GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA

POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA

X. DEO

MONTANI RADOVI (2)











2008.
MONTANI RADOVI
7.6. POMONA SREDSTVA ZA MONTANE RADOVE
Primena sredstava za montau nosaa (kranova) se ne moe zamisliti bez primene niza
pomonih sredstava iji je zadatak da u toku tehnolokog procesa:
A. Pomau u fazama podizanja i transporta elemenata tako to:
a) zahvataju element (hvataljke, kuke, viljukaste karike, alke),
b) povezuju element sa kukom krana (elina uad, elini lanci),
c) redukuju sile pritiska na vitki element (nosive grede - traverze),
d) spreavaju izvijanje vitkog elementa (krute ili reetkaste proteze),
e) pridravaju element u toku transporta (jutana ili sintetika uad), ili
B. Pomau u fazi izrade privremenih i trajnih veza elemenata tako to:
f) stabilizuju montirani element (zatege, podupirai),
g) omoguavaju pristup montaera radnom mestu (lestvice), i
h) omoguavaju lak i bezbedan rad (radne skele, korpe, platforme).
Primena ovih sredstava je mogua samo ukoliko je elemenat pripremljen za podizanje i transport
kroz vazduh. U nekim sluajevima je dovoljno da povrina elementa bude ista pa da pomono
sredstvo moe da funkcionie (primena efekta trenja) ali je kod veine elemenata neophodno
ugraditi ankere za privrivanje kuke, alke, viljukaste karike ili nekog drugog sredstva kojim se
teina elementa prenosi na kuku dizalice. Naglaena vanost kontinualnosti i brzine montae u
velikoj meri zavisi od adekvatnosti pomonih sredstava postavljenim zadacima.
Projektant u toku razrade tehnike dokumentacije mora sagledati potrebe gradilita za ovim sred-
stvima, izvriti analizu uslova njihove primene i omoguiti da se ona pravilno primene. To znai
da projekat montane konstrukcije objekta mora sadrati oznake mesta za zahvatanje eleme-
nata, detalje veza pomonih sredstava i elementa i raunsku proveru nosaa na statike i
dinamike uticaje kojima e biti izloen u toku montae. Prefabrikovani element mora imati
garantovanu stabilnost i adekvatnu krutost od trenutka vaenja iz kalupa do ostvarenja trajne
veze za prethodno montirani deo konstrukcije pa Izvoa radova mora detaljno prouiti mogu-
nosti elementa.
Nakon uporeivanja uticaja kojima e u toku rada izloiti element primenjujui pomona sredstva
kojima ve raspolae sa uticajima koje taj element moe podneti (kapacitet nosaa) Izvoa mora
nabaviti ili isprojektovati i proizvesti pomona sredstva koja e kapacitet nosaa uiniti dovoljnim,
t.j. jednakim ili veim od potrebnog. U praksi su esti sluajevi da je izvoau lake da izmeni
tehnologiju rada podelom velikih nosaa na vie delova nego da izradom ili kupovinom kompletira
potrebna sredstva za montau. S obzirom na to da pomenuti sluajevi zahtevaju preprojektovanje
detalja armature i izradu veeg broja veza poeljno je napraviti tehno-ekonomsku analizu obeju
varijanti (u domaoj praksi ona obino izostaje) i na osnovu dobijenih rezultata doneti konanu
odluku.
7.6.1 POMONA SREDSTVA ZA TRANSPORT
Pomona sredstva za zahvatanje i transport moemo podeliti prema nainu zahvatanja tereta na:
a) sredstva koja rade na principu pridravanja tereta,
b) sredstva koja rade na principu pritiskivanja tereta,
c) sredstva koja rade na principu privlaenja tereta,
d) sredstva koja, u razliitim varijantama grajferskog ureaja, rade na principu zahvatanja
tereta.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 1

