SRCS1-0 Opsti Tehnicki Uslovi (120430-Srb-Konacna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

1.0. OPTI TEHNIKI USLOVI

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis izmena i dopuna
1 30.04.2012. Poetno izdanje

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Opti tehniki uslovi
JP Putevi Srbije i
SADRAJ
1.1 UVODNI DEO ................................................................................................................. 1
1.1.1 RAZVRSTANJE RADOVA ...................................................................................... 1
1.1.1.1 Opte............................................................................................................................... 1
1.1.1.2 Podela radova ................................................................................................................. 1
1.1.1.3 Oznaka radova ................................................................................................................ 1
1.1.1.4 Skraenice ...................................................................................................................... 1
1.1.2 TEHNIKA REGULATIVA ...................................................................................... 1
1.1.3 TERMINOLOGIJA .................................................................................................. 2
1.2 KONTROLA I OCENA KVALITETA .............................................................................. 3
1.2.1 VRSTE ISPITIVANJA ............................................................................................. 3
1.2.1.1 Poetno ispitivanje .......................................................................................................... 4
1.2.1.2 Kontrola proizvodnje ....................................................................................................... 4
1.2.1.3 Dokazno ugraivanje ...................................................................................................... 4
1.2.1.4 Unutranja kontrola ......................................................................................................... 4
1.2.1.5 Nezavisna (spoljanja) kontrola ...................................................................................... 5
1.2.1.6 Druga ispitivanja ............................................................................................................. 5
1.2.1.7 Laboratorija ..................................................................................................................... 5
1.2.2 MERENJE, PREUZIMANJE I OBRAUN RADOVA.................................................. 8
1.2.2.1 Uvodni deo ...................................................................................................................... 8
1.2.2.2 Merenje radova .............................................................................................................10
1.2.2.3 Preuzimanje radova ......................................................................................................11
1.2.2.4 Obraun radova ............................................................................................................12
1.2.3 KVALITET IZVEDENIH RADOVA PO ISTEKU GARANTNOG ROKA ...................... 13
1.2.3.1 Uvodni deo ....................................................................................................................13
1.2.3.2 Kolovozne povrine .......................................................................................................13
1.2.3.3 Cementno-betonske konstrukcije objekata ...................................................................15
1.2.4 MERENJA GUSTINE I VLAGE .............................................................................. 17
1.2.4.1 Uvodni deo ....................................................................................................................17
1.2.4.2 Merenja izotopskom sondom ........................................................................................17
1.2.4.3 Postupci merenja zapreminske teine tla (postupci zamene) ......................................23
1.3 UREENJE GRADILITA ...........................................................................................28
1.3.1 UVODNI DEO ...................................................................................................... 28
1.3.2 KOORDINACIJA MERA BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA ............................. 28
1.3.2.1 Koordinacija u fazi pripreme projekta ...........................................................................28
1.3.2.2 Koordinacija u fazi izvoenja radova ............................................................................28
1.3.2.3 Obaveze naruioca/investitora, nadzornog inenjera i izvoaa radova .....................28
1.3.3 PLAN ZATITE ZA GRADNJU INENJERSKIH OBJEKATA .................................. 29
1.3.3.1 Sadraj plana zatite.....................................................................................................29
1.3.3.2 Uputstva za izradu plana zatite ...................................................................................30
1.3.3.3 Organizacija gradilita...................................................................................................30
1.3.3.4 Zatitna oprema ............................................................................................................31
1.3.3.5 Rad uz saobraaj ..........................................................................................................32
1.3.3.6 Red na gradilitu ...........................................................................................................32
1.3.4 UTICAJI GRADILITA NA IVOTNU SREDINU I OKOLINU I MERE ZA
UBLAIVANJE NEGATIVNIH UTICAJA ................................................................. 32
1.4 PRILOZI ........................................................................................................................33
1.4.1 ODREDBE ZA STATISTIKU I FINANSIJSKU OCENU KVALITETA ....................... 33
1.4.1.1 Uvodni deo ....................................................................................................................33
1.4.1.2 Osnove za statistiko ocenjivanje .................................................................................33
1.4.1.3 Osnove za finansijsko ocenjivanje ................................................................................34
1.4.2 OSNOVE ZA PRIPREMU TEHNOLOKOG ELABORATA ...................................... 41
1.4.2.1 Uvodni deo ....................................................................................................................41
1.4.2.2 Opti podaci ..................................................................................................................41
1.4.2.3 Materijali ........................................................................................................................41
Opti tehniki uslovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
ii JP Putevi Srbije
1.4.2.4 Nain izvoenja radova ................................................................................................ 41
1.4.2.5 Kvalitet izrade ............................................................................................................... 41
1.4.2.6 Planski deo ................................................................................................................... 42
1.4.2.7 Potvrivanje tehnolokog elaborata ............................................................................. 42
JP Putevi Srbije 1
1.1 UVODNI DEO
1.1.1 RAZVRSTANJE RADOVA
1.1.1.1 Opte
Opti tehniki uslovi (OTU) vae za sve
vrste radova pri gradnji puteva koji su opisani
u odobrenoj projektnoj dokumentaciji, kao i
za sve ostale radove koji bi eventualno bili
potrebni za celovito izvoenje ugovorenog
rada.

Za pojedinane objekte koji imaju odreene
karakteristike od posebnog znaaja investitor
moe da odredi posebne tehnike uslove
(PTU) za izvoenje odreenih radova.
1.1.1.2 Podela radova
Radovi pri gradnji puteva su rasporeeni na
sledea podruja:
- trasa
- devijacije
- prikljuci
- regulacije
- objekti za premoavanje i zidovi
- tuneli.

Na svakom podruju mogu da se razlikuju
sledee grupe radova:
- pripremni radovi
- zemljani radovi
- sistemi za odvodnjavanje
- kolovozne konstrukcije
- graevinske konstrukcije i potporni
elementi
- zanatski radovi
- saobraajna signalizacija i oprema
- usluge treih lica.

Pojedini radovi predvieni u navedenim
grupama radova, ire su opisani u sledeim
poglavljima:
- opis
- osnovni materijali (vrste i kvalitet)
- nain izvoenja
- kvalitet izrade
- kontrola kvaliteta
- merenje i preuzimanje radova
- obraun radova.

1.1.1.3 Oznaka radova
Sistem opisa radova u priruniku Posebni
tehniki uslovi je uglavnom zasnovan na
sledeem oznaavanju:
(-) podruje rada
- grupa radova
-- posebni tehniki uslovi
--- podgrupa radova
---- poglavlje

Primer:
(1) trasa
2.2 zemljani radovi
2.2.2 dnevni iskopi
2.2.2.3 nain izvoenja

Oznaavanje podruja rada se upotrebljava
uglavnom radi odgovarajue podele kod
veih radova.

Oznaavanje grupe radova, podgrupe radova,
kao i poglavlja omoguava potrebnu
jedinstvenost osnovne podele.

Detaljnije oznaavanje u posebnim tehnikim
uslovima je prilagoeno osnovnoj podeli i
preglednoj obradi.
1.1.1.4 Skraenice
U ovim tehnikim uslovima upotrebljene
skraenice znae:

TP - Tehniki propisi
OTU - Opti tehniki uslovi
PTU - Posebni tehniki uslovi
CEN - Comit Europen de Normalisation
EN - Europska norma
EC - Eurokod
DIN - Deutsche Industrie Norm
ASTM - American Society for Testing and
Materials
1.1.2 TEHNIKA REGULATIVA
U ovim tehnikim uslovima su kao vaea
tehnika regulativa navedene europske
norme (EN).

Za odreene europske norme navedene su
jedino oznake skupine normi. Detaljne
oznake europskih normi, odnosno
odgovarajuih usaglaenih dokumenata
navedene su u sklopu obrade pojedinih
radova, odnosno odgovarajuih zahteva. Po
pravilu, specifini zahtevi za pojedina
karakteristina svojstva treba da budu
odreeni u nacionalnim dodacima europskim
normama.
2 JP Putevi Srbije
Pri izvoenju radova, koji su odreeni ovim
tehnikim uslovima, izvoa mora da potuje
sve nacionalne dodatke, ukoliko ovim
tehnikim uslovima ili sa dodatnim pisanim
uputstvima nadzornog inenjera nije
odreeno drugaije.

Navedena tehnika regulativa vai do
stupanja na snagu novih zakonskih propisa,
dopuna ve postojeih propisa ili promena,
koje zamenjuju ovim tehnikim uslovima
navedene odredbe. Odstupanje od
navedenog naela je mogue samo onda
kada je to u tehnikim uslovima izriito
navedeno, odnosno kada to u pisanoj formi
odobri nadzorni inenjer.

U sluaju kada novi zakonski propisi, dopune,
promene ili standardi i druga zvanina
uputstva dozvoljavaju blae uslove od ovih
tehnikih uslova, izvoa radova nema pravo
da odstupi od ovih tehnikih uslova bez
pisane saglasnosti nadzornog inenjera.
1.1.3 TERMINOLOGIJA
U optim tehnikim uslovima za graenje
puteva upotrebljeni struni termini imaju
sledee znaenje:

Europska tehnika saglasnost (European
Technical Approval-ETA, Europische
technische Zulassung) oznaava pozitivnu
tehniku ocenu da je proizvod pogodan za
predvienu upotrebu, koja se temelji na
ispunjenju bitnih tehnikih zahteva za
graevinske objekte za koje je proizvod
namenjen; dodeljuje je organ ovlaen za
izdavanje tehnikih saglasnosti.

Harmonizovana europska norma
(harmonised European Norm, harmonisierte
europische Norm) je standard pripremljen
od strane europske organizacije za
standardizaciju (CEN) na osnovu mandata
Komisije EU, izdat u skladu sa propisanim
postupkom.

Ispitivanja pri preuzimanju radova
(acceptance tests, Abnahmeprfungen) su
ispitivanja odreenih svojstva proizvoda u
ugraenom stanju da bi se potvrdila ili
opovrgla postojea ocena usaglaenosti
proizvoda u odnosu na propisano svojstvo u
neugraenom stanju.

Izjava o usaglaenosti (declaration of
conformity, Konformittserklrung) je
dokument kojim proizvoa potvruje
usaglaenost proizvoda sa propisanim
zahtevima.
Kontrola proizvodnje u pogonu (factory
production control, werkseigene
Produktionskontrolle) je delatnost
proizvoaa u okviru unutranje kontrole,
namenjena upravljanju proizvodnjom u
pogonu, koja ukljuuje radove, postupke,
unutranja ispitivanja i merenja u toku
proizvodnje (pripreme) odreenog
graevinskog proizvoda. Sastavni deo je
stalna kontrola usaglaenosti u pogonu u
kome se proizvod izrauje sa zahtevima
odgovarajuih tehnikih uslova.

Kontrola usaglaenosti (conformity control,
Konformittskontrolle) jesu poslovi, postupci i
opiti usaglaenosti u okviru unutranje
kontrole, namenjeni ocenjivanju
usaglaenosti.

Kontrolni organ (inspection body,
berwachungsstelle) jeste ovlaen organ,
ukljuen u potvrivanje usaglaenosti
graevinskih proizvoda, koji prema
propisanim kriterijumima obavlja zadatke
kontrole na gradilitu ili u pogonu ili na bilo
kom drugom mestu, kao to su ocena i
preporuka za preuzimanje, ocenjivanje
proizvoaevih postupaka u okviru sistema
kvaliteta u pogonu, kao i izbor i ocenjivanje
usaglaenosti proizvoda sa propisanim
merilima.

Laboratorija (laboratory, Laboratorium/
Labor) je struna organizacija koja pri gradnji
objekata na javnim putevima izvodi ispitivanja
usaglaenosti gradnje i materiala i ispunjava
propisane zahteve.

Nadzor (supervision, berwachung)
oznaava ocenjivanje usaglaenosti nakon
dobijanja sertifikata kojim sertifikacioni
(kontrolni) organ proverava da li proizvodi
zadovoljavaju tehnike specifikacije.

Nadzorni inenjer (supervisor, Aufseher) je
struna organizacija koja je izabrana od
strane naruioca da izvodi struni nadzor nad
kvalitetom graevinskih proizvoda i izvedenih
radova, te nad izvoenjem radova prema
projektnoj dokumentaciji.

Naruilac (client, Auftraggeber) je nadleni
dravni organ, odnosno poseban upravni
organ za dravne puteve.

Nezavisna/spoljanja kontrola (external /
third party control, Fremdberwachung) su
aktivnosti institucije, koje su namenjene za
nadzor nad unutranjom kontrolom sa ciljem
potvrivanja usaglaenosti proizvoda ili
davanja odobrenja unutranjoj kontroli
JP Putevi Srbije 3
proizvodnje i/ili preuzimanja ugraenog
graevinskog proizvoda; ukljuuje radove,
postupke, spoljanja ispitivanja i merenja u
toku proizvodnje i/ili ugraivanja
graevinskog proizvoda.

Ocenjivanje usaglaenosti (conformity
evaluation, Bewertung der Konformitt)
oznaava sistematino ocenjivanje rezultata
ispitivanja usaglaenosti u odnosu na
propisana merila (kriterijume) usaglaenosti,
pomou kojih se utvruje do koje mere
odreena vrsta graevinskog proizvoda
ispunjava propisane zahteve.

Poetni sastav meavine (preliminary
investigation of mixture, Voruntersuchung
des Mischgutes) znai paljiv izbor materijala
i uea zrna razliite veliine u sastavu
meavine, koji su potrebni za osiguranje
projektovanih svojstava.

Poetni tipsko ispitivanje (initial type test,
Eignungs-/Erstprfung) je ispitivanje kojim se
pre redovne proizvodnje ili pri promeni
porekla sastojaka i/ili njihovog udela, te
naina izrade, proverava i potvruje
dostizanje zahtevanih svojstava i podobnost
proizvoda za nameravanu upotrebu; u
zavisnosti od propisanog sistema utvrivanja
usaglaenosti, za njegovo izvoenje je
zaduen proizvoa, odnosno izvoa
radova ili institucija.

Preuzimanje radova (taking-over of works,
Abnahme der Leistung) je aktivnost koju
izvrava nadzorni inenjer (posle pisanog
obavetenja izvoaa o zavretku radova) na
osnovu potvrde ili izjave o usaglaenosti
izvedenih radova i u skladu sa zahtevima u
tehnikim uslovima i eventualnim dodatnim
zahtevima u projektu, koji su predmet
ugovora o izvoenju radova.

Proba usaglaenosti (conformity test,
Konformittsprfung) je proba, kojom
proizvoa na sluajno izabranim uzorcima ili
lokacijama proverava usaglaenost
proizvoda sa zahtevima tehnikih uslova.

Proba, opit, testiranje (test,
Prfung/Versuch) je tehniki posao kojim se,
prema tano odreenom postupku, izvodi
provera jednog ili vie osnovnih svojstava
razmatranog proizvoda, postupka ili rada.

Probna deonica (test area,
Versuchsgelnde) je deo gradilita na kojem
se u odnosu na postavljeni cilj sa
menjanjem pojedinih parametara sa strunim
postupcima ispituju graevinski materijali,
postupci ili naini graenja.

Sertifikacija (certification, Zertifizierung) je
postupak kojim nezavisna strana izdaje
pisanu garanciju da je proizvod, proces ili
obavljeni posao u skladu sa utvrenim
zahtevima.

Sertifikacija (unutranje) kontrole
proizvodnje (certification of factory
production control, Zertifizierung der
werkseigenen Produktionskontrolle) su
postupci i zadaci organa, ukljuenih u
potvrivanje usaglaenosti; na osnovu njih
sertifikacioni organ izdaje sertifikat kontrole
proizvodnje kao pisanu garanciju da je
kontrola proizvodnje ureena u skladu sa
zahtevima odgovarajuih tehnikih uslova.

Sertifikacija proizvoda (product certification,
Produktzertifizierung) su postupci i zadaci
organa koji su ukljueni u potvrivanje
usaglaenosti; na osnovu njih sertifikacioni
organ izdaje sertifikat o usaglaenosti
proizvoda kao pisanu garanciju da je
proizvod usklaen sa zahtevima
odgovarajuih tehnikih uslova.

Sertifikacioni organ (certification body,
Zertifizierungsstelle) je priznat organ koji vodi
postupak sertifikacija i izdaje sertifikat.

Sertifikat o usaglaenosti (certificate of
conformity, Konformitts- (bereinstim-
mungs-) zertifikat) je dokument, izdat po
pravilima sistema sertifikacije i svedoi da su
tano odreeni proizvod, proces ili obavljen
posao usklaeni sa zahtevima odreenog
standarda ili drugog normativnog dokumenta.

Unutranja kontrola (internal/production
control, Eigenberwachung) predstavlja
aktivnosti proizvoaa prilikom proizvodnje u
pogonu i/ili izvoaa radova prilikom
ugraivanja proizvoda na gradilitu, u cilju
savlaivanja proizvodnje i/ili utvrivanja
usklaenosti proizvoda ili proizvodnje.
1.2 KONTROLA I OCENA
KVALITETA
1.2.1 VRSTE ISPITIVANJA
U program ispitivanja, u sklopu unutranje i
nezavisne (spoljanje) kontrole, pojedinih
materijala i graevinskih proizvoda mora da
bude ukljueno celovito izvoenje ispitivanja
usaglaenosti.
4 JP Putevi Srbije
Ispitivanja kvaliteta materijala, tehnologije i
izvedenih radova moe da vri samo pravno
lice koje je potpuno nezavisno u odnosu na
Izvoaa radova (ne sme biti vlasniki na bilo
koji nain povezano pravno lice sa
Izvoaem radova) i koje je akreditovano kao
Laboratorija za ispitivanje prema standardu
SRPS ISO/IEC 17025 kod Akreditacionog
tela Srbije za predmetne materijale i sve
zahtevane ispitne metode to ini i osnovni
zakonski preduslov validnosti i pouzdanosti
laboratorijskih ispitivanja.

Sertifikaciju unutranje kontrole proizvodnje,
sertifikaciju proizvoda i izdavanje sertifikata o
usaglaenosti moe da vri samo pravno lice
koje je akreditovano za obavljanje poslova
sertifikacije prema standardu SRPS EN
45011 kod Akreditacionog tela Srbije.
1.2.1.1 Poetno ispitivanje
Poetnim (laboratorijskim) ispitivanjem
odreenog materijala (npr. bitumeniziranih
meavina prema standardu EN 13108-20),
koje se vri u okviru sertifikacije kontrole
proizvodnje, proizvoa mora da dokae da
raspoloivi materijali obezbeuju postizanje
kvaliteta proizvoda u skladu sa zahtevima
posebnih tehnikih uslova. Trokove
poetnog ispitivanja snosi proizvoa.
1.2.1.2 Kontrola proizvodnje
Ocenjivanje usaglaenosti materijala
planiranog za proizvodnju ili proizvoda
obuhvata poetno tipsko ispitivanje i kontrolu
proizvodnje (npr. bitumeniziranih meavina u
skladu sa zahtevima standarda EN 13108-
21). Takvo ispitivanje se ne zahteva za
zemlju i materijale koji su planirani za slinu
upotrebu.

Pre poetka redovne prerade materijala i
proizvoda u mainama i ureajima od kojih
zavisi kvalitet radova, treba da se izvri
kontrola proizvodnje, to podrazumeva
testiranje maina i ureaja po pitanju
zahtevane usaglaenosti i kvaliteta proizvoda
koja je odreena posebnim tehnikim
uslovima, odnosno projektnom
dokumentacijom.

Ispitivanja koja su potrebna za kontrolu
proizvodnje obuhvataju utvrivanje
usaglaenosti i kvaliteta materijala i
proizvoda.

Izvoa radova je duan da sertifikat kontrole
proizvodnje dostavi nadzornom inenjeru
najmanje tri dana pre planiranog poetka
radova.

Trokove dokazne proizvodnje snosi izvoa
radova.

