Gradska kua u Subotici

Istorija subotikih gradskih kua

Istorija subotikih gradskih kua poinje sredinom XVIII
veka kada 1743. Subotica stie municipalnu
samostalnost i dobija graansku samoupravu. U
nedostatku odgovarajue zgrade, sastanci Gradskog
vea odravani su u kuama senatora, a malobrojna
gradska administracija nalazila se u kui Itvana
Andorta.

Takvo stanje ostalo je sve do 1751. godine, kada je
sagraena prva Gradska kua na glavnom trgu Subotice,
otprilike na istom mestu na kojem su kasnije podignute i
druga i sadanja. Glavna zgrada sagraena je od cigala i
erpia, a imala je svega etiri prostorije: venicu, optu
kancelariju, kancelariju poreznika i arhivu. Novi zatvor i u
dvoritu kuhinja, ostava, ambar i dve tale dograeni su
1754. godine.
Pripreme za gradnju nove Gradske
kue
1907. godine raspisan je konkurs za novo zdanje. Prvo mesto je
osvojila palata, rad budimpetanskih arhitekata Marcel Komora i
Dee Jakaba. Komor se vie bavio gradnjom i spoljnim izgledom a
Jakab unutranjou i dekorativnim detaljima.



Iako je u gradu bilo nereenih komunalnih i socijalnih problema,
gradonaelnik Karolj Biro je bio uporan da istraje u svojim
planovima i izmeni lik ovog grada. Novac za gradnju Gradske kue
je sakupljen prodajom peskovitog zemljita na severnoj strani
grada. Na glavnom gradskom trgu sruena je stara Gradska kua i
gimnazija. Pripreme su otpoele i usred projektovanja, arhitekti su
saoptili gradonaelniku da Gradsku kuu nee graditi u stilu baroka
nego u tada popularnoj secesiji.
Graevinski radovi
Graevinski radovi su zavreni za dve godine
(1908-1910).
Jakab je sa najboljim majstorima toga vremena
u sledee dve godine dovrio unutranje
ureenje objekta, a hiljade ara u znaku cveta
lale postali su zatitni znak Gradske kue.
Spolja, palata je ukraena keramikim crepovima
iz uvene peujske fabrike Vilmoa olnai, koji je
bio vatreni pobornik ovog umetnikog pravca.

Eksterijer i enterijer
U vizuri sa tornja uoljiva je matovita
kompozicija volumena, igra povrina bojama
olnai keramike. etiri svetlarnika obezbeuju
dnevno svetlo, a est stepenita ine ovaj
kompleks veoma preglednim i dostupnim.

Severna fasada sa naglaenim ugaonim i
sredinjim rizalitom i sveani ulaz, sa foajeom
koji raskonim stepenitem uvodi u deo prvog
sprata gde se nalaze tri venice (Velika venica,
uta i Zelena) tj. uredi za gradonaelnika i
upana. Velika venica obiluje dekoracijom u
drvetu, tuko malteru, kao i bogatim vitraima,
mesinganim lampama i lusterima.
Velika venica
Najupeatljiviji deo ove venice su vitrai
na severnoj fasadi, poznatih maarskih
vitraista Mike Rota (Rth Miksa, 1865 -
1944) ija se signatura nalazi u centralnoj
prozorskoj nii sa pet vitraa i andora
Naa (Nagy Sndor, 1869-1950), u
bonim niama do centralne levo i desno
koji se smatraju za najdragocenije priloge
likovne umetnosti sa poetka dvadesetog
veka.
Ostale prostorije
Pored vitraa Velike venice upeatljiva su dva velika
vitraa sa svake strane zida foajea na kojima su
predstavljene stara gradska kua i novoizgraena
Gradska kua. Takoe, pored vitraa se nalazi kamena
ploa sa imenima izvoaa i majstora koji su radili na
izgradnji Gradske kue.

Na drugoj strani slubenog dela Gradske kue su poreski
uredi, osvetljene prostorije sa zastakljenim delom prema
strankama i alterima. Tavanica je bogato ukraena sa
medaljonima zanata. Bogato rezbareno i zeleno obojene
klupe oko stubova grade jedan od najlepih enterijera
Gradske kue. Nekada mali drveni lift, kod slubenog
ulaza, osamdesetih godina prolog veka je zamenjen
savremenim.
Gradska kua, njena funkcija
danas
Gradska kua je graena kao savremeni
administrativno-trgovaki centar u kojoj funkciji
je i danas. Prizemlje zauzimaju trgovaki lokali,
dok je prvi i drugi sprat namenjen poreskoj
upravi i kancelarijama ostalih slubi grada.
Danas su tu smeteni Gradski muzej sa stalnom
postavkom i tematskom salom, Arhiv, Zavod za
zatitu spomenika, dok su u sveanom delu
objekta smetene kancelarije za gradonaelnika,
sa prateim optinskim slubama, Velika i uta
venica, i manja Zelena venica.
Gradska kua u ,,brojevima
Trenutno ima 16.000 m2 korisne povrine.
Dugaka je 105 m a iroka 55,5 m.
Vidikovac je postavljen na 45,5 m a toranj
je visok 76 m.Najgledaniji detalj Gradske
kue je sat na tornju, odnosno etiri sata
na sve etiri strane sveta. Satni
mehanizam je napravljen u Budimpeti.
Brojanik satova je duine 2,20 m u
preniku, velika kazaljka 1,6 m a mala 1,1
m.
Istorijski znaaj
Upoznavanje sa injenicama o Gradskoj kui
jako je korisno i zanimljivo jer se radi o jednom
od najreprezentativnijih spomenika nae istorije,
kulture i deavanja koja su obeleila ove
prostore tokom godina, pa se s pravom moe
rei da je subotika Gradska kua, shodno
vremenima i promenama koje simbolizuje, a u
skladu sa uvenom izrekom da je istorija
uiteljica ivota, prava ,,uiteljica ivota
Subotice, Vojvodine i celog srpskog naroda.