7.

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

7.1. PROCENTNI RAUN
Korienje procentnog rauna je u dananje vreme svakodnevna o-
vekova potreba. Naalost, nivo poznavanja ovog rauna je katastrofalno
nizak, pa ak i kod osoba koje se po prirodi svojih delatnosti svakodnev-
no susreu sa njim. Zbog toga se nadam da e ovo poglavlje pomoi ita-
ocima ovog udbenika da jednostavno i uspeno savladaju pravila pro-
centnog rauna.
Procentni raun, u osnovi, predstavlja naine odreivanja zavisnosti
sledeih veliina: glavnice, procentne stope i procentnog prinosa.
Glavnica je veliina koja slui kao osnovica za koju se izraunavaju pove-
anja ili smanjenja za zadatu procentnu stopu, odnosno za zadati procenat. Naj-
ee se obeleava sa G.
Procentna stopa predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica sma-
njuje ili poveava glavnica za svakih 100 jedinica te glavnice. Najee se obelea-
va sa p. Procentna stopa se moe izraavati i u procentualnom i u decimalnom
zapisu. Veza izmeu decimalnog i procentualnog zapisa procentne stope p je:
Naprimer, procentualnom zapisu 64% odgovara decimalni zapis
0,64, procentualnom zapisu 168% odgovara decimalni zapis 1,68, procen-
tualnom zapisu 0,38% odgovara decimalni zapis 0,0038, odnosno decimal-
nom zapisu 0,28 odgovara procentualni zapis 28%, decimalnom zapisu
125 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
2,45 odgovara procentualni 245%, decimalnom zapisu 0,0042 odgovara
procentualni zapis 0,42% i slino. Oigledno je da se prelazak sa jednog na
drugi zapis ostvaruje obinim deljenjem, ili mnoenjem sa brojem 100.
VANO: U daljem izlaganju, pod procentnom stopom p podrazumeva-
emo njen decimalni zapis, a pod procentnom stopom p% podrazumevaemo
njen procentualni zapis.
Procentni prinos predstavlja broj koji pokazuje koliko iznosi p% od neke
glavnice G, odnosno, predstavlja iznos koji pokazuje za koliko se ukupno povea-
la ili smanjila glavnica G prilikom njenog poveanja ili smanjenja za procentnu
stopu p. Najee se obeleava sa P.
Odnos izmeu ove tri veliine odreuje sledea teorema, koju nee-
mo dokazivati.
Teorema 7.1.1. (veza izmeu glavnice G, procentne stope p, i procent-
nog prinosa P)
Ako su date veliine G (glavnica), p(procentna stopa) i P (procentualni
prinos), onda za njih vai:
P=G p.
Naravno, iz ove relacije vrlo jednostavno zakljuujemo da je:
Primer 7.1.1.1.
Ako je neka veliina porasla od vrednosti 320 na vrednost 384, odrediti:
a) koliki su procentni prinos i glavnica
b) koliki je procenat poveanja (odnosno za koju procentnu stopu je izvreno poveanje).
Reenje:
a) Prinos za koji se veliina poveala je, naravno, P=384-320=64, a glavnica je poet-
na vrednost veliine, odnosno G=320.
b) Imajui u vidu da je po Teoremi 7.1.1 P=Gp, zakljuujemo da je:
,
pa je poveanje izvreno za 0,2100%=20%.
2 , 0
320
64

G
P
p
. ,
G
P
p jest to
p
P
G
126 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Primer 7.1.1.2.
Koliko je
a) 38,5% od 264
b) 268% od 355
c) 0,62% od 2685
Reenje:
a) G=264, p=
P=Gp=2640,385=101,64
b) G=355, p=
P=Gp=3552,68=951,4
c) G=2685, p=
P=Gp=26850,0062=16,647.
U praksi se procentni raun najee koristi u smislu odreivanja
poveanja ili umanjenja nekih veliina za odreeni procenat, pri emu se
dobijaju nove vrednosti tih veliina. Relacije koje vae izmeu poetnih
vrednosti (glavnice), procentne stope, procentnog prinosa i novih (poveanih
ili umanjenih) vrednosti veliina koje se poveavaju ili umanjuju za odre-
eni procenat odreuju sledee teoreme, koje takoe neemo dokazivati.
Teorema 7.1.2. (veza izmeu poetne vrednosti neke veliine, nove
(poveane ili umanjene) vrednosti te veliine, procentnog prinosa i procent-
ne stope za koju je izvreno poveanje ili umanjenje poetne veliine)
Ako se poetna vrednost neke veliine (glavnica G) povea za procenat p,
onda procentni prinos usled ovog poveanja iznosi:
P=Gp,
a nova (poveana) vrednost te veliine (obeleimo je sa G
pov
) iznosi:
0062 , 0
100
62 , 0

