog ciklusa, Wegoa i wegovih metafizikih zamaha i,
naravno, za lirizam Branka, jedinog srpskog pesnika koji nas doekuje
s osmehom na licu" (Kaanin, 2001: 15). Ako se to uradi na pravi na-
in, veruje Crwanski, poezija moe dobiti tajanstvenu, mistinu mo
obnove, pretvarajui narod koji vekovima u umetnost nije mogao da uz-
die nita drugo osim patwe, u divne i udne igrae koji e igrati od
qubavi.
Crwanski je, kao to je to pokazao u eseju o Vasi ivkoviu, po-
sebnim momentom u istoriji jednog naroda smatrao trenutak prelaza sa
epike na liriku. To se u srpskoj kwievnosti dogodilo tek u romanti-
zmu, wenom najlepem dobu", kako ga je nazivao. Tek u prelazu sa ep-
skih motiva i epskog naina pevawa, kao sutinskog izraza kolektivi-
teta kolektivnih svesnih i nesvesnih sadraja jedne etnike ili na-
cionalne grupacije na lirske, individualistike preokupacije, kao
na originalan, specifian glas pojedinane qudske jedinke i wenih
duhovnih, emocionalnih i intelektualnih sadraja, naslutio je Cr-
wanski, krije se kqu koji jednom narodu otvara put u kwievnu i
umetniku zrelost.
5
Srpska kwievnost stekla je svoju duhovnu i umet-
niku zrelost, prema pesniku Strailova, upravo u eposi romantizma,
a srpski narod je, zahvaqujui toj kwievnosti, mogao da se stavi rame
uz rame sa evropskim narodima.
6
Srpski romantizam je, prema Crwan-
31
5
Kako je to formulisao Veqko Petrovi: ini se da se za sluawe i itawe lir-
ske poezije iziskuje osobita duevna dispozicija, neka vrsta aperceptive duevne obda-
renosti kao i za sluawe sloenije muzike" (Petrovi, V., 1969: 290). Za ovog pesnika
lirika je vazda mera mogunosti pojedinih jezika" (Petrovi, V., 1969: 261).
6
U eseju koji je nastao posle Drugog svetskog rata i godina stranstvovawa Crwan-
skog u Londonu, gde se na pesnik izmeu ostalog bavio i izuavawem engleske kwiev-
nosti, zapaa se da se ovaj prelom, izlazak iz epskog sveta Beovulfa, u ovoj velikoj
evropskoj literaturi dogodio jo u 13. veku sa prodorima francuske epske poezije i u 14.
stoleu, kada ivi i radi Xefri oser: Promene u tu mranu, krvavu, epsku, teutonsku,
poeziju, unela je francuska, epska poezija, koja je preneta u Englesku, kad su je osvojili
skom, doneo duh obnove, oivotvorewa, bio je srpska renesansa. Iako
moda izgleda paradoksalno, ali romatniarski pesnik nije za Crwan-
skog samo onaj ekscentrini usamqenik, izdvojen iz svog kolektiva i
nezainteresovan za wegove tewe. Duh romantiarskog pesnika uvek je
duh oduevqewa itavim narodom". Pa ipak, vezanost ove kwievno-
sti za borbe za nacionalno osloboewe nije Crwanski tumaio u neka-
kvoj uzrono-posledinoj povezanosti politikih prilika kod Srba sa
wihovim duhovnim uzletima. Dosledan u svom idealizmu, veri u primat
ideje nad materijom,
7
Crwanski tragove ivotvornog duha nalazi u do-
menu nepoznatog i nevidqivog": Vreme sve mewa: zasluge, dodeqena
mesta, i presude. A kwievnost sama, samo je ogroman imboraso papi-
ra i moqaca. Ali ivot, duh koji oivqava, dolazi iz nepoznatog i ne-
vidqivog" (O stogodiwici Vase ivkovia, u E, : 33).
Oivotvorujui duh nije meutim isijavao samo iz poezije srpskih
romantiara. U eseju o Vasi ivkoviu Crwanski je izloio tezu o
neizbenom i ak dubqem i postojanijem uticaju ukupnog simbolinog
sadraja Strailova kao hronotopa,
8
kao svete zemqe koja uva duh rano
umrle mladosti, personifikovane u linosti Branka Radievia, a ko-
ju je opet najavqivao u svojoj poeziji panevaki prota. Mo kwievno-
sti u koju je avangardni pesnik, svestan svoje misije, morao da veruje i
koja se ispoqavala uvek kada je u saglasnou s avangardnom poetikom
imao u vidu pesnitvo svoje generacije, kao nain aktivnog uea u
svetu i wegovog mewawa, jewavala je svaki put kada je trebalo prihvati-
ti i priznati uticaje iz prolosti. Uticaj ivota uvek je u takvim mo-
mentima dobijao primat, a to se naroito iskazivalo u interesovawima
koja je Milo Crwanski pokazivao prema linostima i ivotu srp-
32
francuski Normani, u H stoleu. Prvo se ula pesma o Rolandu, zatim o Tristanu i
Izoldi, kraqu Arturu, Karlu Velikom, ali lirske poezije i lirskih pesnika ima, tek u
H veku. Ti pesnici su anonimni. Prvi, poznati, veliki, poet Engleske rodio se tek u
H stoleu, a umro, jedanaest godina posle Kosovske bitke, 1400. To je oser (Chaucer)"
(E: , 158).
7
U svoja dva eseju o Karaoru kao tvorcu srpske drave (1932. i 1934) Crwanski
uzroke jednog istorijskog dogaaja kao to je Prvi srpski ustanak ne vidi u konstelaciji
socijalnih i istorijskih prilika u Srbiji poetkom 19. veka: Seqak Beogradskog paa-
luka pred Ustanak, stoar pre svega, uopte nije krenut nekim agrarnim nemirima, niti
glau, niti materijalnim nedaama. On je krenut duom. I voqom voa" (E: 189). Dua
tog seqaka uvala je, uprkos vekovnom ropstvu, ideju srpske dravnosti, a Karaoreva
linost i wegova voqa kao sile koje su u pogon stavile eqe itavog naroda, taktiko
wegovo znawe", napoleonovska brzina" i neobino geografsko poznavawe Srbije" osta-
ju i za Crwanskog i za svakoga tajna". Uzrok srpskog ustanka nije, po Crwanskom, bio
stomak" ve ideja, a odakle su voi tog ustanka crpli snagu i vrline potrebne za wegovo
ostvarewe, pitawe je na koje nema odgovora. Neka bude to biti ne moe" mistini
je princip ne samo nae istorije, jer po Crwanskom prolost se ne zna", ne samo zato
to je prekrivena talogom vremena ve zato to qudskoj racionalnosti i svetu vidqivog
izmiu povezanosti koje premreuju zemaqske prostore u vremenskom proticawu.
8
O Strailovu kao kompleksnom pesnikom simbolu i wegovoj teini" pisao je
Kaanin u svom eseju o Branku: Nema, posle Kosova, komada srpske zemqe koji je naim
pesnicima bio toliko svet i mio, ni o kome su oni toliko pevali kao o Frukoj gori,
koja je ne samo ouvala rake lavre i penate, nego ih i odenula u evropsko odelo. Ni ma-
we Srba, ni vie srpstva, niti mawe gore, a vie pesama! U kwievnosti se planine ne
mere stopama, ve qubavqu sa kojom joj pevaju pesnici" (Kaanin, 2001: 9).
skih romantiarskih pesnika, u prvom redu ivotima i linostima
Branka Radievia i Petra Petrovia Wegoa. Wegova avangardisti-
ka vera u mo umetnosti da obnavqa i mewa svet izgleda da je najvei
udarac doivela kada ga je, posle Strailova i wegove neograniene
vere u zvezdu zorwau", na Krfu 1925. godine ekao susret sa Serbiom,
zemqom kojoj je, da bi je doveo do radosti, podario sve svoje stihove, a
koja mu se tada ukazala tako strana i tua. U trenutku kada ga je bolna
nesaglasnost sawanog i vienog otrgnula od snova o sveoptoj duhovnoj
obnovi, ini se da je fenomen samog ivota poeo, u mislima Crwan-
skog, na raun umetnosti, da zauzima sve vie mesta. Vera u nevidqivu
mo i vezu proivqenih ivota sa sadawou, vidqiva jo od su-
matraistikih i strailovskih tekstova, izgleda je hipertrofirala u
okupiranost pesnikovu qudskim ivotima i sudbinama i wihovom taj-
nom", a koja je u Crwanskom ivela postojano do kraja. Tu opsesiju is-
kazivao je Crwanski na razliite naine: priajui prie o traginim
sudbinama temivarskih Srba
9
ili otkrivajui svoju zanesenost ivo-
tima velikih qudi: umetnika, vladara filozofa: Mikelanela, Tasa,
Tiberija, Sokrata, Tesle, Direra, Wegoa Ovakva posveenost, koja je
kod kritiara dela Crwanskog inicirala pre svega raspravu o pie-
vom fatalizmu, odnosno o verovawu u ovekovu egzistenciju predodre-
enu sudbinskim, kulminirala je moda u jednoj epizodi isprianoj u
komentarima za Liriku Itake, koju e Crwanski zakquiti reima:
ivot e uvek biti neto vie od literature" (P: 224).
10
Interesovawe Crwanskog za qudske sudbine moe se, meutim, po-
smatrati i sa stanovita romantiarskog koncepta umetnosti kao iz-
33
9
Na primer, tekst Na Temivar (Politika 68. januar 1925) sav je saiwen od
sudbina temivarskih Srba kojih vie nema: U gimnaziji, staroj katolikoj ruevini
pijarista, u onoj istoj u kojoj je i Branko Radievi uio, retko je koji svrio. Koliko
aka mladih i lepih, posledwih iz tih krajeva, udne i zbrkane sudbine. Jednog se svi
najvie seaju; bio je rod prof. Tanezevia, kome nije mogao doi. Sedeo je satima zagle-
dan u aru Ravanice, objavqenu na Antologiji. Upola jo deko, odvuen je u vojsku. Sa
svih frontova stizala su wegova pisma, u wima je bila uvek samo Srbija. Poginuo je tako
strano raskomadan. Sestra wegova, najlepa devojka, poludela. Otac ne doeka da povra-
te Modo, gde su pre stanovali, isui se i umre. Svud neto stendalsko, patetino, me-
lodramsko u tim iznemoglim porodicama. Uiteq skae sa treeg sprata, u avliju srpske
crkvene optine i izdie na kamenu, isti onaj dan, kad novine donose da je Vasi iza-
ao iz Bitoqa. Svo to srpstvo mirie na tamjan, na ploama temivarske pijace, oko
koje su sve trgovine nekad bile srpske" (Putopisi, : 112).
10
U ovoj epizodi Crwanski opisuje mesto svog boravka u Parizu 1920/21. godine,
ulicu u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata, u pucwavi protiv okupatora", kako kae
Crwanski, poginuo jedan na sunarodnik". Taj in ini se Crwanskom vredniji od
stvaralakog, davawe ivota za ideju, vie je od umetnosti:
Skidam mu kapu.
Posle trideset i dve godine, kad sam tamo bio, ja sam stajao zagledan u prozore iza
kojih sam nekad iveo.
Ne mogu da naem u svemu tome nikakav smisao.
Meutim, to ne znai da elim da dam neki naroiti smisao tome da sam uao u li-
teraturu. Naprotiv, veliko je to da oseam da diu oni koji za nama idu, i da e ih uvek
biti, koji su gotovi da poloe ivot, tako, na nekom oku.
ivot e uvek biti neto vie od literature" (P: 224).
raza velikih dua, velikih genijalnih qudi. Todor Manojlovi, savre-
menik Crwanskog i jedno vreme blizak prijateq, bio je sklon da ovakvo
zanimawe za linost pisca izrazi u nekoj vrsti etikog, antilarpur-
lartistikog, antiesteticistikog kqua kojim su avangardisti izra-
avali potewe pevawa iz due" i doslednost kojom pravi pesnik
crpi iz sebe: Svaka velika pesnika reputacija predstavqa, u svojoj
pravoj sutini, vie jedan etiko-oveanski no estetiki presti
i u intimnoj, dubqoj saglasnosti, komplementarnosti pesnika i oveka,
dela i doivqaja ima da se trai posledwi, najsigurniji kriterijum
pesnike vrednosti" (Manojlovi, 1997: 391). I u vezi sa ovom proble-
matikom (o kojoj e jo biti rei jer otvara znaajna pitawa o odnosu
pesnikovog ivota i wegove umetnosti) moe se traiti srodnost Cr-
wanskog sa romantizmom, koji je pesnik Strailova bio sklon da po-
smatra ne kao kwievnu epohu ogranienu istorijskim vremenom ve
kao univerzalni kwievni model stvarawa kojem se i sm priklawao.
Koliko je to zaista bilo pievo uverewe, vidi se iz jednog intervjua
s kraja 1926. godine koji je Crwanski dao Branimiru osiu (i koji je
kasnije objavqen u osievoj kwizi Deset pisaca deset razgovora):
Naoj je kwievnosti potreban pre svega jedan dubok romantizam.
To znai vraawe weno kwievnicima, od sociologa, filologa i ua
koji su avansovali u poznavoce potreba srpskog naroda.
Romantizam, koji je uostalom sad na dnevnom redu i na Zapadu i
koji ne znai ono, to je nekad znaio. Romantizam velikih gradova,
udesnih maina, putovawa, svetskih veza, oboavawa kosmosa, vere,
napora sportskih i neobinih. Pesnik i kwievnik neka ne preza ni
od ega. Neka se die i sputa u vrhunce humanosti i ponore nasiqa.