Potvrde za materijale istog porekla ili za
radove iste vrste dostavljaju se po pravilu
samo jednom.
1.2.1.3 Dokazno ugraivanje
Na osnovu odgovarajuih rezultata ispitivanja
poetnog laboratorijskog sastava i kontrole
proizvodnje (ispitivanje maina i ureaja),
nadzorni inenjer odobrava dokazno
ugraivanje.

Kontrolne probe kod dokaznog ugraivanja
obuhvataju utvrivanje kvaliteta proizvoda
prilikom transporta, ugraivanja i u
ugraenom stanju.

Dokazno ugraivanje nadziraju nadzorni
inenjer i nezavisna kontrola (kontrolni organ).
Trokove dokaznog ugraivanja snosi
izvoa radova.

Ako je pri dokaznom ugraivanju postignut
zahtevani kvalitet radova, nadzorni inenjer
odobrava dalje izvoenje radova.
1.2.1.4 Unutranja kontrola
Proizvoa i/ili izvoa radova mora da u
okviru unutranje kontrole izvri sva
ispitivanja koja su potrebna za proveru
kvaliteta materijala, tehnologije i izvedenih
radova. Mora da priloi odgovarajue dokaze
o osposobljenosti za izvoenje unutranje
kontrole.

U zadatke u vezi sa ocenom usaglaenosti,
koji su dunost proizvoaa, odnosno
izvoaa radova, a koji su detaljno definisani
u standardu EN 13108, spadaju:
- poetno ispitivanje proizvoda, odnosno
poetno ispitivanje na probnoj deonici
(dokazna proizvodnja i ugraivanje), ako
su propisanim sistemom potvrivanja
usaglaenosti predvieni kao zadatak
proizvoaa, odnosno izvoaa radova
- kontrola proizvodnje u pogonu, odnosno
kontrola ugradnje proizvoda ili kontrola
izvoenja radova na gradilitu, zajedno sa
kontrolom ureaja za proizvodnju
- unutranja kontrolna ispitivanja prema
usvojenom programu prosene
uestanosti ispitivanja
JP Putevi Srbije 5
- ocena usaglaenosti prema propisanim
karakteristikama za pojedinane vrste
proizvoda.

Izvoa je duan da rezultate unutranje
kontrole adekvatno dokumentuje i da ih
redovno dostavlja nadzornom inenjeru ili
organu za vrenje nezavisne kontrole.

U sluaju kada unutranja kontrola ili
ugovorna laboratorija izvoaa utvrdi
odstupanje kvaliteta u odnosu na kvalitet
predvien projektnom dokumentacijom i
posebnim tehnikim uslovima, izvoa je
duan da o tome odmah obavesti nadzornog
inenjera ili da preduzme odgovarajue mere.
Potrebne mere moe da odredi i nadzorni
inenjer.

Trokove ispitivanja u okviru unutranje
kontrole snosi izvoa radova.
1.2.1.5 Nezavisna (spoljanja) kontrola
U zadatke u vezi sa procenom usaglaenosti
ili za odobrenje unutranje kontrole u pogonu
proizvodnje, odnosno za preuzimanje
ugraenih graevinskih proizvoda, koji
spadaju u nadlenost ovlaenog organa,
spadaju:
- pregled i ocena procene usaglaenosti
koju je izvrio proizvoa, odnosno
izvoa radova
- kontrolno ispitivanje uzoraka, uzetih
metodom sluajnog uzorka, pri nadzoru
nad unutranjom kontrolom proizvodnje u
pogonu, odnosno na gradilitu, ako to
zahteva naruilac u okviru sistema za
potvrivanje usaglaenosti
- ocena usaglaenosti proizvoda.

Prilikom zavretka objekta ili jednog njegovog
dela, ovlaeni organ mora da izradi konanu
ocenu podobnosti celokupne koliine
ugraenih graevinskih proizvoda za
predvienu upotrebu u objektu.

U sluaju veeg broja manjih objekata koje
gradi isti izvoa radova pod istim
tehnolokim uslovima, neki zadaci nezavisne
kontrole mogu da se raspodele na vei broj
objekata. Tako dobijeni rezultati mogu da se
uzmu u obzir pri utvrivanju usaglaenosti
graevinskih proizvoda na pojedinanom
objektu.

O uzimanju uzoraka, ispitivanjima i
merenjima u laboratorijama, odnosno na
terenu, izvrenih u sklopu nezavisne kontrole,
moraju da se obaveste predstavnik izvoaa
radova i nadzorni inenjer. Rezultati su
vaei i u sluaju kada izvoa ili nadzorni
inenjer nisu prisutni tokom ispitivanja i
merenja.

Rezultati nezavisne kontrole, zajedno sa
izvetajem o redovnom pregledu unutranje
kontrole, koji moraju da budu ukljueni u
pisani izvetaj organa, predstavljaju osnov za
preuzimanje i obraun ugraenog materijala.
Izvetaj mora pravovremeno da se dostavi
naruiocu i nadzornom inenjeru, i to pre
tehnikog pregleda izvrenih radova.

Ako izvoa radova smatra da rezultat
nezavisne kontrole nije reprezentativan za
celokupno preuzete radove, moe da
zahteva dodatno ispitivanje na mestima koje
zajedniki odrede izvoa radova i nadzorni
inenjer. Za preuzimanje su merodavni
rezultati oba ispitivanja (poetnog i dodatnog).
Trokove dodatnog ispitivanja snosi izvoa
radova.

U sluaju kada izvoa radova i kontrolni
organ ne postignu saglasnost oko rezultata
dobijenih dodatnim ispitivanjem, potrebno je
ekspertsko ispitivanje koje treba da izvri
nezavisna laboratorija, odabrana uz
saglasnost izvoaa radova i kontrolnog
organa. Trokove ekspertskog ispitivanja
snosi ona strana iji rezultati u veoj meri
odstupaju od utvrenih rezultata.

Trokove nezavisne kontrole snosi naruilac.
1.2.1.6 Druga ispitivanja
Trokove ispitivanja i izrade predloga za
sanaciju koji mogu da budu potrebni zbog
nepredvienih terenskih uslova snosi
naruilac.

Ispitivanja, predlozi za sanaciju i eventualne
dopune, koje e morati da se izvre zbog
tehnolokih greaka izvoaa radova i/ili
neispunjavanja zahteva iz ovih tehnikih
uslova, snosi izvoa radova.
1.2.1.7 Laboratorija
Izvoa radova je duan da organizuje
laboratoriju koja mora da zadovolji sve
potrebe unutranje kontrole koje su
propisane tehnikim uslovima.

Laboratorija mora da vri ispitivanja u okviru
unutranje kontrole u zahtevanom obimu i
prema postupcima koji su odreeni u
6 JP Putevi Srbije
tehnikoj regulativi. Ako utvrdi odstupanja od
tih zahteva, duna je da utvrdi uzroke takvog
odstupanja i da bez odlaganja preduzme
potrebne mere.

Izvoa je duan da nadzornom inenjeru i
nezavisnoj kontroli omogui prisustvo tokom
izvoenja ispitivanja u sklopu unutranje
kontrole i korienje laboratorije, zajedno sa
pomonim osobljem i materijalom, za potrebe
terenskih ispitivanja uzoraka u sklopu
nezavisne kontrole. Trokove korienja
snosi izvoa radova.

Laboratorija mora da raspolae
odgovarajuim prostorijama za rad i
adekvatnom opremom za vrenje svih
zahtevanih ispitivanja u sklopu unutranje
kontrole, a koji su informativno navedeni u
ovim specifikacijama. Pored rukovodioca, u
laboratoriji mora da bude zaposlen i
odgovarajui broj strunih i pomonih radnika.
Prema tehnikim uslovima, izvoa radova je
duan da pre poetka radova naruiocu
dostavi potvrdu o adekvatnosti celokupne
organizacije laboratorije, zajedno sa spiskom
opreme i radnika.

Laboratorijska oprema koja se koristi u
izvoaevoj laboratoriji za geomehaniku, za
cementni beton, asfalt i hidroizolaciju, za
metale i elik, mora da bude pregledana i
kalibrisana.

1.2.1.7.1 Osnovna oprema laboratorije za
geomehaniku

- Termostatska sunica (do 180C,
preciznost 5C)
- laboratorijska vaga do 50 kg
- laboratorijska vaga do 16 kg (preciznost
0,1 g)
- laboratorijska vaga do 3 kg (preciznost
0,01 g)
- komplet sita u 300 mm ili u 400 mm
- sita u 0,063 mm (za ispiranje)
- areometar
- mealica za areometriju
- sekundomer / hronometar
- menzure 1000 cm
3

- ureaj za odreivanje granica
konsistencije sito u 0,4 ili 0,5 mm,
Kasagrandeov aparat ili konusni
penetrometar
- ureaj za odreivanje optimalne koliine
vode i maksimalne gustine Proktorov
aparat (kalupi u 100 mm ili u 150 mm)
- sprava za odreivanje kalifornijskog
indeksa nosivosti CBR aparat
- sprava za odreivanje otpornosti zrna na
drobljenja Los Aneles aparat
- oprema za odreivanje ekvivalenta peska
- oprema za odreivanje postojanosti zrna
pri zamrzavanju
- oprema za odreivanje sadraja gline
(metilen plavo)
- oprema za odreivanje sadraja
organskih primesa
- oprema za odreivanje oblika zrna
(kljunasto merilo, reetkasto sito)
- sprava za odreivanje modula stiljivosti i
koeficijenta propusnosti edometar
- izotopska sonda sprava za odreivanje
gustine i vlanosti
- VSS aparat sprava za odreivanje
modula elastinosti
- sprava za odreivanje dinamikog modula
elastinosti dinamika ploa
- gasna ili elektrina sunica (u izuzetnim
sluajevima)
- podloge za suenje i meanje
- runi alat (zidarska kaika, no, iana
etka, etke)

cementni beton

- Laboratorijska vaga do 50 kg (tanosti 10
g)
- laboratorijska vaga do 10 kg (tanosti 5 g)
- analitika vaga, tanosti 0,01 g
- konus i oprema za odreivanje
konsistencije sveeg cementnog betona
po metodi sleganja i rasprostiranja
- sprava za odreivanje vazdunih pora u
sveem cementnom betonu porozimetar
po metodi sa pritiskom
- kalupi za izradu betonskih uzoraka 150 x
150 x 150 mm
- kalupi za izradu betonskih uzoraka 100 x
100 x 400 mm
- vibro sto ili pervibrator za ugradnju
betonskih uzoraka (s najmanjom
frekvencijom 120 Hz)
- podloge za suenje (prenika od 28 do 32
cm)
- plinska ili elektrina sunica ili
mikrotalasna penica (snage najmanje
800 W)
- komplet kvadratnih sita 33 x 33 cm
- komplet sita za mokro prosejavanje
(0,0630,090,1250,25 1,0 mm)
- kljunasto merilo
- bazen za negu betonskih uzoraka
(temperatura 20 2C)
- presa za cementno-betonske uzorke (sa
opsegom od 1000 do 3000 kN)
- laboratorijska mealica 50 l
- laboratorijska mealica za cement
- kalupi 40 x 40 x 160 mm za ispitivanje
cementa i maltera
JP Putevi Srbije 7
- Mihaelisova vaga za odreivanje vrstoe
pri savijanju cementa i maltera
- Vikat aparat s priborom
- presa za injekcionu masu (sa opsegom od
50 do 500 kN)
- oprema za ispitivanje injekcione mase
(levak, hronometar, kljunasto merilo,
pipete, menzure 100 ml i 1000 ml)
- pomona oprema za pripremu uzoraka
injekcione mase za ispitivanje vrstoe na
pritisak (dijamantska testera, nivelir za
kapice)
- limena posuda sa poklopcem za uvanje
uzoraka cementa i maltera
- digitalni termometar (tanosti 0,1C)
- zidni termometar za minimalnu i
maksimalnu temperaturu (tanosti 1C)
- metalni lenjir 50 cm ili depna merna traka
3 m (sa podelom od 1 mm)
- oprema za odreivanje sadraja
organskih primesa
- runi alat (lopata, zidarska kaika, iana
etka, etke, struga, kaika)
- laboratorijski sat
- oprema za ispitivanje vodootpornosti
cementnog betona
- oprema za ispitivanje otpornosti na mraz
OSMO (sunica, sita, sitni pribor)
- oprema za ispitivanje otpornosti na mraz
OMO (ultrazvuna, po metodi dinamikih
modula)
- zamrziva ili klima komora
- presa za ispitivanje cementno-betonskih
uzoraka na savijanje (1 do 100 kN)
- oprema za ispitivanje mlaznog cementnog
betona
- penetrometar (za odreivanje rane
vrstoe)
- builica sa dijamantskom krunom
- presa (opsega od 100 do 1000 kN)

asfalt i hidroizolaciju

- Komplet sita
- vaga do 5 kg, tanosti 1 g
- sunice
- ureaj za sabijanje po Maralu
- presa za ispitivanje po Maralu
- kada za ispitivanje po Maralu sa
termostatom
- piknometri, stakleni
- ekstrakciona centrifuga
- aparat za odreivanje take omekavanja
po PK
- tapni termometri
- kljunasto merilo po ulceu
- potopni greja
- automatski penetrometar
- automatski ureaj za odreivanje take
kidanja duktilometar po Dou
- ureaj za odreivanje take loma po
Frasu
- destilaciona kolona
- ultratermostat
- ureaj za odreivanje peatnika
- builica
- dijamantske krune za builicu
- testera za seenje buotina
- sitni laboratorijski inventar i hemikalije
- oprema za vakumiranje
- duktilometar
- sprava za ispitivanje vrstoe kidanja
- sprava za ispitivanje stvaranja kolotraga
- izotopska sonda

metale/elik

- Maina za kidanje za ispitivanje elika na
zatezanje
- oprema za ispitivanje elika na zatezanje
(merenje rastezanja)
- oprema za ispitivanje elinih ipki na
savijanje.

JP Putevi Srbije 8
1.2.2 MERENJE, PREUZIMANJE I
OBRAUN RADOVA
1.2.2.1 Uvodni deo
1.2.2.1.1 Opte

Pre ugradnje graevinskih proizvoda,
proizvoa mora da izvri postupak
sertifikacije kontrole proizvodnje, odnosno
proizvoda, kod odabranog organa za
sertifikaciju, odnosno treba da od ovlaenog
organa dobije odgovarajuu tehniku
saglasnost za proizvode za koje ne postoje
usaglaeni standardi za proizvode.

Sastavni deo strunog nadzora koji propisuje
zakon o izgradnji objekata je nadzor nad
graevinskim i drugim proizvodima, instala-
cijama, tehnolokim ureajima i opremom.

Struni nadzor nad graevinskim
proizvodima koji se upotrebljavaju u izgradnji
puteva ukljuuje
- preuzimanje graevinskih proizvoda
prilikom njihove dostave na gradilite
koji su ve podobni za predvienu
upotrebu i ije karakteristike se nakon
ugraivanja vie ne menjaju
- preuzimanje graevinskih proizvoda
prilikom ugraivanja, koji tek nakon
ugradnje odgovaraju predvienoj upotrebi
(npr. bitumenizirane ili cementno-
betonske meavine).

Preuzimanje treba da se izvri za sve
graevinske proizvode
- koji mogu da utiu na ispunjavanje
sutinskih tehnikih zahteva za objekte, tj.
na bezbednost, upotrebljivost, trajnost i
bezbednu upotrebu objekata,
- koji se nakon izgradnje objekata
upotrebljavaju za zatitu ivotne sredine i
- kojima se objekti tite od tetnih uticaja
sredine.

1.2.2.1.2 Usaglaenost / usaglaenost
kvaliteta graevinskih materijala i
proizvoda

Prema vaeem zakonodavstvu, dokazivanje
usaglaenosti materijala i proizvoda ureuje
se upotrebljenim standardima i dobijanjem
odgovarajuih atesta, kao i izvrenim
prethodnim ispitivanjima.

Nakon usvajanja uredbe Regulation (EU) No
305/2011 of the European Parliament and of
the Council of 9 March 2011 laying down
harmonised conditions for the marketing of
construction products and repealing Council
Directive 89/106/EEC, Official Journal of the
European Union, 88/2011 (Regulativa (EU)
br. 305/2011 Evropskog parlamenta i Saveta
od 9. marta 2011. kojom se reguliu
harmonizovani uslovi za plasiranje na tritu
graevinskih proizvoda i opozvane Direktive
Saveta 89/106/EEZ, Slubeni list Evropske
unije 88/2011), postupci e biti promenjeni.

Svi graevinski proizvodi i materijali na tritu
EU mora da budu u skladu sa Direktivom o
graevinskim proizvodima (89/106/EGS). To
znai da imaju takva svojstva da e
graevinski objekat u koji e biti ugraeni,
ispunjavati sva propisana bitna svojstva.

Organi za potvrivanje usaglaenosti jesu
- sertifikacioni organ,
- nadzorni organi i
- laboratorije za ispitivanje.

Usaglaenost graevinskih materijala i drugih
graevinskih proizvoda data je na osnovu
- harmonizovanog standarda,
- nacionalne tehnike saglasnosti i
- europske tehnike saglasnosti.

Harmonizovan standard izdaje CEN za jedan
graevinski proizvod ili vie srodnih
graevinskih proizvoda. U njemu su dati
tehniki zahtevi za proizvod, metodi kontrole i
ispitivanja, kao i uslovi usvajanja. Standard
daje i zahteve, dokazivanje usaglaenosti,
metode ispitivanja proizvoda te njegovo
pakovanje i oznaavanje.

Nacionalne ili europske tehnike saglasnosti
mogu biti izdate od EOTA lanova za ceo ili
delimian sistem, ili za pojedinane
proizvode. Proizvodi za koje je izdata
odgovarajua europska ili nacionalna
tehnika saglasnost, ugrauju se iskljuivo
prema uputstvu iz saglasnosti. Odgovarajui
dokazi propisani zakonom o graevinskim
proizvodima zavise od sistema potvrivanja
usaglaenosti. Za svaki graevinski materijal
ili proizvod zahtevi po predvienom sistemu
potvrivanja usaglaenosti navedeni su u
harmonizovanom standardu ili sa
nacionalnom odnosno europskom tehnikom
saglasnou.

Sistemi potvrivanja usaglaenosti su: 1+, 1,
2+, 2, 3 i 4 (tabela 1.2.2.1). Meusobno se
sistemi potvrivanja usaglaenosti razlikuju
po vrsti dokaza i zahtevima za njih:
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 1+ i 1
potrebna je izjava o usaglaenosti koju
daje proizvoa i sertifikat o usaglaenosti
proizvoda koji izdaje prijavljeni
sertifikacioni organ. Na sertifikatu mora
JP Putevi Srbije 9
biti navedena oznaka sertifikacionog
organa.
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 2+ i 2
daje proizvoa na osnovu sertifikata za
kontrolu proizvodnje. Na izjavi o
usaglaenosti mora da bude, pored
tehnike specifikacije i podataka o
proizvodu i proizvoau, naveden broj
sertifikata i oznaka, te broj prijavljenog
sertifikacionog organa koji je izdao
sertifikat.
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 3
daje proizvoa na osnovu izvedenih
poetnih tipskih ispitivanja koje izvodi
prijavljena laboratorija. Na izjavi o
usaglaenosti mora da bude, pored
tehnike specifikacije i podataka o
proizvodu i proizvoau, navedena
oznaka i broj prijavljene laboratorije koja
je izvela poetna tipska ispitivanja.
- Kod sistema potvrde usaglaenosti 4
daje proizvoa bez ukljuivanja
prijavljenih organa.

