TEHNIKA I

INFORMATIKA U
OBRAZOVANJU
Konferencija
32000 aak
9-11. Maja 2008.





UDK: 371.3 Struni rad
KORELACIJA NASTAVNIH SADRAJA PROBLEMI I PRIMERI
POZITIVNE PRAKSE
Nenad Jovi
1
, Dragana Stanojevi
2

Rezime: Korelacija nastavnih sadraja je imperativ modernog osnovnog obrazovanja. Kroz
ovaj rad dajemo primere pozitivne prakse steene najvie kroz uee autora na
konkursima Kreativna kola Zavoda za unapreenje i obrazovanje. Dati su i osnovni
problemi sa kojima se susreemo u korelaciji nastavnih sadraja, razraene osnove
pristupa ovakvom nainu rada kao i neka originalna reenja i predlozi koji poboljavaju
rad u grupi kao oblik rada.
Kljune rei: Korelacija, multidisciplinarnost, grupni rad, osnovno obrazovanje.
CORRELATION OF CURRICULUMS SOME PROBLEMS AND
EXAMPLES OF POSITIVE PRACTICE
Summary: Correlation of curriculums is imperative in the modern primary education. This
paper provides examples of positive practice, gained mostly through the author's
participation at the workshops Creative School by the Department for Development and
Education. The paper also deals with the main problems encountered in the correlation of
curriculums and elaborates the basics of such an approach as well as some original
solutions and suggestions for improving the team work as a method of work.
Key words: correlation, multidisciplinary, team work, primary education.
1. UVOD
Nastavni sadraji u osnovnim kolama organizovani na tradicionalan nain u kojem je
nastavnik u okviru svog predmeta izolovan od ostalih, svakako su smer koji se mora
naputati. Samo jedan predmet ne treba da bude osnova globalne organizacije rada, ve se
nastava i nastavni sadaji moraju organizovati timskim radom, u okviru nastavne teme koja
povezuje razliite predmete.
Ovde emo dati neke od osnovnih problema sa kojima se susreemo pokuavajui da
ostvarimo korelaciju nastavnih sadraja. Naime, povezati i ono to logino i lako moe
pripasti jednoj celini, kao i povezati moda naizgled nepovezive sadraje ima svoje

1
Nenad Jovi, prof. TO, O Ivan Goran Kovai, Nika Banja, E-mail: jovicn@medianis.net
2
Dragana Stanojevi, prof. francuskog jezika, O Ivan Goran Kovai, Nika Banja,
E-mail: gagamedia@sezampro.yu
Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi





404
potekoe. Izdvojeni su samo neki od bitnih aspekata ovakvog naina prezentovanja
gradiva, uglavnom kroz iskustva koja smo proli radei na prezentacijama asova kojima
smo konkurisali na konkursu Kreativna kola. (slika1)






