NASTAVNI PREDMET

MEUNARODNO PREGOVARANJE




SEMINARSKI RAD
TEMA: PREGOVORI OKO KOSOVA IZMEU SRPSKE I
ALBANSKE STRANE






PROFESOR: STUDENT:
JOVAN ZELI




BANJA LUKA, JUL 2012. GODINA.
2

SADRAJ
1. UVOD ....................................................................................................... 3
1.1 Puevi ................................................................................................. 4
1.2 Stanovnitvo Kosova .......................................................................... 4

2. STANJE NA KOSOVU ............................................................................ 5

3. INTERESI AMERIKE ( SAD ) NA KOSOVU ........................................ 8
3.1 Balkan bure baruta .......................................................................... 8
3.2 Korjeni interesa SAD na Balkanu ..................................................... 11
3.3 Uticaj lobi grupa ............................................................................... 14
3.4 Velika Albanija VS Nezavisno Kosovo ............................................ 15
3.5 Velika Albanija ................................................................................. 15
3.6 Nezavisno Kosovo ............................................................................ 16
3.7 Kosovo i Metohija u sastavu Srbije .................................................. 17

4. ZAKLJUAK ......................................................................................... 19

5. LITERATURA ........................................................................................ 20












3

1. UVOD

Smatra se da je raspad Jugoslavije poeo malo manje od godinu dana nakon smrti
Josipa Broza Tita kada u proljee 1981. godine Kosovski Albanci zahtjevaju status republike
za Kosovo. Tijekom masovnih demonstracija koje e biti zaustavljene samo proglaenjem
opsadnog stanja 9 ljudi e poginuti, a 250 e biti ozlijeeno. Kao odgovor na pojavu
"Albanskog nacionalizma" dolazi do rasta srpskog nacionalizma koji poziva na zatitu
"ugroenih" Srba na Kosovu. Borbeni krik tih poziva e postati navodno silovanje (rtva kao i
istraitelji je priala i o samoozljeivanju i o silovanju) bocom kosovskog srbina ore
Martinovia, od strane albanaca. Manje od mjesec dana nakon ovog dogaaja (25. maja 1985)
SANU je poela raditi na svom poznatom memorandumu o srpskoj situaciji u Jugoslaviji.
24. septembra 1986. glavne toke kontroverznog memoranduma SANU izlaze u
veernjim novostima u kojima autori izmeu ostalog piu da "Albanci vre genocid nad
Srbima" te da se "200,000 Srba iselilo sa Kosova u zadnjih 20 godina i da ubrzo nijedan vie
nee ostati" ako se "neto radikalno ne promijeni". Predsjednik Srbije Ivan Stamboli je
odmah po objavljivanju izjavio da je memorandum "smrtonosni ratni manifest za srpske
komesare", ali taj njegov protest prolazi bez reakcija. Sljedeih dvanaest mjeseci prolazi u
porastu srpskog nacionalizma i borbi za vlast koja zavrava smjenom Stambolia koji je jasno
osudio memorandum i Miloeviev govor na Kosovu ("Nitko ne sme da Vas bije"). On je na
glasovanju lige komunista Srbije poraen od Miloevia koji postaje novi elnik srpske
komunistike partije.

to se tie imovine na Kosovu, Pritina se slae da imovina treba pripasti Kosovu, dok
Beograd tvrdi da su mnoge pravne osobe iz Srbije imale imovinu upravo na Kosovu pa bi im
se to trebalo vratiti u posjed ili ih obetetiti
Kompromisa izmeu albanske i srpske strane nakon tri dana pregovora u Beu i dalje
nema. Najvie se diskutiralo o meunarodnom dugu Kosova, ali i o imovini. Kosovska strana
je u petak izala s amandmanom koji se ne pominje u prijedlogu statusa, a zahtjev je povezan
sa meunarodnim dugom Srbije, tj. Kosova. "Izrazili smo spremnost Kosova da otplati svoj
dio meunarodnog duga. Ali, uskladu s tim, takoer snano zahtjevamo ukljuenje
amandmana koji omoguava Kosovu da dobije odreeni dio meunarodne imovine", izjavio
je Skender Hiseni, lan pritinskog pregovarakog tima. Za Beograd je neprihvaljivo da se
vanjski dug rjeava po principu sukcesije, kao to je predloio Ahtisaari, a albanska strana
podrala. Srpski tim stoga je predloio naela koja bi razdvojila lociran i nelociran dug.

Raspravljalo se i o obvezama Kosova i Metohije prema budetu Srbije. "Na
amandman kae da e cjelokupan vanjski dug Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju biti
plaen budetu Republike Srbije i to glavnica koja je plaena, kamata koja je plaena, kao i
oportunitetni troak svega toga. Mi traimo da na ta sredstva dobijemo onu kamatu koju
dobijamo na plasmane naih deviznih rezervi", izjavio je lan srpskog tima Boris Begovi.

to se tie imovine na Kosovu, Pritina se slae da imovina treba pripasti Kosovu,
dok Beograd tvrdi da su mnoge pravne osobe iz Srbije imale imovinu upravo na Kosovu pa bi
im se to trebalo vratiti u posjed ili ih obetetiti. Pregovaraima ostaju jo etiri dana za bilo
4

kakav dogovor. Ponovni poetak pregovora zakazan je za utorak kada e se raspravljati o
decentralizaciji na Kosovu.

