Osetljivost Yagi antenna u praksi

Dragoslav Dobrii, YU1AW

ddobricic@gmail.com


Uvod
Sve prethodne simulacije Yagi antena u vlanim uslovima koje su opisane u mojim
prethodnim lancima [1, 2 i 3] provedene su sa ekvivalentnom vodenom penom koja
se nataloila na elementima antene debljine 0.5 mm i sa ekvivalentnom relativnom
dielektrinom konstantom Er=8.
Uprkos mojim namerama da to je mogue preciznije odredim debljinu vodene pene
paljivim vizuelnim pregledom, pokazalo se da je ona prevelika.
Praktina merenja su pokazala da je stvarno pomeranje karakteristika antene po
frekvenciji izmeu 200 i 450 kHz na 2m opsegu, to odgovara debljini vodne pene koja je
oko pet puta manja od mojih pretpostavki!
Razmiljanje o toj razlici isprovociralo me je da mnogo paljivije ispitam kako se voda
sakuplja na elementima antene. Lupa sa velikim uveanjem mi je pomogla da vidim da
na gornjoj i obe bone strane elementa gotovo da uopte nema vode, zato to je otekla niz
bone strane. Jedini deblji sloj vodenog filma se formirao sa donje strane, tj. ispod
elementa. Debljina ovog sloja je ograniena odnosom sile adhezije i gravitacije i to je
praktino jedina relevantna koliina vode koja utie na rad antene.
Praktina merenja SWR-a mokre antene i komparativne simulacije su pokazale da je
ekvivalentna debljina vodene
pene koja utie na
performanse antene izmeu
0.07 i 0.15 mm zavisno od
dizajna i prenika elemenata
antene.
Sa tom debljinom vodene
pene na elementima sve
simulacije su se vrlo dobro
slagale sa praktinim
merenjima SWR-a mokrih
antena u granicama mogue
tanosti merenja za date
uslove.
Srednja vrednost debljine
vodene pene od 0.1 mm i sa
ekvivalentnom relativnom
dielektrinom konstantom
Er=8 pokazala se kao
prihvatljiva za simulacije
veine antena u realnim uslovima vlanog vremena. Jedini izuzetak od ovoga je led na
elementima koji se za vreme hladnih dana formira kada se kia ili vlaga lede. Takvi
vremenski uslovi daju mogunost akumulacije mnogo vee koliine leda na svim
povrinama elemenata antene.

Duina nosaa i srednje pojaanje za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih
autora


Srednji Q-faktor za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih autora

Rezultati simulacije antene sa debljinom vodene pene od 0.1 mm
Nove simulacije antena sa novom utvrenom debljinom vodene pene uzele su mi
prilino vremena i truda.
Sve antene koje su ve ranije bile simulirane, ponovo su simulirane sa novom debljinom
vodene pene. Rezultati su usrednjeni u celom 2 m opsegu od 144 do 146 MHz i sortirani
na slian nain kao u mom prethodnom lanku [2], da bi bili laki za poreenje.
Poto je duina nosaa Yagi antene verovatno najzgodnija da se uzme kao referentni
parametar prema kome sve antene mogu da se porede, odluio sam da opet sortiram
antene prema njihovoj duini nosaa u rastuem nizu.
Ovo mi je dalo sistematizovan i sreen skup rezultata a time i bolji uvid u performanse
antena prilikom njihovog meusobnog poreenja sa susednim i svim ostalim antenama u
nizu, kao i rezultatima prethodne simulacije sa debljinom vodene pene od 0.5 mm.
Ovaj naporan i monoton posao na kraju mi je priinio zadovoljstvo kada se pokazalo da
su se sve moje poetne pretpostavke o osetljivosti Yagi antena, koje sam najavio u mojim
lancima o Q faktoru Yagi antena [1, 2 i 3], i moguem testiranju osetljivosti antena
preko njihovog ponaanja u vlanim uslovima, potvrdile kao potpuno ispravne.