Tabela 1.2.2.1: Pregled sistema kontrole usaglaenosti
Zadatak Sistemi potvrivanja usaglaenosti
1+ 1 2+ 2 3 4
- Proizvoa:
- kontrola proizvodnje + + + + + +
- ispitivanje uzoraka + + + - - -
- poetno tipsko ispitivanje - - + + - -
- Sertifikacioni organ::
- poetno ispitivanje + + - - + -
- sertificiranje + + + + - -
- nadzor proizvodnje + + + - - -
- kontrola ispitivanja uzoraka + - - - - -

Izjava o usaglaenosti (koju izdaje
proizvoa ili zakoniti zastupnik u EU) mora
da sadri sledee navode:
- ime i adresu proizvoaa (zastupnika) i
mesto proizvodnje
- opis proizvoda i kopiju tehnike
informacije koja se nalazi pored oznake
CE
- poziv na standard i zakonodavstvo o
graevinskim proizvodima
- zahtevi sa kojim je proizvod usklaen
- posebni uslovi povezani sa upotrebom
proizvoda
- ime i adresa laboratorije kada je to
relevantno
- ime i poloaj potpisnika izjave.

Oznaka CE mora da sadri sledee:
- oznaku CE
- ime i adresu proizvoaa
- godinu prvog postavljanja oznake CE
- navoenje standarda
- opis proizvoda
- navoenje svih obaveznih svojstava.

Mesto oznake CE
- na proizvodu,
- na etiketi,
- na pakovanju,
- na popratnoj dokumentaciji.
Za potvrivanje usaglaenosti sa adekvatnim
tehnikim uslovima
- proizvoa svojim sistemom unutranje
kontrole proizvodnje mora da obezbedi
usaglaenost proizvodnje i da izvrava
zadatke u vezi sa ocenom usaglaenosti,
- za odreene graevinske proizvode, u
ocenu i nadzor kontrole proizvodnje ili
proizvoda mora da bude ukljuena i
nezavisna kontrola koja (na zahtev
naruioca) proverava sertifikat kontrole
proizvodnje i izjavu proizvoaa o
usaglaenosti.

Odredbe koje se odnose na utvrivanje
usaglaenosti graevinskih proizvoda su
detaljno odreene tehnikim uslovima. Ako
oni iz bilo kojih razloga ipak nisu propisani,
treba primeniti utvrene principe sledljivosti
graevinskih proizvoda.

Sledljivost graevinskih proizvoda
podrazumeva da nadzorni inenjer ima pravo
da za svaki graevinski proizvod proveri:
- vrstu standarda po kojem je izraen
- podatak o obaveznoj ili neobaveznoj
primeni standarda
10 JP Putevi Srbije
- po kojem sistemu potvrivanja je standard
usklaen
- da li za graevinski proizvod postoji
tehnika saglasnost (nacionalna,
europska)
- zahtevane sertifikate, izjave proizvoaa
o usaglaenosti
- obeleavanje graevinskih proizvoda
- ulaznu kontrolu na gradilitu
- vizuelni nadzor
- predvienu nezavisnu kontrolu strune
organizacije (izvoaa nezavisne kontrole
za naruioca).

Kao dokaz o usaglaenosti graevinskog
proizvoda uzima se i izjava proizvoaa o
usaglaenosti koja je izdata u skladu sa
odgovarajuim propisima ministarstva
nadlenog za radove u graevinarstvu. Izjava
proizvoaa o usaglaenosti graevinskog
proizvoda u zavisnosti od sistema
potvrivanja usaglaenosti koji je propisan za
pojedinani proizvod mora da bude
zasnovana na sertifikatu kontrole proizvoda,
tehnikoj saglasnosti, ispitivanju i sl. Sertifikat
o usaglaenosti sa zahtevima tehnikih
propisa mora da izda institucija koju imenuje
ministar na osnovu procene kontrolnog
organa.

Izvoa radova je duan da, pre poetka
upotrebe svakog materijala (graevinskog
proizvoda) za izvoenje ugovorenih radova,
dostavi nadzornom inenjeru tehnoloki
elaborat u koji su ukljueni svi zahtevani
dokazi o usaglaenosti predmetnog
graevinskog proizvoda za upotrebu sa
zahtevima u projektnoj dokumentaciji i u
posebnim tehnikim uslovima, kao i sa
preuzetim europskim, odnosno nacionalnim
standardima.

Izvoa radova moe da pone upotrebu
odreenog proizvoda za ugovorne radove tek
nakon to upotrebu odobri nadzorni inenjer.

Utvrivanje usaglaenosti po pravilu sastoji
se od zadataka
- unutranje kontrole, koju vri proizvoa,
odnosno izvoa radova i
- nezavisne kontrole, koju izvodi od strane
naruioca ovlaena struna organizacija,
koja je pravo da izvodi radove stekla na
osnovu tendera.

1.2.2.1.3 Kontrola radova

Obim kontrole radova detaljno je odreen
posebnim tehnikim uslovima.

Mesta za uzimanje uzoraka i merna mesta
odreuje izvoa kontrole statistikim
metodom sluajnog izbora (t. 1.4.1) ako ih ne
odredi nadzorni inenjer, koji istovremeno
vri i koordinaciju uzimanja uzoraka.

Izvoa radova je duan da ponudi pomo pri
uzimanju uzoraka, odnosno pri utvrivanju
kvaliteta izvedenih radova. Ta pomo
ukljuuje radnu snagu, pomoni materijal i
transport materijala od mesta uzimanja do
laboratorije, odnosno mesta na gradilitu koje
odredi nadzorni inenjer. Trokovi terete
izvoaa radova. Sve te radove po pravilu
struno vodi nadzorni inenjer.

Nadzorni inenjer moe da odredi dodatna
kontrolna ispitivanja i u sluaju kad mu je ve
dostavljen dokaz o usaglaenosti.

Izvoa radova je duan da nadzornom
inenjeru omogui uvid u sva ispitivanja u
okviru unutranje kontrole, dok rezultate
unutranje kontrole mora da na odgovarajui
nain obradi i da ih dostavi nadzornom
inenjeru u dogovorenom obliku i roku.

Celokupnu dokumentaciju o proveri kvaliteta
materijala, graevinskih proizvoda i izvedenih
radova mora da obradi ovlaena struna
organizacija / kontrolni organ u obliku
zakljunog izvetaja.

1.2.2.2 Merenje radova

Koliine pojedinanih radova treba izmeriti na
osnovu jedinstvenih mera, koje su odreene
u projektnoj dokumentaciji, ponudbenom,
odnosno ugovornom predraunu i
odredbama ovih tehnikih uslova.

Ako u ovim tehnikim uslovima nije odreeno
drugaije, koliine treba odrediti na osnovu
stvarno izvrenih radova i ugraenih
materijala u okviru projektne dokumentacije
za pojedine radove. U sluaju kada
projektant naknadno zahteva promenu vrste
ili koliine rada, on mora da priloi
odgovarajuu dopunu projektne
dokumentacije sa popisom radova. Sve
koliine moraju da budu odreene
zaokrueno na najvie dve decimale, osim
ako se nadzorni inenjer i predstavnik
izvoaa iz opravdanih razloga ne dogovore
drugaije.

Za radove, za koje iz bilo kojeg razloga
naknadno ne bi moglo bez posebnih trokova
da se ustanove koliina ili kvalitet, izvoa je
duan da na vreme zahteva od nadzornog
inenjera privremeno preuzimanje, koje treba
JP Putevi Srbije 11
zajedno sa nacrtima dokumentovati u
pisanom oblik i upisati u graevinsku knjigu.
Merenje i preuzimanje takve koliine radova
su konani i samo se potvruju prilikom
konanog preuzimanja. U takvim sluajevima
izvoa ne sme nastaviti sa radovima pre
privremenog preuzimanja i merenja. Ako
izvoa u takvom sluaju ne zahteva
privremeno preuzimanje, on snosi sve
posledice koje nastaju naknadnim radovima
za utvrivanje stvarnih koliina i kvaliteta
izvrenog rada, tj. trokove naknadnog
odstranjivanja svih nadgraenih slojeva i,
nakon odgovarajue kontrole, trokove
zamene odgovarajuim materijalima, kao i
njihove odgovarajue ugradnje.

Radovi koji se obraunavaju prema
nabavljenim i ugraenim koliinama moraju
da budu uporedno dokumentovani
narudbenicama i evidentirani na
odgovarajui nain.

Ako izvoa nije obezbedio kvalitet koji
zahtevaju projektna dokumentacija i posebni
tehniki uslovi, za njega sve obaveze prema
ugovoru ostaju vaee, iako su mu za to
obraunati odbici.
1.2.2.3 Preuzimanje radova
Pod preuzimanjem radova podrazumeva se
koliinsko i kvalitativno preuzimanje pojedinih
ugovorenih radova. Prema stanju gradnje
(objekta) razlikuju se tri vrste preuzimanja
radova i to:
- privremeno preuzimanje radova (za
privremeni obraun radova)
- zavrno preuzimanje radova (kod
kolaudacije),
- konano preuzimanje radova (kod
superkolaudacije)

1.2.2.3.1 Privremeno preuzimanje radova

Za vreme gradnje objekta nadzorni inenjer
privremeno preuzima izvrene radove od
predstavnika izvoaa. Pritom utvruje
koliine izvrenih pojedinanih radova u
jedinicama mere iz ugovornog predrauna
(po ugovoru izmeu naruioca i izvoaa) i
kvalitet u skladu sa tehnikim uslovima.
Takvo preuzimanje radova je samo osnova
za sastavljanje privremenih situacija i za
priznavanje privremenih periodinih obrauna
za isplatu vrednosti izvrenih radova izmeu
naruioca i izvoaa.

Prebaaji, tj. radovi koji prevazilaze koliinu
koja je planirana u ugovornom predraunu,
mogu da se izvode samo uz prethodnu
pisanu saglasnost nadzornog inenjera. U
sluaju kada bi prebaaj bio posledica ili bi
imao za posledicu promenu projektne
dokumentacije, sa istim mora da se saglasi i
projektant.

Takoe, za svaki dodatni posao tj. posao koji
nije bio predvien u projektu i ugovornom
predraunu,, a nastao je npr. zbog promene
postupka, izvoa mora prethodno da dobije
pisanu saglasnost nadzornog inenjera i
projektanta.

Ako prilikom privremenog preuzimanja
postoje sporni sluajevi po pitanju koliine i
kvaliteta radova, nadzorni inenjer ne mora
da prizna sporne koliine i kvalitet, sve dok
se komisijski ne odredi stvarno stanje u
skladu sa odredbama ugovora.

Svi privremeno preuzeti radovi moraju da
budu dokumentovani i upisani u knjigu
obraunskih merenja. Dokumentaciju
sastavlja izvoa i jednom meseno je
predaje na potvrdu nadzornom inenjeru.

Za sve privremeno preuzete radove konana
koliina i kvalitet utvruju se prilikom
zavrnog preuzimanja radova (kolaudacija), a
kvalitet delomino ak i prilikom konanog
preuzimanja radova po isteku garantnog roka
(superkolaudaciji).

1.2.2.3.2 Zavrno preuzimanje radova

Zavrno preuzimanje radova (kolaudacija) na
objektu treba izvriti nakon zavretka radova
na osnovu odredbi ugovora izmeu
naruioca i izvoaa.

Kao osnova za zavrno preuzimanje radova
koristi se konani obraun radova predloen
od strane izvoaa koji ima pravo da umesto
pojedinanih ili ukupnih odbitaka predloi
produenje garantnog roka. Naruilac moe
takav predlog da uvai u skladu sa
ustaljenom strunom praksom sa stanovita
zahtevane trajnosti za pojedine izvrene
radove, kao i na osnovu utvrene
nepravilnosti.

Prilikom zavrnog preuzimanja radova
naruilac ocenjuje i kvalitet izvrenih radova i
obraunava finansijske odbitke za nedovoljno
kvalitetno izvrene radove.

Zavrno preuzimanje je konano sa
stanovita koliine i cene, kao i odbitaka i
premija, s tim da ne obuhvata garancije i
popravke tete u garantnom roku.

12 JP Putevi Srbije
1.2.2.3.3 Konano preuzimanje radova

Konano preuzimanje (superkolaudaciju)
kvaliteta radova treba izvriti nakon izdavanja
potvrde o izvedenim radovima, odnosno o
izvrenju svih obaveza prema ugovoru.
1.2.2.4 Obraun radova
1.2.2.4.1 Opte

Obraun koliina izvrenih radova mora da
pripremi izvoa. Izvoa mora da prikae
izvrene radove tako da za svaku stavku po
ugovornom predraunu budu vidljivi
pojedinano merenje, kao i planirana i
celokupno izvrena koliina.

Ugovoreni radovi obraunavaju se i plaaju
na osnovu privremenih situacija i konane
obraunske situacije u skladu sa uslovima
ugovora. Osnova za obraun radova su
jedinstvene cene za pojedine radove prema
ugovornom predraunu i koliini radova, koje
su odreene na osnovu take 1.2.2.2. Pri
obraunu treba uzeti u obzir i finansijsku
ocenu kvaliteta i koliine izvrenih radova na
datim osnovama.

1.2.2.4.2 Jedinstvene cene

Pod jedinstvenim cenama podrazumevaju se
cene iz ugovornog predrauna za pojedine
radove. Ako ponuenom cenom nisu
obuhvaeni svi trokovi za izvoenje
planiranog rada, onda to mora da bude
posebno i vidljivo oznaeno. Ako ugovorom,
graevinskim propisima ili ovim tehnikim
uslovima nije drugaije odreeno,
jedinstvenim cenama moraju da budu
obuhvaeni svi trokovi za izradu pojedinog
rada.

Ako je materijal, odnosno proizvod vlasnitvo
naruioca (npr. ivinjak, saobraajni znak i
sl.), u jedinstvenim cenama mora se uzeti u
obzir rad za odstranjivanje, premetanje i
njegovu ponovnu ugradnju.

1.2.2.4.3 Prebaaji i dodatni radovi

Osnova za obraun prebaaja su jedinstvene
cene za pojedine radove prema ugovornom
predraunu i ustanovljene, odnosno
potvrene, koliine izvrenih prebaaja.

Dodatni radovi se obraunavaju na osnovu
odredbi ugovora. Ako ugovor ne sadri takve
odredbe, dodatni radovi obraunaju se na
osnovu prethodno sporazumno odreenih
jedinstvenih cena. U takvom sluaju nadzorni
inenjer ima pravo da od izvoaa zahteva
detaljan proraun cene, koji mora da bude u
skladu sa cenovnikom kalkulativnih osnova.

1.2.2.4.4 Meufazni obraun

Meufaznu kaznu uvodi naruilac u skladu sa
ugovorom za sve radove koji iz neopravdanih
razloga nisu izvreni, a bili su predvieni
planom napredovanja radova, odnosno
meurokovima, koji su potvreni od strane
naruioca.

Obraunatu meufaznu kaznu u obimu koji
je predvien ugovorom naruilac moe da
vrati izvoau, ako je on izvrio sve radove u
ugovorenom roku, a da pri tome za naruioca
zbog kanjenja meurokova nisu nastali
dodatni trokovi.

Za radove koji kasne izvoa ne moe da
uzme u obzir pozitivne razlike u ceni, koje su
nastale zbog kanjenja.

1.2.2.4.5 Izmenjeni uslovi

Na obraun prema ugovoru moe da utie
- poveanje ili smanjenje obima radova i
- skraenje ili produenje roka za izvrenje
ugovorenih radova, ako je to van
odgovornosti izvoaa.

1.2.2.4.6 Obraun nezadovoljavajue
izvrenih radova

Svi trokovi popravke nezadovoljavajue
izvrenih radova padaju na teret izvoaa,
ukljuujui i trokove za sva merenja i
ispitivanja, koja su pokazali neodgovarajui
kvalitet izvrenih radova, pa je zbog toga bilo
potrebno nakon izvrenih odgovarajuih
popravki ponovnim merenjem i ispitivanjima
utvrditi kvalitet rada.

Za sve radove koji ne odgovaraju zahtevima
za kvalitet (prelaze granine, odnosno krajne
granine vrednosti) koji su odreeni ovim
tehnikim uslovima, a izvoa radova ih nije
popravio prema uputstvima nadzornog
inenjera, izvoa ne moe da dobije nikakvu
nadoknadu. Naruilac u tom sluaju ima
pravo da produi garantni rok za sve radove
koji zavise od nepopravljenih radova za
najmanje 5 godina.

Ako izvoa ne popravi nezadovoljavajue
izvreni rad u roku koji odredi nadzorni
inenjer, naruilac moe da preda popravke
drugom izvoau, a za prekoraene i/ili
dodatne trokove da tereti prvog izvoaa.

JP Putevi Srbije 13
1.2.3 KVALITET IZVEDENIH RADOVA
PO ISTEKU GARANTNOG ROKA
1.2.3.1 Uvodni deo
Za eventualne greke pri izvoenju
odgovornost snosi izvoa radova. Duan je
da ih za vreme garantnog roka otkloni na
nain kako je to odreeno ugovorom. Ako
trajanje garantnog roka nije drugaije
odreeno ugovorom ili tehnikim uslovima,
garantni rok iznosi u sklopu
- zemljanih radova najmanje 5 godina,
- kolovoznih konstrukcija najmanje 5 godina,
- novogradnje objekata (zajedno sa
hidroizolacijom, dilatacijama i leitima)
najmanje 10 godina,
- sanacije objekata (zajedno sa
hidroizolacijom, dilatacijama i leitima)
najmanje 7 godina,
- zastora na objektima najmanje 5 godina,
- signalizacije:
- za oznake na kolovozu najmanje 3
godine i
- vertikalnu signalizaciju i
bezbednosnu i zatitnu opremu
najmanje 5 godina.

Za ostalu opremu objekata vae garantni
uslovi proizvoaa, odnosno dobavljaa,
ukoliko odredbama ugovora nije drukije
odreeno.

Uzima se da je izvoa radova ispunio
uslove ugovora za dobro izvoenje ako
stanje izvrenih radova nakon isteka
garantnog perioda odgovara zahtevima koji
su odreeni u optim i posebnim tehnikim
uslovima za kvalitativno preuzimanje radova
prilikom isteka garantnog perioda, odnosno u
odgovarajuim odredbama ugovora.

Naruilac je duan da u toku garantnog
perioda redovno izvodi radove na odravanju
u skladu sa projektom odravanja.

Naruilac, odnosno organ kojeg on ovlasti
(nadzorni inenjer, nezavisna institucija) ima
pravo da u toku garantnog perioda izvri
odgovarajue postupke za proveru kvaliteta
izvrenih radova, o emu mora prethodno da
obavesti izvoaa radova. U sluaju
utvrenih manjkavosti ili greaka, naruilac
moe da zahteva od izvoaa radova da ih o
svom troku odmah otkloni.

Garancija za otklanjanje greaka u
garantnom periodu mora da bude u skladu sa
odredbama ugovora. Predviena je za
obezbeivanje odgovarajueg kvaliteta
ugovorom odreenih radova, zajedno sa
plaanjem svih izvedenih radova, opreme i
materijala potrebnih za sanaciju bilo kojeg
oteenja, greke ili utvrene manjkavosti,
nepravilnog izvoenja, odnosno neprime-
renog kvaliteta upotrebljenih materijala.

Pre isteka garantnog perioda mora da se
izvri pregled izvedenih radova, da se sastavi
zapisnik i izda potvrda o ispunjavanju svih
ugovornih obaveza.

Za zahtevani kvalitet se prilikom isteka
garantnog perioda primenjuju granine
vrednosti koje su navedene u optim
tehnikim uslovima, ukoliko za pojedinanu
vrstu radova u posebnim tehnikim uslovima
nisu odreene drugaije granine vrednosti.

Po isteku garantnog perioda, stanje izvrenih
radova moe da se razlikuje od zahteva koji
su odreeni optim i posebnim tehnikim
uslovima za kvalitet pri preuzimanju radova
po isteku garantnog perioda, odnosno od
ugovornih odredbi, samo u obimu koji je
uslovljen normalnom upotrebom.

