IZVRENJE KAZNE ZATVORA

41. UPUIVANJE OSUDJENIH LICA U ZAVOD

Posle nastupanja pravnosnanosti sudske odluke o izricanju kazne zatvora (kao krivine sankcije) ili mere pritvora,
pristupa se upuivanju u zavodsku ustanovu lica kome je ova sankcija ili mera izreena (lan 63. ZI!).
"puivanje osudjeno# ili pritvoreno# lica na izdravanje kazne zatvora vr$i osnovni sud na ijem podruju to lice ima
pre%ivali$te, odnosno %oravi$te, odnosno ako se radi o osu&enom licu u pritvoru nje#a upuuje osnovni sud u sedi$tu
ustanove u kojoj se pritvorenik nalazi. 'ko je mesto pre%ivali$ta ili %oravi$ta nepoznato, tada upuivanje ovakvi( lica
vr$i osnovni sud koji je doneo presudu, odnosno sud u sedi$tu okruno# suda ako je ovaj sud doneo osu&ujuu presudu.
Pritvorenici izdravaju izreenu kaznu zatvora u Zavodu za izvr$enje krivini( sankcija )osne i *erce#ovine ili u
dru#im institucijama (entitetski zavodi) za koje se utvrdi da su najpo#odnije za ostvarivanje ciljeva kazne. +o, da %i se
o%ez%edilo da osudjeno lice %ekstvom ili na dru#i nain ne postane nedostupno nadlenim dravnim or#anima i na taj
nain iz%e#ne izvr$enje izreene krivine sankcije, zakon je propisao da predsednik krivino# odeljenja suda moe
traiti od nadleno# or#ana da osudjenom licu oduzme putnu ispravu do izvr$enja kazne.
,va izuzetna mo#unost stoji na raspola#anju predsedniku suda ako su ispunjena dva uslova - .) ako je pravnosnano
izreena kazna zatvora osudjenom licu i /) ako sud oceni da postoji sumnja da %i osudjeni odlaskom u inostranstvo
mo#ao da osujeti izvr$enje izreene kazne. , oduzimanju putne isprave u konkretnom sluaju se osudjenom licu izdaje
od#ovarajua potvrda.
Zakonom predvidjeno upuivanje osudjeno# ili pritvoreno# lica na izdravanje sankcije ili mere, zapravo predstavlja
eksterno razvrstavanje ovi( lica. !va osudjena lica se u zavisnosti od teine izreene kazne za uinjeno krivino delo
upuuju u od#ovarajui zavod za izvr$enje kazne zatvora. 0o je samo prva 1aza eksterno# razvrstavanja osudjeni( lica.
Posle nje sledi dru#a 1aza. Posle ispitivanja linosti osudjeno# lica i svestrano# upoznavanja nje#ove prirode i
kriminalne linosti koje moe da traje krae ili due vreme osudjeno ili pritvoreno lice se upuuje na dalje izdravanje
kazne.
Zakon predvidja dve pretpostavke za sme$taj osudjeno# ili pritvoreno# lica u zavod- .) da je nadleni sud doneo
re$enje o odredjivajnju ili produenju pritvora ili izrekao kaznu zatvora (ili naredio pritvaranje lica iz neko# dru#o#
zakonom predvidjeno# razlo#a) i /) da je sud izdao nalo# zavodu da to lice primi na izdravanje krivine sankcije, mere
pritvora ili dru#e mere. " tom nalo#u se naznavaavaju svi poznati podaci o navodnim ili dokazanim sauesnicima i
in1ormacije o izvr$enom krivinom delu za koje je lice optueno ili osudjeno kao i dru#i podaci od znaaja za
odredjivanje tretmana prema pritvorenom ili osudjenom licu.
Potom po pravilu sledi dru#a 1aza eksterne klasi1ikacije 2 praktino odredjivanje mesta sedi$ta zavoda i nje#ovo# tipa,
odnosno vrste zavoda
Izvrenje reenj ! "#"$%vnj" !&"'jen!( )%* " zv!'
Zakon je precizno normirao postupak upuivanja osudjeno# lica na izdravanje izreene kazne zatvora, pritvora ili
dru#e mere (lan 66. ZI!.) . rivino odeljenje nadleno# suda poziva osudjeno lice koje se nalazi na slo%odi i
saop$tava mu dan kada tre%a da se javi radi izdravanja kazne zatvora u odre&enu ustanovu.
" tom uputnom aktu se osudjeni o%ave$tava da se odredjeno# dana javi na izdravanje izreene kazne zatvora u
od#ovarajuu zavodsku ustanovu. Izmedju prijema ovo# akta (nalo#a) i dana javljanja u zavod ne moe protei manje
od osam, niti due od petnaest dana.
Istovremeno ili najkasnije u roku od tri dana krivino odeljenje suda o%ave$tava i nadleni zavod 3 ustanovu o datumu
kada odredjeno osudjeno lice tre%a da se javi na izdravanje kazne. "z uputni akt u kome se navodi jedinstveni matini
%roj osu&eno#, sud zavodu dostavlja i prepis izvr$ne sudske odluke sa potre%nim klauzulama kao i sve potre%ne podatke
o linosti osudjeno#, nje#ovim karakternim crtama i stepenu kriminalne volje koji su prikupljeni u sprovedenom
krivinom postupku kao i izvod iz kaznene evidencije koji ne moe %iti stariji od $est meseci.
" sluaju da se na izdravanje kazne zatvora upuuje osudjeno lice i pre pravnosnanosti sudske odluke, krivino
odeljenje suda je duno da uz re$enje o upuivanju na izdravanje kazne zatvora zavodu dostavi i prepis
nepravnosnane presude.
!am postupak upuivanja osudjeni( lica u zavod i kriterijumi za ovo odredjuju se pose%nim Pravilnikom o
kriterijumima za za upuivanje osudjeni( lica na izdravanje kazne zatvora. riterijumi za upuivanje pravosnano
osudjeni( lica u zavod na izdravanje kazne zatvora jesu - pol, ivotna do%, duina izreene kazne, ranije izdravanje
kazne zatvora (povrat), mesto pre%ivali$ta ili %oravi$ta osudjeno#, vrste mera %ez%ednosti i vrsta vaspitne mere.
+. PO,ETAK IZVRENJA KAZNE ZATVORA
Poetak izdravanje izreene kazne zatvora rauna se, od dana kada se osudjeno lice do%rovoljno, po prijemu re$enja o
upuivanju i uputno# akta , javilo nadlenoj zavodskoj ustanovi ili kada %ude sprovedeno u zavod ( u sluaju da se krije
ili da se nalazi u %ekstvu). , tome da li se osudjeno lice javilo %la#ovremeno na izdravanje kazne, zavod u svakom
konkretnom sluaju o%ave$tava sud koji je nadlean za nje#ovo upuivanje, kao i or#an unutra$nji( poslova prema
mestu pre%ivali$ta, odnosno %oravi$ta osu&eno# lica (lan 64. ZI!).
"koliko je upuivanje osudjeno# lica u zavod izvr$eno u roku koji je odredjen u re$enju o upuivanju, zavod u roku od
osam dana o%ave$tava sud (nje#ovo krivino odeljenje) o stupanju osudjeno# lica u zavodsku ustanovu. +o, mo#ue je
takodje da osudjeno lice koje se nalazi na slo%odi ne postupi po nalo#u koji je sadran u re$enju o upuivanju u zavod.
" tom sluaju zavod je duan da protekom ovo# roka o%avesti sud (nje#ovo krivino odeljenje) i to najkasnije u roku
od tri dana od dana koji je odredjen kao rok javljanja osudjeno# lica u zavod. !ud potom izdaje nared%u sudskoj policiji
da osudjeno lice prinudno sprovede u zavod.
+o, mo#ue je takodje da se osudjeno lice krije ili se pak nalazi u %ekstu tako da mu nije %ilo mo#ue redovno uputiti
re$enje o upuivanju i uputni akt za zavod radi izdravanja kazne. 0ada krivino odeljenje suda donosi nared%u o
izdavanju poternice. ,va se nared%a dostavlja nadlenom or#anu za unutra$nje poslove radi njeno# izvr$enja i
privodenja osudjeno# lica u zavodsku ustanovu. 0ro$kove sprovodjenja osudjeno# u ovom sluaju snosi on lino.
'ko se pak osudjeni nalazi u %ekstvu ili se krije te je nedostupan or#anima za izvr$enje krivini( sankcija, onda
nadleni sud donosi nared%u o raspisivanju poternice. 0u poternicu sud zatim dostavlja nadlenom or#anu unutra$nji(
poslova koji preduzima mere i radnje u smislu postupanja po izdatoj poternici, otkrivanja i (ap$enje osudjeno# lica te
nje#ovo# dovodjenja u zavodsku ustanovu.
5reme koje je osudjeno lice nezakonito provelo na slo%odi ne uraunava se u vreme izdravanja kazne.
4+. PRIJE- I S-ETAJ OSUDJENO. LICA U ZAVOD
1. Pr%je/ #r%0v!ren!( % !&"'jen!( )%* " zv!'
" zavod se mo#u smestiti samo pritvorena ili osudjena lica ako su ispunjena dva uslova - .) da je nadleni sud doneo
re$enje o odredjivanju ili produenju pritvora ili da je izrekao kaznu zatvora i /) da je nadleni sud izdao uputni akt 3
nalo# zavodu da takvo lice primi na izdravanje krivine sankcije. " tako donetom uputnom aktu za prijem osudjeno#
ili pritvoreno# lica sud o%avezno naznaava - poznate podatke o navodnim ili dokazanim sauesnicima, in1ormacije o
krivinom delu za koje je to lice osudjeno ili optueno i dru#e podatke od znaaja za utvrdjivanje i primenu tretmana
pritvorenika ili osudjeno# lica. " svakom sluaju osudjeno lice se u zavod prima na osnovu uputno# akta suda (lan 4/.
ZI!).
, datumu stupanja pritvoreno# i osudjeno# lica u zavod, zavod odma( o%ave$tava nadleni or#an za unutra$nje poslove
na ijem podruju zatvorenik ima pre%ivali$te ili %oravi$te.
Pri stupanju osu&eno# lica u ustanovu utvr&uje se nje#ov identitet, vr$i se kompletan pretres lica i stvari i upis u
prijemnu knji#u, a zatim se oduzimaju predmeti i stvari ije dranje mu nije dopu$teno. 6akle, prilikom prijema,
o%avezno se pristupa detaljnom pretresu pritvorenika ili osudjeno# lica odnosno nje#ovi( lini( stvari . Pretres vr$i
ovla$eno slu%eno lice zavoda isto# pola kao $to je i pretresano lice. Pretres lini( stvari se vr$i u prisustvu
pritvoreno# ili osudjeno# lica.
+ajkasnije u roku od /7 asa se utvr&uje zdravstveno stanje osu&eno# lica koje se unosi u nje#ov zdravstveni karton, a
u sluajevima kada to o%jektivno nije mo#ue, pre#led se vr$i prvo# naredno# radno# dana.
'ko ovla$eni slu%enik zavoda prilikom prijema utvrdi da je pritvorenik ili osudjeno lice povredjeno ili da mu je (itno
potre%na lekarska intervencija, nee #a primiti u zavod pre ne#o $to mu slu%eno lice koje #a je sprovelo u zavod ne
osi#ura adekvatan lekarski treman u zdravstvenoj ustanovi van zavoda. " tom sluaju se od pritvorenika oduzimaju
lekarski nalazi koji se predaju lekaru koji ordinira u zavodu (zavodskom lekaru) . , oduzetim nalazima se u svakom
sluaju pritvorenom licu izdaje od#ovarajua pismena potvrda.
Potom zavod izdaje pismenu potvrdu o prijemu pritvorenika ili osudjeno# lica. 0a potvrda naroito sadri sledee
podatke - prezime, ime oca i ime pritvorenika ili osudjeno# lica, dan i as prijema u zavod, ime i prezime ovla$eno#
slu%eno# lica koje je pritvorenika ili osudjeno lice sprovelo u zavod i ime i prezime ovla$eno# slu%enika u zavodu
koji je primio takvo lice. 0ada se pristupa utvrdjivanju identiteta pritvoreno# ili osudjeno# lica na osnovu nje#ove line
karte, putne isprave ili dru#e isprave koja je podo%na za utvrdjivanje identiteta. 'ko pak pritvorenik nema nikakvu
ispravu na osnovu koje %i se mo#ao utvrditi nje#ov identitet, tada se kao #arant nje#ovo# identiteta javlja ovla$eno
slu%eno lice koje #a je i sprovelo do zavoda o emu se sainjava pose%na slu%ena za%ele$ka koju potpisuje ovla$eno
slu%eno lice koje je i izvr$ilo sprovodjenje.
" smislu lana 43. ZI!3a nakon prijema osu&eno lice se upuuje u prijemno odeljenje. 0u se od strane od#ovarajui(
struni( lica prouava nje#ova linost sa psi(olo$ko#, peda#o$ko#, socijalno# i %ez%ednosno# stanovi$ta i na %azi tako
do%ijeni( podataka utvr&uje se pro#ram postupanja prema takvom licu. " prijemnom odeljenju se osu&eno lice upisuje
u matinu knji#u i za nje#a se 1ormira lini list. ,no se o%avezno 1oto#ra1i$e %ez o%zira na izreenu kaznu i uzimaju mu
se otisci papilarni( linija svi( prstiju leve i desne ruke.
" prijemnom odeljenju osu&eno lice ostaje odre&eno vreme i to -a) lice koje je osu&eno na kaznu zatvora do jedne
#odine 2 ostaje najdue do .8 dana i %) lice koje je osu&eno na kaznu zatvora preko jedne #odine 2 ostaje najdue 39
dana. Za vreme ovo# %oravka u prijemnom odeljenju osu&eno lice se uz pomo radnika ovo# odeljenja upoznaje sa
odred%ama zakonsko# i podzakonsko# karaktera koji se odnose na izvr$enje izreene krivine sankcije u cilju
upoznavanja sa osnovnim pravima, dunostima i o%avezama u toku izdravanja izreene kazne. 'ko se pak radi o
osu&enom licu koje je strani dravljanin, on se upoznaje sa pravom a moe da ostvari kontakt sa nadlenim
diplomatsko3konzularnim predstavni$tvom svoje drave ili predstavnikom dru#e drave koja $titi nje#ove interese (uz
uslov reciprociteta). 0o na dru#i nain predstavlja i za$titu osudjeno# lica od eventualni( zloupotre%a i samovolje
penitensijarne administracije (zavodske uprave).
S/e0j #r%0v!ren!( % !&"'jen!( )%* " zv!'
Postupak prijema pritvoreno# ili osudjeno# lica tada ulazi u sledeu 1azu . 0o je op$ti zdravstveni pre#led ovi( lica pre
ne#o $to se smeste u eliju ili so%u. ,vaj pre#led vr$i struno medicinsko oso%lje. 6etaljan lekarski pre#led takvo# lica
se mora izvr$iti u roku od /7 asa od prijema. :ekarski nalazi do koji( se do$lo op$tim i detajnim lekarskim pre#ledom
se unose u zdravstveni karton pritvoreno# ili osudjeno# lica. 0aj zdravstveni karton se uva uz #arantovanje
poverljivosti u njemu sadrani( podataka.
Posle to#a se pritvorenom ili osudjenom licu omo#uava kupanje toplom vodom, a po potre%i koju utvrdjuje lekar u
svakom konkretnom sluaju, i pranje i dezin1ekcija nje#ove odee i stvari koje je doneo sa so%om.
ada sud to izriito naredi i u vezi tano odredjeni( predmeta, koji su od materijalne vanosti za krivini postupak
(nje#ovo zakonito, e1ikasno i kvalitetno okonanje) u vezi sa kojim je odredjen pritvor , privremeno se oduzimaju
predmeti od to# lica i sme$taju na si#urno mesto. Pritvorenom licu se za privremeno oduzete predmete izdaje pismena
potvrda i sainjava pose%ni zapisnik koji se potom dostavlja sudiji za pret(odni postupak odnosno sudiji za pret(odno
saslu$anje, sudiji ili predsedniku vea zavisno od 1aze u kojoj se odnosni krivini postupak nalazi.
Prilikom prijema i sme$taja pritvorenika ili osudjeno# lica u zavod, od nje#a se o%avezno oduzimaju predmeti koji su
podo%ni da se telo te$ko poverdi, napadne dru#o lice ili poku$a %ekstvo kao i - novac, strana valuta, dra#ocenosti,
noevi, makaze, %ritve, ileti, i#le, remen, $al, pertle, kravata , mo%ilni tele1on. +o, od ovi( lica se mo#u oduzeti i dru#i
predmeti koji %i mo#li predstavljati rizik po linu si#urnost ovi( lica ako od#ovorni slu%enik zavoda ili medicinsko
oso%lje procene da postoji oz%iljan rizik od samopovredjivanja.
I u ovom sluaju se pritvorenom i osudjenom licu o oduzetim predmetima izdaje pismena potvrda koju se naroito
unose sledei podaci - ime i prezime pritvoreno# ili osudjeno# lica, vrsta, koliina i dru#e %itne oso%ine stvari koje su
oduzete, datum i as oduzimanja stvari, a kada se koliina oznaava %rojem 3 %roj stvari se upisuje i slovima, potpis
slu%eno# lica koje je oduzelo stvari, otisak peata zavoda i potpis lica od ko#a se stvari oduzimaju. ;edna kopija ovako
sainjene potvrde se predaje osudjenom ili pritvorenom licu, jedna kopija se uz oduzete stvari ostavlja u depozit zavoda,
a ori#inal se uva kod slu%eno# lica koje je i izvr$ilo oduzimanje stvari.
41. R&#!re'j%vnje #r%0v!ren!( % !&"'jen!( )%* "n"0r zv!'
Po prijemu osudjeno# lica u od#ovarajuu zavodsku ustanovu sledi interno, unutra$nje zavodsko rasporedjivanje
osudjeni( 2 klasi1ikacija.
Pritvorena i osudjena lica se zatim sme$taju i rasporedjuju u pose%ne prostorije zavoda koje su namenjene iskljuivo
za sme$taj ove vrste lica. Pri tome su postavljena odredjena o#ranienja tako da u istoj so%i ne mo#u da %orave - .)
pritvorenici i osudjena lica razliito# pola, /) lica koja su optuena za isto krivino delo, osim kada postoji nedostatak
prostora i po odo%renju suda koji vodi krivini postupak, 3) pritvorenici i osudjena lica koji su povratnici (recidivisti)
sme$taju se odvojeno od primarni( delikvenata (lica koja ranije nisu %ila osudjivana), 7) maloletnici i punoletna lica.
0akodje je izriito predvidjeno da se pritvorena ili osudjena lica dre odvojeno od ostali( lica u zavodu u sledeim
sluajevima -
.) kada to nuno za(teva zdravstveno stanje to# lica ili dru#i(,
/) u okolnostima kada je to propisano odred%ama dru#i( zakona,
3) kada to pritvorenik ili zatvorenik za(teva radi vlastite za$tite i po odo%renju upravnika zavoda,
7) kada to lice predstavlja oz%iljnu pretnju redu u zavodu i pod uslovima koji su propisani zakonom koji
re#uli$u primenu mere usamljenja.
Pritvorena ili osudjena lica koja su naru$eno# 1iziko# ili mentalno# zdravlja sme$taju se odvojeno u pose%nu so%u 3
stacionar #de se nalaze pod stalnom kontrolom medicinsko# oso%lja zavoda. , sme$aju u stacionar u svakom sluaju
odluuje zavodski lekar. 0akodje se odredjena lica mo#u smestiti odvojeno od dru#i( pritvorenika ili zatvorenika kada
je to u op$tem zdravstvenom interesu u zavodu ( u sluaju opasnosti od epidemije kakve opasne ili zarazne %olesi) ili u
interesu zdravstveni( potre%a odredjeno# lica.
Zatvorenik koji je za vreme izdravanja kazne o%oleo od du$evne %olesti ili pokae te$ke du$evne smetnje moe se
smestiti u zdravstvenu ustanovu. , takvom sme$taju zatvorenika odluuje ministar pravde na predlo# upravnika
zavoda, a na osnovu o%razloeno# mi$ljenja struno# tima lekara. ,sudjeno lice u zdravstevnoj ustavnovi ostaje sve
dok ne prestanu razlozi za ovakav sme$taj, a najdue do isteka vremena na koje je kazna zatvora sudskom presudom
%ila izreena. 5reme koje je osudjeni proveo u zdravstvenoj ustanovi uraunava se u vreme izdravanja kazne zatvora.
,sudjenom licu se na osnovu rezultata prouavanja linosti koji o%avlja tim strunjaka ve za vreme %oravka u
prijemnom odeljenju utvrdjuje (lan 47. ZI!)-
a) predlo# tretmana zatvorenika, a istovremeno se vr$i i
%) procena rizika osu&eno#. ,va procena se jo$ vr$i i prilikom odluivanja o davanju po#odnosti osu&enom licu van
ustanove (lan ..6. ZI!). 0o je, zapravo procena - .) visine rizika za zajendicu u sluaju %ekstav osu&eno# i /)
stepena verovatnoe da e takvo lice poku$ati da izvr$i %ekstvo samo ili uz spoljnu pomo.
,vaj pro#ram postupanja (tretmana) prema osu&enom licu odo%rava rukovodilac ustanove na zvaninom rasporedu. Pri
tome se osu&enom licu saop$tavaju - a) vaspitni kolektiv, %) radno mesto, v) intenzitet vaspitno# rada, #) datum sticanja
1ormalni( uslova za odluivanje o po#odnostima i d) dru#e in1ormacije koje su %itne, dakle od znaaja za ukljuivanje
osu&eno# u osu&eniki kolektiv.
,n se rasporedjuje u od#ovarajue vaspitne #rupe u kojima se primenjuju istovrsne mere postupanja ime se izmedju
ostalo# stvaraju po#odni uslovi za readaptaciju osudjeni( lica.
riterijumi za rasporedjivanje osudjeni( lica u pojedine #rupe su o%jektivno3su%jektivne prirode i vezani su ne samo za
izvr$eno krivino delo ve jo$ vi$e i za linost osudjeno# lica. <adi spreavanja ne#ativni( i $tetni( uticaja na ostale
osudjene kao i z%o# primene specijalizovano# tretmana pose%no se izdvajaju osudjeni koji su u povratku ili koji z%o#
svoje kriminalne pro$losti ili lo$i( karakterni( oso%ina mo#u zarazno delovati na #rupu. Pose%an kriterijum za
rasporedjivanje i klasi1ikaciju je primenjen prema trudnicama, porodiljama i majkama koje ne#uju decu. ,ne se
sme$taju odvojeno od ostali( osudjeni( ena kako %i se nivo ivotni( i zdravstveni( uslova podi#ao na naj%olji mo#ui
nain.
" toku izvr$enja kazne zatvora mo#ue je da se vr$i i dalja reklasi1ikacija zatvorenika zavisno od uspe(a posti#nuto# u
preduzetom tretmanu (#rupnom i individualnom). Zakonom je izriito predvidjena o%aveza za zavodsku upravu da
najmanje jednom #odi$nje pravi pre#led napretka u tretmanu pojedini( zatvorenika.
44. ODLA.ANJE IZVRENJA KAZNE ZATVORA
+o, iako je doneta pravnosnana i izvr$na sudska presuda o krivinoj sankciji ili re$enje suda o odredjivanju ili
produenju pritvora te da je donet i uputni akt na %azi ko#a se osudjeno ili pritvoreno lice odredjeno# dana ima javiti u
zavodsku ustanovu radi pristupanja izvr$enju izreeni( sankcija odnosno mera, to ne znai automatski da e to# dana i
zapoeti sa izvr$enjem ovi( mera. +aime, sam je zakon predvideo mo#unost, uslove, nain i postupak za odla#anje
izvr$enaja izreene kazne (l. 6=34..ZI!).. Pri tome zakon razlikuje dve vrste odla#anja izvr$enja kazne -
.) na mol%u osudjeno# lica,
/) na predlo# nadleno# or#ana socijalno# staranja.
