www.fim.singidunum.ac.

rs
Upravljako
raunovodstvo

petak, 14.10.2011.
Druga nedelja
predavanje
Nedelja (2011) ema/aktivnost .

I (07.10.) Raunovodstveni informacioni
sistem i njegove komponente
Obraun trokova i uinaka
I Definisanje i poloaj upravljakog raunovodstva
Osnovni cilj postojanja i poslovanja vedine
preduzeda je maksimiranje finansijskog rezultata
uz ispunjavanje obaveza o roku pladanja i naplatu
potraivanja o roku dospeda[1].
Ostvarenje ovog cilja pretpostavlja postojanje
podataka o tome kako se poslovanje odvija (da li
napreduje, nazaduje ili stagnira), kao i ostalih
podataka neophodnih za donoenje poslovnih
odluka.

[1] Ostvarivanje ovog cilja pretpostavlja i potovanje tri parcijalna
ekonomska principa: principa produktivnosti, principa ekonominosti,
i principa rentabilnosti .


Svrha postojanja upravljakog raunovodstva u
preduzedu je pomod rukovodstvu preduzeda da
ostvari ciljeve koji su pred preduzede postavljeni
(a samim tim i pred njegovo rukovodstvo)
- naime, kod donoenja poslovnih odluka
rukovodioci kombinuju informacije o trokovima
sa drugim netrokovnim informacijama,
ukljuujudi i lino prosuivanje o poslovnim
aktivnostima i njihovim nefinansijskim efektima.



Upravljako raunovodstvo je podsistem
raunovodstvenog informacionog sistema koji se,
sa ciljem da pomogne rukovodstvu preduzeda u
obavljanju njegovih aktivnosti u vezi sa
donoenjem poslovnih odluka, bavi:

prikupljanjem, klasifikovanjem i sumiranjem
poslovno-finansijskih podataka, kao i
pripremanjem, podnoenjem i interpretacijom
raunovodstvenih izvetaja iskljuivo za potrebe
rukovodstva preduzeda.
Dakle, poznato nam je da je upravljako
raunovodstvo podsistem raunovodstvenog
informacionog sistema,
pre detaljnijeg definisanja upravljakog
raunovodstva i odreivanja njegovog poloaja u
okviru raunovodstvenog informacionog sistema,
prvo demo definisati raunovodstveni informacioni
sistem i njegov poloaj u informacionom sistemu
preduzeda.
1. Raunovodstveni informacioni
sistem i njegove
komponente
Informacioni sistem preduzeda se prema
funkcionalnim podrujima deli na:
proizvodni informacioni sistem,
marketinki informacioni sistem,
raunovodstveni informacioni sistem,
kadrovski informacioni sistem i dr.[1]


[1] Prema: OBrien, James A., Management Information Systems: a
Managerial end User Perspective, Richard D Irwin, INC, 1990. str. 428-
463.
U zavisnosti od konkretnog naina organizovanja ovo
mogu biti samostalni informacioni sistemi unutar
preduzeda ili delovi integralnog poslovnog
informacionog sistema preduzeda.
Raunovodstveni informacioni sistem je skup ljudi i opreme
koji po odreenoj organizaciji i metodama (procedurama)
obavljaju prikupljanje podataka o nastalim ekonomskim
promenama na imovini poslovno - raunovodstvene celine (i
drugih podataka i informacija bitnih za poslovanje preduzeda),
vre proveru njihove valjanosti i pouzdanosti, klasifikuju ih i
obrauju uz sastavljanje znaajnih izvetaja, analiza i
interpretacija ovih ekonomskih promena i prenose ih licima
koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.
U narednom grafikonu dajemo prikaz raunovodstvenog informacionog sistema (RIS-a) sa
stanovita njegovih aktivnosti:

Raunovodstveni informacioni sistem prua
informacije za tri glavne svrhe:
redovno (uobiajeno) interno izvetavanje za
potrebe donoenja odluka od strane rukovodstva
preduzeda,
neredovno interno izvetavanje za potrebe
donoenja odluka od strane rukovodstva
preduzeda,
eksterno izvetavanje (investitorima, dravnim
organima i drugim eksternim korisnicima)[1].

[1] Prema: Charlers T. Horngren, Geogre Foster i Srikant M. Datar, Osnove trokovnog
raunovodstva: upravljaki aspekt, deseto izdanje, prevod, Udruenje raunovoa i
revizora Federacije Bosne i Hercegovine i Udruga raunovoa i financijskih
djelatnika Herceg-Bosne, Sarajevo, 2002. godine, str. 2.
Raunovodstveni informacioni sistem je
najstariji informacioni sistem u preduzedu.
On mora biti skladno povezan sa svim ostalim
delovima sistema informisanja u preduzedu.
Raunovodstvo kao sistem tesno sarauje sa
ostalim delovima poslovnog informacionog
sistema preduzeda.
Ta saradnja je dvosmerna.
Raunovodstvo koristi podatke i informacije drugih
informacionih sistema (na primer kadrovskog za
potrebe obrauna zarada, tehnikog za potrebe
obrauna proizvodnje, itd.).
Raunovodstvo proizvodi podatke i
informacije koje koriste drugi informacioni
sistemi preduzeda.
Na primer, za marketinki informacioni sistem
raunovodstvo je znaajan izvor potrebnih
podataka.
Za pravilno funkcionisanje raunovodstvenog
informacionog sistema bitno je da mu od drugih
informacionih sistema, kao i od drugih korisnika
njegovih informacija neometano stiu povratne
informacije.
Zbog toga je dunost menadera
raunovodstva
da ... se stara o tome da kanali povratnih
informacija (od korisnika raunovodstvenih
informacija) ne budu blokirani i da se informacije
dostavljaju glatko i brzo.
Pri tome je vano da osigura da ti kanali za
komunikaciju informacija budu uspeni, tj. da
informacije budu blagovremene i pouzdane.
S druge strane, on obezbeuje da transformacija
informacija u poslednjem delu ciklusa kontrole
(deo izmeu njega i rukovodstva) takoe
funkcionie besprekorno[1].

[1] Dr Duan Dendid, Rukovodstvo kontrola u funkciji sniavanja trokova,
Ekonomski fakultet, Pritina, 2000. godine, str. 28
Raunovodstveni informacioni sistem ima
najmanje sledede komponente:
ljude,
opremu,
procedure i
podatke.

Ljudi, koristedi odgovarajudu opremu, slede
odreene procedure da bi na osnovu podataka
proizveli raunovodstvene informacije.
Sa ciljem to efikasnijeg funkcionisanja RIS-a
njegove komponente su grupisane u okviru
podsistema raunovodstvenog informacionog
sistema.
Ti podsistemi su na odgovarajudi nain povezani u
jedinstveni raunovodstveni informacioni sistem. [5]


[5] Podsistemi su takoe sistemi, ali uklopljeni u vedi sistem kao njegov deo - na
primer, raunovodstveni informacioni sistem je istovremeno sistem, ali i podsistem
poslovnog informacionog sistema.
Postoji vie miljenja o tome kako se RIS
moe ralaniti. Jedno od njih je da se on moe
ralaniti na sledede podsisteme:
1. finansijsko knjigovodstvo sa pripadajudim
analitikim knjigovodstvima,
2. obraun trokova i uinaka,
3. raunovodstvena kontrola i nadzor,
4. raunovodstveno planiranje i analiza.