Srednji SWR za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih autora


Duina nosaa i srednje pojaanje po (talasnoj) duini nosaa antene za suve i vlane
(0.1 mm) Yagi antene razliitih autora
Analiza rezultata
Poto pojaanje optimalno dizajniranih Yagi antena treba da raste za 2.3 dB sa svakim
dupliranjem duine antene, prema radovima DL6WU od pre trideset godina, povukao
sam ponovo crne linije na dijagramu za srednje vrednosti pojaanja i duinu nosaa
antene radi lakeg poreenja.
To praktino znai da su loe antene daleko ispod te linije a antene sa izuzetno velikim
pojaanjem daleko iznad te linije.
Neke vrednosti za pojaanje, Q faktor i SWR mogu izgledati udno, ali ne treba
zaboraviti da su to srednje vrednosti za ceo opseg od 144-146 MHz!
Ako je vrednost za SWR neke antene suvie visoka to obino znai da ta antena ima
visok Q faktor i vrlo uzan radni opseg i da je njen SWR na gornjem delu opsega vrlo
visok.
Sa tom antenom moete imati dobar SWR na poetku, a vrlo esto i daleko ispod opsega.
Moe se koristiti za EME i DX rad ali visok SWR moe spreavati rad na gornjem delu
opsega gde su frekvencije za FM, satelitski i rad u vanrednim uslovima.


Duina nosaa i srednje pojaanje za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih
autora sloene prema pojaanju vlanih antena u rastuem nizu

Ve na prvi pogled je oigledno, na osnovu datih dijagrama, da uopte nema nikakvih
izuzetnih antena sa izuzetno visokim pojaanjem!
To je ponovo potvrdilo moje pretpostavke iznete u jednom od mojih prethodnih lanaka
[2] o tridesetogodinjem orsokaku u pokuajima znaajnijeg poboljanja Yagi antena.
Sve antene su vrlo blizu srednje linije pojaanja! Male razlike koje postoje su obino
zbog razlika u duinama antena.
Nema niega od spektakularnih performansi koje su toliko reklamirane od strane autora i
proizvoaa Yagi antena!
Testirane antene imaju vrlo slino pojaanje bez obzira na to da li su suve ili imaju 0.1
mm vodene pene na svojim elementima to se jasno vidi sa dijagrama. Istovremeno te
antene mogu imati ekstremno razliite vrednosti Q faktora. Oigledno je da se antene
slinih duina mnogo vie razlikuju po vrednosti Q faktora nago pojaanja!
Velika razlika u pojaanju izmeu suvih i vlanih antena za pojedine antene, koja se
pokazala u mojim prethodnim simulacijama sa 0.5 mm vodene pene, u ovoj simulaciji
potpuno je nestala!
Da li to znai da su sve antene, pored skoro podjednakog pojaanja za istu duinu, i
podjednako dobre, i da sve imaju podjednaku osetljivost na spoljanje uticaje?
Svakako da ne!
Razlike samo nisu vidljive, jer se pokazalo da sve antene imaju dovoljnu marginu prema
taki gde poinje nagli pad pojaanja antene, i pod uslovima vlanog vremena sa 0.1 mm
nataloene vodene pene na elementima, ne dostiu tu taku pa pojaanje ostaje manje
vie nepromenjeno.
U mom prethodnom testu sa pet puta veom debljinom akumulisane vode na elementima
samo neke, a ne sve, antene su dostigle tu taku i njihovo pojaanje je drastino palo.
Pokazalo se da je taj test sa pet puta veom debljinom vode na elementima nego to je u
praksi uobiajeno, za osetljivost antena bio vrlo slian testu visokonaponskih
kondenzatora na probojni napon. Kada hoemo da znamo koji je kondenzator dobar i koji
moe sigurno da izdri visoke radne napone mi ga testiramo sa viim naponom od
nominalnog radnog napona.
Vrlo slian metod testiranja se koristi pri proveri elemenata i ureaja koji treba da rade u
uslovima ekstremnih temperatura ambijenta. Svi poluprovodnici koji se ugrauju u vojne
i satelitske ureaje moraju proi test rada pri vrlo ekstremnim temperaturama, kako bi se
proverile njihove stabilne performanse i mala osetljivost na te radne uslove iako
najverovatnije nikada nee raditi pri tako ekstremnim temperaturama.
Na slian nain smo testirali antene sa veom debljinom vode na elementima od one
uobiajene pri vlanom vremenu, proverili njihovu stabilnost performansi i potvrdili
koliko su stvarno daleko od drastine degradacije performansi.
Sve antene koje nisu promenile svoje performanse pod tim tekim uslovima su sigurno
manje osetljive i imaju daleko veu sigurnosnu marginu u odnosu na ozbiljnu degradaciju
performansi, nego one antene koje su znaajno promenile svoje performanse.
Kao to se oekivalo, neke antene imaju neznatno vee pojaanje kada su vlane nego
kada su suve zbog pomeranja karakteristike pojaanja na nie po frekvenciji usled vlage i
zbog toga antena dostigne taku apsolutnog maksimuma na karakteristici pojaanja.
Ovo je svakako samo za male vrednosti debljine vode na elementima zato to se takva
antena upravo nalazi pred samim naglim padom pojaanja i sa malo veom debljinom
vode na elementima njeno pojaanje bi naglo palo. To zavisi od oblika i irine
karakteristike pojaanja antene u zavisnosti od frekvencije.
Voda na elementima utie na promenu brzine prostiranja RF, slino kao kod koaksijalnih
kablova ispunjenih plastinom masom kao dielektrikom. Vrednost brzine prostiranja, tj.
faktora skraenja pokazuje koliki je efekat na brzinu prostiranja. Smanjena brzina
prostiranja ne elementima antene ini ih elektrino duim i na projektovanoj radnoj
frekvenciji antene se ponaaju kao da rade na neto vioj frekvenciji.
Poveanje debljine vode na elementima pomera performanse antene na nie po
frekvenciji to je ekvivalentno poveanju radne frekvencije antene.
Kako e antena da se ponaa u vlanim vremenskim uslovima zavisi od toga kakve su
performanse antene na frekvencijama koje su neposredno iznad radnog opsega antene.
Koliko e performanse antene da se pomere na nie po frekvenciji zavisi od njenog
dizajna, debljine elemenata i debljine vode na njima, kao i od ostalih uticaja okoline na
antenu.