1.1 Puevi
Porast nacionalizma u Srbiji kao i izbor Slobodana Miloevia za tamonjeg elnika
komunista je izazvao reakciju Jugoslavenske vojske koja je tada jo vjerovala u bratstvo i
jedinstvo, tako da je ministar obrane Branko Mamula zahtjevao smjenu Miloevia. Jedino to
je dobio je vlastiti otkaz
[16]
i postavljanje Veljka Kadijevia za novog ministra obrane 15.
svibnja 1988. godine. Zadnji propali pokuaj zaustavljanja Miloevia propagandno-vojno
mainerije nastupa kada Stipe uvar, predstavnik Hrvatske u Jugoslavenskom sredinjem
komitetu, zahtjeva izbacivanje Miloevia, ali on nee dobiti dovoljno glasova za svoj
prijedlog.
Ve prije tog uvarovog pokuaja dolazi do pua u Vojvodini kada tamonji parlament
i vlada davaju otkaz (6. listopada 1988.) nakon to je JNA odbila rastjerati 100,000
demonstranata iz Srbije koji zahtjevaju njenu smjenu. lanovi parlamenta i vlade su potom
zamjenjeni s ljudima lojalnim Slobodanu Miloeviu. Slian pokuaj pua samo 3 dana
kasnije propada u Crnoj Gori kada tamonje demonstrante rastjeruje lojalna policija. Bez
obzira na taj u oima Srbije neprijateljski in Crnogorska vlada e pasti u identinim
demonstracijama 3 mjeseca kasnije
[19]
. Novi "jaki" ljudi u Crnoj Gori tada postaju Momir
Bulatovi, Milo ukanovi i Svetozar Marovi koji su povezani s Miloeviem. Ve prije
pada Crnogorske vlada dolazi do smjene vlade Kosova koja je zamijenjena s Miloevievim
ljudima. U samo 3 mjeseca Srbija je tako dobila 4 od moguih 8 glasova u Jugoslavenskom
predsjednitvu koje upravlja dravom
1.2 Stanovnitvo Kosova
Veinsko stanovnitvo Kosova inili su Albanci, iji je prirodni prirast bio mnogo vei
od Srba, najvee manjine na tom podruju. Broj Albanaca se iz desetljea u desetljee sve
vie poveavao, dok se broj Srba smanjivao: 1971. je omjer Srba i Albanaca bio 1:4, dok je
1991. ve bio 1:8.
Godina
Stanovnitvo
[20][21]

Albanci Postotak Srbi Postotak
1961. 963,959 646,604 67,1 % 227,016 23,5 %
1971. 1,243,093 916,168 73,7 % 228,264 18,4 %
1981. 1,584,440 1,226,736 77,4 % 209,798 13,2 %
1991. 1,956,196 1,596,072 81,6 % 194,190 9,9 %




5

2. STANJE NA KOSOVU

Albanski izvori u Tirani objavili su sinoc kako su jugoslavenske vlasti bez ikakvog
objasnjenja zatvorile granicni prijelaz Morina, jedini koji je funkcionirao izmedju Jugoslavije
i Albanije.

Taj granicni prijelaz otvoren je prije pet godina i bio je vrlo vazan za trgovce i putnike
izmedju albanskog grada Kukesa i Prizrena na Kosovu.

Zrakoplov Mig-21 jugoslavenskog ratnog zrakoplovstva srusio se jucer oko 13 sati
nedaleko od Pristine, a njegov pilot sigurno je napustio zrakoplov katapultiranjem, priopcila
je sinoc u Beogradu informirativna sluzba ratnog zrakoplovstva.
Zrakoplov se srusio 20 kilometara istocno od Pristine zbog otkazivanja tehnike.
Do udesa je doslo tijekom redovite letacke obuke, a uzroke nesrece istrazuje nadlezna
komisija Ratnog zrakoplovstva VJ.

Srbijanske su vlasti, nakon sest dana, ukinule gospodarsku blokadu Kosova, potvrdili
su albanski izvori u Pristini.

Prema istim izvorima sinoc je vise od 80 kamiona s robom, koji su cekali na granici
izmedju Srbije i Kosova, preslo na teritorij Kosova.

S tri sata zakasnjenja u sjedistu Demokratskog saveza Kosova u Pristini poceli su
prvi i dugoocekivani razgovori izmedju predstavnika kosovskih Albanaca i
jugoslavenske vlasti o rjesavanju krize na Kosovu.

Sestoclano izaslanstvo kosovskih Albanaca vodi akademik Fehmi Agani, a clanovi
izaslanstva su i Mahmut Bakali, Veton Surroi, Pajazit Nushi, Bajram Kelmendi i Blerim
Shalja, dok jugoslavensku stranu vodi dopredsjednik vlade Srbije dr. Ratko Markovic, a
sudjeluju i dopredsjednik jugoslavenske vlade Nikola Sainovic, Tomislav Nikolic, Lepolava
Milicevic, Ivan Sedlak i Radosav Rajkovic.

Dok traju albansko-srpski razgovori, koje prati vise od stotinu srpskih i inozemnih
novinara, Kosovski informativni centar javlja da je stanje na Kosovu i dalje napeto te da je
jutros kraj mjesta Dulje, oko 55 kilometra juzno od Pristine, pronadjeno tijelo jedne ubijene
osobe ciji je identitet i dalje nepoznat. Isti izvor javlja da su u selu Grabanice kraj Kline, gdje
su srpske snage napadale Albance, lokalni Srbi poceli paliti napustene kuce Albanaca.
Kosovski informativni centar javlja da su srpske snage oko 11.30 pocele napad topnistvom na
6

sela kraj Srbice. U Pristini, u sjedistu Demokratskog saveza Kosova, gdje se odrzavaju
razgovori, nalazi se i americki veleposlanik u Makedoniji Christopher Hill, koji ne sudjeluje
izravno u pregovorima.

Francuska je pozvala predstavnike kosovskih Albanaca i srbijanske vlade da ucine
potrebne napore kako bi ojacali proces zapocet prvim pregovorima o statusu Kosova.
Radujemo se pocetku pregovora, rekao je pomocnik glasnogovornika francuskog ministarstva
vanjskih poslova Yves Doutriaux.

Albanski predsjednik Redzep Meidani zatrazio je medjunarodnu vojnu
nazocnost na Kosovu kako bi se sprijecilo sirenje sukoba.

Meidani je na sastanku zamjenika ministara obrane osam zemalja jugoistocne Europe i
SAD-a istaknuo da sukob na Kosovu ugrozava suzivot balkanskih naroda. Optuzio je Beograd
za provodjenje etnickog ciscenja i genocida nad kosovskim Albancima.

elnik kosovskih Albanaca dr. Ibrahim Rugova izjavio je u razgovoru s
veleposlanikom Velike Britanije Brianom Donellyem da je stanje na Kosovu i dalje tesko
i opasno zbog vojno-policijskih akcija Srbije.

Rugova je upozorio na vaznost uspostave dijaloga izmedju Pristine i Beograda uz
medjunarodnu pomoc.

Donelly je istaknuo da njegova zemlja pomno prati stanje na Kosovu i podupire
rjesavanje krize mirnim putem i politickim sredstvima.