68 , 2
100
268

385 , 0
100
5 , 38

127 Poslovna matematika

MTVU Lekcije
G
pov
=G+P=G+Gp=G(1+p).
Ako se poetna vrednost neke veliine (glavnica G) umanji za procenat p,
onda procentni prinos usled ovog umanjenja iznosi
P=Gp,
a nova (umanjena) vrednost te veliine (obeleimo je sa G
uma
) iznosi
G
uma
=G P=G Gp=G(1 p)
Primer 7.1.2.
Kolika je nova cena nekog proizvoda od 180 din, ako je:
a) ona poveana za 26%
b) ona umanjena za 26%
Reenje:
a)
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zakljuujemo da je nova cena robe:
G
pov
=G(1+p)=180(1+0,26)=1801,26=226,8 din.
b)
Na osnovu Teoreme 7.1.2, zakljuujemo da je nova cena robe:
G
uma
=G(1 p)=180(1 0,26)=1800,74=133,2 din.
Teorema 7.1.3. (vieetapna poveanja ili umanjenja neke veliine)
Ako se neka veliina (glavnica) G u toku nekog perioda vie puta povea-
va redom za procentne stope p
1
, p
2
, , p
n
, onda je nova poveana vrednost te ve-
liine G
pov
data sa:
G
pov
=G(1+p
1
)(1+p
2
)(1+p
n
)
Ako se neka veliina (glavnica) G u toku nekog perioda vie puta umanju-
je redom za procentne stope p
1
, p
2
, ,p
n
, onda je nova umanjena vrednost te veli-
ine G
uma
data sa
G
uma
=G(1 - p
1
)(1 - p
2
)(1 - p
n
).
26 , 0
100
26
p
26 , 0
100
26
p
128 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Primer 7.1.3.1.
Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda poveavana 5 puta, i to za 12%,
18%, 7%, 4% i 8%.
a) Kolika je nova cena proizvoda?
b) Za koliko je ukupno procenata izvreno poveanje osnovne cene?
Reenje:
a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:
G
pov
=451,121,181,071,041,08=71,47din
b) Kako je
G
pov
=451,121,181,071,041,08=451,588, odnosno kako je
1,121,181,071,041,08=1,588, zakljuujemo da je u toku ovog perioda poetna cena
ukupno poveana za 58,8%.
VANO: OBRATITI PANJU DA UKUPNO POVEANJE PROCENATA NIJE OBI-
AN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRAVANO POVEAVANJE OSNOVNE
CENE U ODREENIM PERIODIMA.
U naem primeru cena je poveavana pet puta: za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%,
a ukupno poveanje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% ve je
58,8%.
Primer 7.1.3.2.
Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda smanjivana 5 puta, i to za 12%,
18%, 7%, 4% i 8%.
a) Kolika je nova cena proizvoda?
b) Za koliko je ukupno procenata izvreno smanjenje osnovne cene?
Reenje:
a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:
G
uma
=45(1 0,12)(1 0,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08)=
= 450,880,820,930,960,92=26,67din.
b) Kako je
G
uma
=450,880,820,930,960,92=450,593, odnosno kako je
0,880,820,930,960,92=0,593=(1 0,407),
zakljuujemo da je u toku ovog perioda poetna cena ukupno umanjena za 40,7%.
129 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
VANO: OBRATITI PANJU DA UKUPNO UMANJENJE PROCENATA NIJE OBI-
AN ZBIR PROCENATA ZA KOJE JE IZVRAVANO UMANJENJE OSNOVNE
CENE U ODREENIM PERIODIMA.
U naem primeru cena je umanjena pet puta za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%, a
ukupno umanjenje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% ve je 40,7%.
Primer 7.1.3.3.
Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda menjana 5 puta, i to poveava-
na dva puta: za 12% i 18%, a zatim smanjivana tri puta: za 7%, 4% i 8%.
a) Kolika je nova cena proizvoda?
b) Da li se ovakvim postupkom poetna cena poveala ili smanjila, i za koliko je ukupno pro-
cenata izvreno to poveanje (ili smanjenje) osnovne cene?
Reenje:
a) Na osnovu teoreme 7.1.3, nova cena proizvoda iznosi:
G
novo
=45(1,12)(1,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08)=
=451,121,180,930,960,92=48,85 din.
b) Kako je
G
novo
=45(1,12)(1,18)(1 0,07)(1 0,04)(1 0,08), odnosno kako je
451,121,180,930,960,92=451,085, zakljuujemo da je ovakvim promenama cene
ona poveana za 8,5%.
7.2 KAMATNI RAUN
Kamatni raun je raun koji odreuje odnose koji se uspostavljaju
izmeu dunika i poverioca. Naime, dunik pozajmljuje odreeni novac
od poverioca na odreeno vreme i plaa odreenu novanu nadoknadu
poveriocu, kao naknadu za korienje pozajmljenog novca.
Suma koju dunik pozajmljuje od poverioca naziva se kapital ili
glavnica, i najee se oznaava sa K.
Iznos koji dunik godinje plaa za svakih 100 novanih jedinica po-
zajmljenog novca naziva se kamatna stopa ili interesna stopa. Kamatna (in-
teresna) stopa se (isto kao i procentna stopa) moe izraavati i u procentualnom
i u decimalnom zapisu. Veza izmeu decimalnog i procentualnog zapisa kamat-
ne stope p je ista kao i kod procentne stope, tj:
130 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Oigledno je da se prelazak sa jednog na drugi zapis ostvaruje obi-
nim deljenjem ili mnoenjem sa brojem 100.
VANO: U daljem izlaganju pod kamatnom (interesnom) stopom p
podrazumevaemo njen decimalni zapis, a pod kamatnom (interesnom) sto-
pom p% podrazumevaemo njen procentualni zapis.
Ukupna suma koju dunik isplauje poveriocu kao nadoknadu za
pozajmljeni novac na odreeno vreme, uz kamatnu stopu p, naziva se ka-
mata ili interes, i najee se obeleava sa I.
Vreme t za koje dunik koristi novac poverioca, i za koje se i rauna
kamata, moe se dati u godinama (t
g
), u mesecima (t
m
) i u danima (t
d
).
Ako je vreme za koje se rauna kamata dato u danima, onda se ono mo-
e raunati ili po kalendaru, uz pretpostavku da godina ima 360 ili 365
dana, to se obeleava sa (k,360) ili (k,365), ili uz pretpostavku da svaki
mesec ima 30 dana, a godina 360 ili 365 dana, to se obeleava sa (30,360)
ili (30,365).
Kamatna stopa p se moe vremenski menjati i moe biti razliita za
razliite iznose glavnice, to je predmet dogovora izmeu dunika i pove-
rioca.
Kamata se izraunava u nekim vremenskim intervalima, koji se od-
reuju dogovorom izmeu dunika i poverioca. Taj vremenski interval u
kome se izraunava kamata zove se obraunski period.
Kamata se moe raunati na istu osnovicu u svim obraunskim pe-
riodima i tada se takav raun naziva prosti kamatni raun, a moe se rau-
nati i tako to se osnovica, na koju se kamata rauna u datom obraun-
skom periodu, uveava za kamatu iz prethodnog obraunskog perioda i
tada se takav raun naziva sloeni kamatni raun.
7.2.1. Prosti kamatni raun
Prosti kamatni raun je raun koji odreuje zavisnosti izmeu kapi-
tala (glavnice) K, interesa (kamate) I, interesne (kamatne) stope p (koja je, da
podsetim, data na godinjem nivou) i vremena za koje se rauna kamata t, gde
se kamata obraunava uvek na istu osnovicu.
Ove zavisnosti odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati.
131 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Teorema 7.2.1. (osnovna teorema prostog kamatnog rauna)
Ako je dunik pozajmio glavnicu K od poverioca pod kamatnom (intere-
snom) stopom p (decimalni zapis), onda kamata (interes) I koju on mora da pla-
ti poveriocu posle vremena t datog u godinama (t=t
g
) iznosi:
I=Kpt
g
a njegov ukupni dug prema poveriocu posle vremena t datog u godinama
(t=t
g
) iznosi K+I, tj
K+I=K+ Kpt
g
=K(1+pt
g
)
Ako je vreme t dato u mesecima t
m
ili u danima t
d
( pod uslovima (k,360)
ili (k,365)) onda vai
pa je kamata I
a ukupni dug je naravno K+I
Primer 7.2.1.1.
Koliki je interes na 5600 din. sa 20% prostog interesa za vreme od:
a) 3 godine
b) 2 meseca
c) 15 dana (k,360) i (k,365)
d) 2 godine i 3 meseca
e) 2 godine, 3 meseca i 20 dana (30,360)
Reenje:
Imajui u vidu Teoremu 7.2.1, vai sledee:
K=5600 p=
a) t=t
g
=3, pa je: I=Kpt
g
=56000,23=3360 din.
2 , 0
100
20
100
%

p
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

+ +
365
) 365 , (
1
360
) 360 , (
1
12
1
k t p
K
k t p
K
t p
K I K
d d m
365
) 365 , (
360
) 360 , (
12
k t p K k t p K t p K
I
d d m

365
) 365 , (
360
) 360 , (
12
k t k t t
t
d d m
g

132 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
b) t=t
m
=2, pa je: I= din.
c) t=t
d
=15, pa je:
za (k,360) din.
za (k,365) din.
d) Vreme od 2 godine i 3 meseca moramo pretvoriti u mesece, odnosno:
t=t
m
=27, pa je:
I= din.
e) Vreme od 2 godine 3 meseca i 20 dana moramo pretvoriti u dane, pod uslovom
(30,360), tj.:
t=t
d
(30,360)=21230+330+20=830, pa je:
din.
Primer 7.2.1.2.
Dunik je poveriocu vratio dug, zajedno sa glavnicom 10400 dinara, uz kamatnu stopu od
15% za period od dve godine. Kolika je bila glavnica a kolika kamata?
Reenje:
Imamo da je p=0,15, t=t
g
=2, K+I=10400. Dakle,
I=Kpt
g
=80000,152=2400 din.
Znai, glavnica je bila 8000 din., a kamata 2400 din.
. 8000
3 , 1
10400
2 15 , 0 1
10400
1
) 1 ( din
pt
I K
K pt K Kpt K I K Kpt I
g
g g g