Kriterijum za ovakvu podelu raunovodstvenog
informacionog sistema je vrsta posla koja se u
njegovim podsistemima obavlja.
U narednom grafikonu dat je prikaz RIS-a sa
stanovita njegovih navedenih sastavnih delova:
Izmeu navedenih delova RIS-a postoji tesna
povratna povezanost.
Tako, na primer, podaci sakupljeni i klasifikovani u
knjigovodstvu, kao osnovnom i istorijski
najstarijem delu RIS-a, polazna su osnova za
obavljanje delatnosti u ostalim delovima RIS-a, s
tim da i ovi delovi, svaki na svoj nain povratno
utiu na rad knjigovodstva.
Grafikon: Meusobni odnos delova
raunovod- stvenog informacionog
sistema
Legenda:
Obavezno koristi podatke .
Korisno je koridenje podatka ...
Raunovodstvena kontrola - - - - - - - - - - - - - -
Prethodno navedeno strukturiranje RIS-a
bazirano je na vrsti poslova koje obavljaju
njegovi podsistemi. To nije jedini kriterijum za
strukturiranje RIS-a.
Po kriterijumu korisnika, tj. namene i upotrebe
raunovodstvenih informacija (stvorenih u ranije
navedenim podsistemima raunovodstvenog
informacionog sistema) raunovodstveni
informacioni sistem se moe podeliti na dva
podsistema:

finansijsko raunovodstvo i
upravljako raunovodstvo.
2. Definisanje upravljakog
raunovodstva
Upravljako raunovodstvo je podsistem
raunovodstvenog informacionog sistema.
Razlika izmeu finansijskog i upravljakog
raunovodstva institucionalizovana je
sedamdesetih godina od strane Nacionalnog
udruenja amerikih raunovoa.[6]

[6] Prema: dr D. Dendid, Osnovi finansijskog raunovodstva, I knjiga, drugo
izdanje, DP Pronalazatvo, Beograd, 2000. godine, str. 4.

Finansijsko raunovodstvo je eksterno
orijentisano, jer su njegove informacije
preteno namenjene eksternim korisnicima.
Njegov glavni zadatak se svodi na polaganje rauna
od strane uprave preduzeda, odnosno pruanje
prave slike o imovini, finansijskoj situaciji i
rezultatu poslovanja preduzeda.
Upravljako raunovodstvo je interno orijentisano,
jer njegove informacije, uglavnom, koriste interni
korisnici, a prvenstveno rukovodstvo preduzeda.
Njegov glavni zadatak se svodi na pruanje
informacija koje zahteva rukovodstvo preduzeda,
a koristi ih za svrhe planiranja, donoenja
poslovnih odluka i kontrole poslovanja.
Minimalnu sadrinu upravljakog raunovodstva
ine:
obraun trokova i uinaka s kalkulacijom,
priprema cost-benefit analiza za potrebe
donoenja poslovnih odluka,
raunovodstveno planiranje i
raunovodstvena kontrola ostvarenja.
Veza upravljakog raunovodstva sa korisnicima
se moe prikazati i u obliku piramide:
Grafikon: Potrebe nekih internih korisnika za
raunovodstvenim informacijama
[7] Sa porastom nivoa rukovodstva sve vie se koriste informacije iz eksternih
informacionih sistema.
Oblik piramide je izabran i zbog toga da
pokae da se sa nivoom rukovodstva smanjuje
koliina informacija koju rukovodstvo zahteva od
raunovodstva [7].
U narednom grafikonu dat je uporedni prikaz
finansijskog i upravljakog raunovodstva sa
stanovita korisnika, namene informacija,
vremena izvetavanja, regulative, vremenske
orijentisanosti i predmeta posmatranja.
Grafikon: Upravljako i finansijsko raunovodstvo kao
podsistemi raunovodstvenog informacionog sistema
[8] Prema: dr Duan Dendid, Osnovi finansijskog raunovodstva, I knjiga,
drugo izdanje, DP Pronalazatvo, Beograd, 2000. godine, str. 4.
Upravljako i finansijsko raunovodstvo
najede nisu dve potpuno odvojene celine u
preduzedu.
Informacije finansijskog raunovodstva se
znaajno koriste u mnogim upravljakim
odlukama.
Dosta upravljakih raunovodstvenih informacija
su u stvari finansijske raunovodstvene
informacije preureene da odgovaraju odreenoj
upravljakoj svrsi[8].
Zbog toga ne treba oekivati da u RIS-u
preduzeda uvek postoje zasebno i finansijsko
raunovodstvo i deo koji je isto upravljako
raunovodstvo.

Upravljako raunovodstvo je aktivnost koja
bi trebalo da bude utkana u proces
rukovoenja u svim preduzedima.

Deo organizacionih aktivnosti obuhvadenih
upravljakim raunovodstvom imao je 4
prepoznatljive razvojne etape:
1. prva etapa - u fokusu su faktori procesa rada i
finansijska kontrola, kroz koridenje budetiranja i
tehnologija raunovodstva trokova;
2. druga etapa - od 1968. godine u fokusu je
priprema informacija za rukovodstvo planiranja i
kontrole, kroz koridenje kako tehnologija tako i
odluka analize i odgovornosti raunovodstva;
3. treda etapa - od 1985. godine panja je bila
usmerena na smanjenje rasipanja resursa koji
se koriste u poslovnim procesima, kroz
koridenje poslovne analize i tehnologija
rukovoenja trokovima;
4. etvrta etapa - od 1995. godine panja se
pomera na stvaranje ili kreiranje vrednosti
kroz efektivnije koridenje resursa.

Grafikon: Faze u razvoju upravljakog raunovodstva
Dalje obrazlaganje upravljakog
raunovodstva uradidemo kroz obradu:
1. sutine i predmeta obrauna trokova i uinaka,
kao raunske osnove upravljakog raunovodstva,
njegovog ustrojstva i prikaze naina obraunavanja
trokova i uinaka i kalkulacija cena kotanja;
2. raunovodstvenog planiranja, analize i
raunovodstva odgovornosti; i
3. donoenje poslovnih odluka na bazi podataka
upravljakog raunovodstva
Sadraj
Raunovodsto trokova
1
Obraun trokova i ulinaka
2
Ustrojstvo obrauna trokova i uinaka
3
Organizaciona struktura
4
II. Obraun trokova i uinaka
1. Sutina i predmet obrauna trokova i uinaka

Obraun trokova i uinaka je deo
raunovodstvenog informacionog sistema.
Istovremeno on predstavlja raunsku osnovu
upravljakog raunovodstva.
U teoriji i praksi ne postoji jedinstveno miljenje o
nazivu ovog dela raunovodstvenog informacionog
sistema.
Najedi nazivi koji se sredu u strunoj literaturi i praksi su:
raunovodstvo trokova,
obraun trokova i uinaka,
pogonsko knjigovodstvo,
interni obraun,
obraun proizvodnje,
pogonski obraun, itd.

Razlike u nazivima potiu delom i iz razliite
sadrine koju po pojedinim autorima
obuhvata ovaj deo raunovodstvenog
informacionog sistema.
U ovom radu smo se opredelili da raunovodstvo
trokova, obraun trokova i pogonsko
knjigovodstvo nisu sinonimi, kao i da se radi o
razliitim delovima raunovodstvenog
informacionog sistema.
Pri obrazlaganju sutine i predmeta obrauna
trokova i uinaka odredidemo znaenje svakog od
ovih pojmova i njihove meusobne odnose.
a). Raunovodstvo trokova

Jednu od prihvatljivih definicija raunovodstva
trokova dao je Mellerovich.
Po njemu: Raunovodstvo trokova je
obuhvatanje i obraunavanje pogonskih trokova i
uinaka.
Ono je samo jedan deo raunovodstva preduzeda i
nalazi svoje granice u podrujima koja se obrauju
u drugim njegovim delovima.
Raunovodstvo trokova je obraun
proizvodnog procesa, unutranjih pogonskih
dogaaja.
Njegovo podruje otpoinje, prema tome,
onde gde otpoinje proizvodni proces,
ulaganje dobara u proizvodnju, a zavrava se
tamo gde su uinci pripremljeni za prodaju.

