FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

NASTAVNI PREDMET OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SEMINARSKI RAD
TEMA: OBNOVLJIVI I NEOBNOVLJIVI IZVORI
ENERGIJE
PROFESOR: STUDENT:
Prof. Dr Esad Jakupovi Ognjen Kosi
!r. "ndeksa: #$%& #'( R"T
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
!)Nj) *UK)+ SEPTE,!)R %#-%. .OD"N)
SADRAJ
Uvod ............................................................................................................................................... $
Neobnov!"v" "#vo$" ene$%"!e ......................................................................................................... /
Uga0j ............................................................................................................................................... /
Re1erve ug0ja .................................................................................................................................. /
Re1erve ug0ja u Sr2iji ..................................................................................................................... 3
Karakerisike ug0ja ........................................................................................................................ 3
Rasp0inavanje ug0ja ........................................................................................................................ 3
Pod1e4na gasifika5ija ................................................................................................................... 6
Nafa i gas ...................................................................................................................................... 6
Obnov!"v" "#vo$" ene$%"!e ........................................................................................................... '
Energija sun5evog 1ra5enja ........................................................................................................... 7
Foonaponsa konver1ija ................................................................................................................. 7
Top0ona konver1ija ...................................................................................................................... -#
Opre4a 1a 1agrevanja saniarne vode .......................................................................................... -#
Energija vera 8 eo0ska energija .................................................................................................... -#
Troskovi rada i odr1avanja ........................................................................................................... --
Energija p0i4e i oseke .................................................................................................................. --
Unurasnja energija 4ora ............................................................................................................. -%
Energija 4orski9 a0asa ................................................................................................................ -$
L"&e$'&($' .................................................................................................................................... -/
BANJA LUKA Page %
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Uvod
,nogosruke pove1anosi energeike+ privrednog ra1voja i us0ova :ivoa sanovni;va
upuuju na poja<ani ineres dr:ave u o20asi energeike.
Praki<no svaka 1e40ja u odre=enoj 4eri sprovodi dr:avnu po0iiku ra1voja energeskog sekora
da 2i o2e12edi0a pore2ne ko0i<ine energije u1 ;o 4anje neposredne i posredne ro;kove.
O2e12e=enje energije na efikasan na<in je vi;edi4en1iona0ni pro20e4 i uk0ju<uje:
definisanje neop9odni9 ko0i<ina energije sa sanovi;a o2jekivni9 4ogunosi i us0ova ra1voja
1e40je+ e agregane energeske efikasnosi+ e9ni<ke+ e9no0o;ke i eko0o;ke aspeke proi1vodnje+
konver1ije+ ranspora i poro;nje energije+ i12or dru;veno i ekono4ski pri9va0jive 5ene+
sigurnosi i koninuiea u snad2evanju energijo4.
Dr:avno4 energesko4 po0iiko4 i njeni4 insru4eni4a pore2no je o2e12edii
a42ijen 1a opi4a0no 1adovo0jenje posav0jeni9 1a9eva+ <eso i 4e=uso2no opre<ni9.
Karakerisike energeike+ a pose2no pore2no vre4e 1a i1gradnju kapa5iea+ upuuju na
sag0edavanja u produ:eno4 vre4ensko4 9ori1onu.
Energeika je+ 4nogo vi;e nego osa0e de0anosi+ naro<io oko4 pre9odne dve de5enije+
popri4i0a g0o2a0ne ra14ere+ i u <injeni5u 4ora da uva:ava svaka energeska sraegija.
Energeski resursi su ograni<eni+ u najvee4 de0u neo2nov0jivi i neravno4erno
raspore=eni. Svesko r:i;e energije de0o4 je konro0isano od srane 4u0ina5iona0nog kapia0a+
a0i je i pod0o:no nepredvidivi4 ui5aji4a drugi9+ prevas9odno po0ii<ki9 fakora. Sveske 5ene su
u ve0ikoj 4eri posa0e reper 1a vrednovanje do4ai9 energeski9 resursa. Proi1vodnja i kori;enje
energije su ve0iki 1aga=iva<i :ivone sredine+ a eko0o;ke pos0edi5e ne 4ogu se 0oka0i1ovai na
dr:avnu erioriju. ,e=unarodne konven5ije i propisi 1a;ie oko0ine posa0i su o2ave1ujui 1a
na5iona0ne energeike.

BANJA LUKA Page $
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Neobnov!"v" "#vo$" ene$%"!e
U%'!
Uga0j je gorivi sedi4en. Sasoji se pree:no od osaaka+ odnosno produka raspada
2i0jaka+ a nasao je od resei;a i1 da0eke pro;0osi. Pro5es poug0jenjivanja osvaruje se
posepeni4 poveavanje4 re0aivnog sadr:aja ug0jenika>?@ u1 isovre4eno s4anjivanje
re0aivnog sadr:aja kiseonika >O%@+ a1oa >N%@+ vodonika >A%@. "4a4o ni1 suk5esivni9
prevaranja: 2ijni osa5i i drvo&&Bres&&B0igni&&B4rki uga0j&&Bka4eni uga0j. Taj pro5es je rajao
soina4a 4i0iona godina.
Re#e$ve (%!'
Dva ve0ika pojasa na0a1i;a ka4enog ug0ja o2avijaju Ce40ju. Jedno je na severnoj
po0u0opi i po0a1i od severnoa4eri<kog koninena+ preko srednjeg de0a Evrope i 2iv;eg SSSR&a
do Kine. Drugi pojas po0a1i od ju:nog !ra1i0a+ preko ju:ne )frike do iso<ne )usra0ije.
Pripadaju 4u i na0a1i;a u "ndiji.
Najvee sveske re1erve 4rkog ug0ja i 0ignia na0a1e se i14e=u $3. i D#. sepena geografske ;irine
na Severnoj i Ju:noj po0u0opi.