+

+
+
+ + +
22 , 2582
360
830 2 , 0 5600
360
) 360 , 30 (

d
Kpt
I
2520
12
27 2 , 0 5600
12

m
Kpt
03 , 46
365
15 2 , 0 5600
365



d
Kpt
I
67 , 46
360
15 2 , 0 5600
360



d
Kpt
I
67 , 186
12
2 2 , 0 5600
12

m
Kpt
133 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Primer 7.2.1.3.
Po odbijanju 8% kamate za 6 meseci, dunik je primio 10560 dinara. Koliki je dug, a koli-
ka kamata?
Reenje:
Imamo da je p=0,08, t=t
m
=6 i glavnica umanjena za interes je K-I=10560 din.
Dakle,
Osnovni dug je 11000 dinara, a umanjen je za kamatu od 440 dinara.
7.2.1.1. Neke primene prostog kamatnog rauna
7.2.1.1.1 Terminski raun
esto se deava da je dunik od poverioca pozajmio vie razliitih
suma (glavnica) pod razliitim kamatnim stopama u razliitim vremeni-
ma i da eli da se u nekom vremenskom trenutku odjednom razdui, i to
ili pod istim kamatnim uslovima (kamatnim stopama) pod kojima se za-
duio, ili pod nekim novim, sa poveriocem dogovorenim kamatnim uslo-
vima, izraenim preko neke nove srednje kamatne stope p
s
.
Pitanje je kako nai vremenski period (odnosno vremenski trenu-
tak) kada dunik treba da se razdui, a da ni on ni poverilac ne budu ote-
eni. Taj vremenski period se zove srednji rok plaanja, i nain na koji se
on nalazi odreuje sledea teorema.
Teorema 7.2.1.1.1. (srednji rok plaanja)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam sume K
1
, K
2
, , K
n
na vremen-
ske periode t
1
, t
2
, , t
n,
uz kamatne stope p
1
, p
2
, , p
n
, gde je glavnica K
i
pozajm-
ljena na vreme t
i
pod kamatom p
i
, tada se ove obaveze mogu odjednom vratiti u
vreme t
s
koje je:
. 440
12
6 08 , 0 11000
12
., 11000
12
6 08 , 0
1
10560
12
1
12
1
12 12
din
Kpt
I
din
pt
I K
K
pt
K
Kpt
K I K
Kpt
I
m
m
m m m

(
,
\
,
(
j

134 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
a) za nepromenjene uslove razduivanja,
b) za nove, dogovorene uslove razduivanja,
izraene kroz prosenu kamatnu stopu p
s
.
NAPOMENA: U ovim formulama vreme t
k
(k=1,2,,n) moe biti u bi-
lo kojim jedinicama. Banke ga uglavnom koriste u danima.
Dokaz:
Ukupna kamata dunika (ukupne obaveze) za pozajmljene iznose K
i
, uze-
te za vremena t
i
pod kamatnim stopama p
i
, gde je (i=1,2,,n), iznose (pod pret-
postavkom da je t
i
dato u godinama, to ne utie na optost rezultata):
K
1
p
1
t
1
+K
2
p
2
t
2
++K
n
p
n
t
n
= .
Ako se ove obaveze vraaju u vreme t
s
, vai:
a) za nepromenjene uslove zaduivanja njihov iznos je:
K
1
p
1
t
s
+K
2
p
2
t
s
++K
n
p
n
t
s
=
Ove obaveze koje se vraaju u trenutku t
s
moraju biti jednake ukupnim oba-
vezama dunika, jer samo tada ni poverilac ni dunik nee biti oteeni. Dakle:
= .
b) za nove, dogovorene uslove razduivanja, izraene kroz prosenu kamat-
nu stopu p
s
, njihov iznos je:
K
1
p
s
t
s
+K
2
p
s
t
s
++K
n
p
s
t
s
=


n
k
k s s
n
k
s s k
K p t t p K
1 1

n
k
k k
n
k
k k k
s
n
k
k k s
p K
t p K
t p K t
1
1
1

n
k
k k k
t p K
1



n
k
k k s
n
k
s k k
p K t t p K
1 1

n
k
k k k
t p K
1

n
k
k s
n
k
k k k
s
K p
t p K
t
1
1

n
k
k k
n
k
k k k
s
p K
t p K
t
1
1
135 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Ove obaveze koje se vraaju u trenutku t
s
moraju biti jednake ukupnim oba-
vezama dunika, jer samo tada ni poverilac ni dunik nee biti oteeni. Dakle:
=
NAPOMENA: Rok (datum) plaanja odreuje se dodavanjem izrau-
natog vremena t
s
onom vremenu od dospea obrauna u odnosu na koje smo
odreivali vremena t
i
(i=1,2,,n). Taj datum u odnosu na koji smo odreiva-
li vremena t
i
(i=1,2,,n) naziva se epoha. Najee se za epohu uzima prvo do-
spee.
Primer 7.2.1.1.1.
Dunik treba da plati fakture na sledee iznose: 10000 din. 1.III.2003. uz kamatnu stopu
6%, 20000 din. 1.V 2003. uz kamatnu stopu 8%, 30000 din. 1.VII 2003. uz kamatnu sto-
pu 12% i 40000 din. 1.IX 2003 uz kamatnu stopu 10%. Dunik bi hteo da plati ceo dug od-
jednom, sumom iznosa na fakturama, i to
a) pod nepromenjenim uslovima
b) uz prosenu kamatnu stopu od 9%.
Izraunati pod a) i b) kada je to mogue uiniti?
Reenje:
Uzmimo za epohu datum 1.III 2003. Sada, imajui u vidu Teoremu 7.2.1.1.1, dobijamo
a)
Ovo znai da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 138. dana
posle datuma epohe, odnosno 138. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 16.VII 2003
god.
45 , 137
10 , 0 40000 12 , 0 30000 08 , 0 20000 06 , 0 10000
184 10 , 0 40000 122 12 , 0 30000 61 08 , 0 20000 0 06 , 0 10000
1
1

+ + +
+ + +

n
k
k k
n
k
k k k
s
p K
t p K
t

n
k
k s
n
k
k k k
s
n
k
k s s
K p
t p K
t K p t
1
1
1

n
k
k k k
t p K
1
136 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
b)
Ovo znai da se obaveze odjednom mogu izmiriti sumom iznosa na fakturama 142. dana
posle datuma epohe, odnosno 142. dana posle 1.III 2003. godine, a to je 20.VII 2003
god.
Takoe se u praksi esto deava da su duniko-poverilaki odnosi
izmeu dva subjekta uzajamni, odnosno da postoje i dugovanja dunika
prema poveriocu, ali i potraivanja od strane dunika ka poveriocu. Po-
stavlja se pitanje kako odrediti vreme kada se moe isplatiti razlika izme-
u dugovanja i potraivanja, a da ni dunik ni poverilac ne budu otee-
ni. Ovo vreme se naziva rok salda dugovanja i nalazi se na nain koji odre-
uje sledea teorema.
Teorema 7.2.1.1.2. (rok salda dugovanja)
Ako su K
1
, K
2
, , K
n
novane obaveze nekog dunika u terminima t
1
, t
2
,
,t
n
sa kamatnim stopama p
1
, p
2
, ,p
n
respektivno, i ako su njegova potraivanja
P
1
, P
2
, , P
m
u teminima t
1
0
, t
2
0
,, t
m
0,
uz kamatne stope p
1
0
, p
2
0
,,p
m
0
respektiv-
no, tada je saldo dugovanja t
s
dat sa:
a) za nepromenjene duniko
poverilake uslove
b) za nove, dogovorene uslove raz-
duivanja, izraene kroz prose-
nu kamatnu stopu p
s
.
(
(
,
\
,
,
(
j

m
k
k
n
k
k s
m
k
k k k
n
k
k k k
s
P K p
t p P t p K
t
1 1
1
0 0
1

m
k
k k
n
k
k k
m
k
k k k
n
k
k k k
s
p P p K
t p P t p K
t
1
0
1
1
0 0
1
42 , 141
) 40000 30000 20000 10000 ( 09 , 0
184 10 , 0 40000 122 12 , 0 30000 61 08 , 0 20000 0 06 , 0 10000
1
1