Raunovodstvo trokova, po Mellerovich-u, obuhvata:
1. obraun proizvodnje:
a) obraun trokova po vrstama,
b) obraun trokova po mestima,
v) obraun trokova po nosiocima,
2. kalkulaciju,
3. kratkoroni obraun uspeha,
4. obraun planskih trokova,
5. pogonsko uporeivanje,
6. statistiku trokova i
7. analizu trokova.
Ovakvo definisanje pojma raunovodstva
trokova je prihvatljivo, s tim to stalno treba imati u
vidu istorijski proces njegovog nastajanja i razvoja, ali i
istorijski proces nastajanja i razvoja raunovodstva.
Dok je poslovanje bilo jednostavno i po obimu malo,
privrednik je mogao da pamti mnoge informacije
potrebne za uspeno poslovanje.
Meutim, kada je poslovanje postalo obimnije i
sloenije, pamdenje je postajalo nedovoljno, pa se
beleke javljaju kao nuna dopuna nesavrenom
ljudskom pamdenju.
Te beleke su, u sutini, poetni oblici knjigovodstva.
U poetku beleke su bile nesistematizovane,
da bi sa razvojem privrede i poslovanja
postajale sve sistematinije i sreenije.
Stalno povedavanje i usavravanje tih evidencija
dovodilo je do razvoja knjigovodstva.
U toku svog razvoja, naroito u dvadesetom veku,
pojedini delovi knjigovodstva su sve vie dobijali u
znaaju, kako po broju rauna koji su se na njih
odnosili, tako i po znaaju podataka koje su oni
pruali.

Takoe je svaki od tih delova morao da
reava svoje specifine probleme, a to je
uslovilo primenu specifinih metoda i
postupaka u njihovom radu.
To se, u prvom redu, odnosi na onaj deo
knjigovodstva u kojem se vrilo obuhvatanje
trokova (tzv. pogonsko knjigovodstvo), kao i
na neke druge analitike delove tadanjeg
knjigovodstva kao celine.



Dakle, stalno irenje raunskog sistema dvojnog
knjigovodstva, primena specifinih metoda i
postupaka, kao i permanentno planiranje, kontrola
i analiza knjigovodstvenih podataka nametnuli su
zahtev da se pojedini poslovi izdvoje iz
knjigovodstva i da se na odreeni nain
sistematizuju, odnosno srede u odgovarajude
celine (obraun trokova i analiza,
raunovodstveno planiranje i analiza i dr.).
Ovako izdvojeni delovi zajedno sa knjigovodstvom
predstavljali su jednu novu celinu -
raunovodstvo.
Slian istorijski put nastanka imalo je i
raunovodstvo trokova.
Sa poetnim razvojem knjigovodstva obezbeivane
su i odreene evidencije o trokovima, naroito
podaci o visini pojedinih vrsta trokova.
Ved smo rekli da je sa razvojem knjigovodstva
dolo do razvoja poslova u vezi sa
trokovima, to je dovelo do izdvajanja tih
poslova u posebnu celinu,
tzv. pogonsko knjigovodstvo i nastanka
raunovodstva.

Sa razvojem privrede dobijale su u znaaju
informacije o trokovima, i to ne samo one o
njihovoj visini i vrsti, ved i informacije iz
domena planiranja, analize, kontrole i
statistike trokova.
U zavisnosti od intenziteta potreba za
informacijama o trokovima u pojedinim
delovima raunovodstva razvijali su se
poslovi u vezi sa trokovima.



Ukoliko su ti poslovi postajali veliki po obimu,
nastajalala je situacija da je racionalnije te poslove
izdvojiti u posebnu slubu.
Ako, na primer, u okviru raunovodstvene analize
doe do povedanja poslova u vezi sa analizom
trokova, mogu se ti poslovi izdvojiti u posebnu
slubu - slubu analize trokova.
Dakle, do nastanka raunovodstva trokova
dolazi u sluajevima kada iz pojedinih delova
raunovodstva (raunovodstvenog planiranja,
raunovodstvene kontrole i poslovne statistike)
doe do izdvajanja poslova u vezi sa trokovima.
U tom sluaju ti izdvojeni delovi sa obraunom
trokova i uinaka inili bi raunovodstvo trokova.
Raunovodstvo trokova prua informacije kako
upravljakom, tako i finansijskom raunovodstvu.
Grafikon: Odnos podsistema raunovodstvenog informacionog
sistema
Raunovodstvo trokova nemaju sva preduzeda
Imade ga samo ona kod kojih je racionalno izdvojiti
poslove u vezi sa trokovima iz pojedinih delova
raunovodstva i formirati ih kao posebne slube.
U zavisnosti od organizacije preduzeda moe se
desiti i da tako formirane slube ne budu
jedinstvena celina - raunovodstvo trokova, ved
da budu u okviru razliitih sektora preduzeda, npr.
obraun trokova u okviru finansijskog sektora, a
analiza trokova u okviru tehnikog sektora, itd.
Retka su preduzeda kod kojih je celishodno
organizovanje raunovodstva trokova kao
posebne samostalne slube.
To su na primer, velika i sloena preduzeda.
Smatramo da je u vedini preduzeda celishodnije
razmiljati o upravljakom raunovodstvu, koje,
uglavnom, podrazumeva:
obraun trokova i uinaka, raunovodstveno
planiranje i kontrolu.

Pojam obrauna trokova
Obraun trokova ili raunovodstvo trokova je
glavni deo upravljakog raunovodstva, iji je
zadatak da priprema i interpretira informacije
finansijskog raunovodstva i analitiki
obraunava prihode, trokova i rezulate po
raznim aspektima rentabilnosti i ekonominosti.
U tom smislu, on se izvorno bavi:
1. klasifikovanjem trokova prema nainu
ponaanja, uedu u formiranju vrednosti,
resursima koji se troe, periodu pripadanja,
nainu odredjivanja i sl.;
2. grupisanjem trokova prema funkcijama,
aktivnostima i procesima, specijalnim
poduhvatima, proizvodima, podrujima
odgovornosti i drugim aspektima ekonominosti i
rentabilnosti;
3. raspodelom trokova na krade vremenske periode,
organizacione delove, poslove, procese, proizvode
i drugim poslovnim aspektima kao to su prodajni
centri, prodajne teritorije, kanali distribucije,
znaajniji kupci, grupe kuaca...

b). OBRAUN TROKOVA I UINAKA
Obraun trokova i uinaka obuhvata
pogonsko knjigovodstvo i kalkulaciju cene
kotanja sa konkretnim zadatkom
obuhvatanja, raspodele, alokacije
(dodeljivanja) trokova uincima, a u
pojedinim sluajevima i povezivanje trokova
i prihoda po nosiocima trokova.
Obraun trokova i uinaka je, dakle, ui pojam
od pojma raunovodstva trokova, jer
raunovodstvo trokova obuhvata i neke delatnosti
koje ne mogu da budu predmet obrauna trokova
i uinaka.
To je, u prvom redu, sluaj sa:
- statistikom trokova,
- kratkoronim obraunom uspeha,
- analizom trokova, itd.

Pored naziva obraun trokova i uinaka esto se
srede i naziv obraun proizvodnje.
Smatramo da je obraun trokova i uinaka
pogodniji naziv, jer se obraun trokova moe
raditi i u preduzedima koja nemaju proizvodnju u
klasinom smislu rei.
Pogonsko knjigovodstvo je deo obrauna trokova i
uinaka.
Poreklo naziva pogonsko knjigovodstvo verovatno
lei u shvatanju da ono obuhvata i prouava sve
poslovne promene koje nastaju u proizvodnji.
S obzirom da se proizvodni procesi odvijaju u
uim organizacionim delovima preduzeda, koji
se najede nazivaju pogoni, otuda i naziv
pogonsko knjigovodstvo.
Taj naziv nije ba adekvatan, jer sva preduzeda
nemaju pogone, npr. trgovinska preduzeda.
Bez obzira na to mi demo u ovom radu prihvatiti
naziv pogonsko knjigovodstvo, jer on odgovara sa
stanovita preduzeda na ijem primeru demo
izvriti prikaz obraunavanja trokova i uinaka.

Isto tako problematika obrauna trokova je
najizraenija kod proizvoakih preduzeda koja
uglavnom imaju pogone.
Pored ovog naziva moe se sresti i naziv interni
obraun, zbog toga to ovaj deo raunovodstva
obuhvata oblast internog poslovanja.
Naziv pogonsko knjigovodstvo, koji mi prihvatamo
u ovom radu, delimino odgovara Mellerovich-
evom nazivu obraun proizvodnje.
Bez obzira na naziv, zadatak pogonskog
knjigovodstva je da ... sve podatke o nastalim
trokovima poslovanja (u svim organizacionim
delovima preduzeda) prikupi, te da ih - zavisno ta
se od njega trai - na odgovarajudi nain proknjii,
odnosno obradi.