Sveske re1erve ka4enog i 4rkog ug0ja i1nose oko 3-# 4i0ijardi ona. Najvee re1erve na0a1e se
u S)D+ Rusiji+ Ka1a9sanu+ )usra0iji+ Kini i "ndiji >oko D$E sveski9 re1ervi@.
Sveske re1erve 0ignia i1nose oko /D# 4i0ijardi ona+ a najvee re1erve se na0a1e u S)D+
Ne4a<koj+ Rusiji+ )usra0iji+ Kini >oko '#E sveski9 re1ervi 0ignia@.Na s0i5i grafik da je preg0ed
o re1erva4a.
BANJA LUKA Page /
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Posoje ra1ni poda5i o energeskoj vrednosi ug0ja. Pre4a !P jedna ona ekviva0enne nafe u
energesko4 pog0edu i1nosi oko -.3 ona ka4enog i 4rkog ug0ja i oko $ one 0ignia. Tako=e+
va:i pri20i:an odnos i14e=u one ekv. nafe i one ug0ja: oe(F#.3&#.6.
)ko ovo pri4eni4o na gornju a2e0u do2ija4o da re1erve ug0ja u sveu i1nose oko 3.-#-- oe+ i0i
3## 4i0ijardi ona ekviva0enne nafe.
Re#e$ve (%!' ( S$b"!"
Nisko ka0ori<ni uga0j & 0igni <ini oko 7%E re1ervi pri4arne energije u Sr2iji i oko 77E
ukupni9 re1ervi ug0ja. Njegova je upore2na vrednos+ 12og ve0ikog sadr:aja v0age i pepe0a+ kao i
4a0e op0one 4oi >D###kJ(kg@+ ug0avno4 ograni<ena na proi1vodnju e0. energije. Povo0jna
oko0nos u odnosu na veinu 0ignia u oko0ni4 1e40ja4a je+ pored pogodni9 us0ova eksp0oaa5ije
i ni1ak sadr:aj su4pora.
Re1erve 0ignia+ j. 7#E re1ervi ug0ja skon5enrisana su u / ve0ika 2asena >Kosovski+
,eo9ijski+ Ko0u2arski i Koso0a<ki@ sa veo4a povo0jni4 us0ovi4a 1a ra1voj povr;inske
eksp0oaa5ije. Kosovski je 2a1en po re1erva4a+ po pogodnosi4a 1a ra1voj povr;inske
eksp0oaa5ije i niski4 spe5. u0aganji4a i ro;kovi4a proi1vodnje jedan od najvei9 u ovo4 de0u
Evrope >ni1ak odnos okrivke i ug0ja+ ve0ika prose<na de20jina ug0jenog s0oja i ni1ak sadr:aj
su4pora@.
Ukupne >eksp0oaa5ione@ re1erve Kosovsko&,eo9ijskog 2asena pro5enjuju se na oko -$
4i0ijardi ona+ Ko0u2arskog %+ a Koso0a<kog oko 4i0ijardu ona >oko -%E re1ervi 0ignia u
Evropi@. Raspo0o:ive re1erve 4rko&0igniskog su oko 63# 4i0iona ona+ a 4rkog i ka4enog jo;
4anje i ne o4oguuju 1na<ajniju proi1vodnju u dugoro<no4 periodu.
S o21iro4 na srukuru energeski9 re1ervi+ 0igni i1 povr;inske eksp0oaa5ije osaje
osnovni energen preko kojeg je 4ogue odr:ai i evenua0no poveai energesku
sa4odovo0jnos 1e40je. Ge0iki je pro20e4 saus Kosova jer re1erve Ko0u2arskog i Koso0a<kog
2asena nee porajai do pos0ednje <evrine ovoga veka >u1 dana;nju poro;nju od oko $3&/#
4i0iona ona godi;nje@.
K'$')&e$"*&")e (%!'
Top0ona 4o ja osnovno o2e0e:je ug0ja. Ra10ikuje4o donju i gornju op0onu 4o ug0ja.
.ornja op0ona 4o je ko0i<ina op0oe koja se os0o2a=a popuni4 sagorevanje4
>ransfor4a5ijo4 9e4ijske u op0onu energiju@ -kg ug0ja+ ako se nakon sagorevanja produki
sagorevanja >gasovi i pepeo@ o90ade do e4peraure >oko %#o?@ koju je i4a0o gorivo i va1du9
>pore2an 1a sagorevanje@ pre pro5esa+ pri <e4u se sva vodena para konden1ova0a. Godena para u
produki4a sagorevanja nasa0a je sagorevanje4 vodonika i1 goriva i od v0age koja se na0a1i0a u
ug0ju. Donja op0ona 4o se ra10ikuje od gornje sa4o 1a op0ou konden1a5ije vode.
Cnajui gornju op0onu 4o >Ag@+ donju op0onu 4o >Ad@ 4o:e4o odredii i1 re0a0i1a5ije
gde je 9 udeo vodonika+ a H udeo v0age u gorivu. Sadr:aj v0age u ug0ju s4anjuje njegovu
op0onu 4o. Ka4eni uga0j i4a niski pro5ena v0age >$&3E@+ 4rki >do /#E@+ a 0igni >do
6#E@. Ra10ikuje4o gru2u i 9igroskopsku v0agu. .ru2a v0aga do0a1i u uga0j i1 oko0ine pri va=enju
i1 rudnika+ ransporu i sk0adi;enju. Ona se 4o:e s4anjii su;enje4 na va1du9u. Aigroskopska
BANJA LUKA Page 3
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
v0aga se na0a1i u pora4a ug0ja i na1iva se unura;nja v0aga. Cavisi od oso2ina ug0ja+ a 4o:e se
odsranii 1agrevanje4 na e4p. od oko -##?. Sadr:aj pepe0a definisan je kao ko0i<ina
nesagorivi9 sasojaka po -kg ug0ja. On u ka4eno4 ug0ju 4o:e i1nosii od 3 do -3E+ dok u
4rko4 ug0ju i 0igniu u veo4a nepovo0jni4 s0u<ajevi4a 4ogu i1nosii i do 6#E. Sasav pepe0a
ui<e na njegovo v0adanje 1a vre4e sagorevanja jer od sasava 1avisi e4peraura i1dvajanja
pepe0a ;o se odra:ava na upore20jivos ug0ja i na konsruk5iju ko0ova.