O')(nje %zvrenj 2zne z0v!r
6o odla#anja izvr$enja izreene kazne je mo#ue na mol%u osu&eno# lica ili na predlo# nadleno# or#ana
socijalno# staranja ako su ispunjeni sledei uslovi (lan 6=. ZI!)-
.) da se osudjeno lice nalazi na slo%odi, odnosno da jo$ nije zapoeto sa izdravanjem kazne,
/) da je osudjeno lice podnelo mol%u za odla#anje,
3) da je uz pristanak osudjeno# lica mol%u podneo lan nje#ove ue porodice,
7 )da je predlo# za odla#anje podneo nadleni or#an socijalno# staranja i
8) ako su ispunjeni zakonom taksativno predvidjeni razlozi.
ao razlo#e za odla#anje izvr$enja kazne zatvora u ovom sluaju zakon navodi sledee -
.) ako je osudjeni o%oleo od tee akutne %olesti,a proverom se utvrdi da u zavodskoj ustanovi nema uslova za leenje 2
dok %olest traje, pri emu je duan da svaka tri meseca,a na za(tev suda i e$e dostavlja izve$taj zdravstvene ustanove
u kojoj se lei o svom zdravstvenom stanju>
/) ako se desio smrtni sluaj ili te$ka %olest u uoj porodici ( %rano# dru#a, deteta, usvojenika roditelja ili usvojioca
osudjeno# ) 2 najdue tri meseca od dana odla#anja>
3) ako je odla#anje potre%no radi izvr$enja ili dovr$enja neodloni( poljski( ili sezonski( radova ili radova izazvani(
elementarnim nepo#odama ili dru#im udesom, a porodica osudjeno# nema dru#i( lanova sposo%ni( za rad, niti se
z%o# sla%o# imovno# stanja ili iz dru#i( opravdani( razlo#a moe an#aovati dru#o lice za o%avljanje ovi( poslova 2
najdue tri meseca od dana odla#anja>
7) ako je osudjeno lice o%avezno da izvr$i odredjeni posao koji je ve zapoelo, a usled ije# neizvr$enja %i nastala
znatna $teta 3 najdue tri meseca od dana odla#anja>
8) ako je odla#anje osudjenom licu potre%no z%o# zavr$etka $kolovanja 2 najdue $est meseci od dana odla#anja>
6) ako je odla#anje osu&enom potre%no z%o# pola#anja ve prijavljeno# ispita 2 najdue dva meseca od dana odla#anja>
4) ako je zajedno sa osudjenim licem osudjen i nje#ov %rani dru# ili dru#i lanovi zajedniko# (porodino#)
domainstva ili ako se oni ve nalaze na izdravanju kazne zatvora, a istovremenim izdravanjem kazne svi( ti( lica %i
%ilo u#roeno izdravanje maloletni(, %olesni( ili stari( lanova domainastva 2 najdue $est meseci od dana
odla#anja>
?) ako je osudjeno lice trudnica 2 posle navr$eni( $est meseci trudnoe i ena koja ima dete mla&e od jedne #odine 3
najdue do navr$ene jedne #odine ivota deteta
=) ako se supru#a osu&eno# nalazi pred poro&ajem na tri meseca ili od poro&aja nije proteklo vi$e od $est meseci, a
nema dru#i( lanova domainstva koji joj mo#u pomoi . najdue $est meseci i
.9) ako je osudjeno lice jedini (ranilac porodice, a stupanjem na izdravanje kazne zatvora %i %ilo u#roeno izdravanje
lanova porodino# domainstva 3 najdue $est meseci od dana odla#anja.
Zakon samo uredjuje razlo#e z%o# ije# postojanja osudjeno lice moe traiti odla#anje poetka izvr$enja kazne
zatvora. 0i razlozi se po svojoj prirodi i karakteru mo#u podeliti na tri vrste razlo#a. 0o su-
.) isto medicinski razlozi,
/) medicinsko3socijalni i porodini razlozi,
3) razlozi koji lee u neodlonim radnim o%avezama.
P!&0"#2 z !')(nje %zvrenj 2zne z0v!r
@ol%a za odla#anje izvr$enja kazne se podnosi u roku od tri dana od dana uruenja uputno# akta osudjenom ili
pritvorenom licu. " sluaju da je razlo# za odla#anje izvr$enja nastao posle isteka ovo# roka (smrt, te$ka %olest i sl.
razlozi osu&eno# ili laan porodice) , mol%a se moe podneti sve do dana kada se osudjeno lice tre%a javiti u zavod na
izdravanje izreene kazne zatvora. !matra se da je ovako odredjeno vreme za podno$enje mol%e dovoljno vreme da
osudjeni u sluaju postojanja neko# od zakonski( razlo#a moe podneti mol%u za odla#anje. ,vaj rok ima prekluzivan
karakter, ali ne i kada se odla#anje izvr$enja izreene kazne trai usled postojanja te$ke akutne %olesti osudjeno# ili
smrti lana nje#ovo# porodino# domainstva, $to je i lo#ino, pa se tako u ovim sluajevima mol%a moe podneti sve
do dana kada osudjeno lice tre%a da se javi u zavodsku ustanovu radi zapoinjanja izdravanja kazne.
" praksi se esto postavlja pitanje kako tre%a postupati sa podnetim mol%ama osudjeni( lica koje su ne%la#ovremene,
dakle koje su podnete posle isteka zakonom odredjeno# roka. +aje$e se ovakve situacije re$avaju u praksi
od%acivanjem podnete mol%e po$to se smatra da su takve mol%e potpuno irelevantne, dakle %ez uticaja na odla#anje
izvr$enja kazne. 0ome u prilo# svakako #ovore i razlozi e1ikasnosti i potre%e %re# sprovodjenja postupka izvr$enja
pravosnano izreeni( kazni li$enja slo%ode.
@ol%a mora da sadri jedan ili vi$e zakonom predvidjeni( razlo#a za odla#anje kao i dokaze (koje izdaju nadleni
or#ani ili mesna zajednica prema pre%ivali$tu osudjeno# lica) o injenicama koje opradavaju odla#anje, te vreme za
koje se odla#anje trai. " sluaju da uz podnetu mol%u nema priloeni( dokaza, onda je predsednik odeljenja suda u
o%avezi da osudjeno lice pozove da u roku od osam dana dopuni podnetu mol%u u smislu dokazivanja opravdanosti
postojanja razlo#a koji %i ukazivali na neop(odnost da se izreena kazna odloi. Pri tome se osudjeni upozorava na
posledice propu$tanja ovo# roka od osam dana u po#ledu dopune podnete mol%e. +aime, u sluaju da osudjeno lice ne
dostavi traene dokaze, podneta mol%u se od%acuje re$enjem suda.
oji su od navedeni( razlo#a opravdani, a koji ne, u svakom konkretnom sluaju odluuje predsednik suda koji je
nadlean za izvr$enje izreene kazne. , podnetoj mol%i za odla#anje izvr$enja kazne on donosi re$enje u roku od tri
dana od prijema mol%e (lan 49. ZI!). I kao dan odla#anja izvr$enja izreene kazne zatvora smatra se onaj dan kada je
doneto re$enje o odla#anju izvr$enja kazne %ez o%zira kada je ono urueno osudjenom licu u nadlenoj zavodskoj
ustanovi. " tom re$enju se tano navodi za koje je vreme odloeno izvr$enje kazne i naznauje dan kada se osudjeni
mora ponovo javiti u nadlenu zavodsku ustanovu radi zapoinjanja sa izdravanjem kazne.
"koliko je osudjeno lice podnelo mol%u sa svim kompletnim dokazima o postojanju zakonom predvidjeni( razlo#a za
odla#anje izvr$enja izreene kazne zatvora, predsednik suda pre dono$enja odluke moe da izvr$i potre%ne provere radi
utvrdjivanja ili proveravanja injenica koje su iznete u mol%i ili prilozima uz nju.
ao dan odla#anja izvr$enja kazne smatra se dan kada je i doneto re$enje o odla#anju izvr$enja kazne. )itan sadraj
dispozitiva to# re$enja jeste i precizno navodjenje vremena na koje je odloeno izvr$enje kazne zatvora kao i datuma
kada se osudjeno lice mora ponovo javiti u zavodsku ustanovu radi izdravanja kazne. 6onetim re$enjem moe se
odloiti izvr$enje kazne zatvora ako se nadje da su ispunjeni svi zakonom predvidjeni razlozi odnosno moe da je
od%ije kao neosnovanu ako nadje da ne postoje razlozi za odla#anje. I kao trea mo#unost koja stoj sudu na
raspola#anje je da moe podnetu mol%u da od%aci i to ako je ne%la#ovremeno podneta (dakle po proteku roka koji je
zakonom utvrdjen od dana podno$enja nalo#a za izdravanje kazne), ako je mol%u podnelo neovla$eno lice (dakle
svako lice sem osudjeno#) ili ako uz mol%u nisu priloeni %la#ovremeno traeni dokazi koji ukazuju na osnovanost
odla#anja kazne.
Zakon je iskljuio mo#unost odla#anja izreene kazne ako %i z%o# to#a nastupila zastarelost izvr$enja kazne (lan 49.
stav ?. ZI!) kao osnov #a$enja prava drave na kanjavanje ime %i se ova zakonska mo#unost osudjeno# pretvorila
u zloupotre%u prava i iz%e#avanja primene kazne za izvr$eno krivino delo.
Prvostepeni postupak za odla#anje izvr$enja izreene kazne se zavr$ava re$enjem preesdnika nadleno# suda. 0im
re$enjem se moe odloiti izvr$enje kazne ili se njime moe podneta mol%a od%iti kao neosnovana ili od%aciti u smislu
zakonski( razlo#a. " poslednja dva sluaja kada je dakle mol%a za odla#anje izvr$enja kazne od%ijena ili od%aena
osudjeno lice moe da izjavi al%u predsedniku nadleno# okruno# suda. ,vu al%u nezadovoljni osudjeni mora
podneti u roku od tri dana od dana prijema re$enja. <okovi su veoma kratki i to ne samo za podno$enje al%e na doneto
re$enje. 0o je sto#a $to je ostavljeno malo vremena od upuivanja nalo#a za izdravanje kazne do javljanja osudjeno#
lica u zavodsku ustanovu. ,vako izjavljena al%a ne odlae izvr$enje kazne.
Predsednik suda je duan da u roku od tri dana od prijema al%e donese svoje re$enje i od1ma( #a dostavlja sudu koji je
nadlean za upuivanje osu&eno# lica u ustanovu. ,vim re$enjem predsednik suda moe napadnuto prvostepeno re$enje
da poni$ti, da #a ukine i vrati ponovo prvostepenom or#anu na ponovni postupak ili odluku ili z%o# razlo#a
ekonominosti i e1ikasnosti moe sam da preinai prvostepeno re$enje i meritorno re$i (odlui) o podnetnoj mol%i za
odla#anje izvr$enja kazne zatvora. ,va poslednja mo#unost %i se naj%olje uklapala u institut odla#anja izvr$enja
kazne, u nje#ovu prirodu, karakteristike i svr(u koju tre%a da posti#ne. Protiv re$enja predsednika suda ne moe se
pokrenuti upravni spor.
" sluaju da predsednik suda donese re$enje o odla#anju izvr$enja kazne zatvora, dostavlja na o%avezno i zavodu u
kome se nalazi osudjeno lice.
@ol%a za odla#anje izdravanja kazne ima devolutivno i suspenzivno dejstvo. 6evolutivno dejstvo ove mol%e se sastoji
u nadlenosti predsednika suda da odluuje o istoj. ' njeno suspenzivno dejstvo se praktino ispoljava da izjavljena
mol%a zadrava izvr$enje kazne i to sve do momenta pravnosnanosti re$enja o mol%i.
Zakon ne o#raniava pravo osudjeno# lica na podno$enje mol%e za odla#anje izvr$enja kazne. 0o dru#im reima znai
da osudjeni sve do stupanja na izdravanje kazne u zavodsku ustanovu ima pravo da podnosi mol%e za odla#anje
naravno pod uslovom da su ispunjeni zakonski razlozi za to odnosno da postoje zakonom predvidjeni razlozi koji
opravdavaju odla#anje izreene kazne.
Predsednik nadleno# suda moe da opozove odla#anje izdravanja izreene kazne zatvora u smislu lana 4.. stav 6.
ZI!3a u tri sluaja -
a) ako naknadno utvrdi da nisu uop$te postojali razlozi za odla#anje,
%) ako su prestali razlozi z%o# koji( je odla#anje odo%reno i
v) ako je osu&eno lice odo%reno odla#anje koristilo protivno od%renoj svrsi.
43. PRE-ETAJ OSUDJENO. LICA
+o, pritvoreno ili osudjeno lice (zatvorena lica) ne moraju ostati toku celo# vremena trajanja izreene sankcije,
odnosno mere u istom zavodu u koji su prvo%itno %ili sme$teni. +aime, zakon poznaje mo#unost preme$taja takvi(
lica u toku izdravanja kzane (l. ./.3.//. ZI!). Pri tome se razlikuju dve vrste preme$taja zatvorenika - .) na mol%u
zatvoreno# lica i /) po predlo#u rukovodioca ustanove 3 upravnika zavoda. ,dluku o preme$taju uvek donosi ministar
pravde u 1ormi re$enja. Protiv ovo# re$enja nije dozvoljena al%a, niti se moe voditi upravni spor.
+o, ministar moe da izvr$i preme$taj osu&eno# lica u dru#u ustanovu iz %ez%ednosni( razlo#a i %ez predlo#a
rukovodioca ustanove (lan .//. stav 4. ZI!). " svakom sluaju tro$kove preme$taja snosi ustanova iz koje se vr$i
preme$taj.
Za preme$taj zatvorenika po nje#ovoj mol%i potre%no je da je zatvorenik izdrao jednu polovinu izreene kazne
zatvora. 0o je 1ormalni uslov. 'ko je mol%a podneta pre isteka ovo# roka, od%acuje se re$enjem kao nedopu$tena. 'ko
je podneta mol%a za preme$taj od%ijena, nova se mol%a moe podneti tek po proteku $est meseci od dono$enja odluke
po pret(odnoj mol%i ako se radi o kazni zatvora koja je izreena na vreme preko jedne #odine. ,vaj rok za ponovno
podno$enje mol%e iznosi tri meseca ako je osu&enom licu izreena kazna zatvora do jedne #odine.
, podnetoj mol%i re$enjem odluuje ministar pravde uz pret(odno pri%avljeno mi$ljenje zavodske ustanove u kojoj je
zatvorenik izdravao kaznu. @inistar pravde moe da donese jednu od sledee tri odluke - .) da od%aci mol%u ako je
podneta pre isteka vremena koji zakon odredjuje kao 1ormalni uslov, /) da od%ije mol%u ako nisu ispunjeni zakonom
predvidjeno uslovi. 0ada se nova mol%a za preme$atj moe podneti tek po isteku roka od $est meseci od dana
pravosnanosti re$enja i 3) da mol%u usvoji i dozvoli preme$taj zatvorenika.
6o preme$taja zatvorenika u dru#i zavod3 ustanovu u entitetu (prema mestu pre%ivali$ta ili %oravi$ta zatvorenika),
moe doi i po predlo#u rukovodioca ustanove 3 upravnika zavoda u kome se zatvorenik nalazi u dva sluaja -
.) ako za(tevaju razlozi %ez%ednosti i
/) z%o# or#anizacije izvr$enja kazne zatvora.
I u ovom sluaju odluku u 1ormi re$enja donosi ministar pravde. +o, on svoju odluku moe doneti i %ez predlo#a
upravnika, ako su ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi. 'ko je predlo# rukovodioca ustanove u ovom sluaju od%ijen,
novi predlo# se moe podneti tek nakon $est meseci od dana prijema re$enja ministra.
+o, rukovodilac ustanove uz pismenu sa#lasnost osu&eno# lica (lan .//. stav 7. ZI!) iz razlo#a %ez%ednosti moe
podneti predlo# ministru pravde za preme$taj osu&enika na izdravanje kazne u dru#i entitet u kome on ima
pre%ivali$te, odnosno %oravi$te. I u ovom sluaju re$enje o podnetom predlo#u donosi ministar pravde <epu%like
!rpske, ali po pret(odno pri%avljenoj sa#lasnosti ministra pravde entriteta u koji se osu&eni preme$ta.
I na kraju, rukovodilac ustanove poluotvoreno# tipa moe podneti predlo# za preme$taj osu&eno# lica u ustanovu
zatvoreno# tipa ako su ispunjeni sledei uslovi (lan .//. stav 6. ZI!) - a) osu&eno lice u toku izdravanja izreene
kazne %ude novom presudom pravnosnano osu&en za novo izvr$eno ili novo otkriveno krivino delo 2 odmeravanje
kazne osu&enom licu i %) ako je osu&enom licu izreena kazna zatvora u trajanju koje je due od dve #odine.
44. PREKID IZVRENJA KAZNE ZATVORA
6o prekida izdravanja izreene kazne moe doi u dva sluaja - .) na mol%u osu&eno# lica ako za to postoje opravdani
razlozi 2 lan ./3. ZI! i /) po odluci suda 2 lan ./8. ZI!. ,dluku o prekidu izdravanja kazne donosi ministar
pravde. 6o prekida izdravanja kazne po osu&eno# lica dolazi u sluaju postojanja razlo#a iz koji( se inae po slovu
zakona odo%rava i odla#anje izvr$enja kazne zatvora. 0o su - .) isto medicinski razlozi, /) medicinsko3socijalni i
porodini razlozi i 3) razlozi koji lee u neodlonim radnim o%avezama. oji su to opravdani razlozi 1aktiko je pitanje
koje se procenjuje u svakom konkretnom sluaju.
Prekid izdravanja kazne osu&enom licu na nje#ovu mol%u se moe odo%riti ako su nastupili sledei razlozi -
.) ako je o%olio od tee akutne %olesti 3 dok %olest traje s tim da se svaki( =9 dana preispituje
doneseno re$enje,
/) usled smrtno# sluaja ili te$ke akutne %olesti u porodici 2 najdue $est meseci,
3) ako je potre%no da o%avi poljske ili sezonske radove ili radove izazvane elementarnim
nepoo#odama, a u porodici nema lanova spoos%ni( za rad 2 najdue $est meseci,
7) radi pola#anja ispita za koji se pripremao ili radi zavr$etka $kolovanja 2 najdue $est mjescei i
8) ako ustanova ne raspolae od#ovarajuim prostorijama za %oravak osu&enice za vreme trudnoe,
poro&aja ili materinstva 2 najvi$e do navr$ene jedne #odine ivota
+o, do prekida izdravanja kazne moe doi i u sluaju kada sud odredi prema osu&enom licu pritvor za dru#o krivino
delo (novoizvr$eno ili novootkriveno krivino delo). !ud koji je odredio pritvor, istovremeno donosi odluku 2 re$enje o
prekidu izdravanja ranije izreene kazne zatvora. " ovom sluaju prekid traje do ukidanja pritvora.
" mol%i za prekid izdravanja kazne zatvora navode se razlozi za to i prilae od#ovarajua dokumentacija (ori#inalni
dokumenti koje izdaju nadleni or#ani, npr. lekarsko uverenje i sl., ili kopije ori#inalni( dokumenata) koja podnetu
mol%u ini opravdanom. ,va se mol%a zajedno sa prateom dokumentacijom i mi$ljenjem ustanove u kojoj se osu&eno
lice nalazi dostavlja ministru pravde u roku od tri dana od prijema mol%e. Protiv re$enja kojim je od%ijena ovako
podneta mol%a, moe se u roku od osam dana podneti al%a tako&e ministru pravde. <e$enje koje je doneto u ovom
sluaju po al%i je konano i protiv nje#a se ne moe voditi upravni spor.
+o, ako se naknadno utvrdi za vreme trajanja dozvoljeno# prekida izdravanja kazne zatvora da je prekid dozvoljen na
osnovu lani( isprava ili dru#i( dokaza, odnosno da se prekid ne koristi sa ciljem, u svr(u s kojim je i dozvoljen,
re$enje kojim je dozvoljen prekid se opoziva (lan ./7. stav .. ZI!). ,su&enom licu se tada nalae da se javi odma(
na dalje izdravanje kazne zatvora, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema re$enja. ,vo se re$enje dostavlja
zatvoreniku kao i zavodu . 'ko se osu&eno lice ostavljenom roku ne javi u zavodsku ustanovu, ona odma( o%ave$tava
or#an unutra$nji( poslova radi preduzimanja mera na pronalaenju, (vatanju i privo&enju to# lica .
Prekid izdravanja kazne zatvora ima u zakonu izriito proklamovan princip. 5reme prekida, dakle vreme koje je
osudjeno lice provelo u prekidu izdravanja kazne ne uraunava se u izdranu kaznu. ,sudjeni nastavlja sa
izdravanjem kazne tamo #de je stao u momentu dono$enja odluke o prekidu.
45. OTPUTANJE OSUDJENO. LICA IZ ZAVODA
6o otu$tanja zatvorenika ( pritvoreno# ili osudjeno# lica) iz zavodske ustanove moe doi u vi$e razliiti( sluajeva-
.) kada nastupi smrt zatvorenika,
/) kada istekne vreme na koje je izreena kazna zatvora ili mera pritvora,
3) kada je dato pomilovanje,
7) kada je data amnestija.
8) kada pone da tee uslovni otpust.
S/r0 !&"'jen!( )%*
6o okonanja izraavanja izreene kazne zatvora dolazi usled smrti osudjeno# lica. Po lo#ici smru osudjeno# lica #asi
se pravo drave na dalje izvr$enje kazne %udui da je kazna lino# karaktera, vezana za lilnost osudjeno# lica 2
uinioca krivino# dela. " sluaju smrti osudjeno# odma( se o%ave$tavaju lanovi nje#ove ue porodice , a ako i(
osudjeni nema onda se o%ave$tavaju nje#ovi roditelji, %rat, sestra, usvojilac ili dalji srodnici. 0akodje se o smrti
osudjeno# za vreme izdravanja kazne po slu%enoj dunosti o%ave$tava sud koji je doneo prvostepenu sudsku odluku o
kazni kao i matiar koji podatke o smrti osudjeno# unosi u matinu knji#u umrli(.
Interesantno je da Zakon o izvr$enju krivini( sankcija ne sadri odred%e o postupanju u sluaju smti zavorenika, ve
samo u lanu .44. #ovori o smrti pritvorenika o emu ustanova o%ave$tava %ez odla#anja naj%lie srodnike 3 lanove
nje#ove ue porodice ako je ima, nadleni sud, ministarstvo pravde i matini ured. 0ako da %i mo#li tumaenjem izvesti
zakljuak da se na isti nain postupak i u sluaju smrti zavorenika uop$te. Posmrtni ostaci osudjeno# kao i nje#ove line
stvari se predaju porodici umrlo#. !amo u sluaju da osudjeni nema porodicu ili ako porodica ne pri(vati posmrtne
ostatke, onda se umrli osudjeni sa(ranjuje o tro$ku zavoda na mesnom #ro%lju.
O0#"0nje !&"'jen!( )%* "&)e' %z'r6ne 2zne
Pravilo je da se osudjeno lice otpu$ta sa izdravanja kazne iz zavodske ustanove ono#a dana kada mu je redovno istekla
izreena kazna zatvora (lan .6.. ZI!). 'ko taj dan pada u dan kada zavod ne radi (u nedelju) ili u dane praznika,
onda se osudjeni mora otpustiti poslednje# dana koji pret(odi tome danu. 0o je u svim sluajevima kada osudjenom licu
nije odo%reno kori$enje uslovno# otpusta kao speci1ine kriminalno3politike i penolo$ke mere. !amo izuzetno kada je
izreena, a nenaplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvora (supletorni zatvor), otpu$tanje zatvorenika iz zavoda
se moe vr$iti i u neradne dane.
Zavod je duan da o otpu$tanju svako# zatvorenika sa izdravanja kazne zatvora o%avesti krivino odeljenje suda u
roku od osam dana .
" svakom sluaju osudjeno lice se oslo%a&a od rada najmanje tri dana pre otpu$tanja iz zavodske ustanove (radi
pripremanja za izlazak na slo%odu), a pre otpu$tanja iz zavoda (kao uostalom i prilikom prijema u zavod na izdravanje
izreene kazne) podvr#ava se lekarskom pre#ledu. +alaz i mi$ljenje lekara se o%avezno unose u zdravstveni karton
osudjeno# lica.
Prilikom otpu$tanja se osudjenom licu izdaje otpusni list. ,n mu slui kao dokaz o identitetu do dolaska u mesto
pre%ivali$ta ili %oravi$ta. Izmedju ostalo# ovaj otpusni list mora da sadri i odredjene podatke kao $to su- podaci o
vremenu otpu$tanja iz zavoda, o%aveza u odredjenom roku da se javi or#anu unutra$nji( poslova u mestu pre%ivali$ta ili
%oravi$ta , podaci o iznosu u$tedjevine koji osudjeni ima kod se%e i dr.
Pored otpusno# lista osudjenom se prilikom otpu$tanja sa izdravanja kazne zatvora predaju sve nje#ove stvari, odea,
o%ua koje je ostavio na uvanje prilikom prijema u zavod, stvari koje je u medjuvremenu do%io ili kupio, u$tedjevina
koju je zaradio radei u privrednoj jedinici u zavodu ili izvan nje#a kao i novac koji mu je %io na uvanju, a koji je
sti#ao putem novane po$iljke.