Slika 1: Naslovni slajdovi prezentacija asova
Posebno je zanimljiv pristup problematici rada u grupi kao veoma estog oblika rada i
njegovim nedostacima a ponueno je i originalno reenje za neke od ovih nedostataka.
2. POVEZIVANJE SADRAJA U CELINU
Korelacija izmeu sadraja gradiva razliitih predmeta ostvaruje se povezivanjem onih
sadraja koji ne samo to su tematski vezani ve treba i da doprinesu razumevanju celine.
Reenje ovog problema nekada je veoma lako i logino. Gradivo 8. razreda nastavnih
predmeta Fizika i Tehniko obrazovanje daje mnogo mogunosti. Usitnjene nastavne
jedinice: hemijski izvori struje, elektromagnetna indukcija, elektrodinamiki ureaji,
elektromotor, generator, mogu se povezati u tematsku celinu elektrina struja, u okviru
koje se dobro osmiljenjim pristupom i nainom rada, uenik moe sprovesti kroz istorijsko
i nauno putovanje. U radu Od Volte do Tesle, u oblasti Tehnikog obrazovanja kojim je
trolani tim nae kole konkurisao na ovogodinjem konkursu Kreativna kola ZUOV-a i
koji e se, nadamo se, nai u Bazi znanja za osnovne kole 2007/08. uenik je u prilici da
voen kroz vie eksperimenata, kroz rad po grupama i na stanicama, stekne znanja koja
dalje na asovima Tehnikog obrazovanja ima prilike i da primeni, reavajui praktine
zadatke. Od Leklaneovog elementa do Teslinog generatora uenik je stekao znanja koja
nisu razbacane, usitnjene informacije, isporuene ex-catedra, neto u oktobru, neto u martu
tokom kolske godine, preputen sam sebi da, eventualno, povezuje i zakljuuje.
Povezivo je i ono to nam ne moe nekad tako delovati na prvi pogled. Timski rad je, u jo
jednoj prezentaciji asova, koja je ve deo Baze znanja za kolsku 2006/07. povezao
nastavne sadraje predmeta Francuski jezik i Likovna kultura. Spona je ovog puta bila
informatika. Dosadno obraivana nastavna jedinica znamenitosti Pariza uz razglednice i
priu nastavnika i nastavna jedinica kontrasti iz Likovne kulture uz priu veliko-malo,
svetlo-tamno, informatika je povezala u virtuelnu etnju Parizom uz pomo interneta.
QTVR je uenicima omoguio da upoznaju znamenitosti prestonice Francuske kao da stoje
pred njima, da posete Luvr, a zanimljive i paljivo odabrane fotografije grada, prezentovane
uenicima na video-bimu, a potom i eksperimenti koje uenici sami izvode uz pomo
svetlosti LCD-projektora i digitalne kamere spojili su ova dva na prvi pogled nespojiva
predmeta.
Naravno, nieg od ovoga ne bi bilo bez savremene tehnologije, bez saradnje informatiara,
profesora stranog jezika i likovnjaka. Prolazei kroz ove asove, uenici su imali priliku da,
navodno nepovezive nastavne sadraje, sagledaju kao zanimljivo uklopljenu kombinaciju
Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi





405
koja je dala sadrajnu celinu.
3. IZBOR AKTIVNOSTI
Pria o aktivnom uenju opte je poznata i protkana kroz mnoge seminare kroz koje je
veliki broj nastavnika imao priliku da proe. Akcenat bismo, govorei o korelaciji
nastavnih sadraja, morali da stavimo na paljiv i dobro isplaniran odabir aktivnosti tokom
asa. Aktivnosti moraju biti relevantne i u skladu sa prirodom znanja tj. nastavnih sadraja
koje uenik treba da usvoji. Korelaciju sadraja kojoj treba teiti ne smemo shvatiti kao
dodatno oteavajuu okolnost prilikom izbora aktivnosti. Naprotiv, ona nam daje iri
spektar mogunosti. Ono to treba sve vreme imati u vidu je da nas kao osnovni cilj mora
voditi integracija znanja.
Kroz ve pomenute radove, najbolji izbor aktivnosti tokom asova mogli smo nainiti
jedino neprestano se drei toga da dobijamo jasne i potvrdne odgovore na sledea pitanja:
ta prezentujemo? Da li uenici aktivno sluaju ili itaju? Da li razumeju? Da li su usvojili?
Da li mogu da primene steeno znanje?
Npr. u korelaciji tehnikog i fizike eleli smo da uenici: aktivno itaju tekst koji im daje
polazne informacije, urade eksperiment i izvre odreeno merenje, analiziraju dobijene
vrednosti, donesu zakljuke i primene znanje.
Tako je svaki uenik tokom tih asova dobio informaciju o zaecima ideje o elektrinoj
struji, bio stavljen u situaciju da napravi Leklaneov element uz pomo jednostavnih
sredstava, izmeri napon, zabelei rezultate, zatim dalje, voen kroz aktivnosti na asovima
tehnikog opet primenjuje steeno znanje i iri ga dalje. O samim aktivnostima bie vie
rei u narednom podnaslovu.
Izbor aktivnosti u nastavi stranog jezika i likovne kulture bio je tei u smislu ostvarivanja
koherentnih i striktno povezanih znanja steenih u okviru ova dva predmeta. Tu je
jednostavno iskorieno ono to je raeno na asovima stranog jezika na takav nain da je
uenik, sagledavajui ve poznate sadraje uz pomo informacione tehnologije
(znamenitosti Pariza), bio upuen na to da uoava i donosi nove zakljuke na asovima
Likovne kulture. Npr. QTVR pogled mu je omoguio da virtuelno obie Ajfelovu kulu, a
paljiv odabir fotografija koje je posmatrao na video bimu da uoi kontraste na asu
likovnog. (slika2)