R'*+"n!'v'n!e (%!' >do2ijanje generaorski9 gasova@
To je 9e4ijski pro5es u ko4e se gorivi sasoj5i ug0ja prevaraju u gasove. Tako se goriva
4a0i9 op0oni9 4oi >drvo+ 0igni@ prevaraju u e9ni<ki pogodnija gasovia goriva. Uga0j
prevara4o u gas 12og 0ak;eg ranspora+ osi4 oga ko0ovi koji kao gorivo korise gas su 0ak;i i
jednosavniji+ a kao produke sagorevanja ne4a4o su4por.
Posrojenje 1a do2ijanje ovakvi9 gasova 1ove4o generaor gasova. U njega sav0ja4o
gorivo koje 1apa0i4o+ pa dovodi4o va1du9+ vodenu paru i0i nji9ovu s4e;u. Tako 4o:e4o do2ii
va1du;ni gas+ vodeni gas i0i generaorski gas. Osnovna ra10ika u odnosu na desi0a5iju je a ;o se
ovde de;avaju 9e4ijske pro4ene pa je g0avni proi1vod gas+ dok je kod desi0a5ije naj<e;e g0avni
proi1vod koks.
Ga1du;ni gas do2ija4o ako u generaor gasova dovodi4o suvi va1du9 i0i s4e;u kiseonika
i a1oa. Nasaje 9e4ijska reak5ija oksida5ije ug0jenika i1 ug0ja u1 os0o2a=anje op0oe:
? I O% &B ?O% I J >%.%./.-@
)ko je e4peraura dovo0jno visoka >-###K@ i4a4o de0i4i<nu reduk5iju ?O% u1 ro;enje
op0oe:
? I ?O% I J- &B %?O >%.%./.%@
Cai4 se deo ?O redukuje u ug0jenik u1 ro;enje op0oe J%.
Na kraju i4a4o su;enje ug0ja i ro;enje op0oe J$. Na i10a1u i1 generaora gasova do2ija4o
s4e;u ?O i N% 1v. va1du;ni gas. Top0ona 4o pre<i;enog va1du;nog gasa i1nosi oko $./&
/.D,J(N4$.
Godeni gas nasaje 9e4ijsko4 reak5ijo4 i14e=u vodene pare koju dovodi4o u generaor
gasova i u:arenog ug0ja na e4perauri od oko -###K:
$? I O% I A%# &B $?O I A% I J >%.%./.$@
Donja op0ona 4o 4u je oko D.3,J(N4$. Reko se upore20java kao gorivo osi4 u indusriji
kod posrojenja 1a 9e4ijsku sine1u >do2ijanje sinei<kog 2en1ina i a4onijaka@. )ko upore2i4o
4e;avinu kiseonika i vodene pare do2ija4o 1v. niskoka0ori<ni vodeni gas op0one 4oi do
--,J(N4$.
Do2ijanje visokoka0ori<nog vodenog gasa je s0i<no a0i u1 ve0ike priiske >do -## 2ara@. Top0ona
4o 4u je do -',J(N4$. Kona<nu u pro5esu 4eani1a5ije ako korisi4o s4e;u vodonika i
vodene pare do2ija4o sinei<ki prirodni gas op0one 4oi do $D.$,J(N4$.
Pod#e,n' %'*"-")'."!'
Uduvavanje4 va1du9a i0i s4ese va1du9a i kiseonika u rudnike ug0ja do2ija4o gas. ?i0j je
ra5iona0i1a5ija eksp0oaa5ije ug0ja sa energeskog+ eko0o;kog i ekono4skog sanovi;a. Do2ijeni
gas 4o:e4o korisii kao gorivo u TE+ 1a proi1vodnju op0e vode u ko0arni5a4a+ 1a su;enje u
BANJA LUKA Page 6
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
roa5ioni4 su;ara4a+ 1a proi1vodnju gra=evinski9 4aerija0a. Pod1e4nu gasifika5iju 4o:e4o
pri4enii kod oni9 na0a1i;a koje ne 4o:e4o ra5iona0no eksp0oaisai i0i kod oni9 napu;eni9
rudnika koji se k0asi<ni4 pue4 vi;e ne eksp0oai;u. Ti4e poveava4o kori;enje van2i0ansni9
re1ervi ug0ja. U odnosu na povr;insku i pod1e4nu eksp0oaa5iju i4a4o 4anja u0aganja po
jedini5i op0oe+ krae vre4e 1a i1radu posrojenja+ veu produkivnos >%#&/##E@.
N'-&' " %'*
Sirova nafa i prirodni >1e4ni@ gas su s4e;e ra10i<i9 ug0jovodonika <iji se 4o0eku0i
naj<e;e sasoje od ug0jenika >?@+ vodonika >A@+ a ponekad od a1oa >N@+ kiseonika >O@ i su4pora
>S@. U na0a1i;i4a 4ogu 2ii u e<no4+ gasovio4 pa i u <vrso4 sanju ;o 1avisi od e4peraura
i priiska.