Zato ja preporuujem kao prethodnu kolu svakog kwievnika: tuinu.
U tuini se smiruje i postaje ist. U tuini se naui teiti visokom
i zaboravqa na sitne domae bede i karijere, na veitu svakidawicu
realizma, kako ga ele nai kwievni politiari.
11
Naoj je kwiev-
nosti potreban taj romantizam, koji se moe uostalom i nastaviti na
najlepi period nae kwievnosti: romantizam Vuka, Branka, Kosti-
a, i zbog nacionalizma, jer predratna naa kwievnost izgledala je
smena u svom majmunisawu Pariza i parnasovaca i Fagea. Bez tog ro-
mantizma, pod ijom se silinom mora previti prut nae zatajane kwi-
evne teorije, naa bi kwievnost ostala uska, dosadna, sva u okviru
bednih naih prilika".
Sa naom rasom, meutim, sa kojom su izvedena tolika velika dela
vojnika, sa naim jezikom, tako divnim u Hercegovini, u Zagorju, u
narodnim pesmama, zato se i kwievnici ne bi krenuli u velike
34
11
Sasvim su, meutim, drugaiji stavovi Crwanskog prema boravku u tuini posle
dugih godina stranstvovawa: Pisac, kao Antej, postaje snaan samo kad dodirne svoju ze-
mqu U tuini se gubi voqa za radom, tuina uvek smawuje ostvarenu koliinu rada"
(E, : 486), kae Crwanski u jednom intervjuu iz 1965, dok u Komentarima za Liriku
Itake ak izrie negativno miqewe o kolovawu naih aka u 19. i poetkom 20. veka
u evropskim univerzitetskim centrima: Ja mislim da je u tuini mnogo naih mladia
propalo" (P: 194).
avanture, gde ekaju pobede, van hrabrosti nae male i uplaene filo-
logije" (E, : 445).
Izmeu romantizma i prave, istinske, velike kwievnosti, oi-
gledno, prema Crwanskom, moe se staviti znak jednakosti. Isidora
Sekuli u jednom svom tekstu iz 1922. sa naslovom Oko naeg romana, u
kojem raspravqa o navodnoj anacionalnoj orijentaciji poratnih eks-
presionista, u itakom protestu i odbacivawu prolosti vidi in
isto romantiarskog bunta:
Kraj sveg prezirawa zastarelih juerawica i glupe sredwevekov-
tine, alarm i juri danawe nae umetnosti nije drugo do romanti-
arska otkinutost od priprostog zadatka naeg jo za dugo vreme, sim-
patian viteki stav, ali ne mnogo vie od toga, pred prastarom, fa-
talnom istinom da se prema nekome ili prema neemu uvek i ipak osta-
je nacionalan" (Sekuli, I., 1964, , 105).
Koliko je Isidora Sekuli imala malo razloga da se brine za ver-
nost Crwanskog nacionalnom principu (a to je i sama izrazila ne-
dugo potom u tekstu Nemiri u kwievnosti), otkriva se u jednom irom
shvatawu romantinog, upravo onakvog kakvog ga je video Crwanski, kao
individualistikog ali i duboko nacionalnog duha u kwievnosti. Ro-
mantizam za koji se Crwanski svojevoqno opredelio, kao vraawe na-
cionalnim korenima, nasuprot parnasosimbolistikom podraavawu
Zapada, uvek je, i po reima samog pisca, bio sinonim onog pesnikog
stvarawa koje je u isto vreme i vrsta nacionalne dunosti.
12
Dve godine kasnije, kada nastavqa da pie o posleratnom sukobu
starih i mladih" u pomenutom tekstu Nemiri u kwievnosti, Isidora
je sasvim sigurna u takav romantizam Crwanskog, uprkos pesnikovoj
pozi ovejanog skeptika i cinika". Ironija i samoironija uvek su tu
kada treba videti mane svoga naroda, to ovog mladog buntovnika ne
ini mawe posveenim romantinom opredeqewu. tavie, bez plitke
patetike romantizam Crwanskog, prema Isidori, dobija odlike velike
bogomdane umetnosti koja (sic!) dolazi iz praha davno proivqenih i-
vota: A ne umeju da pogode ti qudi da je Crwanski, po svojoj poetskoj
osetqivosti, jedan duboko sentimentalni pesnik naih umiruih gra-
dova i naih uzaludnih ivota. Utoliko sentimentalniji, i gori, i
romantiniji, to za bolove stare Vojvodine niko ne mari, i to mno-
gim wenim bolestima i ludostima nema leka pa je najboqe ponosito
utati i sakriti muku i stid, a kad doe da mora da se rikne, onda boqe
prsnuti u smej, nego briznuti u pla. I zato, to tea situacija, Cr-
wanski je sve veseliji Pjero u crnom kostimu. Moda je on u osnovi
35
12
U intervjuima koje je davao po povratku u zemqu 1965. godine Crwanski ne pro-
uta da ustvrdi da kwievnik koji ne sauestvuje u sudbini svog naroda, nije pravi
kwievnik" (E, : 477). Svaki pisac, po Crwanskom, ak i u lirici, uvek je angao-
van: Cela lirika antike Grke je angaovana ne moe biti stranije angaovana.
Spartanac je bio Spartanac, Atiwanin je Atiwanin, ak i Safo je bila angaovana"
(E, : 503). Romantizam je preduslov pesnikog stvarawa uopte jer, kae Crwanski,
poeziju uopte smatram kao neto to se ne moe pisati bez toga to je na romanti-
zam bio: to oduevqewe, ta veza sa itavim jednim narodom, sa itavim jednim krajem"
(E, : 521).
svojoj zbiqa skeptik, ali onda wegov skepticizam nije bez defekta kad
pie o narodu i zaviaju. Jer, zna se, one ivopisno glupe i smene
figure gomila Crwanski pred itaoce naroito onda kad negde u buxa-
ku ima nekoj dragoj i roenoj starudiji konano da izleti dua O, da,
bez romantizma nema naroda, nema istorije, nema junatva, nema poro-
dice, nema ideala, pa nema ni talenata. Kroz onu malu crkvicu je do-
la Crwanskom pesnika dua iz praha starodavne neke bake koja je je-
dino kroz tu bogomoqu optila sa Nevidqivim i Duhovnim" (Sekuli,
1964, , 160161).
Avangardni pesnik Crwanski, koji je novu umetnost video van kule
od slonovae, umeo je da ceni aktivizam romantiarskih pesnika, ak i
kada su oni bili ekscentrici i estete. Svoju zanesenost Lazom Kosti-
em, o kojem je u Parizu trebalo da napie doktorat, objawavao je
mnogo kasnije Crwanski i Kostievom politikom delatnou, nacio-
nalnim angamanom.
13
Mnogo kasnije, u Hiperborejcima, pisae on o
Kjerkegorovoj podeli umetnika na estete i romantiare. Od svoje avan-
gardne faze Crwanski nije naputao svoje duboko opredeqewe za ovu
drugu vrstu umetnika.
14
Isprva avangardistiki angaovano, wegovo de-
lo, ipak, kretalo se uvek u srenim" granicama umetnosti, tavie
iste lirinosti ak i u proznim vrstama, nikada ne rizikujui da bu-
de unieno, ni na tren, direktnom, eksplicitnom tendencioznou;
Crwanski umetnik uspeo je da ostavi po strani svoj angaman poli-
tikog oveka. I dok su wegove nade i aspiracije na ovom poqu bile
mnogo vee od onoga to mu je doputala stvarnost, nepokolobqiva ve-
ra u idealistiki, nematerijalni princip ustrojstva sveta, i nesnaa-
lewe u zakonima koje je nalagala preraspodela moi,
15
dela kwievna
Crwanskog su, ini se, crpla vrednosti iz onih tenzija qubavi i od-
bijawa oprenih emocija pesnikovih prema rodnoj grudi i svom na-
rodu, u kojima se rastrzan kree inidividualistiki princip, roman-
tiarsko pesniko ja u procepu svojih eqa i stvarnosti sa kojom se
sudara. Za Crwanskog je, ini se, romantizam objediwavao tri kvalite-
36
13
Iako je ba Laza Kosti, za razliku od Zmaja, mogao da simbolie pesnika eks-
centirka, usamqenog i neprihvaenog genija izdvojenog iz zajednice, Crwanski je voleo
da istie onu angaovanu stranu velikog srpskog pesnika. U svojim posleratnim inter-
vjuima on je nekoliko puta ponovio iwenicu da je Laza Kosti drao u svom xepu, kod
kue, peat Udruene omladine za koju bi bila smrtna kazna u Austriji izreena"
(E, : 534). ak i Branko nije za Crwanskog samo poet qubavi" ve i omladinac koga
je beogradski policajac, Nikole, pratio i proterao iz Beograda", a wegov pamflet, u
stihu, protiv mrawaka u naoj literaturi, dokaz je, da Radievi nije samo idilian"
(E, : 518).
14
Biti romantik za Crwanskog znailo je biti za slobodu" (E, : 558).
15
Razoaran svojim zanosima, stvarima politike i drave koja je kad se stvara za
svakog ko je muko najvea opojnost", Crwanski se u trenutku iskrenosti ispoveda Kaa-
ninu u pismu iz Rima 18. maja 1939. godine: Nikoga nemam s kim da razgovaram, i ivim
potpuno usamqen. Mislim da smo mi jedna generacija koja je dola iz haosa i koja e
opet otii u haos. Uvek sam eleo da vodim akciju. Sudbina je sad reila tako da sam po-
stao posmatra i izveta (kurz. G. R.). Trudim se da taj posao vrim dobro i poteno,
objektivno. Nisam ni malo pesimist, samo sam svestan da mi nita ne postizavamo lako.
Pa mi je ao da su se qudi razili" (Treakov, 1993: 8485).
ta koja jesu sui generis obeleja velike poezije: lirizam kao vrhunski
glas individualiteta, veza sa nacionalnim kao sublimirani izraz ko-
lektivnog i nuni preduslov pesnike originalnosti, i udwa za me-
tafizikim. Ova tri momenta personifikovana su u tri linosti srp-
skog romantizma: Branku Radieviu, Jovanu Jovanoviu Zmaju i Petru
Petroviu Wegou. Zanimqivo je, pomenuli smo ve, da je o svojim
ivotnim preokupacijama Branku i Lazi Kostiu Crwanski naj-
mawe rekao u nekoj posebnoj esejistikoj formi. Prilika je naravno
bilo: Almanah bi podneo" i tu vrstu lirske esejistike" u kojoj je Cr-
wanski bio najreitiji. O Lazi Kostiu, dodue, postoji itav esej u
vidu predgovora izdawu iz 1935. godine Laza Kosti Pesme i misli
o poeziji, koje je priredio sam Milo Crwanski, ali je taj tekst toliko
malo lian da se ini da ga je mogao da napie bilo koji prosean po-
znavalac. Nita od onog istog esejistikog diskursa u kojem je Cr-
wanski bio najvie svoj. Eseji o Zmaju, Wegou i uri Jakiu ukazu-
ju nam se, meutim, kao izuzetno vani sa stanovita poetike Crwan-
skog: o Zmaju kao pesniku kolektiviteta, glasnogovorniku nacije, o We-
gou kao duhovnosti usredsreenoj ka istoj ideji, ka metafizikom, i
o uri Jakiu kao oliewu entuzijastikog pesnika, pesnika inspi-
racije, koji, iako siromatvom prikovan za duhovnu provinciju zemaq-
skih toposa, bogatstvo vizija dobija sa drugaijih, duhovnih putovawa.
Jovan Jovanovi Zmaj
O Zmaju je Crwanski pisao tri puta: dva teksta datiraju iz 1929.
godine, kada se obeleavala dvadesetpetogodiwica wegove smrti (Vre-
me i SKG), a jedan iz 1933 pisan o proslavi sto godina od pesniko-
vog roewa (Vreme). U svojim esejima o Zmaju Milo Crwanski se pre-
utno ukquuje u raspravu koja je u srpskoj kwievnosti, odnosno srp-
skoj kwievnoj kritici, zapoela osporavawima Zmajevih pesnikih
vrednosti iz pera Qubomira Nedia, a u koju se ukquuje i Kwiga o
Zmaju Laze Kostia, i tekstovi velikog kritiarskog tandema moderne
Bogdana Popovia i Jovana Skerlia. Iako moda moe izgledati neo-
ekivano, na posleratni ekspresionista, avangardni pesnik kome je
poezija bila nain protesta, i koji je pozdravqao hotiminu nepopu-
larnost nove literature, nije se priklonio Nedievom sudu da u Zmaja
nema ili ima vrlo malo prave poezije, da je zanatlija i stihotvorac
natkrilio iskrenu pesniku inspiraciju, niti je sledio Kostievo
miqewe da su kod pesnika ulia najlepe one pesme koje nisu i-
roko poznate i popularne i da su pravu poeziju u ovom pesniku ubili
ustupci prigodnosti i prijemivosti svakom duhu. Takoe, nije Cr-
wanski uporite svojih tvrdwi o vrednosti Zmaja kao pesnika potra-
io u stihovima intimne inspiracije ulia i ulia uvelaka (to
bi se uklapalo u wegovu romantiarsku i ekspresionistiku estetiku o
iskreno proivqenom oseawu kao preduslovu velike poezije), iju je
lepotu i oseajnost umeo da oseti i jedan strogi esteta poput Bogdana
37
Popovia. Moda se ini paradoksalno, ali Crwanski je pesnika Jo-
vana Jovanovia Zmaja cenio upravo zbog wegove popularnosti wegove
moi da svoj glas tako savreno usaglasi sa kolektivnom sveu ras-
paranog, ali u politikim tewama jedinstvenog srpskog naroda u
drugoj polovini 19. veka. Dok pie o Zmaju, iz Crwanskog progovara
onaj romantiarski zaqubqenik u vlastiti narod, ukazujui potovawe
prema pesnicima koji bez sebinosti ekscentrinih usamqenika veruju
da tom narodu slue. Iako je moda sm izgubio veru u mo poezije da
utie na puteve kojim se narodi u istoriji kreu, Milo Crwanski je
umeo da takvom jednom pesniku uzvrati s potovawem i zahvalnou.
