PRIMENA ATAMENT TEORIJE U SISTEMSKOJ PORODINOJ TERAPIJI

Prezentuje
mr sci med. Nevenka Badnjarevi
KONCEPTI ATAMENT TEORIJE KOJI SE PRIMENJUJU
U SISTEMSKOJ PORODINOJ TERAPIJI

J.Byng Hall (1999.) definie porodinu sigurnu bazu "kao porodicu koja
obezbedjuje pouzdanu i dostupnu mreu atament odnosa i adekvatnih staralaca, iz koje
svi lanovi porodice mogu da oseaju dovoljno sigurnosti da bi istraivali svoje
potencijale".
prisustvo atament figure omoguava sigurnu bazu iz koje dete istrauje, sigurno
u saznanju da je roditelj dostupan i da e pruiti zatitu ako mu bude potrebna. Atament
ponaanje je prisutno kada jedna individua trai blizinu drugoga, obino atament figure,
koja se opaa kao neko ko je sposobniji da se nosi sa situacijom.

koncept sigurne porodine baze u kojoj je mrea pomoi postavljena kao

dostupna za sve lanove porodice bilo kog uzrasta tako da se svi lanovi porodice oseaju
sigurni dovoljno da bi mogli da istauju, sa znanjem da im je pomo na raspolaganju ako
im bude potrebna. Takoe opti cilj terapije je da uspostavi sigurnu porodinu bazu iz
koje porodica moe da istrauje nova reenja za porodine probleme kako tokom tako i
posle terapije

Uloga terapeuta je da pomogne da se ree konflikti koji prete da ugroze

relacije, i da istrai relevantne sisteme verovanja koji su doprineli oseaju
nesigurnosti

PORODINA SIGURNOST
Postoje dve vrste sigurnosti koje treba razlikovati:
1.) unutar odreenih atamenta postoje strategije koje se koriste u nastojanju da se
uspostavi oseaj sigurnosti. Rezultat je interakcionalni obrazac izmeu onoga ko brine i
onoga ko trai pomo koji perzistira tokom vremena
2.) "oseajna sigurnost" koja obuhvata nain na koji se svaki lan porodice osea u
svakom momentu, to moe da se menja u zavisnosti od okolnosti, npr. ni sigurna
porodina baza nee spreiti svog lana da se ne osea nesigurno u sred velike krize
PORODINE SITUACIJE KOJE PODRIVAJU
SIGURNOST

1.) strah od gubitka, ili stvaran gubitak, atament figure (razvod braka roditelja, i
nain na koji je on sproveden, bolest,smrt)
2.) atament figura je okupirana (kada se dete sa anksioznim atamentom prilepi
za roditelja i ne dozvoljava drugima da imaju pristup, ili kada nesigurni roditelj
okupira svog partnera i blokira deci ili druge roake od adekvatnog pristupa
parteru)
3.) okretanje ka neadekvatnoj atament figuri (kada jedan roditelj nije adekvatna
sigurna baza drugom roditelju on se moe okrenuti ka detetu. To moe ugroziti
roditeljevu sposobnost da brine za dete)
4.) konflik u odnosima - (zlostavljanje, kada atament figura postaje izvor
opasnosti a ujedno je osoba kojoj dete treba da se okrene za zatitu. Izmeu
odraslih se mnoga partnerstva nastavljaju , uprkos opasnosti, zbog vrednosti koje se
daju atamentu. Na nivou itave porodice, sukobi moi oko autoriteta i porodini
konflikt generalno mogu kreirati veliki oseaj nesigurnosti)
5.) oekivanje gubitaka slinih onima koji su se dogodili u predhodnim
generacijama (kada dete dostigne uzrast na kome su njegovi roditelji doiveli veliku
traumu roditelji mogu da ponu da se ponaaju kao da e se te ponovo desiti u ovoj
generaciji)
Porodini skriptovi
Porodini skriptovi se definiu kao utvrena porodina oekivanja o tome kako
treba da se odigravaju porodine uloge u okviru razliitih konteksta. Ova oekivanja
ukljuuju anticipiranje ta treba da se kae, i uradi unutar porodinih odnosa kao i
pritisak porodice da se odigraju uloge onako kako se to oekuje.