,tpu$teno lice iz zavoda ima pravo na olaeni prevoz do mesta svo# pre%ivali$ta ili %oravi$ta, ako je stranac do
#ranino# prelaza ukoliko pose%nim propisima nije dru#aije re#ulisano. Izuzetno na o%razloeni za(tev ovo# lica
mo#u se odo%riti tro$kovi prevoza i do dru#o# mesta na teritoriji )osne i *erce#ovine. " tim sluajevima tro$kove
prevoza snosi zavod.
'ko zatvorenik koji se otpu$ta nema svoju odeu ili o%uu niti sredstva da i( sam na%avi, zavod je u o%avezi da mu
osi#ura prikladnu odeu i o%uu. " sluaju pak da je otpu$teno lice u vreme otpu$tanja iz zavoda te$ko (telesno ili
du$evno) %olesno i usled to#a nesposo%no za putovanje, zavod je u o%avezi da #a smesti u naj%liu zdravstvenu
ustanovu radi leenja (lan .6.. stav ?. ZI!). 'ko zatvorenik nema sredstava da plati tro$kove ovo# leenja, a
o%olenje je nastalo za vreme izdravanja kazne zatvora, onda tro$kove snosi za prvi mesec ustanovaa u kojoj je osu&eni
%io sme$ten, a nakon to#a se primenjuju zdravstveni propisi.
" otpusnom listu osudjeni je o%avezan da se u odredjenom roku po izlasku sa izdravanja kazne iz zavoda javi
nadlenom or#anu unutra$nji( poslova prema mestu svo#a pre%ivali$ta ili %oravi$ta. +o, nezavisno od to#a zavod je o
otpustu osudjeno# po slu%enoj dunosti u o%avezi da o%avesti nadleni or#an unutra$nji( poslova kao i sud koji je
osudjeno# uputio na izdravanje izreene kazne zatvora.
O0#"0nje !&"'jen!( )%* z7!( #!/%)!vnj
Zakon o izvr$enju krivini( sankcija u lanu .67. stav 7. pominje otpu$tanje osudjeno# lica iz zavodske ustanove usled
dato# pomilovanja. Pomilovanje (lan ..4. Z <!) je akt milosti suverena (predsednika <epu%like !rpske) kojim se
poimenino odredjenim licima daje potpuno ili delimino oslo%odjenje od izvr$enja izreene kazne, zamenjuje kazna
%laom kaznom ili uslovnom osudom ili se odredjuje %risanje osude ili se odredjuje krae trajanje odredjene pravne
posledice osude ili mere %ez%ednosti za%rane vr$enja poziva, delatnosti ili dunosti.
Pomilovanje se odlikuje sledeim karakteristikama -
.) to je akt najvi$i( or#ana drave,
/) odnosi se na poimenino navedena lica,
3) sadrina dato# akta se odnosi na oslo%odjenje od #onjenja ili izvr$enja kazne.
Postupak za pomilovanje se pokree po slu%enoj dunosti ili na mol%u osudjeno# lica odnosno nje#ovo# %rano#
dru#a, srodnika u pravoj liniji, %rata, sestre, usvojioca, usvojenika, staraoca ili (ranioca. Po slu%enoj dunosti se
pokree postupak za pomilovanje kojim se daje oslo%odjenje od krivino# #onejnja (a%olicija) , ali se moe dati
pomilovanje i kad niej sproveden postupak za davanje pomilovanja.
Pomilovanje se moe odnositi na svako krivino delo %ez o%zira da li se #oni po slu%enoj dunosti ili po privatnoj
tu%i. +jime moe %iti o%u(vaena svaka izreena kazna i moe se odnositi na svako# uinioca krivini( dela odnosno
na svako osudjeno lice. Pri tome se davanjem pomilovanja ne dira u prava trei( lica koja se zasnivaju na osudi.
,sudjeno lice koje se nalazi u zavodu otpu$ta se po prijemu odluke (re$enja) nadleno# dravno# or#ana o datom
pomilovanju za to lice.
O0#"0nje !&"'jen!( )%* z7!( /ne&0%je
I amnestija (lan ..6. Z <!) je akt koji moe dovesti do #a$enja krivine sankcije. " sluaju amnestije osudjeno ili
pritvoreno lice se moe pustiti na slo%odu i pre ne#o $to je izvr$ena izreena kazna osudjenom licu. 'mnestija je akt u
1ormi zakona kojim se neodredjenom %roju lica daje oslo%odjenje od krivino# #onjenja, potpuno ili delimino
oslo%odjenje od izvr$enja kazne, zamenjuje izreena kazna %laom kaznom, odredjuje %risanje osude ili se ukidaju
pravne posledice osude. 0ri su osnovna elementa ili odlike amnestije. 0o su -
.) akt najvi$e# predstavniko# tela zemlje,
/) odnosi se na individualno neodredjeni %roj lica,
3) odnosi se na oslo%odjenje od #onjenja i kanjavanja.
'mnestija se donosi u 1ormi zakona. ,na predstavlja op$ti pravni akt. +a taj nain se individualno neodredjena lica ili
neodredjeni %roj lica mo#u korisititi prednostima ili po#odnostima datim u zakonu. 0ako se odredjivanje lica na koje se
amnestija odnosi moe izvr$iti na vi$e naina. " samom aktu amnestije mo#u %iti navedena krivina dela na ije
uinioce se ovaj akt odnosi, zatim se amnestija moe dati za sva lica i sva krivina dela na koja se odnosi odredjena
vrsta i mera izreene kazne i na kraju na koja se odnosi odredjena vrsta i mera izreene kazne i na kraju amnestija se
moe dati s o%zirom na odredjeno krivino delo i odredjene iznose izreene kazne.
" sluaju dono$enja zakona o amnestiji upravnik zavoda je duan da osu&eno lice otpusti iz zavodske ustanove
najkasnije u roku od /7 asa od prijema pravnosnano# re$enja o amnestiji ako Zakonom o amnestiji nije dru#aije
dore&eno. Pored upravnika i nadleni javni tuilac kao i sam osudjeni mo podneti za(tev za otpu$tanje iz zavoda z%o#
amnestije. I ovaj za(tev se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu odluku. ,vo razlikovanje u pravnom poloaju
osudjeno# lica koje je o%u(vaeno amnestijom u odonosu na lice o%u(vaeno pomilovanjem proizlazi praktino iz
osnovne odlike amnestije koja se donosi u 1ormi zakona i odnosi se na individualno neodredjeni %roj osudjeni( lica.
6a li se odredjeno osudjeno lice moe podvesti pod odred%e zakona o amnestiji i u kom o%liku i vidu moe koristiti
po#odnosti date ovim zakonom mora u svakom konkretnom sluaju da utvrdi sud koji je i doneo prvostepenu presudu.
,vaj sud po podnetoj mol%i ili za(tevu upravnika ili javno# tuioca mora postupati sa naroitom panjom i (itno$u.
+aime, sud je duan u roku od tri dana po prijemu mol%e ili za(teva da donese i otpravi re$enje u pismenom o%liku.
,vo re$enje se dostavlja osudjenom, upravi zavoda #de se on nalazi i po potre%i nadlenom javnom tuiocu.
+adleni javni tuilac ako je nezadovoljan donetim re$enjem u %ilo kom o%liku (%ilo u po#ledu lica na koje se amnestija
odnosi, u po#ledu naina u%laavanja izreene kazne 2 zamenom ili ukidanjem ili dru#im okolnostima) moe u roku od
tri dana od prijema re$enja nadleno# suda da uloi al%u neposredno vi$em sudu. " svakom sluaju podneta al%a
zadrava izvr$enje re$enja (ona dakle ima suspenzivno i devolutivno dejstvo).
,sudjeno lice se otpu$ta sa izdravanja kazne iz zavoda isto# dana ili najkasnije u roku od /7 asa od kada zavod primi
re$enje o otpu$tanju osudjeno# z%o# amnestije. Zavisno od sadrine re$enja, osudjeni se moe potpuno otpustiti na
slo%odu %ez ikakve kazne ili mu izreena kazna moe %iti zamenjena nekom dru#om %laom vrstom krivine sankcije
(npr. novanom kaznom ili uslovnom osudom).
" svakom sluaju osudjeno lice se otpu$ta iz zavoda prvo# dana posle isteka roka za al%u na prvostepeno re$enje, ako
al%a nije izjavljena od strane nadleno# javno# tuioca. :o#ino je ako je al%a izjavljena, doneto prvostepeno re$enje
se ne izvr$ava pa osudjeno lice u zavodu eka na odluku dru#ostepeno# 2 neposredno vi$e# suda po izjavljenoj al%i.
,su&eno lice se smatra otpu$tenim kada napusti prostpr zavodske ustanove.
48. USLOVNI OTPUST
1. U&)!v% z 'vnje "&)!vn!( !0#"&0
"slovni otpust u smislu lana .9?. Z <! je izuzetno znaajna krivino 2 pravna, kriminalno 2 politika i istovremeno
penolo$ka mera. ,n se sastoji u otpu$tanju osudjenika sa izdravanja kazne li$enja slo%ode pre ne#o $to ju je ovaj u
potpunosti izdrao i nje#ovom pu$tanju na slo%odu pod uslovom da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne
uini novo krivino delo.
"slovni otpust zapravo predstavlja snanu meru podsticaja osudjeno# lica da se do%ro i primerno vlada za vreme
izdravanja kazne li$enja slo%ode. Za davanjeuslovno# otpusta potre%no je ispunjenje dva kumulativna uslova - .)
1ormalni uslov 2 da jeosu&eni izdrao najmanje polovinu izreene kazne zatvora, odnosno najmanje polovinu,a izuzetno
i treinu kazne maloletniko# ztavora, odnosno najmanje tri petine kazne du#otrajno# zatvora i /) materijalni uslov 2
ako se na osnovu vladanja osu&eno# u zavodskoj ustanovi, izvr$avanja radni( o%aveza s o%zitrom na nje#ovu radnu
sposo%nost i dru#e okolnosti moe zakljuiti da je posti#nuta svr(a kanjavanja.
0ako je u lanu .87. ZI! predvidjeno da se uslovni otpust moe dati radi podsticanja lini( napora osu&eno# lica za
ukljuivanje u ivot na slo%odi kada se osnovano moe oekivati da on vi$e nee vr$iti krivina dela i da je kazna
posti#la svr(u kanjavanja. " tom smislu on se zasniva na ideji popravljanja i resocijalizaciji uinioca krivino# dela
kao svrsi kanjavanja uop$te.
P!&0"#2 z 'vnje "&)!vn!( !0#"&0
Postupak za davanje uslovno# otpusta se moe pokrenuti na sledei nain - .) na mol%u osudjeno# lica 2 zatvorenika i
/) na predlo# rukovoidoca ustanove 3 upravnika zavoda u kome se osudjeni nalazi.
+aime, ako su ispunjeni svi zakonom predvidjeni uslovi, zakonom ovla$ena lica mo#u pokrenuti ovaj postupak. Pri
tome mol%e i predlozi se uvek podnose omisiji za uslovni otpust od pet lanova, a preko zavoda. Zavod tom
prilikom uz mol%u dostavlja i podatke o posti#nutom uspe(u u pro#ramu tretmana zatvorenika, podatke o eventualnim
ranijim osudama, opis krivino# dela za koje je zatvorenik osudjen, podatke o pona$anju zavorenika kao i ostale
izve$taje struni( lica koja su an#aovana u radu sa zatvorenikom te dru#e znaajne podatke za odluivanje. 0akodje
zavod prilae i svoje mi$ljenje o osnovanosti podnete mol%e odnosno predlo#a.
;edini pri#ovor koji %i se uop$te mo#ao uputiti zakonskom re#ulisanju instituta uslovno# otpusta jeste i dalje
nepostojanje zakonom predvidjene mo#unosti osudjeno# lica da na %ilo koji nain uestvuje u postupku odluivanja o
davanju uslovno# otpusta. "e$e ovo# lica na neposredan nain %i lanovima komisije za uslovni otpust mo#lo da
pomo#ne u stvaranju neposredno# utiska o posti#nutom cilju kanjavanja odnosno u po#ledu stepena uspe$nosti
vaspitno3prevaspitni( tretmana kojima je ovo lice u zavodskoj ustanovi %ilo podvr#nuto za vreme izdravanja izreene
kazne zatvora.
" mol%i se u pismenom o%liku navodi vrsta i visina kazne na koju je osudjeni pravosnano osudjen kao i nje#ovo
pona$anje i rezultati koji su posti#nuti u postupku nje#ove resocijalizacije. @ol%a se upuuje nadlenoj komisiji kao
pose%nom administrativnom or#anu koji imenuje ministar pravde. omisija ima pet lanova koje ine - sudija
5r(ovno# ili okruno# suda, predstavnik @inistarstva pravde i tri nezavisna lana iz relevantne strune o%lasti od
koji( je jedan predsednik pri emu je za punovano odluivanje (kvorum) potre%no prisustvo tri lana.
Alanovi komisije se imenuju na period od etiri #odine s mo#uno$u ponovno# iz%ora za jo$ jedan mandat. " sluaju
prestanka mandata neko# od laniva komisije, mandat nje#ovo# zamenika traje samo do isteka tekue# mandata
komisije. omisija je u svom radu nezavisna.
Prema zakonskom re$enju odluku o uslovnom otpustu po mol%i osudjeno# lica ili predlo#u upravnika zavoda donosi
omisija za uslovni otpust.
Postupajui po mol%i osudjeno# ili po predlo#u upravnika zavoda omisija za uslovni otpust o%avezno pri%avlja i
mi$ljenje struni( slu%i zavoda o vladanju osudjeno# lica i o stepenu posti#nute resocijalizacije, popravljanja i
nje#ovo# prevaspitanja. ,vo mi$ljenje tre%a da predstavlja detaljnu analizu posti#nuti( rezultata u procesu
administrativne individualizacije institucionalno# tretmana u zavodu sa zakljucima i to pose%no u po#ledu ispunjenosti
materijalni( pretpostavki za davanje uslovno# otpusta. +a kraju, ovo mi$ljenje tre%a da sadri i pozitivnu pro#nozu
pona$anja osudjeno# lica o uslovnom otpu$tanju.
Pri dono$enju odluke o uslovnom otpustu komisija u smislu lana .88. ZI! se mora o#raniiti na utvrdjivanje, analizu
i procenu sledei( kriterijuma -
.) ranija osudjivanost zatvorenika,
/) pona$anje zatvorenika tokom izdravanja kazne u zavodu (u toku ivota i rada i prema pravilima kuno# reda),
3) lino ue$e zatvorenika u procesu prevaspitanja (pro#ramu tretmana),
7) stava zatvorenika prema uinjenom krivinom delu,
8) procena ponovno# vr$enja krivino# dela (rizika zatvorenika od ponovno# vr$enja krivini( dela),
6) ostatak neizdrano# dela kazne,
4) mi$ljenje o osnovanosti mol%e, odnosno predlo#a za uslovni otpust i
?) mere u sklopu postpenalne za$tite.
!vi izve$taji koje zavod priprema za komisiju za uslovni otpust dostavljaju se i samom zatvoreniku ( po$tovanje
principa audiautur et altera pars 2 neka se uje i dru#a strana) kome se na taj nain prua prilika da komisiji podnese
pismene podneske u vezi sa sadrajem ovi( izve$taja . 'li ipak se zatvorenik lino, neposredno ne pojavljuje pred
komisijom ($to predstavlja nedostatak ovakvo# zakonsko# re$enja).
Botovo je pri(vaeno kao pravilo da komisija zaseda u kazneno 2 popravnoj ustanovi (zavodu). !ednice se odravaju u
prisustvu upravnika ustanove koji po potre%i daje i dodatna o%ave$tenja, podatke i in1ormacije koje su neop(odne za
odluivanje lanovima komisije, a koje se odnose na pona$anje osudjeno# lica i zapaanja zavodske uprave u vezi sa
tim.
+a sam dan odluivanja o podnetim mol%ama ili predlozima komisija i donosi re$enje o odo%ravanju ili od%ijanju
davanja uslovno# otpusta.
+a ovom mestu tre%a sa opravdanjem pose%no ukazati da zakon nije odredio i rok za dono$enje odluke o za(tevu za
uslovni otpust.
6oneto re$enje o uslovnom otpustu tre%a da sadri izmedju ostalo# i taan datum kada se osudjeni pu$ta sa dalje#
izdravanja kazne.Protiv re$enja omisije za uslovni otpust nije dozvoljena l%a, niti se moe pokrenuti upravni spor.
+o, zakon je izriito predvideo mo#unost (lan .84. ZI!) osu&eno# lica da ponovno podnese mol%u za uslovni
otpust, odnosno rukovodioca ustanove da podnese predlo#. 'to to se ne moe uiniti pre proteka roka od etiri meseca
ako se radi o izreenoj kazni zatvora do dve #odine, odnosno pre isteka toka od $est meseci ako se radi o kazni zatvora
preko dve #odine.
U&)!vn% !0#"&0 !')"2!/ "#rvn%2 zv!'
;edan speci1ian vid instituta uslovno# otpusta predvidjen je u lanu .8?. ZI!. +aime, op$te je pravilo da uslovni
otpust po ispunjenju zakonom predvidjeni( uslova daje pose%na omisija za uslovni otpust. +o, ovom zakonskom
odred%om je upravo data mo#unost rukovodiocu ustanove 3 upravniku zavoda da osudjeno lice koje je izdravalo
najmanje etiri petine izreene kazne zatvora moe na predlo# slu%e tretmana ili na mol%u osu&eno# lica uslovno
otpustiti najvi$e tri meseca pre isteka kazne ako se osudjeni zatvorenik primerno pona$ao, zala#ao na radu i aktivno
uestvovao u procesu prevaspitanja. ,va izuzetna zakonska mo#unost se ne moe primeniti prema licu kome je
nenaplaena novana kazna amenjena kaznom zatvora (supletorni zatvor).
6akle ovu mo#unost upravnik zavoda ima ako su ispunjena tri uslova-
.. 1ormalni uslov u po#ledu izdravanja izreene kazne pri emu se trai da je izdrano ak etiri
petine izreene kazne i da se ovakav uslovni otpust moe dati najvi$e tri meseca pre isteka kazne. 6akle tek po
kkumulativnom ispunjenu o%a ova taksativno navedena zakonska uslova upravnik ima mo#unost davanja
uslovno# otpusta,
/. da se osudjeni primerno vlada, zalae na radu i aktivno uestvuje u procesu svo# prevaspitanja
$to predstavlja materijalni kriterijum koji podlee oceni samo# upravnika zavoda i
3. ako je osu&eni podneo mol%u ili je slu%a tretmana podnela predlo# za prevremeni prekid
izdravanja izreene kazne zatvora.
+o, ova mo#unost davanja uslovno# otpusta nije mo#ua u dva sluaja - a) za lice kome je neplaena novana kazna
zamenjena kaznom zatvora (supletorni zatvor) i %) za lice kome je omisiaj za uslovni otpust ve pret(odno odo%rila
uslovni otpust.
,va zakonska odred%a ima pose%an znaaj jer mo#unost upravnika da da uslovni otpust pod stro#o odredjenim
zakonskim uslovima pose%no kada su u pitanju kratkotrajne kazne zatvora u velikoj meri rastereuje omisiju za
uslovni otpust i time o%ez%edjuje veliku e1ikasnost u odluivanju. " svakom sluaju upravnik svoju odluku moe doneti
iako to Zakon izriito ne kae tek po pri%avljanju struno# mi$ljenja slu%i u zavodu koje su neposredno an#aovanje u
sprovodjenju tretmana osudjenom licu.
Prilikom otpu$tanja iz zavoda uslovno otpu$teno lice naznauje mesto u kome e %oraviti za vreme trajanja uslovno#
otpusta. Po dolasku u ovo mesto, uslovno otpu$teno lice se u odredjenom roku javlja or#anu unutra$nji( poslova
odnosno nadlenom or#anu kod ko#a se nalazi u vojnoj evidenciji, a po potre%i i or#anu starateljstva ili dru#im
or#anima u iju nadlenost spada preduzimanje mera postpenalne pomoi. 0akodje je uslovno otpu$teno lice o%avezno
da ove or#ane o%avesti u u sluaju promene mesta %oravka.
!vakom uslovno otpu$tenom licu se po izlasku iz zavoda izdaje pose%na potvrda o izdranoj kazni. 0u potvrdu izdaje
upravnik zavoda.
9. POSTPENALNA PO-O
<esocijalizacija uinilaca krivini( dela ne zavr$ava se samo primenom od#ovarajui( vaspitno3prevaspitni( tretmana 2
resocijalizacije u ustanovama 2 zavodima za izvr$enje krivini( sankcija. ,na se nastavlja i posle izlaska osudjeno# lica
na slo%odu posle izdrane kazne. ,na se praktino sastoji u pruanju pomoi otpu$tenom licu da se ukljui u
normalan,dru$tveni ivot i rad na slo%odi. !ve te raznolike mere pomoi, staranja, %ri#e i nadzora se nazivaju
postpenalna pomo ili mere postpenalne pomoi
,ve mere postpenalne pomoi se prema slovu zakona, primera radi, naje$e sastoje (ali se ne o#raniavaju i
svode samo na sledee mere) u preduzimanju razliiti( socijalni( mera kao $to su -
.) pronalaenje privremeno# sme$taja,
/) osi#uranje is(rane,
3) neop(odno leenje,
7) iznalaenje nove sredine u kojoj e osudjeno lice iveti,
8) pomo u sredjivanju porodini( prilika
6) pronalaenje zaposlenja,
4) zavr$etak zapoeto# struno# osposo%ljavanja,
?) davanje novane pomoi za podmirivanje najnuniji( potre%a.
POLO:AJ OSUDJENO. LICA
Poloaj (status) pritvoreno# i osudjeno# lica u zavodskim ustanovama za vreme izdravanja izreene sankcije
odnosno mere odredjuju korpus nje#ovi( prava , povlastica (ili po#odnosti) i o%aveza te mo#unost
disciplinsko# kanjavanja osudjeno# lica kao i uslovi, nain i postupak primene sredstava prinude prema ovim
licima.
@edju osnovnim pravima osudjeno# lica naroito se izdvajaju sledea prava -
.) pravo na oveno postupanje,
/) pravo na reli#iju,
3) skupni i odvojeni tretman pritvorenika i zatvorenika,
7) pravo na in1ormisanje,
8) pravo na zdravstvenu za$titu,
6) pravo na osnovne uslove ivota,
4) pravo na komunikaciju i pritu%u,
?) pravo na o%razovanje i
=) pravo na rad i prava po osnovu rada.
Prv! n ;!ve;n! #!&0"#nje
ao osnovno pravo osudjeno# lica na prvom mestu se nalazi pravo za oveno postupanje. Istovremeno je to o%aveza
zavodske uprave. +aime, postupanje sa pritvorenicima i zatvorenicima mora %iti oveno i sa punim po$tovanjem
nje#ovo# ljudsko# dostojanstva, uz ouvanje nji(ovo# telesno# i du$evno# zdravlja vodei pri tome rauna da se odri
potre%an red i disciplina u zavodskim ustanovama. Izriito je za%ranjeno da se ova lica podvr#avaju muenju ili
neljudskom ili poniavajuem tretmanu ili kanjavanju. I konano, zatvorska uprava u postupanju prema pritvorenicima
i zatvorenicima ne sme %iti diskriminacije koja je zasnovana na etnikoj pripadnosti, rasi, %oji koe, spolu, seksualnom
opredeljenju, jeziku, reli#iji, veroispovesti, politikim ili dru#im uverenjima, nacionalnom ili socijalnom poreklu,
srodstvu, ekonomskom ili nekom dru#om statusu.
" praktinom sprovodjenju ove ustavne odred%e i dostojanstva osudjeno# je u potpunosti u skladu sa nizom
medjunarodni( pravni( akata, kao $to su-
.) "niverzalna deklaracija o pravima oveka koja u lanu 8.predvidja da niko ne sme %iti podvr#nut muenju ili
svirepom ili poniavajuem ili neovenom postupku ili kazni,
/) @edjunarodni pakt o #radjanskim i politikim pravima koji u lanu .9. predvidja da se sa svakim ko je li$en
slo%ode mora postupati oveno i sa po$tovanjem urodjeno# dostojanstva ljudske linosti,
3) 6eklaracija o za$titi svi( lica od torture i dru#i( o%lika surovo#, ne(umano# ili poniavajue# postupanja ili
kazni koja u lanu /. predvidja da se ima smatrati povredom Povelje "jedinjeni( nacija %ilo koji o%lik surovo#,
ne(umano# ili poniavajue# tretmana ili kazne.