Zmaj kao srpski Berane nije onaj izgnanik iz sveta, on je bez ledene
lepote velikih pesnika, neshvatqivih, bqeteih, dalekih i sumor-
nih" (E, : 85), on je glas svoga naroda i svoga vremena, u poeziji sa-
uvano jedno doba i wegov duh, i zato ga treba ceniti podjednako kao i
onog prvog:
16
Doi do zanosnog pojma o neprolaznom, ma pod kojim imenom ga
izrekli, najvii je stepen pesnitva. Usamqen pesnik, bez ikakvih
obzira prema svojoj okolini, svome dobu, okrenut licem prema beskraju,
kao sneg je, u zori, na planini. Ali, zar treba omalovaavati one peva-
e, to svojom groznicom zanesu itav jedan narod, to se nadnose nad
sve wegove ivote i spuste u drutva kraj glavnog puta, punim srcem
svojim?" (E, : 78).
Nesporno je da je Jovan Jovanovi Zmaj dosegao svojim pesnitvom
tu neprolaznost i to, kako Crwanski kae, ne kao samo pesnik" ve
jedan od vaspitnih, drutvenih, nacionalnih velikana." (E, : 79)
Ono to za wim ostaje, vie od minijaturnih bravura intimne lirike,
jeste za Crwanskog poetinost" Zmajeva pre nego wegova poezija".
ta time zapravo Crwanski hoe da kae? Nasuprot Lazi Kostiu, ko-
ji je isticao da je politiko, prigodno, satirino stihotvorstvo upro-
pastilo Zmajevu poeziju, da je, kako to zvui u uvenom Kostievom ka-
lamburu, zmaj pojeo slavujat",
17
Crwanski ukazuje na uticaje sasvim
obrnutog pravca i pozitivnog predznaka: ivot nije profanisao Zmaje-
vu poeziju ve je Zmajeva poezija poetizovala ivot: Izvesno je da je
Zmaj, na poziv Miletiev, postao politiki pesnik svoga doba; ono
to je, meutim, nezaboravno, pri tome, bilo je to to je nainio poe-
38
16
Ova podela koja se moe prepoznati u Hiperborejcima citiranoj Kjerkegorovoj po-
deli na estete" kao pesnike odeqene od sveta i romantiare", borce ili, kako e je na-
zvati u eseju o Zmaju, razlika izmeu zanosnog pesnitva uma i poetinosti ivota i
okoline", nije za Crwanskog u poeziji nova. Nai e je on gde pre nego u poeziji starih
Grka i Rimqana, koju je upoznao jo kao ak temivarskog pijaristikog liceja: Misao
to bludi svemirom, nad grkim morima, pevao je Mezomed, ali su qupkije i nezaborav-
nije i samo nekolike rei Bahilidove, o Woj, kako mu je jedno jutro prila. Sa Lukreci-
jem, pesnikom filozofom, sveznajuim, ni jedan se latinski pesnik ne moe meriti. Pa
ipak, u Horacijevim strofama, daleko mawe uzvienim, igra lepota nezaboravna i vid-
na, isto toliko kao i sneg na vrhu otre Sorakte" (E, : 82).
17
Dragia ivkovi tvrdi da je dihotomiju izmeu slavuja i zmaja u stvari prvi
formulisao Jakov Igwatovi u jednom pismu Zmaju iz 1879. godine (ivkovi, 1994, :
221).
tinim, sve, to je dodirnuo i ega god se takao. Vie nego to je po-
stao on politiki pesnik, postala je sama politika tada poezija" (E,
: 84).
Veze umetnosti i ivota nisu uvek realistiko-mimetike u onom
smislu u kojem umetnost uvek tei savrenstvu stvarnosti: vajldovski
esteticizam i avangardistika vera u mo umetnosti da usmerava doga-
aje sjediwuju se u dubokom potovawu Crwanskog prema najomiqenijem
srpskom pesniku. Ipak, neprolaznost koju je ta poezija dosegnula, pre-
ma Crwanskom, ne izvire iz prigodnih, satirinih ili rodoqubivih
pesama, ali ni iz razloga koje je nalazio Laza Kosti.
18
Za Crwanskog
trajnost ovakvih pesama ograniena je trajnou seawa i pamewa
istorijskih dogaaja i istorijskih linosti: hercegovakih ustanaka,
Miletia i wegovog tamnovawa i umatovakih anaca, kako ih poi-
mence nabraja na pesnik. Zaboravie se sve to, i zato e mnoge Zmaje-
ve pesme, satirine, politiko-prigodne, postati, ako ve nisu, nera-
zumqive, prekrivene talogom vremena: Sa wima, poplavie vode zabo-
rava i one bezbrojne linosti romantine, iji nas tamni pogled pra-
ti meu pesmama Zmajevim, kao i sen wegove mlade ene i trag prvih
koraka tolike male dece, to su uz wegove stihove odrasla" (E, : 81).
Pisac istorijskog romana Seobe, koji je kritika nazvala lirskim
zato to je kontekst u koji je situiran samo okvir ivotne drame koja
moe da se dogaa uvek na svakom podnebqu i u svakom vremenu do-
sledan je i ovde u svom shvatawu istorije, koje e najeksplicitnije iz-
raziti mnogo kasnije u anrovski kompleksnom delu Kod Hiperborejaca:
da se prolost ne zna, da je zatvorena u korice vremena. Istorijske do-
gaaje, politike borbe, drutvena kretawa, institucije, prema Cr-
wanskom, moi emo uvek da razumemo samo iz vlastite ograniene
istorijske perspektive, uitavajui znaewa koja zapravo nisu imali.
Jedino to ostaje uvek isto jeste svet privatnih, malih" qudi: poro-
dica, qubav majke i deteta, mua i ene, tuga naputenih Oseawa su
uvek ista. Tako i Zmajeva poezija u svojoj romantinoj poetinosti",
zadivqujuoj neposrednosti uva obrise tog obinog, prepoznatqivog
ivota. Biti tako neposredan i uspeti u tome velika je umetnost za
Crwanskog: Neprolazna pak, svakako, ostae ta neposrednost Zmajeva,
nedostignutog pesnika porodinih radosti i alosti, jedan ist dodir
pesniki iz prolosti, koji e se moi osetiti onda kad sve ostalo
tog pesnitva bude ve utonulo i nestalo, zauvek. Zmajev dah, to za-
39
18
Crwanski nije video Kostievu Kwigu o Zmaju onako kako su je videli savreme-
nici: kao zlonamerni pamflet motivisan nepesnikim razlozima. Za ovu raspravu, koju
je kao prouavalac Laze Kostia sigurno detaqno poznavao, on kae da je izvikana". Ia-
ko priznaje neprijatan nain izlagawa" Kostiev, Crwanski je u Kwizi o Zmaju video
ono to su kasnije u woj videli izmeu ostalih i Anica Savi-Rebac, Milan Kaanin i
Dragia ivkovi: zrelu i strunu, nemilosrdnu ali ne i zlonamernu kritiku, tamo gde
je kritika zaista kritika, i znalako isticawe poetskih kvaliteta Zmajevih, uz izraze
najdubqeg divqewa tamo gde on to zasluuje, jednom rei remek-delo kritikog diskursa:
U toj obimnoj studiji, neprijatnog naina izlagawa, ima pravog bisera kritikog pri-
kaza lepote Zmajevih ulia, naroito Uvelaka, wegovih Snohvatica i poezije uopte"
(Laza Kosti u E, : 269).
greva i to, uvek, ima u sebi mo prenoewa oseawa, kao to qubav
bude i umeju da kau, esto i obine, drhui reene, rei, vie od
misli najuzvienijih i stihova najzanosnijih. Zmaj, bez ledene lepote
velikih pesnika, neshvatqivih, bqeteih, dalekih i sumornih, pe-
snik drug, kome su, pola stolea, itavo Srpstvo, toliko gorki i umor-
ni ivoti, govorili: 'Pevaj, brate' " (E, : 81).
Pevati ono to ne umeju da iskau drugi, bliwi, iskazati wiho-
ve ideale i wihove muke, pevati ono to su svi oseali za Crwan-
skog je neka vrsta rtve.
19
I dok je bavqewe politikom, onako kako ju je
videla Isidora Sekuli, koje je zato to politika a priori ne podno-
si samoodricawe u korenu lieno svake vrline, dotle je rtvovawe
linog glasa, zarad glasa kolektiva, herojski in: Nita ne kazuje bo-
qe: koliko se Zmaj, tuno, ali i brzo, svesno, odricao ambicija lite-
rarnih, i artistikih, mentalnih, duboko uveren u svoju sudbinu poet-
sku, prividno tako jednostavnu i zavidnu, osetiv tajanstvenu vrednost
ne samo venosti ve i trenutno zanosnog, prolaznog, kao sve to se ne
zamisli, ve doivi" (E, : 81). Ima neeg herojskog, ali monaki
herojskog u tom podvinitvu i potiskivawu svojih linih ambicija
radi posveivawa drugima, a to herojstvo ima dvostruko lice. Za Sker-
lia ono je zalog Zmajeve veliine, za Kaanina simbol wegove tragi-
ke.
20
Za Crwanskog, po bezazlenosti i nesebinosti, bezuslovnosti tog
predavawa, Zmaj je besprekoran u istoti doivqaja i istoti zdrueno-
sti sa svojim vremenom" (E, : 81). Todor Manojlovi, kolega pesnik
Crwanskog i prisni saradnik iz beogradske Grupe umetnika", tvrdio
je u svom eseju o Zmaju (koji je po osnovnom tonu i idejama saglasan eseju
40
19
U savremenoj kwievnoj teoriji zagovornici tzv. novog istorizma, na primer
Stiven Grinblat, iznose tezu da je za nastanak najmonijih umetnikih dela nije presud-
na inspiracija koju pripisujemo numinoznom autoritetu" ve upravo skup kolektivnih,
drutvenih energija" koje se razmewuju izmeu totalnog autora" i totalizujueg dru-
tva". Stvarawe je, po Grinbaltu, u neku ruku uvek kolektivan in", a ulogu pesnika on
poredi sa ulogom renesansnog monarha: Na nekom nivou mi savreno znamo da je mo
princa u velikoj meri kolektivan pronalazak, simboliko otelotvorewe eqe, zadovoq-
stva i nasiqa hiqada subjekata, instrumentalna ekspresija kompleksne mree zavisnosti
i straha, zastupnika umesto stvaraoca socijalne mo" (Greenblat, 1998: 10).
20
Za Skerlia Zmaj nije bio iskquivo umetnik, poklonik 'umetnosti radi umet-
nosti' povuen u 'kulu od slonovae', kao kakav Alfred de Viwi, no i iroka blagorodna
dua, zaqubqena u sve to je lepo i dobro, smeo ovek od akcije koji je plovio maticom
ivota, rasipnik koji je svoj veliki pesniki talenat raskovao u sitan novac i obilato
ga troio na dnevne potrebe svoga naroda. On je za srpsku kwievnost ono to je Viktor
Igo bio za francusku, koji je, po reima Renanovim, 'zvonio svaki as naega veka, ote-
lotvorio svaki na san, dao krila svakoj naoj misli'. Iako ima protiv sebe estete,
snobove i starovoqe svake vrste, za wega e uvek biti qudi koji veruju u vii zadatak
kwievnosti, nesebina omladina koja ima ideala i viih shvatawa ivota, ceo srpski
narod u svima staleima i svima krajevima, za kojega je ime Zmajevo postalo sinonim po-
ezije, i koji svojim zdravim i nepogrenim instinktom gleda u wemu jednoga od najveih,
najblagorodnijih i najzaslunijih sinova svojih" (Skerli, 1971, : 159160). Za Kaa-
nina opet: Zmaj je sluio drugima, ne drugi wemu, sluio idejama nacionalnim, de-
mokratskim, antiklerikalnim sluio 'voama', svom narodu, tuoj deci, vanbranoj
eni, srodnicima, redakcijama, itaonicama, pevakim udruewima. Najmawe je sluio
sebi, unutrawem ivotu, poeziji, misli. Wemu se inilo da vodi druge, a uistinu su
drugi vodili wega" (Kaanin, 2001: 62).
Crwanskog da je u vezi s ovim pesnikom i wegovim narodom bilo ne-
eg elementarnog i fatalnog'': Bard fascinira masu, ali i on sam ni-
je slobodan, i on sam je fasciniran i ne moe da preinai ni jedan
moment svoga ivota, ni jedno slovo poezije" (Manojlovi, 1997: 410).