Srednji SWR za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih autora sloene prema
SWR vlanih antena u opadajuem nizu


Srednji SWR za suve i vlane (0.5 mm) Yagi antene razliitih autora sloene prema
SWR vlanih antena u opadajuem nizu

Srednji Q faktor za suve i vlane (0.1 mm) Yagi antene razliitih autora sloene prema
Q faktoru vlanih antena (osetljivosti) u opadajuem nizu


Srednji Q faktor za suve i vlane (0.5 mm) Yagi antene razliitih autora sloene prema
Q faktoru vlanih antena (osetljivosti) u opadajuem nizu
Gde moemo videti koliko je neka antena osetljiva kada to nije uvek vidljivo u
degradaciji pojaanja pri vlanom vremenu?

Q faktor vlane antene - mera osetljivosti antene
Kao to sam ukazao u mom prethodnom lanku [4], postoji veliki broj antena sa gotovo
identinim pojaanjem ali sa veoma razliitim Q faktorom.
Pre nego to se pogleda Q faktor testirane antene ne vidi se nikakva razlika kada je ona
suva i kada je vlana. U oba sluaja ona ima slino pojaanje do u nekoliko desetih
delova dB, i naizgled nema naina da se vidi kako se ona ponaa u uslovima realnog
okruenja i kako da je uporedimo sa ostalim slinim antenama u istom okruenju.
Q faktor antene kao mera osetljivosti antene je oigledan isto tako kao to je oigledan za
svaku drugu rezonantnu strukturu.
Ali problem sa antenama je kako izmeriti njihov Q faktor. To je prilino teak zadatak.
Ideja sa simulacijom antene u celom njenom radnom opsegu i izraunavanje njenog Q
faktora iz vrednosti njene ulazne impedanse prilino je obeavala.
Ali je tek upotreba vode na elementima antene kao remetilakog faktora za testiranje
osetljivosti antene bila karika koja je nedostajala.
Antene sa vrlo slinim pojaanjem mogu imati ekstremno razliite Q faktore! Zapravo
antene slinih duina se mnogo vie razlikuju po veliini Q faktora nego pojaanja!
Q faktor antene pokazuje njenu tendenciju ili podlonost ka promenama performansi pod
nekim spoljanjim uticajem. Ako nema spoljanjih uticaja nema ni realizacije te
tendencije ka promenama performansi. Antene su obino simulirane i optimizirane u
idealizovanim uslovima beskonanog slobodnog prostora bez ikakvog spoljanjeg uticaja
na antenu, tako da je Q faktor simulirane suve antene, u idealizovanim uslovima
beskonanog praznog prostora, samo jedna karakteristika antene i postoji samo
potencijalna mogunost za promenu performansi antene pod nekim spoljanjim uticajem.
Ovo je jedino mogue u simulacijama i optimizacijama antena u idealizovanom
okruenju u uslovima slobodnog prostora bez ikakvog realnog spoljanjeg uticaja na
antenu.
Pri realnim runim optimizacijama metodom promene dimenzija i merenjima na realnoj
anteni u realnom okruenju ovo nije mogue jer Q faktor suve antene i njeno realno
okruenje uvek utiu na performanse antene tokom njene optimizacije.
Samo u isto virtuelnim optimizacijama u idealizovanom okruenju koje ne utie na
antenu, Q faktor antene nikada nema uticaja na performanse antene i nikada ih ne menja!
irina radnog opsega antene je jedino to on u tim uslovima odreuje.
Samo u realnim runim optimizacijama Q faktor antene i realno okruenje stalno
dejstvuju. Oni uvek i neprestano menjaju performanse antene.
Sada postaje oigledno zato su kompjuterski simulirane i optimizirane antene obino
kritinije i osetljivije od antena koje su runo optimizirane u praktinim uslovima.
Runo optimizirane antene su ve optimizirane sa mnogim spoljanjim uticajima koji su
dejstvovali pri optimizaciji u realnom okruenju. Za njih je simulacija u vlanim
