Osnovi biblioteke informatike

mr Biljana Kosanovi
biljana@rcub.bg.ac.rs

maj, 2014
ta je biblioteka
biblioteka je kreativni partner

odabira, organizuje, daje i uva izvore informacija
relevantne za svoje Korisnike

odrava izvore informacija i prua kvalitetnu uslugu

sadanjim i buduim Korisnicima

povezuje izvore informacija

obuava Korisnike
jednostavan i pristupaan pristup informacijama

digitalizovanu biblioteku i optimalno korienje
elektronskih medija, propusnu/brzu mreu i
jasan portal s korisnim grananjem

jednostavnu i standardizovanu klasifikaciju fonda i
prikladan softver i kataloge

strunog i komunikativnog bibliotekara

ta Korisnik oekuje u biblioteci
elementarna raunarska pismenost dopunjena
terminima: IP adresa, proxy server, GIF, TIF, JPG,
PDF...

autorska prava, licence

elementarna statistika

jezik

Nanschild, Deborah (2004)
bibliotekari svoje znanje grade uenjem dok rade

ta bibliotekar mora da zna ...
stalno uenje (posao zanimljiviji)

radoznalost

meusobnu komunikaciju

edukaciju korisnika


Cilj: vratiti ugled biblioteci i naoj struci
i mora da bude spreman na:
Tradicionalna vs. savremena






TRADICIONALNA SAVREMENA
virtuelna, elektronska, biblioteka
bez zidova, digitalna
biblioteki materijal se:
prikuplja, popisuje, uva i
daje na korienje
informacije se: popisuju, klasifikuju,
pretrauju i distribuiraju
katalozi baza podataka (elektronski katalog)
pronalaenje po odrednici pretraivanje po vie kriterijuma
itaonica raunarska mrea
magacini

elektronski dokumenti

bibliotekar informator - nastavnik
Strukturirani skup podataka koje moemo:
- unositi
- aurirati (ispravljati, editovati)
- pretraivati (search, retrieve)
- tampati (print)
Bazu podataka ine:
- zapisi (slogovi, records)
- polja (fields)
- podpolja (subfileds)
Baza podataka
Baza podataka
polje
zapis
Universal Machine Readable Cataloguing Format
Univerzalni mainski itljiv format za
katalogizaciju

UNIMARC (1980-) propisuje nain beleenja
bibliografskih podataka u skladu sa ISBD pravilima.
Sastoji se od polja, podpolja i indikatora, oznake
polja, oznake podpolja i separatora polja, koji se
dodeljuju bibliografskim zapisima u mainski
itljivom obliku dajui logiki i fiziki format zapisa
na magnetnom mediju.

Baza podataka - UNIMARC
0. blok za identifikaciju
1. blok kodiranih informacija
2. blok glavnog opisa
3. blok napomena
4. blok za povezivanje katalokih jedinica
5. blok srodnih naslova
6. blok sadrajne analize
7. blok podataka o odgovornosti
8. blok meunarodne upotrebe
9. blok za nacionalnu upotrebu
Baza podataka - UNIMARC
primer
001 $cm

100 $c1998 $hscc
101 $ascc $ahun
102 $ayug $bvj
105 $ba $ay

200 $aJunoslovenski narodi u maarskoj periodici $e1780-90
200 $eanotirana bibliografija $hT. 2 $i1790-1800 $fItvan
Kefer, Magdalena Veselinovi ulc
210 $aNovi Sad $cMatica srpska $d1998 $eVeternik $gLDI
215 $a360 str. $d24 cm
225 $aBibliografije $fMatica srpska, Rukopisno odeljenje

300 $aUpor. tekst na srp. i ma. jeziku
300 $aTira 500.
UNIMARC
identifikacija
kodirane informacije
glavni opis
napomene
606 $aJuni Sloveni $wBibliografije, anotirane
675 $a016:940.2(=81)

700 $aKefer $bItvan
701 $aVeselinovi-ulc $bMagdalena $4071

900 $aKafer $bIstvan
901 $aulc $bMagdalena Veselinovi-
992 $b0007i019,00obo13, 00obom13, 0009nd049, 0010knd048
996 $df2\n418938\s2 $f190006593 $o19000713 $q2 $vd
$wa $2p9812ns
996 $df2\n418938\s2\dm $f190006594 $o19000713 $vd
$wa $2p9812ns
UNIMARC
sadrajna analiza
podaci o odgovornosti
nacionalna upotreba
Kooperativni on-line bibliografski
servis i sistem

