3.

odeljak: Nauna revolucija: nova kosmologija i

metodologija
Pokret ka modernosti koji je pokrenula renesansa umnogome je unapredila nauna revolucija
sedamnaestog veka. Nauna revolucija je potisnula srednjovekovnu sliku o svetu u
uspostavila nauni metod - rigorozno i sistematsko posmatranje i eksperimentisanje -
kao osnovno sredstvo za razreavanje tajni prirode. Sve vie su mislioci na Zapadu
naglaavali vanost matematike, koja je postala sloenija otkriem vie matematike; smatrali
su da je priroda mehaniki sistem kojim rukovode zakoni koji se mogu izraziti matematikim
putem. Ta nova otkria podstakla su matu. Nauka je istisnula teologiju kao kraljicu znanja,
a razum, u srednjem veku potinjen religiji, uvrstio je svoju autonomnost. Veliko
poverenje u razum nadahnuto naunom revolucijom podstaklo je pojavu prosvetiteljstva, koje je
odluno odacivalo ideje i institucije srednjovekovne prolosti i artikulisalo itna naela
modernosti.
Srednjovekovno svatanje univerzuma
Srednjovekovni mislioci izgradili su jasnu sliku svemira koja je povezivala teorije dvojice
drevni !rka, "ristotela i #tolemeja iz "leksandrije, s ri$anskim uenjima. Za
srednjovekovni um, svemir je podse$ao na dinovske merdevine, kvalitativni poredak,
koje se uzdiu ka ne%u. &og se nalazio na vru ovog ijerarijski ure'enog svemira i
Zemlje, niske i porone, koja je %ila neposredno iznad pakla. Na srednjovekovnoj slici
sveta, nepokretna Zemlja stajala je u centru svemira; !ristotel i drugi antiki mislioci smatrali
su da se svaka teka materija, ukljuujui i "emlju, po prirodi kree ka centru sveta, svom
konanom odreditu, i tamo ostaje. #rema srednjovekovnom gleditu, centralni poloaj
Zemlje znaio je da je svemir usredsre'en na oveka, da su po %ojoj zamisli ljudska
%i$a, jedina stvorenja kojima je &og dodelio razum i o%e$anje spasenja, gospodari
Zemlje.
#tolemej je smatrao, kao i "ristotel, da se planete kre$u po savreno krunim or%itama, i
podjednakom %rzinom, oko Zemlje. "ristotelovsko-ptolemejski model kosmosa kao da se
slagao sa zdravim razumom i neposrednom percepcijom - z%ilja se ini i Zemlja izgleda
kao da miruje. #eocentrini model i podela univerzuma na vii i nii svet se, uz to, slagala sa
navodima $vetog pisma. $holastiki %ilozo%i uskladili su !ristotelovu i Ptolemejevu nauku s
hrianskom teologijom, stvarajui jednu intelektualno i emotivno zadovoljavajuu sliku
univerzuma, na kojoj je sve ilo ure&eno prema oanskoj zamisli.
( esnaestom i sedamnaestom veku, kolama i univerzitetima dominirali su
aristotelovski solastiari, posveeni jednoj sveouhvatnoj konceptualnoj emi koja je
ouhvatala prirodu, drutvo i odnos pojedinca prema 'ogu. "a njih, najvii autoritet ili su $veto
pismo, crkveni oci, i, kada se radilo o prirodnom znanju, !ristotel. )erovali su da znanje
proisteklo iz iskustva tre%a da potvrdi ono to ve$ znamo na osnovu ovi autoriteta.
*novacije i preispitivanja autoriteta %ili su nepoeljni.
Nikola +opernik: svrgavanje Zemlje s prestola
,oderna astronomija poela je s Nikolom +opernikom -./03-.1/32, astronomom,
matematiarem i crkvenim kanonikom, koji je proglasio da je Zemlja planeta koja zajedno
sa drugim planetarna krui oko Sunca, koje se nalazi u centru. 3va eliocentrina teorija
sluila je kao seme jedne nove slike o svetu koja je zamenila srednjovekovni pogled na
svemir. (opernik nije svoju heliocentrinu teoriju zasnovao na novim posmatranjima i novim
podacima. )no to ga je navelo da "emlju izmesti iz sredita svemira ila je sloenost i
nezgrapnost Ptolemejevog sistema, koji je vre&ao njegovo oseanje za matematiki poredak.
"a (opernika, rojni Ptolemejevi epicikli *roj se od vremena Ptolemeja poveao, to je taj
model inilo jo nezgrapnijim+, i ekvant, naruavali su Platonovu viziju matematike simetrije
svemira.
Plaei se da e njegove teorije izazvati kontroverze, (opernik je odio da ojavi svoje delo, ali
poto su ga prijatelji uedili, on je konano popustio, tako da se njegovo remek,delo O kruenju
nebeskih orbita, pojavilo -./0. Po oiaju, primerak knjige stigao je do (opernika na njegovoj
samrtnoj postelji, samo nekoliko sati pre nego to je izdahnuo. 1 knjizi se nalazio i predgovor
ez potpisa, u kome je stajalo da je nova kosmologija zamiljena samo kao hipoteza, ne kao
istina. (ako je predgovor io nepotpisan, izgledalo je kao da ga je napisao (opernik; pravi
autor, me&utim, io je !ndreas )siander, luteranski teolog, kome je ilo poznato 2uterovo
suprotstavljanje heliocentrinoj teoriji, na ilijskim osnovama. $am (opernik nije ni najmanje
sumnjao u ispravnost heliocentrizma.