Za sve karakteristike izvedenih radova koje
ovim tehnikim uslovima nisu posebno
odreene, kvalitet po isteku garantnog
perioda ne sme da odstupa za vie od 10%
od stanja nakon ugraivanja.
1.2.3.2 Kolovozne povrine
Kao uticaji normalne upotrebe kolovoznih
povrina u obzir pre svega mogu da se uzmu
deformacije (neravnine), pukotine i
uglaanost kolovozne povrine. Granine
vrednosti navedenih promena odreene su u
tabelama 1.2.3.1 do 1.2.3.3,

1.2.3.2.1 Poprene neravnine i kolotrazi

Za odreivanje navedenih deformacija treba
uzeti u obzir da
- pri izvoenju kontinuiranih merenja,
homogene deonice budu duine 20 m,
- pri izvoenja merenja mernom letvom (sa
duinom 4 m) ili profilografom, mesta
treba da se odrede statistikim metodom
sluajnog izbora (uz uzimanje u obzir
prosene udaljenosti izmeu mernih
mesta od 10 m).

14 JP Putevi Srbije
Tabela 1.2.3.1: Granine vrednosti poprenih deformacija kolovoznih povrina (prema TSC 06.610)

Razvrstavanje
Granina vrednost
neravnine
Granina dubina
zadravanja
saobraaja
AP, BP Putevi I i II reda
vode u kolotragu
- srednja ili vea gustina (PGDS> 2000
vozila), srednje ili vee saobraajno
optereenje (PGDO > 80 NOO 100
kN/dan), brzina vonje > 70 km/h)

8 mm

10 mm

4 mm
- mala gustina (PGDS 2000 vozila), lake
saobraajno optereenje (PGDO > 80
NOO 100 kN/dan), brzina vonje > 70
km/h)

10 mm

12 mm

8 mm

1.2.3.2.2 Uzdune neravnine

Za odreivanje uzdunih neravnina na
osnovu indeksa IRI treba da se odrede
homogene deonice na kojima je na duini od
najmanje 300 m prosena vrednost
neravnina vea od navedene granine
vrednosti.
Tabela 1.2.3.2: Granine vrednosti uzdunih deformacija
Razvrstavanje Granina vrednost
saobraaja indeksa IRI
100m

- srednja ili vea gustina (PGDS > 2000 vozila) i srednje ili vee
saobraajno optereenje (PGDO > 80 NOO 82 kN/dan) i brzina
vonje > 70 km/h
1,5
- mala gustina (PGDS 2000 vozila) i lake saobraajno optereenje
(PGDO 80 NOO 82 kN/dan) i brzina vonje > 70 km/h
3,5

1.2.3.2.3 Pukotine

Pukotine na kolovoznoj povrini u garantnom
periodu po pravilu nisu dozvoljene.

1.2.3.2.4 Uglaana vozna povrina

U tabeli 1.2.3.3 navedene granine vrednosti
koeficijenata sposobnosti trenja SN za
odreenu mernu brzinu vonje predstavljaju
prosene vrednosti na najmanje 100 m
dugakim homogenim deonicama.

Ako je prosena vrednost koeficijenta trenja
za odreenu brzinu vonje manja od one koja
je navedena u tabeli, izvoa radova mora o
svom troku da
- presvue postojei habajui sloj
odgovarajuim novim ili
- ukloni postojei habajui sloj i da ga
zameni novim.

Tabela 1.2.3.3: Granine vrednosti koeficijenata trenja SN i dubine hrapavosti h
h

Merna brzina
vonje
Koeficijent
trenja
Dubina
hrapavosti h
h

Dubina
profila h
p

km/h SN mm mm
40 57 0,22 -
60 49 0,30 0,13
80 43 0,40 0,25
JP Putevi Srbije 15
Sve promene stanja kolovoznih povrina koje
su nastale u garantnom periodu treba
konano da se procene u odnosu na zahteve
vezane za kvalitet koji su odreeni u
posebnim tehnikim uslovima.
1.2.3.3 Cementno-betonske konstrukcije
objekata
Po isteku garancije naruilac i izvoa
pregledaju stanje na sledeim delovima
konstrukcije objekata (premoavanja, tunela,
galerija) i u njihovom okruenju:
- pristupu do objekta i okruenja (renim
koritom)
- potpornoj i zatitnoj konstrukciji (plitki i
duboki temelji ako su vidljivi, potpore,
piloni, obloge, portali),
- prikljunoj konstrukciji (zajedno sa
spoljanjim kablovima i elinim uadima)
- povrh objekta (hidroizolacija, kolovoz,
ivinjaci, hodnici, ivini venci)
- opremi objekta (odvodnjavanje, eline,
betonske i drvene ograde, poklopci,
nosai za instalacione vodove)
- leitima
- dilatacijama
- priguivaima vibracija.

Zahtevi klase izvoenja 3 prema EN 13670
mogu da se navedu u napomeni za pripremu
tehnolokog elaborata za izgradnju
cementno-betonskih konstrukcija.

Po isteku garantnog perioda odreene
manjkavosti na elementima cementno-
betonskih konstrukcija su neprihvatljive za
naruioca. Pri tome treba da se razlikuju
oteenja do kojih je dolo usled manjkavog
odravanja, vandalizma, saobraajnih ili
drugih nezgoda od oteenja koja su rezultat
prirodnog starenja materijala ili greaka pri
projektovanju i izvoenju. Kao doputene
manjkavosti izvoenja uzimaju se granine
vrednosti koje su odreene u tehnikim
uslovima.

Neprihvatljive manjkavosti su:
- za pristup objektu i okruenje:
- sleganje stepenice i slivnika
- ruenje zatite kosine pod gredom
krajnjih potpornih stubova zbog
neadekvatnog odvodnjavanja
- za reno korito:
- kamenje koje je ispalo iz dna
- kamenje koje ispalo iz zatitne
konstrukcije
- za temelje, ipove, kape, priboje od talpi:
- erozivna oteenja
- za cementne betone:
- oteenja od mraza mreaste
pukotine
- oteenja usled alkalno-silikatne
reakcije i sulfatne korozije
mreaste pukotine
- oteenja usled korozije armature
linijske pukotine ili proizvodi korozije
na povrini cementnog betona
- saaste upljine, pretanak pokrivni
sloj iznad armature, raslojavanje,
namakanje
- za elik za armiranje:
- korozija ipki usled dejstva hlorida i/ili
lutajuih elektrinih struja
- za spoljanje kablove, elinu uad,
priguivae vibracija:
- naboran i/ili pocepan spoljanji PE
omota na ivici devijatorske cevi,
vidljivo isticanje masti iz omotaa
- lom klina
- prekid pramena
- isticanje ulja ili voska iz zatitnih
kapa ili hidraulikih cilindara,
ispadanje zavrtnjeva
- za prikljune konstrukcije:
- pukotine usled smicanja
- ostaci testerisanja, ica za vezivanje,
ekseri
- za leita:
- lokalno ruenje spoja izmeu gume i
elinog uloka
- izdvajanje masti iz elastomera
- preuske leine ploe
- neravnomerno naleganje leita
- klizni razrez stisnut
- pomeranje PTFE ili MSM ploe iz
kuista kliznog leita
- neadekvatno izvedeni leini jastuci
- proklizavanje leinih ploa
- neravna leina ploa
- odstupanje leine ploe od podloge
- proklizavanje prikljune konstrukcije
preko leita
- pomeranje ploa PTFE ili elastomera
iz kuita nosee ploe kliznog
leita ili lonca
- graevinski i drugi ostaci na leinoj
polici
- za dilatacije:
- odstupanje u nivou postavljenih
pregradnih lamela i prikljuak asfalta
u nivou sa ivinim profilom dilatacije
odn. bez nadvienja
- dimenzije dilatacije ili njenog
pojedinanog dela ne odgovaraju
gabaritu dilatacije
- neadekvatno pretpodeavanje
dilatacije prilikom ugradnje
- prostor ispod kutije nije odgovarajue
betoniran i/ili armiran
16 JP Putevi Srbije
- neureeno odvodnjavanje vode koja
pronie (namakanje po pozadinskom
zidu)
- otvoren spoj asfalta uz ivini profil
- gumene zaptivke ne zaptivaju
- olabavljeni i ispali sidreni i privrsti
zavrtnji
- gumene opruge i leita
ispucali/preseeni ili odmaknuti
- neadekvatna antikorozivna zatita
- prekrivni lim nije u funkciji zatite
- pukotine i bore u asfaltnim
dilatacijama, vidljivi kolotrazi
- za ureaje za odvodnjavanje, izlivnike:
- zaostajanje vode u cevima ili curenje
na spojevima
- korodirani izlivnici
- korodirana unutranja strana cevi od
modularnog livenog metala
- erodirani klinovi od navodno
nerajueg elika
- za spojnice:
- odstupanje zaptivne meavine
- nisu zaptivene
- odmaknute
- za ograde:
- napukao zavrni epoksi malter uz
podnoje stubia
- napukli varovi
- neadekvatna spojna sredstva
- za tunelske sekundarne obloge:
- polukrune oblik polumeseca
pukotine u temenom delu svoda
- raslojavanje cementnog betona
uzdu spojeva pojedinanih
segmenata
- temene i druge pukotine
relativno pomeranje du ivica
pukotina
- za potporne i zatitne zidove:
- zatitne kape sidrita isticanje
zatitne masti
- sidrene glave korozija elinih
delova, nezalivena mesta
cementnog betona.

Za doputenje manjkavosti mogu da vae
sledee informativne granine vrednosti:

- za pristup objektu i okruenje:
- spoj ili razmak na kolovozu uz
potporni zid, sa irinom 1 cm
- sleganje kolovoza uz potporni zid,
120 % projektovanog sleganja
- sleganje bankine na pristupu objektu,
140 % projektovanog sleganja
- za cementne betone potpornih zidova:
- pukotine, irine 0,3 mm, (na
odstojanju > 100 cm)
- vazdune pore prenika od 2 do 10
mm na povrini, kriterijum udaljenosti
posmatraa 10 m, povrina pora 3
% celokupne povrine, koncentracija
pora u grupama do 10 % celokupne
povrine
- za leita:
- takasta korozija na elinim
delovima, 5 % ukupne povrine
- pukotine neoprena, irine 0,1 mm
odnosno 1/10 debljine sloja
neoprena izmeu dva elina uloka,
pukotina se iri do dubine elinog
uloka
- za dilatacije:
- odstupanje u nivou postavljenih
pregradnih lamela ili ivinih profila
3 mm, neravnine popreno na spoj
sa asfaltom do 5 mm
- za cementne betone prikljune
konstrukcije, odnosno klasino armirane
i/ili prednapregnute cementne betone:
- pukotine, irine 0,2 mm, na
odstojanju > 30 cm
- za povrh objekta:
- pukotine, irine 0,2 mm, na
odstojanju > 100 cm
- ljutenje cementnog betona, dubina
1 mm, koliina 40 mg/mm
2

- za ograde, komunalnu infrastrukturu,
signalizaciju:
- ljutenje cementnog betona, dubina
4 mm, koliina 40 mg/mm
2

- spoljanja korozija, 10 %
celokupne povrine
- za ureaje za odvodnjavanje, izlivnike:
- spoljanja korozija, 10 %
celokupne povrine

Ako je neka od navedenih graninih vrednosti
postignuta, izvoa radova je duan da o
svom troku izvri popravku tako da stanje
elementa cementno-betonske konstrukcije
bude u skladu sa zahtevima koji su odreeni
projektnom dokumentacijom i posebnim
tehnikim uslovima.

Detaljne odredbe u vezi sa preuzimanjem
cementno-betonskih objekata za
premoavanje, unutranjih obloga tunela,
galerija i zatitnih i potpornih zidova po isteku
garantnog perioda mogu da budu date i u
ugovornoj dokumentaciji.

JP Putevi Srbije 17
1.2.4 MERENJA GUSTINE I VLAGE
1.2.4.1 Uvodni deo
Smernice za merenja gustine i vlage
odreuju osnove za izvoenje celovitog
postupka koji je sastavni deo kontrole
kvaliteta izvedenih radova. Radi
jednostavnog i brzog izvoenja preporuljivo
je da se merenja izvre nedestruktivnim
indirektnim postupkom upotrebom izotopske
sonde. Kako pri indirektnim merenjima mogu
da se pojave greke koje su posledica
objektivne greke postupka po pravilu je
potrebno merenja izotopskom sondom
upotpuniti direktnim merenjima gustine i
vlage dopunskim postupcima.

U ovim smernicama upotrebljeni struni
termini imaju sledee znaenje:

Gustina (density, Dichte) oznaava masu
materijala, ukljuujui vlanost i upljine u
jedinici zapremine (kg/m
3
ili t/m
3
).

Ispitivanje (investigation/examination,
Untersuchung) je tehniki posao sa kojim se
prema tano odreenom postupku utvruje
jedno ili vie osnovnih svojstva razmatranog
proizvoda, postupka ili rada.

Izotopska sonda (isotope gauge,
Isotopensonde) je sprava za nedestruktivno
merenje gustine i vlanosti graevinskih
materijala; u osnovi se sastoji od izvora
zraenja (gama zrake, brzi neutroni) i
detektora.

Merni cilindar (measuring cylinder,
Messzylinder) je kalibrisan cilindar za
izvoenje nadoknadnog postupka pri merenju
gustine materijala

Nadoknadni postupak (substitute procedure,
Ersatzverfahren) je postupak pri kojem se
gustina materijala meri tako da se masa
materijala odredi gravimetrijskim vaganjem
iskopanog materijala, a zapremina koju je
zauzimao iskopani materijal se odreuje
nadometanjem iskopanog materijala drugim
- zamenjujuim materijalom, ija je gustina
tano poznata (pomoni postupak za
odreivanje zbijenosti tla).

Radioaktivni izotopi (radioactive isotope,
radioaktive Isotopen) su izotopi sa
nestabilnim jezgrom; pri raspadanju emituju
unutranju energiju (alfa, beta, gama zrake,
brzi neutroni).

Sonda (izotopska) (sound (isotope), Sonde
(Isotopen)) je pokretljiv element izotopske
sonde sa izvorom jonizirajueg zraenja
(gama zraci) na vrhu poluge.

Vlaga (moisture, Feuchte) je masa vode u
jedinici zapremine materijala (kg/m
3
ali t/m
3
).

Zbijenost (compaction (degree of),
Verdichtungsgrad) oznaava dostignutu
gustinu ugraenog materijala nakon
zavrenog postupka zbijanja.
1.2.4.2 Merenja izotopskom sondom
1.2.4.2.1 Opte

Ove smernice sadre samo osnovne
informacije o merenju izotopskom sondom.
Izvoa merenja mora pri upotrebi izotopske
sonde da u potpunosti potuje uputstva koja
uslovljava proizvoa opreme.

Napomena:
Oprema koja se upotrebljava u razmatranim
vrstama merenja sadri radioaktivni materijal.
Radioaktivni materijal emituje ionizirajue
zraenje koje moe da teti zdravlju korisnika
ako se ne potuju odgovarajue zatitne
mere. Zato je vano da korisnik opreme ve
pre poetka merenja zna da postoje
potencijalne opasnosti i da potuje svu
raspoloivu regulativu koja se odnosi na
zatitne mere i postupke.

Postupak merenja izotopskim sondama je
prikladan za ispitivanje veine materijala koji
se upotrebljavaju pri zemljanim i asfalterskim
radovima, jer povrina baze izotopske sonde
odgovara za osiguranje reprezentativne
zapremine/uzorka za ispitivanje. Meutim, na
rezultate merenja gustine i vlage moe, kako
pri postupku merenja direktnim ozraivanjem
tako i pri postupku merenja unazad
rasejanog zraenja, da utie itav niz faktora,
pre svega:
- heterogenost u hemijskom sastavu
materijala, npr. sluajno prisustvo
metalnih jona u ljaci i pepelu,
- neuobiajen hemijski sastav materijala;
neki elementi, npr. kadmijum, bor i hlor,
mogu da utiu na rezultat odreivanja
vlage usled velike verovatnoe
apsorbovanja brzih neutrona; ako
materijal sadri elemente koji utiu na
rezultate merenja izotopskom sondom i
ako je udeo tih elemenata konstantan,
potrebno je kalibracionu krivu prilagoditi
na odgovarajui nain,
- hrapava povrina materijala, iji uinak
treba smanjiti koliko god je to mogue da
18 JP Putevi Srbije
bi se obezbedio najbolji mogui kontakt
izmeu izotopske sonde i povrine
zbijenog ispitivanog sloja; uticaj povrine
je znatno manji pri postupku merenja
direktnim ozraivanjem,
- neuobiajeni mineraloki sastav materijala,
npr. minerali koji sadre hemijski vezanu
vodu (sadra) i zemljita sa velikim udelom
organskih primesa.

Na rezultate merenja gustine mogu da utiu i
- slojevi zbijenog materijala sa znatnim
vertikalnim gradijentima gustine, jer
stepen zbijenosti na vrhu malo doprinosi
poprenoj zbijenosti sloja; ispitivanje
merenjem unazad rasejanog zraenja
zbog naina delovanja zahvata u veoj
meri materijal blizu povrine; postupak
direktnim ozraivanjem je zato primerniji,
jer zbog porasta osetljivosti sa dubinom
smanjuje spomenute efekte i
- sluajno prisustvo veih komponenti koje
su potpuno okruene sitnijim deliima, to
moe da rezultira neuobiajeno velikom
gustinom.

Na rezultate merenja vlage moe da utie
pored vodonika u slobodnoj vodi, i vodonik u
hemijski vezanoj vodi, kao i vodonik u drugim
sastojcima, npr. u organskim materijalima.

1.2.4.2.2 Fizike osnove

1.2.4.2.2.1 Radioaktivni izotopi

Radioaktivni izotopi koje sadri izotopska
sonda emituju zraenje koje moe da prodre
kroz tvrdu materiju. Na osnovu stepena
oslabljenja, odnosno promene energije
zraenja, moe se zakljuiti o svojstvima
ozraenog materijala.

Izotopska sonda uobiajeno sadri izvor
gama zraenja i kombinovani izvor zraenja
brzih neutrona.

1.2.4.2.2.2 Merenje gustine

Merenje gustine je zasnovano na promeni
puta gama zraka od izvora do detektora
usled Komptonovog efekta. Meru za gustinu
predstavlja intenzitet unazad reflektovanog
zraenja (u skladu sa odgovarajuom
kalibracijom) koje stie do detektora i u
direktnoj je vezi sa gustinom elektrona
ozraene materije.

1.2.4.2.2.3 Merenje vlage

Pri merenju vlage koristi se usporavanje
neutrona emitovanih iz izvora brzih neutrona
izazvano sudarima sa vodonikovim jezgrima.
Intenzitet zraenja koje stie do detektora je
u direktnoj vezi sa stanjem prispelih
modifikovanih neutrona i predstavlja meru
koliine vlage koja je prisutna u uticajnom
podruju. Pretpostavlja se da je voda jedini
izvor vodonika, koji je prisutan u ozraenom
materijalu.

1.2.4.2.3 Oprema za merenje

1.2.4.2.3.1 Izotopska sonda

Izotopska sonda je merni ureaj koji se
sastoji od sonde, detektora, ureaja za
oitavanje i izvora elektrine energije.
Navedeni sastavni delovi su ugraeni u
kuite, koje mora da bude vrsto i otporno
na vodu i prainu.

Izotopska sonda koja ima oblik ipke je
namenjena za utiskivanje u tlo. ipka mora
da bude oznaena u intervalima duine od 5
cm za ispitivanja do dubine od 30 cm. U
sondu je ugraen izvor ionizirajueg zraenja
koji mora da bude zapeaen i na
odgovarajui nain zatien radi sigurne
upotrebe i uvanja.

Napomena:
Izotopska sonda mora da bude izvedena tako
da omogui sigurno runo utiskivanje do
izabrane dubine.

Ako postoji sumnja da je izvor oteen ili ako
je izvor ve oteen, odnosno ini se da je
oteen, izotopska sonda mora da bude
stavljena u sanduk za uvanje, a o tome
odmah treba da bude obaveten proizvoa
ili ovlaeni predstavnik. Rukovanje i
popravku moe da preduzme samo
odgovarajue opremljeno i pravilno
kolovano osoblje.

Merni komplet mora da sadri i uputstva za
upotrebu, sertifikat o kabraciji i sanduk za
transport.