1987 sistem uzajamne katalogizacije kao osnovica
BIS-a (biblioteki informacioni sistem)

1988 poetak izgradnje sistema i baze YUBIB
uzajamne bibliografsko-kataloke baze
podataka

2001 instalacija COBISS-a u Srbiji
COBISS
Instaliran:
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Univerzitetske biblioteke Beograd, Ni, Kragujevac
...i jo preko 160 biblioteka

Formirana zajednika baza kao osnova za
uzajamnu katalogizaciju

Naredni korak:
ostale biblioteke

Drugi programi:
BISIS, NIBIS, ....
COBISS
Pretraivanje je privremeno izdvajanje zapisa iz
baze podataka u radnu datoteku koja obezbeuje
prikazivanje, a zatim i zapisivanje odnosno
tampanje zapisa.

Izraz za pretraivanje je re, fraza ili kljuna re.

Rezultat pretraivanja su tzv. pogoci odnosno svi
zapisi koji sadre re, frazu ili kljunu re.
Pretraivanje
Pretraivanje
Svaki izraz za pretraivanje izdvaja skup zapisa.
Pretraivanje se obavlja korienjem izraza. Izrazi se
formiraju korienjem Bool-ovh operatora. Osnovni
operatori koji se koriste u formiranju izraza za
pretraivanje su:
logiki operator OR (ili)
logiki operator AND (i)
logiki operator NOT (ne)
doker znak (*)
operatori udaljenosti (N, W)
Logiki operator ILI / OR
Logiko OR je operator sjedinjavanja skupova.
Rezultat logike operacije OR izmeu dva skupa je
novi skup koju ine elementi oba polazna skupa,
pri emu se jednaki elementi polaznih skupova u
novom skupu javljaju samo jednom.
Ako su A i B dva termina koji ujedno predstavljaju
dva skupa zapisa, logiko OR izmeu ova dva skupa
je skup zapisa koji sadre ili termin A ili termin B
ili oba termina. Ovaj operator generalno poveava
broj pogodaka, a time i verovatnost da e meu
njima biti i zapisi od interesa.

Logiki operator ILI / OR
PY=1995 (5)
AU=Andri Ivo (6)
Tada se sa A OR B formira skup zapisa iji je autor Ivo
Andri ili koje su izdate 1995-te godine. Ukupno: 9 zapisa.
Redosled termina koji se navodi u izrazu za pretraivanje
je nebitan.
Logiki operator ILI / OR

Najee se koristi za pretraivanje sinonima:
nadarena OR talentovana OR darovita

ili za istovremeno pretraivanje po vie jezika:
uionica OR classroom

ili za slina imena:
Mihailo OR Mihajlo OR Mihaijlo

Logiki operator I / AND

Logiko AND je operator preseka skupova.
Rezultat upotrebe ovog operatora je skup koji sadri
samo one zapise koji su zajedniki za oba polazna
skupa.
Ako su A i B dva termina logiko AND izmeu ova dva
termina izdvaja sve zapise koji u sebi sadre i termin A i
termin B.
Operator AND se koristi za izdvajanje ueg skupa zapisa
koji se direktno odnosi na problem.
Generalno vodi smanjenju broja pogodaka.
Logiki operator I / AND
PY=1995 (5)
AU=Andri Ivo (6)
Tada se sa A AND B formira skup zapisa iji je autor Ivo
Andri i koje su izdate 1995-te godine. Ukupno: 2 zapisa.
Redosled termina koji se navodi u izrazu za pretraivanje
je nebitan.
AU=Andri Ivo and PY=1995
Logiki operator NE / NOT
Operator NOT je operator iskljuivanja. Ako su A i B dva
termina koji predstavljaju dva skupa zapisa, onda
zahtev: A NOT B izdvaja zapise skupa A, a iskljuuje
zapise skupa B, kao i zajednike zapise.
Logiki operator NE / NOT
PY=1995 (5)
AU=Andri Ivo (6)
Tada se sa A NOT B formira skup zapisa iji je autor Ivo
Andri i koje nisu izdate 1995-te godine. Ukupno: 4
zapisa.
Pri upotrebi ovog operatora treba voditi rauna o redosledu
navoenja termina, jer odnos meu njima nije simetrian.
AU=Andri Ivo not PY=1995
Doker znak *
Skraivanje rei ili fraza koristi se kad elimo pri
pretraivanju obuhvatiti vie oblika rei (jednina,
mnoina, sadanje-prolo vreme ...) Program doputa
doker koji poziva sve oblike date rei koji postoje u
bazi. Samo pretraivanje izvrava se tako to se termini
koji sadre taj koren poveu logikim operatorom OR.
sociolo*
socioloG
socioloGIJA
socioloKA
socioloKI
socioloKO
Operatori udaljenosti
Ovim operatoroma zahtevamo blizinu dveju ili vie rei, kao
i njihov redosled navoenja.
WITH (W)
navedeni termini su u okviru istog polja i u navedenom
redosledu
istorija (W) prava termini su susedni
istorija prava
istorija (2W) prava postoji najvie jedna re izmeu termina
istorija prava
istorija graanskog prava
istorija (3W) prava postoje najvie dve rei izmeu termina
istorija prava
istorija graanskog prava
istorija drave i prava
Operatori udaljenosti
NEAR (N)
navedeni termini su u okviru istog polja ali redosled nije
bitan
istorija (N) prav* termini su susedni
istorija prava
pravna istorija
istorija (2N) prava postoji najvie jedna re izmeu termina
istorija prava
istorija graanskog prava
istorija (3N) prav* postoje najvie dve rei izmeu termina
istorija prava
istorija graanskog prava
istorija drave i prava