+ + +
+ + +

n
k
k s
n
k
k k k
s
K p
t p K
t
137 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Izraz je ukupni saldo dugovanja, i obino se obeleava sa S.
Dokaz:
Ukupne kamatne obaveze dunika prema poveriocu su jednake kamati ko-
ju on duguje poveriocu za pozajmljeni novac, umanjenoj za vrednost kamate ko-
ju njemu duguje poverilac na osnovu dunikovih potraivanja od poverioca. Od-
nosno, ukupne kamatne obaveze dunika su:
a) u trenutku t
s
, kada se dunik i poverilac razduuju uz nepromenjene du-
niko-poverilake odnose, kamatne obaveze dunika moraju biti iste ukupnim
(poetnim) kamatnim obavezama, jer samo tako ni dunik ni poverilac nee bi-
ti oteeni. U trenutku t
s
, kamatne obaveze dunika su:
Dakle, imajui u vidu da ni dunik ni poverilac ne smeju biti oteeni, vai:
b) u trenutku t
s
, kada se dunik i poverilac razduuju uz promenjene du-
niko-poverilake odnose, izraene novom srednjom kamatnom stopom p
s
, ka-
matne obaveze dunika moraju biti iste ukupnim (poetnim) kamatnim obave-
zama, jer samo tako ni dunik ni poverilac nee biti oteeni. U trenutku t
s
kamat-
ne obaveze dunika su:
Dakle, imajui u vidu da ni dunik ni poverilac ne smeju biti oteeni, vai:
.
1 1 1 1
S p t P K p t t p P t p K
s s
m
k
k
n
k
k s s s
m
k
s k
n
k
s s k

(
(
,
\
,
,
(
j



.
1
0
1
1
0 0
1
1
0
1 1
0 0
1

(
(
,
\
,
,
(
j

m
k
k k
n
k
k k
m
k
k k k
n
k
k k k
s
m
k
k k
n
k
k k s
m
k
k k k
n
k
k k k
p P p K
t p P t p K
t
p P p K t t p P t p K
.
1
0
1 1
0
1
(
(
,
\
,
,
(
j



m
k
k k
n
k
k k s s
m
k
k k
n
k
s k k
p P p K t t p P t p K

m
k
k k k
n
k
k k k
t p P t p K
1
0 0
1
(
(
,
\
,
,
(
j

m
k
k
n
k
k
P K
1 1
138 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
7.2.1.1.2. Eskontovanje
U platnom prometu dugovanja i potraivanja (menice, hartije od
vrednosti, krediti i sl.), esto se planirane obaveze ne izvravaju u ugovo-
renim rokovima, ve kasnije ili ranije od planiranog. Naravno, mogu na-
stupiti sledei sluajevi:
a) obaveza se realizuje tano u roku, pa se onda plaa samo obaveza;
b) obaveza se realizuje posle dospea (kasni), pa se onda ona povea-
va za interes za period zakanjenja;
c) obaveza se realizuje pre dospea (ranije), pa se onda ona smanjuje
za interes perioda ranije realizacije.
Ako je u pitanju realizacija pre dospea, onda se ova operacija nazi-
va eskontovanje.
Interes za koji se obaveza smanjuje, a koji se obraunava od dana
preuzimanja obaveze do dana njenog dospea, naziva se eskont.
Umanjena vrednost obaveze za iznos eskonta naziva se eskontovana
vrednost.
Stopa kojom se rauna interes naziva se eskontna stopa.
U praksi se koriste dve vrste eskonta, komercijalni i racionalni eskont.
7.2.1.1.2.1. Komercijalni eskont
Interes (eskont) izraunat na nominalnu vrednost obaveze (neuma-
njenu), prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana do-
spea obaveze, naziva se komercijalni eskont i oznaava sa E
k
.
Nain izraunavanja komercijalno eskontovane vrednosti odreuje
sledea teorema.
s
m
k
k k k
n
k
k k k
m
k
k
n
k
k s
m
k
k k k
n
k
k k k
s
m
k
k
n
k
k s s
m
k
k k k
n
k
k k k
p S
t p P t p K
P K p
t p P t p K
t
P K p t t p P t p K

(
(
,
\
,
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j









1
0 0
1
1 1
1
0 0
1
1 1 1
0 0
1
139 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Teorema 7.2.1.1.2.1. (komercijalno eskontovana vrednost)
Ako je K
n
nominalna vrednost obaveze, K
0,k
komercijalno eskontovana
vrednost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana do-
spea obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je komercijalno
eskontovana vrednost K
0,k
data sa:
Dokaz:
Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije komercijalnog eskonta kao inte-
resa (eskont) izraunatog na nominalnu vrednost obaveze (neumanjenu), pro-
stim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze.
Imajui u vidu pravila prostog kamatnog rauna, komercijalni eskont, obe-
leimo ga sa E
k
, iznosi:
E
k
= ,
a komercijalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze uma-
njena za iznos komercijalnog eskonta, tj.
7.2.1.1.2.2. Racionalni eskont
Interes (eskont) izraunat na aktuelnu vrednost obaveze (realnu vred-
nost obaveze u trenutku eskontovanja), tj. na eskontovanu vrednost obaveze,
prostim kamatnim raunom od dana eskontovanja do dana dospea
obaveze, naziva se racionalni eskont i oznaava sa E
r
.
Nain izraunavanja racionalno eskontovane vrednosti odreuje
sledea teorema.
Teorema 7.2.1.1.2.2. (racionalno eskontovana vrednost)
Ako je K
n
nominalna vrednost obaveze, K
0,r
racionalno eskontovana vred-
nost obaveze u trenutku t=0, d broj dana od dana eskontovanja do dana dospea
obaveze i p eskontna stopa data u decimalnom zapisu, tada je racionalno eskon-
tovana vrednost K
0,r
data sa:
.
360
1
, 0
(
,
\
,
(
j

dp
K E K K
n k n k
360
dp K
n
(
,
\
,
(
j

360
1
, 0
dp
K K
n k
140 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
.
Dokaz:
Dokaz teoreme sledi direktno iz definicije racionalnog eskonta kao interesa
(eskont) izraunatog na eskontovanu vrednost obaveze prostim kamatnim ra-
unom od dana eskontovanja do dana dospea obaveze.
Imajui u vidu pravila prostog kamatnog rauna, racionalni eskont, obele-
imo ga sa E
r
, iznosi:
E
r
= ,
a racionalno eskontovana vrednost je nominalna vrednost obaveze umanje-
na za iznos racionalnog eskonta, tj.:
dok je vrednost racionalnog eskonta:
7.2.1.1.2.3. Veza izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta
Komercijalni i racionalni eskont su nejednaki usled toga to se u ko-
mercijalnom eskontu interes rauna na nominalnu vrednost, to je sa ma-
tematike strane potpuno neopravdano, jer je nominalna vrednost real-
no vea od stvarne. Vezu izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta od-
reuje sledea teorema.
Teorema 7.2.1.1.2.3. (veza izmeu komercijalnog i racionalnog eskonta)
Ako su E
k
i E
r
komercijalni i racionalni eskonti respektivno, izraunati za
d broj dana od dana eskontovanja do dana dospea, i za eskontovanu stopu p da-
tu u decimalnom zapisu, onda je:
.
r k
E
pd
E
(
,
\
,
(
j
+
360
1
.
360
1
360
360
1
360
, 0
dp
K dp
dp
K
p d K
E
n n
r
r
+