U okviru porodice scenario je skriptiran dok se lanovi mogu menjati u ulogama,

tj. podela uloga se moe menjati. lanovi porodice se mogu identifikovati sa odreenim
ulogama, ili mogu biti identifikovani od strane drugih kao zauzimai odreenih uloga.

Termin "porodini skript" je najee rezervisan za odnose koji ukljuuju vie od

jedne generacije. Brani i partnerski skriptovi su subskriptovi porodinog skripta.Kada se
jedna epizoda prepozna od strane porodice kao tipina za to ta se deava u datojposebnoj situaciji, to je opaa kao scenario koji predstavlja porodini skript za odreeni
kontekst. Isti scenario se oekuje kada se situacija ponovi sledei put.

lanovi porodice mogu da ponavljaju svoje scenarije iz porodice porekla i to se

onda naziva "replikativni skript".

Neka iskustva iz porodice porekla mogu biti neprijatna i sadanji lanovi mogu
uloiti napor da izbegnu njihovo ponavljanje u svojoj generaciji. lanovi porodice mogu
sada birati upravo suprotni stil ponaanja koji se onda naziva "korektivni skript".

Stilovi ponaanja koji su plod improviziranja, istraivanja ili su nastali pod

uticajem posmatranja drugih porodica kada se ponavljaju tokom vremena, mogu biti
skriptirani kao deo porodinog ivota i nazivaju se "improvizirani skriptovi".

Kada se uporeuje prolost i sadanjost esto je mogue videti elemente sva tri
tipa skriptova u jednom scenariju. Tako sadanji porodini skriptovi nastaju od
meudejstva ovih skriptova. Epizode iz prolosti lanova porodice koji su se desili na
odreenom razvojnom periodu u kojem se osoba sada nalazi, ili u koji po godinama ulazi,
u velikoj meri ostavljaju odjeke, utiske, tragove na ono to se deava sada.

SIGURNI I NESIGURNI ATAMENT OBRASCI

Ispitivanje na deci - Mary Ainsworth i kolege (1978.) su razvili laboratorijsku
proceduru za istraivanje atament ponaanja izlaui jednogodinju i jednoipogodinju
decu odvajanju od roditelja na period od 3 i 6 min. unutar nepoznate situacije, to je
nazvano procedura "Strange situation". Nain na koji su se dete i roditelj povezivali na
ponovnom spajanju pokazivalo je kako se dete osealo u odnosu na raspoloivost
roditelja i o nainu na koji je roditelj umirivao dete. To je ukazivalo na reciprone
strategije pruanja nege i traenja nege u stresnim situacijama.

Ispitivanje na roditeljima kroz istraivanje o roditeljskom stavu prema atament

ponaanju. To se ispitivalo putem Adult Attachment Interview-a ili AAI (M. Main i
Goldwyn 1985-1993.). Odrasli su ispitivani o njihovim atament iskustvima u detinjstvu,
kroz davanje 5 prideva koja opisuju svakog roditelja i opiu po jednu epizodu koja
ilustruje dati pridev. Ispitivani o tome ta se deavalo kad su bili uznemireni kao deca, da
li su im roditelji pretili, da li su se oseali odbijenim, da li je bilo odvajanja ili gubitaka,
zato su se njihovi roditelji tako ponaali i da li su data iskustva iz detinjstva uticala na
njih kao odrasle osobe.

1.) KOHERENTNOST PRIE PREDVIA DA LI E ILI NEE RODITELJ

IMATI SIGURNO ILI NESIGURNO VEZANO DETE.
Koherenta pria je ta koja daje sluaocu jasnu i ubedljivu sliku kako je bilo, ona je
istinita, povezana, kompletna, vana i prezentovana na jasan i sreen nain