21
Meutim, za Crwanskog kvalitet tog odnosa izmeu naroda i wego-
vog barda bio je u istoriji nacionalne kwievnosti neto sasvim no-
vo. Pesnik koji je pri kraju ivota sav smisao kwievnog rada shva-
tio kao beskrajnu skromnost pesme za decu" (E, : 85) prvi je u srpskoj
kwievnosti uspostavio lirski odnos prema kolektivnom i prvi je u
ime tog kolektiva pevao lirskim glasom. Zmaj je za Crwanskog pesnik
ivota, bezvremene ivotnosti ili veite sadawosti koja je uvek
ista, a ne pesnik epskog, istorijskog, kolektivnog seawa. I u tome
Crwanski vidi ogroman korak unapred u odnosu na epsku poeziju, iju
gigantsku vrednost ne odrie kao to ne porie ni ulogu koju je ova
imala u uvawu nacionalne svesti i duhovnih vrednosti srpskog kolek-
tiviteta ali ije je vreme prolo.
22
Lirski odnos prema svetu ak
i kad se pesnik posveuje onome to Anica Savi-Rebac naziva i-
41
21
Mora se pomenuti da je po svojim esejima o Zmaju, Branku Radieviu, uri Jak-
iu, Lazi Kostiu, Todor Manojlovi vrlo blizak Crwanskom i wegovim esejistikim
pogledima. Ove slinosti proistiu, ini nam se, pre svega iz poetikog miqea posle-
ratne avangarde, iz kojeg su obojica pesnika potekli; to se d videti pre svega po doi-
vqenoj poeziji, na kojoj insistira i Manojlovi, ak i kada govori o specifinostima
realizma Jae Igwatovia (Samo stvarno proivqena realnost moe u literaturi da
deluje kao takva, samo prisni i neposredni lini doivqaj prua pravog pesnikog ma-
terijala", 1997: 406), ali i po etikom merilu koje se, ravnopravno uz estetsko, ukquu-
je u vrednovawe poezije. Upravo na ovom etikom merilu zasnovao je Manojlovi i svoju
odbranu Zmaja: Vano je jedino to da je Zmaj bio pravi, istinski pesnik ako imati
vere, qubavi i nepokolebqive odanosti prema idealu, zbiqa znai biti pravi i istin-
ski pesnik.
Pesnika vrednost je etika vrednost; ona se ne daje uhvatiti, oceniti estetikim
merilom kome uvek izmie ba ono to je u pesnika najboqe, najdragocenije, najbitnije
upravo cela wegova tajna" (Manojlovi, 1997: 411).
22
Sa iwenicom da srpski narod jo nije izaao iz epskih vremena suoio se Cr-
wanski 1925. godine, kada je kao novinar Vremena dobio zadatak da izvetava sa takmie-
wa guslara kod Alipainog mosta. U dva teksta koja je posvetio ovom dogaaju itamo, s
jedne strane, nekakvu zebwu i strah za sudbinu naroda koji hramqe" u vremenu i ne da se
probuditi iz jednog okotalog istorijskog i duhovnog stawa: Jedan zaboravqen straan
i ozbiqan lik naeg naroda gledao nas je, kroz mrak, krvav i uasan, daleko od nae sa-
dawice, lik koji i ne znamo, a koji je sudbonosan i nepromewen, kraj svih naih pari-
skih uticaja i varoi. Da guslari silaze sa planina, sa svih strana, to ne moe ostati
bez posledica. Svaki narod neka snosi svoju sudbinu i neka je ne izbegava" (E, : 63).
S druge strane, opet, Crwanski ne moe da skrije svoje divqewe ili boqe rei
tragiko proiewe istovremenog uasa i oduevqewa pred ovim arhainim, iskon-
skim krikom, stranim i naivnim u isti mah, koji postoji jo samo u wegovom narodu:
To je autentian, stari nain guslarske pesme. Glas mu jei, zavija kao vuk. Ruke su mu
strane, mogao bi wima zdrobiti kamen. Straan je, naivan i dirqiv. Mi i ne znamo,
ta se krije po naim planinama, kakav bol i kakva odseenost od celoga sveta. Utisak
pesme ovako, neotesano, pevane, grozan je. Zaista nema naroda koji ovo ima, ovu prastaru
umetnost, arhainu toliko da izgleda donesena iz pustiwa azijskih, ili ak iz Poline-
zije. Kad je Jovo Klei zavrio pesmu o narodu koji durat vie ne moe", i digao pr-
ste sa crnim noktima sa strune, mi smo bili svi zapaweni i van sebe. Jauk gusala bio je
grozan i kao neizbean, uz wegov lik, hod, celog oveka. Nikada me nijedan veliki umet-
nik peva nije ovoliko potresao" (E, : 68).
votnim slojem due",
23
kao to to ini Zmaj, ili krilatim duhom leti
ka visinama poput Laze Kostia i Wegoa, lirski umetniki izraz ko-
ji je doneo romantizam, znaio je da se duhovnost itavog naroda popela
jedan stepen vie".
U tom svetlu moe se sagledati i odnos Crwanskog prema drugom
gorostasu srpskog romantizma Petru Petroviu Wegou, odnos koji se
sada iskazuje najmawe u potovawu epskih zamaha Gorskog vijenca i svih
onih mesta u delu vladike Rada iz kojih govori kolektivni duh Crne
Gore. Wego je Crwanskog oarao kao vra i mag", kao poeta vates, pe-
snik i prorok, ali u isto vreme i kao romantiarski, bajronovski po-
buwenik, koji se usudio da razgovara sa beskonanim.
Petar Petrovi Wego
U Srpskom kwievnom glasniku iz 1925. godine (br. 7, kw. 16), koji
je u celosti posveen Wegou, pored mnogih drugih tekstova Jovana
Cvijia, Slobodana Jovanovia, Pavla Popovia, Pere Slijepevia,
Rastka Petrovia i drugih velikih majstora pera razliitih vokacija i
interesovawa, naao se i tekst Razmiqawa o Wegou, najvaniji esej
od tri, koliko ih je Crwanski napisao o Vladiki Radu. O Wegou, ko-
ji je bio i pesnika inspiracija Crwanskog,
24
pisao je srpski avangar-
dista i kao novinar Vremena, evocirajui svirepu uspomenu iz doba
okupacije" 1916. godine, kada su se austrougarske vlasti latile blasfe-
minog posla uklawawa vladikinih kostiju s Lovena. Oba ova teksta
napisana su godine 1925, prilikom ponovnog prenosa Wegoevih mo-
tiju sa Cetiwa na strani vrh Lovena, meu oblake muwobdije nad
siwim i debelim Jadranskim morem, najlepim morem na svetu" (E,
: 52). U Vremenu Crwanski dramatski opisuje kako je ovaj in izvela
vojska to je uvek zaudarala grobarski i ije su uniforme imale uvek
neeg grobarskog" i to, kako Crwanski kae, nema od straha. Ovaj in
oskrnavqewa, izveden na tragu ideje o porobqavawu naroda ruewem
wegovih mitova, kao i iluzije da se mitovi rue zatirawem materijal-
42
23
Objawavajui razliku izmeu Laze Kostia, kao pesnika duha i logosa, duhovne
due", i odnos wegove prema Zmajevoj poeziji, Anica Savi-Rebac govori, u duhu apoteo-
ze Crwanskog, o posveenosti ove lirike ivotu i svim wegovim manifestacijama kao o
jednom drugaijem traewu boga i boanskog u oveku: Duevni sloj iz koga polazi poe-
zija Zmajeva, i pesnika mo koja je formira, prikazuje nam se kao tajna ba u svojoj jed-
nostavnosti, a moda se tako prikazuje najvie samim pesnicima drugih duinih sloje-
va. Vasionska tewa, eros, ostala je u Zmaja u sloju due koji bismo mogli nazvati isto
ivotnim; ona je i tu qubavna tewa ka oveku i bogu, ali se kree u duinim isto i-
votnim funkcijama, omeena je wima, a kad dodiruje nebo i venost, dodiruje ih noena
zemnom qubavqu i tugom" (Laza Kosti, 1960: 258).
24
Jo 1918. u zagrebakom Savremeniku (H, 330) i 1919. u zbirci Lirika Itake,
kao pesma iz ciklusa Nove senke pojavila se pesma Wego. Ponovo je objavqena u Vremenu
1925. godine (20. H, , 1348). U Sabranim delima (1966) pesma je dobila naslov Wego u
Veneciji i pogreno je vezana za 1920. godinu. Pesma ima dve varijante (onu iz Savreme-
nika i Lirike Itake, pa je zbog razliite metrike i po upotrebi rima zanimqiva za is-
traivae poezije Crwanskog.
nih tragova postojawa, opisao je Milo Crwanski, odajui potovawe
Lazaru Matkoviu, Srbinu, a austrijskom oficiru, koji je sauvao ra-
sute vladiine kosti: Vrh Timora, meu oblacima, danas e nositi,
zaslugom i ovog oveka, potpun kostur pesnika nad pesnicima, to je
teko bolan tuda prolazio s divnim Mqecima u oima, stasom lepim
od svih mukih u naem narodu i duom bezmernom i oblanom kao
nebo iznad Lovena, da poivaju i utiu na nas, za navek" (E, : 54).
Drugi tekst objavqen istim povodom u Srpskom kwievnom glasniku
spada u najlepe eseje koje je Crwanski napisao. Za razliku od Andri-
a, koji u svom uvenom eseju o Wegou kao traginom junaku kosovske
misli" istie pre svega delo Vladike Rada kao izraz naeg osnovnog
i najdubqeg kolektivnog oseawa" (Andri, 1997: 15),
25
Crwanskog in-
teresuje individualnost Wegoeva, wegovi uzleti u metafiziko i sve
to je tragizam wegove istorijske uloge u Wegou kao oveku uguio:
lirizam i humor. Ponovo u Wegou, kao i u Vasi ivkoviu i Branku,
vidi on granicu i novi poetak, izvor koji je nastao udarcem u stenu.
Wegoeva linost i wegova poezija zasijali su u istoriji srpskog na-
roda kao prava izviiskra i poveli ga u svetlost. Posle vekova epskog
bezdana", u kojem se smrt i raawe ciklino smewuju bez ikakvog pra-
vog smisla, po prostim zakonitostima materijalne egzistencije, u kojem
se ne razabiru individualnosti, pojavio se dostojni naslednik Lazara
i wegovog lirskog opredeqewa.
26
Sam Wego je svetlo, lua i Crwanski
43
25
Andri je svoj tekst o Wegou napisao deset godina posle Crwanskog, a izloio
ga je kao predavawe na Kolarevom narodnom univerzitetu. (Posle toga objavqen je u SKG,
kw. 45, br. 5, 348365.) Andri vidi Wegoa kao traginu linost, iji su ivot i sve-
ukupna misao bili odreeni jednim zadatkom osloboewem naroda, borbom i pobedom:
Ta borba se vodi pod jedinstenom oajnikom devizom koja lii na apsurd a koja je u stva-
ri ivotna istina sama: Neka bude to biti ne moe! Nigde u poeziji sveta ni u sudbi-
ni naroda nisam naao stranije lozinke. Ali bez tog samoubilakog apsurda, bez toga,
da se paradoksalno izrazimo, pozitivnog nihilizma, bez toga upornog negirawa stvarno-
sti i oevidnosti, ne bi bila mogua ni akcija, ni sama misao o akciji protiv zla. I u
tome je Wego potpuno izraz naeg osnovnog i najdubqeg kolektivnog oseawa, jer pod
tom devizom, svesno ili nesvesno, voene su sve nae borbe za osloboewe, od Karaora
pa do najnovijih vremena" (Andri, 1997: 15).
Taj kosovski zavet odredio je, po Andriu, sutinski i Wegoevo delo odbaeno
je sve to nije sluilo konanom ciqu: To je poezija visinskog vazduha i velikih, slo-
bodnih perspektiva, sa onoliko ukrasa samo koliko je moglo da bude doneseno u jedan
zbeg. Sve to nije moglo stati u arku spasa posle kosovskog potopa, sve je odbaeno. Otud
u tom delu nedostaju itavi komleksi oseawa. Ali otud je i sve ono to je u wemu sadr-
ano razvijeno do jednog intenziteta i raspaqeno do jednog ara kakvih je malo u svet-
skoj kwievnosti. Kao umetnik, Wego je najvei u tim hijeratikim scenama i invoka-
cijama, kad je najblii kolektivnom udesu" (Andri, 1997: 23).