(opemikanska astronomija odacila je ekvant, razreila neke proleme koji su zunjivali
astronome, naroito retrogradno kretanje planeta , i eliminisala neke epicikle , (opernik nije
mogao da se osloodi epicikla u potpunosti, jer je kao i antiki autori verovao da je kruno
kretanje znak savrenstva. Tako je (opernikov sistem svemira io samo neto manje sloen od
Ptolemejevog modela.
Napad na kopernikanizam
'a kako se (opernik plaio, njegovi stavovi izazvali su kontroverze, ali ta nova astronomija nije
postala gorui prolem sve do samog poetka sedamnaestog veka, vie od pedeset godina po
ojavljivanju dela O kruenju ... +opernikova teorija uplaila je crkvene vlasti, koje su
kontrolisale univerzitete koliko i propovedaonice, jer je izgledalo da se kosi sa Svetim
pismom. Na primer, u 43. psalmu se kae: 5Za to je vasiljena tvrda i ne $e se pomjeriti6. !
u -30. psalmu se kae da je 'og 4utvrdio... zemlju na temeljima njezinim, da se ne pomjesti va
vijek vijeka5. )razovani ljudi su znali za (opernikovo delo ak i pre no to je ilo ojavljeno.
Tako je, -.06, 7uter rekao za +opernika7
82judi su sluali jednog astrologa poetnika koji se upinjao da pokae da se "emlja okree, a ne
neesa ili neeski svod, oko $unca i 9eseca. (o god hoe da ispadne pametan mora da smisli
neki novi sistem koji je naravno olji od svih sistema. 3va luda o$e da preokrene itavu
nauku astronomije8 ali Sveto pismo nam kae da je *sus naredio Zemlji da stoji mirno, a
ne Suncu.5
1rzo posle ojavljivanja dela O kruenju :ovani 9arija Tolozani *#iovanni 9aria Tolosani+
*oko -/;-,-./6+, dominikanski %ratar, napao je (opernika zato to protivrei !ristotelu,
Ptolemeju i 'iliji7
8<ikola (opernik niti je itao niti shvatio argumente !ristotela %ilozo%a i Ptolemeja astronoma...
Proitajte O kruenju (njigu -, <ikole (opernika, i iz onoga to sam ja ovde napisao jasno ete
prepoznati o koliko se mnogo i koliko velikih greaka sapleo, ak suprotno $vetom
pismu...Tamo gde je eleo da pokae otrinu svog uma...sopstvenim recima i onim to je
napisao samo je razotkrio sopstveno neznanje.5
$edamdeset godina katolika crkva *ali ne i pojedinani svetenici+ uzdravala se da napadne
(opernikovu astronomiju, a onda se poetkom sedamnaestog veka, pridruila ori protiv
kopernikanizma. 1plaene protestantskom re%ormacijom, katolike vlasti pokuavale su da
izegnu svaki propust u crkvenoj disciplini i veri. Plaile su se da ukoliko i 4iskrivili5 $veto
pismo prilago&avajui ga novoj kosmologiji, protestantski i pulicisti imali jo jedan adut s kojim
i mogli da napadnu crkvu. !odine .9.9. crkva je stavila O kruenju, i sva druga dela koja
su Zemlji pripisivala kretanje, na *ndeks za%ranjeni knjiga.
( otporu teologa stavu da se Zemlja kre$e, %ilo je daleko vie stvari u pitanju od odanosti
solastiki mislilaca "ristotelu i #tolemeju i znaenja nekoliko redova iz Svetog pisma.
#ravi pro%lem je %io u tome to je +opernik potkopao itav sistem ijerarijski ure'enog
svemira - kosmologiju koja se smatrala centralnom za ri$anski pogled na svet, i odnos
pojedinca prema &ogu. *storiar nauke :omas +un -:omas +un2 razmilja o irem
znaenju nove kosmologije za tradicionalni srednjovekovni pogled na svet:
;+opernikanizam je %io razoran, moda za itavo jedno ustrojstvo misli...ako je Zemlja
planeta, a samim tim i ne%esko telo udaljeno od centra svemira, ta $e onda %iti s
ovekovim prolaznim ali <okusnim poloajem izme'u 'avola i an'ela=...Najgore od
svega, ako je svemir %eskonaan, kako su mnogi od kasniji kopernikanaca mislili, gde
%i se mogao nalaziti %oji presto= +ako ovek da prona'e &oga ili &og oveka u jednom
%eskonanom svemiru= +opernikanizam je iziskivao preinaavanje ovekovog pogleda
na odnos prema &ogu i temelja njegove moralnosti. :akva se trans<ormacija nije mogla
izvesti preko no$i.6
Stra crkve od kopernikanizma naj%olje ilustruje njen odnos prema <ilozo<u kasne
renesanse >ordanu &runu -!iordano &runo2 -.1/?-.9@@2. *talijan i %ivi dominikanac koji
je napustio taj red, &runo je %io poletan izuavalac ermeticizma. 3ptuen za jeres,
proveo je vie od osam godina po tamnicama inkvizicije sve dok nije %io iv spaljen.