2.) DA LI OSOBA MOE DA REFLEKTUJE NA MOTIVE ONIH KOJI SU BILI

UKLJUENI.
Ovo istraivanje je sugerisalo da ako roditelj moe da shvati smisao o onome ta
se deavalo u detinjstvu, i moe da vidi motive iza ponaanje svake osobe, onda je taj
roditelj u veoj mogunosti da reaguje adekvatno na potrebe svoga deteta, i posledino
tome verovatnije je da e to dete biti sigurno vezano.
Istraivai su nali (Main, Kaplan i Cassidy 1985.) da tri kategorije nekoherentnih
pria: odbacujue, preokupirane, i pokazivanje nerazreenog alovanja mogu da predvide
tri tipa nesigurne vezanosti kod deteta. Obrasci odgovaraju jedni drugima, tako da vrsta

distorzije u prii roditelja je kongruentna sa strategijama koje se koriste u atament

interakcijama.
VRSTE ATAMENT OBARAZACA
1.) SIGURNI

roditelji i deca imaju zabavu kad su zajedno,roditelji potuju autonomiju deteta

koja odgovara njegovoj starosti,komunikacija je generalno topla i oseajna, roditelji
imaju koherentni pogled na atament i njegov znaaj za dete. Deca nemaju strah da
ispolje ljutnju. Postoji sloboda i kod deteta i roditelja da se slobodno kreu, pribliavaju i
udaljavaju. Mnogi obrasci nisu ovako idealni, imaju u sebi elemenata i nesigurnih
obrazaca, ali uglavnom su sigurni
2.) NESIGURNO - IZBEGAVAJUI

ova deca odbijana od strane roditelja, roditelji nalaze pokuaje deteta za fizikim
kontaktom odbojnim, ili se povlae kada je dete tuno. Deca su mnogo otvorenije ljuta u
sigurnijem okruenju.

roditelji ove dece imaju odbacujui stil prema vanosti atamenta. Roditelji su
uglavnom zaboravili dosta iz svog detinjstva, imaju tendenciju da idealizuju sopstvene
roditelje, ali idealizacija se ne slae sa opisima brige, nege koju su stvarno dobili.
Njihove prie su nekoherentne jer odbacuju neprijatne implikacije dobijene brige.
Roditelji izbegavaju da se podsete bilo kod bolnog iskustva, bilo zaboravljajui ga ili
izbegavajui da empatie sa detetom kada je ono u slinoj situaciji.

strategija i deteta i roditelja je odranje distance fizike i emocionalne, sa ciljem

da se izbegnu emocionalni izlivi koji mogu voditi do odbacivanja. Cena je gubitak
senzitivne brige za dete kada je ona potrebna. Dete ne naui da istrauje oseanja i
intimnost, i dok pojavno lii da je nezavisno nije adaptabilno. Igra izgleda stereotipno i
koristi se kao distrakcija od atament potreba.
3.) NESIGURNO - AMBIVALENTAN
roditelji koji su posveeni brizi za dete su esto emotivno neprisutni. Dete naui
da e roditelj odgovoriti samo ako ono insistira na tome. Strategija deteta je da bude blizu
roditelja i da ga natera da ga primeti bilo time to e biti zahtevno, ili previe bebasto, ili
kontroliue. Alternativno dete moe da pone da brine o roditelju tako da sam roditelj
zbog toga eli da dete bude u blizini.

u AAI roditelji su kategorisani kao preokupirani. Oni ne samo da nisu zaboravili

na svoje detinjstvo ve su esto preplavljeni nereenim pitanjima iz svoje prolosti.
Granice postaju propustljive, sa izmenom uloga, dete je esto parentifikovano. Postoji
veliki stepen meusobnog monitoringa i itanja misli, sa ciljem da se predupredi bilo koje
mogue udaljavanje roditelja ili deteta. Zajednika im je strategija da se predupredi
mogua pretea distanca tako to se stimulie onaj drugi da se priblii. Dete to radi tako

to odguruje roditelja a roditelj tako to preti da e poslati dete nekuda, ostaviti dete i sl.
Cena je da se gubi autonomija deteta koje gubi adekvatnu brigu.

4.) DEZORGANIZOVANO - NEREENO

sjedinjavanje sa roditeljem moe imati meavinu strategije izbegavanja i
ambivalencije ili konflikt prilaenja-izbegavanja koji se stvara usled straha od atament
figure koja moe da zloupotrebljava dete. Dete moe da se odjednom "zamrzne" kada se
pribliava roditelju, ili da uzmakne od roditelja kada se pribliavaju.