26
U svom tekstu o Wegou u istom broju Srpskog kwievnog glasnika Rastko uoava,
slino Crwanskom, da vladikino delo stoji na granici izmeu kolektivnog i individu-
alnog oseawa sveta i da mu to daje posebnu vrednost: Pri tom je Gorski Vijenac moda
tano na granici izmeu posledwe primitivne, skoro paganske, epike, i nove poezije,
individualnosti i velike sensibilnosti. Tako on jednom svojom stranom znai neto
to i pevawe Poetka Bune na Dahije; drugom on nosi onaj veliki problem osamqenosti
jedne linosti prema celome kosmikom poretku. To ogromno odstojawe izmeu opteg
oseawa ivota i linoga suewa wega, stvara svu tu udnu plastiku ovoga speva, wegovu
izvanrednu i zahuktalu lepotu. Da je Gorski Vijenac samo snano pevawe opteg ili na-
cionalnog doivqaja, pa ma koliko ovaj bio veliki, on ne bi ni iz daleka ovoliko delo-
ga vidi usamqenog i uzvienog: on je prva svest" koja je jedan narod
izvela pred Boga, pokazavi mu da negde postoji zemaqsko i neprola-
zno". Ali nasuprot onima koji su Wegoevu duhovnost i putovawa u
oblast metafizikog objawavali hrianskom ortodoksijom crkvenog
velikodostojnika, Crwanski je Wegoev odnos prema Bogu tumaio kao
lirski", koji nema nikakve veze sa hrianstvom:
27
itam Gorski vi-
jenac, sa miqu da ga je pesnik nazvao Izviiskrom. Dajem mu znaaj iz-
vora to je potekao pod udarcem, iz stene. Do Wegoa, nad nama se
oblaci tmure, patwa je opta, i razliva se beskrajno, bez smisla. Sve
je epsko, sivi bezdan kud pogledam. Smrt i brak ponavqaju se, u toliko
bezbrojnih odnosa, da ni jedan nije vidan; smueni su kao more. Vizan-
tijski aneli pare se, nad bezbrojnim leinama, to ne znam zato su
mrtve; wina tuga, a i blud, prolazni su i stidni. irim, uasnut, ze-
nice, i ne mogu dno da sagledam. Uini mi se da ga vidim, kad beli La-
zar bira izmeu carstva zemaqskog i nebesnog i polazi nebu: prvi lir-
ski momenat. Zatim opet to grozno more prolaznog i besmislenog kla-
wa. U tom epskom bezdanu nema biqa, ni klijawa: gusta i mokra magla
pada na sve to vidim. U posledwim asovima iznemoglosti tek, jave
se bolne i slatke radosti, nad vojvodom Rajkom i starim Vujadinom,
osetim telo i misli, kao u mraku zimskom kad zatrepere zvezde.
Tad, kao zavesa, spadaju nebesa, i Loven se pojavi. Lirski taj od-
nos prema Bogu, velika je novost, posle Kosova. Wego sja usamqen, u
suncu, nad morem. Izlazi iz tame, prva svest. Veliki kao i Eshil, me-
wa nas, izvodi pred Ono to je nepoznato i nevieno, svemogue i svud
prisutno, neshvatqivo i neprolazno.
Sa wim smo izali pred Boga, na rukama sa ubistvom. U wemu se
javqa udwa za novom sudbinom i smislom naeg postojawa na svetu.
Ubistvo vie, i smrt, ne stiava: on drugo gleda sa Lovena, ogroman
i sveznajui.
44
vao. Trebalo je stvarno besprimernog duevnog uznemirewa jednoga Vladike Danila, is-
pred ove ogromne paganske zatalasanosti plemenskih poglavica, pa da sav onaj mrani
tempo cele prirode, i sve ono herojsko dizawe neumitnosti zakona, bude tako prisno i
oveanski baeno na nas. Mi ovde imamo posledwi put za pozadinu jedno monumentalno
pevawe narodno, ispred kojeg su bolna i uzrujana i krvavo svetla pitawa Danilova, prva
duboko lino-oveja pitawa naoj poeziji" (Petrovi, R. 1925: 531).
27
Isidora Sekuli u svojoj studiji o Wegou ubedqivo je pokazala, citirajui
Majstera Ekharta, da je kod Wegoa jo od mladih dana prisutna stvarnost Boga, a ne
religija" (Sekuli, 1961: 120), Bog kao um, s kojim je ovek u srodstvu i sarauje s wim,
umesto da mu je skrueno potiwen. Za razliku od Miltona koji je otro polemiki,
svakim obrazovawem naoruan protestantski teoloki mislilac", vladika je bezopasan
i neaktivan pesnik otpadnik od ortodoksije, pesnik duboke religioznosti, ali indi-
vidualne religioznosti i nikakve religije" (kurz. G. R.) (Sekuli, 1961: 222). Za Isido-
ru, kao i za Crwanskog, vladika nije bio ni bibliski ni crkveni hrianin. Bio je
smesa od troga: panteist, iji Bog-umetnik je istovetan sa prirodom; bio je vrsta hri-
anina mistika, koji ima individualnu religiju; bio je vrsta gnostika hrianskoga,
koji u hriansko uewe unosi primese metafizike" (Sekuli, 1961: 237238). Gno-
stiki uticaj, kojeg Wego verovatno nije bio svestan (vladika sigurno nije imao pojma
da je i on malice gnostik", 247), pokazuje ubedqivo Isidora, dolazio je mnogo vie od
Platona nego od Origena, kako je to pretpostavio Alojz maus.
U svetlom zraku caruje neto qubiasto i nadzemaqsko. U nesvesti
su slatke i sve mogunosti. To je momenat, po drugi put, kao Lazarev,
nepovratan. as svesti, sjajan kao pun mesec nad Jadranom. Negde po-
stoji nadzemaqsko i neprolazno; Wego vidi.
Nikakve veze to nema sa hrianstvom, i prepredeno je hteti od
Wegoa praviti sveca.
Odmah, sa tim u vezi, vidim i Strailovo, meke i blae, i ul-
nost Branka. Daleko od epskog, ubor alosti i ud za stapawem, lir-
ske stihove. Zvezdu zorwau" (E, : 55).
Wego je taj prelaz sa epike na liriku izveo kao pesnik u smislu
u kojem pesnika vidi platonistika i neoplatonistike tradicije: on
je onaj odabrani koji moe da vidi drugaijim, duhovnim oima, i koji
na svojim duhovnim putovawima stie do onog neprolaznog i neobja-
wivog. U Wegou je vra i mag" (E, : 57).
Genijalnost oveka Wegoa, koja se ne moe objasniti bilo ka-
kvim uticajima i koja zadivqujue odaje svoje iskonske, varvarske kore-
ne, tajna je koja se ne otkriva ili se moe nazreti u onome to je Cr-
wanskog interesovalo mnogo vie od same vladiine poezije a to je
bio wegov ivot.
28
Drei se svoje teze iz eseja o Vasi ivkoviu
da nevidqivi uticaj pesnikog ivota ima dubqu mo, dubqu od wego-
vih napisanih dela", Crwanski pokazuje interesovawe za ono to je u
velikom pesniku neiskazano, prikrivano ak ugueno, i to zahvaqujui
istorijskim ulogama koje je morao da odigra ovek zadivqujue snanog
i lepog, ali ipak krhkog i boleu rawenog tela. Wego je personi-
fikacija romantiarske izuzetne linosti, i po fizikom izgledu i
po duhovnosti tajnovitog porekla ponikloj misteriozno u surovoj
oskudnosti crnogorskog kra i osuenoj na kratkovekost zemaqskog pu-
ta. Pesnik Lirike Itake pre nego to bi posegao za tumaewem filo-
zofskim mogunosti mnogih wegovih folklornih mesta", koja nisu ni-
ta drugo do zbir crnogorskih poslovica", radije bi se glavake za-
dubio" u taj ivot, tajnoviti ivot Wegoev, u tragawe za pupanom
vrpcom duhovnosti.
29
Wega zanima onaj dvojnik Wegoev koji postoji is-
pod maske stvorene za lice sveta, i kojeg e kasnije, povodom Mikelan-
ela, Crwanski pronalaziti u svakom pravom umetniku.
30
Rad o Direru
45
28
Intrigirani Wegoevim ivotom bili su i drugi pesnici, poput Gustava Kr-
kleca, jednog od saradnika Almanaha iz 1924, koji sada 1925. u tekstu Posle zvanine pro-
slave u istom broju SKG pie: Oko wegovog besmrtnog lika ostalo je utawe hladno kao
smrt. Ostalo je nemo divqewe i velika dela./ Niko, do danas, nije otkrio zagonetni i-
vot wegove due; niko nije prodro u dubine wegovih otkrovewa; niko u virove krvi i
borbe sa samim sobom" (Krklec, 1925: 562563). Kao i Crwanski i Krklec veruje da je
najzanimqivije ono to je u Wegou ostalo ugueno. Zadivqena poput Crwanskog miste-
rijom Wegoevog ivota, Isidora Sekuli e citirati engleskog romantiara Kitsa,
koji u ivotu genija vidi alegoriju: ivot oveka od vie vrednosti sama je alegorija,
i malo oiju mogu sagledati misterij tog ivota" (Sekuli, 1961: 209).
29
Crwanski kae doslovno: Svakako, da mogu, glavake bih se zadubio u tragawe
onog, u Wegoa, to je Klod Bernar nazvao la rescherche du cordon ombilical des esprits,
pre nego to bih se bavio tumaewem filozofskih mogunosti mnogih wegovih folklor-
nih mesta, koja su, za mene bar, samo zbir crnogorskih poslovica" (E, : 56).
30
Ja mislim da u svakom velikom umetniku postoji takav dvojnik koji se kree
pred svetom i onaj koji se od sveta krije" (M: 68).
koji je Crwanski napisao povodom svoje posete izlobi velikog nema-
kog slikara i grafiara u Nirnbergu i koji je prvobitno objavqen u
wegovoj Kwizi o Nemakoj (1931) sav je zasnovan na nasluivawu nekakve
umetnikove tajne.
Meutim, iako kao prevladavajue oseamo interesovawe Crwan-
skog za skriveno u ivotu, naeg pisca okupiraju i sami pojavni obli-
ci ivota, tokovi sudbine" koja oveka tera da kao svoj ostane skri-
ven. Interesovawe Crwanskog za sudbinu i sudbinsko u ovekovom i-
votu, koje se najee iskazuje kao kob, kao udes (to je neizbeno po-
krenulo rasprave o pievom fatalizmu") blisko je ideji o qudskim
sudbinama kao svojevrsnim znakovima, porukama, iz sveta nedosegqivog.
Ovoga puta poklapa se ona na dosledno sumatraistiki nain Crwan-
skog, sa velianstvenom vizijom Wegoevom u kojoj se Bog pre svega
pojavquje kao kreativna snaga.
Ovo isticawe ivota umetnika o kojima je pisao, interesovawe za
ono to bi se u teoriji kwievnosti nazvalo prevazienim, determi-
nistikim biografskim metodom, reziduumom pozitivne nauke, otvara
s druge strane i jedno veliko pitawe o povezanosti umetnosti i egzi-
stencije. Crwanski je prvi put o ovome progovorio jo u jednom tekstu
sroenom povodom ankete asopisa Misao (1920, , 3, 394395), u kojem
urednik Velimir ivojinovi Massuka trai miqewe o tome da se
poezija i proza objavquju anonimno, nepotpisane. Crwanski u svom od-
govoru, koji pre svega istie prednosti ovakvog naina objavqivawa
zbog loeg stava kritike koja je esto usmerena na linost pisaca sa-
vremenika nego na wihovo delo, priznaje: Od asa kad je umetniko de-
lo uzeto od wega, linost umetnika postaje apsolutno indiferentna, a
samo umetniko delo poiwe svoj zaseban ivot i pod raznim uticaji-
ma vremena, drutva itd. postaje sasvim tue za samog umetnika" (E, :
16). Ipak, za Crwanskog linost pesnikova, odnosno wegov ivot kroz
koji se ta linost razvija, ne moe se u potpunosti zanemariti: Ipak
je nemogue sasvim odeliti delo od linosti po kad-kad; ima dela za
koja treba da se zna ko im je kreator. Vi ste svakako primetili da li-
nost Dantea, Beranea itd. daje wihovim delima neocewive osobine. A
najzad kraj svih dubokih i delikatnih estetskih uzroka, koji govore za
delewe linosti od dela, ja esto npr. kod rodoqubivih, revolucionar-
nih itd. pesnika rado vezujem delo za linost" (E, : 16).
Svestan estetskih zakona koji izmiu simplifikovanim svoewi-
ma na ivot kao uzrok i delo kao posledicu, Crwanski ipak, i to na-
roito kada postoji pristojna istorijska distanca, ne moe da izbegne
vezivawe dela i umetnika. I to je postupak koji e na pesnik dosled-
no sprovoditi ne samo kada pie o Wegou. (Ne treba zaboraviti da
se Crwanski u svojim esejima retko ili gotovo uopte nije bavio in-
terpretacijom pojedinanih kwievnih dela izuzetak je esej o ek-
spirovim sonetima.) ekspir, Flober, Taso, Direr, Mikelanelo sa-
mo su neki od umetnika (iji je ivot kompleksan skup oseajnosti i
duhovnosti u wemu sadran) na koje je Crwanski primewivao tzv. bio-
46
grafski metod. Komentari uz Liriku Itake (Itaka i komentari, 1959),
sastavqeni iskquivo od autobiografskih pria koje treba itaocu da
doaraju kontekst u kojem su pesme iz ove zbirke nastale, samo su jo je-
dan od argumenata koji idu u prilog tezi da se miqewe Crwanskog o
uticaju" ivota na umetnost nije mewao.
31
U svetlu wegovog u sutini
romantiarskog shvatawa umetnosti kao duboko line i proivqene, a
koje je, kao to smo videli, iznosio od najranijih esejistikih zapisa,
ovakva interesovawa postaju mnogo jasnija. Navodne nekoherentnosti u
koje je ulazio postae opet jasnije u kontekstu naglaavawa platoni-
stikog elementa u pesnikom stvaralatvu, a koje e se otkriti kao
najdominantnije i najuoqivije u esejima o Mikelanelu. O pesniku,
umetniku koji je nikad samo svoj", koji je instrument" boanskog bi-
e vie rei u poglavqu o Mikelanelijani". Takva vrsta nadlinog,
koja izmie nasilnom svoewu poezije na zemaqske stvari i uzroke",
posluie Crwanskom kao iskorak ka wemu svojstvenom ponirawu u du-
bqe i nevidqive, dakle nematerijalne veze, neuhvatqive qudskom oku, i
kao spas od svakog pojednostavqivawa. Determinizam biografije koja
uslovqava umetnost zapravo nikada kod Crwanskog nije imala poziti-
vistike konotacije. Ne treba pri tom zaboraviti ni povratan uticaj
umetnosti, o kojem je bilo rei u eseju o Zmaju. Spiritualizam veza is-
prepletanih izmeu ivota i umetnosti bio je za Crwanskog isto tako
tajnovit kao i ono to je ostalo skriveno iza tih qudi i wihovih dela.