Prv! n re)%(%j"
Zakon u lanu ??. odredjuje pravo osu&eno# lica da zadovoljava svoje verske potre%e, da prisustvuje verskim o%redima
ili skupovima koji su or#anizovani unutar zakova, da se moli prema propisima verski( zajednica i da koristi versku
literaturu. 0o je pravo na reli#iju, odnosno na versku kulturu pritvoreno# i zatvoreno# lica. +aime, ova lica imaju pravo
da zadovoljavaju svoje verske potre%e u skladu sa zakonom i propisima verski( zajednica. ,vo je jedna od vani(
novina u izvr$nom krivinom pravu.
+aime, ustavom je zajemena slo%oda veroispovesti, javno# ili privatno# ispovedanja vere kao i vr$enje verski( o%reda.
I konano, odred%a ovo#a lana je u potpunosti u skladu sa lanom 7/. !kupa minimalni( pravila o postupanju s
zatvorenicima. Prema ovom medjunarodnom pravnom aktu propisano je da se svakom zatvoreniku mora priznati pravo
da u #ranicama mo#unosti zavodske ustanove #de se nalazi zadovoljava potre%e svo# reli#iozno# ivota, da uestvuje
u verskim o%redima koji su or#anizovani u zavodu ili da poseduje knji#e za versko o%razovanje i versku nastavu.
Zakon ide i dalje pa predvidja i pose%ne uslove za ostvarivanje prava osudjeni( lica na versku kulturu. +aime, kada to
opravdava %rojnost osudjeni( lica koja koriste pravo na versku kulturu i koja su iste veroispovesti upravnik zavoda
moe na nji(ov za(tev da omo#ui i redovan dolazak sve$tenika u zavod. +aravno i ovi redovni dolasci sve$tenika
moraju %iti u skladu sa kunim redom u zavodu. 5erska slu%a se vr$i u pose%nim prikladnim prostorijama u zavodu.
Prv! n &2"#n% % !'v!jen% 0re0/n
+a poloaj osudjeni( i pritvoreni( lica pose%no utie i nain, mo#unost i postupak ostvarivanja vaspitno prevaspitni(
tretmana za vreme izvr$enja izreene kazne zatvora tim pre $to je jedna od svr(a kanjavanja uop$te popravljanje,
prevaspitanje i resocijalizacija te spreavanje uinioca da u%udue vr$i krivina dela.
Pravilo je da se u zavodskim ustanovama vr$i klasi1ikacija sme$teni( lica pa se tako odvojeno sme$taju -
.) pritvorena lica od osudjeni( lica ( zatvorenika),
/) mu$karci od ena,
3) maloletnici od punoletni( lica.
)ez o%zira na ovo razvrstavanje pritvorenika i zatvoreni( lica, oni izvr$avaju meru odnosno sankciju skupno sem kada
su ispunjeni zakonom predvidjeni razlozi kada dolazi do izdvajanja pojedini( lica. <azlozi za izdvajanje zatvorenika i
pritvorenika jesu -
.) kada to za(teva zdavstveno stanje to# lica ili dru#i( lica,
/) kada je to propsiano zakonom npr. u sluaju disciplinsko# kanjavanja i primene administativne mere
usamljenja,
3) kada to lice samo za(teva radi line za$tite i po odo%renju upravnika zavoda,
7) kada lice predstavlja oz%iljnju pretnju redu u zavodu.
!a zatvorenicima se u toku izvr$enja izreene kazne zatvora mora postupati od strane predstavnika penitensijarne
administracije na nain koji u najveoj meri od#ovara nji(ovim linim potre%ama i koji je prila#odjen posti#nutom
uspe(u u tretmanu vaspitanja , prevaspitanja i resocijalizacije. I upravo iz razlo#a postizanja uspe$nije# tretmana i
o%avlja se procena i klasi1ikacija zatvorenika (eksterna i interna) kao i prevodjenje ovi( lica iz pojedini( odeljenja ili
#rupa u dru#e.
" tom cilju se kod zatvorenika insistira na razvijanju oseanja line od#ovornosti za vlastite postupke s tim da se
permanentno podstiu da se i sami ukljue u proces svo# vaspitanja. 0ome im u velikoj meri pomae i sistem
po#odnosti koje tre%a da predstavlja adekvatnu CCna#raduCC da lino ue$e ovi( lica u tretmanu sopstvene ili
CCautoresocijalizacijeCC. Zakonom je ak predvidjena mo#unost da zatvorena lica osnivaju svoja samoupravna tela ili
CCzatvorenike samoupraveCC kako %i se jo$ vi$e podstakli da uestvuju u svom sopstvenom tretmanu ali i tretmanu dru#i(
zatvorenika te radi razvijanja oseanja line od#ovornosti.
,va se lica tako pored redovni( aktivnosti koje proizilazie iz naina i uslova ivota i rada u zavodskim uslovima
aktivno ukljuuju u vaspitne, kulturne, sportske i dru#e delatnosti $to tre%a da im, s jedne strane, podi#ne nivo kvaliteta
ivota zavodskim uslovima, dru#o, da podi#ne motivaciju za ue$e u ispunjavajnju postavljeni( o%aveza i
o#ranienja, i kao da , tree, podi#nu ili odre nivo telesno# i du$evno# zdravlja
Prv! n %n<!r/%&nje
,dma( po prijemu zatvorenika (pritvorenika) u zavodsku ustanovu kao izuzetno znaajno pravo koje mu zapravo
omo#uuje ostvarenje dru#i( zakonom predvidjeni( i #arantovani( prava jeste pravo na in1ormisanje. +aime, po
prijemu u zavod ova se lica upoznaju pismeno ili usmeno, na jeziku koji razumeju sa pravnim aktima koji uredjuju ivot
i rad u zavodu kao $to su - pravilnik o kunom redu i sl. 0akodje ova lica moraju %iti pouena o svojim pravima i
dunostima u zavodu, nainom ostvarivanja nji(ovi( prava, sa disciplinskim prekr$ajima i kaznama koje se za nji(
mo#u izrei.
" cilju o%ez%edjenja ostvarivanja ovo# prava, upravnik zavoda je duan da na vidnom mestu o%ez%edi da %udu
dostupni ne samo Zakon o izvr$enju krivini( sankcija ve i ostali propisi (zakonsko# i podzakonsko# karaktera) koji su
vezani za izvr$enje kazne zatvora odnosno mere pritvora (npr. rivini zakon, Zakon o krivinom postupku i sl).
Prv! n z'rv&0ven" z0%0"
Za vreme izdravanja kazne ili mere pritvora u zavodima pritvoreno ili osudjeno lice uivaju %esplatnu zdravstvenu
za$titu ( imaju pravo na leenje, popravku i vadjenje zu%a odnosno (ospitalizaciju) u smislu l. =43.98. ZI!. ,
ostvarivanju zdravstvene za$tite vodi rauna pose%na slu%a za zdravstvenu za$titu koja se osniva u odnosnom zavodu.
'ko se pak od#ovarajua zdravstvena za$tita ne moe pruiti osudjenom u samom zavodu, on se %ez odla#anja upuuje
u zatvorsku %olnicu, psi(ijatrijski zavod ili pak u neku dru#u zdravstvenu ustanovu. 0o je pose%no sluaj ako za leenje
neki( %olesti ili za (iru$ke intervencije zavod ne moe da prui adekvatnu zdravstvenu za$titu i pomo. " tom sluaju
se vreme provedeno na leenju uraunava osudjenom licu u izdravanje kazne zatvora po principu jedan dan proveden u
od#ovarajuoj zdravstvenoj ustanovi se izjednaava kao jedan dan zatvora.
,dnos izmedju lekara i pritvorenika odnosno zatvoreniak se zasniva na poverenju . :ekarskom pre#ledu moe
prisustvovati ovla$eni zavodski slu%enik (pripadnik zatvorske strae) samo na za(tev lekara.
,vakav nain re#ulisanja prava na zdravstvenu za$titu pritvoreni( osudjeni( lica u skladu je sa odred%ama l.//3/8.
!kupa minimalni( pravila o postupanju sa zatvorenicima.
Za ostvarenje ovo# prava na zdravstvenu za$titu zavodska uprava je duna da o%ez%edi potre%ne uslove. 0ako u
zavodima postoji zavodski lekar koji se izmrdju ostalo# %rine o stanju zdravlja svi( lica u zavodskim uslovima kao i
or#anizovana zavodska zdravstvena za$tita. :ekar odluuje o sme$taju pritvorenika ili zatvorenika u am%ulatnu so%u u
zavodu kada je to indikovano stanjem zdravlja ovi( lica. " sluaju da ne postoji mo#unost leenja u zavodu ( %ilo
uop$te mo#unost leenja ili mo#unost e1ikasno#, kvalitetno# leenja) kao ni mo#unost pose%no# specijalizovano#
leenja, tada se o%olelo lice upuje u zdravstvenu ustanovu o emu odluuje zavodski lekar uz konsultacije sa
upravnikom zavoda.
'ko osudjeni od%ijanjem upotre%e (rane ili od%ijanjem leenja $trajkuje #la&u (lan .96. ZI!), o tome se odma(
o%ave$tava rukovodilac ustanove, kao i sud koji vodi postupak, odnosno nadleni ministarstvo u roku od 4/ asa. 0akav
osu&eni se sme$ta u stacionarnu ili dru#u pose%nu prostoriju #de #a svakodnevno kontroli$e lekar koji sve %itne
promene u nje#ovom zdravstvenom stanju unosi u zdravstveni karton. , tome se redovno o%ave$tava i rukovodilac
ustanove.
"koliko osudjeno lice o%oli u toku izdravanja kazne zatvora od neke te$ke %olesti o tome se odma( o%ave$tava
nje#ova porodica. " sluaju da sam osudjeni o tome ne o%avesti svoju porodicu, onda zavod ima o%avezu da o
nastupanju %olesti i svim dru#im okolnostima vezanim za %olest o%avesti lanove osudjenikove ue porodice, a ako nji(
nema onda nje#ove roditelje,%rata, sestru i usvojioca odnosno dalje srodnike
Zakon pose%no ure&uje pristanak pritvorenika ili zatvorenika na medicinsku intervenciju $to predstavlja jo$ jednu
#aranciju ouvanja nje#ovo# zdravlja i nepovredivosti telesno# inte#riteta. +aime, medicinska intervencija nad ovim
licima se ne moe primenjivati %ez nji(ovo# pristanka (izriito# pismeno# sa#la$avanja sa odredjenom intervencijom uz
saznanje rizika) osim u sluajevima kada je to predvidjeno propisima iz o%lasti zdravstva.
Prv! n !&n!vne "&)!ve 6%v!0
Pravo na osnovne uslove ivota pritvorenika i zatvorenika zapravo o%u(vata o%avezu zavoda da svakom pritvorenom i
osudjedjenom licu o%ez%edi sme$tajne i (i#ijenske uslove, te is(ranu, odeu i o%uu. 0o su, zapravo, standardi
sme$taja i (i#ijenski uslovi predvi&eni u odred%ama l. 483?=. ZI!. Poloaj osudjeno# za vreme izdravanja kazne
zatvora u zavodskoj ustanovi odredjen je nje#ovim pravima i o%avezama. 0a prava i o%aveze su u prvom redu utvrdjeni
Zakonom o izvr$enju krivini( sankcija i podzakonskim aktima medju kojima se po svom znaaju pose%no izdvaja
Pravilnik o kunom redu koji praktino uredjuje or#anizaciju rada i nain ivota osudjeni( lica u zavodu.
@edju ovim pravima se po svom znaaju, karakteru i prirodi izdvaja svakako pravo na sme$taj koji od#ovara
savremenim (i#ijenskim uslovima i mesnim klimatskim prilikama. !vaki pritvorenik ili zatvorenik se po pravilu sme$ta
u pose%nu so%u za spavanje osim u sluajevima kada se smatra da zajedniki sme$taj vi$e lica ima odredjeni( prednosti
u konkretnom sluaju. Pri tome svako lice ima svoj pose%an krevet i posteljinu. Zajedniki %oravak ovi( lica se
o%ez%edjuje na radnom mestu, u procesu o%razovanja, prilikom jela, za vreme slo%odni( aktivnosti, u dnevnom
%oravku i slinim aktivnostima.
Zakon dalje razradjuje sme$tajne uslove koji moraju %iti zadovoljeni za svako# osudjeno#. 0o znai da prostorije u
kojima osudjenici %orave, ive i rade moraju %iti toliko prostrane da na svako# osudjeno# dolazi po sedam kvadratni(
metara po licu (u elijama) odnosno najmanje etiri kvadratna metra po licu i ne manje od deset ku%ni( metara prostora
po licu (u zajednikim spavaonicama), da one moraju %iti za#rejane, dovoljno osvetljene, sa prirodnim uslovima koji
omo#uavaju ulaz svee# vazdu(a (osim ako ne postoje klimatski uredjaji), da moraju da imaju sanitarne uredjaje i
ostala sredstva za (i#ijenu. ,sudjenicima mora %iti dostupna voda za pie u svakom trenutku. ,ve prostorije ne smeju
%iti vlane.
Divot osudjeni( lica u zavodskim ustanovama se odvija delimino u prostorijama u kojima %orave tokom dana i noi,
zatim u prostorijama u kojima rade ili prostorijama u kojima se %ave dru#im vidovima aktivnosti- sportski, kulturni,
umetniki, o%razovni ivot. Isto tako osudjenim licima se #arantuje da izvan zatvoreni( prostorija u slo%odno vreme
(%oravak na otvorenom) provede najmanje dva asa dnevno ( odnosno tri asa dnevni licima koji %orave i rade u
zatvorenim prostorijama) , i to svaki dan. ,vo vreme moe %iti iskori$eno za $etnje, sportska i dru#a takmienja ili
slo%odno or#anizovano od strane osudjeni( lica po nji(ovoj zamisli osmi$ljeno.
Zakon izriito predvidja da osudjenici imaju pravo na is(ranu koja je podo%na da odri nji(ovo do%ro zdravlje i sna#u.
0o sa dru#e strane znai da se osudjenima mora o%ez%editi dnevno is(rana koja ima dovoljne ener#etske vrednosti.
,sudjeni imaju pravo na tri o%roka dnevno, a osudjenima koji rade na teim poslovima, %olesnima, trudnicama i
porodiljama mora se o%ez%editi is(rana koju odredi lekar.
Pritvorenik odnosno zatvorenik ima pravo na %esplatno ru%lje, odeu i o%uu $to sve tre%a da od#ovara klimatskim
uslovima i #odi$njem do%u prema mestu sedi$ta zavodske ustanove. Za pose%ne poslove osudjenik mora imati i
pose%no odelo i od#ovarajuu opremu. +a naroitim poslovima ako su or#anizovani, osudjeni ima pravo i na
od#ovarajuu za$titu (tzv. *0Z opremu).
,sudjenici takodje moraju da nose do%ijeno odelo, o%uu i ru%lje koje ne sme da deluje poniavajue, omalovaavajue
ili di1amno. ;er u protivnom %i oz%iljno %ilo dovedeno u pitanje sprovodjenje principa za$tite ljudsko# dostojanstva
osudjeno# lica.
Prv! n 2!/"n%2*%j" % #r%0"67"
" smislu l. ?33?=. pritvorenicima i zatvorenicima se #arantuje pravo na kontakte sa spoljnim svetom, pravna pomo,
%irako pravo i pravo zadovoljavanja verski( potre%a. 0ako osu&ena lica imaju pravo da kontaktiraju sa lanovima
porodice, dru#im licima i predstavnicima or#ana koji im mo#u pomoi u vezi sa ostvarivanjem nji(ovi( prava za vreme
izdravanja izreene kazne zatvora. 0i kontakti se ostvaruju na sledei nain -
.) putem pisama, /) putem poseta i 3) putem tele1ona.
,su&ena lica imaju tako&e i pravo na podno$enje pritu%i rukovodiocu ustanove koji je duan da i( razmotri %ez
odlaanja. +o, oni mo#u da se o%raaju i dru#im nadlenim or#anima radi za$tite nji(ovi( prava i na zakonu zasnovani(
interesa, %ez stra(a da e z%o# to#a da trpe $tetne posledice. 'ko osu&eno lice niej do%ilo od#ovaraji od#ovor na
mol%u ili pritu%u ili pak ako nije zadovoljan takvom odlukom, mo&e da podnese ministru pravde ili om%udsmanu 2
za$titniku #ra&ana pismenu pritu%u. 0ime im se #arantuje pravo na komunikaciju van zavodske ustanove. ,vaj se
raz#ovor odvija %ez prisustva slu%eno# oso%lja zavoda.
Zatvorenim licima se takodje dozvoljava da pi$u pisma licima van zavoda po svom iz%oru. " ostvarenju ovo# prava
zavodska uprava je duna da im omo#ui uslove za pisanje (koverte, papir, pri%or i sl) pri emu im se #arantuje
nepovredivost po$iljke. +aime, oni pismena predaju zavodu zatvorena i niko i( ne sme otvarati. Pravo osudjeno# da
prima i upuuje podneske radi za$tite svoji( prava i zakonom za$tieni( interesa predstavlja nje#ovo pose%no znaajno
pravo. ,vo pravo na podneske je izdvojeno iz prava osudjeno# na dopisivanje.
+aime, osudjeni ima pravo da nadlenim or#anima upuuje podneske,ali ne direktno ve preko zavoda. Isto tako
osudjeni ima pravo da preko zavoda prima podneske upuene od %ilo koje# or#ana. ,vo pravo na prijem i podno$enje
podnesaka imaju i strani dravljani kada su osudjeni za neko krivino delo, a izdravaju kaznu u domaim zavodskim
ustanovama.
,sudjeni ima pravo na neo#ranieno dopisivanje. ,va neo#ranienost u kori$enju prava ima svoja dva vida. Prvo,
osudjeni se moe %ez ikakvi( o#ranienja, po svojoj slo%odnoj volji i elji dopisivati, dakle upuivati neo#ranieni %roj
po$iljki. I dru#o, osudjeni se moe dopisivati sa svima %ez ikakvi( o#ranienja. 6akle, osudjeni moe putem po$iljki
op$titi ne samo kao ranije sa lanovima svoje porodice, %liskim srodnicima ve i sa svim dru#im licima po svom
na(odjenju. ,d ovo# prava postoje o#ranienja , samo u izuzetnim sluajevima koji su zakonom predvidjeni dozvoljeno
je da zavod vr$i kontrolu pisama i tele1onski( raz#ovora pritvorenika i zatvorenika 2 kada to za(tevaju razlozi
%ez%ednosti u ustanovi zatvoreno# tipa ili odeljenju sa maksimalnim o%ez%edjenjem i intenzivnim pro#ramom
postupanja.
ao pose%an vid komunikacije zatvoreni( i pritvoreni( lica, zakon predvidja - .) prijem poseta lanova ue porodice, a
na predlo# slu%e tretmana i po odo%renju rukovodica ustanove izuzetno i poseta dru#i( lica koja mo#u pozitivno
uticati na tok izdravanja kazne zatvora i /) prijema po$iljki (sa ru%ljem, predmetima za linu upotre%u, $tampe, knji#a i
novca).
Za poloaj osudjeno# od veliko# je znaaja nje#ovo pravo na posete odredjeni( lica. Prema novom zakonu osudjeni ima
pravo na posetu lanova ue porodice - %rano# dru#a, dece, roditelja, usvojioca, usvojenika i ostali( srodnika u pravoj
liniji %ez o%zira na stepen srodstva i u po%onoj liniji do etvrto# stepena srodstva. Pri tome zakon nije izriito odredio
niti o#raniio koliko puta i u kom vremenskom periodu osudjeno lice moe koristiti ovo svoje pravo na posete zavisno
od vrste i tipa zavoda odnosno tipa odeljenja u kome se osudjeno lice nalazi. ;edino je dakle pravo na posete osudjeno#
lica o#ranieno vrstomi stepenom nadzora odnosno ustanove u kojoj se nalazi.
Pored navedeni( lica 2 srodnika, upravnik zavoda moe osudjenom licu odo%riti i posete dru#i( lica (npr. prijatelja,
kumova, poznanika sa posla, kom$ija za koja i( vezuje odredjeno prijateljstvo ili dru#e emotivne veze).
,sudjeni ima pravo da prima paketne po$iljke sa predmetima za linu upotre%u i is(ranu i to zavisno od tipa ustanove i
odeljenja u kome se nalazi. 5rstu predmeta, teinu i dopu$tenu sadrinu paketa odredjuje akt o kunom redu s tim $to se
paketne po$iljke u prisustvu osudjeno# pre#ledaju pre uruenja. +a ovaj nain zavisno od individualni( mo#unosti
osudjeno# i nje#ove porodice se uspostavlja i odrava pose%an nivo zadovoljavanja osudjenikovi( lini( potre%a.
,sudjeni takodje ima pravo na prijem novani( po$iljki. I ovo pravo je neo#ranieno s tim $to se jedino aktom o
kunom redu moe o#raniiti nje#ovo pravo slo%odno# raspola#anja primljenim novanim iznosom. +aime, akt o
kunom redu odredjuje koji deo novca osudjeno lice moe meseno slo%odno tro$iti odnosno koji deo novca se ostavlja
na $tednju zajedno sa iznosom novca koji je osudjeni zaradio tokom izdravanja izreene kazne zatvora.
,sudjeni ima takodje veoma znaajna prava 2 pravo na pritu%u i pravo na predstavku. ,va prava spadaju u korpus
osnovni(, krucijalni( prava osudjeno#. 0o je iz razlo#a $to se upravo na ovaj nain u potpunosti o%ez%edjuje i
osu#urava pravna za$tita osudjeno#, ali i za$tita osudjeno#, ali i za$tita svi( dru#i( nje#ovi( prava. I ova su prava
osudjenom licu za#arantovana ustavnim aktima. Prema ustavnoj odred%i svakome je zajemeno pravo na al%u ili dru#o
pravno sredstvo protiv odluke neko# or#ana kojom se re$ava i odluuje o nekom nje#ovom pravu ili zakonom
zasnovanom interesu.
+aime, pritu%u osudjeno lice moe da uputi upravniku zavoda u svakom sluaju povrede prava ili dru#i( nepravilnosti
koje su u zavodu uinjene odnosno kojima su povredjena neka nje#ova prava ili zakonom za$tieni interesi. "pravnik
zavoda je duan da svaku primljenu predstavku paljivo ispita, po potre%i saslu$a od#ovorna lica iz slu%i u okviru
zavoda i da donese re$enje. Zakon pri tome ne odredjuje rok dono$enja ovo# re$enja, ali se smatra da je postupanje
upravnika u ovakvim sluajevima (itno, dakle %ez odla#anja.
,sudjeni ima dalje jo$ jedno znaajno pravo 3 pravo na o%ave$tavanje (pravo na pristup in1ormacijama, novostima u
svetu). 0o pravo o%u(vata pravo osudjeno# da koristi $tampu (dnevnu i periodinu) na maternjem jeziku kao i na dru#a
sredstva javno# in1ormisanja i komuniciranja. ,n dalje ima pravo da ita knji#e iz %i%lioteke u zavodu kao i one knji#e
koje sam na%avi. Pri tome su iskljuene knji#e koje svojom sadrinom podstiu kriminalne vrednosti. ,dluku o tome
koje e knji#e iskljuiti osudjenom donosi upravnik zavoda. "koliko je mo#ue, rad %i%lioteke se or#anizuej u saradnji
sa lokalnom %i%liotekom.
,vo pravo na o%ave$tenje za osudjeno# ima veliki praktini znaaj kako za postupak nje#ove resocijalizacije i
readaptacije tako i za nje#ovo op$te i struno o%razovanje odnosno podizanje nivoa intelektualni( vrednosti.
" lanu ??. ZI! izriito je odre&ena o%aveza rukovodioca ustanove da o%ez%edi mo#unost osu&enim licima da
ostvaruju svoje %irako pravo na iz%orima za sve nivoe vlasti u meri u kojoj to pravo nije o#ranieno iz%ornim
zakonodavstvom.
Prv! n !7rz!vnje
,sudjeni ima takodje pravo na osnovno i srednje o%razovanje i osposo%ljavanje (l. .9=3..9. ZI!). ,vo o%razovanje
se sprovodi i or#anizuje u okviru zavodske ustanove. Pri tome zavod moe da or#anizuje i dru#e vidove o%razovanja
osudjeni( lica. 0ako maloletnici i mla&a punoletna lica imaju pravo na osnovno i srednje o%razovanje do nivoa tree#
stepena, pa je zavodska ustanova duna da or#anizuje nastavu po propisima o o%razovanju. +o, nastava se moe
opr#anizovati i za ostala osu&ena lica ako je to to kroisno i potre%no u skladu sa utvr&enim pro#(ramom postupanja za
osu&ena lica.