=nkvizicija je potom >vropu oistila od njegovih spisa, koje je tako&e spalila. 'runov
hermeticizam naveo ga je da prihvati i dotera kopernikansku heliocentrinost. 1 hermeticistikoj
%ilozo%iji kretanje je energija ivota, a iva planeta "emlja krui oko oanskog $unca.
(opernikanizam je za 'runa potvr&ivao ovu %undamentalnu hermeticistiku doktrinu i on je
postao odani ranilac nove astronomije. 'runo je dodao svom kopernikanizmu misticizam
pun oduevljenja, to ga je podstaklo da stvori jednu novu viziju svemira: Zemlja je ivo
%i$e, prostor je %eskonaan i postoji %ez%roj nastanjeni svetova. (od 'runa
kopernikanizam nije izazivao oajanje, kao kod Paskala, ve strahopotovanje; sama priroda je
'og i ona je vredna i ooavanja i istraivanja. 'runo nije naao svoje uporite u organizovanoj
religiji niti u natprirodnom, kako e to uiniti Paskal u sledeem veku; pre i se reklo da je u
duhu jednog mistika zazivao ushieno ooavanje, glori%ikaciju i posmatranje prirode. ?eleo je
da takva religija zameni uenja organizovanih crkava.
Kopernikanizam i moderna misao
( kasnijim vekovima, daljnje implikacije nove kosmologije izazvale su velika stradanja.
(verenje da Zemlja vrsto stoji pod njiovim nogama, da je &og stvorio svemir za nji i
da je dao Zemlji centralni poloaj u svem stvaranju prualo je ljudima srednjeg veka
du%oko ose$anje sigurnosti. Znali su z%og ega su ovde i nisu sumnjali u to da je ne%o
konano odmorite za vernike. +opernikova astronomija z%acila je Zemlju s prestola,
prognala ljude sa njiovog centralnog mesta u svemiru i podrazumevala %eskonani
svemir. 1 esnaestom i sedamnaestom veku, mali roj mislilaca shvatio je pun znaaj ovog
istiskivanja. 9e&utim, tokom vekova koji su usledili, pokazalo se da je ova radikalna kosmoloka
trans%ormacija za moderni um olna koliko i proterivanje !dama i >ve iz @ajskog vrta za
srednjovekovni um. Aanas znamo da je Zemlja jedno od milijardi i milijardi ne%eski tela,
si$una mrlja na %eskrajnom kosmikom okeanu, i da je svemir star neki petnaest
milijardi godina. Aa li je takav svemir mogao %iti stvoren samo za ljudska %i$a= Aa li u
njemu moe da se nalazi i ne%o koje o%ez%e'uje veni ivot za verne i pakao sa svojim
venim ognjem i mukama za grene=
,ali %roj ljudi u ono vreme %io je svestan potpuni implikacija nove kosmologije. Bedan
od oni koji su razumeli %io je &lez #askal -&laise #ascal2 -.9C3-.99C2, <rancuski naunik
i matematiar. #o%oni katolik, #askal se plaio onoga to je nazivao 5venom tiinom
ovi %eskonani prostora6, i svatao da %i nova nauka mogla da donese sumnju,
neizvesnost i uznemirenost, to su pretili verovanju.
8Vidim te zastraujue prostore svemira koji me okruuju i vidim see vezanog za jedan ugao
ovog ogromnog prostranstva, a da pri tome ne znam zog ega sam stavljen na to mesto, a ne
na neko drugo, niti zog ega mi je to kratko vreme koje mi je da to da proivim dodeljeno u
ovom trenutku, a ne u nekom drugom od itave venosti koja je preda mnom i koja e ostati za
mnom. Svuda vidim samo %eskraj, koji ini da se ose$am kao atom i kao senka koja traje
samo jedan tren i vie se ne vra$a. Aedino znam da uskoro moram da umrem...
+ad razmislim o kratkom veku mog ivota, progutanog u venosti...taj mali prostor koji
zauzimam, koji ak vidim, okruen u %eskonanoj ogromnosti prostora o kojima nita ne
znam, i koji me ne poznaju, uplaen sam, i ja sam zapanjen zato to sam ovde a ne tamo8
jer nema razloga zato ovde a ne tamo, z%og ega sada, a ne onda. (o me je ovde
postavioB Cijom su naredom i uputstvom ovo malo mesto i vreme meni dodeljeniB5
(ako i od see odagnao ateizam i verski skepticizam, Paskal je zastupao postojaniju
predanost hrianstvu; to se postie, rekao je, intuitivnim traenjem 'oga srcem, kroz ljuav i
veru, a ne razmiljanjem.
!alilej: uo%liavanje modernog naunog pogleda na svet
#alileo #alilej *#alileo #alilei+ *-.D/,-./E+ glavni je razlog zog koga je sedamnaesti vek io
nazvan 4vekom duha5. <adareni muziar i umetnik i kultivisani humanista, #alileo je poznavao i
voleo latinske klasike i italijansku poeziju. =sto tako io je i astronom i %iziar koji je pomogao da
se uzdrma srednjovekovna koncepcija kosmosa i uolii moderni nauni pogled na svet. #alilej
je mnogo dugovao platonovskoj tradiciji, koja je pokuavala da shvati matematiku harmoniju
univerzuma, i !rhimedu, helenistikom matematiaru,inenjeru koji je tragao za geometrijskim
shvatanjem prostora i kretanja.