Tako nevidqiva i neopipqiva bila je za Crwanskog uvek i mrea
kwievnih uticaja o kojima govori i povodom Wegoa, a koji ni u kom
sluaju ne ograniavaju originalnost, neponovqivost i jedinstvenost
vladikinog dela. U pesnika koji se, bezbroj puta, u toku deseterca, se-
ti bezbroj sitnica iz stranih povesti i pesnitva, ne moe biti da
nema traga proitanim kwigama" (E, : 58). Pre svih uticaj Sime
Milutinovia Sarajlije; ako Crwanski i nije bio prvi koji je ukazao
na vanost uticaja ovog mahnitog" pesnika, nain na koji je istaknuta
osobenost tog uticaja jedinstvena je u svemu to je do sada o Wegou
napisano. Sima Milutinovi je, prema Crwanskom, pokazao Wegou
put kojim poezija vodi do boanskog.
Tom magu naeg romantizma dugujemo vraarsku ar Wegoevih
lirskih mesta, a ono to nije natprirodno u pesnitvu, i ne zanima
me. Taj atlet slavenofilstva, koji se pewao po hridinama, po suncu i
47
31
Crwanski se, dodue, u Komentarima za izdawe koje je sm uredio opravdava"
politikom prirodom svoje rane poezije: Kad bi ova antologija obuhvatala samo senti-
mentalne pesme, ne bi bili potrebni uz wu nikakvi komentari. U antologijama takozvane
iste poezije ('la posie pure') pesnik ostaje sen koja nije vidna.
Meutim, poto ova zbirka obuhvata i politike pesme jednog, prolog, vremena,
pesnik je miqewa da e itaoca zanimati neto podataka iz ivota pesnikovog i ne-
to komentara o tim prolim vremenima.
Dante, Igo, Hajne, Majakovski, da spomenem nekoliko velikih pesnika, jo su in-
teresantniji u svojim politikim stihovima ako se zna neto biografskih podataka o
wima.
Pesnik smatra da to vredi i za politike pesme mawih pesnika.
Pesnik se zato reio da itaocima doda, uz Itaku, i neto komentara" (P: 105).
po kii, jedini je koji od naih pesnika lii malo na Pika, Kaval-
kantija, Albertija, Leonarda, makar iz daleka, i on je Wegou dao hra-
brost, uzbunu, da pogleda u prostore u kojima se 'zvezde tie' " (E, : 57).
Vidi daqe on i antiki uticaj, i to uticaj antikih tragedija, jer
i za Crwanskog Wegoevi epovi jesu zapravo drame ne samo zbog dija-
loga i karaktera, glumaki venih, i zato to ih sam naziva sobitija,
nego i zato to su scenarija, nain upotrebe mase i lica, nain kako
govore svoje monologe, kako odlaze, pa senka pokoqa iza scene, i poneka
kola, duboko bahina i psiholoka, protivna epskom, a protkana sti-
hom koji, kroz crnogorski ep i poetiku Sarajlije, podsea na mikenski
ritam" (E, : 57).
Uzaludna su, za Crwanskog koji u Wegou vidi najmawe hri-
anskog pesnika poreewa Lue sa Danteom i Miltonom, a takva
paralela kao to je paralela Wego Petrarka prava je kojetari-
ja". Pravi uticaj Italije bio je opet skriveni i potisnuti uticaj
mletake pozornice", iz kog proviruje i ugueni ekspirovski hu-
mor. Koliko je vladiina duhovnost barokna i srodna Crwanskom (to
e se u pravom svetlu pokazati tek u Hiperborejcima, gde autor i glavni
junak luta po venom gradu u kojem je traga svog ostavio i Wego), vidi
se iz ovog opaawa Crwanskog: O smrti pie, u svom pismu lekaru
Marinkoviu, kao to Sokrat pred osudu govori: smrt je ili tihi
san" (E: 58).
32
Potpuno izvorni, bez traga kwikih uticaja, za Crwanskog su sti-
hovi Wegoeve qubavne poezije, iz kojih probija seta monaha. Nije to
svila lamartinske sete" koju su mu pripisivali, najvie zbog vladi-
kinog prevoda ovog francuskog pesnika. Najsnaniji romantiarski
uticaj za Crwanskog je uticaj Bajronov, iji je portret visio u vladi-
inoj sobi u Biqardi: Ako iko, Bajron je, vie nego forma, jedna mu-
zika i crni jaha koji se izdaleka uje i razlikuje. Kaina i Manfreda
uini mi se da uh po negde, pod desetercem, ali bie da je i to samo
igra misli, u tiini, priitawu" (E, : 58).
Isidora Sekuli takoe je videla Bajronov uticaj na Wegoa i to
tamo gde je vladika nalazio bunt; smela pitawa; veliku i slobodnu
re, juri snanoga uma i vatrenoga srca", ali su wihove due bile
razliite: Sasvim je drukiju duu nosio u sebi Vladika, a drukiju
Bajron. Vladiin romantizam je sav bio u unutrawem ivotu, a tamo
nema ni poze ni isto fonetike grmqavine. Unutrawi ivot Vladi-
in, to je bio wegov manastir i zavet; iz tih zidova nikada on nije iz-
lazio. Vladika se o sudbini oveka pitao sa svojim tekim brigama o-
veka stradalnoga. U venu iskru u oveku verovao je on ushieno i gre-
vito, po jednoj nunosti koja ga je pekla u grudima kao ivo ugqevqe,
gonila ga da qude wome potei i uzdigne. Bajron, postavqao je velika
pitawa sa visine aristokratske; sem jednoga poroka, Bajron je bio sav
48
32
Parafraza Crwanskog u originalu zvui malo drugaije: Moja je ideja meu ne-
besima i grobnicom smjelo leela i ja sam smrt ovako razumjeo: Ili je tihi vjeni san
koji sam boravio pree roewa, ili lako putovawe iz svijeta u svijet i priislewe be-
smrtnom liku, i vjeito blaenstvo" (Andri, 1997: 28).
aristokrat, u geniju, dui i srcu. 'Divan, ponosit talent!' Geteove
su rei o Bajronu. Vladiku je religiozno oseawe hranilo i onda kad je,
u tekom pesimizmu, nizao uase ivota, i onda kad je plamteo u ideji
da dua oveka, svakoga oveka 'jeste besamrtna'. Bajron je svoju genial-
nost utroio u jednu velianstvenu romantiku, a tu romantiku ispevao,
nada sve, u slavu genija" (Sekuli, 1961: 243).
O jo jednom geniju srpskog romantizma, kojem vreme i mesto na
kojem se rodio i iveo nisu dali da se razvije u pravoj meri i da u
potpunosti izrazi svoj talenat, pisao je Crwanski 1932. godine. Tekst
Biserni stihovi o Veneciji pisan povodom pripreme da se pretstavom
'Jelisavete, knegiwe crnogorske' proslavi stogodiwica ure Jaki-
a" objavio je Crwanski kao stalni saradnik Vremena 5. novembra 1932.
godine.
ura Jaki
ivot ovog srpskog romantiara, kojeg je, dodue, kritika vie
hvalila nego napadala, model je tragine sudbine neshvaenog pesnika,
neprilagoenog oveka, pobuwenika, u egzaltiranom revoltu sukobqenog
sa okolinom i savremenicima. Za Crwanskog ovaj ivot sluio je ne-
retko kao alibi jednoj licemernoj teoriji: da velika kwievna dela na-
staju iz qudske bede i nesree, dok ako se i najmawe razmisli o pe-
snitvu, seti slikarstva, najuvenijih skulptura, muzikih dela itd.
vidi se, da su najvii momenti umetnosti posledice isto toliko ako
ne i vie, vedrine, bezbrinosti i radosti" (E, : 149). Za Crwan-
skog ura Jaki muenik (kako ga je u svom eseju nazvao Milan Ka-
anin) upravo je primer pesnika ije je delo, ako ne upropastio, a ono
barem naeo i osiromaio nesrean i bedan ivot. U tome Jaki ni-
je bio usamqen: Naa kwievnost, to je dobrim delom eminentno
kwievnost neispuwenih nada, gorkih, vanrednih fragmenata, titan-
skih uzvika, priguenih brzo" (E, : 150).
Jelisaveta je mogla ispasti savreno delo da je pomenuta teorija
tana: kao uiteq, dok je pisao, potucao se ura po Poarevcu, Kragu-
jevcu, u osnovnoj koli u Sabanti, i najposle u Rai", a i wena kasni-
ja sudbina nije bila nita boqa: odbijena je u Kolarevoj zadubini
1868, a i Laza Kosti ispreskakao je svog siromanog sabrata svoj-
ski". Nabio mu je na glavu, sve prekore koji se, pedantno, mogu uini-
ti, s obzirom na neizgraenost karaktera glavne junakiwe." A kad je
drama konano izvedena u Novom Sadu, Antonije Haxi uzeo je sebi
slobodu da je 'skrati' i 'popravi' " (E, : 150).
Crwanski je svoj tekst o Jakiu napisao s namerom da pokae ko-
liko bi takav talenat i vizija mogli da daju da je pesnik iveo druga-
ije. On koji nije poznavao ni scenu, ni glumu" pokazao je u Jelisave-
ti prvi put equ da se dobro radi svoj zanat", equ da radi i stvara,
pa ak i da je itao ekspira". Poiwe Jelisavetu vanredno, radi u
poetku ozbiqno, posle klone i aqkavi Za razmiqawa, za izradu ce-
49
line, za krize pri stvarawu, nije imao ni izdrqivosti, ni okoline,
ni vremena" (E, : 151).
Ali sam poetak drame zadivquje Crwanskog, a iznad svih stihova
su biserni stihovi Venecijanke Jelisavete, puni venecijanskih slika,
asocijacija, nezaboravnih i toliko preciznih da ih italac, kad zna da
ih to pie ua u Sabanti, bez kola, bez znawa, koji Veneciju nije ni
video (sem, moda, na slikama Kanaleta, u Beu), mora itati s divqe-
wem" (E, : 152).
Navodi zatim Crwanski stihove koje e ponavqati jo nekoliko
puta istim povodom: zadivqen i zauen pred vidovitou pesnika ko-
ji je, osim svoje provincije, video samo Be:
Ne to nije moja Venecija
nevesta plava mora zelenog.
Iako u originalu drugi stih glasi nevesta sjajna mora zelenog",
Crwanski se uporno drao svoje verzije. I toliko godina kasnije kada
u Embahadama govori o sastanku ana i Stojadinovia u Veneciji, u
kojoj se te 1938. po dunosti naao, pria je mawe-vie ista: Pri
posledwoj svetlosti, koja dolazi sa mora, posle zalaska sunca, javqa mi
se u mislima i onaj moj zemqak, Jaki, koji je ivotario po sr-
bijanskim palankama, bio uiteq crtawa, pun dugova, a koga je seoski
kmet tukao, koga je i policija tukla, a mafija generala, pretukla. Seam
se wegove reenice, koju ponavqam: 'Daleko mi je Banat, crna kouqa'.
Sedei tako, pre veere, i pre nego to u otii da vidim, kako
predsednik i grof ano igraju, iznenada mi se, u seawu, javqaju i pr-
va dva stiha Jakieva o Veneciji, iz wegove drame Jelisaveta:
Ne to nije moja Venecija
Nevesta plava mora zelenog
Iako ta uvertira nije nastavqena, tako fantastinom snagom, kroz
svu dramu, taj poetak jedne drame toliko frapira, da se nikad ne zabo-
ravqa (pamti se vie-mawe tano). Pitam se onda: otkud u tom siro-
tom, namuenom, ponienom, pesniku mog zaviaja, ta, tako divna, vi-
zija Venecije? Je li dolazio do Venecije, iz Bea? Ili je samo sluao
o woj? Je li video Veneciju, u snu?
Otkud je znao, da se Jadran nigde ne zeleni tako, kao pred Veneci-
jom, a da je najlepa crta, koja se moe ovde, rei, za nevestu, da je plava.
Sluio sam Stojadinovia, ali sedeo sa senkom Jakia.
Jaki me je u Veneciji gledao i posmatrao tunim, turobnim,
oima" (Embahade: 13, 345).
33
50
33
uru Jakia pomiwao je Crwanski vie puta u svojim intervjuima, a u jednom
govoru u Udruewu kwievnika Srbije (Vidici, Beograd, 14. H 1970) ponavqa gotovo
istu priu: Setite se ure Jakia. ura Jaki, koji se danas smatra za jednog velikog
i finog slikara, sem to je bio i veliki pesnik, za wegovo doba. Kao to znate, potucao
se po Srbiji, i kmet ga je tapom po glavi zviznuo, a general Alimpi izgleda da ga je
Kako je to Jaki znao" zeleno more venecijansko, piui svoju
dramu kao murei, dok je uiteqevao u Poarevcu i Sabanti, uz ra-
kiju" (E, : 151), Crwanski ne daje odgovor, ali italac zna da ura
Jaki nije morao da putuje do Venecije da bi video weno zeleno more,
jer ne treba putovati nogama jer one uvek odnose od jedne zemqe do
druge; ne treba ni kowska kola ni nekakav brod da pripremi; odbaci
sve to, nemoj gledati ve zatvori oi, promeni ih i probudi (oi) koje
ima svako ali se malo wih wima slui" (Plotin, 1984, 8: 2227).