+

,
360
1
360
1
360
, 0 , 0
, 0
, 0
dp
K
K K
dp
K
p d K
K E K K
n
r n r
r
n r n r
+

(
,
\
,
(
j
+


360
, 0
p d K
r

(
,
\
,
(
j
+

360
1
, 0
dp
K
K
n
r
141 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Dokaz:
Kako je
E
k
= , a E
r
= sledi da je:
Sada je oigledno da vai:
Analizirajui rezultat ove teoreme, zakljuujemo da je komercijalni
eskont uvek vei od racionalnog, odnosno E
k
>E
r
, to sa svoje strane uslo-
vljava da je komercijalna vrednost neke obaveze uvek manja od njene ra-
cionalne vrednosti, tako da prilikom otkupljivanja obaveza pre roka ku-
pac obaveza ima interesa da insistira na komercijalnoj vrednosti obaveza,
dok to prodavcu ne odgovara. Matematiki realna vrednost obaveze je ra-
cionalno eskontovana vrednost.
Primer 7.2.1.1.2.1.
Nominalna vrednost menice je 300000 dinara, sa rokom dospea 20.III.2003. godine. Iz-
raunati eskontovanu vrednost menice na dan 10.III 2003. godine ako je eskontna stopa
9%. Obraun izvriti:
a) komercijalnim metodom
b) racionalnim metodom.
Reenje:
Kako je K
n
=300000, d=10, p=0,09, po prethodnim teoremama sledi da je:
a) =
b) = .
dinara 87 , 299251
360
09 , 0 10
1
300000

+
(
,
\
,
(
j
+

360
1
, 0
dp
K
K
n
r
dinara 299250
360
09 , 0 10
1 300000
(
,
\
,
(
j


(
,
\
,
(
j

360
1
, 0
dp
K K
n k
(
,
\
,
(
j
+ +
360
1
360
dp
E E
dp
E E
r r r k
( ) . ,
360 360
, 0 , 0 r r n r r n r k
E K K je jer E
dp
K K
dp
E E
,
360
, 0
p d K
r

360
dp K
n
142 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
7.2.2. Sloeni kamatni raun
Kao to je ve reeno, osnovna razlika izmeu prostog i sloenog ka-
matnog rauna je u tome to se kod prostog kamatnog rauna kamata u
svim obraunskim periodima obraunava na istu sumu (poetnu glavni-
cu), a kod sloenog kamatnog rauna se u svakom obraunskom periodu
kamata rauna na sve veu glavnicu, odnosno na glavnicu iz prethodnog
perioda uveanu za iznos kamate iz prethodnog perioda. Zbog ovakvog
poveanja glavnice iz perioda u period, vei su iznosi kamate kod sloe-
nog kamatnog rauna od kamata koje daje prost kamatni raun.
U praksi se kamata najee obraunava i dodaje kapitalu (kapita-
lie) godinje, polugodinje, kvartalno (tromeseno) i neprekidno uz ka-
matnu stopu p (decimalni zapis), koja se odreuje na godinjem nivou.
Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na
kraju svakog obraunskog perioda, tada se takvo raunanje kamate nazi-
va dekurzivnim i obeleava se slovom d uz kamatnu stopu, naprimer
5%(d).
Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na
poetku svakog obraunskog perioda (unapred), tada se takvo raunanje
kamate naziva anticipativnim i obeleava se slovom a uz kamatnu stopu,
naprimer 5%(a).
Mi emo se na ovom kursu baviti samo dekurzivnim sloenim ka-
matnim raunom.
7.2.2.1. Dekurzivni sloeni kamatni raun
Veliine koje figuriu prilikom izraunavanja dekurzivnog sloe-
nog kamatnog rauna su:
K
0
poetna vrednost kapitala, odnosno glavnica koju je dunik pozajmio
od poverioca pod odreenim kamatnim uslovima;
t vreme na koje je dunik pozajmio novac, odnosno vreme posle koga se
izraunava krajnja vrednost kapitala;
K
t
krajnja vrednost kapitala, odnosno zbir glavnice i kamate na tu
glavnicu koje dunik duguje poveriocu posle vremena t;
p(d) dekurzivna interesna (kamatna) stopa na godinjem nivou (de-
cimalni zapis);
m broj obraunskih perioda u toku jedne godine (ovaj broj je obino ceo
broj);
143 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
t
m
vreme obraunskog perioda, odnosno vremenski interval obraunava-
nja kamate i njenog dodavanja kapitalu;
l ukupan broj obraunskih perioda u toku ukupnog vremena t na ko-
je je dunik pozajmio novac (ovaj broj ne mora biti ceo broj).
Naravno, proizvod ukupnog broja obraunskih perioda i vremena obraun-
skog perioda predstavlja ukupno vreme na koje je dunik pozajmio novac, odno-
sno:
t = l t
m
, odnosno .
Takoe, ako je vreme obraunskog perioda (t
m
) dato u godinama, izmeu
broja obraunskih perioda u toku jedne godine (m) i vremena obraunskog peri-
oda datog u godinama (t
m
) vai sledea relacija:
m t
m
= 1.
7.2.2.1.1. Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala kod
sloenog kamatnog rauna, za date uslove kamaenja,
kada je vreme na koje je dunik pozajmio novac jednako
celom broju obraunskih perioda
(l je ceo broj)
Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala, pod uslovima
navedenim u naslovu, odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati
Teorema 7.2.2.1. (sloeni kamatni raun, vreme ukamaivanja je jed-
nako celom broju obraunskih perioda)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u mob-
raunskih perioda, onda posle vremena t koje je jednako l obraunskih perioda, gde
je l ceo broj, krajnja vrednost kapitala K
t
iznosi:
Primena ove teoreme u sluaju kada je kapitalisanje godinje (m=1),
a vreme za koje se rauna krajnja vrednost kapitala dato u godinama (t=
n godina), daje sledee:
K
n
= K
0
(1+p)
n
.
. 1
0
l
t
m
p
K K
(
,
\
,
(
j
+
m
t
t
l
144 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
U sluaju kada se m puta u toku godine vri kapitalisanje, a vreme
za koje se rauna krajnja vrednost kapitala je takodje dato u godinama
(t=n godina), tada je l=mn pa je:
NAPOMENA: Izraz se vrlo esto koristi u
sloenom kamatnom raunu za razliite vrednosti p% i n, pa su, zbog
njegove lake i bre primene, izraunate vrednosti tog izraza za
razne vrednosti p% i n, i date u vidu tablice (videti na kraju knjige).
Reciprona vrednost tablinih vrednosti tablice data je u
vidu tablice . Dakle, vai .
Teorema 7.2.2.1. definie odnos izmeu pet veliina K
0
, K
t
, p, m, l.
Ako su poznate bilo koje etiri od ovih veliina, onda je uvek mogue iz-
raunati preostalu nepoznatu veliinu jednostavnim reavanjem jednai-
ne date u Teoremi 7.2.2.1 po toj nepoznatoj veliini.
Primer 7.2.2.1.1.
Na koju e sumu da naraste suma od 5600 dinara za 4 godine uz 12% godinje kamate,
ako je kapitalisanje
a) godinje
b) polugodinje
c) tromeseno
d) meseno.
Reenje:
Poto je K
0
=5600 din., p=0,12, n= 3 godine, tada po Teoremi 7.2.2.1 vai:
a)
b)
( ) din I K K K K m 6 , 7943 4185 , 1 5600 06 , 0 1
2
12 , 0
1 2
6
% 6 0
6
0
6
0 3 , 2
+
(
,
\
,
(
j
+
( ) din I K K K m 44 , 7867 4049 , 1 5600 12 , 0 1 1
3
% 12 0
3
0 3
+
n
p
n
p
II
I
%
%
1