Sadrinu pogonskog knjigovodstva treba
odreivati polazedi od zahteva koji se
postavljaju u vezi sa trokovima - da treba
odgovoriti na pitanja:
ta se troi,
gde i
u vezi sa im se troi;
Uz svako od ovih pitanja stoji i pitanje visine
trokova.

Rekapitulacija - Obrauna trokova i uinaka
Obuhvata: pogonsko knjigovodstvo i kalkulaciju cene kotanja
ui pojam od pojma Raunovodstva trokova
Pogonsko knjigovodstvo zadatak: sve podatke o nastalim trokovima poslovanja prikupi,
te da ih proknjii i na kraju obradi
Sadrina pogonskog knjigovodstva odgovor na pitanja:
1. ta se troi finansijsko knjigovodstvo klasa 5
2. Gde i
3. U vezi sa im se troi
Obraun trokova i uinaka
U zvaninom kontnom okviru za preduzeda i
zadruge
u Republici Srbiji za reanje klasa i rauna u
okviru klasa primenjen je bilansni princip.
Zbog toga finansijsko knjigovodstvo odgovara na
prvo pitanje ta se i koliko troi. Naime, u
finansijskom knjigovodstvu predviena klasa 5 -
Rashodi. U njoj se evidentiraju nastali trokovi i to
po vrsti, imajudi u vidu ta je troeno. Na ostalim
klasama finansijskog knjigovodstva ne postoje
rauni sa kojih bi se dobio odgovor na ostala dva
pitanja: gde i u vezi sa im se troe faktori procesa
rada, tj. gde i u vezi sa im nastaju trokovi.
To je i normalno, jer odgovore na ova dva pitanja
ne treba da prua finansijsko knjigovodstvo.
Ove odgovore je u stanju da prui jedino obraun
trokova i uinaka, tj. pogonsko knjigovodstvo i to
preko svojih rauna (u naoj zemlji to su rauni
klase 9).
Iz ega izvlaimo zaljuak da shodno propisanom
kontnom okviru sadrinu pogonskog knjigovodstva
ine rauni klase 9.
S obzirom da smo rekli da su predmet obrauna
trokova i uinaka i pogonskog knjigovodstva
trokovi i uinci, potrebno je da ih ukratko definiemo.
Uinak se najuoptenije moe definisati kao rezultat
odreene aktivnosti.
Trokovi su novani izraz troenja dobara i usluga u vezi
stvaranja odreenih uinaka.
Nastali trokovi i stvoreni uinci predstavljaju polaznu
osnovu za raunanje cena kotanja. Na ovom mestu
cenu kotanja moemo definisati kao iznos trokova
koji su nastali u vezi stvaranja odreenog uinka.
Kalkulacija cene kotanja
je postupak koji se obavlja vanknjigovodstveno i
predstavlja utvrivanje ili obraun trokova jednog
proizvoda ili usluge. To je, dakle, postupak po kome se
rauna cena kotanja pojedinih uinaka.
Prema tome osnovni zadatak kalkulacije cene kotanja
(shvadene kao postupak) je da, polazedi od podataka
koje prua pogonsko knjigovodstvo, utvrdi cenu
kotanja uinaka.
Pored ovakvog shvatanja kalkulacije postoji i tretiranje
kalkulacije kao dokumenta (o emu demo kasnije vie
govoriti).
Bez dobrog obrauna trokova i uinaka nema
dobrog
finansijskog knjigovodstva i obrnuto. Da bismo
imali dobar obraun trokova i uinaka moramo
izabrati odgovarajudu metodologiju i na
odgovarajudi nain ga organizovati.
Organizacione i metodoloke probleme obrauna
trokova i uinaka prikazademo na primeru
hipotetikog preduzeda Vojvoanka. Radi se o
preduzedu iz prehrambene industrije, ija je glavna
delatnost prerada voda.
2. Ustrojstvo obrauna trokova i
uinaka
Ustrojstvo obrauna trokova i uinaka predstavlja
prilino sloen posao, jer na njegovo organizaciono
ustrojstvo utie veliki broj faktora.
Svi se oni mogu svrstati u nekoliko velikih grupa:
1. organizaciona struktura preduzeda,
2. faktori procesa rada,
3. zadatak i smisao obrauna trokova,
4. zakonski propisi i organizacija raunovodstva u
preduzedu i
5. prilagodljivost uvedenog sistema obrauna trokova.
Obraun trokova predstavlja:
skup naela, metoda i postupaka utvrivanja
podataka o prihodima, trokovima i rezultatima u
razliite svrhe informisanja kao to su:
- kratkoroni obraun rezultata,
- balasniranje zaliha i rezultata,
- periodino planiranje i kontrolu,
- odluivanje,
- formiranje cena,
- stimulativno nagradjivanje i sl.
Definicija obrauna trokova koja
pledira da bude sveobuhvatna, bila bi:
obraun trokova je analitiki ralanjen bilans
uspeha preduzeda prema razliitim aspektima
rentabilnosti i ekonominosti, koji, pri tom,
pbezbedjuje odredjivanje i bitno drugaijih
mera uspeha od onih koje direktno proizilaze
iz mera uspeha preduzeda kao celine, odnosno
odredjivanje performansi kako finansijskog
tako i nefinansijskog karaktera.

Sadraj obrauna trokova
Shodno prednjem poimanju sadrina obrauna
trokova organizovanog na sopstvenom sistemu
rauna kontnom planu sa odlikom
knjigovodstvene potpunosti protee se na:
1. preuzimanje trokova preduzeda od finansijskog
raunovodstva o njihovo rasporedjivanje po
mestima;
2. obraun izmedju mesta trokova i alokacija
trokova na nosioce uspeha u skladu sa
odgovarajudim sistemom obrauna trokova;
3. kalkulaciju cene kotanja nosilaca trokova;

4. obuhvatanje stanja i kretanja zaliha nedovrene
proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda,
odnosno zaliha uinaka i to analitiki do nivoa
dobitnih centara, grupa proizvodjaa, redje do
nivoa pojedinanih proizvoda;
5. preuzimanje prihoda od prodaje proizvoda i uslua i
obraun periodinog poslovnog rezultata analitiki
do nivoa dobitnih centara, grupa proizvoda,
znaajnih proizvoda trita ili slinih aspekata
planiranja i kontrole trokova i rezultata po
navedenim aspektima.
Sa takvom svojom sadrinom, obraun trokova
predstavlja analitilki ralanjen bilans uspeha
preduzeda prema razliitim aspektima i
rentabilnosti i ekonominosti.
Shodno tome, u obraunu trokova mogude je
jedan isti oblik rezultata analitiki interpretirati po
relevantnim osnovama, ali i zahvaljujudi razvijenim
sistemima obrauna trokova, utvrdjivati razne
oblike rezultata kao poluga i instrumenata
upravljanja.
Navedeni faktori utiu kako na kvalitativno tako i na
kvantitativno ustrojstvo obrauna trokova i
uinaka.
Dejstvo ovih faktora je meusobno tesno povezano,
tako da nedemo podvajati faktore koji iskljuivo
utiu na jedno ili drugo podruje, ved demo pri
razmatranju svakog pojedinanog faktora objasniti
njihov uticaj na oba podruja.
Pri ustrojstvu obrauna trokova i uinaka, kao i pri
ustrojstvu svake druge delatnosti mora se voditi
rauna o ekonominosti.
I u obraunu trokova nastaje odgovarajudi deo
trokova poslovanja.
Svako sitniarenje i suvino detaljisanje povedava
trokove.
Da bi se oni izbegli, mora se nastojati da se do
odgovarajudih podataka doe najkradim i
najjednostavnijim putem.