1.2.4.2.3.2 Pomona oprema za pripremu
merenja

Pomonu opremu za pripremu merenja ine:
- oprema za ravnanje povrine na podruju
ispitivanja, npr. zidarska lopatica, lenjir i
slino
- oprema za pravljenje buotine: elina
ipka ili builica, eki, vodi za ouvanje
vertikalnosti pri utiskivanju ipke, (vodi
moe da poslui i kao ploa za ravnanje) i
ruka za izvlaenje zabijene ipke; elina
ipka za zabijanje mora na jednom kraju
da ima otar vrh, a na drugom kraju da
bude rairena (za udarce sa ekiem)
JP Putevi Srbije 19
- materijal za izravnavanje neravne
povrine: uobiajeno se upotrebljava
sitnozrnati materijal, koji se nalazi u
podruju merenja ili suvi, sitan kremeni
pesak.

Napomena:
Navedena oprema je primerena i za
pravljenje buotine u svee stabilizovanim
materijalima, dok se stvrdnuti materijali mogu
buiti postupcima za buenje cementnog
betona.

1.2.4.2.3.3 Oprema za kalibraciju

Za kalibraciju su potrebni sledei referentni
materijali:
- materijal poznate gustine, pripremljen u
obliku bloka
- materijal poznate gustine, zbijen u
sanducima ili
- materijal sa terena, ija gustina se
odreuje jednim od standardizovanih
postupaka (kalibrisanim cilindrima,
nadoknaivanjem pomou peska ili vode).

Standardni merni blok mora da bude izraen
iz materijala, odgovarajueg za proveru
delovanja mernog sistema, kao i za
ponovljena odreivanja standardnog broja
impulsa. Standardni blok mora da ima isti
serijski broj kao izotopska sonda i ne sme se
koristiti u kombinaciji sa drugim izotopskim
sondama.

Standardni blok treba da bude ist i bez
prilepljenih delia, koji bi mogli da
prouzrokuju slab kontakt sa sondom, to bi
dalje moglo da prouzrokuje pogreno
brojanje standardnog broja impulsa.

Napomena:
Prednost blokova ogleda se u njihovoj
trajnosti i posledinoj ponovljivosti kalibracije.

Blokovi i sanduci moraju da budu u obliku
kvadra sa stranicama najmanje 310 mm x
360 mm x 560 mm, odnosno takvih dimenzija
da one ne utiu na rezultat merenja.

1.2.4.2.4 Kalibracija, standardizacija i
provera mernog sistema

1.2.4.2.4.1 Kalibracija

Pravilna klaibracija izotopske sonde
predstavlja osnovu za pouzdano izvoenje
merenja gustine i vlage. Kalibracija povezuje
merenu vrednost (broj impulsa, odnos
impulsa) i svojstvo ozraenog materijala
(gustinu i vlagu). Kalibracija je data u obliku
krive ili tabele sa preciznim navoenjem
materijala na kojem je bila izvedena.
Izotopske sonde po pravilu omoguavaju
unos kalibracione krive u ve ugraeni
mikroprocesor.

Gustina

Kalibraciju je potrebno izvesti na osnovu
brojanja impulsa za svaki od vie razliitih
materijala poznate gustine. Za kalibraciju
moraju da se koriste materijali iz istog
podruja gustine kao materijali koji e kasnije
biti ispitivani izotopskom sondom. Konaan
rezultat kalibracije je korelaciona veza
izmeu odnosa broja impulsa (u odnosu na
standardni broj) i gustine.

Fabriku kalibraciju mora da izvri proizvoa
u skladu sa odredbama odgovarajuih
propisa.

Fabriku kalibraciju je treba proveriti
najmanje jednom godinje. Ako rezultati
provere nisu u skladu sa propisanim
uslovima, potrebno je ponovo kalibrisati
izotopsku sondu.

Proveru, odnosno ponovnu kalibraciju mora
da izvri proizvoa ili njegov ovlaeni
predstavnik.

Napomena:
Kalibraciju treba proveriti i, prema potrebi,
ponoviti i nakon svake vee popravke
izotopske sonde.

Kalibracionu krivu treba proveriti i kod nove
sonde, a takoe i kada postoji sumnja u
pouzdanost rezultata rutinskih provera. Za te
svrhe je potrebno koristiti jedan od
pripremljenih referentnih materijala za
kalibraciju. Upotreba blokova za kalibraciju ili
sanduka je pouzdanija od terenskih
volumetrijskih postupaka.

Prilagoavanje kalibracione krive

Ako su rezultati provere gustine na blokovima
ili sanducima izvan klaibracione krive, onda
je potrebno zameniti kalibracionu krivu
novom krivom koja odgovara rezultatima
provere za dati materijal.

Prilikom provere kalibracione krive pomou
terenskih volumetrijskih postupaka treba
uporediti rezultate obe vrste merenja gustine
na najmanje 10 mernih mesta.

Mere su sledee:
- ako apsolutna razlika u gustini koja je
utvrena na pojedinim mernim mestima
na oba naina ne prelazi 80 kg/m
3
i razlike
20 JP Putevi Srbije
su jednom pozitivne, a drugi put negativne,
nije potrebna promena kalibracione krive
- ako je svaka od vrednosti koja je utvrena
odgovarajuim alternativnim postupkom
vea od vrednosti, utvrene izotopskom
sondom, i prosena razlika prelazi 30
kg/m
3
, potrebno je kod svakog sledeeg
odreivanja gustine izotopskom sondom
dodati prosenu razliku
- ako je svaka od vrednosti koja je utvrena
odgovarajuim alternativnim postupkom
manja od vrednosti utvrene izotopskom
sondom i prosena razlika prelazi 30
kg/m
3
, potrebno je kod svakog sledeeg
odreivanja gustine izotopskom sondom
odbiti prosenu razliku.

Vlaga

Kalibraciju je potrebno izvriti na osnovu
brojanja impulsa za svaki od vie razliitih
materijala sa poznatom vlagom. Za
kalibraciju moraju da budu upotrebljeni
materijali sa jednakim podrujem vlage kao
materijali koji e kasnije biti ispitivani
izotopskom sondom. Konani rezultat
kalibracije je korelaciona veza izmeu
odnosa broja impulsa (u odnosu na
standardni broj) i vlage.

Za kalibraciju treba upotrebiti jedan od
navedenih referentnih materijala za
kalibraciju.

Fabriku kalibraciju mora da izvede
proizvoa u skladu sa odredbama
odgovarajuih propisa.

Fabriku kalibraciju treba proveriti najmanje
jednom godinje. Ako rezultati provere nisu u
skladu sa uslovima, potrebno je ponovo
kalibrisati izotopsku sondu.

Proveru, odnosno ponovnu kalibraciju mora
da izvri proizvoa ili njegov ovlaeni
predstavnik.

Napomena:
Kalibraciju treba proveriti i po potrebi ponoviti
i nakon svake vee popravke izotopske
sonde.

Kalibraciju po pravilu treba proveriti i kod
nove izotopne sonde. Kalibraciju treba
proveriti i u sluaju ispitivanja materijala koji
se po hemijskom sastavu bitno razlikuju od
materijala na kojima je bila izvedena
kalibracija. Za proveru treba upotrebiti jedan
od pripremljenih referentnih materijala,
navedenih u taki 1.2.4.2.3.3.

Mere za prilagoavanje kalibracione krive su
sledee:
- ako rezultati provere vlage u materijalu u
sanducima nisu rasporeeni sluajno
iznad i ispod kalibracione krive, onda
treba kalibracionu krivu zameniti novom
krivom koja odgovara rezultatima provere
za dati materijal
- ako su rezultati provere vlage materijala u
sanducima rasporeeni sluajno iznad i
ispod kalibracione krive i prosena razlika
ne prelazi 8 kg vode na m
3
materijala u
odnosu na merenja izotopskom sondom,
prilagoavanje nije potrebno
- ako svaka vrednost vlage koja je
odreena na klasian nain prelazi vlagu
odreenu izotopskom sondom, potrebno
je pri svakom sledeem merenju
izotopskom sondom dodati prosenu
razliku
- ako je svaka vrednost vlage koja je
odreena na klasian nain manja od
vlage odreene izotopskom sondom,
potrebno je pri svakom sledeem merenju
izotopskom sondom odbiti prosenu
razliku.

1.2.4.2.4.2 Standardizovanje izotopske
sonde

Standardizovanje izotopske sonde
podrazumeva odreivanje standardnog broja
impulsa na standardnom bloku.

Na rezultate merenja (broj impulsa) utie
dugorono staranje radioaktivnog izvora,
elektronskih komponenti i detektora, pa i
mogue geografski uslovljene varijacije
radijacione pozadine. Radi iskljuivanja
pomenutih uticaja izotopske sonde su
kalibrisane na odnos izmerenih impulsa za
svaki radioaktivni izvor u odnosu na
standardni broj impulsa, koji je naveden na
referentnom bloku.

Napomena:
Redovno praenje standardnog broja impulsa
je potrebno i za usputnu kontrolu delovanja
mernog dela izotopske sonde.

Standardizovanje izotopske sonde je
potrebno izvesti na referentnom mernom
bloku za svaku vrstu merenja na poetku i na
kraju svakog dana upotrebe. Taj postupak je
potrebno izvesti i nakon najvie osam sati
neprekidne upotrebe. Postupak je potrebno
izvesti i nakon svakog ponovnog ukljuivanja
sonde.

Ukljuivanjem izotopske sonde je
obezbeeno zagrejavanje, koje mora da
bude u skladu sa uputstvima proizvoaa.
JP Putevi Srbije 21
Postupak zagrejavanja po pravilu ne sme da
traje manje od 15 minuta.

Ako se predvia neprekidna upotreba
izotopske sonde ili upotreba tokom istog
dana sa razmacima, sondu ne treba
iskljuivati.

Pri merenju sonda mora da bude locirana
najmanje 7 m od drugih izotopskih sonda i
najmanje 1,5 m od bilo kakvog vieg objekta
koji moe da utie na merenje.

Kada se sonda upotrebljava u uskom iskopu
ili na udaljenosti manjoj od 1,5 m od nekog
objekta, treba uzeti u obzir efekte odbijenog
zraenja tako to e se odrediti standardni
broj impulsa na lokaciji na kojoj e kasnije biti
izvreno merenje.

Standardni merni blok je potrebno uvek
postaviti najmanje 1,5 m daleko od bilo kakve
vie prepreke. Za svaku vrstu merenja
(gustina i vlaga) treba izvesti bar etiri
uzastopna jednominutna merenja i izraunati
srednju vrednost.

Napomena:
Prihvatljivo je i jedno merenje u trajanju od
etiri minuta ako to sonda omoguava.

Rezultate svake standardizacije treba
dopuniti datumom, a vrednosti sauvati za
ocenu pravilnosti rada izotopske sonde.

Treba proveriti da li je srednja vrednost
oitavanja unutar granica koje odreuje
sledea jednaina:

N
s
= N
0
2 (N
0
/p
c
)
0.5

gde je:
N
s
prosek trenutne kalibracije na standardu
N
0
prosek etiri vrednosti N
s
pre upotrebe
P
c
vrednost kalibracionog faktora za
detektor impulsa pre prikaza na ekranu

Napomena:
Proizvoa mora u tehnikoj dokumentaciji
da navede vrednost p
c.
Ako taj faktor nije
ugraen u sondu onda vai vrednost p
c
= 1.

U sluaju kada je vrednost N
s
, ocenjena
prema gornjoj jednaini, unutar dozvoljenih
granica vrednost N
s
moe da se koristi za
dnevnu upotrebu sonde.

Ako je vrednost N
s
izvan propisanih granica
postupak za odreivanje prosene vrednosti
impulsa treba ponoviti najmanje dva puta:
ako su sve tri ili dve od tri vrednosti izvan
prihvatljivih granica, izotopska sonda ne sme
da se upotrebljava dok se greka ne otkloni.

Ako su pri standardizovanju na kraju radnog
dana vrednosti N
s
izvan dozvoljenog
podruja, svi rezultati izmereni tog dana su
nevaei.

1.2.4.2.4.3 Provera stabilnosti mernog
sistema

Potrebno je izvriti standardizovanje
izotopske sonde kao to je opisano u taki
1.2.4.2.4.2, s tim da se posebno za svaku
vrstu merenja (za gustinu i vlagu ) izvri
najmanje 16 ponovljenih jednominutnih
merenja na referentnom bloku. U toku
postupka sondu nije dozvoljeno pomerati.

Posebno treba zabeleiti svako merenje za
svaku vrstu izvora zraenja, kao i datum
merenja.

Potrebno je izraunati standardno odstupanje
i aritmetiku sredinu za svaki niz ponovljenih
merenja.

Treba proveriti da li je kolinik stabilnosti,
izraen kao standardno odstupanje podeljeno
kvadratnim korenom aritmetike sredine, u
podruju koje je odredio proizvoa. Pri
beleenju treba uzeti u obzir kalibracioni
faktor.

Ako je neka od vrednosti van podruja koje je
odredio proizvoa ili ako na to ukazuje trend
uzastopnih provera, sonda ne moe da se
upotrebljava, dok se greka ne otkloni.

Napomena:
Test stabilnosti za svaku vrstu merenja treba
izvriti najmanje jednom meseno, ako je
sonda u svakodnevnoj upotrebi, a ako nije,
jednom u tri meseca. Ako trend uzastopnih
proverava nagovetava greku izotopska
sonda ne sme da se upotrebljava.

1.2.4.2.5 Postupci odreivanja gustine i
vlage

1.2.4.2.5.1 Merenje

1.2.4.2.5.1.1 Odreivanje gustine
direktnim ozraivanjem

Izotopska sonda mora da bude
standardizovana u skadu sa postupcima koji
su opisani u taki 1.2.4.2.4.2.

Sa povrine odabranog mernog mesta treba
ukloniti drugaiji materijal. Merna povrina
mora biti sasvim ravna.
22 JP Putevi Srbije
Upotrebom vodila treba izbuiti ili utisnuti
buotinu do odgovarajue dubine. Buotina
mora da bude, po pravilu, vea od dubine do
koje e biti odreena zapreminska masa.
Potrebna dubina buotine mora da bude u
skladu sa izabranom dubinom merenja -
navedena u uputstvima proizvoaa. Na
mernom mestu treba oznaiti povrinu
naleganja sonde.

Nakon postavljanja sonde na merno mesto
treba proveriti da li je kontakt izmeu dna
izotopske sonde i merne povrine
odgovarajui.

Eventualne neravnine treba popuniti suvim
sitnim kremenim peskom ili sitnijim delovima
materijala koji se ispituje. Dodatni materijal
ne sme da bude ugraen u samostalni sloj.

Izotopsku sondu treba postaviti do izabrane
dubine i izotopska sonda pomeriti tako da na
strani detektora tesno nalee na povrinu
buotine.

U skladu sa uputstvima proizvoaa treba
izmeriti gustinu (ako je potrebno, i vlagu).
Vreme merenja za svaku vrstu merenja ne
sme biti krae od 1 minuta.

Radi postizanja vee preciznosti izotopska
sonda treba okrenuti za 180 oko vertikalne
ose izotopske sonde, izvriti sledee merenje
i odrediti prosek oba rezultata. Druga
mogunost ocenjivanja je ponavljanje
merenja u sve veem prostoru na susednim
lokacijama i izraunavanje srednje vrednosti
tih rezultata.

Pokretnu izotopsku sondu nakon toga treba
vratiti u kuite u poloaj sigurno.

Treba oitati i zabeleiti izmerene vrednosti
za dato merno mesto i na osnovu
kalibracione krive odrediti gustinu.

Napomena:
Izotopske sonde su po pravilu opremljene
mikroprocesorima koji omoguavaju uvanje
kalibracije koju je odredio korisnik,
preraunavanje gustine i vlage na osnovu
kalibracije, korekcije rezultata i uvanje
izmerenih vrednosti.

1.2.4.2.5.1.2 Odreivanje gustine i vlage
merenjem unazad rasejanog
zraenja

Izotopska sonda mora da bude
stadardizovana u skladu sa postupcima koji
su opisani u taki 1.2.4.2.4.2. Prema
uputstvima proizvoaa treba izmeriti i
gustinu i vlagu u toku vremena od najmanje 1
minuta. Za postizanje vee preciznosti treba
izotopsku sondu okrenuti za 180 oko
vertikale, izvriti sledee merenje i odrediti
prosek oba rezultata. Druga mogunosti je
ponavljanje merenja na to veem prostoru
na susednim lokacijama i izraunavanje
srednje vrednosti rezultata.

Pokretnu ipku sondu nakon toga treba
vratiti u kuite u poloaj sigurno.

Treba oitati i zabeleiti izmerene vrednosti
za dato merno mesto i na osnovu
kalibracione krive odrediti gustinu i vlagu.

Napomena:
Dodatno merenje vlage izotopskim sondama
koje to omoguavaju moe da se izvede
istovremeno sa merenjem gustine za oba
naina njihovog odreivanja.

Ukoliko se podatak o vlagi u obliku mase
vode na jedinicu zapremine zahteva posebno
potrebno je uzeti u obzir data uputstva za
odreivanje.

1.2.4.2.5.2 Izraunavanje i predstavljanje
rezultata

1.2.4.2.5.2.1 Suva gustina

Suvu gustinu
d
(v kg/m
3
) treba odrediti
prema sledeim jednainama :

- na osnovu merenja vlage izotopskom
sondom:
d =
- W
gde je:
gustina materijala (u kg/m
3
), odreena
izotopskom sondom
W vlaga (u kg/m
3
), to je masa vode na
zapreminsku jedinicu materijala,
odreena izotopskom sondom

- pri laboratorijskom odreivanju vlage:

d
= 100 / (100+w)
gde je:
gustina materijala (u kg/m
3
), odreena
izotopskom sondom
w udeo vlage u materijalu (u m.-%)

1.2.4.2.5.2.2 Udeo vlage

Udeo vlage u materijalu w (u m.-%) moe da
se izrauna prema sledeoj jednaini

w = 100 W / ( - W)

JP Putevi Srbije 23
1.2.4.2.5.2.3 Izvetaj o merenjima

Izvetaj o merenjima mora da sadri izjavu
da su izvrena merenja u skladu sa ovim
smernicama, kao i sledee podatke, odnosno
rezultate:
- upotrebljeni postupak za dobijanje
rezultata
- in situ gustina i/ili suva gustina
materijala ( kg/m
3
)
- udeo vlage (ako je bila odreena) (m.-%)
- lokaciju i redni broj merenja
- vremenski interval izmeu zavretka
zbijanja i vremena merenja.

1.2.4.2.6 Zatita od zraenja

Zraenje radioaktivnih izotopa moe pri
nestrunom rukovanju izotopskom sondom
da negativno utie na zdravlje ljudi i ivotinja,
kao i da izazove razliite povrede. Za
pouzdano spreavanje povreda treba
potovati zakonske odredbe za rukovanje
radioaktivnim materijalima i njihovo
transportovanje.
1.2.4.3 Postupci merenja zapreminske
teine tla (postupci zamene)
1.2.4.3.1 Opte

U vezi sa dopunskim postupcima merenja
gustine i vlage ove smernice odreuju
osnove za izvoenje merenja i ocenjivanje
rezultata direktnog gravimetrijskog merenja
gustine.

1.2.4.3.2 Fizike osnove

1.2.4.3.2.1 Merenja gustine

Merenja gustine materijala nadoknadnim
postupcima zasnivaju se na merenju
(vaganju) mase iskopanog temeljnog tla ili
ugraenog sloja i zapremine koju je
zauzimalo iskopano tlo.