uslovima vrlo slina uslovima pod kojima su one optimizirane.
Ali za devianske antene koje su kompjuterski optimizirane samo pod idealizovanim
uslovima slobodnog prostora, bez ikakvog realnog uticaja te okoline na antenu,
simulacija pod vlanim vremenskim uslovima je teak test!
To je najvaniji razlog zato je bilo neophodno simulirati antenu u neidealizovanim
uslovima okruenja i omoguiti da Q faktor menja njene performanse i pokae njenu
osetljivost! To je razlog zbog koga sam odluio da simuliram antene u vlanim uslovima
i na osnovu njihovog ponaanja odredim njihovu osetljivost!
Kada antena postane vlana, zbog velike relativne dielektrine konstante vode na njenim
elementima, antena stvarno menja svoje elektrine karakteristike i prema tome menja
performanse. Ta promena elektrinih karakteristika i performansi takodje menja i
vrednost Q faktora antene koji je u tesnoj vezi sa osnovnim principima funkcionisanja
antene.
Sve promene funkcionisanja antene zbog vlage ili bilo kog drugog spoljanjeg uticaja
reflektuju se u promeni vrednosti Q faktora antene. Ovaj promenjeni Q faktor je i dalje
mera tendencije ili podlonosti ka novim promenama performansi pod nekim novim
uticajem okoline antene.
Moemo rei da je Q faktor vlane antene, ili antene koja na bilo koji drugi nain trpi
uticaj realnog okruenja, vrlo dobar indikator podlonosti antene ka promenama
performansi usled tih uticaja. Upravo zbog toga moemo uzeti Q faktor vlane antene kao
meru osetljivosti antene na uticaje okoline u praksi ako je uporedimo sa drugim antenama
pod istim uslovima.
Naravno, umesto vlage moemo da koristimo mnoge druge naine da bismo simulirali
uticaje okoline na antenu. Velika blizina drugih rezonantnih i nerezonantnih antena,
masivni reetkasti stubovi i druge nosee konstrukcije i strukture, itd. mogu nam takodje
pruiti mogunost da izraunamo Q faktor i na osnovu dobijenih rezultata i poreenja sa
rezultatima drugih slinih antena u istim uslovima okoline odredimo njenu osetljivost na
spoljanje uticaje.
Na prikazanim dijagramima moemo videti sve simulirane antene poreane po vrednosti
Q faktora i SWR-a za vlane antene u opadajuem nizu. Date su obe simulacije, jedna sa
debljinom vodene pene od 0.5 mm i druga sa debljinom od 0.1 mm.
Dijagrami sa Q faktorom za vlane antene sortiranih u opadajuem nizu razdvojili su sve
antene na one osetljivije koje se nalaze na levoj strani dijagrama i na one tolerantnije koje
se nalaze na desnoj strani dijagrama.
Kao to se moe videti na oba dijagrama veina antena nije mnogo promenila svoju
poziciju. To je bilo oekivano jer pozicije antena u oba testa pokazuju osetljivosti antena
koje ne zavise od debljine vode na elementima nego od njihovog dizajna i konstrukcije!
Apsolutna degradacija performansi odreene antene zavisi i od debljine vode na
elementima i od Q faktora antene. Kada je debljina vode ista za sve testirane antene onda
relativna degradacija performansi u odnosu na druge sline antene zavisi samo od Q
faktora antene koji je mera njene osetljivosti! Prema tome osetljivost antene je relativna
vrednost (veliina) koja pokazuje relativan odnos performansi slinih antena pod istim
uslovima, tj. pri istoj debljini vode na elementima i prema tome ne zavisi od same
debljine vode!
Male promene u poziciji nekih antena u ova dva testa pokazuju da su neka ponaanja
antena ostala skrivena u uslovima testiranja sa manjom debljinom vode na elementima.