Nasa0i su od 2e0an<evina+ ug0jeni9 9idraa i 4asi kao osaaka niskora1vijeni9 2i0jni9 i
:ivoinjski9 p0ankona i 2akerija koje su :ive0e u vodi i0i 4oru. Ti organski osa5i 4ogu se u
pose2ni4 geo9e4ijski4 pro5esi4a prevarai u sirovu nafu i prirodni gas. Taj pro5es se odvija u
4irnoj vodi sa 4a0i4 ko0i<ina4a kiseonika. Takve pri0ike danas posoje npr. u ?rno4 4oru na
du2ini od oko -3#4 gde u isa0o:eno4 4u0ju i4a i do $#E organski9 sasojaka. Taj je 4u0j
po0a1na osnova 1a sirovu nafu i prirodni gas. C2og 4anjka kiseonika+ organske 4aerije se
raspadaju i de0ovanje4 2akerija+ 4asi se prevaraju u 0ak;e ug0jovodonike+ po0a1nu osnovu 1a
svaranje ug0jovodonika koji <ine sirovu nafu.
Na0a1i;a sirove nafe i prirodnog gasa nisu popu ug0ja u s0ojevi4a+ ve su o sa4o
s0ojevi vi;e i0i 4anje i4pregnirani sirovo4 nafo4 i0i prirodni4 gaso4. Da 2i se eksp0oaisa0a
nafa i0i gas nije dovo0jno 2u;enje4 doi do s4ese s0ane vode nafe i gasa >u1 nafu i gas redovno
do0a1i s0ana voda@+ ve pre oga re2a odvojii nafu i gas od s0ane vode. Odnos gasa i nafe u
pojedino4 na0a1i;u u prvo4 redu 1avisi od priiska pod koji4 se oni na0a1e. Ne4a 4nogo
na0a1i;a sirove nafe 2e1 prirodnog gasa. U oni4a koja su najsiro4a;nija gaso4 i4a po neko0iko
N4$ gasa po oni nafe+ a neka na0a1i;a daju i soinak N4$ >Gene5ue0a+ "rak@.
Prirodni gas je s4e;a gasova gde najveu u0ogu i4aju ug0jovodoni5i. Osi4 gasoviog
4eana >?A/@ do0a1i ean >?%A6@+ propan >?$A'@+ 2uan >?/A-#@+ kao i e:i ug0jovodoni5i+ koji
su pri a4osfersko4 priisku u e<no4 sanju+ dok je 1a propan i 2uan pore2an ne;o vei
priisak. Sa4o je 4ean u gasovio4 sanju i pri ve0iki4 priis5i4a. Prirodni gas de0i4o na suvi i
v0a:ni. G0a:ni prirodni gas je onaj sa vi;e od 6#g po N4$ konden1ovani9 ug0jovodonika.
Prirodni gas nasaje 1ajedno sa nafo4 na ve opisani na<in i0i se pojav0juje kao 4ean 1a vre4e
svaranja ug0ja. U1 ug0jovodonike u prirodno4 gasu 4ogu se pojavii i drugi gasovi+ kao a1o i
ug0jen dioksid+ 9e0iju4 i su4por dioksid+ koji s4anjuju op0onu 4o prirodnog gasa.
BANJA LUKA Page D
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Obnov!"v" "#vo$" ene$%"!e
Ene$%"!' *(n.evo% #$'.en!'
Energija sun5evog 1ra5enja u Evropi je godi;nje oko -### kK9 po kvadrano4 4eru
9ori1ona0ne povr;ine. U oku ju0a 4ese5a u !eogradu srednje dnevno 1ra5enje sun5a i1nosi 6+D3
kK9(4% dok je u de5e42ru svega -+-3 kK9(4%.
U Sr2iji je veo4a ve0iki 2roj sun5ani9 sai u oku godine i godi;nji odnos osvarene
o1ra5enosi i ukupne 4ogu5e o1ra5enosi je oko 3#E+ ;o je 1nano i1nad proseka u evropski4
1e40ja4a gde se sun5eva energija neuporedivo vi;e korisi nego kod nas.
Ovo uka1uje da je na; poen5ija0 u pri4eni sun5eve energije veo4a ve0iki i da re2a da se
rudi4o da ga iskorisi4o u foonaponskoj konver1iji 1a proi1vodnju e0ekri5ne energije+ a
naro5io u op0onoj konver1iji 1a 1agrevanje saniarne vode i prosora.
Fo&on'+on*)' )onve$#"!'
Prevaranje energije sun5evog 1ra5enja u e0ekri5nu energiju na1iva se foonaponska
konver1ija. Prva so0arna foonaponska 5e0ija naprav0jena je -73/. godine. So0arna 5e0ija je u
su;ini si0i5iju4ska po0uprovodni5ka dioda ve0ike povr;ine. Pod ui5aje4 sun5eve sve0osi
foonaponska 5e0ija proi1vodi jednos4ernu sruju. Njena snaga je re0aivno 4a0a i u 5i0ju
pove5anja napona i0i sruje vr;i se redno i para0e0no pove1ivanje vi;e 5e0ija u 4odu0e. ,odu0i se
proi1vode 1a snage od - K do -'# K+ a naponi su od -% i %/ G do 7# G u 1avisnosi od pri4ene.
Pove1ivanje4 vi;e 4odu0a do2ijaju se pore2ne snage
Posoji neko0iko ipova foonaponski9 5e0ija:
ip efikasnos
4onokrisa0ne do %/ E
po0ikrisa0ne do -3 E
a4orfni si0i5iju4 do -# E
2akar indiju4 dise0enid >?"S@ do -% E
Foonaponski sise4i korise se 1a ra1ne pri4ene: 1a napajanje sve4irski9 sae0ia i
2rodova+ 1a o2e12edivanje e0ekri5ne energije u o2jeki4a gde ne dospeva disri2uivna
e0ekri5na 4re:a+ 1a napajanje ra1ni9 signa0ni9 i e0eko4unika5ioni9 uredaja. Snage insa0irani9
sise4a 1a foonaponsku konver1iju kre5u se od - K do - ,K. Ge5i so0arni sise4i su
naprav0jeni sa 5i0je4 da do2ijenu e0ekri5nu energiju pre2a5uju u e0ekri5nu disri2uivnu 4re:u
5i4e doprinose s4anjenju 1agadenja :ivone sredine+ a isovre4eno osvaruju finansijsku do2i.