Usvojena pomona sredstva u Projektu organizacije montanih radova moraju biti zastupljena
grafikim prikazom i detaljnom proverom statikih i dinamikih uticaja i postizanja potrebnih
koeficijenata sigurnosti. Veina sredstava se izrauje od elika koji mora zadovoljiti zahteve u
pogledu mehanikih karakteristika propisane standardima. Dimenzionisanje i provera stabilnosti
pomonih sredstava se vre prema domaim standardnim procedurama (standardi JUS U.E7).
7.6.1.1 SREDSTVA KOJA PRIDRAVAJU TERET
Sredstva koja rade na principu pridravanja tereta, se oblikuju u varijantama:
1. uad (eng. wire ropes),
2. traverze (eng. spreader beams), ili
3. sredstva za poduhvatanje (paji kljun),
U prethodnim poglavljima je vie puta pokazano da je optimalno da za razliite funkcije
oblikujemo i koristimo razliita sredstva ali je u montanim radovima osnovno sredstvo za
oblikovanje veine pomonih sredstava - elino ue. Ono se sastoji od jezgra (moe biti od
vlaknastog, prirodnog ili vetakog materijala ili elino a slui da obezbedi pravilan raspored
strukova) i grupe okruglih ili profilisanih strukova omotanih oko jezgra. Svaki struk ini centralna
ica (ima ulogu jezgra) i grupa perifernih ica (7, 19, 37 ili 61 komad) omotanih oko nje.
Standardom JUS C.B6.051 su regulisana sva pitanja kvaliteta ovih materijala.
U graevinarstvu se najee koriste okrugla uad (postoje i pljosnata) a izbor ueta se vri pre-
ma optim i posebnim zahtevima u pogedu otpornosti na koroziju, deformacije, zamor, habanje i
sl. Domaim standardom JUS C.H1.020 su dati kriterijumi za podelu uadi prema obliku i nainu
proizvodnje. Nazivna vrstoa domaih uadi je obino 1600 N/mm
2
.
Da bi ue zadralo eljena svojstva i moglo biti upotrebljeno za izradu pomonih sredstava treba
ga skladititi u prostorijama u kojima nee biti izloeno agresivnim uticajima a pre upotrebe
proveriti stanje upotrebljivosti. Posebno vaan za izbor i kontrolu ueta je njegov prenik () koji,
zbog nepravilne konture poprenog preseka pletene uadi, podrazumeva prenik kruga opisanog
oko poprenog preseka. Ue ne sme biti upotrebljeno, odnosno mora biti zamenjeno novim, ako
mu je iz bilo kog razloga naneto nedozvoljeno oteenje u vidu:
a) jae korozije, ili je
b) prekinut jedan struk ueta, ili je
c) usled pogrenog rukovanja nastala petlja, ili je
d) nastalo vidljivo oteenje usled previjanja preko neke otre ivice, ili je
e) ue deformisanjem spljoteno za vie od 0,20 , ili je
f) na najloijem mestu (mereno na duini od 20 ) prekinuto 10 i vie ica.

Vrste oteenja uadi za prenos tereta pomou kranova
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 2

Upotreba uadi zanatski oblikovanih krajeva je u graevinarstvu vrlo raznovrsna pa je praktina
primena dovela i do preporuka u vezi sa oblikovanjem pomonih sredstava na bazi elinih ua-
di. Jedna od njih je da minimalni poluprenik koturae preko koje je prebaeno ue mora biti
r
min
= 5, druga je da minimalni ugao izmeu ueta i horizontale mora biti
min
= 45
o
a da maksi-
malni ugao izmeu parova susednih uadi u snopu ili krakova istog ueta prebaenog preko kotu-
rae moe biti
max
= 90
o
a ukoliko se za podizanje nekog, npr. ploastog, elementa koriste 4
ueta za naspramnu uad u snopu vai
max
= 120
o
. Ova geometrijska pravila vae i za primenu
elinih lanaca kao pomonih sredstava u montai. Pored ovih pravila potrebno je zadovoljiti i
uslove u pogledu minimalno doputenog koeficijenta sigurnosti (k
s
) za ue u upotrebi.
Koeficijent sigurnosti je odnos najvee dozvoljene sile u uetu (P) i najmanje sile pri kojoj se
moe prekinuti (F
min
).
k
s
= P / F
min
(7. )
Prema naem standardu JUS C.H1.022 namanja prekidna sila je:
F
min
= f k A
M
(7. )

pri emu primenjene oznake zamenjuju:
f - koeficijent ispune ueta (zavisi od vrste ueta)
k - koeficijent gubitka vrstoe zbog pouavanja ueta
A - metalni popreni presek ueta (mm
2
)

M
- nazivna zatezna vrstoa ica (kN/mm
2
)
Minimalni koeficijent sigurnosti za uad koja se zahvataju kukom za dizanje je 6,0 a za sve ostale
primene u prenosu ljudi i visee radne platforme je 10,0 [118]. Da bi se izbegle greke u upotrebi
uadi i lanaca kao pomonih sredstava na svakom treba privrstiti metalnu ploicu sa oznakom
dimenzije, broja strukova, dozvoljene nosivosti pod uglom = 90
o
, klase kvaliteta i proizvoaa.

Uad, lanci i trake od sintetikih materijala su u masovnoj primeni
Da bi se spreilo savijanje i oteenje ueta u zoni njegove veze za montani element primenjuju
se eline uke (ome) oblikovane prema normi DIN 6899 (odgovara na JUS C.H1.302). Uke
su profilisane kao polukruni kanal po ijoj krivini slobodno nalee ue. Minimalni poluprenik
krivine ome je r
min
= 3. Da bi se kraj ueta pravilno oblikovao u omu on se obavija oko uke a
slobodni kraj se stezaima (abicama) privruje za ostatak ueta. abica mora odgovarati zah-
tevima standarda JUS C. H1.300. Broj stezaa (n) i ukupna duina veze ostvarene stezaima (x)
zavisi od nazivnog prenika ueta i odreuje se prema sledeim pravilima:
a) minimalni broj stezaa za izradu ome preklopom je:
za uad prenika do 15 n = 3 kom.
za uad prenika 16 do 30 n = 4 kom.
za uad prenika 31 do 40 n = 5 kom.
za uad prenika 41 do 45 n = 6 kom.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 3