Vise od cetiri sata trajali su prvi albansko-jugoslavenski razgovori u sjedistu
Demokratskoga saveza Kosova u Pristini iza zatvorenih vrata. Razgovarali su o okviru i
modalitetima vodjenja pregovora te o mjerama sigurnosti i stvaranju medjusobnog povjerenja
koje treba poduzeti kako bi se ocuvao pregovaracki proces te o politickom statusu Kosova.
Dogovoreno je da se sastanci albanskog i jugoslavenskog izaslanstva odrzavaju jednom
tjedno.

Na celu izaslanstva kosovskih Albanaca bio je akademik Fehmi Agani, a Vlade
Srbije dr. Ratko Markovic. Lerim Shalja, glasnogovornik kosovskog izaslanstva, izjavio je
nakon razgovora da je izrazena spremnost obiju strana za stvaranje preduvjeta koji bi pomogli
pregovaracki proces.
7


Americki veleposlanik u Makedoniji Christopher Hill, koji je zaduzen da pomogne
pregovaracki proces izmedju albanske i srpske strane, a koji je pratio tijek albansko-srpskih
razgovora, izjavio je kako je ovo dobar prvi korak te da je najvaznije da se izbjegne nasilje i
poboljsa sveukupna situacija na Kosovu. Da bi bili uspjesni albansko-srpski razgovori, ne
moze se istodobno pucati i razgovarati. Nadam se da ce se proces pregovora nastaviti i da ce
se intenzitet pojacati, dodao je americki veleposlanik.

Sastanak u Pristini bio je korak naprijed u nastojanju da se politickim i mirnim
sredstvima rijesi problem Kosova, rekao je voditelj srbijanskog izaslanstva dr. Ratko
Markovic.

Istaknuo je da postoje polazne razlike i gledanja albanske i srpske strane, kako na
aktualno stanje na Kosovu tako i na putove izlaska iz ovog goruceg problema. Ipak, rekao je
Markovic, izrazena je spremnost da se u interesu sto brze normalizacije stanja i odnosa,
obostrano uloze politicki napori kojima ce se afirmirati atmosfera dijaloga, kako bi sto prije
bili postignuti konkretni rezultati.

Kosovski Albanci pocinju dobivati potporu iz inozemstva, izjavio je u
Washingtonu vrhovni zapovjednik NATO-a general Wesley Clark i dodao da ce bez
diplomatskog rjesenja kriza ubrzo postati nerjesiva. General Clark nije zelio precizirati o
kakvoj se to potpori Oslobodilackoj vojsci Kosova radi, niti komentirati cinjenicu da je
upoznat s time jesu li islamisticki borci, koji su sudjelovali u ratu u BiH, sada na Kosovu.
Znamo da su akcije srbijanske policije i vojna represija sluzile kao magnet u tome problemu i
izazvale izraze potpore izvana u obliku savjeta i cak pomoci, rekao je Clark i dodao da ce
situaciju postupno biti sve teze rijesiti, ako se u bliskoj buducnosti ne pronadju diplomatska
rjesenja. Istaknuo je da su Sjedinjene Drzave o tom pitanju razgovarale s vise partnera iz
Partnerstva za mir.

Znamo da je prosle godine ukradeno mnogo oruzja iz skladista oruzja u Albaniji.
Mislim da sa sigurnoscu mozemo tvrditi da je dio tog oruzja mogao uci na Kosovo, ali koliko
i kod koga se ono nalazi, ne bih vam mogao otkriti, rekao je Clark.







8

3. INTERESI AMERIKE (SAD) NA KOSOVU

3.1 BALKAN - BURE BARUTA

Istorijski posmatrano, Balkansko poluostrvo predstavlja jedno od podruja na
kojima je voen znatan broj sukoba - kako onih koji su iskljuivo lokalnog, odnosno
regionalnog karaktera, tako i onih koji su imali karakter svetskih sukoba. Balkan je tokom
vekova privlaio osvajae, ali i avanturiste, kao i prognanike koji su lutali u potrazi za
novom domovinom.

ta je Balkan inilo, i jo uvek ini, tako privlaan ?
Balkan je jedna od najveih, ako ne i najvea, raskrsnica u Evropi, ni na istoku, ni na
zapadu....

Zahvaljujui razvijenoj putnoj infrastrukturi svaka od drava koje se nalaze na
Balkanskom poluostrvu veoma lako moe odravati kontakte sa znatnim brojem zemalja.
Ovo pogoduje razvoju privrede (proizvodnih i uslunih delatnosti), ali pogodno je i sa vojno -
stratekog aspekta posmatrano, jer Balkan je tampon
zona izmeu dveju velikih celina : istone i zapadne Evrope ( kao to je nekada bio tampon
zona izmeu istonog i zapadnog rimskog carstva, katolika i muslimana, razvijenog i
nerazvijenog sveta, dveju totalno drukijih kultura).

Zahvaljui tome onaj koji ima vlast na Balkanu ima i mogunost da kontrolie
zbivanja u regionu, ali i ire, ali i da izvodi raznorazne manevre.
Sa aspekta prirodnih resursa od stratekog znaaja ( obnovljivih i neobnovljivih ) moe se
konstatovati da je ovo podruje veoma atraktivno, i da omoguava razvoj stabilne privrede.
Balkan je ujedno i stecite mnogobrojnih kultura, koje su u toj meri suprotstavljene jedne
drugoj, da su iste evoluirale nezavisno jedne od drugih, kreirajui sopstvene duhovne, ali i
materijalne svetove.

Kulture su se esto sukobljavale, nekada su ti sukobi bili otvorene, a nekada
prikrivene prirode. Ono to se stalno mora imati na umu jeste injenica da su takvi sukobi, te
specijalno stanje uma prosenog balkanca uzrokovali stvaranje fame o balkanskom oveku,
o biu koje je neprilagodljivo, tradicionalno agresivno i esto u sukobu samo sa sobom. Te
sukobe esto su koristile zainteresovane strane, navodei stanovnike Balkana da ratuju jedni
protiv drugih pod zastavom nacionalnog interesa.

I mi sami, stanovnici Srbije, imali smo esto obiaj da uzrok svojih nedaa traimo
meu spoljnim neprijateljima, istina je da nam neprijatelji esto uopte nisu bili potrebni.
Kulturoloki sukobi, kao i interesi maskirani zatitom tobonjeg nacionalnog interesa
9

uzrokovali su i raspad Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, koja je prema nekima
bila velesila koja je imala snagu da menja lice Evrope i sveta, a prema nekima najvei apsurd
svih vremena.

Ipak, jedan od najvanijih sukoba za svakog stanovnika Srbije, a koji je prevaziao
regionalne okvire, jeste kosovski sukob.