AAI roditelji su kategorizovani sa nerazreenim stilom, tj. oni nisu adekvatno

oalili gubitak atament figure, ili su imali nedavnu traumu, npr. susret sa smru koji nisu
prevazili. Ovi ljudi su preplaeni svojim uspomenama iz prolih trauma i mogu se
disocirati u trenutku. Ovo moe za dete biti zastraujue. Generalna strategija je da
roditelj nema dete u mislima uopte, ve skriptira dete u neku prolu traumatinu dramu,
tako da je dete nesvesno ovoga i ne moe da razvije svoju organizovanu strategiju. Sa
odrastanjem deca razvijaju neku organizovaniju strategiju, tako da postaju kontroliui u
odnosu prema roditelju na kanjavajui nain ili poinju da brinu o roditelju.

IMPLIKACIJE ZA PORODINU TERAPIJU

John Byng Hall (1995.) predlae sledee tehnike koje upotrebljava da bi
pomogao porodici da dostigne sigurnu porodinu bazu:

1.) DOSTUPNOST TERAPEUTA

terapeut stavlja sebe na raspolaganje porodici, biva im dostupan, to bre moe, i

onda odrava taj kontakt tokom odgovarajueg vremenskog perioda.
2.) EKSPLORACIJA I RAZREAVANJE KONFLIKATA

terapijski, privremena sigurna baza ukljuuje 2 osnovne funkcije: prvo zatitaprotekcija i eksploracija kasnije kada se porodica vie ne osea ugroenom
PROTEKCIJA

ukljuuje identifikovanje opasnosti i konflikata u porodici, i obezbeivanje da se

preduzmu neophodne mere. Oseaj sigurnosti se stvara kada se zna da e biti razgovora o
situacijama koje su zaplaujue, i ne treba ignorisati opasnosti. Terapeut pokuava da
doe do sutine anksioznosti i konflikata to je pre mogue u prvoj seansi.
EKSPLORACIJA

Terapeut pomae porodici da istrai kada, kako, i zato se javljaju ovi konflikti i
da sa njima improvizuje nove naine za reagovanje. To ukljuuje:

A.) RAZUMEVANJE KONFLIKATA DISTANCIRANJA - koristei znanje o

dinamici nesigurnih atamenta terapeut moe pozitivno da konotira ponaanje koje inae
moe da bude opaeno kao isto neprijateljstvo, udaljavanje ili kontrolisanje. Bilo bi
teko da se vidi da je izbegavanje ili odgurivanje ustvari nain da se odri odnos. Ono to
je tee razumeti da je trajnije odgurivanje od strane deteta, ili pretnje ostavljanjem od
strane roditelja, moe biti strategija za pribliavanjem tako to se provocira kontra
reakcija lepljenja. Tako i deije problematino ponaanje moe biti vieno i kao pokuaj
regulacije roditeljske distance,tako da dete svoje roditelje moe da zblii kad se jako
udalje ili da ih razdvoji kad su suvie bliski.
B.) ISTRAIVATI KAKO PROLI GUBICI UTIU NA SADANJE
PONAANJE

3.) RAD SA IROM MREOM

A.) PROIRENA PORODICA- rad sa babama i dedama i drugim roacima kad god je
to mogue, ako to nije mogue raditi sa porodicom da utie na ove relacije
B.) MREA POMAGAA - istrauje kako se u okviru porodice brine o deci, starim i
bolesnim lanovima porodice i koje su slube spolja ukljuene
4.) STVARANJE KOHERENTNE PRIE - kada roditelj moe da ispria koherentnu
priu o atamentu to je povezano sa sigurnim atament stilom kod njegovog deteta.
M.Main i kolege su otkrili da roditelji ija su deca imala problema su obino kategorisani
kao nekoherentni na AAI. I imali su vie ansi da repliciraju tekoe na svoju decu. Ako
grupa koja je imala jako tuna iskustva uspe da ostane u dodiru sa svojim oseanjima o
onome ta im se dogodilo, moe da empatie sa svojim roditeljima, njihovim dilemama i
njihovim ueem u onome ta se deavalo moe da ispria koherentnu priu.

Nije samo bolno iskustvo kao takvo ono to je najvanije. Ono to je najvanije je
ta mi napravimo, razumemo, uobliimo od onoga to se desilo.