,%razovanje osudjeni( predstavlja jedan od znaajni( metoda tretmana resocijalizacije. ,snovno i srednje o%razovanje
se moe vr$iti ili u $koli pri zavodu ili u odvojenom odeljenju $kole u mestu #de se nalazi sedi$te zavoda. ,vo
$kolovanje osudjeni( lica se odvija po propisima i pro#ramima kao i svako dru#o $kolovanje i osposo%ljavanje lica na
slo%odi. !a ciljem postizanja op$te# nivoa o%razovanja i tretmana zatvorenika, tokom izvr$enja kazne se or#anizuju
razni o%lici $kolovanja, kurseva, slo%odni( aktivnosti, kulturno prosvetno# rada i telesne kulture.0akodje se zatvorenim
i pritvorenim licima omo#uuje itanje knji#a i dnevne $tampe, te praenje televizijsko# pro#rama, kao i posete
kulturnim i sportskim mani1estacijama (naravno pod uslovom da to %ez%ednosni razlozi dozvoljavaju) kao i kori$enje
dru#i( sredstava javno# in1ormisanja.
Zakon takodje predvidja i mo#unost da se osudjenim licima u toku slo%odno# vremena or#anizuju dopunski o%lici
op$te# i struno# o%razovanja. " zavodu se takodje moe or#anizovati nastava i dru#i o%lici rada i pripremanja
osudjeni( lica radi pola#anja ispita za sticanje osnovno# i srednje# o%razovanja van same zavodske ustanove.
"pravnik zavoda moe osudjenom licu da odredi i vanredno $kolovanje. 0e tro$kove snosi sam osudjeni. Za
odo%ravanje ovo# vanredno# $kolovanja potre%no je da su ispunjena dva uslova-
.) ako to dozvoljavaju razlozi %ez%ednosti,
/) ako se pro#ramom postupanja oceni da je to potre%no i korisno za postizanje svr(e izvr$enja kazne zatvora prema
osudjenom licu.
Pri tome tre%a rei da odo%reno vanredno $kolovanje ne moe ii na $tetu ispunjavanja redovni( radni( i dru#i(
o%aveza osudjeni( lica koje su odredjene zakonom i dru#im podzakonskim aktima.
,r#anizovanje i proces izvodjenja nastave u sklopu osnovno# i srednje# o%razovanja u zavodu za osudjena lica su
identini sa procesom nastave u svim dru#im osnovnim i srednjim $kolama. Iz svedoanstva o zavr$enoj $koli ili
poloenom razredu ne sme %iti vidljivo da je ovo o%razovanje steeno za vreme izdravanja kazne.
+o, osu&ena licamo#u da %udu vanredni uenici i studenti vi$i( $kola, 1akulteta i kurseva izvan zavodske ustanove u
sledeim sluajevima -
.) ako to dozvoljavaju razlozi %ez%ednosti,
/) ako se pro#ramom postupanja oceni da je to potre%no i korisno za postizanje svr(e izvr$enja kazne zatvora
prema osudjenom licu.
Prv! n r' % #rv n !&n!v" r'
Pritvorenik i zatvorenik koji je sposo%an ima pravo, ali i o%avezu da radi. +jima se omo#uava radno an#aovanje u
skladu sa mo#unostima zavoda u - .) radionicama zavoda, /) na ekonomiji ( privrednoj jedinici), 3) dru#im slinim
o%licima rada i 7) na radili$tima izvan kru#a zavoda. ,r#anizacija to#a rada i metode rada moraju da od#ovaraju
savremenim radnim standardima i te(nikama kao i modernim sistemima rukovodjenja privrednim procesima (l.=93=6.
ZI!).
Izmedju ostalo#, svr(a rada osudjeni( lica jeste sticanje, odravanje, pa ak i poveanje nji(ove radne sposo%nosti,
radni( navika, ali i struno# znanja i osposo%ljenosti osudjeni(! dru#e strane, radno an#aovanje osudjeno# omo#uava
ovome da za vreme izdravanja kazne privredjuje i na taj nain stekne odredjenu sumu novca koju moe tro$iti po svom
slo%odnom na(odjenju, a jedan deo ostaviti na $tednji. Po izlasku sa izdravanja kazne osudjenom licu nee %iti te$ko
da se ponovo uklopi u rad i privredjivanje na slo%odi, a pose%no ne ako je u medjuvremenu stekao i neko novo struno i
praktino znanje. 0o e mu svakako omo#uiti da lak$e i %ez%ednije predje na vanzavodski nain ivota i rada pose%no
ako se nalazi na uslovnom otpustu.
Pri rasporedjivanju osudjeno# na rad mora se na prvom mestu imati u vidu sledee -.) potre%a prevaspitavanja
osudjeno# lica, /) potre%a odravanja discipline, 3) mo#unosti zavoda, 7) psi(ike i 1izike sposo%nosti osudjeno# lica,
8) strune kvali1ikacije osudjeno# lica i 6) izraene elje osudjeno# lica.
" zavisnosti od pret(odni( kriterijuma odredjuje se vrsta posla i radno# an#aovanja za svako osudjeno lice. Pri tome
stuni tim zavodske ustanove procenjuje psi(ike i 1izike mo#unosti svako# osudjeno# prilikom nje#ovoj prijema u
okviru zavoda. <ad osudjeni( i nji(ovo radno an#aovanje se moe or#anizovati u zavodu ili privrednim jedinicama,
ekonomijama ili radili$tima izvan zavoda. 'ko je zatvoreniku izreena kazna zatvora do tri meseca, a nalazi se u
radnom odnosu, zakon izriito odredjuje da on moe da nastavi rad u preduzeu kao i pre odlaska na izdravanje kazne
zatvora ako se poslodavac i zatvorenik sa tim sa#lase o emu se sainjava od#ovarajui u#ovor izemdju poslodavac i
ministra pravde).
" svakom sluaju uredjenje i nain rada u zavodu tre%a da je isti ili $to sliniji nainu i izvodjenju rada izvan zavodske
ustanove.
,sudjeni ima pravo na jedan dan odmora u nedelji kao i pravo na osmoasovni neprekidni odmor u toku dana. Zakon
takodje odredjuje odredjuje i sluajeve kada osudjeni moe da radi i krae radno vreme kada po(adja nastavu u okviru
op$te# ili struno# o%razovanja. 0ada mu se moe odrediti srazmerno krae vreme za rad z%o# potre%e nastave i uenja.
<ad osudjeno# predstavlja sredstvo za prevaspitanje pa se ne uraunava osudjenom u radni sta. 0o dru#im reima
znai da osudjenici namaju penzijsko osi#uranje na osnovu rada za vreme izdravanja kazne zatvora u zatvorskoj
ustanovi. 'li lanovi nji(ove porodice imaju pravo na porodinu penziju.
+o, radno vreme provedeno u zavodu ima ipak odredjeni znaaj. +aime, vreme provedeno na radu u zavodu se rauna
kao vreme provedeno na radu u sluaju da je neop(odan uslov za sticanje odredjene strune kvali1ikacije (kao zakonski
uslov).
Za svoj rad osudjeni ima pravo na naknadu za rad. ,va naknada se isplauje jednom meseno. 'li za rad u okviru radne
terapije pri izvr$enju mera %ez%ednosti o%avezno# psi(ijatrijsko# leenja osudjenom ne pripada naknada za rad. ,vom
naknadom zatvorena i pritvorena lica slo%odno raspolau. ao i svi zaposleni radnici na radu i osudjeni za vreme rada
uiva svu zakonom predvidjenu za$titu. 0o se pose%no odnosi na sredstva za za$titu na radu, na naknadu za vreme
privremene nesposo%nosti za rad u koju je osudjeni do$ao %ez svoje krivice usled %olesti, nesree na poslu ili
pro1esionalne %olesti.
,sudjeni takodje ima pravo na neprekidni #odi$nji odmor u trajanju od najmanje .? ,a najvi$e 39 radni( dana u toku
#odine (ako je na radu proveo neprekidno .. meseci). Zatvorenici kojima je izreena kazna zatvora do jedne #odine,a
pri tome su izdrali $est meseci na radu, imaju pravo na odmar u trajanju od jedno# dana za svaki mesec dana rada.
,dmor se po pravilu koristi u pose%nim prostorijama zavoda. I za vreme to# kori$enja osudjenom licu pripada
odredjena naknada.
Pored svi( prava po osnovu rada kao i dru#i osudjeni mu$karci, osudjenoj eni pripadaju jo$ i neka dru#a prava. 0o su
pose%na prava na odsustvu sa rada z%o# trudnoe, porodjaja i materinstva pod uslovima, na nain i po postupku kao i
svaka dru#a zaposlena ena koja ova prava ostvaruje po osnovu radno# odnosa. 0u spadaju i pravo na produeno
porodiljsko odsustvo kao i pravo na naknadu za vreme ovo# odsustva sa rada.
,sudjenom pripadaju i odredjena zakonom predvidjena prava koja je ostvario za pronalaske ili te(nika unapredjenja
kao i sva dru#a zaposlena lica. ' umetnika dela i ostale du(ovne tvorevine koje je osudjeni stvorio svojim sopstvenim
sredstvima u svoje slo%odno vreme nje#ova su intelektualna svojina i po tom osnovu ima sva zakonom utvrdjena prava.
" tom smislu svojstvo osudjivanosti ne utie na pravni status ovi( razliiti( o%lika autorske ili intelektualne svojine ili
prava industrijske svojine.
PO.ODNOSTI = POVLASTICE> OSUDJENO. LICA
Zakon o izvr$enju krivini( sankcija na pose%an nain odredjuje skup po#odnosti (povlastica ili privile#ija) koje se pod
odredjenim uslovima mo#u dati pojedinim osudjenim licima, ako to zaslue svojim pona$anjem i zala#anjem na radu u
zavodu za vreme izdravanja krivine sankcije ili dru#e mere (l. ..33..8. ZI!). " novom izvr$nom krivinom pravu
su jasno raz#raniena prava osudjeni( od nje#ovi( po#odnosti iako se te dve kate#orije prirodno i lo#ino nadovezuju
jedna na dru#u. Po svojoj pravnoj prirodi po#odnosti osudjeno# predstavljaju samo jedan od metoda tretmana
resocijalizacije, one su stimulans za aktivan odnos osudjeno# prema tretmanu koji se prema njemu primenjuje u
zavodskoj ustanovi.
Po#odnosti su naime skup podsticajni( mera usmereni( na pruanje poverenja osu&enom licu u cilju odravanja i
promovisanja odnosa sa porodicom, kao i podsticanja lino# ue$a u ostvarivanju pro#rama postupanja, jaanja
od#ovornosti i samopouzdanja, radi osposo%ljavanja za samostalan ivot u skladu sa pravnim aktima i normama dru$tva
(lan ..3. ZI!). ,ne se osudjenom licu dodeljuju za nje#ovo do%ro pona$anje (vladanje) i zala#anje na radu $to je
samo realan osnov za potvrdu i pozitivnu pro#nozu pona$anja osudjeno# posle izlaska na slo%odu. Po#odnosti
osudjenom daje upravnik zavoda ili lice koje on za to ovlasti. +aje$e se po#odnosti daju na predlo# slu%e za
or#anizaciju tretmana (ili slu%e za prevaspitanje) i nji( moe koristiti samo onaj osudjeni koji i( zaslui.
Za razliku od po#odnosti, prava koja osudjenik do%ija na osnovu samo# zakona, ova prava su ista za sva osudjena lica i
nji#ovo kori$enje ne zavisi od odluke upravnika zavoda.
Zakon taksativno navodi koje sve po#odnosti mo#u %iti dodeljene osudjenom licu. ,ne se mo#u koristiti na dva naina-
.) u kru#u zavoda i /) van kru#a zavoda. I one se mo#u odo%riti svim osu&enim licima. ,d ovo# pravila postoji
nekoliko izuzetaka. 0ako se ne mo#u se odo%ravati po#odnosti koje se koriste van kru#a ustanove sledeim osu&enim -
.) licima koja su upuena na izdravanje kazne zatvora pre pravnosnanosti sudske odluke,
/) licima koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora, ako je u toku vo&enje dru#o# krivino# postupka
prema njima (sve do okonanja to# postupka, odnosno do dono$enja pravnosnane presude),
3) stranim dravljanima, licima %ez dravljansta i licima sa dvojim dravljanstvom koja imaju pre%ivali$et u
stranoj dravi i
7) licima kojima je neplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvoar (supletorni zatvor).
Zatvoreniku koji ispuni odredjene uslove - .) izdri odredjeni deo kazne zakonom izriito propisan i /) ako se do%ro
vlada i zalae na radu, upravnik moe dodeliti sledee po#odnosti koje se koriste van kru#a zavoda (lan . ..7. ZI!)-
.) slo%odan izlaz van kru#a zavoda u trajanju do /7 asa nakon svaki( izdrani( sedam dana kazne zatvora
(etiri puta u toku meseca koje se u principu koristi u neradne dane)>
/) slo%odan izlaz u #rad u ijem je sedi$te zavoda u trajanju do pet sati jednom u mesecu>
3) dopust do $est dana u toku jedne #odine izdravanja kazne zatvora koji se dodeljuje iskljuivo kao na#rada
za do%ro vladanje i pona$anje>
7) vanredni dopust do sedam dana u toku jedne #odine izdravanja kazne zatvora u sluaju te$ke %olesti ili
smrti lana porodice, elementarni( nepo#oda ili te$ki( socijalni( sluajeva>
8) slo%odan izlaz van kru#a zavoda do dva dana u toku jedne #odine za verske praznike>
6) slo%odan izlaz van kru#a ustanove jedan dan u toku jedne #odine izdravanja kazne za svaki dravni prazik
<epu%like !rpske i )osne i *erce#ovine i
4) #odi$nji odmor u kru#u porodice.
!em po#odnosti koja se sastoji u vanrednom dopustu do sedam dana u toku jedne #odine izdravanja kazne zatvora u
sluaju te$ke %olesti ili smrti lana porodice, elementarni( nepo#oda ili te$ki( socijalni( sluajeva koja predstavlja
vanrednu po#odnost koja se odo%rava samo u izuzetnim slulajevima, sve ostale su po#odnosti redovno# karaktera
(redovne po#odnosti). )roj i intenzitet kori$enja pojeidni( po#odnosti van zavodske ustanove se dodeljuju u skladu sa
klasi1ikaciono3stimulativnom #rupom u koju je klasi1ikovano i raspore&eno osu&eno lice (koje odre&uje ministar pravde
pose%nim pravilnikom).
Po#odnosti se u svakom sluaju odo%ravaju na mol%u zatvorenika. ,n uz mol%u prilae i dokumentaciju iz koje se vidi
osnovanost podnete mol%e i postojanja neko# od zakonom predvidjeni( razlo#a za odo%ravanje po#odnosti. "pravnik
zavoda ili dru#o lice donosi odluku po podnetoj mol%i. "pravnik zavoda moe pre dono$enja svoje odluke o
odo%ravanju po#odnosti da pri%avi mi$ljenje nadlene policijske uprave ili or#ana socijalne za$tite ili dru#i( nadleni(
or#ana.
6ata po#odnost se ne moe koristiti van podruja )osne i *erce#ovine. +eopravdano ka$njenje sa kori$enjem
po#odnosti i povratak u zavodsku ustanovu, kao i samovoljno udaljavanje iz ustanove od strane zatvorenika posle isteka
vremena na koje je po#odnost odo%rena, a koje traje due do /7 asa, smatraju se %ekstvom zatvorenika.
O(rn%;enj " !'!7rvnj" #!(!'n!&0%
)udui da se radi o mo#unosti da do%iju i koriste po#odnosti, a ne o pravu koje svakom zatvoreniku pripada po slovu
zakona, to je zakonom izriito postavljeno niz o#ranienja za odo%ravanje po#odnosti u odnosu na odredjena lica (lan
..8. ZI!). 0ako se po#odnosti koje se mo#u koristiti van kru#a zavoda ne mo#u dodeliti osudjenim licima pre ne#o
$to su izdrala polovinu od izreene kazne zatvora i to u sledeim sluajevima -
.) licima koja su osudjena na kaznu zatvora od deset ili vi$e #odina %ez o%zira na vrstu krivino# dela,
/) licima koja su osudjena na kaznu zatvora do deset #odina koja su osudjena za sledea krivina dela - #enocid,
zloin protiv ovenosti, ratni zloin, terorizam, neovla$ena proizvodnja i stavljanje u promet opojni( dro#a,
raz%ojni$tvo, silovanje, o%lju%a sa nemonim licem, polno nasilje nad detetom, tr#ovina ljudima radi vr$enja
prostitucije i or#anizovani kriminal i
3) povratnicima u vr$enju krivini( dela, ako(oliarima, narkomanima %ez o%zira na visinu izreene kazne
zatvora.
+akon izdrane jedne treine pravnosnano izreene kazne zatvora osim - .) lica koja su osudjena na kaznu zatvora do
deset #odina koja su osudjena za sledea krivina dela - #enocid, zloin protiv ovenosti, ratni zloin, terorizam,
neovla$ena proizvodnja i stavljanje u promet opojni( dro#a, raz%ojni$tvo, silovanje, o%lju%a sa nemonim licem, polno
nasilje nad detetom, tr#ovina ljudima radi vr$enja prostitucije i or#anizovani kriminal i /) povratnika u vr$enju krivini(
dela, ako(oliara i narkomana %ez o%zira na visinu izreene kazne zatvora mo#u se odo%riti po#odnosti koje se koriste
van kru#a zavodske ustanove samo pod uslovom da su osu&eni na kaznu zatvora u trajanju od pet do deset #odina.
6ru#im osu&enim licima koja su osu&ena na kaznu zatvora do pet #odina moese odo%riti po#odnost koja se koristi van
kru#a zavoda nakon izdrane jedne etvrtine pravnosnane izreene kazne zatvora sledeim osu&enim - .) licima koja
su osudjena na kaznu zatvora do deset #odina koja su osudjena za sledea krivina dela - #enocid, zloin protiv
ovenosti, ratni zloin, terorizam, neovla$ena proizvodnja i stavljanje u promet opojni( dro#a, raz%ojni$tvo, silovanje,
o%lju%a sa nemonim licem, polno nasilje nad detetom, tr#ovina ljudima radi vr$enja prostitucije i or#anizovani
kriminal i /) povratnicima u vr$enju krivini( dela, ako(oliarima, narkomanima %ez o%zira na visinu izreene kazne
zatvora.
DISCIPLINSKO KA:NJAVANJE OSUDJENO. LICA
+a pravni poloaj pritvoreno# i osudjeno# lica u zavodskoj ustanovi od pose%no# je znaaja mo#unost nje#ovo#
disciplinsko# kanjavanja. !to#a je zakon izriito predvideo nain, postupak i uslove za discplinsko kanjavanje
pritvorenika i zatvorenika (l. ./63.36. ZI!). Zakon izriito odredjuje da osudjeno lice za vreme izdravanja kazne ili
mere moe %iti disciplinski kanjeno u dva sluaja -
.) ako se pona$a suprotno odred%ama Zakona o izvr$enju krivini( sankcija, pravilima kuno# reda i dru#im
propisima iz o%lasti izvr$enja kazne zatvora i zakonitim naredjenjima slu%eni( lica zavoda. ,vakva pona$anja se
nazivaju disciplinski prekr$aji . ,ni mo#u da %udu - a) lak$i i %) tei prekr$aji (lan ./6. ZI!) i
/) ako uini krivino delo za koje se osu&eno lice #oni po slu%enoj dunosti. ,vo su uvek tei disciplinski
prekr$aji.
Pri tome je zakon je izriito predvideo pravilo ne %is in idem (ne dva puta u istoj stvari). 0o znai da osudjeni ne moe
vi$e puta %iti kanjen i za istu radnju disciplinsko# prekr$aja. I konano pritvorenici i zatvorenici ne mo#u %iti skupno
kanjeni za uinjeni disciplinski prer$aj ($to znai da je iskljuena kolektivna disciplinska od#ovornost ovi( lica) ve
svako od nji( od#ovara samostalno i lino.
ao lak$i disciplinski prekr$aji smatraju se u smislu lana ./4. ZI! sledea pona$anja osu&eni( lica -
.. davanje i kori$enje stvari dru#om licu za koje nema odo%renje,
/. posedovanje i uzimanje lekova %ez odo%renja,
3. neovla$eno uzimanje i kori$enje tu&i( stvari,
7. podsticanje dru#o# lica na vr$enje prekr$aja,
8. namerno prljanje prostorija ustanove,
6. neovla$eno kontaktiranje sa dru#im licima i
4. zanemarivanje line (i#ijene.
0ei disciplinski prekr$aji u smislu lana ./4. ZI! smatraju se sledea pona$anja osu&eni( lica -
.. od%ijanje izvr$enja zakonito# nare&enja slu%eno# lica,
/. podstrekavanje na po%unu ili %ekstvo,
3. pripremanje %ekstva, poku$aj %ekstva i %ekstvo,
7. poma#anje dru#im osu&enim licima pri pripremanju %ekstva ili %ekstvu,
8. or#anizovanje i ue$e u po%uni,
6. nasilniko pona$anje prema dru#im osu&enim licima
4. namerno uni$tavanje tu&e imovine i imovine ustanove,
?. uzimanje od dru#i( osu&eni( lica naknade u novcu ili naturi,
=. udaljavanje iz ustanove ili sa radili$ta %ez odo%renja slu%eno# lica,
.9. uno$enje, posedovanje, preprodaja i uivanje alko(olni( pia i opojni( dro#a u ustanovi,
... izrada, posedovanje i uno$enje u ustanovu nedozvoljeni( predmeta,
./. neopravdano kanjenje sa po#odnosti van kru#a ustanove,
.3. me&uso%ne sva&e i tue,
.7. izrada %ilo kakvi( predmeta i o%avljanje privatni( poslova za se%e ili dru#o# %ez nalo#a slu%eno# lica,
.8. ometanje sprovo&enja dnevno# rasporeda aktivnosti,
.6. ulaenje i %oravak na mestima #de je to za%ranjeno,
.4. spreavanje pristupa u %ilo koji prostor ustanove slu%enim licima i licima koja imaju ovla$enje da ulaze u
ustanovu,
.?. me&usona preprodaja ili trampa %ilo kakvi( stvari,
.=. kra&a, kockanje i i#ranje nedozvoljeni( i#ara,
/9. opiranje zdravstvenom pre#ledu i testitanju na zarazne %olesti, alko(ol ili opojna sredstva,
/.. podsticanje dru#i( osu&eni( lica na pona$anje koje predstavlja krivino delo,
//. nekorektno pona$anje prema slu%enim i dru#im osu&enim licima,
/3. uestalo ponavljanje lak$i( disciplinski( prekr$aja i
/7. davanje lani( podataka usled koji( je nastala ili je mo#la nastati $teta vei( razmera.
D%&*%#)%n&2e &n2*%je
Za uinjeni disciplinski prekr$aj osu&enom licu se mo#u izrei sledee disciplinske sankcije (ili kako i( zakon naziva 3
kazne) 2 lan ./=. ZI! - .) pismeni ukor, /) oduzimanje po#odnosti i 3) upuivanje u samicu do dvadeset dana.
Pismeni ukor se izrie samo za lak$e disciplinske prekr$aje. sluaju izricanja disciplinske kazne oduzimanja
po#odnosti, vreme njene primene zavisi od teine uinjeno# prekr$aja, ali moe da se kree samo u vremenu od jedno#
do $est meseci.
"puivanje u samicu je najtea disciplinska kazna. ,na se izrie samo za tee disciplinske prekr$aje. Pri primeni
ovekazne, sou&eno lice automatski #u%i i mo#unost dodeljivanja i kori$enja po#odnosti koje se koriste van kru#a
ustaniove za vreme od tri do $est meseci (a $to u svakom konkretnom sluaju utvr&uje disciplinska komisija), osim u
dva sluaja izricanja ove kazne za - a) izvr$eno %ekstvo i %) zloupotre%u dodeljeni( po#odnosti, kada ovaj #u%itak
po#odnosti moe da traje najmanje #odinu dana
D%&*%#)%n&2% #!&0"#2
Postupak za utvrdjivanje disciplinske od#ovornosti osu&eni( lica se pokree predlo#om rukovodioca slu%e u ijem je
delokru#u rada uinjen prekr$aj. " predlo#u se navode injenine okolnosti iz koji( proizilazi da je odredjeno lice
uinilo jedan ili vi$e disciplinski( prekr$aja. <e$enje o pokretanju postupka u svakom sluaju donosi rukovodilac
ustanove.