Sise4 1a foonaponsku konver1iju sasoji se od foonaponski9 4odu0a+ aku4u0aora i
e0ekronskog regu0aora koji 2rine o punjenju i pra:njenju aku4u0aora+ osigura5a+ prekida5a i
e0ekri5ni9 provodnika. Pored ovoga pore2na je i odgovaraju5a nose5a konsruk5ija 1a 4ona:u
foonaponski9 4odu0a. Uko0iko je pore2no da se o2e12edi napajanje nai14eni5no4 srujo4
napona %%# G korisi se inveror odgovaraju5e snage.
BANJA LUKA Page '
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Uko0iko se foonaponski sise4 prik0ju5uje na e0ekri5nu disri2uivnu 4re:u pore2no je
ugradii odgovaraju5i prevara5 koji vodi ra5una o pore2no4 naponu+ frekven5iji i fa1no4 savu
da 2i se o2e12edi0o uspe;no preno;enje energije u 4re:u.
"neresanna je+ u sveu sve vi;e pri4enjivana+ upore2a foonaponski9 4odu0a kao
fasadni9 i0i krovni9 e0e4enaa koji 1a4enjuju k0asi5ne 4aerija0e. Na aj na5in preko osvarene
proi1vodnje e0ekri5ne energije vr;i se op0aa invesi5ije+ ;o nije s0u5aj 1a k0asi5ne krovne i
fasadne 4aerija0e.
Proi1vodnja foonaponski9 sise4a u 5e0o4 sveu 2e0e:i godi;nji ras od preko /#E. ?ena
foonaponski9 4odu0a se u sveu kre5e oko $ do / Evra(K u 1avisnosi od ve0i5ine sise4a i ipa
5e0ija.
Ge5ina 1e4a0ja je uve0a podsi5ajne 4ere 1a sve one koji se od0u5e 1a invesiranje u
o2nov0jive i1vore energije. U o4e najvi;e prednja5e Ne4a5ka+ )4erika+ Danska i Lpanija. U
i4 i jo; 4nogi4 1e40ja4a odredene su 1nano ve5e arife 5ena isporu5ene e0ekri5ne energije od
va:e5i9 5ena 1a poro;a5e.
To+o&n' )onve$#"!'
Energija sun5evog 1ra5enja ransfor4i;e se u op0ou na apsor2eru prije4nika sun5evog
1ra5enja. Takve prije4nike na1iva4o op0oni4 ko0ekori4a. Efikasnos ove ransfor4a5ije
energije kre5e se na k0asi5ni4 ipovi4a ko0ekora od $3 do 33 E.
Top0oni ko0ekori se po ipu f0uida koji 5irku0i;e kro1 nji9 de0e na ko0ekore sa e5ni4
f0uido4 i na ko0ekore sa va1du9o4. Po opsegu e4peraura u ko4 rade ko0ekori 4ogu da se
svrsaju u dve grupe: niskoe4peraurni >ravni ko0ekori i ko0ekori sa vakuu4ski4 5evi4a@ i
ko0ekori sa kon5enrisanje4 sun5evog 1ra5enja koji 4ogu 2ii srednjee4peraurni i
visokoe4peraurni.
K0asi5ni ravni ko0ekori su najpovo0jniji u pog0edu 5ena a0i su u 90adniji4 periodi4a
godine 4anje efikasni 12og op0oni9 gu2iaka. U i4 periodi4a do0a1e do i1ra:aja vakuu4ski
ko0ekori koji se sasoje od vakuu4ski9 sak0eni9 5evi u koji4a je s4e;ena apsor25iona
povr;ina. Nji9ova 5ena je ve5a i preporu5uju se 1a pri4enu u sa42eni4 o2jeki4a u koji4a se
sa0no 2oravi. Ca o2jeke na 4oru i0i one koji se korise pree:no 0ei preporu5uju se jefiniji
k0asi5ni ravni ko0ekori.
Ga1du;ni ko0ekori se korise 1a 1agrevanje prosora i0i u su;ara4a 0ekoviog i drugog
2i0ja. Pri0iko4 1agrevanja prosora o2i5no se 1agrejan va1du9 upu4pava u pod1e4ni ak4u0aor
op0oe koji se na0a1i ispod sa42enog o2jeka i sasoji se od ko4ada ka4ena. U ve5ernji4 i
no5ni4 sai4a aku4u0irana energija se po4o5u va1du9a uvodi u prosorije.
Po4o5u og0eda0a se grade ra1ni o20i5i fokusiraju5i9 povr;ina koje kon5enri;u energiju
sun5evog 1ra5enja na prije4nik. Na aj na5in se posi:u visoke e4peraure koje se u neki4
s0u5ajevi4a korise 1a vr0o spe5ija0i1ovane 0ivni5e 4ea0a. Najineresannije su pri4ene
1agrevanja vode 5ija se para korisi 1a proi1vodnju e0ekri5ne energije po4o5u parni9 ur2ina.
BANJA LUKA Page 7
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Takode na ovaj na5in se greje voda 1a pod4irivanje pore2a u nase0ji4a koja i4aju disri2u5iju
op0e vode.
O+$e,' #' #'%$ev'n!e *'n"&'$ne vode
Sasoji se od so0arnog 2oj0era+ 5irku0a5ione pu4pe+ e0ekronskog diferen5ija0nog
er4osaa+ ko0ekora i 5evi+ nepovranog veni0a+ ekspan1ione posude i neko0iko s0avina.