b) minimalni osovinski razmak krajnjih stezaa u nizu je:
za uad prenika 8 do 15 x
min
= 20
za uad prenika 15 do 20 x
min
= 15
za uad prenika 21 do 32 x
min
= 12
za uad prenika preko 32 x
min
= 10
Razmak izmeu susednih stezaa u nizu treba da bude priblino 6, odstojanje poslednjeg
stezaa od odseenog kraja ueta 140 - 160 mm, a zatezanje navrtki stezaa treba zavriti kada
prenik ueta u vezi dostigne 60% nominalnog prenika ueta. Ukoliko se slobodni kraj ueta
uvijenog oko eline uke eli privrstiti uplitanjem ica u drugu stranu preklopa to se mora izvesti
na duini od najmanje 20. Za razliku od opisanog naina, uobiajenog za oblikovanje veze
obinog ili balansirajueg ueta sa kukom, obruem sa karabinom ili karikom (kopcem), uad
mogu da se oblikuju i kao univerzalna. Taj oblik podrazumeva da se ue odsee u potre-bnoj
duini a zatim krajevi preklope i upletu jedan u drugi na duini od najmanje 40 ili preklope i
privrste primenom najmanje 6 abica. Ovaj oblik je povoljan za stabilizaciju montiranih elemena-
ta, izradu omi za zahvatanje i druge operacije u kojima nema previjanja ueta preko otrih ivica
koje ga mogu otetiti.

Primena abica za oblikovanje kraja ueta i kopac
Za zahvatanje veih (povrinskih) elemenata obino se koristi vei broj uadi. Prilikom obli-
kovanja sredstava za ovakve sluajeve ne treba dozvoliti da dva ueta u paru (ili dva naspramna
ueta) zauzmu ugao vei od 90
o
. Uad se seku i oblikuju tek nakon precizne analize geometrije
poloaja elementa sa kojim e se raditi ali se u sluajevima koji zahtevaju poveanu preciznost
rada ili dodatno zatezanje nekog ueta upotrebljava zatezna spojka koja se okretanjem navrtke
moe skratiti ili produiti i time uneti potrebna sila u celo pomono sredstvo. Zatezne spojke su
izraene prema standardu JUS M.B5.102 a biraju se prema maksimalnoj sili koju njihova navrtka
moe da prenese.
Da bi se betonski montani element lako zahvatio i montirao iz njega se, pre izlivanja betona u
oplatu, isputaju ankeri u vidu armaturnih ipki, delova ueta ili metalnih delova oblikovanih za
prolaz kuke ili kraja ueta. Delovi metalne konstrukcije mogu imati veliku teinu (npr. limeni
nosai) pa za obezbeenje stabilnosti u toku rada dobijaju ploice sa odgovarajuim otvorima
zavarene za gornji pojas.
Pomona sredstva (sajle, spojnice) oblikovana za rad sa opisanim nosaima se kompletiraju
pribavljanjem elinog kopca (eng. shackle) koji ima oblik karike iji je jedan deo zamenjen
cilindrinim trnom sa navrtkom na kraju (videti gornju sliku). kopci mogu biti obini ili trbuasti ali
moraju zadovoljavati uslove iz standarda JUS C.H4.080 a usvajamo ih prema sili koju mogu da
prenesu. Ugraivanje ankera zahteva njihovo uklanjanje nakon montae nosaa. esto se u tu
svrhu koriste aparati za autogeno zavarivanje kojima se (plamenom) anker odseca u zoni izla-ska
iz betonskog elementa. Dejstvo plamena utie na neravnomerno zagrevanje i irenje betona i
armature pa dolazi i do razaranja zatitnog betonskog sloja. Zbog ovih efekata i gubitaka u
radnom vremenu zahvatanje montanih nosaa treba reiti na neki drugi nain.
Traverze su metalna pomona sredstva oblikovana u vidu punih ili reetkastih grednih nosaa ili
ramova o koje su okaena uad. Uad se vezuju fiksno, za kuke ili kopce na traverzi, ili se,
prebaena preko koturaa okaenih o traverzu, koriste kao balansirajua uad. Balansirajua
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 4

uad mogu, zahvaljujui prisustvu koturae, da menjaju duinu krakova pa se koriste kod
montae elemenata koji u toku manipulacije moraju iz jednog (horizontalnog) poloaja prei u
drugi (vertikalni) kako bi zauzeli pravilan odnos prema leitu u konstrukciji. Traverze opremljene
balansirajuom uadi omoguavaju transport vrlo dugih elemenata (stubova, krovnih vezaa,
koruba) uz preraspodelu i ujednaavanje sila kojima uad deluju na njih. Ovo je izuzetno povoljno
kod vitkih stubova koji bi zbog prijema uticaja momenata savijanja morali dobiti mnogo vie
podune armature ili doiveti poveanje bar jedne dimenzije poprenog preseka.