Kosovo predstavlja posebno bolnu taku budui da je ono vekovna inspiracija srpske
epske poezije, mesto na kome su Turci pobedili Srbe, na kome se ugasila velianstvena
srednjevekovna srpska drava, ali i mesto na kome su Srbi uzvratili udarac turskoj vojsci
1912. godine.
Kosovsko pitanje zvanino je otvoreno samim formiranjem Albanije kao nezavisne
drave, do koga je dolo zahvaljui insistiranju zemalja zapadne Evrope ( naroito Velike
Britanije ) koje je uznemiravala pomisao o stvaranju velike Srbije, koja bi zauzimala strateku
poziciju u srcu Balkana, i koja bi imala izlaz na Jadransko more.

Problem je narastao s godinama, ali je veto bio prikrivan tokom perioda
socijalistike vlasti od 1945. - 1989. godine, a u cilju promocije nacionalnog i kulturnog
jedinstva. 1989. godine, predsednik predsednitva Srbije - Slobodan Miloevi potkovao je
put ka eskalaciji etnikog sukoba ukidanjem ustavne autonomije Kosova. Ovaj in bio je
opravdan stavom srpske nacionalne manjine da je nedopustiva demografska kontrola Kosova,
srpske svetinje, koju Albanci sprovode, kao i irenje muslimanske vere.

Kao odgovor na ovaj potez Albanci sa Kosova su zapoeli kampanju nenasilnog
otpora, koja se sastojala u ignorisanju vlasti, njenih simbola i odluka.
Takvo stanje stvari nije se moglo odrati dugo, te su narastajue tenzije dovele do prvih
zvaninih i organizovanih sukoba izmeu srpskih vojnih formacija i tzv. Oslobodilake vojske
Kosova ( UCK ).

Oslobodilaka vojska Kosova je gradila imid zatitnika satanizovane albanske
veine, zauzimajui time daleko povoljniji strateki poloaj od srpske strane, koja je esto
odavala pogrean utisak.

Kontakt grupa ( SAD, Velika Britanija, Nemaka, Francuska, Italija i Rusija )
razmatrali su celokupnu situaciju i nakon svega toga zahtevali su momentalni prekid vatre,
kao i bezuslovno povlaenje srpskih oruanih snaga ( oficijelnih ali i paravojnih formacija ),
povratak izbeglica koje su potisnute pokuajima da se sprovede etniko ienje Kosova, kao
i neogranien pristup meunarodnim posmatraima.

Iako su srpske vlasti, odnosno presednik Republike Srbije Slobodan Miloevi,
prihvatile veinu zahteva koji su postavljeni, dobar deo istih ostao je neprimenjen. Ispostavie
svega nekoliko meseci kasnije da je to bio pogrean potez, koji e Srbiju skupo kotati.
10

Prekid vatre iskorien je za pregrupisavanje albanskih paravojnih formacija, nakon
ega je nasilje udvostrueno.

Srpske (para)vojne formacije su takoe bile aktivne na prostorima Kosova i
Metohije, ali i u pograninim podrujima koja su od stratekog interesa za odbranu teritorije
Srbije. Iako su i jedna i druga strane pribegle nasilju, srpska strana je bila osuena od strane
meunarodne zajednice zbog prekomerne upotrebe sile i etnikog ienja.
Svesno ili nesvesno, ovo je omoguilo da se kreira i u um znatnog broja stanovnika Srbije
uree ideja da meunarodna zajednica namerno diskriminie srpski narod, a uzdie albanski -
prava istina lei u injenici da je albanski lobi ( koji predstavlja jedan od najuticajnih lobija na
svetu ) veoma paljivo vodio propagandni nastup albanske strane, to je istoj omoguilo da
zauzme bolji poloaj.

Nesumnjivo je da je u celoj prii izvesnu ulogu odigrao i interes neke od razvijenih
zemalja sveta, ali on nipoto nije mogao biti dovoljan.

Uprkos uvoenju ogranienih sankcija, kao i embargu na uvoz oruija - nasilje je
nastavljeno. Propast pregovora u Rambujeu u kombinaciji sa nastavkom sukoba uzrokovao je
reakciju NATO-a. Bombardovanje je trajalo 11 nedelja, i okonano je potpisivanjem vojno-
tehnikog sporazuma u Kumanovu. Rezolucijom 1244 UN Kosovo je postalo teritorija pod
kontrolom meunarodne zajednice.

Ovaj momenat mnogi smatraju momentom gubitka Kosova, meutim miljenja su u
diplomatskim krugovima po ovom pitanju veoma podeljena. Naime, jo 1990. godine uveni
slovenaki diplomata ( u tom momentu van aktivne diplomatske slube ) , Josip Kopini, je
izjavio da je ...za opstanak i dalji razvoj Srbije od vitalnog znaaja da ona to pre shvati i
prihvati injenicu da Kosovo nije i nikada ponovo nee biti njen integralni deo. Iako je teko
olako prihvatiti ovaj stav, moe se rei da je Kopini donekle bio u pravu, budui da je ve u
tom momentu dostignuta kljuna taka netrpeljivosti, kao i da je ve tada trasirana budunost
Kosova, onakva kakvu danas poznajemo, jer iako je u skladu sa Ustavom Republike Srbije
Kosovo i Metohija predstavljaju integralni deo srpske drave, srpska vlast se u ovom
momentu na toj teritoji ne vri, to je u suprotnosti sa naelom suvereniteta i integriteta.
Ono to se posebno negativno odraava na imid srpskih vlasti i srpske nacije, barem kada je
u po sredi kosovsko pitanje, jeste nemogunost vlasti iz Beograda da uspostave valjanu
komunikaciju sa predstavnicima srpske manjine na Kosovu.

Posebno pitanje jeste i pitanje saradnje sa meunarodnim institucijama.
Svemu napred navedenom treba pridodati i injenicu da nas kao narod jo uvek prati lo glas
da smo skloni nasilju i zveckanju orujem.