Analitika orijentacija obrauna
trokova

Preduzede je uglavnom sloen sistem.
Upravljanje takvim sistemom pretpostavlja
raspoloivost relevantnih informacija o merama
uspeha raznih delva, vremenskih perioda, objekata
delovanja i segmenata aktivnosti.
Drugim reima, da bi se maksimalno povedao dobitak
preduzeda kao celine, potrebno je adekvatno
upravljanje njegovim konstitutivnim elementima
zadacima, procesima i aktivnostima.
Tako se periodini poslovni dobitak moe analitiki
interpretirati: u vremenu, prostoru, prema predmetu
delovanja i prema poljima delovanja preduzeda.
Godinji raun i periodini obraun za est meseci
najede su propisani kao obavezni i u
nadlenosti su finansijskog raunovodstva.
Analitikom interpretacijom periodinog poslovnog
rezultata u vremenu stvaraju se uslovi za:
1. podizanje kvaliteta raunovodstvenih informacija
sa aspekta blagovremenosti;
2. merenje efikasnosti upravljanja u kradim
vremenskim periodima od zvanino propisanih;
3. merenje doprinosa pojedinih kradih vremenskih
perioda rezultatima oficijalno prihvadenih perioda
izvetavanja.

Posebno znaajna dimenzija rezultata preduzeda je
njegova analitika interpretacija prema uim
organizacionim delovima.
Istinska efikasnost i uspenost izvravanja
postavljenih zadataka, odnosno, racionalno
upravljanje preduzedem zahteva decentralizaciju
samog upravljanja.
Poslovna praksa eksplicite dokazuje da preduzeda sa
decentralizovanim stilom upravljanja lakse ostvaruju
svoj razvoj i postiu znaajniji uspeh.
Mesto trokova je organizacioni deo
preduzeda za koji postoji definisan i merljiv
uinak.
To su raznovrsni pogoni i druge sline
organizacione jedinice, koje nemaju gotov
proizvod za trite, a ukoliko ga imaju, one
nisu odgovorne za njihovu prodaju.

d). ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEDA
Pojavljuju se kako kod preduzeda sa
funkcionalnom tako i kod preduzeda sa
divizionalnom organizacijom. Ove organizacione
jedinice su odgovorne samo za ekonomino
poslovanje, pa otuda i naziv jedinice planiranja i
kontrole ekonomidnosti. Efikasnost mesta trokova
meri se odnosom stvarnih i priznatih standardnih
(planiranih) trokova za kvalitetno izvrenje obima
aktivnosti koji se izraava u norma satima,
mainskim satima i jedinicama proizvoda i usluga.
Takav nain merenja efikasnosti mesta trokova ini
osnov unutranje ekonomije preduzeda.
Nasuprot mestima trokova, mesta diskrecionih
rashoda su one organizacione jedinice preduzeda iju
visinu trokova uglavnom odreuju organi upravljanja
po principu diskrecionog prava.
Za ove organizacione jedinice ne moe da se postavi
pravo merilo efikasnosti, jer nema uoljive uslovljenosti
izmeu trokova i efekata u kratkom roku. Iz tih razloga
mera njihove efikasnosti svodi se na uporeivanje
planiranih i ostvarenih trokova na periodinoj osnovi.
U organizacione jedinice ove vrste spadaju:
opta uprava i administracija, istraivanje i razvoj,
promocija i sline marketing aktivnosti.

Jedan od faktora koji utiu na organizacionu
strukturu
obrauna trokova i uinaka je organizaciona
struktura preduzeda.
Ved smo rekli da finansijsko knjigovodstvo
odgovara na pitanje ta se troi, tj. koji su trokovi
nastali, dok obraun trokova odgovara na pitanje
gde i u vezi sa im nastaju trokovi.
Da bi moglo da se odgovori na pitanje gde nastaju
trokovi treba poznavati organizacionu strukturu
preduzeda, tj. treba znati gde sve u preduzedu oni
mogu da nastanu.
Obraun trokova i uinaka se ne bavi samo
trokovima ved i uincima, tako da poznavanje
organizacione strukture pomae i da se utvrde
mesta gde u preduzedu nastaju uinci.
Da bi preduzede moglo da ostvari svoj zadatak,
moraju da budu ispunjene odgovarajude
organizacione pretpostavke.
One se ogledaju u formiranju odreenih
organizacionih delova sa jasno definisanim
zadacima i razgranienim odgovornostima.

Mesta (centri) prihoda su organizacione jedinice
preduzeda odgovorne za prodaju i distribuciju
proizvoda.
Njihova ostvarenja se planiraju po osnovu prihoda i
doprinosa rezultatu preduzeda putem cena,
prodatih koliina i strukture prodaje. Tipina
organizaciona jedinica ove vrste jeste prodaja.
U savremenim preduzedima koja se karakteriu
diverzifikovanom proizvodnjom, irokim
asortimanom proizvoda, ekspanzijom na nova
trita kao i usmerenodu na odreene kategorije
kupaca, najede ue organizacione jedinice su tzv.
dobitni centri.
Odgovorne su za proizvodnju i prodaju, odnosno za
trokove, prihode i rezultat.
Efiksanost ovih organizacionih jedinica meri se
ostvarenim prihodom, trokovima i rezultatom.
Centri dobiti su u mogudnosti da optimizacijom odnosa
obima, kvaliteta, asortimana, cene i trokova
maksimiraju svoj dobitak.
U tome im pomau instrumenti marginalne analize, koji
su produkt odgovarajudeg sistema obrauna trokova.
Centri dobiti, ili kako se jo nazivaju poslovne, odnosno
strateke jedinice, su zbir mesta trokova, mesta
diskrecionih rashoda i mesta prihoda.

Osnovna karakteristika ovih jedinica jeste da su one
relativno samostalne i trino orijentisane sa
svojim sopstvenim proizvodom.
Investicioni centri ili jedinice za uspeno ulaganje
odgovorne su kako za ostvareni rezultat tako i za
vrednost uloenog kapitala.
Drugim reima, kriterijum uspenosti ili mera
efikasnosti ovog tipa organizacionih jedinica je
stopa prinosa na angaovana sredstva. Ove jedinice
imaju najvedu autonomiju, koja, kada je u pitanju
ulaganje, moe biti ograniena na ulaganja u tekudu
aktivu i kratkorone finansijske plasmane, a isto
tako moe obuhvatati i dugorona ulaganja.
Praksa, meutim, pokazuje da investicioni centar
ne
moe prikupljati sredstva sa trita kapitala.
Prema tome, iako posluju slino samostalnim
preduzedima, investicioni centri su sastavni delovi
jedinstvenog preduzeda.
Osnovna karakteristika savremenih preduzeda jeste
irok i raznovrstan asortiman proizvoda, koji se
proizvode na razliitim proizvodnim linijama, po
razliitim tehnologijama i namenjeni su razliitim
kupcima.
Poznato je da je asortiman proizvoda jedan od
znaajnih faktora u optimizaciji poslovnih dobitaka
preduzeda.
Shodno tome, vrlo su znaajne informacije o
rentabilnosti pojedinih proizvoda, grupa
proizvoda, proizvodnih linija, proizvodnih programa
i sl.
Te informacije moe na odgovarajudi nain jedino
obezbediti obraun trokova.
Na taj nain obraun trokova postaje nezaobilazna
informaciona osnova za donoenje odluka o tome
koji proizvod, grupu proizvoda, proizvodnu liniju ili
proizvodni program treba napustiti, odnosno
stimulisati.
Analitikom interpretacijom poslovnog rezultata po
predmetima delovanja omogudava se:
1. optimizacija proizvodno-prodajnog asortimana,
2. merenje rentabilnosti objekata delovanja i
3. merenje doprinosa pojedinih objekata delovanja
rezultatu preduzeda i njegovih delova.
Racionalno upravljanje zahteva informacije o
efikasnosti pojedinih polja delovanja ili
segmentima aktivnosti preduzeda. Tu se pre svega
misli na efikasnost prodajnih centara, prodajnih
teritorija, kanala distribucije, vedih kupaca ili grupa
kupaca i drugih segmenata marketing-miksa.
Ove informacije uopte se ne mogu dobiti iz
finansijskog raunovodstva. Jednostavno,
njegova tehnologija ne produkuje takve
informacije.
Te informacije moe jedino produkovati obraun
trokova obezbeujudi na taj nain druge aspekte
posmatranja rezultata preduzeda. Ovom
analitikom interpretacijom obezbeuje se:
1. merenje efikasnosti segmenata aktivnosti i
2. merenje doprinosa segmenata aktivnosti rezultatu
preduzeda i njegovih delova.