n
p
II
%
n
p
I
%
n
p
I
%
( )
n
n
p
p
(
,
\
,
(
j
+ +
100
%
1 1
. 1
0
n m
mn
m
p
K K

(
,
\
,
(
j
+
145 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
c)
d)
Primer 7.2.2.1.2.
Koji je iznos ukamaen pre 3 godine uz 8% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje ako
je narastao na 20000 dinara?
Reenje:
Sada je krajnja vrednost kapitala K
t
=20000 dinara, p=0,08, n=3 godine, pa je:
Primer 7.2.2.1.3.
Za koliko e godina iznos od 3800 dinara sa 6% kamate da naraste na 4543,35 dinara,
uz tromeseno kapitalisanje?
Reenje:
Sada je K
t
=4543,35 dinara, K
0
=3800 dinara, p=0,06, m=4, pa na osnovu Teoreme
7.2.2.1. vai sledee:
. 12
4
06 , 0
1 ln
3800
35 , 4543
ln
1 ln
ln
1 ln ln 1 1
0
0 0
0

(
,
\
,
(
j
+

(
,
\
,
(
j
+

(
,
\
,
(
j
+
(
,
\
,
(
j
+
(
,
\
,
(
j
+
m
p
K
K
l
m
p
l
K
K
m
p
K
K
m
p
K K
t
t
l
t
l
t
( )
. 53 , 15806
2653 , 1
20000
04 , 0 1
2
08 , 0
1 2
6
% 4
0
6
% 4 0
6
0
6
0
din
I
K
K
I K K K K m
t
t

+
(
,
\
,
(
j
+
( ) . 48 , 8012 4308 , 1 5600 01 , 0 1
12
12 , 0
1 12
36
% 1 0
36
0
36
0 3 , 12
din I K K K K m + (
,
\
,
(
j
+
( ) din I K K K K m 48 , 7984 4258 , 1 5600 03 , 0 1
4
12 , 0
1 4
12
% 3 0
12
0
12
0 3 , 4
+
(
,
\
,
(
j
+
146 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Poto broj l=12 predstavlja broj obraunskih perioda, vreme t dobijamo kada broj obraun-
skih perioda pomnoimo sa vremenom obraunskog perioda, tj.:
t = l t
m
U ovom sluaju, kapitalisanje je tromeseno (odnosno t
m
= 3 meseca), pa je:
t (u mesecima)=123 meseci=36 meseci, odnosno u godinama
t (u godinama)=3 godine.
7.2.2.1.2. Odnos izmeu krajnje i poetne vrednosti kapitala kod
sloenog kamatnog rauna, za date uslove kamaenja,
kada vreme na koje je dunik pozajmio novac nije jed-
nako celom broju obraunskih perioda (l nije ceo broj)
U praksi, vreme na koje je dunik pozajmio novac esto nije jedna-
ko celom broju obraunskih perioda (l nije ceo broj). Veza izmeu krajnje
i poetne vrednosti kapitala se u tom sluaju moe odrediti kombinova-
njem metode prostog i sloenog kamatnog rauna (ovo su takozvane
metode prekidnog kapitalisanja), kao i metodom neprekidnog (kontinual-
nog) kapitalisanja.
Pre nego to objasnimo ove metode, primetimo da je, u ovom slua-
ju,
a) kolinik realan broj
b) i da, ako se sa obelei ceo deo tog realnog broja, vai:
gde t
ost
moe biti dato:
u danima, obeleavamo ga sa t
ost
(d)
u mesecima, obeleavamo ga sa t
ost
(m)
u godinama, obeleavamo ga sa t
ost
(g).
Tako, naprimer, ako je:
t=7 godina i 8 meseci (odnosno 92 meseca), a t
m
=6 meseci, onda je:
,
ost m
m
t t
t
t
t +
]
]
]
,

]
]
]
,

,
m
t
t
m
t
t
l
147 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
,
,
t
ost
= (92 156) meseci = 2 meseca
Metode prekidnog kapitalisanja su:
racionalni metod
komercijalni metod.
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala racionalnom meto-
dom prekidnog kapitalisanja odreuje sledea teorema, koju neemo do-
kazivati.
Teorema 7.2.2.1.2.1. (racionalni metod)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u mob-
raunskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala K
t
, po racio-
nalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:
, gde je t
m
vreme obraunskog perioda.
Bez obzira to ovu teoremu neemo dokazivati, napomenimo da je
ona direktna posledica teoreme 7.2.2.1, jer je , samo to u ovom
sluaju taj broj l nije ceo broj.
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala komercijalnim meto-
dom prekidnog kapitalisanja odreuje sledea teorema, koju takoe ne-
emo dokazivati.
Teorema 7.2.2.1.2.2. (komercijalni metod)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz godinje kapitalisanje u mob-
raunskih perioda, onda posle vremena t krajnja vrednost kapitala K
t
, po komer-
cijalnom metodu prekidnog kapitalisanja, iznosi:
m
t
t
l
m
t
t
t
m
p
K K
(
,
\
,
(
j
+ 1
0
15
6
92

]
]
]
,

]
]
]
,

,
m
t
t
333 , 15
6
92
6
8 12 7

+

m
t
t
148 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
a) , ako je t
ost
u godinama
b) , ako je t
ost
u mesecima
c) , ako je t
ost
u danima,
gde je t
m
vreme obraunskog perioda.
Oigledno je da komercijalna metoda predstavlja kombinovanje slo-
enog i prostog kamatnog rauna, na nain gde se za deo vremena t koji
predstavlja ceo broj obraunskih perioda kamata obraunava pra-
vilima sloenog kamatnog rauna, dok se za ostatak vremena t
ost
kamata
obraunava pravilima prostog kamatnog rauna.
Metod neprekidnog kapitalisanja odreuje krajnju vrednost kapita-
la kao graninu vrednost krajnje vrednosti kapitala dobijene pomou me-
toda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj obraunskih perioda
u toku jedne godine tei beskonanosti (m).
Nain izraunavanja krajnje vrednosti kapitala neprekidnim kapita-
lisanjem odreuje sledea teorema.
Teorema 7.2.2.1.2.3. (neprekidno kapitalisanje)
Ako je dunik uzeo od poverioca na zajam kapital K
0
pod godinjom dekur-
zivnom kamatnom stopom p (decimalni zapis), uz uslove neprekidnog kapitali-
sanja, onda posle vremena t datog u godinama, krajnja vrednost kapitala K
t
iz-
nosi:
t p
t
e K K