Merenje zapremine izvodi se popunjavanjem
praznine, koja je nastala pri iskopavanju
poznate mase materijala, materialom za
zamenu, ija gustina je tano poznata.
Najee upotrebljavani materijali za merenje
zapremine su kalibrisani pesak i voda, iako
se mogu da se upotrebljavaju i ulje ili druge
tenosti. Kada se kao dopunski materijal
upotrebljava ulje, iva ili neki drugi dopunski
materijal koji je opasan za okolinu, pri radu
su potrebne odgovarajue zatitne mere da
ne bi dolo do izlivanja, odnosno do
zagaivanja okoline tim materijalima.
Pri postupku sa mernim cilindrima zapremina
praznine, nastale uzimanjem poznate mase
materijala, je odreena zapreminom cilindra.

1.2.4.3.2.2 Merenja vlanosti

Kod svih merenja gustine dopunskim
postupcima za odreivanje vlanosti
upotrebljava se gravimetrijsko odreivanje
vlanosti suenjem iskopanog materijala u
sunici pri temperaturi od 105C do 110C do
konstantne mase.

Kada materijal sadri minerale koji imaju
hemijski ili elektrohemijski vezanu vodu, koja
isparava iz kristalne reetke minerala ve pri
niim temperaturama, za suenje se
upotrebljava temperatura suenja koja je nia
od temperature prelaza mineralne faze.
Karakteristian primer predstavljaju, npr.
prelazi sadre u poluhidrat i anhidrit, koji
poinju ve na 40C, veoma visoko organsko
tlo i dr.

1.2.4.3.3 Postupci za izvoenje merenja

Razmatrani su sledei postupci merenja:
- postupak sa mernim cilindrom, primeren
za sitno i srednjezrnasto tlo,
- postupak nadoknaivanja vodom,
primeren za grubozrnaste materijale.

Navedene postupke merenja treba izvoditi u
skladu sa standardom SRPS U.B1.016.
Korisne dopune postupaka date su u ovim
tehnikim uslovima.

1.2.4.3.3.1 Postupak sa mernim cilindrom

1.2.4.3.3.1.1 Upotrebljivost postupka

Postupak sa mernim cilindrom je upotrebljiv
za prirodno tlo i za vetaki nasute i zbijene
slojeve vezivog (kohezivnog) sitnozrnastog
tla, koje ne sadre gruba zrna.

Prednost postupka sa mernim cilindrom je u
brzom i jednostavnom izvoenju.

1.2.4.3.3.1.2 Oprema za izvoenje
merenja

Za izvoenje merenja potrebna je sledea
osnovna oprema:
- kalibrisani cilindar duine 130 mm, sa
unutranjim prenikom 100 mm i
debljinom zida 3 mm; donja ivica cilindra
mora da bude bruena u obliku noa i
ojaana; pre upotrebe cilindar mora da
bude premazan mau
- elini cilindrini obru duine 25 mm, sa
unutranjim prenikom 100 mm i
24 JP Putevi Srbije
debljinom zida 5 mm, sa nastavkom koji
omoguava nametenje na gornji deo
mernog cilindra
- elini malj
- vaga sa tanou 1 g
- zidarska lopatica
- elini lenjir, sa podelom od 0,5 mm
- alat namenjem za iskopavanje tla i za
istiskivanje tla iz cilindra
- elini no (za obraivanje uzorka) sa
izbruenom ivicom, preporuljive duine
300 mm, irok 25 mm i debeo 3 mm
- oprema, namenjena za odreivanje
vlanosti (sunica).

Mogua je i primena cilindra drugaijeg
oblika, koji omoguava ispunjenje osnovnih
zahteva.

1.2.4.3.3.1.3 Izvoenje merenja

U sklopu merenja gustine tla mernim
cilindrima potrebno je
- izraunati (unutranju) zapreminu mernog
cilindra V
c
u cm
3
; merenja dimenzija
cilindra moraju da budu izvedena sa
tanou od 0,5 mm
- izmeriti masu cilindra m
c
sa tanou od
1 g,
- izabrati povrinu sloja na kojoj e biti
izvedena merenja gustine, a zatim je
poravnati u obliku kvadrata sa stanicom
cca 300 mm; udaljiti tlo, koje je ostalo
nakon ravnanja povrine; poloiti cilindar
na povrinu tako da naotrena ivica
cilindra no nalee na povrinu
poloiti cilindrini nastavak na gornji deo
cilindra i maljem utiskivati cilindar u tlo sve
dok slobodna visina cilindrinog nastavka
iznad povrine sloja ne bude cca 10 mm,
- paljivo iskopati cilindar tako da na donjoj
ivici cilindra bude deo tla ispod donje ivice
noa; paljivo poravnati povrinu uzorka u
cilindru elinim noem,
- odrediti masu valjka sa tlom m
z
do na 1 g,
- istisnuti tlo iz cilindra i sauvati ga u
vodonepropusnoj posudi za odreivanje
vlanosti reprezentativne probe (w), u
skladu sa standardnim postupkom za
odreivanje vlanosti.

1.2.4.3.3.1.4 Izraunavanje rezultata

Gustinu prirodno vlanog tla treba
izraunati prema jednaini

gde je:
m
z
masa tla i cilindra
m
c
masa praznog cilindra
V
c
unutranja zapremina cilindra (cm
3
)
Suvu gustinu tla
d
treba izraunati prema
jednaini
w
d
+
=
100
100

gde je:
w vlanost tla (m.-%)

1.2.4.3.3.2 Postupak nadoknaivanja vodom

1.2.4.3.3.2.1 Upotrebljivost postupka

Postupak je upotrebljiv za odreivanje
gustine grubozrnastih materijala, koji se
nalazi u naravnom tlu ili u nasutim i zbijenim
slojevima kod kojih ostali postupci nisu
pogodni zbog tekoa pri odravanju
stabilnih zidova iskopane jame.

Odreivanje gustine tla moe da se izvede
na dva naina:
- kao odreivanje gustine za svu masu
materijala iz iskopanog prostora
- kao odreivanje gustine materijala
izabrane zrnastosti, po pravilu ne manje
od 0/32 mm, odnosno 0/63 mm.

1.2.4.3.3.2.2 Oprema za izvoenje
merenja

Oprema za izvoenje merenja zavisi od vrste
materijala, pre svega od veliine zrna u
materijalu koji se ispituje. Osnovna oprema
obuhvata:
- kruti cilindrini obru, visok cca 100 mm
za prenike do 500 mm i cca 200 mm za
vee prenike; obru mora da ima
nastavke koji omoguavaju privrivanje
na planum podloge, npr. metalne klinie,
modanike i sl.; prenik obrua mora da
bude nekoliko puta vei od prenika
najveeg zrna u materijalu

Napomena:
Po pravilu prenik obrua mora da bude 5
puta vei od prenika najveeg zrna u
materijalu sloja koji se ispituje. Veliine
obrua su po pravilu izmeu 500 i 2500
mm. Obrui koji su vei od 500 mm se, po
pravilu, sastoje iz vie lukova, koji se
zatim na mestu ispitivanja sastavljaju u
obru i privrste na planum.

- lenjir odgovarajue duine, koja je
prilagoena preniku obrua
- vodenu vagu (libelu) odgovarajue duine
za nivelisanje obrua
- merni okvir ili drugi oblik merne sprave,
koji se sastoji od odgovarajueg postolja
ili okvira sa kalibrisanom skalom i
JP Putevi Srbije 25
nametajuom kazaljkom i moe da se
fiksira na stalno mesto, ukloniti i zatim
ponovno namestiti na potpuno isto mesto
na obruu ili pored obrua

Napomena:
Kod malih mernih obrua kazaljka moe
da bude nametena na nosa koji je
opremljen posebnim nogama pomou
kojih se upre u tlo na spoljanjoj strani
mernog obrua. U tom sluaju kazaljka
ostaje na istom mestu sve vreme
izvoenja ispitivanja. Kod velikih obrua je
poeljno da merni okvir bude neto dui
od prenika obrua tako da moe da se
poloi na obru i oznai tano mesto
naleganja. U tom sluaju kazaljka je
nametena na sredinu mernog okvira.

- graduisane posude za vodu razliitih
veliina; svaka posuda mora da bude
opremljena kazaljkom za zapreminu i
ispustnom cevi za vodu koja ima ventil;
kazaljka zapremine mora da bude jasno
oznaena i mora da omogui tanost
oitanja od 0,3 % zapremine kontrolnog
iskopavanja
- opremu, primernu za izvoenje iskopa i
uzimanje iskopanog tla: elina kaika,
elina palica sa glavom za nabijanje,
eki za nabijanje, lopata, kramp, kuhaa
- vagu tanosti 100 g
- posudu ili druge vrste opreme za uvanje
iskopanog materijala
- pumpu, posudu i odgovarajue cevi za
pranjenje testiranog iskopavanja
- odgovarajuu posudu i pribor za pripremu
gipsane paste
- opremu namenjenu za odreivanje
gustine velikih kamenih zrna (ako je to
potrebno)
- opremu namenjenu za odreivanje
vlanosti (sunicu)
- kontrolna sita (ako je to potrebno)
- elastine plastine membrane
odgovarajue debljine tako da ne doe do
probijanja zrnima tla i dovoljno fleksibilne
da dobro prijanjaju za zidove iskopavanja
pri punjenju vodom,

Napomena:
Polietilenske membrane, debeljine 0,1
mm i kvadratnog oblika duine stranice 2
do 4 m pogodne su za obrue prenika do
1,5 m. Za obrue prenika do 0,5 m mogu
da se upotrebe ve izraene polietilenske
vree sa debljinom zidova do 0,1 mm. Za
velike obrue poluprenika iznad 1,5 m
pogodne su membrane, debljine 0,2 mm i
kvadratnog oblika duine stranice 6 do 8
m.

- gips ili drugi brzovezui materijal
- ista voda.
1.2.4.3.3.2.3 Kalibrisanje posuda za vodu

Svaka posuda za vodu, koja je opremljena
graduisanom skalom za merenje zapremine i
ispustnom cevi i ventilom, mora da bude
kalibrisana. Posudu treba postaviti na ravnu
podlogu i napuniti je istom vodom do
gornjeg ruba graduisane skale. Zatim treba
otvoriti ventil i redom isputati vodu u
pojedine posude tako da opada nivo vode u
posudi za vodu.

Merenjem mase ili merenjem zapremine u
odgovarajuoj kalibrisanoj posudi treba
odrediti zapreminu isputene vode u svakoj
lovnoj posudi. Na graduisanoj skali svake
posude za vodu treba oznaiti stvarnu
izmerenu zapreminu, koja je na taj nain
kalibrisana.

1.2.4.3.3.2.4 Izvoenje merenja

Za izvoenje merenja gustine celokupnog
materijala u ispitivanom sloju treba:
- izabrati obru odgovarajue veliine, tako
da prenik obrua cca 5 puta bude vei
od prenika najveeg zrna tla u sloju
- pripremiti glatku ravnu podlogu na
planumu sloja koji se ispituje; treba
ukloniti sve delie materijala sa povrine
- pripremiti gipsanu ili drugu brzovezuu
pastu, probno poloiti obru na planum i
oznaiti mesto naleganja; ukloniti obru i
oznaeno mesto prekriti tankim slojem
vezivne paste, na njega poloiti obru in
privrstiti ga na tlo; ukloniti sav viak
paste, koja je istisnuta ispod obrua
- namestiti opremu u postolje tako da
postolje moe da se ukloni iz podruja
merenja i da kazaljka moe da se privrsti
na tano isto mesto ispod ivice obrua
nakon ponovnog vraanja na podruje
merenja; ukloniti postolje opreme
- izabrati odgovarajuu membranu, proveriti
da li je neoteena, razvui je preko
mernog obrua i paljivo namestiti u obru;
ponovo namestiti merni okvir i namestiti
kazaljku
- napuniti prostor u obruu vodom iz
kalibrisane posude sa vodom; u toku
punjenja voditi rauna da membrana
dobro i tano prijanja na zid i pratiti da
moda ne doe do curenja vode kroz
membranu; nivo vode u obruu treba da
dostigne visinu kazaljke u mernom okviru;
zabeleiti zapreminu vode Ri u litrima
- ukloniti merni okvir i privrstiti kazaljku;
ukloniti vodu i plastinu membranu i
proveriti da li je planum podloge suv; u
26 JP Putevi Srbije
sluaju kada postoje vidljivi znaci putanja
vode, test treba ponoviti
- poeti sa iskopavanjem tla; pri
iskopavanju voditi rauna da se obru ne
pomakne ili da se tlo ispod obrua ne
potkopa; velika zrna, odnosno blokove
kamenja ne treba iskopavati iz zidova
iskopane jame; oblikovati zidove iskopane
jame tako da budu to vie glatki; dubina
iskopane jame treba da bude priblino
jednaka njenom preniku, osim u
izuzetnim sluajevima kada se gustina
proverava na tano odreenoj dubini
ispod planuma
- sav iskopani materijal sauvati u
odgovarajuim posudama za ispitivanje
radi kasnijeg odreivanja mase i vlanosti;
masa iskopanog materijala je m
w

- izabrati odgovarajuu membranu i
proveriti da nije oteena; membranu
poloiti preko obrua i zatim je paljivo
spustiti u iskopanu jamu; ponovo
namestiti merni okvir
- napuniti jamu vodom iz kalibrisane
posude; tokom punjenja povremeno
odmaknuti gornju ivicu membrane od zida
iskopane jame da bi tokom punjenja
iskopane jame vodom membrana lepo
prionula na zidove iskopane jame
- vodu dolivati sve dok nivo ne dostigne
visinu kazaljke na postolju opreme; kada
nivo vode dostigne kazaljku, pratiti stanje
nivoa nekoliko minuta i uveriti se da ne
dolazi do proputanja vode kroz
membranu; izmerena zapremina,
zabeleena u litrima, mora da bude u
granicama 0,1 % itave merene
zapremine R
t
,
- ukloniti merni okvir, ispumpati vodu,
ukloniti membranu i proveriti da li je tokom
istraivanja dolo do proputanja vode
kroz membranu; ako je deo vode,
upotrebljen pri ispitivanju procureo kroz
membranu, ispitivanje treba ponoviti.

Za izvoenje merenja gustine materijala u
ispitivanom sloju do odreene nazivne
veliine zrna potrebno je:
- izabrati obru odgovarajue veliine, tako
da je prenik obrua bude cca 5 puta vei
od prenika najveeg zrna tla u sloju
- pripremiti glatku ravnu podlogu na
planumu sloja koji se ispituje; ukloniti sve
delie materijala sa povrine
- pripremiti gipsanu ili drugu brzovezuu
pastu, probno poloiti obru na planum i
oznaiti mesto naleganja; ukloniti obru i
oznaeno mesto pokriti tankim slojem
vezivne paste, na njega poloiti obru i
privrstiti ga na tlo; ukloniti sav viak
vezivne paste, koji je istisnut ispod obrua
- namestiti opremu u postolje tako da
postolje moe da se ukloni iz podruja
merenja i da kazaljka moe da se privrsti
na tano isto mesto ispod ivice obrua
nakon ponovnog vraanja na podruje
merenja; ukloniti postolje opreme
- izabrati odgovarajuu membranu, proveriti
da li je neoteena, razvui je preko
mernog obrua i paljivo namestiti u obru;
ponovo namestiti merni okvir i namestiti
kazaljku
- napuniti prostor u obruu vodom iz
kalibrisane posude; tokom punjenja voditi
rauna da membrana dobro i tano
prijanja na zid i pratiti da moda ne doe
do curenja vode kroz membranu; nivo
vode u obruu treba da dostigne visinu
kazaljke u mernom okviru; zabeleiti
zapreminu vode R
i
u litrima
- ukloniti merni okvir i privrstiti kazaljku;
ukloniti vodu i plastinu membranu i
proveriti da li je planum podloge suv; u
sluaju kada postoje vidljivi znaci putanja
vode, treba ponoviti ispitivanje
- poeti sa iskopavanjem tla; pri
iskopavanju voditi rauna da se obru ne
pomakne ili da se tlo ispod obrua ne
potkopa; velika zrna, odnosno blokove
kamenja ne treba iskopavati iz zidova
iskopane jame; oblikovati zidove iskopane
jame tako da budu to vie glatki; dubina
iskopane jame treba da bude priblino
jednaka njenom preniku, osim u
izuzetnim sluajevima kada se gustina
proverava na tano odreenoj dubini
ispod planuma
- sav iskopani materijal sauvati u
odgovarajuim posudama za ispitivanje
radi kasnijeg odreivanja mase i vlanosti;
masa iskopanog materijala je m
w

- iz izmerenog iskopanog tla ukloniti sva
zrna koja su vea od izabrane granine
veliine; po potrebi upotrebiti sita
normiranih dimenzija; zabeleiti masu
zrna veliine iznad izabrane granice m
s
u
kilogramima
- na preostalom iskopanom tlu iz kojeg su
odstranjena nadmerna zrna, odrediti vlagu
w
p

- odrediti gustinu materijala na jedan od
sledea dva naina:
- u iskopanu jamu namestiti membranu i
nakon nametanja membrane vratiti u
iskopanu jamu sva nadmerna zrna;
voditi rauna da se njima ne oteti
membrana; namestiti merni okvir,
privrstiti kazaljku visine i napuniti
iskopanu jamu vodom iz kalibrisane
posude; zabeleiti zapreminu R
p
,
- u celini izvesti postupak punjenja
iskopane jame vodom, kao to je
opisano; zapreminu nadmernih zrna
JP Putevi Srbije 27
odrediti u laboratoriji propisanim
postupkom potapanja zrna u vodu ili
izraunati zapremine zrna uzimajui u
obzir njihovu specifinu gustinu.

1.2.4.3.3.2.5 Izraunavanje gustine itave
mase materijala

Zapreminu iskopane jame V
i
(u m
3
) treba

1000
i t
i
R R
V
=

gde je:
R
t
ukupna zapremina vode u iskopanoj
jami i u obruu (l)
R
i
zapremina vode u obruu (l)

Gustinu prirodno vlanog materijala treba
i
v
V
m
=

gde je:
m
w
masa iskopanog materijala (kg),
V
i
zapremina iskopane jame (m
3
)

Gustinu suvog tla
d
treba odrediti prema
jednaini
w
d
+
=
100
100

gde je:
gustina prirodno vlanog materijala
(kg/m
3
)
w vlanost tla (m.-%)

1.2.4.3.3.2.6 Izraunavanje gustine tla bez
uzimanja u obzir zrna
nadmerne veliine

Kada su nadmerna zrna vraena u iskopanu
jamu, suvu gustinu prirodno vlanog
materijala
dp
treba izraunati prema
jednaini
|
|
.
|
\
|
+
|
|
.
|
\
|
=
p i p
s w
dp
w R R
m m
100
100

gde je:
m
w
masa iskopanog materijala (kg),
m
s
masa prekomernih zrna (kg)
R
p
zapremina vode u iskopanoj jami sa
nadmernim zrnima

w
p
vlanost materijala nakon odstranjivanja
nadmernih zrna (m.-%)

U sluaju kada je zapremina nadmernih zrna
odreena u laboratoriji ili sa izraunavanjem,
suvu gustinu prirodno vlanog materijala
dp
treba izraunati prema jednaini

|
|
.
|
\
|
+
|
|
.
|
\
|
=
p s i
s w
dp
w V V
m m
100
100

gde je:
V
i
zapremina iskopane jame sa nadmernim
zrnima (l)
V
s
zapremina iskopane jame u obruu (l)

28 JP Putevi Srbije
1.3 UREENJE GRADILITA
1.3.1 UVODNI DEO
Smernice za ureenje gradilita su
sastavljene na osnovu
- direktiva i odluka Saveta EU o
obezbeivanju minimalnih zahteva za
bezbednost i zatitu zdravlja na
privremenim i pokretnim gradilitima,
- odluka i zakljuaka Komisije za
postupanje sa otpadom,
- europskih normi EN sa dopunama (EN
ISO) kao i
- vaeih pravilnika o zatiti na radu.
1.3.2 KOORDINACIJA MERA
BEZBEDNOSTI I ZATITE
ZDRAVLJA
Kada radove na gradilitu izvode ili je
predvieno da e ih izvoditi dva ili vie
izvoaa naruilac (investitor) ili nadzorni
inenjer moraju da imenuju jednog ili vie
koordinatora za bezbednost i zatitu zdravlja
na radu, i to odvojeno za fazu pripreme
projekta i za fazu izvoenja radova po
projektu.