Jednoobraznost prirode i eksperimentalna fizika
!alilej je od%acivao srednjovekovnu podelu univerzuma na vie i nie carstvo i
proklamovao ideju o jednoo%raznosti prirode. $aznavi da su u Folandiji izumeli teleskop,
#alilej je sam sei napravio teleskop i upotreio ga za istraivanje nea, kao prvi ovek koji je
to uinio. Posmatrajui 9esec, #alilej je zakljuio7
8Goao sam do miljenja i uverenja da povrina 9eseca *a i drugih neeskih tela+ nije glatka,
jednoorazna i precizno s%erina kako veruje veliki roj %ilozo%a, ve je neravna, grua i puna
uduljenja i uzvienja, nije nenalik povrini "emlje, s naizmeninim lancima planina i duokih
dolina5.
)vo otkrie 9eseevih kratera i planina navelo je #alileja da raskine s aristotelovskim stavom
da su neeska tela ista, savrena i nepromenljiva. To je znailo da je 9esec, jedno neesko
telo, io sainjen od istog materijala kao i "emlja. #alilejevo otkrie $unevih pega nekoliko
godina kasnije predstavljalo je jo jedan dokaz da neeska materija nije ila nepromenljiva po
prirodi. Za !alileja, nije postojala razlika u sastavu izme'u ne%eski i zemaljski tela.
#riroda nije ijerarijski poredak, u kome su <izike celine rangirane prema svom
posedovanju ili nedostatku neke oso%ine8 pre %i se moglo re$i da je ona omogen
sistem, isti u svim svojim segmentima. 3ni koji su %ili odani konvencionalnom
aristotelovskom pogledu od%acivali su !alilejevo otkri$e, poriu$i da ,esec, kristalasta
s<era, moe da %ude zamrljan kraterima, ili da sim%ol ne%eskog savrenstva, Sunce,
moe da %ude uprljano pegama. #alilejev teleskop omanjuje posmatrae, tvrdili su oni.
Sa svojim teleskopom !alilej je otkrio etiri meseca koja krue oko Bupitera - %ilo je to
posmatranje kojim je prevazi'ena glavna zamerka +opernikovom sistemu. !alilej je
pokazao da jedno ne%esko telo moe zaista da se okre$e oko centra koji nije Zemlja8 da
Zemlja nije zajedniki centar za sva ne%eska tela8 i da neko ne%esko telo -Zemljin mesec
ili Bupiterovi meseci2, moe da krui oko neke planete u isto vreme dok se ta planeta
okre$e oko nekog drugog tela -Sunca, naime2.
#alilej je krio puteve u eksperimentalnoj %izici i unapredio modernu predstavu da nauka o
kretanju trea da ude izvedena iz neposrednog posmatranja i iz matematike. 'avei se
prolemom kretanja, !ristotel nije krenuo od posmatranja i matematikih prorauna, ve se
uglavnom oslanjao a priori na principe i logiku zdravog razuma; nasuprot njemu, !alilej je
insistirao na primeni matematike pri izuavanju tela u pokretu i u stvari je izuavao
u%rzanje izvode$i eksperimente, koji su iziskivali %riljiva matematika merenja. Putajui
loptu da se kotrlja niz nagnutu ravan i odre&ujui njene poloaje posle niza jednakih vremena,
#alilej je potvrdio svoju hipotezu da je rastojanje koje pre&e neko telo koje pada srazmerno
kvadratu vremena koje je proteklo od trenutka kada je telo poelo da pada. Za aristotelovske
solastiare, kamen pada zato to nastoji da stigne na svoje pravo mesto u svemiru8
ispunjavaju$i time svoju prirodu, on se ponaa u saglasnosti sa svrom koju mu je
odredio &og. #alilej je u potpunosti odacio stav da kretanje dolazi od kvaliteta, koji je
nerazdvojiv od predmeta. 'olje reeno, kazao je, kretanje je odnos tela prema vremenu i
rastojanju. $matrajui da tela padaju prema jednooraznim i odredivim zakonima, !alilej je
postavio jedan potpuno razliit konceptualni sistem. 3vaj sistem zateva da izuavamo
uglove i rastojanja i traimo matematike odnose, ali da iz%egavamo da se pitamo o
kvalitetu i svrsi predmeta - ulozi koju mu je odredio &og u ijerarijski ustrojenom
svemiru.
Za !alileja, svemir je %io jedna 5velianstvena knjiga koja je...napisana jezikom
matematike, a njeni znaci su trouglovi, krugovi i druge geometrijske <igure %ez koji ljudi
ne mogu da svate nijednu njenu re6. <a platonovski nain, #alilej je pokuao da shvati
matematike principe koji vladaju prirodom i pripisao matematici apsolutan autoritet. (ao i
(opernik i (epler, verovao je da matematika izraava harmoniju i lepotu onoga to je stvorio
'og.
Suprotstavljanje autoritetu
*nsistiraju$i na tome da se do <izike istine dolazi putem posmatranja, eksperimentisanja
i razuma, !alilej je otro kritikovao oslanjanje na autoritet. Solastiki mislioci smatrali
su "ristotela vrovnim autoritetom u pitanjima koja se odnose na prirodu, a
univerzitetsko o%razovanje se zasnivalo na njegovim delima. 3vi doktrinarni aristotelovci
ljutili su !alileja, koji se protivio to oni istinu trae ne tako to otvaraju oi prema njoj i
novom znanju, ve$ se slepo oslanjaju na antike tekstove. #odine -.63, on je napisao7
49alo je onih koji pokuavaju da otkriju da li je istina ono to kae !ristotel; za njih je dovoljno
da imaju da citiraju to vie !ristotelovih tekstova da i se o njima mislilo da su jo
orazovaniji.5 ( svom delu Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta -
Ptolemejev i Kopernikov -.93C2 !alilej je podrao +opernikov stav i kritikovao
privatanje "ristotelovog uenja %ez provere.