Pomo porodici da napravi koherentnu priu lei u tome da oni sada oblikuju
svoje atamente na nain koji uzima u obzir atament potrebe svih lanova. To bi
zahtevalo da se "ukljue" u boli jedno drugoga. Onda bi i deca nauila da ispiaju
koherente prie svojoj deci, ukljuujui empatiju i razumevanje za sve lanove porodice
Nesiguran atament izmeu roditelja

Romantini atamenti ukljuuju seksualnost i podeljeno roditeljstvo. Nesigurno

izbegavajui partneri su distancirani, dok su nesigurno ambivalentni bliski, intenzivni ali
sa meanim oseanjima. U klinikoj praksi esto viamo partnere od kojih je jedan sa
izbegavajuim i drugi sa ambivalentnim atament stilom

Porodini atament obrasci

Minuchinove (1974.) kategorije porodinih obrazaca slau se sa obrascima

atament vezanosti: adaptabilne porodice odgovaraju sigurno vezanim porodicama,
nepovezane porodice odgovaraju nesigurno izbegavajuim atament stilovima, i porodice
sa enmementom odgovaraju nesigurno ambivalentnim atament stilovima. Atament
stilovi u porodici su kompleksni, sa razliitim vrstama atamenta u razliitim relacijama,
a dete moe imati razliite atament stilove sa razliitim roditeljem
Konflikti distance
Konflikti mogu nastati kada roditelji imaju razliite atament strategije. Npr. otac
moe imati nesigurno izbegavajui at. stil, da bi izbegao bolna mogua odbijanja, a majka
moe koristiti nesigurno ambivalentnu strategiju priljubljujui mu se da bi prevenirala
odbacivanje. Ovi odnosi proizvode ono to Byng-Hall naziva "previe bliski-previe
udaljeni " odnosi. Tada ena sve vie insistira na priljubljenosti, to tera oca da se
distancira, majka tei jo veoj bliskosti a onda otac bei u ljutnji. Sistemska teorija
objanjava ovo kroz kibernetski koncept obostrane positivne feedback amlifikacije, a Lyn
Hoffman to naziva "runaway".

U ovakvim odnosima roditelja deca mogu imati jednu od sledeih strategija da to

zaustave:
1.) razvijanja simptoma koji onda ima prioritet i roditelji sarauju oko deteta ime se
dete triangulira ali i skriptira u ulogu nosioca simptoma;
2.) kada se dete jako pribliava roditelju kome je jako potrebna bliskost i postaje jako
blizak sa tim roditeljem a jako udaljen od drugog roditelja. Tako taj roditelj stvara kros
generacijsku koaliciju sa detetom protiv drugog roditelja;
3.) deca zauzimaju ulogu mirotvorca, medijatora, preuzimajui ulogu roditelja koji
ne funkcioniu.

IMPLIKACIJE ZA PORODINU TERAPIJU

Prema John Byng Hall (2008.)
1.) STVARANJE SIGURNE TERAPIJSKE BAZE
kada se porodica obraa terapeutu za pomo bitno je da se reaguje brzo, da ter.
uspostavi kontakt sa njima to pre. Byng Hall obino zove kui, razgovara oko 10
minuta toplo sa lanom porodice o problemima koje imaju i kako oni utiu na svakog od
njih

poziva itavu porodicu da doe na terapiju i ugovara vreme koje bi svima

odgovaralo

prva seansa moe trajati i preklo 1.5 sata, ime bi se dozvolilo da bolna i teka
pitanja isplivaju u svom intenzitetu i dobiju priliku da budu ispriana. Porodica treba da
oseti da je ter. neko ko je u stanju da uje, razgovara i radi na tekim problemima sa
kojima se oni suoavaju.