Kombinacija velike reetkaste i dve pune traverze za prenos nosaa
Da bi se balansiranjem ueta preko koturae element doveo u eljeni poloaj koriste se uad za
osiguranje koja su oblikovana kao obino ue sa omama na krajevima. Oma na jednom kraju
se, prilikom pripreme za podizanje, zakai za kuku ili drugu fiksnu taku a oma na drugom kraju
za element (kod sloenih konfiguracija uadi sa vie koturaa fiksna taka moe biti i osovina
fiksirane koturae). Kada u toku podizanja elementa krak balansirajueg ueta dostigne duinu
ueta za osiguranje ono se zatee i spreava dalju rotaciju elementa. Oblikovanje uadi za
osiguranje zahteva precizan proraun promene geometrije balansirajueg ueta jer od toga zavisi
da li e element u trenutku prilaza leitu imati pravilan poloaj.
7.6.1.2 SREDSTVA KOJA PRITISKUJU TERET
Sredstva koja rade na principu pritiskivanja tereta primenjuju se najee u toku izrade i
transporta elemenata elinih konstrukcija a dejstvuju u sledeim funkcionalnim varijantama:
1. zahvatanje kljetima,
2. frikcione hvataljke,
3. hvataljke sa nazubljenim ekscentrinim polugama,
4. veze na bazi klinova,
Razliiti oblici ovih sredstava pokazuju vetinu inenjera kojima je bilo zabranjeno formiranje
anker-mesta na betonskom elementu (buenjem rupa, ugraivanjem omi ili ploica sa zavare-
nom alkom) pa su bili prinueni da koriste efekat trenja sa povrinom elementa. I dok su kljeta
naroito pogodna za prenos cevastih elemenata hvataljke dozvoljavaju rad i sa ploastim i sa
linijskim elementima. Dizanje frikcionim i nazubljenim hvataljkama je brzo jer je prihvatanje goto-
vo trenutno a prenos bezbedan jer otputanje blokiraju sigurnosni ureaji koje oslobaa radnik na
mestu prihvatanja. Pogodne su za transport tereta u vertikalnom i horizontalnom poloaju.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 5


Primena krute traverze kao sredstva za zahvatanje tereta zasnovano na principu ekscentriciteta
7.6.1.3 SREDSTVA KOJA PRIVLAE TERET
Sredstva koja rade na principu privlaenja tereta nisu mehanika jer im za dejstvo nije potrebna
fizika (materijalna) veza sa elementom. To su ureaji tipa:
1. vakuum ureaji,
2. magnetni ureaji, ili
3. elektro-magnetni ureaji.
Za razliku od prethodnih grupa sredstava dejstvo ovih ureaja je uslovljeno neprekidnim
funkcionisanjem napajanja pa pumpa za stvaranje podpritiska i snop razvodnih cevi vakuum
ureaja moraju biti podjednako pouzdani kao i sistem napajanja elektromagnetnih ureaja
elektrinom energijom.
Vakuum ureaji se preteno koriste u industrijskoj proizvodnji punih ili olakanih ploastih ele-
menata. Slue za vaenje elemenata iz kalupa i transport do deponije. S obzirom na to da se radi
o elementima male vrstoe betona vakuum ureaj omoguava efekat povrinskog zahva-tanja
koji je tehnoloki vrlo povoljan jer ne dozvoljava savijanje i pojavu napona zatezanja u be-tonu.
Sredstva za ubrzanje ovravanja betona su omoguila da se ovi ureaji gotovo u potpunosti
izbace iz pogona i zamene hvataljkama u vidu kljeta sa polugama za zahvatanje.
Elektromagnetni i slini ureaji koriste se iskljuivo za zahvatanje elemenata elinih konstruk-
cija, ali prevashodno za povrinske nosae ili sline nosae sa dovoljno velikom povrinom
naleganja ureaja.
7.6.2 POMONA SREDSTVA U FAZI IZRADE VEZA
Brzina montae neke konstrukcije je u velikoj meri zavisna od lakoe pristupa i slobode kretanja
radnika - montera u zoni ostvarenja veza elementa i ve formiranog dela konstrukcije. Da bi se
realizovale propisane tehnike mere obezbeenja i zatite radika neophodna su sredstva koja
mogu da:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 6

a) stabilizuju montirani element (zatege, podupirai),
b) omoguavaju pristup montaera radnom mestu (lestvice), ili
c) omoguavaju lak i bezbedan rad (radne skele, korpe, platforme).
Zatege za pridravanje stubova u vertikalnom poloaju se izrauju od uadi opremljene zateznim
spojkama ili sajlcugom (tzv. tirfor - ureaj za runo zatezanje elinog ueta) a povezuju taku u
blizini vrha stuba sa takom na konstrukciji ili pomonim betonskim blokom vrsto ankerovanim u
tlu.
Podupirai imaju istu ulogu kao zatege ali, s obzirom na to da su relativno kruti, mogu primati i si-
le pritiska i sile zatezanja pa se primenjuju na pozicijama kod kojih se oekuje pojava alternativ-
nih uticaja.