8Ga li je mogue da sumnjate da i !ristotel promenio svoje miljenje, ispravio svoje knjige i
prihvatio najrazumnije doktrine, kad i video nova otkria na neu, sam odacujui one koji su
tako maloumni da mogu da udu navedeni da i dalje nastavljaju da ponizno zastupaju sve ono
to je on ikada rekaoB...$ledenici !ristotela su ti koji su ga krunisali autoritetom, nije *!ristotel+
on to sam prigraio za see...Ne$u da kaem da ovek ne tre%a da slua ono to kae
"ristotel8 z%ilja, aplaudiram itanju i %riljivom izuavanju njegovog dela, a prigovaram
samo onima koji mu se kao ro%lje predaju, slepo se prikljuuju$i svemu to on kae i
privataju$i to kao nepovrediv dekret ne trae$i %ilo koje druge razloge.5
= sam !ristotel, rekao je #alilej, nikada nije polagao pravo na autoritet koji su mu pripisali
njegovi ueni sledenici sholastiari; prema tome, kada ovi zavedeni ljudi insistiraju da zadre
oito pogrene tvrdnje kao tane, oni umanjuju ugled velikog !tinjanina.
#alilej je tako&e kritikovao rimokatolike vlasti to pokuavaju da suziju (opernikovu teoriju.
#odine -D-., u pismu upuenom velikoj vojvotkinji (ristini od Toskane, ali s namerom da
privue panju teologa, !alilej je tvrdio da delovi &i%lije nemaju nikakav autoritet kada se
radi o pitanjima koja se odnose na prirodu; optuio je svoje protivnike zato to prave
4zaklon za svoje pogrene zakljuke od ogrtaa toonje religije i autoriteta 'ilije. <jih oni
koriste, s malo prosu&ivanja, za odacivanje argumenata koje ne razumeju i koje ak nisu ni
sasluali5. :i ljudi, nastavio je on, 5proirili %i takve autoritete na isto <izike stvari - u
koje nije ukljuena vera - oni %i da mi potpuno napustimo razmiljanje i dokaze nai
ula u korist neki odlomaka iz &i%lije mada ispod povrinskog znaenja svojih rei taj
odlomak moe sadravati razliit smisao5. #alilej je tako&e ukazao da,
8(opernik nikada ne komentarie pitanja religije ili vere...)n uvek stoji na %izikim zakljucima...
prvenstveno zasnovanim na ulnim iskustvima i veoma preciznim zapaanjima...u diskusijama
o <izikim pro%lemima ne tre%a poinjati od odlomaka iz &i%lije, ve$ od ulnog iskustva i
neopodni izvo'enja dokaza.5
*skreni ri$anin, !alilej nije imao nameru da iskoristi novu nauku da potkopa veru8 ono
to je on eleo %ilo je da razdvoji nauku od vere tako da razum i iskustvo sami postanu
<aktori koji odluuju o pitanjima koja se odnose na prirodu. Nije mogao da veruje da
5&og koji nas je o%dario ulima, razumom i intelektom6, nije eleo da koristimo te
sposo%nosti kako %ismo stekli znanje. Za !alileja, cilj Svetog pisma %io je da poduava
ljude istini koja je neopodna za spasenje due, ne da i upu$uje u <unkcionisanje
prirode, to je zadatak nauke. Dpigram koji je citirao u pismu velikoj vojvotkinji - koji je
moda uo u razgovoru s nekim kardinalom - prikladno sumira njegov stav: 5Namera
Svetog Aua jeste da nas podui kako da se stigne na ne%o, a ne kako se ne%o kre$e.6
Poto je teina dokaza ukazivala da se "emlja doista kree, #alilej je smatrao krupnom
grekom crkve da ui astronomiji koristei odlomke iz 'ilije. Plaio se da e i vera i nauka
stradati, ukoliko crkva i dalje ude osporavala novu astronomiju autoritetom $vetog pisma, koje
nikada nije ilo namenjeno da ude vodi ka poznavanju %izikog sveta.
#alilejeva podrka (operniku izazvala je es kako uenih %ilozo%a tako i svetenstva, koji su se
plaili da je taj razmetljivi naunik ugroavao sliku o svetu koja je imala podrku uvaenih
antikih autora, $vetog pisma i sholastike tradicije. #alilej je proklamovao istinu o
%undamentalnoj strukturi prirode koja se nije zasnivala na svedoenju $vetog pisma, ve mu je,
u stvari, protivreila , i ruila zvaninu teoloku interpretaciju. 1 stvari, #alilej je titio novu
nauku od svake teoloke kontrole. Ve zastraeni pretnjama protestanata, katoliki zvaninici
su strahovali od ideja koje i mogle da potkopaju tradicionalno uverenje i autoritet.