So0arni 2oj0er u se2i sadr:i i14enjiva5 op0oe u o20iku spira0ne 5evi 5ija je povr;ina ve5a
nego u s0u5aju i14enjiva5a 1a pri4enu u1 neki koao na 5vrso+ e5no i0i gasovio gorivo. O2i5no
se korise 2oj0eri koji i4aju dva i14enjiva5a i e0ekrogreja5. Diferen5ija0ni er4osa 4eri
e4perauru u 2oj0eru i na i10a1u i1 ko0ekora. U periodu dok je e4peraura u ko0ekoru ve5a 1a
deseak sepeni od e4peraure u 2oj0eru uk0ju5uje se 5irku0a5iona pu4pa i ada je o4ogu5en
efikasan prenos energije od ko0ekora do vode u 2oj0eru. Nepovrani veni0 spre5ava da se no5u
voda 90adi preko ko0ekora.
U o2jeki4a u koji4a ne posoji e0ekri5na energija pri4enjuje se er4osifonski sise4
gde op0a voda kao 0ak;a i1 ko0ekora svojo4 prirodno4 5irku0a5ijo4 od0a1i u 2oj0er gde se 90adi
i vra5a u ko0ekor. Ovakvi sise4i su jefiniji i jednosavniji 1a 4ona:u.
Ene$%"!' ve&$' / eo*)' ene$%"!'
Sise4aska isra:ivanja i ra1voj veroenergeski9 sise4a kod nas praki5no ne posoje i0i
ako posoje sa0no se na0a1e u po5enoj fa1i. Do danas je ra1voj veroenergeike >ako se uop;e
4o:e govorii o ra1voju@ ekao ug0avno4 kro1 1a0aganje enu1ijasa+ kako u nau5ni4 usanova4a
ako i u privredni4 organi1a5ija4a. Enu1ijasi su sa4osa0no i1gradi0i neko0iko 4a0i9 sise4a+
2i0o je i uvo1a verogeneraora radi esiranja i kori;5enja a0i ni jedan od i9 poku;aja nije 2io
k0i5a nekog ;ireg ra1voja.
Gear je jedan od osnovni9 para4eara koji se 4ere na 4eeoro0o;ki4 sani5a4a ;iro4
1e40je. ,erenja vera i poda5i o nje4u ne 4ogu se direkno korisii 1a dea0jnu pro5enu eo0ske
energije+ ve5 sa4o 1a g0o2a0nu. Po ispiivanji4a koja je i1vr;io RA,C+ na;a 1e40ja se u2raja u
podru5ja sa 1nani4 energeski4 poen5ija0o4. "1ra1io verovia podru5ja su u p0aninski4
o20asi4a i du: Jadranskog 4ora. U Sr2iji se i1dvajaju de0ovi Gojvodine i p0aninske o20asi Ju:ne
i "so5ne Sr2ije+ ug0avno4 i1nad -##&-3## 4 nad4orske visine. Pre4a ovoj op;oj pro5eni
raspode0e vera ra5una je f0uks energije vera 1a sandardnu visinu -# i 3#4 i1nad povr;ine 0a i
kre5e se od /##&'## K(4%.
Ova re0aivno povo0jna o5ena energeskog poen5ija0a vera re2a da o4ogu5i da0ja
isra:ivanja u 1avisnosi od 0oka0iea+ kao i ui5aje 4eeoro0o;ki9 pojava koje 4ogu ograni5ii i0i
popuno one4ogu5ii nji9ovo kori;5enje & ve0ike 0edene nas0age+ jaki udari vera+ udari gro4a id.
Ca pou1danu pro5enu veroenergeskog poen5ija0a neop9odna su dodana isra:ivanja. U ;ire
navedeni4 0oka5ija4a posoje 4ikro 0oka5ije koje su od pose2nog ineresa 1a eo0sku energeiku.
Kao i0usra5ija 4ogu pos0u:ii 5injeni5a da 4erenja i1vr;ena na Kopaoniku na 4esu sa4o -k4
BANJA LUKA Page -#
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
uda0jeno4 od 4eeoro0o;ke sani5e+ poka1uje da je u veroenergeski poen5ija0 1a D#E ve5i od
poen5ija0a na 0oka5iji sani5e.
Ovo nije 5udno jer na veroenergeski poen5ija0 u nekoj a5ki 2ino ui5u ri odredi;a:
-. U 4akroska0i+ geografski po0o:aj
%. U 4e1oska0i+ konfigura5ija erena >u pri4eru Kopaonika ovo je do4inanno@
$. U 4ikroska0i+ rasinje i druge 0oka0ne prepreke va1du;no4 srujanju
Pro5enjuje se da su na;e 4ogu5nosi u ra1voju veroenergeike us0ovno ve0ike. Pod ovi4
podra1u4eva4o: iako u na;i4 o20asi4a ne duvaju ja5i se1onski verovi+ u prio2a0ju Jadrana+ u
do0ina4a ve5i9 reka+ u Gojvodini+ na ve5i4 p0aninski4 visoravni4a i ni1u drugi9 spe5ifi5ni9
0oka0iea+ srednje 2r1ine+ a verovano i disri2u5ije 2r1ine po vre4enu su pogodne 1a
veroenergeiku.
Trenuno u na;oj 1e40ji ne4a nijedne eo0ske e0ekrane. Posoji u oko0ini Su2oi5e jedna
1apu;ena verenja5a 1a koju i4a ineresovanja da se o2novi u 5i0ju isra:ivanja+ a0i 1a sada je i o
u for4i projeka. Jedini privredni su2jek koji se ineresuje 1a praki5nu pri4enu renuno jesu
Sr2ija;u4e+ koje :e0e da u De0i20askoj pe;5ari u uda0jeni4 krajevi4a 1a svoje pore2e podignu
dve 4a0e verenja5e 1a pu4panje vode. Ovi4 projeko4 renuno se 2ave u "nsiuu MNiko0a
Tes0aM.
.0avni u1ro5i ne1asup0jenosi eo0ski9 e0ekrana jese 5ena e0ekri5ne energije koja je vr0o
dugo 2i0a i po -# pua ve5a od proi1vodne u TE+ pa nije 2i0o ekono4skog ineresa 1a njegovu
i1gradnju. !0i:a 2udu5nos ra1voja verogeneraora u Jugos0aviji u funk5iji pove1ivanja u
energesku 4re:u nije sve0a. O20asi gde 2i 4og0i da nadu svoju pri4enu jesu 4a0i sise4i koji
2i ug0avno4 4og0i s0u:ii 1a napajanje u uda0jeni4 o20asi4a gde nije isp0aivo i1gradii 4re:e
T$o*)ov" $'d' " od$#'v'n!'