Prenos TT nosaa uz kontrolu kretanja tereta sa tla pomou poliamidne uadi
Veina pomonih sredstava koje treba da omogue pristup montera radnom mestu ili omogue
lak i bezbedan rad privruje se za element dok je on na tlu, t.j. jo u fazi njegove pripreme za
podizanje. Time lestvice okaene o vrh stuba postaju korisne ve nakon njegovog fiksiranja u
aicu temelja jer monter moe da se popne do ve privrene korpe na vrhu stuba, prihvati
krovni veza i povee ga sa osloncem na stubu. U suprotnom bi posebna dizalica morala da
podie i kai korpu a to je sporo i neracionalno.
Zahvaljujui pogodno oblikovanim vezama pomonih sredstava dizaliar moe kukom krana da
otkai lestvice i skine korpu a zatim ih prenese do narednog stuba koji treba montirati. Radne
skele i visee platforme omoguavaju radnicima mnogo konformniji rad nego korpe ali zahtevaju i
mnogo veu pripremu, montau/demontau pa se koriste samo na objektima kod kojih su
neophodne.
7.7. MEHANIZACIJA MONTANIH RADOVA
Priroda montanh radova, veliina montanih elemenata i vrsta materijala od kojih su izraeni
uslovljavaju primenu specijalizovanih maina za transport osposobljenih za zahvatanje i prenos
komadnog tereta razliitih dimenzija, oblika i rasporeda masa. Nove ideje u oblasti razvoja
tehnologije proizvodnje i montae nosaa zahtevale su paralelan, ubrzan razvoj odgovarajuih
maina, ureaja i alata. Sa vremenom su sredstva, zadravajui osnovne principe funkcionisa-
nja, dobila standardizovane ali sline oblike koji se mogu klasifikovati u dovoljno razliite familije
tipova. Sredstva za podizanje i prenos montanih elemenata su:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 7

1. Dizalice (kranovi)
samohodne (auto) dizalice,
toranjske dizalice,
portalne dizalice,
konzolne dizalice,
derik kranovi,
kabl-kranovi,
lanane dizalice,
plovee dizalice,
2. Hidraulike dizalice (prese),
3. Viljukari,
4. Specijalni ureaji za dizanje ili povlaenje tereta.
Dizalice predstavljaju specijalizovana, mobilna ili stacionarna sredstva sa pogonom na dizel ili
elektrinu energiju koja slue pri vertikalnom i horizontalnom transportu tereta. Neki tipovi su
univerzalni i mogu sa lakoom prilagoditi reim rada promenjenim radnim uslovima dok su drugi u
tom stepenu prilagoeni odreenim operacijama da su gotovo neupotrebljivi za drugu vrstu
primene. Stoga se nabavka novih dizalica (kranova) sve vie usmerava na univerzalna sredstva
jer se samo tako mogu otplatiti visoki trokovi nabavke i odravanja. Specijalizovane dizalice
(derik kranovi, kabl-kranovi, plovee dizalice) se najee izrauju kao unikati, prema specifikaciji
naruioca.
Toranjske dizalice se montiraju u konfiguracijama koje se razlikuju poloajem i oblikom strele u
odnosu na reetkasti nosei stub (toranj):
a) horizontalna strela dizalice (standardna varijanta, uobiajena je za veinu kranova na
domaim gradilitima),
b) kosa strela dizalice (postavljanje strele pod otrim uglom poveava visinu dejstva
dizalice ali oteava manipulaciju teretom),
c) slomljena strela dizalice (najee se primenjuje na industrijskim i javnim objektima
nepovoljnog gabarita), ili
d) univerzalna strela dizalice (objedinjuje prethodne tipove u razliitim varijantama:
horizontalna strela koja moe da se postavi i pod uglom, kosa slomljena strela)
Toranjska dizalica se moe kretati po inama, ime znatno poveava oblast dejstva, ili je moe-
mo postaviti kao stacionarno sredstvo ogranienog dohvata. Dugo vreme montae krana proje-
ktovanog za rad na inama motivisalo je neke proizvoae da konstruiu modele sposobne za
samorasklapanje t.j. samoizgradnju ime je vreme aktiviranja dizalice svedeno sa nekoliko dana
na nekoliko sati. Stacionarna uloga se moe obaviti dejstvom sa lokacije pored objekta ili dej-
stvom iz samog objekta - dizalica se postavlja u blizinu centra mase osnove objekta, na primer, u
liftovsko ili stepenino jezgro, du koga puza primenom hidraulikih ureaja pomerajui se svaki
put za visinu jednog ili vie spratova. Ukoliko je postavljena spolja, uz objekat, toranjska dizalica
mora mestimino biti kruto povezana sa konstrukcijom objekta kako bi se smanjila vitkost tornja.
Portalne dizalice se najvie koriste za rad na deponijama prefabrikovanih elemenata ili za pred-
montau veih i sloenijih montanih formi a u izgradnji mostova slue za poduni transport
tekih glavnih nosaa velikog raspona. Veina portalnih kranova radi na paralelnim inama ali su
poznati i sluajevi sa polarnom konfiguracijom u kojoj je jedan kraj bio fiksan a drugi se kretao po
krunoj stazi. Radom portalne dizalice se rukovodi sa tla (kranovi manje nosivosti) ili iz kabine
smetene na gredi portala. Zahtevaju kvalitetno pripremljenu podlogu, imaju dugo vreme montae
i ogranienu oblast delovanja. Ove mane ine ih sredstvima za montau koja se primenjuju vrlo
retko, samo u specijalnim sluajevima.
Hidraulike dizalice su stacionarni ureaji koji, u zavisnosti od poloaja u odnosu na trajektoriju
kretanja transportovanog tereta, slue za potiskivanje ili povlaenje tereta, odnosno delova,
sklopova ili itavih montanih konstrukcija. Funkcionisanje se zasniva na radu jednostavne klipne
pumpe za ulje kojim se potiskuje cilindar sa radnim organom - klipom. Rade i na runi i elektrini
pogon a pumpe mogu da poveaju unetu silu i do 6000 puta. Visina podizanja tereta u jednom
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 8