#odine -D-D, indeksna kongregacija, organ crkve za cenzuru, osudila je uenje
kopernikanizma. (ardinal 'elarmin *'ellarmine+, koji je predvodio inkviziciju, naredio je #alileju
da prestane da rani novu astronomiju. (ada je #alilej ojavio svoje delo Dijalog koji se odnosi
na dva glavna sistema sveta, njegovi neprijatelji su uspeli da zaustave dalje tampanje. #odine
-D00, star i onemoao, naunik je io pozvan u @im. Poto mu je inkvizicija sudila i na kraju ga
osudila, ilo mu je nare&eno da se odrekne (opernikove teorije. <e elei da nakodi sei i
siguran da e istina na kraju poediti, #alilej se pokorio inkviziciji. <a kolenima je izgovorio rei
koje je zahtevala inkvizicija7
8...iskrena srca i iskrene vere ja se odriem, proklinjem i prezirem napred reene greke i jeresi
*da je $unce centar sveta i nepokretno, i da "emlja nije centar sveta+ i uopte svaku drugu
greku... koja je u suprotnosti sa $vetom crkvom i kunem se da uudue nikada neu rei niti
tvrditi, usmeno ili u pisanom oliku, nita to i moglo da prui priliku za sline sumnje u odnosu
na mene.5
#alilej je io osu&en na doivotni zatvor , uglavnom kuni pritvor u njegovoj vili u lizini Hirence.
Dijalog je io zaranjen i ilo mu je zaranjeno da pie o kopernikanizmu. Tek -IE3. godine
crkva je skinula zaranu s kopernikanizma.
<eposredni uinak toga to je inkvizicija osudila #alileja io je da se nauna aktivnost u
katolikim zemljama ugui7
8Posle osude #alileja, knjige koje su ile u prethodnici nove nauke , to jest one koje su
zastupale mehaniku %ilozo%iju i heliocentrinost , morale su se tampati tamo gde inkvizicija nije
imala vlast. 1 praksi to je znailo u protestantskoj >vropi.5
#roroci moderne nauke
Gostignua naune revolucije idu i dalje od jednog novog modela svemira. )na tako&e ukljuuju
%ormulaciju novog metoda ispitivanja prirode i priznanje da i nauka mogla da slui
oveanstvu. Avojica mislilaca vani za irenje znaaja naune revolucije %ili su Eransis
&ekon i Fene Aekart. 3%ojica su u naunim pitanjima od%acili autoritet "ristotela i drugi
drevni mislilaca i zastupali privatanje novi metoda za traenje i procenjivanje istine.
$ve vei znaaj matematikog razmiljanja i novog koncepta prirode kao ure&enog sistema,
tako&e je naao izraza u mislima 'enedikta $pinoze, koji je sainio %ilozo%ski sistem prema
modelu euklidovske geometrije i smatrao tradicionalna verska shvatanja nekompatiilnim
razumu.
Fransis ekon! induktivni metod
Ser Eransis &ekon *$ir Hrancis 'acon+ *-.D-,-DED+, engleski dravnik i %ilozo%, snano je
podravao napredak nauke i naunog metoda. 9ada sam nije imao laoratoriju i nije doao ni
do kakvih otkria, z%og svog zauzimanja za nauni metod on se zaslueno smatra
prorokom moderne nauke. &ekon je priznao da aristotelovski solasticizam, koji je
dominirao po kolama i smatrao se pravom i konanom <ilozo<ijom, nije %io prikladan za
do%a nauke koje je %ilo na pomolu. #ripisivao je ogranieni napredak nauke tokom
vekova uplitanju solastiki <ilozo<a, koji su tragali za nainom da se teorije o prirodi
prilagode potre%ama Svetog pisma. 4=z ove nezdrave meavine stvari ljudskih i oanskih5,
pisao je 'ekon u Novom organonu nauke *-DE3+, 4pomalja se ne samo jedna %antastina
%ilozo%ija ve isto tako i jedna jeretika religija. Veoma je mudro, prema tome, da udemo
trezveni i damo veri samo ono to veri pripada5. 'ekon je isto tako kritikovao sholastike
mislioce zog njihove slepe privrenosti !ristotelovim doktrinama, koje su spreavale nezavisno
razmiljanje i sticanje novih in%ormacija o prirodi.
8Pa ak da je !ristotel i io ovek kakav se smatra da je io, ja ih vas ipak upozorio da ne
prihvatate kao proroanstva misli i miljenja jednog oveka. (akvo se opravdanje moe nai za
to samonamernuto roovanjeB...!li ako o$ete da vas ja vodim vi $ete poricati, ne samo
ovom oveku ve$ svakom smrtniku koji sada ivi ili koji $e tek iveti, pravo da diktira
vaa miljenja. Nikada ne$ete zaaliti zato to verujete sopstvenoj snazi, ako je makar
jednom opro%ateG&acite se na izuavanje sami stvari. Nemojte zauvek %iti u vlasti
jednog oveka5.
&ekon je isto tako kritikovao solastike mislioce zato to se %ave suvoparnim
ver%alizmom i konstruiu o%imne sisteme koji imaju malo veze s empirijskim svetom.
"ristotelovski solastici, rekao je, vie su %ili zainteresovani da po%ede u raspravama
nego da vredno istrauju8 te komplikovane mree koje su pleli %ile su genijalne ali jalove,
jer one nisu uve$ale nae razumevanje prirode niti su nam ulile mo$ nad okruenjem. Aa
%i se steklo novo znanje i po%oljao kvalitet ljudskog ivota, rekao je &ekon, ne tre%a da
zavisimo od antiki tekstova8 stari autoriteti se moraju od%aciti. Znanje se mora pratiti i
organizovati na nov nain. 1 Novom organonu, 'ekon je napisao7
8<auke koje sada posedujemo samo su sistemi za lepo dovo&enje u red i izlaganje stvari koje
su ve izumljene; one nisu metodi invencije ili usmerenje novih dela...