Za koordinatora u fazi izvoenja radova ne
moe da bude imenovana osoba koja je
zaposlena kod jednog od izvoaa radova.
1.3.2.1 Koordinacija u fazi pripreme
projekta
Koordinator za bezbednost i zatitu zdravlja u
pripremnoj fazi obavlja sledee zadatke:
- izrauje ili obezbeuje i usklauje plan
zatite sa pravilima koja se odnose na
gradilite, uzimajui u obzir po potrebi i
proizvodne aktivnosti na gradilitu; projekt
mora da sadri i posebne mere koje se
odnose na radove koji spadaju u
kategorije posebno opasnih radova
- priprema dokumentaciju koja odgovara
karakteristikama projekta i koja sadri
odgovarajue podatke za bezbednost i
zatitu zdravlja, koje je potrebno uzeti u
obzir pri svakom radu (u fazama upotrebe,
odravanja, ruenja i dr.)
1.3.2.2 Koordinacija u fazi izvoenja
radova
U fazi izvoenja radova po projektu
koordinator za bezbednost i zatitu zdravlja
ima posebno odreene zadatke:
- usklauje izvoenje temeljnih naela
bezbednosti i zatite zdravlja na radu
- pri prihvatanju odluka o tehnikim i/ili
organizacijskim aspektima tokom
planiranja pojedinih faza rada i
- pri odreivanju rokova, koji su potrebni
za sigurno zavravanje pojedinih faza
rada, koje se izvode odjednom ili jedna
za drugom,
- usklauje izvoenje odreenih odluka
tako da se obezbedi da i poslodavci i
samozaposlene osobe
- dosledno potuju temeljna naela
zatite i
- da se ponaaju prema planu zatite,
- izrauje ili obezbeuje potrebno
usklaivanje nacrta zatite i
dokumentacije sa promenama na
gradilitu,
- obezbeuje saradnju i meusobno
obavetavanje izvoaa radova koji
zajedno ili jedan za drugim rade na
gradilitu i njihovih predstavnika radnika
sa ciljem spreavanja povreda ili
zdravstvenih smetnji na radu,
- proverava bezbednost izvoenja radnih
postupaka i usklauje planirane aktivnosti
i
- obezbeuje da na gradilite ulaze samo
osobe koje su zaposlene na gradilitu i
osobe koje imaju dozvolu za ulazak na
gradilite.
1.3.2.3 Obaveze naruioca/investitora,
nadzornog inenjera i izvoaa
radova
Imenovanje koordinatora ne razreava
naruioca ili nadzornog inenjera obaveze da
obezbede bezbednost i zatitu zdravlja
radnika na gradilitu.

Zadaci koje obavljaju koordinatori ne utiu na
obaveze izvoaa u vezi sa obezbeivanjem
bezbednosti i zatite zdravlja radnika na
gradilitu u skladu sa propisom koji ureuje
bezbednost i zatitu zdravlja na radu.

Izvoai moraju da potuju uputstva
koordinatora.
JP Putevi Srbije 29
1.3.3 PLAN ZATITE ZA GRADNJU
INENJERSKIH OBJEKATA
1.3.3.1 Sadraj plana zatite
Sadraj predloga plana zatite za gradnju
inenjerskih objekata u ovim smernicama,
koji delom obuhvata i opis mera pri gradnji, je
sledei:
- Uvod
- Spisak propisa
- Ureenje obezbeenja gradilita od
okoline
- Ureenje i odravanje kancelarija,
garderoba, sanitarnih vorova i objekata
za boravak na gradilitu:
- prostorije za odmor i/ili prostorije za
boravak
- komunalna i sanitarno higijenska
ureenja
- prevoz na posao
- snabdevanje radnika hranom i vodom
za pie
- provetravanje i rasveta
- Ureenje elektrinih i telekomunikacionih
instalacija
- Ureenje saobraajnih komunikacija,
puteva u sluaju nude i izlaza:
- transportni putevi na/uz gradilit(u)e
- putevi za evakuaciju i izlazi u nudi
- saobraajni putevi na opasnim
podrujima
- vrata i ulazi
- skladina mesta i rampe
- Razmetaj i uvanje graevinskog
materijala:
- prostori za uvanje opasnih materijala
- spisak opasnih i ekoloki sumnjivih
materijala i proizvoda
- Oprema za dizanje i prenoenje
- Vozila i maine za iskopavanje,
premetanje i prevoz materijala
- Sprave i objekti za odravanje
mehanizacije na gradilitu:
- manipulacija gorivima, mazivima i
opasnim materijama na gradilitu
- pranje i odravanje vozila na gradilitu
- parkiranje vozila i mehanizacije, kao i
odravanje
- Ureenje radnih mesta:
- posebno opasni radovi i zatitna
oprema
- prva pomo
- uticaji stabilnosti i vrstoe na
bezbednost pri radu
- zemljani radovi, podzemni objekti, kao
i radovi u ogranienom prostoru
(uslovima)
- ruenja i demontaa
- rad uz saobraaj
- masivne konstrukcije, metalni ili
betonski okviri, obloge i teki montani
elementi
- radna mesta na visini
- radovi na odravanju
- Instalacije, radni ureaji i njihova oprema
- Radni podovi, lestve i skele
- Zatita od poara na gradilitu
- Opis izabranih/upotrebljenih tehnologija
gradnje
- Uticaj izvoenja graevinskih radova na
optereenje postojeih puteva dodatnim
saobraajem
- Terminski plan usklaivanja mera za
bezbednost i zatitu zdravlja sa tokom
gradnje
- Zajednike mere za obezbeivanje
bezbednosti i zatite zdravlja na radu
- Meusobno obavetavanje voa pojedinih
radova o toku radova
- Red na gradilitu
- Spisak radova sa ocenom trokova
ureenja gradilita i izvoenja zajednikih
mera za obezbeivanje bezbednosti i
zatite zdravlja na gradilitu
- Uticaji na okolinu i mere za ublaavanje:
- uticaj buke na prirodnu i ivotnu
okolinu i mere za ublaavanje
- plan monitoringa buke u toku gradnje
- uticaji gradnje na vazduh i mere za
ublaavanje prekomernih emisija
- plan monitoringa vazduha u toku
gradnje
- uticaj gradnje na povrinske vode i
mere za ublaavanje negativnih uticaja
- plan monitoringa povrinskih voda u
toku gradnje
- uticaj gradnje na podzemne vode i
mere za ublaavanje negativnih uticaja
- plan monitoringa podzemnih voda
- uticaji gradnje na zemljita, biljke i
ivotinje
- plan monitoringa zemljita i biljaka
- uticaj miniranja i drugih dinamikih
uinaka izvoenja radova na ljude i
objekte
- ureenje podruja gradilita po
zavretku radova
- Postupanje sa otpadom, koji nastaje pri
graevinskim radovima:
- plan upravljanja graevinskim
otpacima
- izvjetaj o upravljanju graevinskim
otpacima
- obaveze investitora i izvoaa u toku
izvoenja radova
- sakupljanje otpada
- prerada i odstranjivanje graevinskog
otpada
- postupanje sa otpadom koji sadri
azbest
- nadzor nad postupcima sa otpadom
30 JP Putevi Srbije
- Grafiki prilozi:
- pregledna situacija (M 1:5000) sa
graevinskim objektima
- plan ureenja prostorija za rad i
boravak, kao i sanitarija i menze (M
1:100)
- plan snabdevanja elektrinom
energijom
- plan telekomunikacija
- plan vodovoda i kanalizacije
- situacija saobraajnog ureenja za
vreme gradnje za javne puteve i
puteve na gradilitu sa saobraajnom
signalizacijom (M 1:5000)
- situacija dizalica sa ucrtanom
manipulacionom povrinom
- situacija za pojedina podruja ureenja
sa komunalnim vodovima i za
napajanje energijom (M 1:1000)
- idejne skice reenja pojedinih objekata
i ureaja za zatitu okoline prema
projektu:
- ureenje skladita za opasne
materije
- parkiralita
- radni platoi za servisiranje maina i
vozila
- deponije materijala
- Katastar sa spiskom parcela i vlasnika,
ako postoji zahvat u zemljita koja su van
podruja iskljuivog korienja prema
Uredbi o lokacijskom nacrtu (LN).
1.3.3.2 Uputstva za izradu plana zatite
Plan zatite treba izraditi u skladu sa
podzakonskim aktima zakona o graenju.

U uvodnom delu plana zatite moraju da
budu opisane karakteristike zahvata u
okolinu (graenje puteva ili drugih objekata),
koje se odnose na obim predvienih radova i
njihove karakteristike. Moraju da se navedu i
podaci o geolokim, hidrolokim, pedolokim
i biolokim karakteristikama lokacije zahvata
u odnosu na stanje pre zahvata.

U planu zatite je potrebno odrediti i oceniti
rizik ekoloke nesree kao izuzetnog
dogaaja koji bi mogao da ima za posledicu
ugroavanje zdravlja ili ivota ljudi, unitenje,
oteenje ili kritino optereenje okoline. U
planu zatite je potrebno opisati
- vrste, koliine i karakteristike opasnih
materijala i predvieno postupanje sa
njima,
- postupke pri njihovoj upotrebi,
skladitenju, prevozu i odstranjivanju,
- mogue i predviene mere za smanjivanje
rizika od ekoloke nesree,
- scenario ekoloke nesree koja bi mogla
da nastane, ukljuujui i navoenje
verovatnoe i povrine zahvaenog
podruja i posledica za zdravlje ljudi i
zahvaeno podruje,
- potrebne interventne mere za smanjenje
ili spreavanje posledica.

Plan zatite mora da razmotri sve radove koji
se izvode na gradilitu. Ako je na gradilitu
vie izvoaa, onda treba izraditi vie
planova koji moraju da budui meusobno
usklaeni ili jedan plan za sve izvoae, koji
mora da sadri sve elemente i mere, koje
takav plan zatite mora da ima.

Odgovornost za izvoenje projektom
predvienih mera mora da bude navedena u
planu zatite sa navoenjem odgovorne
osobe (ili osoba). Ta osoba brine o izvoenju
projektom odreenih zahvata i mera koje su
odreene drugim zakonskim odredbama.
Odgovorna osoba predlae odgovornom voi
radova dodatne mere za otklanjanje
posledica mera u okolini, ako su one
potrebne, obezbeuje naelo javnosti prema
zakonu o zatiti okoline i surauje sa
odgovornim dravnim organima i organima
mesnih zajednica u stvarima koje se tiu
zatite okoline i zdravlja ljudi.

U okviru plana zatite zahteva se i izrada
studije o postupanju sa otpadom, koja mora
da obuhvata
- opis graevinskog otpada i njegovu
koliinu,
- opis privremenog deponiranja, ukoliko je
to projektovano i
- opis konanog postupka upravljanja
graevinskim otpadom.

Izrada projekta ekolokog ureenja gradilita
je potrebna pre svega za deonice puteva za
koje trasa prolazi kroz podruja koja su
zatiena kao prirodno naslee, kao podruja
sa podzemnom i povrinskom vodom ili
podruja zatiena drugim odlukama lokalnih
zajednica ili dravnih organa. Zahvat u ta
podruja bez odgovarajuih preventivnih
mera za njihovu zatitu mogao bi da ugrozi
prirodnu ravnoteu.
1.3.3.3 Organizacija gradilita
Plan ureenja gradilita, koji po pravilu
izrauje od strane naruioca izabrani izvoa
radova, mora da bude izraen u skladu sa
projektom i dozvolom za graenje. Plan mora
da sadri sve potrebne podatke o
- putevima na gradilitu i prikljucima na
javne puteve,
JP Putevi Srbije 31
- prikljucima gradilita na javnu
infrastrukturu,
- deponijama, skladitima, radionicama,
gradilinim kancelarijama, garderobama,
sanitarnim prostorijama kao i
- druge podatke koji su vani za bezbedan i
pouzdan rad gradilita.

Pre poetka graenja plan ureenja gradilita
mora da potvrdi naruilac/investitor.

Planom ureenja gradilita treba da se
omogui bezbedno odvijanje aktivnosti
privredne javne infrastrukture (avionskog,
putnikog, eleznikog saobraaja,
nadzemnih i podzemnih vodova komunalnih
objekata: kanalizacije, vodovoda, elektrine
mree, telekomunikacija, gasovoda,
toplovoda idr.).

Planom ureenja gradilita mora da bude
omogueno nesmetano i bezbedno izvoenje
svih radova, ne smeju da postoje opasnosti
od povreda i zdravstvene tekoe radnika.
Svi prolazi i pristupi na gradilitu moraju da
budu slobodni, dovoljno iroki i redovno
odravani, ukljuujui i ienje.

Radionice za pomone radove na gradilitu
(tesarske, bravarske, stolarske i dr.) moraju
po pravilu da budu van opasnih zona.

Sve mere koje treba nuno izvriti da bi se
omoguila bezbednost i zatita zdravlja
radnika od okolnosti i dogaaja, a koje nisu
bile predviene planom zatite, koordinator
za bezbednost i zatitu zdravlja pri radu mora
da zabelei u knjigu mera za bezbedan rad.
Knjigu mera za bezbedan rad uva
koordinator i ona mora da bude sve vreme
graenja na gradilitu na raspolaganju
inspekciji za rad i svim izvoaima koji izvode
radove na gradilitu.

Plan obezbeenja gradilita je sastavni deo
plana zatite. Planom se predvia:
- oznaavanje gradilita (tabla sa podacima
o projektu, projektantu, izvoau i
investitoru)
- obezbeenje podruja gradilita i
pojedinih objekata (plastine trake, razne
vrste ograda)
- obezbeenje objekata koji su namenjeni
zatiti okoline
- opis bezbednosnih mera tokom radnog
vremena i van njega
- nain obavetavanja odgovorne osobe o
vanrednim ekolokim dogaajima
- uputstva za postupke u vanrednim
ekolokim dogaajima van radnog
vremena, kao i
- ostalo to zavisi od prirode gradilita.
1.3.3.4 Zatitna oprema
Propisana lina zatitna oprema, koja je
odreena u planu zatite i u drugim
propisima, mora da bude izraena u skladu
sa propisima i standardima, upotrebljena
namenski i odravana i pregledana pre
upotrebe. Oteenu, iskorienu, slabo
odravanu linu zatitnu opremu i opremu
kojoj je istekao rok upotrebe nije dozvoljeno
upotrebljavati.

Radnik koji bez obzira na upozorenje
odgovornog voe radova ne upotrebljava
propisanu linu zatitnu opremu i takvim
postupkom ugroava svoju sigurnost i
sigurnost drugih radnika treba da se odstrani
sa radnog mesta.

Sve osobe koje se iz bilo kog razloga nau
na gradilitu na kojem postoji mogunost
pada predmeta na glavu, pada u dubinu veu
od 1 m ili udarca u glavu od prepreka u
prostoru ili ako je planom zatite ustanovljena
mogunost povreda glave zbog drugih
uzroka moraju da nose zatitni lem.

Znak koji odreuje obavezno noenje lema
mora da bude postavljen na svim pristupima
na gradilite i na izlazima iz objekata na
gradilite.

Kada samo na delu gradilita postoji
opasnost od povreda glave, koordinator za
bezbednost i zatitu zdravlja moe, bez
obzira na odredbu, da odredi da se samo na
tom delu gradilita mora nositi zatitni lem. .

Prostor u kome su ugroeni bezbednost i
zdravlje radnika treba da se posebno oznai
na svim pristupima u to podruje
postavljanjem odgovarajuih znakova za
obavezno noenje lema.

Kada radnici samo jednog poslodavaca
obavljaju rad u zatvorenim prostorima
gradilita, za koje je koordinator za
bezbednost i zatitu zdravlja ustanovio da
nema opasnosti koje su navedene u
prethodnom stavu ovog poglavlja, u toku
rada ne treba da se nosi lem. Radnici
moraju da imaju sa sobom lem i moraju da
ga upotreblajavaju pri kretanju po ostalom
delu gradilita. Ova olakica vai samo ako je
upisana u knjigu mera za bezbedan rad.

Za posetioce na gradilitu mora da bude na
raspolaganju onoliko lemova koliki je najvei
dozvoljeni broj posetilaca u jednom trenutku,
to mora da bude odreeno u planu zatite
za to gradilite.

32 JP Putevi Srbije
Kada koordinator za bezbednost i zatitu
zdravlja ustanovi da vie nema opasnosti od
povreda glave znakovi za obaveznu upotrebu
zatitnog lema mogu da se uklone, a mera
mora da se upie u knjigu mera za bezbedan
rad.
1.3.3.5 Rad uz saobraaj
Pri izvoenju radova na putevima po kojima u
toku rada saobraaj nije zaustavljen potrebno
je obezbediti zatitu gradilita u skladu sa
elaboratom privremenog saobraajnog
obezbeenja gradilita, koji mora da odobri
nadzorni organ.

Pored standardne saobraajne signalizacije
pri oznaavanju i obezbeivanju radova
moe se koristiti i nestandardna saobraajna
signalizacija i oprema definisana detaljima
elaborata (signalne trake, prizme, table,)

Radove nije dozvoljeno izvoditi pri jako
smanjenoj vidljivosti (u magli, tami), osim
ako je gradilite primereno osvetljeno
vetakom rasvetom. Rasveta mora da bude
izraena tako da to manje privlai none
insekte.

U toku noi i za vreme smanjene vidljivosti
(magla) sva saobraajna signalizacija mora
da bude osvetljena. Na mestima
usmeravanja saobraaja svetiljke moraju da
trepu u smeru vonje.

Radnici koji izvode bilo kakve radove uz
tekui saobraaj moraju da nose
signalizacionu odeu sa trakama koje
odbijaju svetlost, a koja je izraena u skladu
sa standardom EN 471.

Kada nije izvedeno zatvaranje kolovozne
trake, radovi mogu da se obavljaju samo ako
bezbedan rad radnika nadzire voa radova
koji je odreen od strane poslodavca. Pre
poetka radova radnicima moraju da budu
data jasna uputstva za rad.
1.3.3.6 Red na gradilitu
Red na gradilitu je saetak mera i pravila za
bezbednost i zatitu zdravlja radnika na
gradilitu. Minimalni sadraj reda na
gradilitu je sledei:
- Naslov: Uredba o obezbeivanju i zatiti
zdravlja radnika na radu na gradilitima
- Pristup na gradilite
- Opte mere za bezbedan rad
- Ponaanje u sluaju ustanovljene
opasnosti, odnosno tetnih uticaja
- Ponaanje u sluaju nesree ili poara
- Mere pri zavretku rada
1.3.4 UTICAJI GRADILITA NA
IVOTNU SREDINU I OKOLINU I
MERE ZA UBLAIVANJE
NEGATIVNIH UTICAJA
Bitni uticaji gradilita na ivotnu sredinu i
okolinu su sledei:
- uticaj buke
- uticaj na vazduh
- uticaj na povrinske vode
- uticaj na podzemne vode
- uticaj na tlo, biljke i ivotinje
- uticaj miniranja i drugih vibracija.

Odgovarajue mere za smanjenje uticaja
gradilita na ivotnu sredinu potrebno je
unapred predvideti u projektu ureenja
gradilita.

Projektima monitoringa tetnih uticaja na
ivotnu sredinu treba odrediti osnovne
podatke za vrednovanje i izvetaje o
uticajima.

JP Putevi Srbije 33
1.4 PRILOZI
1.4.1 ODREDBE ZA STATISTIKU I
FINANSIJSKU OCENU KVALITETA
1.4.1.1 Uvodni deo
Osnove za statistiku ocenu kvaliteta
izvrenih radova prema zahtevima posebnih
tehnikih uslova po pravilu su
- prosene vrednosti (i standardno odstu-
panje),
- granine vrednosti i
- krajne granine vrednosti.

Prosena vrednost ( X ) je aritmetika
srednja vrednost kvaltieta.