!am disciplinski postupak se vodi pred pose%no 1ormiranim kole#ijalnim or#anom 2 disciplinskom komisijom koju
imenuje rukovodilac ustanove. Protiv re$enja ove komisije moe se uloiti al%a rukovodiocu ustanove u roku od tri
dana od prijema. Podneta al%a ne zadrava izvr$enje re$enja. <e$enje rukovodioca ustanove je konano i protiv nje#a
se ne moe voditi upravni spor.
6isciplinski postupak je (itan. " pokrenutom postupku pravilo je da se o%avezno saslu$ava osu&eno lice, kao i svedoci.
+o, moe se izvr$iti i suoenje me&u njima.0ako&e se moe pri%aviti i mi$ljenje slu%eni( lica koja su ukljuena u
postupak tretmana. , svim preduzetim radnjama se sainjava zapisnik. Za izricanje kazne upuivanja u samicu
potre%no je tako&e pret(odno pri%aviti i mi$ljenje lekara o zdravstvenom stanju osu&eno# lica.
,su&ena lica koja izvr$e najtee disciplinske prekrpaje se mo#u odvojiti od ostali( osu&eni( lica u pose%nu prostoriju
%ez opasni( stvari za celo vreme vo&enja disciplinsko# postupka (pa ak i pre nje#ovo# pokretanja) ako postoji
opasnost od nasilni( radnji prema licima ili stvarima, opasnost od u%istva ili samopovre&ivanja ili u#roavanja
%ez%ednosti u ustanovi koje se ne mo#u otkloniti na dru#i nain. ,dluku o izdvajanju osu&enika donosi u svakom
konkretnom sluaju rukovodilac ustanove. ,vo izdvajanje moe da traje najdue 4/ asa.
+o, zakon u lanu .33. ZI! predvi&a jedno speci1ino re$enje. +aime, u disciplinskom postupku je mo#ua primena
pose%no# isntituta uslovno# odla#anja izvr$enja izreene disciplinske kazne (osim pismeno# ukora) za vreme od $est
meseci. 0o je svojevrsna uslovna disciplinska osuda ako se sa osnovom moe oekivati da e se i %ez izvr$enja izreene
disciplinske kazne postii svr(a disciplinsko# kanjavanja. 'ko pak osu&eno lice za ovo vreme proveravanja ponovo
uini discplinski prekr$paj %ilo koje vrste, dolazi do o%avezno# opozivanja uslovno uzreene disciplinske kazne. "
sluaju opoziva uslovne kazne upuivanja u samicu, ukupno vreme trajanja ove kazne ne moe da pre&e dvadeset dana.
I konano, u lanu .38. ZI! predvi&ena je mo#unost prevremeno# prekida izvr$enja izreene disciplinske kazne
(uslovni otpust). +aime, na pismeni predlo# slu%e tretmana, rukovodilac ustanove psoe%nim re$enjem moe da
o%ustavi izvr$enje izreene disciplinske kazne i pre njeno# isteka ako se utvrdi da je posti#nuta svr(a disciplinsko#
kanjavanja. 6o o%ustave izvr$enja kazne upuivanja u samicu o%avezno dolazi u jo$ jednom sluaju 3 na osnovu
pismeno# mi$ljenja lekara da dalji %oravak osu&eno# u samici u#roavana nje#ovo zdravlje.
-ere z !'r6vnje re' % 7ez7e'n!&0%
+o, Zakon o izvr$enju krivini( sankcija u l. .343.73. predvidja mo#unosti izricanja prema osu&enom licu pose%ni(
mera za odravanje reda i %ez%ednosti u cilju odravanja reda i discipline, kao i ouvanja op$te %ez%ednosti u ustanovi.
" ove pose%ne mere spadaju sledee -
.. pojaani nadzor 2 uestalo posmatranje i kontrola osu&eno# lica danju i nou, a izvr$ava se na nain da se
ne remeti svakodnevna aktivnost ostali( osu&eni( lica,
/. oduzimanje i privremeno zadravanje stvari ije je dranje dopu$teno 2 izvr$ava se privremeno dok traju
razlozi za njenu primenu,
3. testiranje na zarazne %olesti, alko(ol i opojna sredstva 2 izrie se u sluaju sumnje na zarazne %olesti,
konzumiranje alko(ola ili opojni( sredstava. " tom sluaju se vr$i testiranje osu&eni( lica uzimanjem uzoraka krvi i
mokrae,
7. izdvajanje u prostoriju %ez opasni( stvari 2 izvr$ava se na isti nain kao i disciplinska mera upuivanja u
samicu uz o%avezni lekarski pre#eld osu&eno# lica,
8. sme$taj u medicinsku prostoriju sa intenzivnim nadzorom 2 izrie se prema osu&enom licu za ko#a se proceni da e
izvr$iti ili da je ve izvr$ilo %ilo koji akt samopovre&ivanja, napada na dru#o osu&eno ili slu%eno lice uz o%avezno
mi$ljenje lekara. ,vde se radi o or#anizovanom nadzoru radnika slu%e za o%ez%e&enje i zdravstvene slu%e, kao i
nadzoru putem te(niki( i elektronski( ure&aja,
6. sme$taj u odeljenje sa maksimalnim o%ez%edjenjem i intenzivnim pro#ramom postupanja 3 mera se izrie ako
postoji opasnost od %eksta, nasilno# pona$anja prema dru#om osu&enom licu ili stvarima, opasnost od u#roavanja
discipline i reda koji se ne mo#u otkloniti na dru#i nain pri emu se svaka tri meseca vr$i preispitivanje opravdanosti
dalje# %oravka osu&eno# lica u ovakvim uslovima i
4. usamljenje 2 mera se izie prema osu&enom licu koje svojim pona$anjem uporno remeti red i disciplinu, u#roava
%ez%ednost ustanove i predstavlja oz%iljnu opasnost za lica i imovinu u ustanovi uz pret(odno mi$ljenje zavodsko#
lekara. ,va se mera izrie u trajanju do dva meseca, pri emu u pose%no opravdanim sluajevima primena ove mere
moe %iti produena s tim da ne moe da traje neprekidno due od ./9 dana. Za vreme trajanje ove mere osu&eno lice
se dri odvojeno od ostali( osu&eni( lica i zajedniko# naina izvr$enja kazne i ostali( zajedniki( aktivnosti.
Prema osu&enom licu se moe istovremeno primeniti jedna ili vi$e ovi( mera. +ji(ova primena, kao i primena sredstava
prinude prema osu&enim licima se ne smatraju kao disciplinske kazne (iako se i ovde radi o prinudnim merama
o#ranienja i oduzimanja slo%oda i prava osu&eni( lica za odre&eno vreme).
Pose%ne mere odre&uje nared%om rukovodilac ustanove na predlo# slu%e tretmana i slu%e za o%ez%e&enje, osim mere
usamljenja koju re$enjem izrie rukovodilac ustanove. +o, u izuzetnim sluajevima koji ne trpe odla#anje ove pose%ne
mere moe da odredi i dru#i radnik ko#a ovlasti rukovodilac ustanove koji o izreenoj meri odma( o%ave$tava
rukovodioca. " svakom sluaju o primeni ovi( mera rukovodilac ustanove u roku od /7 asa pismenim putem
o%ave$tava @inistarstvo pravde.
3. -ATERIJALNA OD.OVORNOST OSUDJENO. LICA
Pored disciplinske od#ovornosti, osudjeno lice za vreme izdravanja kazne podlee i materijalnoj
od#ovornosti . 0o je od#ovornost za priinjenu $tetu %ilo imovini zavoda ili nekom dru#om licu (osudjenom
licu ili oso%lju zavodske ustanove). Zakon u lanu .36. odredjuje da je osu&eno lice od#ovorno za $tetu koju je
namerno ili sa #ru%om nepanjom prouzrokovao za vreme pritvora ili izdravanja kazne zatvora i istu je duan
da nadoknadi.
, nadoknadi $tete u ovom sluaju odluuje svojim re$enjem rukovodilac ustanove. Protiv ovo# re$enja moe se
izjaviti al%a ministru u roku od osam dana od dana prijema re$enja. "koliko osu&eno lice od%ije da plati $tetu,
ustanova moe da svoje potraivanje ostvari redovnom tu%om kod nadleno# suda.
4. PRI-ENA SREDSTAVA PRINUDE PRE-A OSUDJENO- LICU
" l. .773.8.. ZI! propisana su pravila, nain, uslovi i postupak za primenu sredstava (mera) prinude prema
osu&enim licima za vreme izdravanja izreene kazne zatvora, odnosno pritvora. " cilju odravanja reda i
%ez%ednosti u ustanovi prema osu&enom licu se mo#u primeniti mere prinude odre&ene zakonom i
podzakonskim propisima.
Prilikom primene neke od mera prinude od znaaja su tri principa - .) pravilo je da se koristi ona mera kojom se
najmanje u#roava ivot i zdravlje lica prema kome se mera primenjuje, /) primenjuje se mera kojom se
uspe$no savla&uje otpor osu&eno# lica i 3) primenjuje se mera koja je srazmerna opasnosti koja preti (lan .78.
ZI!).
+o, mere prinude se mo#u u smislu lana .76. stav 7. i 8. ZI! primeniti i prema dru#im (dakle neosu&enim)
licima u dva sluaja - .) koja van ustanove protivpravno oslo%a&aju osu&eno lice ili /) koja protivpravno ulaze
u kru# i prostorije ustanove. " ovom sluaju se ovakva lica zadravaju do dolaska slu%eni( lica or#ana
unutra$nji( poslova.
@ere prinude se primenjuju prema osu&enom licu kada je to neop(odno da se sprei-
.) %ekstvo,
/) 1iziki napad na dru#o lice,
3) samopovre&ivaEe ili samou%istvo osu&eno#,
7) namerno prouzrokovanje materijalne $tete i
8) aktivan i pasivan otpor. 'ktivan otpor je svako suprotstavljanje osu&eno# lica zakonitim slu%enim merama,
radnjama i nalozima slu%eno# lica koje se vr$i zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u
iz#led da e se lice napasti ili preduzimanjem sline radnje. Pasivan otpor je svako suprotstavljanje osu&eno# lica
zakonitim slu%enim merama, radnjama i nalozima slu%eno# lica koje se vr$i o#lu$ivanjem ili zauzimanjem kleee#,
sedee#, leee# ili slino# poloaja.
Pri tome upotre%a sredstava prinude mora u svakom konkretnom sluaju da %ude srazmerna stepenu opasnosti i
izazvanom riziku. 6anas je uo%iajeno da u penitensijarnim sistemima razni( drava postoji vi$e vrsta sredstava
prinude.
ao mere prinude u <epu%lici !rpskoj smatraju se -
.. upotre%a 1izike sna#e,
/. vezivanje,
3. upotre%a #umene palice,
7. upotre%a slu%eni( pasa,
8. upotre%a $mrkova sa vodom,
6. upotre%a (emijski( sredstava,
4. upotre%a elektroma#netno#Felektroniko# nesmrtonosno# oruja,
?. upotre%a kinetiko# nesmrtonosno# oruja 2 #umeni meci i
=. upotre%a vatreno# oruja.
, primeni mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kome se mera namerava upotre%iti, osim ako se radi o
istovremenom ili neposredno predstojeem protivpravnom napadu. "potre%u slu%eni( pasa, $mrkova sa vodom,
(emijski( sredstava, elektroma#netno#Felektroniko# nesmrtonosno# oruja ili kinetiko# nesmrtonosno# oruja 2
#umeni meci moe narediti samo rukovodilac ustanove. +akon rimene mere prindue u svakom konkretnom sluaju se
izvr$ava o%avezni lekarski pre#led osu&eno# lica prema kome je ova mera i primenjena. , svemu tome se podnosi
izve$taj rukovodiocu ustanove koji je o%avezan da u daljem roku do /7 asa ovaj izve$taj dostavi @inistarstvu pravde
koje donosi re$enje o opravdansti primene mera prinude.
IZVRENJE OSTALIH KAZNI
Pored kazne li$enja slo%ode (koja predstavlja osnovnu i naje$e propisivanu krivinu sankciju u pose%nom delu
krivini( zakona) koja se izrie krivino od#ovornim (uraunljivim i vinim 2 krivim) uiniocima krivini( dela
predvidjeni( u zakonu u trajanju od trideset dana do dvadeset #odina, krivino pravo <epu%like !rpske (lan /=. Z
<!) poznaje vi$e vrsta kazni. 0o su -
.) kazna du#otrajno# zatvora,
/) novana kazna i
3) rad za op$te do%ro na slo%odi.
IZVRENJE KAZNE DU.OTRAJNO. ZATVORA
Zakon o izvr$enju krivini( sankcija u l. .683.64. sadri dopunske, upotpunjujue odred%e o izvr$enju kazne
du#otrajno# zatvora kao najtee vrste kazne u kaznenom sistemu <epu%like !rpske. +aime, i u procesu
izvr$enja ove kazne u potpunosti se primenjuju sve odred%e izvr$no# krivino# prava koje se uop$te odnose na
izdravanje izreene kazne zatvora koje su na ovaj nain dopunjene i specijalnim reimom, odnosno
postupanjem prema osudjenim licima kojima je izreena ova vrsta kazne.
azna du#otrajno# zatvora se izvr$ava u pose%nim penitensijarnim ustanovama i to u ustanovi zatvoreno# tipa.
:ice kome je izreena ova kazna se klasi1ikuje u pose%ne vaspitne kolektive s tim da na jedno# vaspitaa
dolazi najvi$e /9 osu&eni( lica. ,su&ena lica koja izdravaju ovu najteu vrstu i meru kazne ne mo#u %iti radno
an#aovana na poslovima koji se izvode van kru#a ustanove sve dok ne ponu da kroiste po#odnosti van kru#a
ustanove. Prema ovim licima se moe tako&e primeniti i mera kontrole pisama i tele1onski( raz#ovora o emu u
svakom sluaju mora da %ude upoznato osu&eno lice.

+a poo$treni zavodski reim prema zatvorenicima koji su osudjeni na kaznu du#otrajno# zatvora ukazuju i sledee
injenice -
.) nemo#unost da se ovim zatvorenicima odo%re po#odnosti koje inae mo#u da uivaju ostala zatvorena i
pritvorena lica, a koja se koriste van kru#a zavoda. ,vo o#ranienje postoji samo dok ova lica ne izdre dve treine
izreene kazne du#otrajno# zatvora. 6akle, i u odnosu na ova lica nije apsolutno i zauvek (trajno) iskljuena mo#unost
dodele ovi( po#odnosti,
/) nemo#unost da se ovi zatvorenici radno ana#auju na poslovima van kru#a zavoda i to sve dok ne ponu sa
kori$enjem po#odnosti van zavoda (znai tek po ispunjenju dva kumulativna uslova - a) tek posle izdrane dve treine
izreene kazne du#otrajno# zatvora i %) po$to im se od straen nadleno# or#ana odo%ri kori$enje odredjeni(
po#odnosti van kru#a zavoda i
3) prema ovim zatvorenicima se za sve vreme izdravanja kazne du#otrajno# zatvora vr$i kontrola pisama i
tele1onski( raz#ovora ( iako im se ta mo#unost komunikacie sa spoljnim svetom ne moe u potpunosti iskljuiti sem u
zakonom predvidjenim sluajevima).
IZVRENJE NOV,ANE KAZNE
+ovana kazna predstavlja pose%no znaajnu vrstu imovnske sankcije koja je predvidjena kao pose%na sankcija ne
samo za uinioce krivini( dela, ve i za uinioce prekr$aja. ,na se zapravo sastoji u o%avezi osudjeno# lica da plati
odredjeni novani iznos u korist drave3%udeta. Izricanjem novane kazne u presudi izmedju inioca kanjivo# dela i
drave stvara se o%li#aciono pravni odnos u kome se drava pojavljuje kao poverilac, a uinilac dela 2 osudjeno lice
kao dunik. Zakon o izvr$enju krivini( sankcija u odre%ama l. .?33.?8. odre&uje postupak izvr$enje izreene novane
kazne u sluaju njeno# neplaanja.
+ovana kazna se moe izrei kao #lavna ili kao sporedna kazna. Zavisno od vrste sankcije o kojoj se radi, razliita
prava predvidjaju i razliite iznose minimuma i maksimuma novane kazne. " svakom sluaju, pored o%jektivni( i
su%jektivni( okolnosti izvr$eno# dela i uinioca or#an koji izrie novanu kaznu duan je da vodi rauna i o imovnom
stanju osudjeno#. Izvr$enju novane kazne pristupa se kada je presuda odnosno re$enje o njenom izricanju postalo
pravnosnano i izvr$no. 0ada po slu%enoj dunosti dakle 3 eG o11icio sud donosi re$enje kojim se odredjuje izvr$enje
izreene novane kazne.
od izricanja novane kazne sud je duan da u presudi odredi rok njeno# plaanja. ,vaj rok ne moe da %ude krai od
.8 dana ni dui od $est meseci. <ok se rauna od dana pravnosnanosti sudske presude. 'ko osudjeno lice do%rovoljno
ne plati novanu kaznu u odredjenom roku onda sud donosi odluku da se nenaplaena novana kazna u celosti ili
delimino zameni kaznom zatvora (supletorni zatvor) i to raunajui po .99 @ novane kazne za jedan dan zatvora.
,va zamena novane kazne, kaznom zatvora ima jedno o#ranienje. +aime, ovako zamenjena novana kazna zatvorom
ne moe da dovede do zatvorske kazne u trajanju koje prelazi kaznu koja je inae propisana za uinjeno krivino delo
(lan 36. Z <!).
"koliko osudjeno lice isplati novanu kaznu po$to je otpoeo postupak zamene kazne, kazna zatvora se prekida %ez
odla#anja. 'ko pak osudjeni isplati samo deo novane kazne, ostatak e se opet zameniti, pretvoriti u kaznu zatvora. "
momentu kada osudjeno lice isplati ostatak novane kazne, izvr$enje kazne zatvora se o%ustavlja.
IZVRENJE RADA ZA OPTE DO?RO NA SLO?ODI

" l. .?63.??. Zakon o izvr$enju krivini( sankcije uredjuje nain i postupak za izvr$enje kazne rada za op$te
do%ro na slo%odi (kao vrsti parapenalne mere ili supstituta kratke kazne zatvora u trajanju do jedne #odine). 6a
%i se ovako izreena sankcija mo#la uop$te izvr$iti, potre%no je pret(odno o%ez%editi uslove za o%avljanje rada
na slo%odi. !to#a je zakonom predvidjena o%aveza za dravne or#ane, or#anizacije, ustanove i dru#a pravna
lica kao i 1izika lica da saradjuju sa minstarstvom pravde u izvr$avanju ove mere, a na za(tev to# ministarstva.
+aime, ministarstvo pravde pret(odno zakljuuje od#ovarajue u#ovore za izvr$avanje rada za op$te do%ro na
slo%odi sa odredjenim pravnim i 1izikim licima u kojima re#uli$u medjuso%na prava i o%aveze. ,vim se
u#ovorom odredjuje vrsta rada na kome e se uposliti osudjena lica za krivina dela kojima je izreena ova
krivina sankcija. 0o je u svakom sluaju rad koji ne slui postizanju do%iti i koji je %esplatan. Pri tome je
odredjeno da osudjeno lice ne snosi tro$kove izvr$avanja ovo# rada za op$te do%ro.
<ad za op$te do%ro na slo%odi se naje$e izvr$ava u mestu pre%ivali$ta ili %oravi$ta osudjeno# lica. Postupak izvr$enja
ovako izreene krivine sankcije se odvija na za(tev ministarstva pravde. ,no donosi re$enje kojim utvr&uje praven
su%jekte kod koji( se moe izvr$avati kazna rada za op$te do%ro na slo%odi. Prilikom odre&ivanja poslodavca kod koji(
se u konkretnom sluaju i izvr$ava ova kazna, vodi se rauna da to %udu poslovi od javno# interesa u okviru koji( se
moe ostvariti svr(a krivine sankcije.
!a pravnim su%jektom u koji se osu&eni upuuje radi izdravanja kazne rada za op$te do%ro na slo%odi i #de se o%avlja
odre&eni rad zakljuuje se u#ovor kojim se %lie de1ini$u - mesto rada, vrsta poslova, radno vreme i dru#a pianja koja
su %itna, koja su od znaaja za ostvarivanje svr(e ovako izreene kazne. ,sudjeno lice se rasporedjuje na vr$enje one
vrste rada za koji je zakljuen od#ovarajui u#ovor sa pravnim licem i to zavisno od raspoloivi( mo#unosti i u skladu
sa - .) psi(o1izikim sposo%nostima, /) steenom strunom kvali1ikacijom i 3) eljom osu&eno# lica da radi odre&eni
posao.
+a radnopravna pitanja osudjeno# liac u vezi izvr$enja sankcije rada za op$te do%ro naslo%odi kao $to su - radno vreme,
dnevni i nedeljni odmor, upotre%a sredstava za$tite na radu primenjuju se op$ti propisi iz o%lasti radno#
zakonodavstva.
IZVRENJE KAZNI ZA PRAVNA LICA
)udui da se kao izvr$ioci krivini( dela predvidjeni( krivinim zakonodavstvom <epu%like !rpske mo#u pored
1izikio( lica, javiti i pravna lica, to je lo#ino $to je tim zakonodavstvom predvidjen sistem od tri vrste kazni koje se
mo#u izrei pravnim licima s(odno l. .373.34. Z <!. 0ako se pravnim licima mo#u izrei sledee kazne -
.) novana kazna u iznosu od 8.999 do 8.999.999 @. ,vako izreena novana kazna se izvr$ava na isti nain i u istom
postupku kao i novana kazna koju je u krivinom postupku sud izrekao krivino od#ovornom 1izikom licu kao
uiniocu krivino# dela. ;edina razlika u izvr$enju ove dve kazne postoji u sluaju ako osudjeno pravno lice
do%rovoljno ne isplati u presudi dosudjeni iznos novane kazne. 0ada se nenaplaena kazna izvr$ava prinudnim putem
na imovini pravno# lica u skladu sa Zakonom o izvr$nom postupku,
/) kazna oduzimanja imovine 2 kao imovinska kazna koja se moe izrei uiniocu krivino# dela za koje je propisana
kazna zatvora pet #odina ili tea kazna. " tom sluaju se pravnom licu moe oduzeti najmanje polovina imovine ili vei
deo imovine ili celokupna imovina. ,duzeta imovina koja je izraena u novcu ili vrednosnim papirima i sl. se unosi u
%udet drave. ,duzeta pokretna i nepokretna imovina pravno# lica se .) prodaje , a do%ijena sredstva se unose u
%udet ili /) daje na kori$enje or#anizacijama iz o%lasti socijalne politike, o%razovanja, dravnim or#anima i sl.I u
ovom sluaju se izreena imovinska kazna izvr$ava s(odno odred%ama Zakona o izvr$nom postupku i
3) kazna prestanka pravno# lica 2 ova se kazna moe izrei ako je delatnost pravno# lica u celosti ili u pretenoj meri
kori$ena za vr$enje krivini( dela. @omentom pravosnanosti presude o izricanju ove kazne, krivini sud predlae
nadlenom sudu sa otvori postupak likvidacije pravno# lica u skladu sa od#ovarajuim zakonskim propisima o
likvidaciji i steaju.
IZVRENJE KAZNI U -EDJUNARODNO- KRIVI,NO- PRAVU
H IJKLMNOPQMPI ROSTSUMPI VONTL ROSTSUMJ WNMRXSYJ VOJQWZNT[NYL VOSMLQMJ IJOJ \N \N]ZSZL
UPTJUMPWZS S IJKLMNOPQMP^ VONTN PQ VOPZSTVONTMS_ VPMN]N`N RPYJ S\OSUL MNQaJbMS IJKLMNOPQMS
WLQWRS PO^NMS L VOPVSWNMPI VPWZLVRL, N RPYJ WJ WNWZPYJ L PQL\SIN`L SaS P^ONMSUNTN`L WaPcPQN S VONTN
PQ ROSTSUMP PQ^PTPOMP^ LUSMSPXN. dP WL IJOJ QOL]ZTJMP^ OJN^PTN`N RPYJ WJ VOSIJ`LYL VOJIN LUSMSPXL
IJKLMNOPQMP^ ROSTSUMP^ QJaN VPWaJ `J^PTP^ S\TO]J`N S L TJ\S WN `SI.
eOJZVPWZNTRN \N S\OSXN`J PTS_ WNMRXSYN YJ MJ WNIP S\TO]JMP ROSTSUMP QJaP TJf S LZTOKJMN ROSTSUMN
PQ^PTPOMPWZ `J^PTP^ LUSMSPXN S ZP L TOJIJ VOJQL\SIN`N ONQ`J S\TO]J`N. gNMRXSYJ S\OSUJ MNQaJbMS
IJKLMNOPQMS WLQWRS PO^NM ( TPYMS WLQ, ZOScLMNa SaS ROSTSUMS WLQ). hJ\ Pc\SON RPYS S_ PO^NM S\OSUJ, PMJ
SINYL VOSMLQMS, OJVOJWSTMS RNONRZJO, VOSIJ`LYL YJ VOPZST TP[J LUSMSPXN QJaN S VOJQWZNT[NYL
P^ONMSUJ`J SaS PQL\SIN`J `J^PTS_ WaPcPQN S VONTN
@ABCD EDFGHIAJKHLM NALOLPHLM BIHNQLRI
eONRWN IJKLMNOPQMP^ ROSTSUMP^ VONTN VP\MNYJ TS]J TOWZN ROSTSUMS_ WNMRXSYN.