Zakljuak
Iz svega to je prezentirano u ovoj seriji lanaka [1, 2, 3, 4, 5 i 6] moemo zakljuiti
sledee:
1. Nema nikakvih novih, izuzetnih antena sa izuzetno velikim pojaanjem koje bi
mogle da naprave znaajan prodor u pogledu poboljanja performansi Yagi
antena. Sve antene, i one stare trideset godina i ove novo-dizajnirane imaju vrlo
slino pojaanje i ono se za antene sa istom duinom nosaa razlikuje jedva oko
0.5 dB. To neznatno poboljanje obino je plaeno rtvovanjem neke druge
osobine antene, najee Q faktora, tj. osetljivosti, zato to to nije odmah
primetno u idealizovanim simulacijama i ne moe se direktno izmeriti.
Prezentirani dijagrami jasno i nedvosmisleno potvruju tanost ove ranije
navedene tvrdnje. Kao to se moe videti na dijagramima nema dve ili vie antena
sa istom duinom nosaa a da im se pojaanje razlikuje za vie od oko 0.5 dB i da
to nije plaeno viim Q faktorom. Ovo jasno potvruje da je poboljanje Yagi
antena tridesetogodinji orsokak!
2. Osetljivost antene je proporcionalno Q faktoru antene koja se nalazi u realnom
okruenju sa realnim uticajima i pokazuje degradaciju performansi u odnosu na
druge antene u istim uslovima uticaja okruenja. Korienjem vlage kao uticaja
okruenja na antene da bi se isprovocirala dejstva na njihove performanse, i
poreenjem tih efekata da bi se odredila njihova osetljivost, moe se potvrditi
tanost ove tvrdnje. Ovo je samo jedan od mnogo drugih naina da se prouzrokuju
efekti usled nekog dejstva okruenja na antene i da se simuliraju reakcije antene
na ta dejstva. Degradacija performansi samo nekih, a ne svih antena jasno
pokazuje da postoji velika razlika meu njima u ponaanju pod istim uslovima
realnog okruenja! Ovo jasno ukazuje na razliitu osetljivost testiranih antena na
uticaje okruenja. Izvanredno slaganje i povezanost veliine degradacije
performansi i vrednosti Q faktora antene je jasno vidljivo sa prezentiranih
dijagrama. Simulacija sa pet puta veom debljinom vodene pene na elementima je
dala slian redosled antena ali sa mnogo vie naglaenim vrednostima rezultata
nego simulacija sa mnogo realnijom vrednou debljine vode od 0.1 mm. Ovi
naglaeni rezultati su otkrili i neka ponaanja antena koja su ostala skrivena pri
simulacijama sa 0.1 mm debljine vodene pene na elementima. Sa vrlo malim
debljinama vode, ili za suve antene u idealizovanom okruenju praznog prostora,
nije mogue dobiti razliku u performansama da bi se jasno odvojile osetljive od
tolerantnih antena, zbog odsustva dejstva okruenja i Q faktora na performanse
antene. Ovo je analogno svakom drugom testu kvaliteta koji se provodi u mnogo
teim uslovima od normalnih radnih uslova kako bi se proverila i utvrdila sigurna
margina do take u kojoj poinje nagli pad performansi. Kao to je i oekivano:
osetljivije antene su ostale osetljivije a tolerantnije su ostale tolerantnije u
oba testa!
3. Kompjuterska optimizacija antena obino daje vrlo uskopojasan, osetljiv i kritian
dizajn ukoliko dizajner ne preduzme mere da izbegne upadanje u ovu zamku.
Kompjuterski proces optimizacije daje rezultate koji su jedinstven skup dimenzija
Yagi antene koji najbolje zadovoljava optimizacione ciljeve, ali ne optimizira
performanse antene u irem opsegu statistike raspodele dimenzija antene i raznih
uticaja sredine. Nedostatak statistike ili proizvodne optimizacije (najvee
ponovljivosti) u dananjim popularnim programima za simulacije i optimizacije
antena jo vie naglaava taj problem. Kao rezultat obino dobijemo uskopojasniji
i kritiniji specifini dizajn.