Slika 2: Primer izbora fotografija sa asa Likovne kulture

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi





406
4. ORIGINALNOST U RADU
U masi ve postojeih ideja, razraenih metoda i oblika rada, ini se moda suvinim
stremiti ka originalnosti. Ipak, korelacija sadraja nam se ini dovoljno inspirativna kao
nain rada, te nas je motivisala da budemo originalni.
Bavei se problematikom rada u grupama, koji je veoma est oblik rada, pogotovo na
asovima Tehnikog obrazovanja, imali smo odreene zamerke ovom nainu rada. Naime,
u klasinom radu u grupi, iza ega obino sledi neka vrsta referisanja, analize, zajednike
diskusije i zakljuivanja, i u najbolje osmiljenim aktivnostima i zadacima za grupe, nisu
svi uenici podjednako sve vreme aktivni i esto sa malo panje otprate prezentovanje rada
grupa kojima oni sami ne pripadaju. Dalje, najvea zamerka grupnom radu nam je bila u
tome to smo eleli da svi uenici prou kroz sve zadatke. Rad na stanicama, za koji smo se
odluili, reava ovaj problem. Jednostavni zadaci i aktivnosti omogue svakoj grupi da
prodje kroz sve zadatke. I ovaj nain rada ima nedostatke: koliko god sluajan bio odabir
pripadnika grupa, tj. razvrstavanje u grupe, obino se u svakoj grupi jedan uenik uvek ili
sam namee ili ga deca otvoreno ili preutno nominuju kao vou. Tako on na sebe
preuzima gotovo i itav zadatak. Dakle, kako razbiti koherentnost grupa tokom rada i kako
omoguiti svakom od uenika da bar jednom doe u poziciju da bude, moda ne voa
grupe, ali bar malo u prednosti u odnosu na ostale lanove grupe koja pred sobom ima neki
zadatak? Problem nije bio lako reiv. Nama se ini da smo reenje nali, osmislili ga i
isprobali u praksi a zatim i prezentovali na konkursu Kreativna kola.
Uenici su morali da prou kroz pet stanica a na svakoj od njih ekao ih je zadatak:
1. zadatak: Proitati kratak tekst o Volti i njegovom radu a zatim na osnovu date eme i
materijala formirati Voltin elektrostatiki stub, izvriti merenje napona i upisati rezultate
(potrebno: tekst, ema, pric, 5 novia od 1 din, 9 papiria istog oblika i veliine kao i
novi, 5 bakarnih ploica istog oblika i veliine kao i novi, elektrolit vodeni rastvor
niadora, bakarna ica i voltmetar).
2. zadatak: Proitati kratak tekst o Volti i njegovom radu a zatim na osnovu date eme i
materijala formirati Voltin elektrostatiki stub, izvriti merenje napona i upisati rezultate
(potrebno: tekst, ema, pric, 10 novia od 1 din, 9 papiria istog oblika i veliine kao i
novi, elektrolit vodeni rastvor niadora, bakarna ica i voltmetar).
3. zadatak: Proitati kratak tekst o Leklaneu i njegovom radu a zatim na osnovu date eme
i materijala formirati Leklaneov element, izvriti merenje napona i evidentirati rezultate
(potrebno: tekst, ema, metalna posuda od cinka, ugljena elektroda iz stare baterije,
elektrolit vodeni rastvor niadora, apotekarska vata natopljena elektrolitom, voltmetar).
4. zadatak: Proitati kratak tekst o Leklaneu i njegovom radu a zatim na osnovu date eme
i materijala formirati Leklaneov element, izvriti merenje napona i evidentirati rezultate
(potrebno: tekst, ema, posuda plastina aa, dve ugljene elektrode iz stare baterije,
elektrolit vodeni rastvor niadora, apotekarska vata natopljena elektrolitom, voltmetar).
5. zadatak: Na raunaru, koristei program Virtual Labs Electricity rednom, paralelnom ili
kombinovanom vezom formirati izvore elektrine struje na ijim e krajevima biti zadati
napon (potrebno: raunar, softver VLE, tekst sa zadacima).
Pravila podele na grupe: U grupi od 25 uenika (a rad se moe modifikovati ukoliko je
broj uenika razliit od 25), uenici nasumice izvlae papirie sa sledeim brojevima:
Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi





407
11 21 31 41 51

12 22 32 42 52

13 23 33 43 53

14 24 34 44 54

15 25 35 45 55
Dobijaju instrukciju da prema prvoj cifri u broju koji su izvukli zauzmu mesto kod stanice
1, 2, 3, 4 ili 5.
Pravila promena na stanicama:Uenici menjaju pozicije na stanicama prema sledeim
instrukcijama:
Prva promena: Ako kao drugu cifru u broju na papiriu koji ste izvukli imate 1,
ostanite kod stanice. Ostali neka preu na stanicu desno.
Druga promena: Ako kao drugu cifru u broju na papiriu koji ste izvukli imate 2,
ostanite kod stanice. Ostali neka preu na stanicu desno.
Trea promena: Ako kao drugu cifru u broju na papiriu koji ste izvukli imate 3,
ostanite kod stanice. Ostali neka preu na stanicu desno.
etvrta promena: Ako kao drugu cifru u broju na papiriu koji ste izvukli imate 4,
ostanite kod stanice. Ostali neka preu na stanicu desno.
Peta promena: Ako kao drugu cifru u broju na papiriu koji ste izvukli imate 5,
ostanite kod stanice. Ostali neka preu na stanicu desno.
Ako sve ovo deluje komplikovano kroz rei, ini nam se da ematski prikaz stanica,
promena na njima i pripadnika grupa koji su radili na stanicama pri svakoj od promena, a
koji su obeleeni po svojim brojevima koje su izvukli, sve ovo bolje objanjava. (ema 1).
Prednosti ovakvog naina rada bile su u tome to je svaki uenik proao svaki zadatak, to
je svaki put radio sa razliitim lanovima grupa i svako od njih bio je jednom u poziciji da
ostane kod svoje stanice i bude na neki nain voa u onome to grupa radi. Makar da je
ovaj uenik bio i najpasivniji u svojoj prethodnoj grupi, ostajui kod istog zadatka u
prednosti je jer je ve jednom proao kroz zadatak i na neki nain pomae i upuuje
lanove grupe koje je doekao kod stanice kod koje je ostao. Ova ideja nije rezultat rada
samo jednog nastavnika, ve rezultat timskog rada troje nastavnika razliitih predmeta.
Korelacija sadraja i multidisciplinarni pristup nastavi zahtevaju timski rad bez kojeg, ini
nam se ovog originalnog reenja ne bi bilo. Ono je inae primenjeno u praksi, na asovima
Fizike, to je prezentovano u radu Od Volte do Tesle ali i na asovima Tehnikog
obrazovanja i vredelo je pozitivnih komentara uenika i povoljnih evaluativnih rezultata.
ema 1: ematski prikaz stanica i legenda

Poetna pozicija

Raspored uenika po stanicama nakon prve promene

Raspored uenika po stanicama nakon druge promene

Raspored uenika po stanicama nakon tree promene

Raspored uenika po stanicama nakon etvrte promene

Raspored uenika po stanicama nakon pete promene
Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. Nenad Jovi, Dragana Stanojevi





408
5. ZAKLJUAK
Biti kreativan u prezentovanju gradiva, omoguiti uenicima razliitost pristupa temi kroz
istraivanje kao glavnu metodu rada, uputiti ih na primenjivanje steenih znanja u praksi,
navesti ih da to prirodnije prou transfer znanja - imperativi su modernog nastavnika. Ovo
od nastavnika zahteva strunost, umee timskog rada, spremnost na saradnju, irenje
znanja, istraivaki duh, korienje razliitih izvora informacija. Treba da postavimo pred
sebe ovakve zadatke. Sa ovakvim sopstvenim ciljevima moemo oekivati eljene ishode
kod naih uenika.
6. LITERATURA
[1] http://www.zuov.sr.gov.yu sa ovog sajta se mogu preuzeti pomenute prezentacije
asova

S
4
41
42
43 44
45
41
32
33 34
35
31
32
23
24
25
21
22
23
14
15
11
12
13
14
55
51
52
53
54
55
S
1
11
12
13 14
15
11
52
53 54
55
51
52
43
44
45
41
42
43
34
35
31
32
33
34
25
21
22
23
24
25
S
2
21
22
23 24
25
21
12
13 14
15
11
12
53
54
55
51
52
53
44
45
41
42
43
44
35
31
32
33
34
35
S
3
31
32
33 34
35
31
22
23 24
25
21
22
13
14
15
11
12
13
54
55
51
52
53
54
45
41
42
43
44
45
S
5
51
52
53 54
55
51
42
43 44
45
41
42
33
34
35
31
32
33
24
25
21
22
23
24
15
11
12
13
14
15