hodu je do 40 - 50 cm pa se, za vee visine dizanja, pribegava radu u vie faza uz postavljanje
privremenih podmetaa. Brzina rada je mnogo manja nego kod auto-dizalica i toranjskih kranova
ali su zato dozvoljene montane operacije sa teretima gotovo neograniene teine (5 - 200 t) i uz
sprezanje veeg broja dizalica. U sluaju potrebe za sinhronizacijom dejstva veeg broja hidrau-
likih dizalica poeljno je primeniti mikro-raunarsku opremu. Praktino, tehniki limit za primenu
hidraulikih dizalica predstavlja samo nosivost podloge na koju su ove dizalice oslonjene.
Portalni kran na deponiji elemenata
Viljukari su samohodne maine opremljene
hidraulikim ureajem ili lananikom za podi-
zanje tereta i sredstvom za zahvatanje tereta
u vidu para elinih poluga (viljuka) isprue-
nih ispred maine ili montiranih bono, izme-
u osovina prednjih i zadnjih tokova.
Viljuka se kree (klizi) po ramu iji nagib mo-
e da se menja. Zahvaeni teret se naginja-
njem unazad za 10-12
o
obezbeuje od
iskliznua pri promenama pravca i brzine kre-
tanja viljukara a istovar se vri naginjanjem
rama unapred, sputanjem viljuke do potpu-
nog oslanjanja tereta na podlogu i povlae-
njem maine unazad sve do oslobaanja vi-
ljuke za novu radnu operaciju. Opisanim na-
inom mogu se po dobroj podlozi transporto-
vati tereti do 50 - 70 kN to je ogranieno
rasporedom masa same maine i transporto-
vanog tereta. Iako je predodreen za komad-
ni teret viljukar moe biti upotrebljen i za
transportovanje sveeg betona u specijalnim
posudama, paletiranih betonskih ili glinenih
prefabrikata i sl. Velika manevarska mo ini
ova sredstva nezamenljivim u opsluivanju
proizvodnih procesa organizovanih u halama i
skladitima sa prostornim ogranienjima.
Gumirani pneumatski jastuci su izraeni od specijalne gume armirane vieslojnim elinim
mreama koja sredstvu daje odgovarajuu otpornost protiv razaranja usled velikih unutranjih
pritisaka. Jastuk je relativno tanak pa se moe uvui ak i ispod vrlo nisko oslonjenih elemenata.
Nakon povezivanja sa kompresorskim ureajem jastuk se puni vazduhom koji ubrzo dostie
pritisak neophodan za podizanje tereta.
Ova sredstva su pogodna za sve procese u kojima se zahteva mala brzina rada ali imaju manu u
relativno malom opsegu visina podizanja pa se za odizanje velikih tereta na visine preko 20 - 30
cm moraju koristiti paketi ija stabilnost nije dovoljno pouzdana. Praktinije je ukoliko se radi
postepeno, u koracima, nakon svakog odizanja ispod tereta se ubacuju privremeni podupirai
(oslonci) a postupak se ponavlja.
U praksi se u masovnoj primeni nalaze i rune mehanike dizalice maksimalne mase oko 50 -
70 kg. One rade na principu okretanja ruice koja ili preko zupanika izaziva sporo podizanje i
sputanje zubaste poluge, ili preko ipke sa navojem izaziva sporo pomeranje (skupljanje i
razmicanje) zglobno vezanih parova poluga, a zbog velike koncentracije pritiska u oslonakoj
zoni slue prevashodno za podizanje tereta sa vrste podloge. U zavisnosti od konstrukcije mogu
podizati i do 5 - 12 tona na visinu od 30 - 40 cm. Konstrukcijski su osigurane protiv iskliznua
tereta pa je rad njima jednostavan i bezbedan.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 9