2ogika koja se sada koristi vie slui da da stailnost grekama koje imaju svoje temelje u
opteprihvaenim pojmovima i da se one uvrste, nego da pomogne u traganju za istinom. Tako
ona ini vie tete nego koristi...
(ako i prodrli u unutranja i dulja, skrovita mesta prirode, neophodno je da se...uvede metod
intelektualnih radnji, koji je sveukupno olji i sigurniji.5
&ekon je tako'e opisao 5idole6 ili lane pojmove, koji spreavaju ljude da svate stvari.
*doli #lemena poriu iz ljudske prirode koja je zajednika celom ljudskom rodu: 57judsko
razumevanje je kao krivo ogledalo, koje, primaju$i nepravilno zrake, izo%liava i oduzima
%oju prirodi stvari meaju$i sopstvenu prirodu s njima6. :ako ula mogu da nas o%manu
ili da se emocije upletu u nae donoenje suda. *doli #e$ine potiu od jedinstvene
prirode pojedinanog iskustva. Na ovekovo svatanje, kae &ekon, uticali su njegov
odgoj, o%razovanje i ljudi kojima se divi. 3va lina pe$ina spreava razumevanje. " to
ine i *doli :rga. ( svojim me'uso%nim razgovorima, ljudi koriste nejasne rei i koncepte
koji od%acuju razumevanje i sve dovode u z%rku i 5zavode ljude u %ez%roj prazni
sporenja i jalovi matanja.6 *doli :eatra tako'e spreavaju razumevanje8 ti 5idoli6 su
predanost pojedinca raznim <ilozo<skim dogmama i naunim teorijama ;u koje se po
o%iaju, iz lakovernosti i iz nemara, poverovalo6.
,etod koji je &ekon zastupao kao put ka istini i korisnom znanju %io je induktivni pristup:
paljivo osmatranje prirode i sistematsko sakupljanje podataka8 izvlaenje opti zakona
iz poznavanja pojedinosti8 i provera zakona kroz neprekidne eksperimente.
#ridavaju$i vrunsku vrednost neposrednom osmatranju prirode, &ekon je postao jedan
od osnivaa empirijske tradicije u modernoj <ilozo<iji. 'ekon se suprotstavio onima koji su
se avili astrologijom, magijom i alhemijom zog njihovih greaka, tajnovitosti i enigmatskih
spisa, zastupajui umesto toga zajedniko i metodino nauno istraivanje koje moe javno da
se kritikuje.
'ekon je me&u prvima procenio vrednost nove nauke za ivot ljudi. Hunkcija misli, tvrdio je on,
nije da razmatra svrhu koju je 'og dao svakom predmetu u prirodi i ojasni kako se sve uklapa
u oju zamisao. Pre i se reklo, rekao je 'ekon, da znanje tre%a da nam pomogne da
upotre%imo prirodu u korist ljudi8 ono tre%a da pomogne da se po%olja ljudski ivot
unapre'enjem trgovine, privrede i poljoprivrede. Smatraju$i da znanje predstavlja mo$,
'ekon je vrio pritisak na dravu da osniva naune institucije i hvalio napredak u tehnologiji i
mehanikim vetinama.
Znaaj naune revolucije
@adikalna trans%ormacija koncepta %izikog svemira, koju je donela nauna revolucija,
naposletku je preorazila nae razumevanje pojedinca, drutva i svrhe ivota. Nauna
revolucija je, prema tome, %ila odluuju$i <aktor u uo%liavanju modernog sveta. 3na je
unitila srednjovekovnu predstavu o svetu, u kojoj je Zemlja zauzimala centralni poloaj,
ne%o lealo odma iza nepomini zvezda, a svaki predmet imao svoje mesto u
ijerarijskom i kvalitativnom poretku. 3na je zamenila ovo miljenje savremenom
koncepcijom omogenog svemira neogranienog prostora i %eskonanog %roja
ne%eski tela. Nestale su %arijere koje su delile ne%o od zemlje. :ako'e je nestala i
srednjovekovna ideja da je &og dodelio krajnju svru svim prirodnim predmetima i svem
%iljnom i ivotinjskom svetu, da je prema %ojem planu sve imalo jednu odre'enu ulogu:
imamo oi zato to &og eli da vidimo, i kiu zato to &og eli da raste letina.
*z%egavaju$i krajnje svre, savremena nauka ispituje <iziku prirodu kako %i dola do
matematiki odnosa i emijski sastava.
$rednjovekovni mislioci smatrali su da je vredno razmiljanja samo ono to je veno i
nepromenljivo. Tako se kraljicom nauke smatrala teologija, koja je izuavala 'oga, koji je
nepromenljiv, i njegove istine, koje su vene. "ato to je izuavala nepromenljivo neo,
astronomija se rangirala visoko u hijerarhiji znanja, ali ne toliko visoko kao teologija. 9alo
vrednosti se pridavalo izuavanju %izike prirode ili ivotinjskog i iljnog sveta. $ve vie, nova
misao koju je pokrenula <auna revolucija teila je da shvati sve aspekte prirodnog okruenja.