Granina vrednost (x
g
) oznaava zahtevanu
gornju (x
gg
) i/ili donju vrednost kvaliteta (x
gd
),
koja je uslov za garanciju predvienih
svojstva. Ako je postignuti kvalitet radova u
zahtevanim granicama, znai da ima punu
finansijsku vrednost.

Krajna granina vrednost (x
kg
) oznaava onu
vrednost pri kojoj je dostignuti kvalitet radova
bez finansijske vrednosti.

Statistiki sluajni izbor garantuje da za svaki
materijal, proizvod ili mesto merenja postoji
jednaka mogunost da bude odabran.
1.4.1.2 Osnove za statistiko
ocenjivanje
Za statistiko ocenjivanje rezultata ispitivanja
u okviru unutranje i nezavisne kontrole vae
sledee opte odredbe:

1.4.1.2.1 Prosena vrednost X

Prosena vrednost kvaliteta je po pravilu
uslovljena posebnim tehnikim uslovima.
Moe da bude izraunata prema jednaini
n x X
n
i
i
/
1
=
=

gde n znai broj rezultata.

1.4.1.2.2 Granina vrednost X
g

Granina (zahtevana) vrednost je po pravilu
uslovljena, a moe da bude odreena prema
jednaini
a X X
g
=
gde je :
a odstupanje granine vrednosti od
prosene vrednosti.
Granina vrednost moe da bude odreena
kao konkretna brojna vrednost.

Ako pojedini rezultati u pozitivnom smislu
prevazilaze krajnu gornju graninu vrednost
(x
kgg
), po pravilu njih je mogue priznati pri
statistikoj oceni kvaliteta izvrenih radova
samo do odreenog postotka iznad
zahtevane vrednosti. Ako pojedini rezultati ne
doseu odreene krajne donje granine
vrednosti (x
kdg
), treba ih eliminisati pre
statistikog ocenjivanja.

Ako se prvobitno nekvalitetno izvreni posao
pobolja dodatnim koracima tako da
ustanovljena vrednost odgovara postavljenim
zahtevima za kvalitet, taj rezultat treba uzeti
u obzir pri ocenjivanju,, a prvobitni (negativni)
rezultat treba eliminisati.

U posebnim sluajevima za proveru kvaliteta
izvrenih radova moe se kao granina
vrednost uzeti u obzir 1,96 s, jer ukljuuje 95
% rezultata.

1.4.1.2.3 Krajnja granina vrednost

Krajnja granina vrednost je po pravilu
uslovljena, odnosno odreena odstupanjem
od prosene vrednosti ili granine vrednosti
prema jednaini:

b X X
kg
= ili c X X
kg
=

gde je:
b odstupanje krajnje granine vrednosti od
prosene vrednosti
c odstupanje krajnje granine vrednosti od
granine vrednosti.

Krajnja granina vrednost moe se u
posebnim sluajevima odrediti i vrednou 3s,
koja ukljuuje priblino 99,8 % rezultata.

1.4.1.2.4 Lociranje mesta za merenje i
uzimanje uzoraka

Osnove za statistiku ocenu kvaliteta, tj.
osnove za sluajni izbor mesta za merenje i
mesta za uzimanje uzoraka treba naelno
definisati prema principu sluajnog izbora.

U ovim specifikacijama odreene su sledee
osnove za lociranje mesta za uzimanje
uzoraka i mernih mesta (prilozi 1 do 12):
- poetak stacionae treba podovezati sa
poprenim profilima prema projektnoj
dokumentaciji. Tekua stacionaa znai
udaljenost od poetnog mesta (
1
)
34 JP Putevi Srbije
- odstojanje od ivice planuma O treba
odrediti pomou sluajnog broja R u
zavisnosti od irine planuma prema
sledeim jednainama (
2
):
- za delimini presek planuma
O
d
= R x ( 0,5) + 0,5 (m)
- za celu irinu planuma
O
c
= R x ( 1,0) + 0,5 (m)
- za delimini presek planuma odstojanje
treba odrediti od spoljanje ivice planuma,
a za celu irinu prema sluajnom izboru
od leve ili desne ivice.
1.4.1.3 Osnove za finansijsko
ocenjivanje
Zahtevi kvaliteta za pojedina svojstva
izvrenih radova dati su u posebnim
tehnikim uslovima.

Za manjkavost kvaliteta izvrenih radova
naruilac moe da uvede finansijske odbitke.

Obim radova iji je kvalitet izmeu granine
vrednosti i krajne granine vrednosti treba po
pravilu finansijski oceniti prema jednaini:

FO = f C PD p

gde je:
FO finansijski odbitak
f koeficijent uticaja manjkavog kvaliteta
izvrenog rada na upotrebljivost, koji je
za pojedine radove odreen posebnim
tehnikim uslovima
C cena za jedinicu koliine izvrenog rada
(EUR/m
2
)
PD obim manjkavo izvrenog rada (m
2
)
p odstupanje od granine vrednosti

Finansijski odbici za pojedine nedostatke
sabiraju se do stopostotne cene za jedinicu
rada.

U sluaju prekoraenja cene za jedinicu rada
(zbog sabiranja pojedinih odbitaka) o
postupcima odluuje nadzorni inenjer.

Obim radova, koje pokrivaju rezultati iznad,
odnosno ispod krajne granine vrednosti, je
bez finansijske vrednosti. Izvoa radova za
takav kvalitet radova ne dobija isplatu, a tako
izvrene radove mora u skladu sa uputstvima
nadzornog inenjera da sanira o svom troku.

JP Putevi Srbije 35
Prilog 1

Merno mesto
Red. Stacionaa Mesto za uzimanje uzorka
br. tekua
1

sluajni odstojanje od ivice
2
broj R
levo desno
1 5 0,815 +
2 28 0,796 +
3 43 0,644 +
4 60 0,885 +
5 75 0,468 +

6 102 0,755 +
7 118 0,287 +
8 135 0,040 +
9 155 0,487 +
10 174 0,173 +

11 197 0,174 +
12 218 0,459 +
13 234 0,481 +
14 266 0,601 +
15 273 0,340 +

16 294 0,191 +
17 327 0,600 +
18 347 0,623 +
19 363 0,710 +
20 381 0,555 +

21 401 0,655 +
22 423 0,740 +
23 432 0,294 +
24 453 0,060 +
25 478 0,063 +
Prilog 2

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 13 0,291 +
2 46 0,844 +
3 66 0,715 +
4 71 0,193 +
5 103 0,672 +

6 123 0,636 +
7 146 0,568 +
8 162 0,885 +
9 179 0,301 +
10 190 0,316 +

11 224 0,619 +
12 232 0,212 +
13 255 0,108 +
14 287 0,951 +
15 300 0,420 +

16 330 0,757 +
17 340 0,487 +
18 361 0,744 +
19 379 0,022 +
20 404 0,979 +

21 422 0,985 +
22 433 0,053 +
23 457 0,077 +
24 470 0,444 +
25 495 0,187 +
36 JP Putevi Srbije
Prilog 3

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 24 0,659 +
2 37 0,252 +
3 60 0,971 +
4 81 0,540 +
5 91 0,434 +

6 117 0,279 +
7 133 0,002 +
8 156 0,102 +
9 180 0,855 +
10 199 0,270 +

11 228 0,732 +
12 238 0,449 +
13 259 0,013 +
14 277 0,145 +
15 306 0,794 +

16 320 0,216 +
17 338 0,052 +
18 352 0,294 +
19 383 0,557 +
20 392 0,028 +

21 411 0,209 +
22 430 0,820 +
23 450 0,325 +
24 475 0,777 +
25 493 0,869 +
Prilog 4

Merno mesto
br. tekua
1

2
Broj R
levo desno
1 27 0,984 +
2 49 0,981 +
3 63 0,500 +
4 79 0,319 +
5 102 0,696 +

6 121 0,889 +
7 137 0,341 +
8 158 0,111 +
9 178 0,188 +
10 200 0,078 +

11 211 0,316 +
12 236 0,213 +
13 257 0,190 +
14 274 0,028 +
15 305 0,885 +

16 317 0,370 +
17 339 0,258 +
18 368 0,582 +
19 390 0,548 +
20 391 0,340 +

21 411 0,084 +
22 448 0,804 +
23 463 0,969 +
24 480 0,938 +
25 494 0,916 +

JP Putevi Srbije 37
Prilog 5

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 29 0,810 +
2 30 0,337 +
3 60 0,046 +
4 73 0,433 +
5 104 0,881 +

6 124 0,974 +
7 138 0,028 +
8 160 0,696 +
9 176 0,403 +
10 196 0,408 +

11 217 0,203 +
12 231 0,029 +
13 251 0,424 +
14 274 0,397 +
15 298 0,315 +

16 324 0,938 +
17 348 0,883 +
18 362 0,647 +
19 372 0,156 +
20 397 0,431 +

21 420 0,806 +
22 433 0,203 +
23 470 0,782 +
24 474 0,349 +
25 499 0,013 +
Prilog 6

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 23 0,740 +
2 49 0,975 +
3 61 0,558 +
4 70 0,131 +
5 91 0,253 +

6 120 0,886 +
7 132 0,128 +
8 166 0,975 +
9 188 0,870 +
10 200 0,026 +

11 227 0,841 +
12 244 0,567 +
13 265 0,778 +
14 271 0,029 +
15 309 0,650 +

16 315 0,366 +
17 331 0,487 +
18 363 0,852 +
19 387 0,942 +
20 390 0,492 +

21 421 0,930 +
22 436 0,347 +
23 460 0,715 +
24 485 0,994 +
25 496 0,128 +

38 JP Putevi Srbije
Prilog 7

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 12 0,364 +
2 36 0,032 +
3 55 0,455 +
4 77 0,389 +
5 103 0,811 +

6 114 0,356 +
7 131 0,495 +
8 160 0,310 +
9 174 0,349 +
10 202 0,632 +

11 228 0,946 +
12 235 0,028 +
13 263 0,635 +
14 280 0,216 +
15 310 0,765 +

16 313 0,481 +
17 340 0,289 +
18 355 0,020 +
19 382 0,978 +
20 400 0,651 +

21 415 0,005 +
22 438 0,480 +
23 455 0,194 +
24 472 0,030 +
25 499 0,487 +
Prilog 8

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 16 0,197 +
2 33 0,490 +
3 64 0,785 +
4 75 0,113 +
5 96 0,376 +

6 125 0,722 +
7 135 0,368 +
8 165 0,518 +
9 178 0,412 +
10 207 0,547 +

11 221 0,539 +
12 250 0,507 +
13 257 0,233 +
14 284 0,706 +
15 295 0,061 +

16 328 0,977 +
17 339 0,261 +
18 354 0,369 +
19 380 0,521 +
20 406 0,756 +

21 417 0,105 +
22 442 0,592 +
23 452 0,038 +
24 484 0,554 +
25 490 0,335 +

JP Putevi Srbije 39
Prilog 9

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 16 0,163 +
2 48 0,824 +
3 56 0,422 +
4 84 0,958 +
5 92 0,412 +

6 121 0,848 +
7 137 0,411 +
8 156 0,422 +
9 181 0,765 +
10 190 0,070 +

11 211 0,345 +
12 236 0,416 +
13 259 0,083 +
14 285 0,993 +
15 302 0,875 +

16 319 0,382 +
17 335 0,106 +
18 363 0,515 +
19 376 0,248 +
20 397 0,072 +

21 425 0,522 +
22 438 0,309 +
23 454 0,448 +
24 476 0,290 +
25 494 0,478 +
Prilog 10

Merno mesto
red. Stacionaa Mesto za uzimanje uzorka
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 16 0,222 +
2 41 0,645 +
3 55 0,362 +
4 86 0,573 +
5 97 0,423 +

6 119 0,119 +
7 150 0,542 +
8 168 0,622 +
9 177 0,291 +
10 200 0,069 +

11 222 0,998 +
12 246 0,752 +
13 258 0,266 +
14 274 0,002 +
15 290 0,220 +

16 328 0,620 +
17 334 0,158 +
18 363 0,603 +
19 381 0,972 +
20 406 0,795 +

21 429 0,645 +
22 433 0,272 +
23 459 0,143 +
24 480 0,610 +
25 499 0,945 +

40 JP Putevi Srbije
Prilog 11

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 24 0,738 +
2 35 0,108 +
3 57 0,025 +
4 89 0,887 +
5 95 0,429 +

6 118 0,456 +
7 135 0,300 +
8 165 0,887 +
9 189 0,527 +
10 192 0,193 +

11 223 0,528 +
12 248 0,538 +
13 261 0,859 +
14 287 0,787 +
15 299 0,310 +

16 321 0,813 +
17 333 0,066 +
18 370 0,656 +
19 377 0,146 +
20 393 0,123 +

21 423 0,717 +
22 448 0,962 +
23 457 0,311 +
24 490 0,688 +
25 499 0,278 +
Prilog 12

Merno mesto
br. tekua
1

2
broj R
levo desno
1 12 0,112 +
2 50 0,763 +
3 54 0,243 +
4 81 0,630 +
5 103 0,775 +

6 121 0,988 +
7 146 0,576 +
8 157 0,138 +
9 176 0,305 +
10 198 0,077 +

11 227 0,643 +
12 233 0,272 +
13 259 0,361 +
14 278 0,177 +
15 303 0,687 +

16 325 0,683 +
17 334 0,093 +
18 358 0,186 +
19 380 0,335 +
20 397 0,454 +

21 425 0,560 +
22 436 0,204 +
23 453 0,024 +
24 474 0,251 +
25 496 0,535 +

JP Putevi Srbije 41
1.4.2 OSNOVE ZA PRIPREMU
TEHNOLOKOG ELABORATA
1.4.2.1 Uvodni deo
U ovim smernicama za izvoenje radova na
putevima odreene su osnove i opte
odredbe za pripremu tehnolokog elaborata,
tj. postupci i zadaci koje izvoa radova mora
da izvri pre poetka izvoenja radova.

Tehnoloki elaborat mora da bude
pripremljen za svaku od sledeih grupa
radova:
- zemljani radovi,
- kolovozne konstrukcije,
- hidroizolacioni radovi,
- izrada kanalizacije,
- graevinske konstrukcije i potporni
elementi
- premetanje komunalnih vodova i ureaja
(gas, elektrina energija, voda itd.) i
- radovi u tunelima.

U tehnolokom elaboratu moraju da budu
navedeni
- opti podaci o planiranim radovima,
- primenjeni materijali i
- nain izvoenja radova.
1.4.2.2 Opti podaci
Tehnoloki elaborat mora da sadri sledee
opte podatke o planiranim radovima na
projektovanom objektu:
- opis objekta, ukljuujui lokaciju (situaciju)
i terenske uslove
- opis vrste radova
- karakteristine podatke iz projektne
dokumentacije (sa projektom izvoenja
radova)
- organizaciju gradilita (plan i mere
zatite t. 1.3).
1.4.2.3 Materijali
U tehnolokom elaboratu treba da budu
obraeni:
- osnovni materijali (vrste i izvor, potrebne
koliine)
- projektovani poluproizvodi (vrste i oznake,
recepture, potrebne koliine)
- kvalitet materijala (dokazi sertifikati,
izjave, unutranja kontrola).
1.4.2.4 Nain izvoenja radova
U tehnolokom elaboratu potrebno je opisati:
- tehnoloke postupke po pojedinim fazama
rada; postupak i faze je potrebno prikazati
i grafiki, ukljuujui pre svega detalje za
izradu svih zahtevnijih radova (npr.
prikljuivanje nasipa na padinu, ureenje
iskopanih kosina, radne kontakte
kolovoznih konstrukcija i objekata)
- pripremu i ureenje mesta ugraivanja
- naine zatite od oteenja (npr. kosina,
ivica kolovoza, hidroizolacija)
- negu (npr. cementnog betona)
- zatitu okoline (npr. vazduha, podzemnih
voda, od buke i dr.)
i navesti:
- koordinatora rada, kao i
- strunu ekipu koja obavezno mora da
bude prisutna prilikom izvoenja radova
(odgovorni voa radova, tehnolog,
predstavnik laboratorije); barem jedan
lan strune ekipe mora da sarauje ve
prilikom pripreme tehnolokog elaborata.
1.4.2.5 Kvalitet izrade
Kvalitet radova koji e biti izvedeni mora da
bude u tehnolokom elaboratu unapred
detaljno odreen sa svim zahtevima za
karakteristina svojstva.

U tehnolokom elaboratu moraju da budu
obraene probne deonice za odgovarajue
vrste radova, ukoliko izvoa jo uvek nije
dokazao da je sposoban da ih izvede na
odgovarajui nain. U dogovoru sa
nadzornim inenjerom izvoa radova mora
da pripremi probnu deonicu na kojoj e biti
dokazana zahtevana svojstva i postupci u
sklopu redovne proizvodnje, ugraivanja i
eventualno potrebna nega. Rezultate
ispitivanja na probnim deonicama, utvrene u
podruju graninih vrednosti, treba uzeti u
obzir kao osnovu za odreivanje kvaliteta u
redovnom postupku izvedenih radova.

U tehnolokom elaboratu za sve vrste,
odnosno faze, radova moraju da budu
navedeni
- dogovoreni tehniki zahtevi za pojedine
specifinosti izvedenih radova po
utvrenom programu, ukljuujui granine
vrednosti, i
- izvoai unutranje kontrole sa priloenim
potvrdama o njihovoj osposobljenosti za
odreene radove.

U sklopu tehnolokog elaborata izvoa
radova mora da predloi od strane naruioca
potvren program prosene uestanosti
unutranjih kontrolnih ispitivanja koja e biti
osnova za proveru kvaliteta izrade.
42 JP Putevi Srbije
1.4.2.6 Planski deo
Planski deo tehnolokog elaborata treba da
sadri terminske planove i plan realizacije.

U terminskim planovima treba prikazati:
- plan napredovanja radova po fazama i
vrstama radova
- plan mehanizacije i radne snage
- dobavljanje osnovnih materijala
- radno vreme.

Terminski planovi moraju da budu odreeni u
skladu sa obimom radova i vremenom
trajanja.

U planu realizacije izvoa radova mora da
prikae i vrednuje vee, manje i dodatne
radove u skladu sa predraunom u ugovoru.
1.4.2.7 Potvrivanje tehnolokog
elaborata
Izvoa radova mora da radi dobijanja
saglasnosti propratnim pismom dostavi
nadzornom inenjeru dva izvoda tehnolokog
elaborata, odnosno kao to je odreeno u
ugovoru.

Postupak potvrivanja tehnolokog elaborata
sa strane nadzornog inenjera je sledei:
- Nadzorni inenjer alje jedan primerak
primljenog tehnolokog elaborata i kopiju
pisma izvoaa radova sa propratnim
dopisom strunoj slubi nadzora.
Kopiju pisma koje je slao nadzornom
inenjeru izvoa radova mora
istovremeno da poalje i naruiocu.
- Struna sluba nadzora u roku od 8 dana
nakon primanja pisma trai od nadzornog
inenjera miljenje o tehnolokom delu
tehnolokog elaborata.
- Nadzorni inenjer potvruje dopisom
tehnoloki elaborat (moe i uslovno) u
roku od 12 dana od primanja pisma od
izvoaa radova. U sluaju uslovne
potvrde tehnolokog elaborata nadzorni
inenjer mora da odredi rok tokom kojeg
izvoa radova treba da ukloni
manjkavosti.
- Ukoliko nadzorni inenjer sa
obrazloenjem vrati tehnoloki elaborat, to
znai da je potrebno pre poetka
izvoenja radova postupak potvrivanja
tehnolokog elaborata ponoviti sve dok ga
nadzorni inenjer ne potvrdi.

Sve podatke u tehnolokom elaboratu je
dozvoljeno upotrebiti samo uz saglasnost
izvoaa radova.

SRCS1-0 Opsti Tehnicki Uslovi (120430-Srb-Konacna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRCS1-0 Opsti Tehnicki Uslovi (120430-Srb-Konacna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

You might also like