Sloeni izrazi
Sloeni izrazi obezbeuju istovremeno pretraivanje dva ili
vie termina. Formiraju se povezivanjem termina pomou
operatora tipa OR, AND, NOT ili operatora udaljenosti.
Operatori se izvravaju odreenim redosledom koji
odgovara njihovom rangu na listi prioriteta:
najvii *
(N) i (W)
AND
NOT
najnii OR

Sloeni izrazi
Kada elimo da najpre izvrimo (forsiramo) operator
nieg prioriteta koristimo, kao u matematici, zagrade.
Prema tome, zagrada, tj. znak ( ) ima najvii prioritet.
Broj zagrada nije ogranien. Ako se u izrazu jave dva
ili vie operatora istog prioriteta, u okviru istih
zagrada, bie izvreni s leva na desno.

Tri naina pretraivanja:

- osnovno

- izborno

- komandno
Pretraivanje
Formati za prikazivanje
Uobiajeno je da se rezultati prvo prikazuju u kratkom
(brief) formatu.

Najvie servisa nudi jo i:
- kratki
- puni
- ISBD - format katalokog listia
- COMARC format po podrujima (full format)
primer
Svugde u Svetu isto
Kongresna biblioteka link

Nacionalna biblioteka Francuske link

The European Library (TEL) link






globalna kompjuterska mrea raunara
meusobno povezanih fizikim vezama preko lokalnih
potanskih telekomunikacionih sistema
razmena podataka se obavlja preko TCP/IP protokola

Problem udaljenosti izmeu korisnika mree sveden na
zanemarljiv nivo.

Servisi Internet-a:
e-mail
web
telnet
ftp

INTERNET
- svaki raunar na Internetu ima svoju jedinstvenu IP adresu
- IP - internet protokol
- numerika i simbolika
- 147.91.246.160 odn. unilib.bg.ac.rs
unilib - naziv institucije
bg - grad
ac - akademska mrea
rs - drava
- provajder omoguava pristup Internetu
- promenljivi zadnji segment adrese
IP ADRESA
E-mail (elektronska pota) predstavlja veoma koristan i brz
servis Interneta koji omoguava razmenu informacija
izmeu, meusobno veoma udaljenih korisnika. E-mail
predstavlja elektronski vid razmene informacija koja sve
vie zamjenjuje klasinu potu na koju smo navikli, naroito
u poslovnim sferama ljudskog drutva. Ovaj servis
omoguava da vaa pota, poslata na adresu primaoca bude
u njegovom raunaru za kratko vreme (mereno najvie
minutima) bez obzira na mesto gde se nalazi osoba kome je
pota upuena. Najpopularniji programi za primanje i slanje
elektronske pote su Netscape Mail Messanger i Microsoft
Outlook Express.
E-mail
Primer
- javna diskusija na razliite teme, ali uvek u okviru
zainteresovane grupe ljudi
- bazirano na elektronskoj poti
- princip: vaa poruka poslata serveru, automatski se
prosleuje svim uesnicima e-mail-om
- blog, forum, facebook.....
Elektronske konferencije
- veoma popularan servis Interneta jeste World Wide Web,
skraeno WWW ili Web
- Internet se esto u argonu naziva Web
- omoguava postavljanje prezentacija, njihovo pregledanje
i prikupljanje podataka sa prezentacija organizacija,
asocijacija, osoba
- prezentaciju bez ikakvih problema moe videti bilo ko u
svetu i kontaktirati vas
- najpopularniji programi za pregledanje Web-a, takozvani
browseri, su Microsoft Internet Explorer, FireFox,
Google Chrome
WEB
primer
Elektronski katalozi
poetkom ezdesetih godina u SAD
katalozi pojedinih biblioteka
razmenjivanje traka sa podacima
osamdesetih i tokom devedesetih godina razvoj raunarskih mrea
interaktivna razmena podataka izmeu raunara i samim tim
izmeu biblioteka koji ih poseduju
sistem uzajamne katalogizacije, koji omoguuje da biblioteke koje
su meusobno umreene organizuju obradu fonda tako da se
bibliografski opis publikacije unosi u celoj mrei na zajedniki
centralni raunar (host) samo jednom, a da ga sve lanice
mree kopiraju u svoje lokalne baze i dodaju samo svoje
lokalne podatke