0
]
]
]
,

,
m
t
t
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j
+
]
]
]
,

,
360
) (
1 1
0
d t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j
+
]
]
]
,

,
12
) (
1 1
0
m t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
( ) ) ( 1 1
0
g t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m
+
(
,
\
,
(
j
+
]
]
]
,

,
149 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Dokaz:
Poto je vreme t dato u godinama, onda je u formuli za metodu racionalnog
prekidnog kapitalisanja i vrednost za t
m
takoe data u godinama.
Za t
m
dato u godinama, kao to je ranije reeno, vai:
mt
m
= 1 , pa imajui u vidu da metod neprekidnog kapitali-
sanja odreuje krajnju vrednost kapitala kao graninu vrednost krajnje vrednosti
kapitala dobijene pomou metoda racionalnog prekidnog kapitalisanja, kada broj
obraunskih perioda u toku jedne godine tei beskonanosti (m), vai sledee:
Primer 7.2.2.1.2.1.
Izraunati na koju e sumu da naraste kapital od 5200 din., za 4 godine i 2 meseca, uz go-
dinju kamatnu stopu od 6%, uz
a) polugodinje kapitalisanje, koristei i racionalni i komercijalni metod
b) neprekidno kapitalisanje.
Reenje:
Imamo de je K
0
=5200 din, a p=0,06, pa vai:
a) Po teoremama 7.2.2.1.2.1. i 7.2.2.1.2.2,
Racionalni metod:
m=2, t=(412+2) meseca=50 meseci, t
m
=6 meseci,
Komercijalni metod:
m=2, t=(412+2) meseca=50 meseci, t
m
=6 meseci,
(50 68) meseci = 2 meseca, pa je

]
]
]
,

,

m
m ost
t
t
t t t 8
6
50

]
]
]
,

]
]
]
,

,
m
t
t
. 36 , 6652
2
06 , 0
1 5200 1
6
50
0
din
m
p
K K
m
t
t
t

(
,
\
,
(
j
+
(
,
\
,
(
j
+
. 1 lim 1 lim 1 lim
0 0 0 0
t p
t p
p
m
m
t m
m
t
t
m
t
e K
m
p
K
m
p
K
m
p
K K
m

(
(
(
,
\
,
,
,
(
j
(
,
\
,
(
j
+
(
,
\
,
(
j
+
(
,
\
,
(
j
+
m
t
m
1

150 7. Elementi finansijske matematike

MTVU Lekcije
Po teoremi 7.2.2.1.2.3, za neprekidno kapitalisanje imamo da je
gde je t u godinama, to u ovom sluaju daje
, pa je
7.2.2.1.3. Konformna kamatna stopa
Mogue je pokazati da se poveanjem broja kapitalisanja u toku jed-
ne godine (poveanjem m), uz uslov nepromenjenosti kamatne stope p, po-
veavaju iznosi kamate i iznosi krajnje vrednosti kapitala K
t
. Ovu injeni-
cu zajmodavac (recimo tedia) moe iskoristiti tako to bi podizao svo-
je uloge zajedno sa pripadajuom kamatom ranije od obraunskog peri-
oda, i taj ulog zajedno sa pripadajuom kamatom ponovo pod istim
uslovima oroavao. Ponavljanjem ovakvog procesa, tedia bi postigao da
mu se glavnica kapitalie vie od unapred dogovorenog broja kapitalisa-
nja, i samim tim mnogo vie uvea od oekivanog.
Ovakve operacije postaju beskorisne ako banka uvede novu kamat-
nu stopu koja bi, i pored veeg broja kapitalisanja u toku jedne godine,
davala za godinu dana iste iznose kamate kao i godinja kamatna stopa
sa jednim kapitalisanjem. Takva kamatna stopa naziva se konformna ka-
matna stopa, i obeleavamo je sa p
k,m
(decimalni zapis).
Teorema 7.2.2.1.3.1. (konformna kamatna stopa)
Konformna kamatna stopa p
k,m
(decimalni zapis), tj. stopa koja sa m kapi-
talisanja poetnog kapitala K
0
u toku godine daje isti iznos krajnje vrednosti ka-
pitala K
t
kao i kamatna stopa p sa jednim kapitalisanjem u toku godine, izrau-
nava se po formuli:
. 8 , 6676 284 , 1 5200 5200 5200
25 , 0 167 , 4 06 , 0
0
din e e e K K
t p
t


167 , 4
12
2
4 + t
t p
t
e K K


0
. 23 , 6653 01 , 1 2668 , 1 5200
12
2 06 , 0
1
2
06 , 0
1 5200
12
) (
1 1
8
0
din
m t p
m
p
K K
ost
t
t
t
m

(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j
+ (
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j
+
]
]
]
,

,
151 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Dokaz:
Krajnja vrednost poetnog kapitala K
0
posle jedne godine, sa godinjim ka-
pitalisanjem kamatnom stopom p je:
,
dok krajnja vrednost poetnog kapitala K
0
posle jedne godine, uz m kapita-
lisanja u toku jedne godine sa kamatnom stopom p
k,m
, iznosi
Iz uslova jednakosti ova dva kapitala, sledi:
Primer 7.2.2.1.3.1.
Kolika je tromesena konformna kamatna stopa p
k,m
, ako je godinja kamatna stopa
p%=12%?
Reenje:
Pod ovim uslovima, vai p=0,12, m=4, pa je po teoremi 7.2.2.1.3.1:
pa je konformna kamatna stopa 2,87%.
7.2.2.1.4. Raun uloga kod dekurzivnog sloenog
kamatnog rauna
Dosadanja analiza dekurzivnog sloenog kamatnog rauna podra-
zumevala je jednokratni poetni ulog (poetni kapital K
0
), bez dodatnih
ulaganja. Naravno, ovakva situacija je veoma retka, jer se esto ukazuje
potreba za dodatnim ulaganjima.
Dodatna ulaganja mogu biti u istim ili razliitim iznosima, u istim
ili razliitim vremenskim intervalima, koji se mogu poklapati sa vremen-
skim intervalima kapitalisanja, a mogu biti ei ili rei od perioda vre-
mena kapitalisanja.
7.2.2.1.4.1. Dodatni ulozi su u istim iznosima i istim vremen-
skim intervalima, koji se poklapaju sa vremenskim
intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja
0287 , 0 1 12 , 0 1
4
,
+
m k
p
( ) . 1 1 1 1
, ,
+ + +
m
m k
m
m k
p p p p
( )
m
m k t
p K K
, 0
1+
( ) p K K
t
+ 1
0
. 1 1
,
+
m
m k
p p
152 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Ako se dodatni ulozi ulau u istim iznosima na poetku svakog
obraunskog perioda (na poetku svake godine), onda za takva ulaganja
kaemo da su anticipativna.
Teorema 7.2.2.1.4.1.1. (anticipativni ulozi koji se poklapaju sa vre-
menskim intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja)
Ako se poetkom svake godine ulae suma od K dinara, uz godinju dekur-
zivnu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godinje dekurzivno kapitalisanje, on-
da e stanje ukupnog kapitala S
n
a
za n godina biti:
, gde je r=1+p.
Dokaz:
Poto se suma od K dinara ulae na poetku svake godine, to e na kraju n-
te godine prvi ulog od K dinara da naraste na K(1+p)
n
=K r
n
dinara (odnosno pr-
vi ulog e imati n obrauna), drugi ulog e narasti na K(1+p)
n-1
=K r
n-1
dinara
(imae n-1 obrauna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji e imati samo je-
dan obraun i koji e da naraste na K(1+p)=K r dinara.
Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i
on iznosi:
jer je
1+r+r
2
++r
n-1
suma konanog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.).
NAPOMENA: Izraz se naziva faktor dodajnih
uloga i njegova vrednost za dato p% i n se daje u vidu treih kamatnih tablica
, odnosno , pa je .
Ako se dodatni ulozi ulau u istim iznosima na kraju svakog obra-
unskog perioda (na kraju svake godine), onda za takva ulaganja kaemo
da su dekurzivna.
n
p
a
n
III K S
%