.) gZNZLZ iJKLMNOPQMP^ TPYMP^ WLQN S\ .=76.^PQSMJ L Ua./4. VOJQTSKN WNIP YJQML TOWZL ROSTSUMS_ WNMRXSYN. dP
WL RN\MJ. jTPI PQOJQcPI WL VOPVSWNMJ QTJ TOWZJ RN\MS RPYJ WLQWRS PO^NM S\OSUJ CCRNQN MNKJ QN YJ VONTJQMPCC -
WIOZMN RN\MN S QOL^N RN\MN (RN\MN \NZTPON RPYN IPbJ cSZS QPbSTPZMN , QNRaJ ZONYMN S TOJIJMWRS P^ONMSUJMN).
kSOMcJO]RPI S ZPRSYWRPI VOJWLQPI WL PVZLbJMSIN S\OJUJMJ WTJ TOWZJ RN\MS.
H UaNML /?. PTP^ WZNZLZN PQOJKJMP YJ QN WLQWRS PO^NM VPOJQ ^aNTMS_ RN\MS IPbJ PWLKJMPI aSXL S\OJfS S
WVPOJQML RN\ML RPYN WJ WNWZPYS L PQL\SIN`L WTNRJ LRONQJMJ SIPTSMJ.
/) lNRPM cOPY .9. mPMZOPaMP^ WNTJZN \N RNb`NTN`J aSXN PQ^PTPOMS_ \N ONZMJ \aPUSMJ, \aPUSMJ VOPZST ISON S
\aPUSMJ VOPZST UPTJUMPWZS \N kJINURL S\ .=78.^PQSMJ ZNRPKJ VP\MNYJ TS]J TOWZN RN\MS. H UaNML /. WZNT 3.
VOPVSWNMP YJ QN fJ WTNRP aSXJ \N RPYJ WJ LZTOQS QN YJ ROSTP \N cSaP IJKLMNOPQMP ROSTSUMP QJaP VOJWLQPI cSZS
RNb`JMP RNRP ZP WLQ WINZON VONTJQMSI. nJIL WJ IPbJ S\OJfS YJQMN SaS TS]J PQ WaJQJfS_ RN\MS - .) WIOZN
RN\MN, /) QPbSTPZMS \NZTPO SaS \NZTPO MN PQOJKJMS cOPY ^PQSMN WN VOSMLQMSI ONQPI SaS cJ\ `J^N, 3) MPTUNMN
RN\MN S \NZTPO (RLILaNZSTMP) WN SaS cJ\ VOSMLQMP^ ONQN L WaLUNYL MJVaNfN`N MPTUNMJ RN\MJ, 7) RPMoSWRNXSYN
SIPTSMJ, 8) VPTONfNY MJVONTSaMP WZJUJMJ IPTSMJ S 6) PQL\SIN`J VPYJQSMS_ SaS WTS_ ^ONKNMWRS_ VONTN.
3) gZNZLZ iJKLMNOPQMP^ ZOScLMNaN \N ^P`J`J aSXN PQ^PTPOMS_ \N P\cS[MJ VPTOJQJ IJKLMNOPQMP^ _LINMSZNOMP^
VONTN S\TO]JMJ MN ZJOSZPOSYS gpq rL^PWaNTSYJ VPUJT PQ .==.. ^PQSMJ L Ua. /7. PQOJKLYJ TOWZJ RN\MS RPYJ WJ IP^L
S\OJfS LUSMSPXSIN VOJQ PTSI PO^NMPI. jTNY WZNZLZ VOPVSWLYJ WNIP YJQML TOWZL ROSTSUMJ WNMRXSYJ S ZP RN\ML
\NZTPON. H PQOJKSTN`L PTJ RN\MJ WLQ SIN PaPMNX L PV]ZPY VONRWS WLQPTN L cST]PY gpq rL^PWaNTSYS VOS UJOIL
fJ RPQ PQIJONTN`N RN\MJ L\JZS L Pc\SO WTJ PRPaMPWZS QJaN, N VPWJcMP ZJbSML QJaN S aSUMN WTPYWZTN `J^PTP^
LUSMSPXN.
H\ RN\ML \NZTPON ZOScLMNa IPbJ S\OJfS S WVPOJQML RN\ML 3 VPTONfNY SIPTSMJ SaS QPcSZS RPYN YJ VOScNT[JMN
ROSISMNaMSI VPMN]N`JI LR[LULYLfS VPQILRaP SaS MNWSaMSURP VPMN]N`J.
jQ \MNUNYN \N VOSIJML RN\MJ WL S PQOJQcJ Ua./4. S /?.gZNZLZN dOScLMNaN. kNSIJ, L UaNML /4. YJ PQOJKJMP QN WJ
S\OJUJMN RN\MN \NZTPON S\TO]NTN L QObNTS RPYL PQOJQS ZOScLMNa WN aSWZJ QObNTN RPYJ WL MN\MNUSaJ WTPYL
WVOJIMPWZ gNTJZL cJ\cJQMPWZS QN VOS_TNZJ PWLKJMN aSXN. H ZPI WaLUNYL WJ \NZTPOWRN RN\MN S\TO]NTN L WRaNQL WN
VOPVSWSIN ZJ QObNTJ, NaS VPQ MNQ\POPI ZOScLMNaN.
7) jQOJQcJ SQJMZSUMJ WNQObSMJ VOJQTSKN S gZNZLZ dOScLMNaN \N qLNMQL ( Ua. /3, /6 S /4).
8) qSIWRS WZNZLZ iJKLMNOPQMP^ ROSTSUMP^ WLQN , L QJaL WJQNI, VPWTJfLYJ VPWJcML VNb`L RN\MNIN RPYJ PTNY WLQ
IPbJ S\OJfS LUSMSPXSIN IJKLMNOPQMS_ ROSTSUMS_ QJaN S\ WTPYJ MNQaJbMPWZS. gZNZLZ ON\aSRLYJ QTJ TOWZJ RN\MS
- ^aNTMJ S WVPOJQMJ. dNRP VOJIN PQOJQcS Ua.44. WLQ IPbJ S\OJfS WaJQJfJ ^aNTMJ RN\MJ - .) \NZTPO L PQOJKJMPI
ZONYN`L NaS MJ QLbJ PQ 39 ^PQSMN ,/) QPbSTPZMS \NZTPO RNQN YJ ZN RN\MN PVONTQNMN JRWZOJIMPI ZJbSMPI \aPUSMN
S SMQSTSQLNaMSI PRPaMPWZSIN TJ\NMSI \N aSUMPWZ LUSMSPXN QJaN.
mNP WVPOJQMJ RN\MJ WLQ IPbJ S\OJfS - .) MPTUNML RN\ML L WRaNQL WN ROSZJOSYLISIN WNQObNMSI L eONTSaSIN
VOPXJQLOJ S QPRN\STN`N S /) RPMoSWRNXSYL VOS_PQN, TaNWMS]ZTN S QPcNON RPYS WL QPcSYJMS QSOJRZMP SaS
SMQSOJRZMP S\TO]JMSI \aPUSMPI SINYLfS VOS ZPIJ L TSQL VONTN QPcOPMNIJOMJ ZOJfJ WZONMJ.
SDTIBCIALOJBC NIUVIOIVI TI EDFGHIAJKHI NALOLPHI KDWI
jV]ZS YJ VOSMXSV WNTOJIJMP^ ROSTSUMP^ VONTN LPV]ZJ, N ZSIJ S IJKLMNOPQMP^ ROSTSUMP^ VONTN QN WTNRP
ROSTSUMP QJaP S WTNRN S\OJUJMN ROSTSUMN WNMRXSYN \NWZNOJTNYL VOPZJRPI PQOJKJMP^ S\OSUSZP VOPVSWNMP^
TOJIJMN. jQ PTP^ PV]ZJ^ VONTSaN VPWZPYS S\L\JZNR VOJQTSKJM mPMTJMXSYPI P MJVOSIJ`STN`L \NRPMWRJ
\NWZNOJaPWZS \N ONZMJ \aPUSMJ S \aPUSM ^JMPXSQN S\ .=6?.^PQSMJ. kNSIJ, PTPI YJ RPMTJMXSYPI SWR[LUJMN
IP^LfMPWZ QN ROSTSUMP ^P`J`J S RNb`NTN`J \NWZNOJ \N ROSTSUMN QJaN ^JMPXSQN S ONZMJ \aPUSMJ RNP S QOL^N
ROSTSUMN QJaN VOJQTSKJMN IJKLMNOPQMSI L^PTPOSIN.
ePZVSWSTN`JI S ONZSoSRPTN`JI PTJ RPMTJMXSYJ ^PZPTP WTN MNXSPMNaMN ROSTSUMN \NRPMPQNTWZTN (VN S
\NRPMPQNTWZTP L hPWMS S sJOXJ^PTSMS L UaNML .=. ml hts, UaNML /9. ml phts, UaNML /9. ml huhts.) S\OSUSZP
SWR[LULYJ MNWZLVN`J \NWZNOJaPWZS ROSTSUMP^ ^P`J`N S \NWZNOJaPWZS S\TO]J`N S\OJUJMJ RN\MJ \N ROSTSUMN
QJaN - ^JMPXSQN, \aPUSM VOPZST UPTJUMPWZS, ONZMS_ \aPUSMN - VOPZST XSTSaMP^ WZNMPTMS]ZTN, VOPZST ONZMS_
\NOPc[JMSRN S VOPZST ON`JMSRN S cPaJWMSRN RNP S ROSTSUMN QJaN \N RPNY \NWZNOJaPWZ MJ IPbJ QN MNWZLVS VP
IJKLMNOPQMPI VONTL.
kN SWZS MNUSM S UaNML /=.qSIWRP^ WZNZLZN iJKLMNOPQMP^ ROSTSUMP^ WLQN S\OSUSZP SWR[LULYJ cSaP RNRTP
\NRPMWRP P^ONMSUJ`J L VP^aJQL ROSTSUMP^ ^P`J`N S RNb`NTN`N LUSMSaNXN \aPUSMN S\ MNQaJbMPWZS PTP^ WLQN .
IZVRENJE DRU.IH KRIVI,NIH SANKCIJA
1. IZVRENJE USLOVNE OSUDE SA ZATITNI- NADZORO-
"slovna osuda je speci1ina vrsta krivine sankcije koja predstavlja uslovno odla#anje izvr$enja kazne uiniocu
krivino# dela pod uslovom da za odredjeno vreme ne izvr$i novo krivino delo (vreme proveravanja) kao i da
ispuni dru#e uslove i o%aveze koje su mu postavljene od strane suda.
Po svom karakteru razlikuju se dve vrste uslovne osude - uslovna osuda i uslovna osuda sa za$titnim nadzorom.
" o%a sluaja moraju %iti ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi da %i sud u konkretnom sluaju izrekao ovu
vrstu krivine sankcije. 0o su sledei uslovi -
.) da je uiniocu krivino# dela za izvr$eno delo utvrdjena kazna zatvora do dve #odine ili novana
kazna ili da su o%e ove vrste kazne utvrdjene kumulativno,
/) uverenje suda da osudjeni i %ez izvr$enja izreene kazne nee izvr$iti novo krivino delo tako da se
samim izricanjem ove osude moe ostvariti svr(a kanjavanja.
Pri tome je zakon izriito predvideo i tri razlo#a koji mo#u dovesti do opozivanja izreene uslovne osude. 0o su-
.) izvr$enje novo# krivino# dela u kom sluaju opozivanje moe %iti o%avezno ili 1akultativno zavisno od
vrste i visine izreene kazne za to novo krivino delo pod uslovom da je ono izvr$eno u vreme proveravanja,
/) ranije izvr$eno krivino delo za koje se nije znalo u vreme izricanja uslovne osude a za koje se sazna tek u
vreme proveravanja, dakle izricanja uslovne osude,
3) neispunjenje odredjeni( o%aveza koje je sud naloio osudjenom licu u donetoj sudskoj odluci.
"slovna osuda sa za$titnim nadzorom zapravo predstavlja novinu u krivino3pravnom sistemu. ,vaj za$titni nadzor se i
sastoji od niza zakonom predvidjeni( mera pomoi, staranja, nadzora i za$tite s tim da on nmoe da traje od $est meseci
do dve #odine. Izricanje za$titno# nadzora je uvek 1akultativno i zavisi od ocene suda da li se svr(a kanjavanja moe
postii samo izricanjem uslovne osude ili pak pojaanim merama dru$tvene zajednice
"z uslovnu osudu prema lanu 83. Z <! mo#u se izrei sledee mere za$titno# nadzora-
.) leenje u od#ovarajuoj zdravstvenoj ustanovi,
/) uzdravanje od upotre%e alko(olni( pia ili opojni( dro#a,
3) poseivanje od#ovarajui( psi(ijatrijski(, psi(olo$ki( i dru#i( savetovali$ta i postupanje po nji(ovim
savetima,
7) osposo%ljavanje za zanimanje,
8) pri(vatanje zaposlenja koje od#ovara strunoj spremi i sposo%nostima osudjeno# i
6) raspola#anje platom i dru#im pri(odima ili imovinom na primeran nain i u skladu sa %ranim i porodinim
o%avezama.
IZVRENJE -ERA ?EZ?EDNOSTI
rivino pravo <epu%like !rpske predvidja vi$e vrsta mera %ez%ednosti u sistemu krivini( sankcija (lan 86.
Z <!). 0o su -
.) o%avezno psi(ijatrijsko leenje,
/) o%avezno leenje od zavisnosti,
3) za%rana vr$enja poziva, delatnosti ili dunosti,
7) za%rana upravljanja motornim vozilom i
8) oduzimanje predmeta.
Pored to#a krivino pravo <epu%like !rpske poznaje i odredjene mere %ez%ednosti za pravna lica kao uinioce
krivini( dela (lan .79. Z <!). 0o su -
.) oduzimanje predmeta,
/) o%javljivanje presude i
3) za%rana o%avljanja odredjene privredne delatnosti.
O7vezn! #&%X%j0r%j&2! )e;enje

,va medicinska mera %ez%ednosti se primenjuje kada se utvrdi da je odredjeno lice uinilo krivino delo u
stanju %itno smanjene uraunljivosti ako postoji opasnost da %i uzroci takvo# stanja mo#li i u%udue delovati na
nje#a da ponovo uini isto ili tee krivino delo (lan 8?. Z <!). 0ri su osnovna uslova zakonom predvidjena
za primenu ove mere %ez%ednosti. 0o su-
.) da je odredjeno lice uinilo krivino delo u stanju %itno smanjene uraunljivosti,
/) da postoji opasnost od ponovno# vr$enja isto# ili tee# krivino# dela,
3) da je leenje takvo# lica potre%no radi otklanjanja opasnosti (temi%iliteta ili perikuloziteta).
vilj je primene ove mere %ez%ednosti dvostruke prirode. !a jedne strane njenim izricanjem i izvr$enjem
preduzimaju se mere leenja %olesti uinioca dela koja je i dovela do stanja %itno smanjene uraunljivosti
(du$evno# o%oljenja, privremene du$evne poremeenosti ili pak zaostalo# du$evno# razvoja) a sa dru#e strane
izolacijom ovakvi( uinilaca krivino# dela se dru$tvo $titi od dalje# vr$enja krivino# dela. @era %ez%ednosti
se izrie u neodredjenom trajanju jer se unapred i ne moe znati koliko je vremena potre%no da %i se kod
uinioca otklonila %olesna stanja. ,na se u svakom sluaju o%ustavlja od izvr$enja kada sud utvrdi (a ne neki
dru#i or#an) da je prestala potre%a za njenim daljim trajanjem.
O7vezn! )e;enje !' zv%&n!&0%

@era %ez%ednosti o%avezno# leenja od zavisnosti je dru#a medicinska mera %ez%ednosti koja se izrie
uiniocu krivino# dela koji je delo izvr$io pod odluujuim delovanjem zavisnosti od alko(ola ili opojni(
dro#a ako postoji opasnost da e z%o# te zavisnosti i u%udue vr$iti krivina dela (lan 8=. Z <!). ,vu meru
%ez%ednosti sud moe izrei uiniocu krivino# dela ako su ispunjeni sledei uslovi-
.) krivino delo tre%a da je uinjeno pod odluujuim delovanjem od alko(ola ili opojni( dro#a. 0o
znai tre%a da se radi o uiniocu kod ko#a postoji stanje zavisnosti od stalne upotre%e alko(ola ili opojni(
dro#a, takva lica oseaju permanentnu #lad i potre%u za ovim opijatima iako su svesna $tetni( posledica koje
usled to#a mo#u da nastanu nisu u stanju da se odupru ovoj potre%i>
/) tre%a da postoji opasnost da e uinilac krivino# dela usled zavisnosti i u%udue vr$iti krivina
dela. !ud do ovo# zakljuka dolazi na osnovu celokupne ocene linosti uinioca krivino# dela i samo#
uinjeno# dela. +a osnovu to#a sud tre%a da dodje do uverenja da je izricanje mere %ez%ednosti potre%no radi
predupredjivanja dalje# vr$enja krivini( dela i
3) ova mera %ez%ednosti ima suplementarni karakter. 0o znai da se ona moe izrei samo ako je
uiniocu krivino# dela izreena kazna zatvora, rad za op$te do%ro na slo%odi ili uslovna osuda.
,vi uslovi su kumulativno odredjeni. +o, kada su svi oni ispunjeni sud ne mora da izrekne ovu meru
%ez%ednosti, ve je ovla$en da ceni celis(odnost njene primene u konkretnom sluaju. 0o znai da izricanje
ove mere 1akultativno# karaktera iako %i prirodi i sadrini ove mere kao i svrsi koju tre%a da posti#ne vi$e
od#ovaralo njeno o%avezno izricanje ako su ispunjeni svi zakonom predvidjeni uslovi.
Z7rn vrenj #!z%vY 'e)0n!&0% %)% '"6n!&0%

!ud moe uiniocu krivino# dela za%raniti vr$enje odredjeno# poziva, delatnosti ili dunosti ako je uinio
krivino delo vezano za imovinu koja mu je poverena ili kojoj je imao pristup za(valjujui svom pozivu,
delatnosti ili dunosti i ako postoji opasnost da %i takvo vr$enje mo#lo podsticajno da deluje na nje#a da uini
novo krivino delo zloupotre%om poziva, delatnosti ili dunosti vezano za imovinu koja mu je poverena ili
kojoj ima pristup (lan 69. Z <!).
Za izricanje ove mere %ez%ednosti potre%no je da su ispunjena tri zakonom predvidjena uslova-
.) da je uiniocu krivino# dela izreena kazna zatvora, rad za op$te do%ro na slo%odi ili uslovna osuda,

/) da je uinilac izvr$io krivino delo vezano za imovinu koja mu je poverena ili kojoj je imao pristup
za(valjujui svom pozivu, delatnosti ili dunosti i
3) da postoji opasnost da %i vr$enje poziva, delatnosti ili dunosti od strane uinioca krivino# dela
podsticajno delovalo na nje#a da u%udue ponovo uini krivino delo zloupotre%om svo# poziva, delatnosti ili
dunosti u vezi ili povodom imovine koja mu je poverena ili kojoj ima pristup.
Izricanje ove mere je 1akultativno. 0o znai da je sud ovla$en da zavisno od ocene svi( okolnosti linosti
uinioca i uinjeno# dela ako su ispunjeni svi zakonom predvidjeni uslovi procenjuje da li e uiniocu
krivino# dela izrei ovu meru %ez%ednosti ili ne. " svakom sluaju ona je komplementarno# karaktera te se
izrie uz kaznu, rad za op$te do%ro na slo%odi ili uz uslovnu kaznu.
Z7rn "#rv)jnj /!0!rn%/ v!z%)!/
,va je mera %ez%ednosti predvidjena u lanu 6.. Z <!. ,na se sastoji u za%rani upravljanja motornim
vozilom odredjene ili svi( vrsta ili kate#orija za odredjeno u odluci suda navedeno vreme. "slovi za njeno
izricanje jesu sledei -
.) da je uinjeno krivino delo protiv %ez%evdnosti javno# sao%raaja,
/) da je uiniocu izreena kazna zatvora, rad za op$te do%ro na slo%odi ili uslovna osuda $to ukazuje
da je i ova mera suplementarno# karaktera i
3) da postoji opasnost na strani uinioca takvo# krivino# dela da upravljajui motornim vozilom
ponovo uini krivino delo.
@era se izrie na vreme od tri meseca do pet #odina, a ovaj rok poinje da tee od dana pravosnanosti sudske
presude s tim da vreme koje je osudjeni proveo na izdravanju kazne zatvora se ne uraunava u trajanje
izreene mere %ez%ednosti. Za%rana upravljanja motornim vozilom se kod izricanja ove mere moe odnositi na
vozilo odredjene vrste ili kate#orije. od odluivanja o izricanju ove mere sud e uzeti u o%zir i to da li je
uinilac krivino# dela voza po pro1esiji (po zanimanju ili ne).
O'"z%/nje #re'/e0

Za razliku od ostali( mera %ez%ednosti koje su line (personalne) prirode, mera %ez%ednosti oduzimanja
predmeta jeste mera stvarne prirode. ,na je kao sporedna kazna poznata od najstariji( vremena u skoro svim
krivinim zakonodavstvima, ali je u krivinom pravu <epu%like !rpske ona do%ila karakter mere %ez%ednosti.
,va se mera sastoji u oduzimanju predmeta koji su upotre%ljeni ili su namenjeni kao sredstvo za izvr$enje
krivino# dela ili su nastali izvr$enjem krivino# dela kada postoji opasnost da e ponovo %iti upotre%ljeni za
vr$enje krivino# dela ili kada se u cilju za$tite op$te %ez%ednosti ili iz moralni( razlo#a oduzimanje predmeta
ini apsolutno neop(odno, a nalaze se u vlasni$tvu uinioca dela (lan 6/. Z <!).
Predmeti koji se oduzimaju primenom ove mere mo#u %iti svojina uinioca krivino# dela ili pak neko# dru#o#
lica. " ovom dru#om sluaju predmeti se oduzimaju ako su ispunjeni sledei uslovi-
.) su %ili upotre%ljeni ili su namenjeni za izvr$enje krivino# dela i
/) ako to za(tevaju interesi op$te %ez%ednosti ili razlozi morala.
Pri tome trea lica iji su ovo predmeti ne #u%e pravo na naknadu $tete od strane osudjeno#. ,va se mera
%ez%ednosti ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvr$enjem krivino# dela, ve predstavljaju
korist do koje je uinilac dela do$ao nje#ovim izvr$enjem. " tom sluaju se primenjuje mera oduzimanja
imovinske koristi steene krivinim delom.
,duzimanje predmeta moe %iti o%avezno ili 1akultativno. ,%avezno oduzimanje postoji kada je to izriito
predvidjeno kod pojedini( krivini( dela u pose%nom delu krivini( zakona. " nekim sluajevima ovo
oduzimanje predmeta moe ak da poprimi i karakter delimine kon1iskacije (npr. kod nedozvoljene
proizvodnje, nedozvoljene tr#ovine). " veem %roju sluajeva izricanje ove mere je 1akultativno, $to znai da
sudsko vee u svakom konkretnom sluaju cenei sve okolnosti uinjeno# dela i linosti uinioca odluuju da li
e izrei ovu meru %ez%ednosti ili ne.
IZVRENJE VASPITNIH -ERA
rivino pravo u odnosu maloletne uinioce krivini( dela predvidja niz pose%ni( odred%i koje se tako izdvojene mo#u
posmatrati kao speci1ino maloletniko krivino (materijalno, procesno i izvr$no) pravo. jvo pravo je poetkom /9...