ter. treba da bude osetljiv na uplaenost lanova porodice, pomaui svakom
lanu da oseti da mu ter. moe biti od pomoi

ter. opservira kako svaki lan porodice reaguje, pita kako se oseaju, ta misle, i
belei ineterakcije izmeu lanova porodice

u isto vreme ter. treba da razmilja i kako on lino utie na svakog lana ponaosob

lanovi porodice treba da osete da je ter. tu za svakog od njih ponaosob, kao i za

porodicu kao celinu. Moraju da vide da ter. ima potencijal da misli o itavoj porodici

terapije odvijaju jednom u dve nedelje ime se omoguava da lanovi porodice

istrauju u meuvremenu nove naina interakcija dok misle i na terapiju

2.) ODNOS IZMEU TERAPEUTA I PORODICE

Terapija treba da bude vid dijaloga. Terapeut deli sa porodicom ideje koje
mu dolaze u svest, hipoteze, i pre nego to postane siguran, i onda omogui porodici
da razgovaraju o tim idejama. To dozvoljava koevoluciju ideja o onome ta se
deava. Ter. moe rei da je radio sa dosta porodica i u njima je video da se neto
deava i zato ima ideju da se i kod njih deava isto... a porodica onda daje svoje
miljenje jer su oni eksperti za svoje specifinosti.

Porodica moe da pokuava da izazove u terapeutu oseanja da on mora

neto da uradi. Ako tako reaguje ter. biva uvuen u skript porodice, ali ako zadri
reflektivni stav ter. e dobiti, doi do objanjenja ta se to deava u porodici. Npr.
terapeut ima impuls da stane na stranu majke i erke protiv oca, ali bi tada upao u
porodini skript i spreio bi mogunost terapeuta da prui oseaj svima lanovima
porodice da terapiju osete kao sigurnu bazu.

Terapeut treba da reflektuje na svoje impulse da reaguje i o onome ta mu to

govori o porodici.

U isto vreme terapeut treba da bude svestan sopstvenog porodinog skripta i

o vrsti skriptova koji mogu da pokrenu njegove line skriptove u akciju, ili koji ga
mogu vui da zauzme odreeno razumevanje deavanja u porodici, onoga to je
blisko njegovoj porodici. Mnogi terapeuti su imali parentifikovanu ulogu u svojim
porodicama porekla i identifikiovali su se sa ulogom onoga ko brine i neguje. Ovaj
rani trening je jako vredan ali je vie odgovarajui u prolosti nego u sadanjosti.

Za terapeuta je korisno da bude svestan stila na koji se njegova zatitna

uloga obino razvija, da bi ih onda mogao prilagoditi potrebama konkretne
porodice. BH ima stil da je jako zatitniki i pozitivno orijentisan prema lanovima
porodice i neodluan u pogledu neophodnih promena. (veba - kakvi su nai stilovi
potekli iz uloga u porodici porekla?)

3.) DISKUSIJE O SADANJIM I PROLIM EPIZODAMA

Byng Hall esto zapone seansu pitanjima ta se dogaalo? to moe pokrenuti

prie o scenama, svaama, eskalacijama. Vano je uti porodine opise, beleiti kako su
prie priane, pitati pitanja kako su se oseali i iriti temu ka tome kako su deca bila
ukljuena u sve to. To je i prilika da porodini lanovi vide i razmiljaju kako oni utiu
jedni na druge kako se pria odvija. To dodaje poveanu senzitivnost na dileme svakog
lana. Ovo premotavanje filma donosi mogunost da se istrae meusobni uticaji izmeu
atamenta i drugioh funkcija, npr. disciplinovanja.
4.) CRTANJE PORODINOG STABLA

Byng Hall radi na crtanju porodinog stabla onda kada porodica nije preokupirana
urgentnim pitanjima, negde izmeu druge i etvrte seanse. To prua priliku porodici za
intenzivno iskustvo da se njihova pria dramatino odmotava, suprotstavlja toliko mnogo
aspekata njihovog ivota i ukazuje na toliko ranije skrivenih obrazaca. Tada se moe
istraivati i pitanje atamenta kroz generacije. Pitanja o odnosima u toku odrastanja
roditelja i o traumama i gubicima mogu evocirati mona oseanja. Nain na koji su oni
opisani moe otkrivati da li je ili nije trauma razreena. Takva su i pitanja o abortusima,
gubitku dece, kao i pitanja ko je brinuo o kome. Obino kada su roditelji u alovanju
onda deca preuzimaju parentifikovanu ulogu. Tada se moe ispitivati efekat traume na
atamente tokom generacija.