Pitanje koje se skoro nikada ne postavlja jeste i pitanje populacione politike, odnosno
odgovornosti za demografsku prevlast nad nekada veinskim srpskim stanovnitvom, kao i
injenica da je u poslednjih nekoliko godina evidentan demografski pritisak od juga ka severu
Republike Srbije.
11

Da li to moemo tumaiti kao puku sluajnost, ili kao namerno usmeravanu akciju koja za cilj
ima kreiranje nove, velike drave na Balkanu?
Ko ima interesa da kreira islamsku zemlju usred Evrope koja ve ima ogroman problem sa
kontrolom ponaanja stanovnika islamske veroispovesti?
Da li je cilj identifikacija islamskih stanovnika iz EU sa sabraom po veri iz te nove drave, i
samim tim i uticaj na ponaanje istih zahvaljujui identifikaciji?
Veoma je teko dati nepristrasan odgovor na ova pitanja, ipak nemogue je porei da ona nee
imati vitalan znaaj za budunost Srbije, kao i na budunost EU.
3.2 KORJ ENI I NTERESA SAD NA BALKANU
Evropa je pod budnim okom Sjedinjenih amerikih drava, tanije njen tradicionalni
suparnik - Rusija ( ZND ). Evropa predstavlja najvee trite za plasman robe i usluga iz
SAD, ali istovremeno i znaajnog konkurenta. Stanje u Evropi je, u ovom mometnu, od
bitnog znaaja za SAD budui da je posle 11. septembra dobar deo amerikog novca poeo da
se preliva ka Evropi iz bezbednosnih razloga.

S poetka ( dakle, u periodu formiranja Sjedinjenih amerikih drava kao nezavisne
drave - kraj XVIII i prva polovina XIX veka ) SAD nisu bile preterano zainteresovane za
deavanja na teritoriji Evrope ( bar ne vie no to to normalni diplomatski interesi i odnosi
podrazumevaju i zahtevaju ). Izuzetak su predstavljala deavanja na teritoriji Velike Britanije.
Ovo je sasvim razumljivo s obzirom na znatan broj nereenih pitanja koja su onemoguavala
da se privreda SAD konsoliduje i doivi stabilan rast.

Stabilizacija unutranjih prilika doprinela je promeni u politikim kretanjima.
Istovremeno dolazi i do uspona amerike privrede, kao i do razvoja naunih teorija vezanih za
upravljanje koje su omoguavale nadmo amerike industrije nad evropskom - sve to kreira
mogunost za usmeravanje politike SAD ka okruenju, odnosno, forsiranje spoljne politike.

Kljunu prednost SAD-a u tom momentu daje injenica da je Evropa uzdrmana
brojnim problemima (nestabilnost Austro-Ugarske monarhije, neredi i pritisak za promenom
drutvenog ureenja u Rusiji, previranja u Nemakoj i Otomanskoj imperiji, tenje Italije za
proirenjem... ).

Teritorija Rusije posebno je privlaila SAD usled prepoznavanja koliine resursa
kojim ovo podruije raspolae, a koji bi uz upotrebu ,tada viestruko nadmonije, amerike
industrije omoguili Sjedinjenim amerikim dravama sticanje ogromne prednosti na
globalnom nivou.

Postoji stav da su SAD imale interesa da doe do preureenja oblika vlasti u tadanjoj
imperiji, meutim do direktne konfrontacije nipoto nije moglo doi bez stvaranja tenzije u
diplomatskim odnosima, zbog povezanosti ruskog dvora sa evropskim vladarskim kuama.
12

Stvaranje SSSR, kao i ulazak Sjedinjenih amerikih drava u I svetski rat, oznaili su
poetak dugogodinje tenzije na relaciji istok - zapad. Mnogi su dovodili u pitanje
uspenost i opstanak ove nove drave, jer nisu raunali na uspenost ekonomskih strategija
koje je rukovodstvo nameravalo da primeni, niti na jedinstvo masa koje je postignuto
zahvaljui ideoloko -psiholokoj matrici olienoj u komunizmu, odnosno socijalistikim
idejama. Razlog tenzije nije direktno injenica da je SSSR raspolagao ogromnim resursima od
interesa - ve injenica da je drutveno ekonomsko ureenje onemoguavalo upliv SAD-a na
trite, odnosno kupovinu resursa, ulazak amerikih kompanija na trite i samim tim jaanje
uticaja amerikog lobija u SSSR -u preko ekonomije na politike i diplomatske krugove.
Istovremeno, valja imati na umu da je usvajanje Kejnsove ekonomske doktrine doprinelo
prihvatanju ratne ekonomije kao oblika razvoja privrede, a koja je oita u Kejnsovim
militaristikim idejama ( Kejnsov militarizam ). Poseban problem prestavljao je i uticaj
ideologije SSSR-a, koji se irio na drave u okruenju, koje su samim tim postale zatvorene
za SAD.

Konflikt je rezultirao potrebom da se postavi fizika i psiholoka barijera izmeu
interesnih zona SAD i SSSR ( ne samo kao dveju nadmonih drava, ve kao predstavnika
suprotstavljenih ideologija, naina ivota i privreivanja ). Psiholoku barijeru je bilo
relativno lako podii obzirom da je ameriki san bio popularan u osiromaenim podrujima
Evrope i Azije.

Teren za sprovoenje ovakve akcije pripreman je obazrivo, putem propagande i
demonstracijom sile, nadmonosti znanja i tehnologija.
Prispee komunizma u sam komiluk SAD prelomilo je dalja deavanja, rezultiralo
podizanjem berlinskog zida i intenziviranjem hladnog rata.

SFRJ je, sa ideolokog aspekta posmatrano, bila blia istoku nego zapadu, ali je
konflikt izmeu voa, marala Tita i Staljina, rezultirao pribliavanju SFRJ zapadu. Dakle,
iako je SFRJ tehniki bila nesvrstana, sasvim je bilo oigledno da e ona predstavljati tampon
zonu izmeu ovih sila, i to tampon zonu sa jasnim opredeljenjem.
Takvo stanje stvari doprinelo je odabiru SFRJ za strateku zonu, to je omoguilo rast
privrede SFRJ (zahvaljui injenici da je MMF pod direktnim uticajem SAD ) i prerastanje
iste u monu dravu koja dominira okruenjem. Postoje i indicije da je osim iz napred
navedenog razloga izbor pao na SFRJ zato to je primeeno i predvieno da e ona kao sistem
biti teko odriva ( ne zato to je komunizam dobar ili lo poredak, ve zato to je postojala
ogromna koliina neslaganja i tenzije usled razliitosti u kulturno-istorijskom nasleu, pa
samim tim i u psiholokim profilima stanovnika - sve to bilo je zabaureno pod zastavom
bratstva i jedinstva ), te e ista biti podlona uticaju.