Po;o 1a eo0ske ur2ine ne4a ro;kova 1a gorivo+ kada su i1gradeni jedini ro;kovi idu na
rad e0ekrane i odr:avanje. ,oderne ur2ine su konsruisane da rade neki9 -%# ### 5asova oko4
veka rajanja od %# godina. To je da0eko vi;e od auo4o2i0skog 4oora koji je predviden da radi
/### & 6### 5asova. "skusva poka1uju da se ro;kovi odr:avanja vr0o niski kod novi9 ur2ina a0i
rasu sa sarenje4 ur2ine. Ca novije 4a;ine pro5enjena vrednos ro;kova odr:avanja je -.3&%E
godi;nje od osnovni9 invesi5ioni9 ro;kova.
Ukupni ro;kovi se 4ogu i iska1ai i preko proi1vedenog kK i i1nose -&%5E?U(kK. Ovo
uk0ju5uje 1akup 1e40ji;a+ odr:avanje i osiguranje. Opera5iona0ni ro;kovi variraju od 1e40je do
1e40je i i14edu 4esa 1a i1gradnju. Ne4a5ki poda5i uka1uju da se ro;kovi osiguranja i
garan5ija prepo0ove pri pre0asku sa %##kK na 3##kK i kre5u se od oko %3 E?U(kK 1a %##kK
4a;ine i padaju na -3E?U(kK 1a 3##kK 4a;ine. Trenune 5ene energije 1a odgovaraju5e eo0ske
far4e srednje ve0i5ine 5ene od '3# E?U(kK su 7.65E?U(kK 1a 2r1inu od 34(s i padaju na
$./5E?U(kK 1a 2r1inu od -#4(s. >Sve 2r1ine vera se odnose na visinu g0av5ine@.
Ene$%"!' +",e " o*e)e
P0i4a i oseka su pos0edi5a de0ovanja Sun5a i ,ese5a na vodu u okeani4a. )4p0iuda
p0i4e i oseke 1avisi od 4eduso2nog po0o:aja Sun5a+ ,ese5a i Ce40je. )4p0iuda i frekven5ija
BANJA LUKA Page --
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
ra10i5ie su na pojedini4 o2a0a4a. Npr. a4p0iude p0i4e i oseke na Sredo1e4no4 4oru su -#54+
a na )0ansko4+ Ti9o4 i "ndijsko4 okeanu prose5no 6&'4. Na pojedini4 4esi4a o2a0e u
1apadnoj Fran5uskoj i u jugo1apadno4 de0u Ge0ike !rianije a4p0iuda dosi:e i vi;e od -%4. Na
1apadnoevropskoj a0anskoj o2a0i vre4enski ra14ak i14edu dve p0i4e i1nosi -% sai i %3 4inua+
a na o2a0a4a "ndokine nasaje sa4o jedna p0i4a u %/ 5asa.
Ca energesko iskori;5avanje p0i4e i oseke pore2no je oda2rai pogodno 4eso na o2a0i+
na kojoj je ve0ika a4p0iuda p0i4e u1 4ogu5nos i1o0a5ije de0a 4orske povr;ine >i1gradnjo4
pregrade@ radi svaranja aku4u0a5ionog 2a1ena. Najjednosavniji na5in kori;5enja posi:e se
ugradnjo4 ur2ina koje rade sa4o u jedno4 s4eru srujanja vode.
Da 2i se produ:i0o vre4e pogona+ 4o:e se posavii ur2ina koja radi u o2a s4era
srujanja vode: i1 2a1ena i u 2a1en. Posoji varijana da ur2ina radi i kao pu4pa+ 2i0o 1a
pre2a5ivanje vode i1 2a1ena u 4ore+ 2i0o i1 4ora u 2a1en. Na ovaj na5in 2o0je se iskori;5ava
poen5ija0na energija p0i4e i oseke.
,edui4+ kakav god da se oda2ere na5in iskori;5avanja energije p0i4e i oseke+ ne 4o:e
se posi5i pogon 2e1 prekida nii konsanna snaga. To poka1uje da je proi1vodnja e0.energije na
oj osnovi ne4ogu5a i1o0ovano+ 2e1 saradnje s drugi4 posrojenji4a 1a proi1vodnju e0.energije.
Takve se e0ekrane 4oraju uk0ju5ii u e0ekroenergeski sise4 u koje4 osa0e e0ekrane i4aju
ukupnu snagu neko0iko deseina pua ve5u od snage i9 e0ekrana. Da posrojenje 2ude ekono4ski
opravdano re2a ispunii dva 1a9eva: du:ina 2rane ne s4e 2ii preduga5ka+ a du2ina 4ora na
4esu 2rane ne s4e 2ii previ;e du2oka.
Ukupna energija p0i4e i oseke pro5enjuje se na %6###TK9 odnosno %%$#,oe u godini.
Tre5ina se gu2i u p0iki4 4ori4a. Srednja a4p0iuda p0i4e na okeanski4 ;irina4a 4anja je od
-4+ a energesko iskori;5avanje p0i4e i oseke ekono4ski je opravdano ako je a4p0iuda ve5a od
%4. C2og oga se ra5una da je od ukupne energije p0i4e i oseke iskorisivo sa4o %E+ a o je
3%#TK9 godi;nje+ ;o je oko $E dana;nje godi;nje proi1vodnje e0. energije >oko -3###TK9@.
Svarna e0.energija je jo; 4anja+ jer se u1 najpovo0jnije di4en1ionisanje 4o:e iskorisii sa4o
%3E eorijske proi1vodnje.