5.) KOLABORATIVNA INTERVENCIJE SA RODITELJIMA

Korisno je istraivati kako atament stilovi roditelja meusobno sarauju.
Ovaj stil zahteva kolaboraciju pre nego da se jedan proglasi za problematinog.

Byng Hall identifikuje stalne svae kao "zaarani krug" . Kada navedu jednu
takvu epizodu moe se raditi sa svakim lanom porodice da vidi zato njegovo
ponaanje izaziva takvu reakciju drugoga. Isto tako je vano za svakog roditelja,
partnera da razume poreklo ba takvih odgovora njegovog partnera. Jedan od naina na
koji to moe da se uradi je putem porodinog stabla istraivanjem kako sadanja situacija
rezonira sa traumatinom prolou svakog od njih.

To moe zapoeti diskusiju zato tako reaguju jedno prema drugome, i poinju da
potuju ranjivost partnera i da razumeju odakle to dolazi. Oseanje svakog od
partnera da su bili shvaeni, da ih partner razume je od neprocenjive vrednosti. Ova

kolaborativna intervencija izbegava meusobno optuivanje i uspostavlja ideju Kako da

ponovo zaponemo? Umesto Kako da on-ona ponovo zapone?

Kada partneri ponu da razumeju bolna iskustva jedno drugoga to im omoguava

da budu prijateljskije raspoloeni jedno prema drugome, to je siguran znak
sigurnijem atamentu.

Oni onda mogu da rade individualno na svojim gubicima i kakve su tada

strategije at. nauili u svojim ivotima (npr. majka je imala ranije gubitke u ivotu pa je
nauila da se prilepi da bi izbegla odbacivanje, i otac je nauio da izbegava bliskost zbog
straha od odbacivanja).

U takvim razgovorima partneri mogu da dou u kontakt i sa suprotnim

stranama sebe. To moe da se pretvori u suprotni ciklus runawaya - npr. da se otac
promeni i trai bliskosti a majka se distancira sve vie.

Terapija je pokazala da postoji meusobna projekcija. On je mrzeo njenu

prilepljenost jer je krio sopstvenu potrebu da neko brine oko njega, dok je ona mrzela
njegovo izbegavanje i indiferentnost kojima je izbegavala sopstvenu ambivalenciju oko
mogunosti da bude intimna.

6.) RAD SA DECOM

da se oslobode svojih simptoma kojima su preusmeravali sukobe roditelja i
ujedinjavali ih u brizi o njima kao deci. To se moe raditi tako to se pria sa njima kako
su se morali oseati kada su pokuavali da pomognu roditeljima kada su postajali ljuti
jedno na drugo

ovo je bio oblik otkria za roditelje i vreme treba onda provesti sa roditeljima u
radu na tome kako oni mogu da sarauju dalje da bi preuzeli brigu nad decom.

roditelji treba da naue da disciplinuju decu, npr. da moraju da idu u kolu, ali i da
ih zatite kada su uplaena

deca postaju manje uplaena kada vide da njihovi roditelji vie sarauju a manje
se svaaju.

terapeut onda moe da pone da menja porodine seanse sa roditeljskim seansama

i da uveava broj roditeljskih seansi kada se deca smire. Kada parentifikovana deca vide
da terapeut radi sa njihovim roditeljima, brine o njima, ona mogu da se relaksiraju i
ponaaju kao deca.

7.) ZAVRAVANJE TERAPIJE

postepeno poveavanje vremena izmeu seansi, esto zavravati i sa 3 meseca

izmeu. To omoguava dui period porodicama da same rade na reavanju svojih
problema