Vrlo je mogue da je Kosovo i Metohija jo onda, poetkom 60-tih godina XX veka,
odabrano i prepoznato kao strateka taka - kula straara SAD-a u Evropi.
Raspad SSSR-a uinio je SFRJ nepotrebnom ( sa aspekta interesa ) i doputeno je da se
sistem sam izbori sa sobom, dok je interesovanje preneto na istok u cilju pribliavanja Rusiji.
Istovremeno , dodatni problem je pad berlinskog zida, koji je predstavljao dodatni udar na
zapad ( Z.Nemaka je ipak bila investicija SAD, a padom zida dolo je do prelivanja
13

ekonomskih problema koje su bili proizvod socijalistikog oblika privreivanja ). Koliko je
bio znaajan ovaj momenat uviamo i kroz naziv po kome je upamen : preokret ( WENDE ).
Formiranje Evropske Unije kao narednog suparnika, oporavak ruske ekonomije i previranja
na bliskom istoku doprineli su narastanju potrebe da se SAD stacionira na teritoriji Evrope.

Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija su bili pogodni, ali prednost Kosova i Metohije
ipak je znatnija iz sledeih razloga:


pogodna geografska lokacija ( pristup Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji, Turskoj i zemljama
Levanta, ali i zemljama ka zapadu preko Bosne i Crne Gore);

zaokruenost celine ( KiM je u bliskom kontaktu sa znatnim brojem drava, ali ipak
predstavlja autonomnu geografski zaokruenu celinu );

prirodni resursi ( osnovano se pretpostavlja da su zalihe nafte na Kosovu znaajne, a
neosporno je i prisustvo drugih retkih sirovina od stratekog znaaja);

nestabilnost usled etnikih sukoba ( albanska nacionalna manjina koja je islamske
veroispovesti pokazala se viestruko korisnom: otvoreni su za saradnju i razmenu; prisutni su
problemi u Makedoniji koje izaziva ova znaajna manjina; prisustvo albanske nacionalne
manjine na jugu Crne Gore koja omoguava potrebu crnogorske diplomatije da ima
fleksibilan i relativno popustljiv stav... );

mogunost psiholoke identifikacije ( stanovnici EU e relatinvno tee postii psiholoku i
kulturoloku identifikaciju; primetno je da znatan broj drava EU naseljava znaajan broj
stanovnika islamske veroispovesti - u ovom sluaju verska pripadnost bi mogla da bude klju
za irenje uticaja u Evropi i manipulaciju, ak i da se ne radi o tenji uticaja na stanovnike EU
postoji mogunost uticaja na zemlje u okruenju sa znaajnim ueem islamske
veroispovesti. Daleko je od toga da je sve ovo samo teorija zavere, ve predstavlja realnu
opciju );

izraeni ekonomski problemi ( izuzetno visok stepen nezaposlenosti, siva ekonomija -
injenica da se znatan deo radno sposobnog stanovnita ili bavi ilegalnim aktivnostima ili je
na radu u inostranstvu... ovo garantuje otvorenost za saradnju );

visoka stopa nataliteta ( omoguava demografski pritisak na zemlje u okruenju; mada ovo
moe biti i rizino! );

uticaj albanskog lobija ( albanski lobi je jedan od izuzetno snanih i dobro organizovanih
lobija koji uspeno dejstvuju; snaga albanskog lobija moe se i negativno odraziti i postati
sredstvo upereno protiv SAD i drugih zainteresovanih drava), itd.
14

Savremena tehnologija je omoguila da se ratovi vode na daljinu, da se utie na svest
i ponaanje ljudi bez potrebe za fizikim kontaktom, ali fiziko prisustvo ipak ima svoje
prednosti, i omoguava manje prisutno manevrisanje. Uticanje preko nezavisne drave,
ulaskom u njene diplomatske krugove i ekonomiju, dozovljava odreenost ruku, kao i
indirektno favorizovanje jedne kulture i jednog naina ivljenja.
Ne smemo imati odbojan stav, posmatrati sve to kao neto mrsko ili udno: posle svega,
ekonomija je samo stvar interesa - neijeg, veoma esto manjinskog. Svako ljudsko bie je
otelotvorenje interesa, i zato nam interes ne sme biti stran, ve moramo biti otvorenog
shvatanja kako bismo isti prepoznali u njegovim razliitim manifestacionim oblicima.
3.3UTI CAJ LOBI GRUPA
Lobi grupa/e EU

Veoma su podeljeni stavovi oko toga da li postoji jedinstvena logi grupa EU, meutim
sasvim je izvesno da postoji tradicionalna netrpeljivost prema ideji o prisustvu amerikog
uticaja na starom kontinentu.

Lobi grupa EU je generalno protiv ideje o irenju islamskog uticaja u Evropi, dakle,
sasvim je logino da postoji neslaganje sa idejom o formiranju zasebne i/ili velike islamske
drave na Balkanu. Meutim, treba imati na umu da postoji nejedinstvo, odnonsno veliki broj
podgrupa za zasebnim interesima.

Podruje delovanja nije ogranieno samo na prostore Evrope, mada je intenzitet
svakako najjai.
Albanske lobi grupe

Izuzev ruske i ukrajinske lobi grupe, kao i amerike, albanska lobi grupa predstavlja
najbolje organizovanu i veoma uticajnu lobi grupu.
Njeno dejstvo nije ogranieno samo na zemlje sa izraenim ueem stanovnika islamske
veroispovesti. Albanska lobi brupa je veoma snana na teritoriji SAD-a. Albanska lobi grupa
ostvaruje veoma blisku saradnju sa amerikom lobi grupom.
Srpska lobi grupa

Ne moe se govoriti o postojanju objedinjene srpski lobi grupe, ve o rascepkanim
lobi grupama koje su esto naklonjene zatiti interesa pojedinaca, a neretko deluju jedna
protiv druge.

esto se govori o negativnom uticaju lobija koji prositie iz injenice da ne postoji
zajedniki stav. Uticaji ovih triju grupa nisu jedini koji e biti presudni za budunost Kosova i
Metohije, ali e igrati najzapaenije uloge.
15


Interese lobi grupa EU i srpske lobi grupe ne treba posmatrati kao oprene.
Generalno, oni su usmereni ka istom cilju - ka stabilnoj Evropi, meutim kljuni problem lei
u nepostojanju kvalitetne komunikacije izmeu njih.