nauna literatura
postoji i u tampanoj formi, mada je sve vie onih koji se
publikuju samo elektronski
omiljeni kod korisnika jer ih je mnogo lake pretraivati i
pronai nego kopirati lanke
za biblioteke, posebna pogodnost elektronskih asopisa
se ogleda u tome to ne zauzimaju prostor i ne treba
ih uvati, koriiti, davati na korienje, obradjivati
analitiki, i sl.

EBSCO

Science Direct
Elektronski asopisi
biblioteke
Konzorcijumi
nacionalni
konzorcijumi
eIFL
Electronic Information for Libraries
- 49 zemalja
- 3000 biblioteka

Konzorcijum biblioteka Srbije za
objedinjenu nabavku



- 6 najveih
- 131 naunoistraivakih
Impakt faktor
kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh
kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd
lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf
dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl
flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl
fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g
df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf
jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l
sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg
fd;g;ldk; fgk;dfgk;sdkf;gk;
kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh
kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd
lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf
dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl
flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl
fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g
df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf
jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l
sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg
fd;g;ldk; fgk;dfgk;sdkf;gk;
kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh
kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd
lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf
dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl
flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl
fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g
df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf
jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l
sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg
fd;g;ldk; fgk;dfgk;sdkf;gk;
kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh
kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd
lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf
dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl
flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl
fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g
df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf
jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l
sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg
fd;g;ldk; fgk;dfgk;sdkf;gk;
2006
2007
2005
2003
broj citata iz 2005 i 2004, u radovima 2006
broj radova objavljenih 2005 i 2004
IF 2006 =
kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh
kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd
lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf
dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl
flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl
fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g
df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf
jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l
sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg
fd;g;ldk; fgk;dfgk;sdkf;gk;
2004
148 193
2186 584
8.12 = (2186 + 584) / (148 + 193)
Open Access




ideja je da je znanje univerzalno i opte dobro

svima mora biti dostupno

posebno nauno znanje je i skupo

promena poslovnog modela (trokove publikovanja vie
ne plaaju biblioteke kroz pretplatu, nego autori kroz
objavljivanje)
ta je DOI




jedinstvena alfanumerika niska dodeljena
pojedinanom digitalnom objektu (lanku,
poglavlju u knjizi i sl.)

uspostavljanje veze do Internet stranice na kojoj se
originalni dokument nalazi

povezivanje podataka o lancima, DOI brojeva i veb
adresa obavlja se preko servisa CrossRef
(www.crossref.org)