Raunovodstvena teorija i praksa razvile su tri
sistema obrauna trokova i to:
- sistem obrauna po stvarnim trokovima,
- sistem obrauna po standardnim trokovima i
- sistem obrauna po varijabilnim trokovima.

Zahvaljujudi tome, obraun trokova moe
utvrivati razne oblike rezultata preduzeda kao
celine i njegovih uih organizacionih delova, ime se
obogaduje sistem instrumenata upravljanja
preduzedem.

Organizacioni delovi proizvodnog
preduzeda
Jedinstvenu klasifikaciju organizacionih delova
preduzeda, koja bi se koristila za potrebe obrauna
trokova, nije mogude dati. Razlog za to je postojanje
velike raznovrsnosti proizvodnih preduzeda.
Pored toga, obraun trokova se moe raditi i u
preduzedima iz drugih delatnosti (npr. ugostiteljstvo,
turizam, transport, trgovina i dr.).
S obzirom da su problemi obrauna trokova
najizraeniji u proizvodnim preduzedima, a i sva reenja
iz obrauna trokova tih preduzeda uglavnom vae i za
preduzeda iz ostalih delatnosti, dalje izlaganje
organizacione strukture bide prikazano za proizvodna
preduzeda, kakvo je i Vojvoanka.
S obzirom na prirodu poslova koji se u njima obavljaju sve
organizacione delove proizvodnog preduzeda moemo
svrstati u dva glavna funkcionalna podruja:
proizvodnu i
neproizvodnu delatnost preduzeda.
Sva proizvodna preduzeda imaju ova dva funkcionalna podruja.
Ovakva podela preduzeda bi odgovarala minimalnim zahtevima
razgranienja trokova za potrebe izrade kalkulacija na:
trokove proizvodnje u irem smislu,
trokove opteg upravljanja i prodaje i
trokove preduzeda kao celine (trokovi preduzeda kao celine
ne mogu direktno da se veu ni za jedno funkcionalno podruje).
Proizvodna delatnost proizvodnog preduzeda
Zavisno od zadataka koje obavljaju,
organizacioni delovi proizvodne delatnosti se
mogu sistematizovati u tri ue celine:
osnovnu delatnost,
sporednu delatnost i
pomodnu delatnost.
Osnovna delatnost predstavlja glavnu proizvodnu delatnost
preduzeda.
Ona obuhvata one organizacione delove preduzeda u
kojima se stvaraju, odnosno proizvode proizvodi ili
usluge zbog kojih je preduzede i osnovano. Tako na
primer, u jednoj fabrici sokova u osnovnu delatnost
spada proizvodnja koncentrata soka, priprema soka i
njegovo flairanje, tj. organizaci- oni delovi koji
neposredno uestvuju u proizvodnji sokova. Pored njih
u osnovnu delatnost spada i priprema proizvodnje i
sline delatnosti, odnosno organizacioni delovi koji na
odgovarajudi nain doprinose normalnom
funkcionisanju procesa rada unutar osnovne delatnosti.
Sporedna, odnosno dopunska delatnost obuhvata one
organizacione delove proizvodnog preduzeda
koji se bave oplemenjivanjem otpadnih materija ili
daljom preradom proizvoda osnovne delatnosti
(npr. prerada kotica od voda u persipan masu,
briketirnica u rudnicima uglja i sl.).
U sporednu delatnost spadaju i organizacioni delovi
koji se bave izradom ambalae za pakovanje
proizvoda iz osnovne delatnosti.
Za razliku od osnovne, koju ima svako
proizvodno preduzede, sporedna delatnost ne
mora da bude zastupljena u svakom od njih.
Postojanje sporedne delatnosti zavisi od
karaktera osnovnedelatnosti, kao i od tenji
uprave datog preduzeda.
U odnosu na osnovnu sporedna delatnost
ima produni, odnosno dopunski karakter.

Pomodna delatnost obuhvata one
organizacione delove proizvodne
delatnosti
iji je zadatak da obezbede normalne uslove za
funkcionisanje, u prvom redu osnovne i sporedne, a
takoe i neproizvodne delatnosti preduzeda.
Unutar pomodne delatnosti kao celine mogu biti
zastupljeni razni organizacioni delovi, kao na primer,
radionica za opravke, kotlarnica, vozni park i dr.
Po pravilu sva proizvodna preduzeda imaju neku od
pomodnih delatnosti.
Njihov broj i struktura prvenstveno su uslovljeni
mogudnodu i isplativodu pribavljanja usluga od drugih
preduzeda.
Sem navedenih u proizvodnu delatnost spadaju i oni
organizacioni delovi preduzeda
koji se bave istraivanjem i razvojem proizvodnih
postupaka i uvoenjem novih proizvoda.
To su u prvom redu sluba razvoja, laboratorije,
prototip-radionice i sl.
Sem toga proizvodnoj delatnosti pripada i tehniki
biro koji pre poetka proizvodnje vri njenu
pripremu, konstrukciju i dr.
Svaka od navedenih delatnosti se moe dublje
ralaniti na ue organizacione delatnosti (o emu
demo kasnije vie govoriti).
Neproizvodna delatnost proizvodnog preduzeda
Sa gledita funkcije koju obavljaju organizacioni
delovi neproizvodne delatnosti se mogu svrstati u
tri ue celine i to:
nabavku, upravu i prodaju.
Nabavka obuhvata one organizacione delove
proizvodnog preduzeda koji se bave nabavkom
materijala i drugih faktora procesa rada, kao i
organizacione delove koje nabavljeni materijal
primaju, uvaju odravaju i izdaju (magacini
materijala i drugih elemenata proizvodnje).
Uprava obuhvata one organizacione delove preduzeda koji
povezuju rad svih ostalih organizacionih delova u preduzedu,
kako onih u okviru proizvodne tako i onih unutar
neproizvodnih delatnosti.
Prodaja obuhvata one organizacione delove preduzeda iji je
zadatak prodaja proizvedenih proizvoda ili usluga, prevoz
proizvedenih proizvoda do kupaca, kao i one organizacione
delove u kojima se proizvodi uvaju da bi se kasnije otpremili
kupcima (magacini gotovih proizvoda).

Navedeno ralanjavanje preduzeda na delatnosti ne mora da
odgovara svim preduzedima. Kod pojedinih preduzeda bi
ovakvo ralanjavanje bilo nedovoljno, dok neka druga preduzeda,
moda, ne bi imala sve navedene delatnosti.
Preduzede Vojvoanka ima sve navedene delatnosti izuzev
sporedne.
Prikazana podela preduzeda na delatnosti uraena je imajudi u vidu
prirodu poslova koji se u njima obavljaju.
Pored ovog kriterijuma za podelu preduzeda na ue organizacione
delove koriste se i drugi kriterijumi.
Naroito se vodi rauna o efikasnosti upravljanja i rukovoenja. Poto
unutranja organizacija preduzeda nije zakonom propisana, sredu se
razliiti organizacioni delovi preduzeda: delatnosti, sektori, radne
jedinice, pogoni, itd.
to se tie odnosa delatnosti i nekog drugog oblika unutranje
organizacije preduzeda mogudi su razliiti sluajevi.
Na primer, delatnost moe da obuhvata jednu ili vie radnih jedinica,
ali je moguda i situacija da jedna radna jedinica obuhvata vie
delatnosti. Slina je situacija i sa drugim delovima preduzeda:
sektorima, pogonima i dr.
U preduzedu Vojvoanka unutranja organizacija je postavljena kroz
sektore, a u okviru njih kroz radne jedinice i slube. Postoje etiri
sektora: proizvodni, komercijalni, finansijski i opti sektor.
U okviru proizvodnog sektora formirane su radne jedinice:
RJ koncentrati (o.d.), RJ suvo vode (o.d.), RJ rakija (o.d.), RJ hladnjaa
(o.d.), RJ sokovi, (o.d.), RJ umski plodovi (o.d.), RJ odravanje (p.d.).
Skradeni grafiki prikaz bi mogao da izgleda:
ema proizvodnog preduzeda Vojvoanka ili
umadinka
umadinka
Proizvodni
sektor
PJ Koncentrati