Iako svom uewu nikada nije dao eksplicitno objawewe, Cr-
wanski vidi uru Jakia kao inkarnaciju, kao model" platonisti-
kog pesnika, sa silovitou talenta i ekstatinim zanosima koji pro-
bijaju i kroz najtee ivotne okolnosti, iju oskudicu naalost nisu
mogli da savladaju: ura Jaki, pun srca, due, i sam je, zaista, sa
obala gledao bezgranije pesnitva, i nije kriv svakako, to se sve za-
vrilo onim wegovim omiqenim: Koliko apostola, toliko aa."
(E, : 153).
Laza Kosti
Posledwi pesnik srpskog romantizma o kome je Crwanski pisao
bio je Laza Kosti. Iako se od svih srpskih romantiara Crwanski
najvie bavio Kostiem, do nas je dospeo samo jedan rad o wegovoj poe-
ziji i linosti, iz godine 1935. Crwanski je kao urednik i prireiva
kwige Laza Kosti: Pesme i misli o poeziji" (Lua", biblioteka Za-
druge profesorskog drutva, 1935) napisao predgovor koji je obuhvatao
i pesnikov ivot i wegova dela. Iz Komentara uz Liriku Itake sazna-
jemo da je ovaj pesnik izazvao pawu Crwanskog jo neposredno posle
rata, kada je na beogradskom univerzitetu sluao predavawa Bogdana
Popovia: Kad smo se upoznali, u kui jednog politiara, on je izne-
naen mojom odbranom Laze Kostia i to je bio poetak naih dugih
diskusija. Popovi je bio pristalica diskusija, na papiru, bez uvreda,
i ja sam ga onda ispitivao otkud kod wega ta unost, kad govori o ra-
51
tako udesio, da je od toga umro. Vie ili mawe, to je tano. Taj ura Jaki, koji je mo-
rao po selima, sa qudima nepismenim, rakixijski da ivi, on ima, na primer, u mom
pamewu stihove, kojih sam se setio kad sam, bavei se drugim poslom, bio na vanim
sastancima politikim, u Veneciji. Ja sam sedeo tamo i gledao onu crkvu, Santa Marija
dela Salute, i sluajno se setio ta je ura Jaki napisao o Veneciji:
Ne, to nije moja Venecija,
nevesta plava mora zelenog
i pitao se, kako je mogue da jedan ua, koga kmet seoski bije, i koga vijaju, i mue, kako
je mogue da on zna da je najlepe za nevestu rei, u Veneciji, da je plavua, plava
cela umetnost venecijanska je to. Otkud je to znao? Kako je znao da je to more zeleno? Pa,
on ga nije ni video. Ima nekih koji misle da je iz Bea nekako stigao do Venecije. Nema
dokaza. Bio je u Srbiji, u selima, i to u selima koja nisu bila u to doba u mogunosti da
imaju kole i kolovane qude. Znai, jedan fini umetnik, jedan veliki pesnik" (E, :
534).
du Laze Kostia. Otkud ta hajka, koja je pratila, kao psea, Kostia, ce-
log ivota?
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Popovi, koji mi je dao ocenu najviu meu ocenama, savetovao mi
je sa svoje strane da treba da radim tezu doktorata, o poeziji Laze Ko-
stia. Wegova teza bila je da je Kosti sam kriv, to se wegova karije-
ra, u literaturi, tako tragino zavrila.
Ja sam onda ponovo traio da mi Popovi protumai u emu je bi-
la ta pogreka Kostieva.
Popovi mi je, tada, ispriao, najzad, zato je wegova kritika o
prevodima Kostia tako negativna.
Veli, braa Popovii, vraali su se jednom, iz Novog Sada, a u taj
isti vagon uao je i jedan krupan, razbaruen ovek, iz Karlovaca.
Uao je u kupe brae Popovia.
Pogledao ih je, priao je Bogdan Popovi, svojim krupnim oima
ludaka, okrenuo glavu, sve do Beograda, i nije ih udostojio ni pozdrava.
Bogdan je onda priao je on sam kad je idui put pisao o pre-
vodima Kostia, reio 'da pritisne pero', piui o ekspiru Kosti-
a. Tog neuqudnog oveka.
Ja nikad nisam rekao svom starom profesoru zato sam odustao od
doktorata kod wega" (P: 197).
Da li su zaista pravi razlozi interesovawa, pa onda odustajawa,
od doktorske teze o Kostiu bili ovakvi kako ih je Crwanski izloio,
od kojih i jedan i drugi dolaze izvan literature, pitawe je na koje ne
moemo sa sigurnou odgovoriti. Ipak, Crwanski, boravei u Pari-
zu 1920. i 1921. godine, izgleda se osim to prouava i prevodi ki-
nesku i japansku liriku, i Kazanovine memoare bavi najvie srp-
skim romantizmom i Lazom Kostiem. U pismu izdavau Cvijanoviu
15. februara 1921. kae: Vano je, i tu sam gotov na sve rtve, da mi
budete na pomoi da nabavim sve o Lazi Kostiu. Ja uzimam ozbiqno tu
stvar i jako sam vam zahvalan na dosadawim poiqkama. Pisao sam
gi Anici Savi o toj stvari, wen otac ima zaostavtinu L. Kostia.
Kad ve nije to obelodanio, poteno bi bilo da dopusti da ih upotre-
bqujem u opem interesu" (Popovi, R., 1993: 51).
34
Ove ozbiqne namere Crwanskog ipak se nisu ostvarile. Od svega
ostao je pomenuti predgovor. Moda je upravo funkcija i forma ovoga
teksta
35
uticala na to da Milo Crwanski napie o Lazi Kostiu je-
dan od najmawe linih eseja posveenih srpskim romantiarima. U dva
odeqka Wegov ivot i Wegova dela saeo je Crwanski sve to je o Ko-
stiu znao i smatrao najvanijim. Pribegavawe biografskom metodu
52
34
tavie, Radovan Popovi u svojoj Dokumentarnoj biografiji Crwanskog tvrdi
da je jedan od kqunih razloga wegovog odlaska u Pariz bila upravo eqa da uradi dokto-
rat: Namera mu je, kako je govorio bliskim prijateqima, da 'obrsti narodnu biblioteku,
sa trista kwiga o romantizmu', da uradi doktorsku tezu o Lazi Kostiu i tek onda da se
vrati u Beograd" (Popovi, R., 1993: 49).
35
Na kraju teksta, objawavajui svoj uredniki i prireivaki posao, Crwanski
napomiwe iri, popularni zadatak ove biblioteke" (E, : 270).
obrazloio je istorizmu naklowen avangardni pesnik: dok ukupnost
kwievnog dela Kostievog nosi tragove ideja cele druge polovine 19.
veka i poetka 20, dotle su lini ivot Kostiev, wegova duhovnost
sva obojena oseajnou i wegovim zanosima samo u wegovim pesma-
ma: Druga polovina HH stolea sa zavretkom od peset predratnih
godina naeg veka, ivot Laze Kostia, potpuno je tu, idejno, u wego-
vim kwievnim delima. Prvo oduevqewe, samo u zbirci wegovih pe-
sama.
Te pesme, iako na wima ima ponegde traga stranog uticaja, toliko
su originalne, toliko posledice wegovog ivota, da u naoj kwiev-
nosti jedva ima takvog primera potpune misterije poezije i pesnikog
ivota" (E, : 26).
Insistirajui na vezi izmeu ivota i poezije, Crwanski se u
stvari i u sluaju Laze Kostia drao svoje rano iznesene teze o iskre-
no proivqenoj emociji kao jamcu pesnike vrednosti, o poeziji kao
izrazu jedne nadasve originalne i izuzetne duhovnosti, ili kako je on
to govorio due: Sa iskrenou i neobuzdanou romantiara, bez
kabinetskog doterivawa, te pesme su u strasti, u bolu, u oaju napisane,
izreene. U wima nae omladinsko pesnitvo dostie vrhunce i neke
pesme, i mnogi stihovi meu tim pesmama, najistija su i najvia na-
a poezija" (E, : 269).
Piui o Kostievom ivotu, Crwanski nee propustiti da kri-
tiki odmeri pesnikov izlet u materijalizam, ali takoe ni wegovu
politiku aktivnost motivisanu ciqevima vezanim za slubu svom na-
rodu, a koja nije bila mawe znaajna od one koju je imao u naoj kwi-
evnosti" (E, : 267).
Ono to je Crwanski smatrao kwievno vrednim kod Kostia nije
samo wegova poezija, ni wegove drame, od kojih je Pera Segedinac naj-
ozbiqniji rad u dramskoj kwievnosti naeg romantizma" (E, : 268),
ve su to i wegove literarne polemike, wegovi eseji i pozorine
kritike", a naroito ono to je pisao o ekspiru i Ilijadi. Svojim
prevodima ekspira stvorio je Laza Kosti kult ekspira i pravo
pozorite naeg romantizma", a esetetike rasprave Osnova lepote u
svetu i Osnovno naelo, iako nedovrene i zaboravqene, odaju da je
pisac, po naitanosti, znawu ne samo literarnom, nego i filolokom
i prirodwakom, daleko nad svojim savremenicima i sasvim neobian"
(E, : 268).
Ali privrenost Crwanskog Kostiu moda se najsnanije iska-
zuje jednom reenicom iz Komentara, u kojima se itaki pesnik sea
Antologije Bogdana Popovia i wenog uticaja na predratnu mlade: Ja
se, iz te antologije, seam pesme Spomen na Ruvarca i smatram tu pesmu,
i sad jo, za najlepu pesmu HH veka" (P: 119).
* * *
U okviru radova o pesnicima srpskog romantizma treba, verujemo,
pomenuti i jedan tekst o oveku ija delatnost, iako ne pesnika, u
potpunosti pripada, i vremenski i duhom i svrhom, ovom razdobqu
53
srpske kwievne istorije. U radu o velikom srpskom filologu uri
Daniiu Crwanski je varirao pitawe koje kao ponornica izbija kroz
celokupno wegovo delo, i koje je u poraavajuem oseawu stida izne-
drilo Serbiu.
Kako se nacija, kolektiv oduuje svojim velikanima, tuno i gorko
odjekuje i u tekstu povodom 25-godiwice smrti Jovana Jovnovia Zma-
ja, objavqenom 1929. u Vremenu. Crwanski u wemu upozorava da je svog
velikog pesnika Srpstvo brzo zaboravilo i da ga se opomiwe samo uz-
gred. Te 1933. godine wega iritiraju kao neukusni odbori za proslavu
stogodiwice Zmajevog roewa, kao i neprimerene ideje o izgradwi
mauzoleja to bi mogao ispasti neko neukusno udovite" ili spome-
nika: Bilo bi najlepe, ipak, kad bi bar Zmaja ostavili na miru i ne
sadili mu glavu, kao kakav lonac, na neki pijedestal od nadgrobnih
spomenika" (E, : 86). Kako nai meru koja e zadovoqiti Crwanskog
kada je re o oduivawu duga"?
itav jedan esej o jo jednoj velikoj linosti romantiarske epo-
he, o uri Daniiu, koji nije bio pesnik, ali je poput Zmaja, kao jedan
od nacionalnih velikana svojim delom zaduio i srpsku kwievnost i
Srpstvo uopte, intoniran je melanholinim tonom ogorewa zbog ne-
zahvalnosti i nemara onih koji mu duguju barem seawe. Dok e s jedne
strane naunici i akademici slaviti stogodiwicu Daniievog ro-
ewa (1925) u crkvi, na sveanom aju, i na sveanoj predstavi u Pozo-
ritu" (E, : 60), grob Daniiev, usamqen i okruen najniim tra-
govima materijalnosti ivota, odaje samo to da je smrt tuna i od-
vratna i tu" (E, : 61). Jaz izmeu oduivawa duga kao promenade ta-
tina ivih, i iskrene, duboke posveenosti delu onih koji zasluni
poivaju, ogroman je Nain na koji je Crwanski pisao o Daniiu u
ovih nekoliko redova, svedoanstvo je o potovawu koje jedan veliki
ovek ukazuje drugom: Koliko lepih mogunosti igre duha na wegovim
studijama o bogumilstvu, nad wegovim upornim premetawem zakona o
aksanu u naem jeziku i nad wegovim pognutim profilom nad kwigama
Starog i Novog Zaveta. Koliko lepih mogunosti duhovitih hipoteza na
raun wegovog straha od ena, uz ampaw, posle sveanog ruka i mut-
nih, lepih poreewa na raun wegovog sladostrasnog stila i za jevrej-
ske tekstove. Najposle itav dekor Maarske Bune i romantike zagre-
bake, iza tog finog stasa jednog suhog filologa, koji lii na muzia-
ra. Mogunost jedne velike studije, igre duha, mogunost dokaza o jed-
nom jeziku, duboke lepote Balkana" (E, : 60).