#odine i 1ormalno konstituisano stupanjem na sna#u novo# Zakona o za$titi i postupanju sa decom i maloletnicima
<epu%like !rpske ( Z,@ <!) koji je donet /9.9. #odine.
,ve odred%e se odnose prvenstveno na lica koja u momentu izvr$enja krivino# dela imaju navr$eni( etrnaest #odina,
a nemaju navr$eni( osamnaest #odina. :ica koja nisu navr$ila .7 #odina u vreme izvr$enja krivino# dela (dakle u
vreme preduzimanja radnje izv$enja ili u vreme nastupanja posledice krivino# dela) ne smatraju se maloletnicima. ,ni
su deca i nisu aktivni su%jekt krivino# prava (ali mo#u %iti pasivan su%jekt 2 rtva ili o$teeni).
P!&0"#2 %zvrenj v&#%0n%X /er
Zakon o za$titi i postupanju sa decom i maloletnicima iz /9.9. #odine odredjuje nain, postupak i uslove za izvr$enje -
.) alternativni( mera (policijsko# upozorenja i vaspitni( preporuka), /) vaspitni( mera, 3) kazne maloletniko# zatvora
i 7) mera %eze%dnosti koje su izreene sledeim kate#orijama lica - .) prema maloletnim uiniocima krivini( dela, /)
prema licima koja su u toku primene vaspitne mere postala punoletna i 3) prema madjim punoletnim licima kojima je
sud izrekao vaspitnu meru. " svim ovim sluajevima nadzor nad primenom i kontrolu izvr$enja vaspitni( mera vr$i
sudija koji je izrekao vaspitnu meru.
" svakom sluaju izvr$enje vaspitni( mera mora da ostvari zakonom predvidjenu svr(u, a to je 3 da se pruanjem
za$tite, %ri#e, pomoi i nadzora nad maloletnim uiniocma krivini( dela u najveoj mo#uoj meri osi#ura nji(ovo
od#ajanje, popravljanje i pravilan razvoj, a kada je to potre%no i da se spree u vr$enju krivini( dela. ,stvarenju ovako
postavljene svr(e primene vaspitni( mera doprinose i odredjeni principi za izvr$enje ove speci1ine vrste krivini(
sankcija. 0o su sledei principi -
.) u izvr$enju vaspitni( mera mora se postupati na nain koji od#ovara uzrastu maloletnika i nji(ovim
oso%enim svojstvima, pridravajui se u radu peda#o$ki(, andra#o$ki( i psi(olo$ki( principa,
/) maloletnike tre%a podsticati na aktivno ukljuivanje u svom sopstvenom od#oju, menjanju svoji( stavova i
lo$i( navika i u razvijanju oseanja od#ovornosti za vlastite postupke i
3) tokom izvr$enja vaspitni( mera maloletniku e se u skladu sa nje#ovim uzrastom i sposo%nostima odnosno
sklonostima prema odredjenom zanimanju, osi#urati osnovno i srednje o%razovanje kao i radno osposo%ljavanje.
U#"$%vnje " v&#%0n% *en0r
6o primene mere upuivanja u vaspitni centar (lan 36. Z,@ <!) dolazi u sluaju kada sud dodje do uverenja da se
od#ovarajuim kratkotrajnim merama moe izvr$iti potre%an uticaj na linost maloletno# uinioca krivino# dela i na
nje#ovo pona$anje (vladanje).
Zakon je odredio nekoliko naina i modaliteta izvr$enja ove vaspitne mere. Prvo, maloletnik se moe uputiti u vaspitni
centar - a) na odredjeni %roj sati u tokom dana u trajanju od .7 do 39 dana i %) na neprekidni %oravak u trajanju od .8
dana do tri meseca. )oravak maloletnika u vaspitnom centru mora %iti ispunjen delatnostima koje su primerene
nje#ovim oso%inama, uenjem, korisnim radom koji od#ovara nje#ovim sposo%nostima i interesima, kao i dru#im
vaspitnim sadrajima koji su usmereni na razvijanje oseaja od#ovornosti. !u$tina ovo# naina izvr$enja ove mere
upozorenja i usmeravanja jeste u uzastopnosti %oravka maloletnika u ovom centru.
!udsko vee za maloletnike izrie meru upuivanja u vaspitni centar. ' or#an starateljstva prema mestu pre%ivali$ta,
odnosno %oravi$ta maloletnika je nadlean za izvr$enje ove mere, te se on stara i o sprovodjenju mere dnevno# %oravka
u centru (lan .34. Z,@ <!).
-ere #!j;n!( n'z!r

@ere pojaano# nadzora se primenjuju prema onom maloletnom uiniocu krivino# dela kome je potre%no
preduzeti trajnije mere vaspitavanja, prevaspitavanja ili leenja uz od#ovarajui nadzor. Postoje tri vrste mera
pojaano# nadzora. 0o su -
.) pojaani nadzor roditelja, usvojioca ili staraoca,
/) pojaani nadzor u dru#oj pordici,
3) pojani nadzor nadleno# or#ana socijalno# staranja
P!j;n% n'z!r r!'%0e)jY "&v!j%!* %)% &0r!*
+aje$e primenjivana mera u strukturi krivini( sankcija prema maloletnicima jeste upravo pojaani nadzor od strane
roditelja, usvojioca ili staraoca (lan 34. Z,@ <!). !ud izrie ovu meru ako su roditelji, usvojioci ili staraoci propustili
da vr$e %ri#u i nadzor nad maloletnikom, a u mo#unosti su da takvu %ri#u i nadzor vr$e. Prednosti izricanja ove mere
su vi$estruke. @aloletnik ostaje na slo%odi, dakle nema institucionalno# tretmana prema njemu, praktino on ostaje u
porodici $to je velika prednost, ak i u sluaju kada odnosi u porodici nisu skladni i (armonini. ,n %ez te$koa moe
da nastavi $kolovanje, da odlazi na posao ako je zaposlen. I konano, to je mera koja dru$tvenu zajednicu veoma malo
ko$ta, a $to ne tre%a zanemariti.
'ko u toku izvr$enja ove mere dodje do nesla#anja izmedju roditelja, usvojioca ili staraoca i or#ana socijalne za$tite o
%ilo kom pitanju vezanom za izvr$enje izreene mere, spor o nainu izvr$enja ove mere re$ava sud koji je u prvom
stepenu doneo sudsku odluku. +a predlo# or#ana socijalne za$tite ili po sopstvenoj inicijativi zavisno od uspe(a
posti#nuto# u izvr$enju ove vaspitne mere, sud izreenu meru moe ukinuti ili zameniti nekom dru#om vaspitnom
merom.

P!j;n% n'z!r " 'r"(!j #!r!'%*%
Pojaani nadzor u dru#oj porodici se izrie maloletnom uiniocu krivino# dela ako nje#ovi roditelji, usvojioci odnosno
staraoci nisu u mo#unosti da nad njim vr$e nadzor ili se to od nji( opravdano (dakle sa osnovom) ne moe oekivati,
pa se maloletnik predaje dru#oj porodici koja je voljna da #a primi i koja ima mo#unosti da nad njim vr$i pojaani
nadzor.
Za izricanje ove vaspitne mere potre%no je takodje da postoji dru#a porodica koja je voljna da primi maloletnika i da se
stara o nje#ovom vaspitanju i koja je u stanju da utie na nje#ovo pona$anje. ,vde je zakon izriito predvideo dva
kumulativna uslova koji moraju %iti ispunjeni u svakom sluaju u dru#oj porodici koja prima maloletnika. 0o
su-
.) dru#a porodica tre%a da je voljna da primi maloletnika,
/) dru#a porodica tre%a da je u realnoj mo#unosti da vr$i pojaan nadzor nad maloletnikom. 6a li je dru#a
porodica zaista u mo#unosti da vr$i odredjeni nadzor nad poverenim maloletnikom 1aktiko je pitanje koje sud mora
da re$i u svakom konkretnom sluaju uz veliku pomo i na predlo# or#ana socijalne za$tite.
5aspitna mera pojaano# nadzora u dru#oj porodici (lan .7/. Z,@ <!) izvr$ava se u porodici koju je odredio sud na
predlo# nadleno# or#ana starateljstva.
P!j;n% n'z!r !r(n &!*%j)n!( &0rnj
,d svi( mera pojaano# nadzora koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivino# dela ova mera dolazi u
o%zir tek kao poslednja mo#unost i to pre ne#o $to se izrekne neka od zavodski( mera. 0o znai ako roditelj, usvojilac
ili staralac maloletnika nisu u mo#unosti da vr$e pojaani nadzor prema maloletniku ili ako se to od nji( opravdano ne
moe oekivati, a ne postoje uslovi za nje#ov sme$taj u dru#u porodicu radi vr$enja ovakvo# nadzora, sud moe staviti
maloletnika pod pojaani nadzor or#ana socijalno# staranja neposredno i to ono# or#ana koji je nadlean prema mestu
pre%ivali$ta odnosno %oravi$ta maloletnika u vreme kada je odluka o ovoj meri postala pravnosnana.
Za izvr$enje ove vaspitne mere pojaano# nadzora nadlean je oran socijalno# staranja prema mestu pre%ivali$ta,
odnosno %oravi$ta maloletnika u vreme kada je odluka kojom je mera izreena postala izvr$na (lan .76. Z,@ <!).
,vaj or#an je duan da odma( po prijemu izvr$ne sudske odluke odredi slu%eno lice or#ana ili dru#o struno lice koje
e neposredno sprovoditi izreenu meru prema maloletniku. , tome o%ave$tava sud. !truno lice kome je na ovaj nain
povereno izvr$enje ove vaspitne mere sainjava pro#ram rada sa maloletnikom u skladu sa uputstvima suda i nadleno#
or#ana starateljstva. " sprovo&ernju ove mere strunom licu pomau razliiti or#ani - dravni or#ani, vaspitne,
o%razovne, zdravstvene i dru#e ustranove, a roditelj, usvojilac ili staralac su duni da #a o%aveste o prilikama koje
oteavaju primenu mere.
Zv!'&2e /ere
6o primene zavodski( vaspitni( mera dolazi u sluaju kada sud ustanovi da je za popravljanje maloletno#
uinioca krivino# dela neop(odno nuno da se preduzmu trajnije i intenzivnije mere vaspitanja ili leenja kao i
nje#ovo potpuno odvajanje iz dotada$nje sredine (lan 3/. stav 7. Z,@ <!). rivino pravo <epu%like !rpske
poznaje tri vrste zavodski( vaspitni( mera. 0o su -
.) upuivanje u vaspitnu ustanovu,
/) upuivanje u vaspitno3popravni dom i
3) upuivanje u pose%nu ustanovu za leenje i osposo%ljavanje.
U#"$%vnje " v&#%0n" "&0n!v"
5aspitna mera upuivanja u vaspitnu ustanovu se izrie maloletnim uiniocima krivini( dela koje je potre%no
izdvojiti iz sredine u kojoj ivi i o%ez%editi mu pomo i stalni nadzor struni( vaspitaa u ustanovi za
vaspitavanje maloletnika
0rajanje ove mere moe %iti odredjeno u konkretnom sluaju u rasponu od $est meseci do dve #odine s tim $to
se ovo trajanje ne odredjuje unapred odlukom or#ana koji izrie ovu vaspitnu meru ve o tome odluuje sud
naknadno zavisno od posti#nuti( rezultata u izvr$enju ove mere.
U#"$%vnje " v&#%0n!Z#!#rvn% '!/
,na se primenjuju prema maloletniku ko#a je neop(odno izdvojiti iz dotada$nje sredine i ako je potre%no prema njemu
primeniti pojaane mere i strune prorame prevaspitanja. 0e pojaane mere prevaspitanja zapravo ukazuju da se radi o
visokom stepenu vaspitne zapu$tenosti maloletnika pa se za otklanjanje ovakvo# stanja ne mo#u koristiti wxustanove
me$ovito# tipaxx. ,va se vrsta vaspitne mere izvr$ava u pose%nim vaspitno3popravnim domovima odnosno ako se radi o
malolentim enskim licima onda se izvr$ava u enskom odeljenju vaspitno3popravno# doma.
od izricanja ove vaspitne mere sud pose%no mora uzeti u o%zir sledee zakonom izriito na%rojane okolnosti- teinu i
prirodu izvr$eno# krivino# dela, okolnost da li je prema maloletniku ve izricana vaspitna mera i koja, kao i da li je
ve ranije kanjen maloletnikim zatvorom. ,va se mera moe izrei u trajanju od $est meseci do etiri #odine.
@edjutim sud pri odluivanju o izricanju ove mere ne odredjuje i njeno vreme trajanja ve o tome odluuje naknadno
tj.o%ustavlja je ili zamenjuje dru#om merom kada nadje da je ostvarena svr(a propisivanja i izricanja ove sankcije
U#"$%vnje " #!&e7n" "&0n!v" z )e;enje % !&#!&!7)jvnje

ona se izrie maloletnicima koji su izvr$ili krivino delo, a koji su ometeni u 1izikom ili psi(ikom razvoju
(#luvi, slepi, #luvonemi ili du$evno zaostali maloletnici 2 razne vrste invalidni( maloletnika) umesto vaspitne
mere upuivanja u vaspitno3popravnidom. ,metenost u 1izikom ili psi(ikom razvoju predstavlja razliite
sluajeve du$evne retardiranosti maloletnika koji se mani1estuje u zaostajanju inteli#encije (de%ili, im%ecili,
idioti) ili 1izike zaostalosti.
Za primenu ove mere od prvenstvene je vanosti stanje psi(o1iziko# zdravlja maloletnika koji iziskuje
speci1ian pro#ram koji se moe preduzeti smao u pose%nim, specijalnim ustanovama. Pored to#a ova vaspitna
mera ima i 1unkciju mere %ez%ednosti pa se njenom primenom praktino omo#uava uvanje i leenje ovakvi(
maloletni( uinilaca krivini( dela. ! o%zirom na ovaj razliiti karakter vaspitne mere postoje zakonom
predvidjene dve mo#unosti njeno# izvr$enja. 0o su izvr$enje u od#ovarajuim ustanovama socijalne za$tite, u
klasinim sluajevima odnosno u dejem odeljenju psi(ijatrijske %olnice kada ova vaspitna mera ima 1unkciju
mere %ez%ednosti.

I ova vaspitna mera je neodredjeno# trajanja. <adi se praktino o meri medicinsko# karaktera koja je
neodredjena u trajanju, ali ne moe da traje due od tri #odine s tim da se svaka tri meseca ispituje da li postoje
osnoci za o%ustavu mere ili njenu zamenu dru#om mesrom.
IZVRENJE KAZNE -ALOLETNI,KO. ZATVORA
@aloletniki zatvor predstavlja najstrou vrstu krivine sankcije koja se uop$te moe izrei prema maloletnim
uiniocima krivini( dela.
,vu vrstu krivine sankcije sud moe izrei ako su ispunjeni sledei uslovi (lan 89. Z,@ <!)-
.) da je uinilac krivino# dela stariji maloletnik, dakle da je u vreme izvr$enja krivino# dela imao navr$eni(
.6 #odina ivota , ali nije navr$io .? #odina,
/) da je maloletnik uinio takvo krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora tea od pet #odina,
a z%o# te$ki( posledica dela i visoko# stepena krivine od#ovornosti ne %i %ilo opravdano izrei vaspitnu meru i
3) da je stariji maloletnik u vreme izvr$enja krivino# dela %io uraunljiv i kriv (vin) , dakle krivino
od#ovoran.
Pored navedeni( zakonski( uslova za izricanje maloletniko# zatvora potre%no je i uverenje suda da u konkretnom
sluaju ne %i %ilo opravdano izrei vaspitnu meru. 0o znai da je maloletniki zatvor sankcija supsidijarno# karaktera
ija je primena uvek 1akultativna. Pri tome su zakonom predvidjeni uslovi za izricanje ove vrste sankcije odredjeni
kumulativno. @aloletniki zatvor se moe izrei u trajanju od jedne do deset #odina, ali je sud prilikom izricanja ove
sankcije duan da odredi i duinu nje#ovo# trajanja, uzimajui u o%zir sve olak$avajue i oteavajue okolnosti koje
dovode do individualizacije krivine sankcije maloletno# uinioca krivino# dela
IZVRENJE OSTALIH -ERA

ZNkon o izvr$enju krivini( sankcijN predvidja nain, postupak i uslove za izvr$enje krivini( sankcija prema
uiniocima krivini( dela koje su izreene od strane nadleno# krivino# suda. +o, zakon predvidja takodje i
izvr$enje dve mere koje stro#o 1ormalno #ledano nemaju karakter krivine sankcije. 0o su -
.) krivino procesna mera o#ranenja slo%ode kretanja lica u krivinom postupku radi o%ez%edjenja
nje#ovo# prisustva 2 pritvor i
/) li$enje slo%ode u prekr$ajnom postupku.
IZVRENJE -ERE PRITVORA
Pritvor nije krivina sankcija ve predstavlja speci1inu krivino procesnu radnju kojom se u krivinom postupku
okrivljeni li$ava slo%ode kretanja.
Pritvor se odredjuje re$enjem kada su ispunjeni razlozi za nje#ovo odredjivanje (l. .??3/97. ZP). Pritvor se tako
odredjuje ili produava prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su uinila krivino delo i samo ako seista
svr(a ne moe ostvariti dru#om merom iz sledei( razlo#a (lan .?=. ZP) -
.) ako se lice krije ili postoje dru#e okolnosti koje ukazuju na opasnost od %ekstva,
/) ako postoji osnovana %ojazan da e uni$titi , sakriti, izmeniti ili 1alsi1ikovati dokaze ili tra#ove vane za
krivini postupak ili ako naroite (oso%ite) okolnosti ukazuju da e ometati krivini postupak uticajem na svedoke,
sauesnike ili prikrivae,
3) ako naroite (oso%ite) okolnosti opravdavaju %ojazan da e ponoviti krivino delo ili da e dovr$iti
poku$ano krivino delo ili da e uiniti krivino delo kojim preti, a za takva krivian dela se moe izrei kazna zatvora
tri #odine ili tea kazna i
7) u vanrednim okolnostima ako se radi o krivinom delu za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od
deset #odina ili tea kazna, a koje je pose%no te$ko s o%zirom na nain izvr$enja ili posledice krivino# dela ako %i
pu$tanje na slo%odu rezultiralo stvarnom pretnjom naru$avanja javno# reda.
Pravilo je da pritvor odredjuje re$enjem sud, a na predlo# tuioca, a nakon saslu$anja osumnjieno#, odnosno
optueno#
P!&0"#2 %zvrenj #r%0v!r
@era pritvora se u smislu lana .49. ZI! prema re$enju nadleno# suda izvr$ava u pose%nom odeljenju ustanove 2
pritvorskoj jedinici po osred%ama ovo# zakona koej se odnose na izvr$enje izreene kazne zatvora. " svakom sluaju
pritvorske jedinice su zatvoreno# tipa. +a za(tev tuioca i ako je to u interesu pravde, pritvorenom licu se od strane
suda moe narediti o#ranienje odre&eni( prava.
" pritvorsku jedinicu se moe primiti smao lice prema kome je nadleni sud odredio pritvor (lan .4/. ZI!).
Zakonom uredjeni poloaj pritvoreno# lica je u svemu identian sa poloajem zatvoreno# lica uz speci1inosti koje
proizilaze iz dva razliita krivino pravna statusa ovi( lica . +aime, zatvoreno lice je ono za koje je pravosnanom
presudom nadleno# suda utvrdjeno da je izvr$ilo krivin odelo koje mu je optunim aktom tuioca stavljeno na teret i
da je krivino od#ovorno za izvr$enje isto#. +o, kod privora jo$ uvek postoji lice za koje se samo tvrdi da postoji
osnovana sumnja (ali nedokazana) da je izvr$ilo krivino delo i ko#a krasi pretpostavka nevinosti. 0o znai da se
zakonom daje #arancija pritvorenom licu da je u potpunosti u svojim pravima, o%avezama, od#ovornostima u svom
pravnom poloaju u zavodu u potpunosti izjednaen sa osudjenim licima. 0o sa dru#e strane predstavlja o#ranienje za
zavodsku slu%u da prema pritvorenim licima preduzima %ilo kakve dru#e mere i postupanja koja nisu odredjena
zakonom, podzakonskim aktima ili koja su protivna ulozi i cilju instituta pritvora kao speci1ine krivino3procesne
mere i radnje.
Pritvoreno lice se otpu$ta iz zavoda u dve situacije (lan .4=. ZI!). 0o su-
.) kada nadleni or#an donese re$enje o ukidanju pritvora jer vi$e ne postoje ili su prestali razlozi za
nje#ovo postojanje. Posle to# re$enja, donosi se od strane suda pred kojim se vodi krivini postupak i nalo# za pu$tanje
iz pritvora. 0o znai da za otpu$tanje pritvoreno# nije dovoljno samo dono$enje re$enja o ukidanju pritvora ve i
postojanje nalo#a suda za preduzimanje ove delatnosti i
/) kada istekne vreme za koje je pritvor odredjen.
@oe se desiti da pritvoreno lice za vreme trajanja pritvora umre. 0o je takodje razlo# ili osnov za prestanak trajanja
ove procesne mere i radnje. " sluaju smrti pritvoreno# lica zavod %ez odla#anja o%ave$ava lanove nje#ove ue
porodice. , smrti pritvoreno# lica se takodje o%ave$tavaju i nadleni or#ani - .) ministarstvo pravde , / ) krivino
odeljenje suda pred kojim se vodi krivini postupak jer smrt pritvoreno# lica predstavlja osnov za o%ustavu postupka
%ez o%zira u kojoj 1azi vodjenja prvostepeno# postupka se on nalazio i 3) matiar koji podatke o smrti pritvoreno#
unosi u matinu knji#u umrli(.
IZVRENJE LIENJA SLO?ODE U PREKRAJNO- POSTUPKU
Zakon o prekr$ajima <epu%like !rpske iz /996. #odine u sistemu sankcija koje se primenjuju prema uiniocima
prekr$aja u smislu kr$enja javno# poretka ili propisa o ekonomskom i 1iansijskom poslovanju koji su utvr&eni zakonom
ili dru#im propisom predvi&a vi&e vrsta prekr$ajni( sankcija kao mera dru$tvene reakcije. 0o su -
.. novana kazna,
/. ukor,
3. uslovna osuda i
7. za$titne mere.
+o, u Zakonu o prekr$ajima je pored navedeni( sankcija, predvi&ena jo$ jedna mo#unost oduzimanja ili o#ranienja
slo%ode uiniocu prekr$aja u lanu 4. Zakon ovaj posjam naziva - wxli$enje slo%ode u prekr$ajnom postupkuxx.
Prema ovom zakonskom re$enju policijski slu%enik ili dru#o ovla$eno slu%eno lice moe da li$i slo%ode lice koje je
osumnjieno za prekr$aj. " tom sluaju je duno da #a odma(, a najkasnije u roku od ./ asova izvede pred sud kako %i
se o%ez%edilo nje#ovo prisustvo pred sudom pod sledeim zakonom propisanim alternativno postavljenim uslovima -
.. kada lice od%ija ili nije u mo#unosti da otkrije svoj identitet,
/. kada lice nije nastanjeno na teritorji )osne i *erce#ovine ili privremeno %oravi u inostranstvu, a postoji
sumnja da moe po%ei kako %i iz%e#ao od#ovornost za prekr$aj ili
3. kada postoji opasnost da e lice nastaviti sa vr$enjem prekr$aja ili da e ponovo uiniti istovrsni prekr$aj
(specijalni povrat).
" ovom sluaju sud je duan da ispita okrivljeno# odma(, a najkasnije u roku od ./ asova. :i$enje slo%ode se
odre&uje ako se i ova svr(a ne moe ostvariti primenom neke dru#e od zakonom predvi&eni( mera. 6akle, to je
poslednje sredstvo. Prilikom li$enja slo%ode mora se voditi rauna o starosti i dru#im linim svojstvima okrivljeno# lica
tako da duina trajanja li$enja slo%ode od#ovara okolnostima konkretno# sluaja
:i$enje slo%ode koje je odre&eno u prekr$ajnom postupku iz zakonom predvi&eni( razlo#a se izvr$ava na isti nain i po
postupku koji odre&uje Zakon o izvr$enju krivini( sankcija za izvr$enje kazne zatvora kao krivine sankcije
:i$enje slo%ode koje je odre&eno u prekr$ajnom postupku izvr$ava se u pose%nom odeljenju ustanove i u odvojenim
prostorijama za %oravak od ostali( osu&eni( lica.