RJ suvo vode RJ Rakija RJ Hladnjaa RJ Sokovi
RJ umski
plodovi
RJ Odravanje
Komercijalni
sektor
Finansiski
sektor
Opti sektor
Proizvodni sektor: Osnovna i
pomodna delatnost
Komercijalni sektor: 3 delatnosti:
1. Nabavka
2. Prodaja
3. Pomodna delatnost (transport)
Obraun trokova se ne vezuje za
delatnosti ved za mesta trokova (najue
organizacione delove preduzeda
Oigledno je da se u okviru proizvodnog sektora
obavljaju i osnovna i pomodna delatnost. Te
delatnosti nisu formirane kao zasebna celina,
mada je uvek mogude stvoriti predstavu ta bi u
koju delatnost spadalo.
Finansijski i opti sektor se ne ralanjavaju na
radne jedinice, ved na slube.
Ova dva sektora zajedno ine neproizvodnu
delatnost - upravu.
Dakle, dva sektora ine jednu delatnost.
Komercijalni sektor se ralanjava na dve slube
i na jednu radnu jedinicu:
sluba nabavke, sluba prodaje i RJ transport
(p.d.).
Oigledno je da ovaj sektor sadri tri delatnosti:
nabavku,
prodaju i
pomodnu delatnost.

Skradenica o.d. predstavlja osnovnu delatnost a p.d. pomodnu delatnost
S obzirom da se u obraunu trokova trokovi ne
vezuju za delatnosti, niti za neke od
navedenih uih organizacionih delova delatnosti
(kasnije demo videti zato), ved za tzv. mesta
trokova (kao najue organizacione delove
delatnosti) to podela preduzeda na delatnosti nije za
obraun trokova toliko bitna koliko podela na
mesta trokova.
Meutim, moemo redi da podela preduzeda na
delatnosti predstavlja poetni korak u podeli
preduzeda na mesta trokova.
Kao i svaka druga podela preduzeda na ue
organizacione delove tako I podela na mesta
trokova je zasnovana na nekim kriterijumima.
Za shvatanje tih kriterijuma, kao i pojma mesta
trokova neophodno je prvo objasniti pojmove
uinaka i nosilaca trokova.

Uinci i nosioci trokova
Uinci predstavljaju rezultat rada ili poslovanja preduzeda i
pojedinih njegovih delatnosti, odnosno pojedinih
organizacionih delova proizvodnog preduzeda.
Radom preduzeda, pored uinaka njegovih organizacionih
delova, zatim proizvoda i usluga (kao uinaka celog
preduzeda), nastaju i trokovi.
Nastali trokovi ne mogu da ostanu nerasporeeni, ved se
mora odrediti njihov nosilac.
S obzirom da trokovi nastaju u vezi sa stvaranjem
navedenih uinaka, ti uinci predstavljaju nosioce trokova.
Treba razlikovati dve vrste uinaka a samim tim i
dve vrste nosilaca trokova:
uinci pojedinih organizacionih delova preduzeda i
uinci preduzeda.

Prvi uinci predstavljaju privremene nosioce
trokova,
dok drugi predstavljaju konane, tj. krajnje nosioce
trokova.
Uinci organizacionih delova proizvodnog preduzeda kao
privremeni nosioci trokova
Uinci organizacionih delova preduzeda se mogu
definisati kao usluge koje pruaju ti organizacioni
delovi, s tim to treba razlikovati uinke koji se vre
proizvodima i uinke koji se vre drugim organizacionim
delovima preduzeda.
U nastavku demo za svaku delatnost objasniti koje
uinke i kome prua i kako se, tj. kojom jedinicom mere,
ti uinci izraavaju.
Uinci organizacionih delova iz proizvodne delatnosti
imaju karakter proizvodnih uinaka-usluga.
Organizacioni delovi iz:
osnovne i
sporedne delatnosti svoje usluge pruaju
proizvodima,
dok organizacioni delovi iz pomodne
delatnosti svoje usluge pruaju, uglavnom,
drugim organizacionim delovima preduzeda.

Mada se u strunoj literaturi esto srede miljenje da su
uinci osnovne i sporedne delatnosti proizvodi koji su
proizvedeni u tim delatnostima, ipak smatramo da je pravilnije
redi da su uinci tih delatnosti usluge koje su one pruile tim
proizvodima.
Ovo se naroito dobro vidi kod proizvoda koji se proizvodi na vie
organizacionih delova (fazna proizvodnja).
U tom proizvodu su integrisani pojedinani uinci organizacionih
delova na kojima je on proizvoen. Ilustrujmo to na primeru
proizvodnje soka.
U toj proizvodnji postoje tri posebna organizaciona dela, tri faze, ili
jo bolje, tri grupe istovrsnih poslova:
proizvodnja koncentrata soka, priprema soka i flairanje soka.
Ovo po sebi pokazuje da se uinak odnosnih
organizacionih delova ogleda u vrenju usluga
finalnom proizvodu (u konkretnom primeru oni vre
usluge soku).
Zavretkom proizvodnje proizvod ne prestaje da bude
nosilac trokova, ved i dalje koristi usluge drugih
organizacionih delova preduzeda. On de, naime, u fazi
prodaje koristiti usluge mesta trokova iz prodaje.
Uinci organizacionih delova preduzeda iz proizvodne
delatnosti mogu se izraziti u odreenim naturalnim i/ili
izvedenim (uslovnim, svedenim) jedinicama mere.
I naturalne i izvedene jedinice mere mogu biti
koliinske i vremenske.
Kod osnovne i sporedne delatnosti uinci se
mogu izraziti u naturalnim jedinicama mere:
t, kg, hektolitar, kwh, m, komad, asovi
ljudskog rada, mainski asovi; i/ili u
izvedenim jedinicama mere:
uslovni komad, uslovni kg i dr.

Slina je situacija i sa uincima pomodne delatnosti; i oni se
mogu izraziti u naturalnim jedinicama mere: normaasovima,
km, tkm, kg pare i dr, ali i u izvedenim jedinicama mere.
Organizacioni delovi iz prodajne delatnosti svoje usluge
pruaju proizvodima i uslugama koje preduzede prodaje na
tritu.
Uinci ovih organizacionih delova se mogu izraziti u
naturalnim ili izvedenim jedinicama mere.
I ostali organizacioni delovi iz neproizvodne delatnosti imaju
svoje uinke.
Oni se izraavaju u vrenju odgovarajudih sve ostale
organizacione delove preduzeda Neproizvodni uinci, kao
rezultati rada organizacionih delova iz neproizvodne
delatnosti, imaju preteno duhovni karakter.
Sem toga oni su esto veoma raznovrsni, i to unutar svakog
organizacionog dela ponaosob.
Zbog svega toga je veoma teko, pa ak i nemogude ove
uinke izraziti u naturalnim ili izvedenim jedinicama mere.
Po pravilu oni se izraavaju samo vrednosno i to u visini
trokova koji su nastali u vezi sa njima.
Na kraju moemo zakljuiti sledede:
Uinci organizacionih delova preduzeda su usluge koje
oni pruaju proizvodima ili drugim organizacionim
delovima preduzeda.
Zbog toga se njihova vrednost, odnosno trokovi koje
su oni poneli ukljuuje u vrednost proizvoda ili
usluga i uinaka drugih organizacionih delova
preduzeda.
S obzirom da ovi uinci samo privremeno nose
trokove nazivaju se privremeni nosioci trokova.
Uinci preduzeda kao konani nosioci trokova
a) Definisanje konanih nosilaca trokova
Proizvodi i/ili usluge koje preduzede proizvodi radi
prodaje na tritu predstavljaju rezultat integrisane
akcije svih organizacionih delova u preduzedu.
Moemo redi da svi organizacioni delovi preduzeda
na svoj nain uestvuju u njihovom stvaranju.
Meutim, ne treba bukvalno shvatiti da svi
organizacioni delovi preduzeda uestvuju u
stvaranju ba svakog proizvoda koji se u preduzedu
proizvodi.
Moe se desiti da pojedini organizacioni delovi
preduzeda uestvuju u stvaranju nekog
proizvoda, ali zato ne uestvuju u stvaranju
nekog drugog proizvoda.
Na primer, u fabrici za preradu voda linija za
proizvodnju smrznutog voda ne uestvuje u
proizvodnji soka, kao to linija za proizvodnju
soka ne uestvuje u proizvodnji smrznutog voda.