Byng Hall im kae da mogu ponovo doi i da odnosi meu njima ne moraju da
budu u oajnom stanju pre nego to se ponovo jave

oseaj da je pomo dostupna, iako moda samo u mislima, je fundamentalna u

autonomiji u atamentu

terapija sa roditeljima moe da se zavri kada su postali dovoljno sigurni da mogu

da sarauju meusobno kada je to potrebno i da nau nain da donose odluke

i ako jo imaju svae to ne mora biti tako loe ako te svae tako brzo ne izmaknu
kontroli. Ako uspeju da relaksiraju decu ali ih i disciplinuju

kada su roditelji u stanju da sagledaju svoje razliitosti kao komplementarnosti a

ne kao meusobno suprotstavljanje

inioci porodica sa sigurnom atament bazom

kolaboracija, saradnja kapacitet za koji je visok u sigurnim porodicama
interakcionalna svesnost- se definie kao sposobnost da se bude senzitivan kako
svaki lan porodice doivljava odvijanje situacije i uloga koju svako moe oekivati da
treba da ima, i bivanje svesni sopstvenih oseanja i kako sopstveno ponaanje moe
uticati na druge.To znai misliti na sve lanove porodice, kao i na sebe, tokom interakcije
kao i zadravanje mogunosti prilagoavanja sopstvenog ponaanja da bi mogli da utiu
na ono to se deava

empatija, koja omoguava svakoga da se stavi na mesto drugoga u sadanjem

kontekstu. To podrazumeva ukljuenost u emocije i oseanja drugih u odreenoj situaciji.
Tako roditelji mogu da adekvatno da odgovore na uznemirenost i zabrinutost svoje dece
unutar porodinih scenarija

reflektivno funkcionisanje - omoguava razumevanje mentalnih stanja koja

lee ispod intencija drugih i sebe. To omoguava individui da adekvatno odgovori
drugima kako se porodini scenario odvija. Porodice sa sigurnom bazom mogu da dele
kako se oseaju tokom i posle dogaaja

pria koja se koristi je koherentna, nosei priznanje i prihvatanje oseanja svakog

od njih, ukljuujui oseanja povreenosti i nelagode

JO NEKE OBLASTI UPOTREBE ATAMENT TEORIJE U PORODINOJ

TERAPIJI
Refremiranje znaaja atament strategije po Byng Hallu moe da se radi na dva
naina: 1.) da se normalizuju tekoe asocirane sa atamentom 2.) dete koje je ljuto,
zahtevno, i kontroliue se eto posmatra kao namerno loe, ali dete moe biti vieno i u

drugom svetlu ako bude opisano kao nesigurno i da pokuava da osigura da e ostati u
mislima roditelja (da e misliti na njega) kada osea da je nevoljeno.

Stvaranje koherentnijeg narativnog stila u porodici-kao dodatak refremiranju je

ono to Byng Hall promovie. Tehnike narativne terapije bi bile korisne u ovom radu.

Uporeivanje prolosti i sadanjosti. Razumevanje razvojnog puta kroz

istraivanje povezanosti izmeu pria o tome ta se desilo u prolim generacijama i
onoga to se dogaa sadau seansi moe pomoi terapeutu i lanovima porodice da odvoje
ono to dolazi iz prolosti, i da procene da li je ponaanje na stari nain u sadanjoj
situaciji korisno ili nije. Ovo je slino uenju M. Bowena koji je preporuivao da se
obuhvati porodina istorija da bi se promovisala diferencijacija.

Bazirana na atament teoriji i istraivanju Family Att. Narrative Therapy je

ukljuena kao novi modalitet u porodinoj terapiji konstruisan sa ciljem izleenja
iskustva zlostavljanja dece u ranom detinjstvu. Nereene deije traume su pokazale
znaajnu korelaciju sa nedovoljnim i odloenim kognitivnim, ponaajnim i emotivnim
funkcionisanjem. Nene, blage, umirujue i neprovokativne prie ispriane od strane
roditelja pruaju alternativnu restorativno iskustvo dizajnirano da promeni destruktivni
interni model deteta. Rezultati su pokazali napredak u funkcionisanju i kapacitet da se
prihvati negujui, brian odnos koji prua ljubav i sigurnost. .....Koherentni narativ
reflektuje detetovu sposobnost da da smisao svom ivotnom iskustvu. Leva hemisfera
mozga se koristi da se ispriaju elementi onoga to se desilo, dok je desna hemisfera
zaduena za ukljuivanje subjektivnih, socijalnih i emotivnih znaenja za unutranji ivot
osobe. Tako koherentna pria ukljuuje integraciju rada obe modane hemisfere.
Narativna memorija slui tome da se pomou pria sauvaju i da se podsetimo ivotnih
iskustava.