7.7.2 IZBOR MEHANIZACIJE ZA MONTANE RADOVE
Oblik nosaa i njegova osetljivost na promenu statikog sistema utiu na izbor naina montae, a
gabarit i teina elementa utiu na izbor sredstva za montau. U odnosu na postupak rada
elementi se mogu podeliti na etiri kategorije:
a) laki - dizalice ih mogu brzo i bezbedno premetati sa mesta na mesto, pa i u hodu
transportovati od deponije do mesta montae (kinematika montaa elemenata),
b) srednji - dizalice ih podiu i montiraju bez kretanja a sa isputenim stabilizatorima protiv
prevrtanja,
c) teki - za ovakve elemente je nuno proraunati taan poloaj stabilizirane autodizalice,
u odnosu na deponovani nosa (najblie mogue projektovanom poloaju) i leita
pripremljena za njegov prijem, zato to dizalica radi u zoni svoje granine nosivosti, i
d) izuzetno teki - jednom dizalicom nije mogue izvriti montau ve je nuno primeniti
dodatne mere ukljuujui primenu sprezanja rada dveju adekvatnih dizalica.
Iz podele se vidi da se ona odnosi na odreeno, usvojeno sredstvo za montau nosaa pa bi, za
dizalicu drugaijih performansi, isti elementi prelazili u niu/viu kategoriju. Specijalizovanim
firmama stoje na raspolaganju mona sredstva za podizanje nosaa, ali, kao i kod ostalih
graevinskih maina, kriterijum pri izboru moraju biti efikasnost i ekonominost rada tj. praktini
uinak dizalice i kotanje radnog sata. Prilikom sagledavanja karakteristika objekta, sa aspekta
montanosti njegovih delova, izuzetno je vano izabrati odgovarajui tip dizalice. Stoga Izvoa,
na osnovu sagledavanja svojih potreba i mogunosti, mora odluiti da li e:
1. koristiti vlastitu mehanizaciju za montau,
2. iznajmiti neke ili sve maine samo za potrebe konkretnog projekta,
3. kupiti maine koje mu nedostaju za montau.
Svaka dizalica ima karakteristian dijagram do-
hvata u kome su, u zavisnosti od duine strele i
njenog nagiba tj. od visine dizanja i daljine do-
hvata, naznaene dozvoljene teine tereta.
Ukoliko vlastitim kranovima moe ispuniti zahte-
ve ugovorene dinamike izvoenja montaerskih
radova Izvoa obino nerado iznajmljuje tue,
ak i u situacijama kada mu oni mogu olakati i
ubrzati radove. On najee posee za iznajmlji-
vanjem kada mu nedostaje kljuna maina ili
kada, zbog iskorienja vlastitih kapaciteta i
kanjenja radova, eli da nadoknadi kanjenje
otvaranjem novih, paralelnih tokova montae.
Rei, ali mogui, sluajevi su oni kod kojih je na
razliitim frontovima rada istog gradilita potre-
bno povremeno angaovanje krana koji je u vla-
snitvu izvoaa a njegov "tamo-amo transport"
je otean topografijom terena. I u tim sluajevi-
ma je opravdano iznajmljivanje pogodnih sred-
stava. Trokovi iznajmljivanja ne moraju biti ve-
liki ukoliko Izvoa ima ugovor o poslovnoj sara-
dnji sa drugom firmom koja ima slian mainski
park pa se usluge plaaju razmenom maina.
Uslovi zahtevaju dobru organizaciju rada
Na odluku o eventualnoj kupovini utiu tehniko-tehnoloki ali i ekonomski faktori, posebno oni
koji se zasnivaju na obimu ugovorenih poslova i mogunostima otplate nabavljene maine kroz
njeno intenzivno angaovanje i iznajmljivanje.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 10

Strukturu teina montanih nosaa potrebno je sagledati jo u fazi analize projektne doku-
mentacije jer se samo na osnovu potpunog tabelarnog pregleda, u kome o svakom tipu nosaa
postoje sledei podaci:
oznaka pozicije sa naznakom vrste nosaa (stub, greda, itd.),
oblik poprenog preseka (radi lake identifikacije),
ukupan broj komada (ili dat kao zbir po fazama izgradnje),
duina nosaa (sa skicom oznaenih mesta za zahvatanje),
teina nosaa (radi kontrole opte nosivosti dizalice), i
poloaj u konstrukciji (visinske kote montiranog nosaa),
moe usvojiti dizalica adekvatne nosivosti i produktivnosti. Naime, u sluaju znaajne uje-
dnaenosti teina nosaa izbor dizalice i nije poseban problem ali za ekstremne sluajeve u
kojima se meu parametrima rada dizalice javlja kao mogua:
najvea daljina dohvata, ili
najvea visina dohvata ispruenom strelom, ili
najvea visina dohvata strelom krana na koju je montiran produni ureaj.
treba, prema dijagramu dohvata raspoloivih dizalica, izvriti selekciju onih koje zadovoljavaju
konkretne zahteve posla. Optimalan izbor bi bila dizalica za koju je, za veinu montanih
elemenata, zadovoljen uslov da je:
ND = 65% - 85% EL (7.1)
pri emu primenjene oznake predstavljaju:
EL - teina elementa koji se montira,
ND - nosivost dizalice za potrebne parametre montae (duinu strele
i daljinu dohvata elementa).

Spregnut rad etiri dizalice na montai metalne konstrukcije
Za izvoenje montanih radova pri izgradnji industrijskih objekata esto se koriste dve auto-
dizalice razliite nosivosti. Jedna za zadatke iz oblasti teke montae krupnogabaritnih nosaa i
nosaa velike teine (krovne reetke, prednapregnuti krovni vezai, stubovi i kranske staze) i
druga za ostale, manje i lake nosae (krovne ploe, ronjae, fasadne elemente i sl.). Ritam ra-
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 11

da ovih dizalica Izvoa moe i mora uskladiti uprkos razlici duina radnih ciklusa jer lakih
nosaa obino ima mnogo vie od nosaa iz primarne strukture objekta a cena ekanja monih
kranova ne dozvoljava neproizvodne pauze.
Nezavisno od toga koja je vrsta nosaa u pitanju potrebno je obezbediti odgovarajue sajle, po
duini i broju, kako bi zahvatanje i podizanje montanih elemenata bilo sigurno, a manipulacija u
zoni oslonakih mesta minimalna. Duinu sajli (elinih uadi) treba isprojektovati tako da prili-
kom podizanja nosa (krak stepenita, krovna koruba, itd.) zauzme poloaj koji e garantovati
priblino istovremeno naleganje na svim oslonakim takama. Veza sajle i nosaa mora biti pou-
zdana, ali je treba proveriti i probnim podizanjem nosaa do visine od oko 50 cm ime se omogu-
uje da se veza i sajla pravilno meusobno uklope i iskljuiti proklizavanja i nestabilnosti u trans-
portu. Za montau mogu biti koriene samo atestirane sajle i pomoni ureaji.