Nemogunost lobi grupa da preseu linije moi albanskih grupa lei u visokoj
integrisanosti istih u sisteme zemalja EU.

3.4 VELI KA ALBANI J A VS. NEZAVI SNO KOSOVO

Ideja o stvaranju Velike Albanije ne predstavlja nita novo, niti predstavlja originalni
koncept - mnoge drave sa izraenim nacionalnim duhom i identitetom pokazale su tokom
svog postojanja tenju za stvaranjem velike drave koja e biti simbol njene snage ( ideja je
ak prisutna i kada je u pitanju stvaranje Velike Srbije! ). Nezavisno Kosovo takoe ne
predstavlja novinu, ve je proizvod dugogodinjih tenji koje su bile guene i prikrivane.
Moda se na prvi pogled ini da ne postoji razlika izmeu ove dve ideje/opcije, ili da se ona
svodi na iskljuivo semantiki nivo, odnosno na pitanje simbola i zvaninog naziva.
Meutim, razlika postoji, a koliko je ona drastina utvrdili bismo kada bi se modeli sproveli u
delo.

3.5 Velika Albanija

Prema proceni sastavljenoj na osnovu popisa, broj stanovnika Albanije iznosio je
2003. godine 3581655 stanovnika; prema proceni broj stanovnika na Kosovu i Metohiji
iznosi negde izmeu 1700000 i 2100000 , od ega je 89% stanovnitvo albanskog porekla;
albansko stanovnitvo u Makedoniji prema proceni vlasti iznosi 22% od ukupnog broja
stanovnika ( ukupan broj stanovnika je negde oko 2000000 ), dok prema podacima
nevladinog sektora iznosi oko 40%; primetno je da i u Crnoj Gori albansko stanovnitvo ima
znatno uee, naroito u onim optinama koje se granie, ili su u u neposrednoj blizini
Albanije; u obzir treba uzeti da je Albanska dijaspora velika i u Turskoj ( usled deportacije
albanskog stanovnitva u periodu Aleksandra Rankovia kada je deportovano 450000
Albanaca ).


Rizici:
Kljuni problem u vezi formiranja velike Albanije bili bi etniki sukobi do kojih bi vrlo
verovatno dolo, budui da bi Albanci iz okolnih drava tu novu dravu prepoznali kao
maticu, kao centar ka kome bi stremili. Ovo bi vrlo lako moglo da izazove nestabilnost u
itavom regionu. Mogunost proirenja konflikta van granica Balkana je izvesna, obzirom na
veliinu albanske dijaspore, kao i snagu albanskog lobija.
Obvzirom na injenicu da je veina albanske populacije islamske veroispovesti ( oko 90% )
postojao bi i rizik od identifikacije muslimana iz EU sa sabraom po veri, te treba
16

razmotriti i mogunost izazivanja nemira irom EU. Fundamentalisti bi mogli ovo iskoristiti
za popularizaciju terorizma, kao i za irenje netrpeljivosti.

Ovo bi moglo da uzrokuje ekonomsku destabilizaciju prostora, to svakako ne
predstavlja interes nijedne balkanske drave ( ak ni interes Albanije ), pa ni same EU, budui
da znatan broj njenih najrazvijenijih drava ima problem sa kontrolisanjem ponaanja
stanovniktva islamske veroispovesti.

Popularizacija islama nije u interesu ni SAD, jer iako one imaju interesa na bliskom
istoku, te bi sponzorisanjem formiranja jedne ovakve islamske drave stekli simpatije i
podrku barem dela islamske zajednice, veoma bi teko uspeli da odre kontrolu bez uplitanja
drugih interesenata. Mnogo je lake kontrolisati nejaku, nestabilnu dravicu kao to bi na
primer bilo nezavisno Kosovo, no to bi sluaj bio sa kontrolom jedne zaokruene celine
kakva bi bila Velika Albanija.

Velika Britanija, putem svoga lobija, takoe bi radije podrala nezavisno Kosovo,
uprkos tvrdnjama diplomatskog kora Velike Britanije da ova drava nema stratekih interesa
na Balkanu. Velika Britanija ima interesa, dodue indirektnih, preko investitora koji su njeni
dravljani, a koji pokuavaju da plasiraju investicije u vezi za stratekim mineralnim
resursima koji postoje na Kosovu i Metohiji.

Kada je u pitanju srpska strana, ni njoj nije u interesu formiranje Velike Albanije,
naroito ne zbog demografskog pritiska kome bi bila izloena naa drava. Kapitalni problem
jeste injenica da je stopa nataliteta srpskog stanovnitva izuzetno niska, dok je stopa
prirataja albanskog stanovnitva veoma visoka - kroz nekih etrdesetak godina, uz smiljeno
voenu politiku, srpsko stanovnitvo bi ,u odreenom broju podruija, moglo biti biti
potisnuto. Da postoji tendencija sprovoenja ove ideje u delo pokazuje nam i injenica da
albanski investitori plasiraju investicije u pograninim podrujima ( a na teritoriji Srbije ).
Ove investicije nisu ograniene samo na kupovinu nekretnina i zemljita, ve su usmerene i
na investicije u ekonomske projekte.

Moda sve ovo zvui kao teorija zavere pod radnim naslovom: Oni protiv Nas,
meutim, ovaj scenario nipoto nije nerealan, niti je kreiran pod dejstvom nacionalne mrnje i
netrpeljivosti.

Budunost Srbije bi ostvarenjem ovakvog scenarija mogla bi biti stavljena pod znak
pitanja. ( Moda bi se ostvarila i uvena reenica: Biete Kurdi u sopstvenoj zemlji?).
3.6 Nezavisno Kosovo

Ne moe se nipoto rei da je ova opcija znatno bolja za srpsku stranu, budui da
gubitkom Kosova i Metohije ( bilo u korist Velike Albanije ili u korist zasebne, nezavisne
drave ) Srbija ostaje bez znatnog dela stratekih rezervi od kojih zavisi industrija ( npr. od
17

100% bilansiranih rezervi lignita 95% se nalazi u kosovkom basenu; bitne su i zalihe retkih
metala.).