4. rtvovanje osetljivosti ili bilo koje druge karakteristike antene da bi se poboljala
temperatura uma antene na VHF nema nikakvog opravdanja zbog visoke umne
temperature neba na VHF frekvencijama. Ovo je jasno pokazano u mom lanku
[6] gde je na osnovu prezentiranih prorauna i dijagrama oigledno da poveanje
odnosa signala i uma S/N za antene istih duina nosaa (i pojaanja) ali sa
niom temperaturom uma ne daje na VHF nita vie od marginalnog
poveanja S/N, i to je tako ak i ako je lokacija antene vrlo niskoumna! ak i za
2m EME rad ova nia temperatura antene ne daje neku veliku razliku u S/N ak i
kada se antena nalazi u ruralnom i tihom okruenju u pogledu uma! Moe se rei
da na VHF opsezima nema niskoumnih antena zbog nemogunosti realizacije
prijema niskog nivoa uma usled visokog uma neba i zemlje na tim
frekvencijama. Ovo je jasno vidljivo sa mapa raspodele uma neba koje su
prezentirane u lanku. Jednostavnim proraunom povrine neba koju uobiajena
irina glavnog snopa antene zahvata moe se pokazati da je srednja temperatura
neba koju antena vidi obino mnogo via od temperature uma zemlje. Prema
tome antena koja je elevirana obino nema niu umnu temperaturu nego antena
koja nije elevirana! U uslovima kada su temperature uma neba i zemlje vrlo
bliske, dijagram zraenja (i prijema) antene ne utie mnogo na temperaturu
uma antene, zato to je temperatura uma antene mnogo vie karakteristika
okruenja nego same antene. Uzimanje apsolutnog minimuma uma neba (koji
se moe dobiti samo sa jednog vrlo malog dela neba) kao srednjeg uma neba koji
e antena videti uvek kada je okrenuta bilo gde i gleda u bilo koji sluajno
izabrani deo neba, daje samo iluziju da emo dobiti manje uee uma u
prijemnom S/N i time popraviti prijemne performanse. Niskoumne antene
imaju svoj pun smisao samo na frekvencijama gde je srednja umna temperatura
neba mnogo nia od umne temperature zemlje. Na primer na opsegu od 23 cm
umna temperatura neba iznosi samo nekoliko procenata temperature uma zemlje
i tamo niskoumna antena moe da prui svoj pun doprinos poboljanju odnosa
signala i uma!


Reference
1. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Design Sensitivity, antenneX,
October 2008. Issue No. 138.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/yagi_design_sens.pdf

2. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Improvement
Thirty-Year Old Dead End?, antenneX, September 2008. Issue No. 137.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/yagi_old.pdf
Prevedeno na srpski:
Poboljanje Yagi antene-tridesetogodinji orsokak?
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Poboljsanje%20Yagi%20Antene-
tridesetogodisnji%20corsokak.pdf

3. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Performances of Wet Yagi Antennas, antenneX,
August 2008, issue No. 136.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/wetantenas.pdf

4. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Q factor, antenneX,
July 2008, issue No. 135.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/yagi_q_factor.pdf

5. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Wet Antennas, antenneX,
June 2008. issue No. 134.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/wet_ant.pdf

6. Dragoslav Dobrii, YU1AW, VHF Antenna Noise Temperature, antenneX,
April 2008. issue No. 132.
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/vhfnoisetemp.pdf
Prevedeno na srpski:
umna temperatura VHF antena
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/sum_temp_vhf_ant.pdf