U Fran5uskoj je i1gradena jedna akva e0ekrana. To je *a Ran5e sav0jena u pogon -766.
godine. "4a %/ ur2ine koje 4ogu radii i kao pu4pe 1a o2a s4era srujanja vode. Ukupna snaga
ur2ina je %/#,K. .odi;nja proi1vodnja i1nosi 6#'.K9 >%#E od eorijske proi1vodnje@+ a 6/
.K9 je pore2no 1a pu4panje >a se energija u1i4a i1 sise4a@. "skorisiva 1apre4ina 2a1ena
i1nosi -'/ 4i0iona 4$+ povr;ina 4u je %%k4%+ a du:ina oko %#k4. Du:ina pregrade je oko
D%#4. U Rusiji neda0eko od ,ur4anska i1gradena je eksperi4ena0na e0ekrana >u pogonu od
-76'. godine@ snage '##kK. Ge0iki invesi5ioni ro;kovi govore proiv i1gradnje ovakvi9
e0ekrana+ a osi4 oga na povo0jni4 0oka5ija4a ukupna 4ogu5a proi1vodnja e0.energije
predsav0ja sa4o 4argina0nu ko0i5inu pore2ne energije.
Un(&$'0n!' ene$%"!' ,o$'
Dovede 0i se op0a voda sa 4orske povr;ine u prosor dovo0jno niskog priiska+ ona 5e se
prevorii u paru+ pa se o4 paro4 4ogu pokrenui parne ur2ine+ ako je konde1aor 90aden
BANJA LUKA Page -%
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
vodo4 i1 ve5i9 du2ina+ koja i4a ni:u e4perauru. U ur2ini se iskori;5ava a ra10ika i14edu
e4peraure na povr;ini i u du2ini 4ora+ odnosno i14edu priisaka koji odgovaraju i4
e4peraura4a.
Prvo i jedino akvo posrojenje od %%kK i1gradeno je -7-7. godine na Ku2i.
Ono je poka1a0o e9ni5ku 4ogu5nos iskori;5avanja og energeskog i1vora+ a0i nije na;0o
praki5nu eoresku pri4enu 12og ve0iki9 invesi5ioni9 ro;kova. "nvesi5ije po jedini5i snage 1a
akvu e0ekranu ve5e su nego 1a AE+ a ona se 4o:e gradii sa4o na o2a0a4a u ropsko4 pojasu+
a4o gde je e4peraura 4ora dovo0jno visoka.
Pro5enjeno je da 2i se u ovakvi4 posrojenji4a 4og0o proi1vesi 6##### TK9
e0.energije+ a o je oko /# pua vi;e od dana;nje sveske proi1vodnje e0.energije. !udu5i da se a
energija 4o:e iskori;5avai sa4o u 4a0o4 2roju podru5ja >pore2na je dovo0jna du2ina 20i1u
o2a0e@ i da je poro;nja e0.energije u ropski4 i supropski4 podru5ji4a 4a0a+ ne 4o:e4o
o5ekivai ve5u upore2u ovakvog i1vora energije.
Ene$%"!' ,o$*)"1 &''*'
Ta0asi nasaju de0ovanje4 vera+ a vear de0ovanje4 Sun5a. Osnovne karakerisike a0asa
su visina i du:ina. Gre4enski ra14ak i14edu dve a4p0iude sra14eran je drugo4 korenu du:ine
a0asa. Energija a0asa sra14erna je kvadrau visine a0asa i o2rnuo sra14erne vre4ensko4
ra14aku i14edu dve a4p0iude. Energija nag0o opada su du2ino4+ pa na du2ini od %#4 i1nosi
sa4o %#E od energije neposredno ispod povr;ine+ a na du2ini od 3#4 sa4o oko %E od energije
neposredno ispod povr;ine.
Snagu a0asa defini;e4o po jedini5i povr;ine upravnu na s4er kreanja a0asa. Ona 4o:e
i1nosii i -#kK(4%+ a0i i oko nu0e. Npr. 1a podru5je severnog )0anika+ na ovoreno4 4oru
i14edu Lkoske i "s0anda u 3#E vre4ena snaga va0ova je $.7kK(4% i0i ve5a. Snagu a0asa
4o:e4o odredii po 4eru du:ine na 4orskoj povr;ini.
Tako definisana snaga a0asa 4enja se sa 2r1ino4 vera i 1avisi od godi;njeg do2a i
vre4enski9 pri0ika. Na spo4enuo4 de0u )0anika u 3#E vre4ena 0ei je snaga -#kK(4 i0i
ve5a+ a 1i4i 73kK(4 i0i ve5a. Du:ina o2a0a u1 okeane svi9 pe koninenaa >2e1 po0ova@ i1nosi
oko -## 4i0iona 4eara+ pa ako se ra5una s prose5no4 srednjo4 snago4 od -#kK(4+ do2ija se
prose5na godi;nja snaga od -TK+ odnosno godi;nja energija od oko 7###TK9+ ;o je oko 6#E
dana;nje proi1vodnje e0.energije. Svakako+ da 5e 12og 0ak;eg dovodenja energije poro;a5i4a na
kopno+ 2ii jednosavnije iskori;5avai energiju neposredno u1 o2a0u+ iako je energija a0asa na
ovoreno4 4oru 4nogo ve5a. "skori;5avanje energije a0asa 5e 2ii ograni5eno 12og geografski9
fakora i ekono4ski9 ograni5enja+ u prvo4 redu i1a1vani9 pro20e4o4 prenosa ako proi1vedene
e0.energije.
BANJA LUKA Page -$
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
L"&e$'&($':
D"+o,*)" $'d 2 A". Sen'd
D"+o,*)" $'d 2 R"*&". Bo%o*'v
3334ene$%e&")'/ne&5*(n.e4.o,
3334ene$%e&")'/ne&5ve&'$4.o,
BANJA LUKA Page -/