Veliina Crwanskog, i kao pisca i kao oveka, meutim, neretko
je za wegovog ivota dovoena u pitawe: prave svoje namere kompromi-
tovao je on esto svojim, reklo bi se, senzacionalistikim nastupima u
javnosti. U osnovi jednog takvog sluaja, ili tanije nesporazuma Cr-
wanskog sa drutvom u kojem je iveo, sa svojim kolegama kwievnici-
ma, bilo je upravo uverewe koje ga je inicijalno i opredelilo za ro-
mantizam kao kwievnu tradiciju. Ako je, po vlastitim reima Crwan-
skog, vraawe romantizmu znailo povratak svome, pouzdawe u sebe u
svoje izvore" (E, : 102), i ako je ono znailo raskid sa kwievnim
54
praksama ugledawa na strane uzore, uzmicawe od uticaja kojem su se
onako tedro preputali pesnici moderne, onda se kao problematino
otvara pitawe o odnosu pievom prema stranim kwievnostima i pi-
tawe u kojoj meri je wegova tewa za originalnou odreivala wegov
stav prema piscima koji nisu pisali na wegovom materwem jeziku. U
jednom trenutku izmeu dva rata Crwanski je svojim pamfletskim tek-
stom Mi postajemo kolonija strane kwige (Vreme, Beograd, 9. 1932) i
serijom odgovora koji su usledili u polemici sa Milanom Bogdanovi-
em (a koja se daqe vodila u Politici) uspeo da okrene protiv sebe go-
tovo itavu kwievnu javnost. Apel svima javnim radnicima" U od-
branu kwievnog posla, a koji je trebalo da ujedini sve kwievnike u
protestu protiv stavova koje je zastupao Milo Crwanski, potpisali
su, pored Marka Ristia i Velibora Gligoria, i Niko Bartulovi,
Milo uri, Milan Kaanin, Desanka Maksimovi, Veqko Petro-
vi, Svetislav Stefanovi i Branimir osi. Ne osvrui se puno
na ono uverewe po kojem je jedno od najnesumwivijih merila prave du-
hovne i etike superiornosti ba odlunost i nepokolebqivost, sa ko-
jima jedan ovek afirmira i brani svoje iskreno lino ubeewe, svoju
najsvetiju veru protivu miqewa mnoine",
36
kao ni na ona mesta u
pomenutom tekstu u kojima se kae da mi, razume se, ne mislimo, ni da
se ogradimo kineskim zidom od stranih kwievnosti, niti da traimo
favorizovawe svake banalnosti samo ako je naa" (E, : 377), savre-
menici su raspeli Crwanskog, branei naelo otvorenosti" kwiev-
ne umetnosti sa mnogo vie principijelnog inata nego eqe za razu-
mevawem prave poruke ozloglaenog teksta.
37
Pravi odnos Crwanskog prema stranim piscima moda e se ipak
boqe razaznati kroz analizu pievih esejistikih tekstova. Iako ta-
koe veinom prigodno pisani, najvie kao predgovori novoizalim
prevodima ili o jubilejima, ovi eseji otkrivaju svojevrstan izbor po
srodnosti, i otvarajui proskribovano" pitawe uticaja, pruaju jo
koordinata u skicirawu poetike Crwanskog.
55
36
Ovo su rei Todora Manojlovia napisane jednom drugom prilikom: u stvari,
one se odnose na traginu usamqenost Jakova Igwatovia, koga su wegovi savremenici,
nakon godina oduevqewa, prezreli i napustili, nepravedno ga osudivi kao narodnog
izdajnika (Manojlovi, 1997: 398). Naveli smo ih jer verujemo da one u stvari zaista pod-
stiu na razmiqawe u vezi sa sluajem Crwanski", upuujui na to da uvek postoji i
ona druga strana, drugi ugao posmatrawa stvari. O Todoru Manojloviu, u poetku bli-
skom saradniku, a kasnije takoe jednoj od meta svog britkog polemikog i pamfletskog
tona (opet povodom uticaja, ovog puta uticaja maarske kulture 1924. godine), pisao je
Crwanski, kasnije, od svojih Literarnih seawa (1929) pa naovamo, uvek najlepim rei-
ma, bez ijedne negativne ocene, bez eqe za uzvraawem na negativne emocije kojima je
bio nabijen odgovor Manojloviev na optube pisca koji se najvie od svega uasavao
uticaja.
37
Danas moda itamo sasvim neto drugo iz podataka koje je u tom tekstu izneo
Crwanski: Dovoqno je uzeti u ruke ogromni i bogati katalog Nakladne kwiare Miner-
va u Zagrebu, u kom se reklamira uz 197 engleskih, 90 francuskih i 683 naih autora, u
kojima su obuhvaeni i kolski pisci, 3359 nemakih autora pa da se uvidi da je u pita-
wu i te kako opravdani revolt za nau kwievnost i teka odgovornost za one koji su
danas plaeni reklameri, ili prikriveni izdavai, i kod nas, strane kwige" (E, :
377).
PRIMARNA LITERATURA
1. (E, ) Eseji i lanci; kwievnost i umetnost, , Dela Miloa Crwanskog
H, kwiga 21, Zadubina Miloa Crwanskog; Na dom Editions L'Age
D'Homme, Lausanne, Beograd 1999.
2. (E, ) Eseji i lanci; istorija, polemike, razgovori, Dela Miloa Crwan-
skog H, kwige 22 i 23, Zadubina Miloa Crwanskog; Na dom Editions
L'Age D'Homme, Lausanne, Beograd 1999.
3. (M) Kwiga o Mikelanelu, Dela Miloa Crwanskog , kwiga 10, Zadubina
Miloa Crwanskog; Na dom Editions L'Age D'Homme, Lausanne, Beo-
grad 1998.
4. (Putopisi ) Putopisi ; Pisma iz Pariza, Qubav u Toskani, Naa nebesa,
Kwiga o Nemakoj, U zemqi toreadora i sunca, Dela Miloa Crwanskog ,
kwige 1519, Zadubina Miloa Crwanskog; Na dom Editions L'Age
D'Homme, Lausanne, Beograd 1995.
5. (Putopisi ) Putopisi ; Putevima raznim, Dela Miloa Crwanskog H,
kwiga 20, Zadubina Miloa Crwanskog; Na dom Editions L'Age D'Hom-
me, Lausanne, Beograd 1995.
6. Lirika, Proza, Eseji (ur. ivorad Stojkovi), Dela 12, Srpska kwiev-
nost u 100 kwiga", Matica srpska SKZ, Novi Sad Beograd, 1965.
7. Seobe , Sabrana dela Miloa Crwanskog, 1 (prir. Roksanda Wegu i Ste-
van Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
8. Seobe , Sabrana dela Miloa Crwanskog, 2 (prir. Roksanda Wegu i
Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd
1966.
9. Seobe , Sabrana dela Miloa Crwanskog, 3 (prir. Roksanda Wegu i
Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd
1966.
10. (P) Poezija; Lirika Itake; Komentari; Antologija kineske lirike; Pesme
starog Japana, Lament nad Beogradom, Sabrana dela Miloa Crwanskog, 4
(prir. Roksanda Wegu i Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska,
Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
11. (Pr) Proza; Dnevnik o arnojeviu. Prie o mukom. Suzni krokodil. Sabrana
dela Miloa Crwanskog, 5 (prir. Roksanda Wegu i Stevan Raikovi),
Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
12. (Put) Putopisi; Pisma iz Pariza. Qubav u Toskani. Iris Berlina. U zemqi
toreadora i sunca. Naa nebesa. Putevima raznim. Sabrana dela Miloa
Crwanskog, 6 (prir. Roksanda Wegu i Stevan Raikovi), Prosveta, Ma-
tica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
13. (H, ) Kod Hiperborejaca , Sabrana dela Miloa Crwanskog, 7 (prir. Rok-
sanda Wegu i Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost,
Svjetlost, Beograd 1966.
14. (H, ) Kod Hiperborejaca , Sabrana dela Miloa Crwanskog, 8 (prir. Rok-
sanda Wegu i Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost,
Svjetlost, Beograd 1966.
15. Drame; Maska. Konak. Tesla. Sabrana dela Miloa Crwanskog, 9 (prir.
Roksanda Wegu i Stevan Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost,
Svjetlost, Beograd 1966.
16. Eseji, Sabrana dela Miloa Crwanskog, 10 (prir. Roksanda Wugu i Ste-
van Raikovi), Prosveta, Matica srpska, Mladost, Svjetlost, Beograd 1966.
17. Pesme, putopisi, eseji (ur. Petar Xaxi) Izabrana dela, Svjetlost Na-
prijed Prosveta, Sarajevo Zagreb, Beograd 1967.
56
18. Kap panske krvi, Nolit, Beograd 1970.
19. Izabrana dela 12 (prir. ivorad Stojkovi), Srpska kwievnost u 100
kwiga", Matica srpska SKZ, Novi Sad Beograd, 1972.
20. Roman o Londonu , , Nolit, Beograd 1972.
21. Strailovo (predg. Nikola Miloevi), aak, Disovo prolee", 1973.
22. Kwiga o Mikelanelu (prir. Nikola Bertolino), Nolit, Beograd, 1978.
23. Eseji (prir. Jovan Hristi), Nolit, Beograd, 1983.
24. Embahade, (prir. Borislav Radovi), Nolit, Beograd 1984.
25. Embahade , Nolit (prir. Borislav Radovi), Beograd 1984.
26. Podzemni klub, Harrold Johnsson (i. e.), fototipsko izdawe iz 1921. Narodna
biblioteka Srbije, Beograd 1985.
27. Politiki spisi (priredio Z. Avramovi), Sfairos, Beograd 1989.
28. O Banatu i o Banaanima (priredio Stojan Treakov), Kwievna zajednica
Novog Sada, Novi Sad 1989.
29. Crwanski o nacionalsocijalizmu (priredio Z. Avramovi), Beletra, Beograd
1990.
30. Antologija kineske lirike i Pesme starog Japana (fototipsko izdawe prvog
dela iz 1923. i drugog iz 1928, prir. Aleksandar Petrov), Narodna Biblio-
teka Srbije Deje novine, Beograd Gorwi Milanovac 1990.
31. Ispunio sam svoju sudbinu (priredio Z. Avramovi) BIGZ, SKZ, Narodna
kwiga, Beograd 1991.
32. Kap panske krvi, Narodna kwiga, Beograd 1991.
33. Eseji i prikazi (priredili Boko Petrovi i Stojan Treakov), Kwievna
zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991.
34. Nova Evropa: uvod u politikog Crwanskog (priredio Radivoj Cvjetianin),
Kwievne novine, Beograd 1991.
35. Lirika Itake & Komentari (priredio Gojko Tei), Svetovi, Novi Sad
1993.
36. Gde ivi najsrenija ena Jugoslavije, Narodna kwiga, Alfa, Beograd 2000.
SEKUNDARNA LITERATURA
1. Andri, Ivo (1997) Umetnik i wegovo delo (Eseji, ogledi, lanci), , Sa-
brana dela 13, Prosveta, Beograd.
2. Greenblat, Stephen (1998), Shakespearean Negotiation: The circulation of Social
Energy in Renaissance England, Berkley: University of California Press.
3. ivkovi, Dragia (1994) O Jovanu Jovanoviu Zmaju", Evropski okviri
srpske kwievnosti , Prosveta, Beograd, 202226.
4. Kaanin, Milan (2001) Sudbine i qudi, Prosvjeta, Zagreb.
5. Krklec, Gustav (1925), Posle zvanine proslave", Srpski kwievni gla-
snik, br. 16, 562563.
6. Laza Kosti (19101960) (priredio Mladen Leskovac) (1960), SKZ, Beo-
grad.
7. Manojlovi, Todor (1997) Novi kwievni sajam ogledi, kritike (prire-
dio Mihajlo Panti Izabrana dela Todora Manojlovia), Gradska narod-
na biblioteka arko Zrewanin", Zrewanin.
8. Petrovi, Veqko (1969), Pesme, Eseji , Srpska kwievnost u 100 kwiga,
Matica srpska SKZ, Novi Sad Beograd.
9. Petrovi, Rastko (1925) Sa Gorskim vijencem", Srpski kwievni glasnik,
br. 16, 531533.
10. Plotin (1984), Eneade , Kwievne novine, Beograd.
57
11. Popovi, Radovan (1993) Crwanski dokumentarna biografija, Prosveta
Deje novine, Beograd Gorwi Milanovac.
12. Sekuli, Isidora (1964) Iz domaih kwievnosti (Sabrana dela Isidore
Sekuli), Matica srpska, Novi Sad.
13. (1961) Wegou kwiga duboke odanosti (Sabrana dela Isidore Se-
kuli), Matica srpska, Novi Sad.
14. Skerli, Jovan (1971) Studije, Srpska kwievnost u 100 kwiga, Matica
srpska, SKZ, Novi Sad Beograd.
15. Tei, Gojko (1991) Srpska avangarda u polemikom kontekstu (dvadesete go-
dine), Svetovi, Novi Sad.
16. Treakov, Stojan, ovqanski Vladimir (1993) O Crwanskom arhivalije,
Matica srpska, Novi Sad.
Gorana Raievi
MILO CRNJANSKI'S ESSAYS ON SERBIAN ROMANTIC POETS
S u m m a r y
Starting from Crnjanski's orientation toward romantic tradition as a natural footing
of expressionist generation from the period after the World War One, the author analy-
zes the nature of this relationship. Offering as examples Crnjanski's essays on Serbian
romantic poets, the author tries to point out three qualities of romantic poetry focused
by Milo Crnjanski as the features of all the great poetry too: lyricism as the supreme
voice of individuality, relationship with the national comprehended as sublime expres-
sion of collectivity and necessary condition of poetical originality, and longing for me-
taphysical personified in three personality of Serbian romanticism respectively:
Branko Radievi, Jovan Jovanovi Zmaj and Petar Petrovi Njego.
58