Sinhronizacija rada brojnih maina zahteva strunost, iskustvo ali i stalno prisustvo
7.7.3 USLOVI ZA PRIMENU MEHANIZACIJE
Poznato je da se za 1m
3
objekta u izgradnji mora angaovati od 50 - 500 kg graevinskog mate-
rijala. Taj materijal je u rastresitom ili komadnom stanju i deponuje se na teritoriji gradilita prema
dinamikom planu angaovanja resursa. Veliki deo tog materijala (posebno onog u krupnim ko-
madima ili na paletama) moraju preneti ili makar podii sredstva za vertikalni transport. Ona sto-
ga postaju kljuni faktor efikasnog, visoko produktivnog rada pa treba posvetiti znaajnu panju
izboru mesta za deponije materijala i organizaciji rada na njima. To nije vano samo zbog olaka-
vanja rada dizalica ve, pre svega, zbog visokih trokova rada transportnih sredstava koja, e-
kajui na istovar ili utovar, gube dragoceno vreme.
Preciznim prikazom tehnologije rada olakava se kako pravilno planiranje potreba za resursima
tako i uspostavljanje neophodnih veza izmeu aktivnosti mrenog plana. Tako, na primer,
polazei od raspoloive mehanizacije i opreme izvoaa montanih radova treba za auto-dizalicu
izvriti detaljnu statiko-dinamiku analizu faze montae nosaa i utvrditi organizacione i tehnike
mere neophodne za pravilno odvijanje planira-nih aktivnosti. One obuhvataju sledee akcije:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 12

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 10. predavanje 13

1. Auto-dizalica se mora postaviti osovinski, t.j. u zonu u blizini polovine rastojanja izmeu
osa stubova.
2. Pre poetka montae treba izvriti detaljnu proveru stanja hidraulikih ureaja na auto-
dizalici. Ovo se odnosi na ureaje koji e na bilo koji nain, u bilo kojoj fazi rada, biti
uvedeni u aktivno stanje i za svu elinu uad kojom je maina opremljena. Sama auto-
dizalica sme pristupiti montai jedino ukoliko ima atest o potpunoj ispravnosti, izdat od
strane ovlaene organizacije za odravanje tog tipa maina, a pregled pre poetka ra-
da podrazumeva i standardnu vizuelno-tehniku kontrolu od strane rukovaoca maine.
3. Nakon pregleda maine postavljaju se liperi (drveni pragovi) za indirektno oslanjanje
papua stabilizatora na tlo. Podloga za lipere mora biti ravna i ravnomerne nosivosti
kako ne bi dolo do neravnomernog ili progresivnog sleganja tla. Stabilizatori se iz
bezbednosnih razloga uvek isputaju do kraja i fiksiraju, zabravljuju klinovima, a zatim
maina podie u poloaj za rad.
4. Postavljanje sredstava za montau vri grupa atestiranih montera potujui preporuke i
grafike prikaze iz ovog projekta. Kontrolu pravilnosti rada i adekvatnog poloaja bolcni,
ekli i uadi vre sami monteri uz prisustvo efa montae.
5. Pre probnog odizanja nosaa sa njega treba skloniti sve nestabilne delove konstrukcije,
oistiti povrinu i popraviti mesta na kojima je dolo do oteenja boje. Aktiviranjem vitla
auto-dizalice zateu se sajle i polako se unosi oko 70% potrebnog optereenja uz kon-
trolu indikatora pritiska u hidraulinim ureajima. Pre odizanja portalnog nosaa vri se
blokiranje teleskopske ruke i prelazi na rad i podizanje samo pomou vitla. Nosa se za-
tim probno odie na visinu od 20 - 30 cm kako bi se proverio poloaj itavog sklopa
sredstava za montau i samog nosaa a posebna panja se poklanja pravilnom nale-
ganju eline uadi.
6. Podizanje nosaa vri se lagano uz pomnu kontrolu stanja tereta i ponaanja rada auto-
dizalice. Nakon fiksiranja nosaa u projektovanom poloaju u potpunosti se oputaju
sajle i demontiraju koriena pomona sredstva za montau.
Unutranji putevi mogu angaovati veliki i vaan deo teritorije gradilita pa je u mnogim sluaje-
vima povoljnije angaovati stacionarni kran velikog dohvata nego reavati saobraajne probleme i
zastoje u transportu usled rada krana u zoni saobraajnica. U takvim sluajevima inenjeri tee
da postave kran to blie objektu kako bi maksimalno iskoristili operativnu mo maine ali je va-
no da pritom ne zaborave na opasnost od klizanja materijala na bokovima iskopa pod teinom
krana u radu.
Preporuka za rad je da minimalni razmak od ivice iskopa temeljne jame do najblieg oslonca kra-
na zadovolji uslove iz tabele koji rastojanje prikazuju u funkciji vrste materijala u kome se iskop
vri i dubine temeljne jame.