Meutim, ono to moe da se iskoristi jeste injenica da bi samostalno Kosovo bilo
drava sa najveom stopom nezaposlenosti u Evropi, to znai da bi mogli pronai naina da
investiramo u odreene sektore industrije ( preko investitora iz inostranstva - jer je dobro
poznato da albanska strana ne odbija saradnju, samo pod uslovom da zvanino ne stoji da je
vlasnik firme komapnija iz Srbije - re je o isto propagandnim razlozima ) i na taj nain bi
imali upliv na novom tritu, a ouvali bismo i tranzitni pravac kapitala ka Sredozemlju.
SAD daleko vie odgovara ovaj scenario obzirom na to da bi ova nova drava bila nejaka i
nestabilna, te stoga i otvorenija za saradnju. Nezavisno Kosovo bi po potrebi moglo da
predstavlja centar negativnih talasa, ali opet ne isuvie jakih da bi se mogli izmai kontroli.
Osim raspolaganja stratekim resursima, SAD bi dobile i ekskluzivnu bazu na teritoriji
Balkana, koja bi omoguila nadgledanje strateki vanih taaka: Turske,
Irana, Iraka, Kuvajta, Sredozemlja, Grke, severne Afrike i sl.

Sa aspekta evazije etnikih sukoba irih razmera, za EU ovo predstavla neto
pogodniji model. Meutim, ni ovaj model nije optimalan, budui da bi putem mehanizma
meuzavisnosti ekonomonija moglo doi do prenoenja stope nezaposlenosti i inflacije sa
kosovsko-balkanskog trita na njeno sopstveno. Poseban problem predstavljala bi i
neograniena prevlast SAD nad resursima od vitalnog znaaja, to bi u daljoj, ali iapk ne tako
dalekoj budunosti, omoguilo SAD-a prevlast nad tritima EU.
Delovanje fundamentalnih grupa i dalje ne bi zaobilo EU, ali bi ipak bilo pod neto veim
stepenom kontrole zbog ouvanja statusa nove drave, kao i zobg injenice da bi svaka od
drava ( Makedonija i Albanija ) morale da preuzmu odgovornost.
Velika Britanija bi takoe imala interesa da se ovaj model sprovede u delo, budui da bi
uvala lea SAD, radi ega bi sigurno stekla pravo na svoj udeo u interesu, a istovremeno
bi imala ulogu centra lobija za podravanje opcije na teritoriji Evrope. Istovremeno,
podravanjem ove opcije i ona bi ouvala tranzit kapitala ka interesnim sferama na bliskom
Istoku.

Nijedna od ovih dveju opcija nije iskljuivo pozitivna ili negativna, niti se moe
rei da predstavlja iskljuivi model po kome e se dogaaji odvijati, ve se mora konstantno
imati na umu mogunost dejstvovanja nepredvidivih faktora.

3.7 Kosovo i Metohija u sastavu Srbije
Sa aspekta dravnosti i istorisjkog kontinuiteta, sasvim logino bi bilo da Kosovo i
Metohija ostane sastavni deo teritorije Republike Srbije, no pitanje je u kojoj meri je to zaista
mogue, obzirom na injenicu da postoji demografska prevlast albnanskog stanovnitva.
Demografska prevlast osnova je etnikih sukoba, ali i argumenta albanske strane da Kosovo
moda jeste nekada bilo teritorija Srbije, ali to svakako vie nije, obzirom da srpski narod tu
vie ne ivi. Sa ekonomskog aspekta, Srbiji bi ostanak june provincije savreno odgovarao,
budui da bi imala pristup resursima ( mineralni, obnovljivi, zemljite, putna infrastruktura...
18

), no uz sve negativne posledice koje sa sobom ostanak nosi, pitanje je koliko bi to bilo
ekonomski isplativa opcija.

Jedna od racionalnih mogunosti bilo bi ureenje po kantonalnom principu (
konfederativni karakter ) izvesnog stepena autonomije, ali pitanje je hoe li ova opcija biti
podrana. Ono to jeste vano za opstanak i razvoj nae drave jeste prihvatanje injenice da
se ne sme zaboraviti injenica da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali se ne sme
pribei ni otvorenom sukobu, budui da iz istog sigurno ne bismo mogli izai kao pobednici,
budui da ne bismo imali podrku preteranog broja lobi grupa. Ne bi valjalo preterano se
osloniti na obeanja da e doi do intervencije ruske strane, jer tu ne postoji istinska
dobronamernost, ve zatita interesa ruske strane, budui da ona shvata namere SAD-a i cilj
stacioniranja ove velesile na Kosovu.



















19

4. ZAKLJUAK

Preputnje sudbine Kosova koje predstavlja veoma znaajno pitanje za sudbinu naeg
naroda, meunarodnoj zajednici predstavlja pogrean potez: najvei interes za ouvanje tog
pareta zemlje, tog simbola nae drave imamo mi.

To ne znai da trebamo da zauzmemo neprijateljski stav prema meunarodnoj
zajendici, da se otuimo od iste i da se branimo tako to emo stalno nekoga optuivati, a da
sami nita pozitivno ne preduzimamo.

Klju reenja lei u kvalitetnoj propagandi koja ima nevienu mo:
- Dobro osmiljenom i uporno voenom propagandom ljudima se i nebo moe prikazati kao
pakao, a suprotno tome i najbedniji ivot kao raj.

- Ne postoje loe sredstva, ve samo loi ( negativni ) ciljevi.
Rusija i SAD nisu direktno suprotstavljene jedna drugoj, kako se to na prvi mah ini,
ve kao najjai samo ele svoje pare kolaa, koje je srazmerno njihovoj snazi.
Jedini nain za odravanje mogunosti da Kosovo (p)ostane integralni deo Srbije, barem u
narednim - ako ve nije mogue to ostvariti u ovoj generaciji, jeste stvaranje i ouvanje
zdrave matice koja e lobirati za takvu opciju.












20

5. LITERATURA

www.alb-net.com, www.hrw.org, www.cia.gov, www.pregled.com,
www.kosovo-undp.org,
www.zmag.org ,www.un.org, www.nato.int

www.nb.politics.org, www.unpo.org, www.en.wikipedia.org,
www.unmikonline.org, www.bbcnews.net, www.kosova.org

CIA protiv Jugoslavije, Marko Lopuina, tree dopunjeno izdanje, "Evro",
Beograd, 2001. Godine

Hijerarhija zaverenika: Komitet 300, dr Don Kolman, Narodna knjiga,
Beograd,2005. Godine

Enciklopedija Britanika, saeto izdanje, Politika, Beograd, 2005. Godine

Popularna enciklopedija, BI GZ i Omladinska knjiga, Beograd, 1976. godine