Svi trokovi u preduzedu nastaju zbog proizvodnje
proizvoda i usluga koji de se jednog trenutka
izneti na trite radi prodaje i ostvarenja prihoda.
Zbog toga ti proizvodi i usluge (kao konani
uinci preduzeda) moraju poneti te trokove.
Otuda se oni nazivaju konani nosioci trokova.
Znai, konani nosioci trokova su uinci
preduzeda, namenjeni tritu, tj. uinci koji imaju
karakter robne proizvodnje, a to znai da se mogu
nadi u prometu, ili se radi o uincima namenjenim
daljoj preradi, ali privremeno lagerovanim u
sopstvenom skladitu, na primer, poluproizvodi.
S obzirom da je prevashodni zadatak pomodne i, uglavnom, iskljuivi
zadatak neproizvodnih delatnosti
da obezbede uslove za obavljanje osnovne i sporedne
delatnosti, ali i pomodne i neproizvodnih delatnosti, one po pravilu
nemaju nosioce trokova.
Ovi organizacioni delovi preduzeda, a naroito orga-nizacioni delovi
iz pomodne delatnosti, u odreenim sluajevima mogu imati
nosioce trokova:
1. ako deo svojih usluga prodaje tredim licima, tj. na eksternom tritu,
2. ako rade za sopstvene investicije,
3. ako rade na investicionom odravanju stalnih sredstava preduzeda i
4. ako radi za sopstveno skladite.
Napomena:
Prvi sluaj se moe javiti i kod pomodne delatnosti
i kod neproizvodnih slubi, dok se ostala tri sluaja
mogu javiti, uglavnom, samo kod pomodne
delatnosti.
Pretpostavimo da u okviru pomodne delatnosti
postoji servisna radionica.
Ako je ona ukupno izvrila 1,000 asova opravki,
od ega se 100 asova odnosi na usluge tredim
licima, karakter konanih nosilaca trokova ima
samo tih 100 asova.
Ostalih 900 asova predstavlja tzv. interne usluge koje
se troe prvenstveno u organizacionim delovima
osnovne i sporedne delatnosti, a takoe i u svim ostalim
organizacionim delovima preduzeda.
Imajudi u vidu i nosioce trokova iz pomodne delatnosti definiciju
konanih nosilaca trokova bismo mogli da proirimo za sve one
faktore procesa rada koji su stvoreni u preduzedu i koji su aktivirani
na odgovarajudim raunima sredstava (stalna sredstva, rezervni
delovi, sitan inventar, ambalaa i dr.).
Na primer ako sluba raunskog centra iz uprave prua usluge
drugim preduzedima ili ako, pak, vozni-park, koji je u okviru prodaje
i ija je prvenstvena namena prevoz gotovih proizvoda preduzeda do
kupaca, vri prevoz z tred lic.

Prema tome, konani nosioci trokova su
konani uinci preduzeda namenjeni tritu,
tj. uinci koji imaju karakter robne
proizvodnje, a to znai da se mogu nadi u
prometu, kao i uinci u vidu faktora procesa
rada proizvedenih u preduzedu i aktiviranih
na odgovarajudim raunima sredstava (u vidu
stalnih sredstava, rezervnih delova, sitnog
inventara, ambalae i dr.).
Prodajom proizvoda i usluga na tritu ostvaruje se odreeni prihod
i finansijski rezultat, tako da ti proizvodi i usluge tom prilikom
predstavljaju nosioce uspeha.
Zbog toga moemo redi da uinci kao predmet obrauna trokova
predstavljaju pozitivni element tokova vrednosti u preduzedu.
Nasuprot njima stoje odgovarajudi rashodi kao negativni element
tih tokova.
ili ako, pak, Vozni park, koji je u okviru prodaje i ija je prvenstvena
namena prevoz gotovih proizvoda preduzeda do kupaca, vri prevoz
za treda lica.
b) Podele konanih nosilaca trokova
Konani nosioci trokova se mogu podeliti prema
razliitim osnovama. Najede se dele prema:
delatnosti u kojoj se izrauju,
tipu proizvodnje u kojoj se javljaju i
tome na koliko se uih organizacionih delova jedne
delatnosti proizvode.

Prve dve podele demo iskoristiti i za objanjavanje
rauna na kojima se evidentiraju konani nosioci
trokova, dok treda podela ne utie na raune
konanih nosilaca trokova.
Prema tome u kojoj delatnosti se neposredno
stvaraju konani nosioci trokova se mogu podeliti
na tri grupe:
nosioci trokova iz osnovne delatnosti,
nosioci trokova iz sporedne delatnosti i
nosioci trokova iz pomodne delatnosti.

Trokovi konanih nosilaca trokova obuhvataju se
na odgovarajudim raunima u klasi 9.
Za svaku od navedenih grupa konanih nosioca trokova
predvidedemo odgovarajudi raun u grupi 95 -
Nosioci trokova.
S obzirom da se konani nosioci trokova javljaju kod tri
delatnosti, dublje ralanjavanje grupe 95 bi bilo:
950 - Nosioci trokova iz osnovne delatnosti,
951 - Nosioci trokova iz sporedne delatnosti i
952 - Nosioci trokova iz pomodne delatnosti.

Dalje ralanjavanje navedenih rauna zavisi od tipa
konanih nosioca trokova.
Kontrolna pitanja iz I i II predavanja
I Obraun trokova i informacioni sistem preduzeda
1. Definisanje i poloaj upravljakog raunovodstva
2. Svrha postojanja Upravljakog raunovodstva
3. Raunovodstveni informacioni sistem- definisanje
4. Raunovodstveni informacioni sistem i informacioni sistem preduzeda
5. Raunovodstveni informacioni sistem i njegove komponente
6. Definisanje upravljakog raunovodstva
7. Struktura Upravljakog raunovodstva
8. Obraun trokova i uinaka
9. Sutina i predmet obrauna trokova i uinaka
10. Razlike izmeu Upravljakog i Finansijskog raunovodstva
11. Etape razvoja upravljakog raunovodstva
12. Raunovodstvo trokova
13. Da li raunovodstvo trokova imaju sva preduzeda
14. Objasnite ta je pogonsko knjigovodstvo
15. ta je zadatak a ta sadraj pogonsko knjigovodstvo
16. Objasnite kalkulaciju cene kotanja
17. Obraun trokova i uinaka
18. ta predstavlja OT i definicija
19. Sadraj OT
20. Navedite faktore koji utiu na ustrojstvo trokova
21. Ustrojstvo obrauna trokova i uinaka
22. Organizaciona struktura preduzeda
23. Organizacioni delovi proizvodnog preduzeda
24. Proizvodna delatnost proizvodnog preduzeda
25. Neproizvodna delatnost proizvodnog preduzeda


nastavak
26. Uinci i nosioci trokova
27. Uinci organizacionih delova proizvodnog preduzeda kao privremeni nosioci trokova
28. Uinci preduzeda kao konani nosioci trokova
29. Prevashodni zadatak i skljuivost MT
30.Podela konanih MT

HVALA NA PANJI!