(oncepcija razuma koju su razvili #alilej i drugi mislioci tog perioda, itno se razlikovala od one
koju su imali srednjovekovni sholastiari. $holastiki mislioci gledali su na razum kao na korisnu
ispomo pri posmatranju oanske istine; kao takav, razum je uvek morao da slui teologiji. Pod
uticajem novog naunog duha, mislioci su sada videli istraivanje prirode kao prvu rigu
razuma. ! na to se gledalo kao na autonomnu aktivnost koja ne podlee teolokoj vlasti.
<auna revolucija je irila racionalni i kritiki duh me&u intelektualnom elitom, koja je ila
vo&ena Gekartovim prvim pravilom metoda7 4nikada nita da ne prihvatim kao istinito to ne
znam da je oigledno tako7 to e rei, paljivo da izegavam nepromiljenost i predrasude i da u
svoje prosu&ivanje ukljuim samo ono to se jasno i razgovetno predstavilo mojoj svesti tako da
nemam prilike da u to posumnjam5. Aekartova metodina sumnja, od%acivanje autoriteta i
insistiranje na jasno$i, preciznosti i tanosti neke ideje i insistiranje Eransisa &ekona na
proveravanju, proimali su pogled na svet mislilaca prosvetiteljstva osamnaestog veka,
koji su odacivali magiju, ini, demone, aronjatvo, alhemiju i astrologiju kao vulgarno
praznoverje. Henomeni koji su se pripisivali okultnim silama, tvrdili su oni, mogu se ojasniti
oraanjem prirodnim silama. Golo je do irokog razdvajanja izme&u intelektualne elite i masa,
koje su, uronjene u narodna praznoverja, ostale odane tradicionalnoj hrianskoj dogmi.
:vorci moderne nauke nisu videli nikakav %itan suko% izme'u tradicionalnog ri$anstva
i novog pogleda na <iziki svemir pa nisu ni dolazili u suko%e s crkvom. 3ni su verovali
da otkrivaju zakone prirode koje je uspostavio &og prilikom stvaranja, kako %i ljudski um
konano mogao da svati velianstveno %oje delo. " Njutn je, naroito, doputao da je
&og povremeno intervenisao u delovanju prirode kako %i o%ez%edio meaniku
preciznost. !li, nova kosmologija i novi nauni pogled na kraju su oslaili tradicionalno
hrianstvo.
Novi kritiki du naveo je mislioce prosvetiteljstva da posumnjaju u doslovnu istinu
&i%lije i da od%ace uda kao nesaglasna s onim emu nauka poduava o pravilnosti
prirode. &og je tako %riljantno izgradio univerzum, govorili su oni, priroda je tako
izuzetan meanizam, da njeno <unkcionisanje ne iziskuje intervenciju &oga. (
generacijama koje su usledile nakon naune revolucije, teologija, koja se dugo smatrala
najviim o%likom kontemplacije, %ila je od%aena kao prepreka ka razumevanju ili je ak
od%acivana kao irelevantna, a svetenstvo je %rzo gu%ilo svoj poloaj u ulozi ar%itra
znanja. Za mnoge intelektualce, teologija je izgledala sterilna i %eskorisna u pore'enju s
novom naukom. Aok je nauka o%e$avala izvesnost matematike, teolozi kao da su se
%eskrajno prepirali oko nedokuivi i, to je jo gore, nevani pitanja. :o to je mnogo
krvi proliveno nad ovim pitanjima samo je jo vie diskreditovalo teologiju. Po naunim
akademijama, po salonima i po ka%eima, orazovani mukarci pa i ene susretali su se kako i
diskutovali o novim idejama, a asopisi su ojavljivali nova saznanja za strastvene itaoce.
>vropska kultura je prolazila kroz veliku tranziciju, oeleenu trijum%om naunog i sekularnog
duha me&u intelektualnom elitom.
<auna revolucija odacila je oslanjanje na !ristotela, Ptolemeja i druge antike autoritete za
pitanja koja se odnose na prirodu i zamenila ih znanjem koje je proisteklo iz posmatranja,
eksperimentisanja i matematikog razmiljanja. )ie nije %ilo dovoljno citirati neki antiki
autoritet da %i se neto dokazalo ili da %i se po%edilo u raspravi. Nova merila znanja
proizlazila su iz iskustva sa svetom, ne iz antiki tekstova ili nasle'eni stavova. )vaj
novi pogled na svet imao je dalekosene implikacije na doa prosvetiteljstva. !ko se autoritet
antikih mislilaca u pogledu svemira mogao dovesti u pitanje, zar ne i nasle&ena politika
uverenja mogla isto tako da se dovedu u pitanje , na primer, oansko pravo kraljeva da
vladajuB =mpresionirani dostignuima nauke, mnogi intelektualci su zastupali primenu naunih
metoda na svim poljima znanja.
Novi pogled na svet koji je stvorila nauna revolucija posluio je kao osnova
prosvetiteljstva. Nauna revolucija ulila je misliocima veliko poverenje u mo$ razuma,
koji je otkrio zakone prirode, jaaju$i poverenje u ljudske sposo%nosti koje su iskazali
umanisti renesanse. )erovalo se da $e vremenom nauni metodi otkriti sve tajne
prirode, da $e %rzo napredovati. "naajna dostignua u nauci pruala su nadu u napredak i
pooljanja na svim poljima ljudskih nastojanja.