Struktura DOI broja
isti za sve asopise iz Srbije
po izboru, ali jednoznano: 0352-5139 03 01 017 V
- ISSN broj
- godina
- broj sveske
- poetna stranica lanka
- prvo slovo prezimena prvog autora
DOI u tampanoj
verziji
www.doiserbia.nb.rs
xml - razmena podataka XXI veka
elektronske knjige
preuzimanje na sopstveni raunar, cele ili po
poglavljima
specijalizovani sajtovi sa sabranim delima
pojedinih pisaca, tekstovima udbenika ili
nekih drugih monografskih publikacija, koje u
tom obliku postoje i kao tampane knjige
knjige iz klasine literature, za koju autorska
prava vie ne vae i dostup je slobodan za
svakoga
biblioteke su ukljuene u aktivnosti oko
predstavljanja to vie nacionalne literature u
digitalizovanom obliku na raspolaganje svim
potencijalnim korisnicima u svetu
Elektronske knjige


digitalne biblioteke na fakultetima i univerizitetima
(repozitorijumi)

digitalizacija kulturne batine link


institutski bibliotekari link
Elektronske knjige u Srbiji


http://www.istorijskabiblioteka.com


http://www.antikvarne-
knjige.com/elektronskeknjige/list-


http://glasknjige.com/


http://www.lyrikline.org/en/poems/trazhim-pomilovae-za-
svrgnute-5783#.U3sVHdKSwwo

Prednosti elektronske forme...


nezavisni od mesta i vremena korienja
postoji i u tampanoj formi, mada je sve vie onih koji
se publikuju samo elektronski
omiljeni kod istraivaa jer ih je mnogo lake
pretraivati i pronai nego kopirati lanke
ali i kod bibliotekara jer:
ne zauzimaju prostor
ne treba ih uvati, koriiti, davati na korienje,
obraivati analitiki, i sl.
istovremeno korienje neogranienog broja

...ali i nedostaci
trajnost elektronskih resursa je nepoznata i skupa
neki i dalje vie vole papirnu formu informacija
za neke publikacije, posebno one gde su ilustracije
jako bitne, elektronski oblik nije zadovoljavajui
biblioteke koje koriste licence nemaju vlasnitvo nad
elektronskim publikacijama, i ako ne plate licencu
gube pravo pristupa
licencni ugovori se sklapaju prema uslovima
proizvodjaa elektronskih izvora informacija
embargo na korienje elektronskih informacija za
odreeni period
, 1/2


, , ...
55 +


http://www.biblioteka-
prijepolje.com/srp/news/?conid=1172


http://biblioteka-bor.org.rs/



http://www.agrolib.rs/



http://www.bgb.rs/internetzona/internetzona.html


http://www.dksg.rs/biblioteka/vodicZaCitiranje/uvod.html?id=100004
, 2/2
da je sve na, najvie, tri klika

da je nezavisan od vremena

da je nezavisan od mesta

da je nezavisan od opreme (m-Library)


Korisnik oekuje
http://m.kobson.nb.rs


1. Nije sve na Internetu

2. Internet je nalik na rasutu nekatalogizovanu biblioteku

3. Neko to mora da uradi

4. Nereena autorska prava

5. Nije lepo itati na ekranu, ali na posebnom ureaju jeste


Da li biblioteka opstaje? DA
Ali i zato to:
Svetska populacija je prela broj od sedam milijardi
stanovnika, a biblioteke u svojim fondovima poseduju
vie od pet knjiga za svakog stanovnika zemlje, za
svako dete, enu ili mukarca na planeti

U Rumuniji postoji vie kilometara bibliotekih polica
nego kilometara autoputa

U statistikom godinjaku za 2002 godinu broj poseta
biblioteci bila je druga najpopularnija aktivnost u
Evropi

Referensni bibliotekari u amerikim javnim i
akademskim bibliotekama odgovore nedeljno na vie od
sedam miliona pitanja
... i

U Evropi je registrovano 1.8 milijardi poseta
biblioteci godinje,to je osam puta vie od broja
meunarodnih putnika na pet najveih evropskih
aerodroma

U Holandiji je tokom 2003. godine biblioteka
najposeenije javno mesto

U celom svetu postoji oko 2.5 milijardi registrovanih
bibliotekih Korisnika. To je dva puta vei broj od
korisnika mobilnih telefona

Od kamila u Keniji do beinog prenosa informacija
u Njujorku, biblioteke svuda u svetu prilagoavaju
svoju usluge da bi izale u susret svojim Korisnicima



Neki od naziva za zvanje dananjeg bibliotekara:
katalogizator, indekser, strunjak za metapodatke,
informacioni posrednik, menader znanja,
koordinator doivotnog uenja, bibliograf,
informacioni broker, menader digitalnih servisa,
menader elektronskih resursa, savetnik za uenje,
sajbernaut...



Bibliotekari nisu samo uvari knjiga.
Oni su klju razvoja budueg informacionog
drutva
Kakva je to profesija?