1
1
%

r
r
r III
n
n
p
n
p
III
%
1
1

r
r
r
n
( )
1
1
... 1 ...
1 2 1

+ + + + + + +

r
r
Kr r r r Kr Kr Kr Kr S
n
n n n a
n
1
1

r
r
Kr S
n
a
n
153 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Teorema 7.2.2.1.4.1.2. (dekurzivni ulozi koji se poklapaju sa vremen-
skim intervalima godinjeg dekurzivnog kapitalisanja)
Ako se krajem svake godine ulae suma od K dinara, uz godinju dekurziv-
nu kamatnu stopu p (decimalni zapis) i godinje dekurzivno kapitalisanje, onda
e stanje ukupnog kapitala S
n
d
za n godina biti:
, gde je r=1+p.
Dokaz:
Poto se suma od K dinara ulae na kraju svake godine, to e na kraju n-te
godine prvi ulog od K dinara da naraste na K(1+p)
n-1
=K r
n-1
dinara (odnosno, pr-
vi ulog e imati n-1 obrauna), drugi ulog e narasti na K(1+p)
n-2
=K r
n-2
dinara
(imae n-2 obrauna) i tako redom, sve do poslednjeg uloga, koji se nee kapitali-
sati, odnosno iznosie K dinara.
Ukupan kapital nakon ovih n godina je, naravno, suma svih ovih iznosa i
on iznosi:
jer je
1+r+r
2
++r
n-1
suma konanog geometrijskog reda (videti primer 2.2.3.1.)
NAPOMENA: Poto je
,
vai da je
.
Primer 7.2.2.1.4.1.
Ako se u banku ulae:
a) na poetku svake godine
b) na kraju svake godine
po 20000 dinara, koja e suma biti u banci na kraju tree godine ako je godinja kamatna
stopa 6% i kapitalisanje godinje?
Reenje:
Poto je K=20000, p=0,06, r=1,06, n=3, vai sledee:
a) poto se radi o anticipativnom ulogu, po teoremi 7.2.2.1.4.1.1. je
( ) 1
1
%
+
n
p
d
n
III K S
( )
1 1
1
1
1
1 1
1
1
1
1
1
%
1 1
+ +

n
p
n n n n
III
r
r
r
r
r r r
r
r r r
r
r
( )
1
1
... 1 ...
1 2 2 1

+ + + + + + +

r
r
K r r r K K Kr Kr S
n
n n n d
n
1
1

r
r
K S
n
d
n
154 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
b) poto se radi o dekurzivnom ulogu, po teoremi 7.2.2.1.4.1.2. je
7.2.2.1.4.2. Dodatni ulozi su u istim iznosima i ulau se u istim
vremenskim intervalima, m puta u toku godine,
uz primenu godinjeg dekurzivnog kapitalisanja
Oigledno je da je u ovom sluaju ulaganje ee od kapitalisanja,
(odnosno ulaemo m puta u toku jedne godine, a kapitaliemo samo jed-
nom). Meutim, primenom konformne kamatne stope moemo izjedna-
iti broj kapitalisanja sa brojem ulaganja, i samim tim primeniti formu-
le za izraunavanje ukupnog kapitala iz prethodnog poglavlja.
Naime, po Teoremi 7.2.2.1.3.1, konformna kamatna stopa p
k
ima sa
mkapitalisanja u toku godine iste efekte kao i godinja kamatna stopa p
sa jednim kapitalisanjem, naravno uz uslov da je
Primenom konformne kamatne stope, broj kapitalisanja za period
od n godina postaje jednak broju ulaganja za taj isti period i, naravno, on
iznosi mn, tako da vai sledea teorema, koju neemo dokazivati jer je di-
rektna posledica Teorema 7.2.2.1.4.1.1. i 7.2.2.1.4.1.2.
Teorema 7.2.2.1.4.2. (ulaganja ea od kapitalisanja)
Ako se u istim vremenskim intervalima ulae ista suma od K dinara m pu-
ta u toku godine, po godinjoj kamatnoj stopi p i godinjem kapitalisanju, onda sta-
nje ukupnog kapitala posle n godina iznosi:
a) za sluaj anticipativnog ulaganja
b) za sluaj dekurzivnog ulaganja
gde je a r
k
=1+p
k,m
. 1 1
,
+
m
m k
p p
1
1

k
mn
k a
n
r
r
K S
1
1

k
mn
k
k
a
n
r
r
Kr S
. 1 1
,
+
m
m k
p p
( ) ( ) . 63672 1836 , 3 20000 1 1836 , 2 20000 1
1
1
2
% 6
3
3
dinara III K
r
r
K S
d
+ +

. 67492 3746 , 3 20000

1
1
3
% 6
3
3
dinara III K
r
r
Kr S
a

155 Poslovna matematika

MTVU Lekcije
Primer 7.2.2.1.4.2.
Koliko je stanje uloga posle 3 godine, ako se 10000 dinara ulae u banku
a) poetkom svakog meseca
b) krajem svakog meseca,
sa godinjom kamatnom stopom od 6% i godinjim kapitalisanjem.
Reenje:
U ovom sluaju je m=12, n=3, K=10000, p=0,06, ,
pa je
a) poto se radi o anticipativnom ulaganju,
b) poto se radi o dekurzivnom ulaganju,
7.2.2.1.5. Raun uloga kod neprekidnog kapitalisanja
Prilikom korienja neprekidnog kapitalisanja, mnogi problemi pri
izraunavanju se uproavaju, a neki od njih gube i smisao, poput, reci-
mo, anticipativnog i dekurzivnog ulaganja.
Neprekidno kapitalisanje dosta jednostavno izraunava stanje ulo-
ga za sluaj nejednakih uloga u nejednakim vremenskim intervalima
ulaganja, to odreuje sledea teorema, koju neemo dokazivati.
Teorema 7.2.2.1.5. (raun uloga pri neprekidnom kapitalisanju)
Ako su uloene sume K
1
, K
2
, , K
n
u vremenima t
1
, t
2
, , t
n
, pri neprekid-
nom kapitalisanju uz godinju kamatnu stopu p, onda stanje svih uloga u trenut-
ku t
s
(gde je t
i
t
s
za i=1,2,,n) iznosi:
, gde je vreme t dato u godinama.
Vremenski interval t
s
-t
k
, k=1,2,,n predstavlja vremenske razmake
od trenutka ulaganja t
k
do trenutka izraunavanja stanja na raunu t
s
, iz-
raene u godinama.
( )

n
k
t t p
k t
k s
s
e K S
1
. 6 , 392444
1 00487 , 1
1 00487 , 1
10000
1
1
36
3
dinara
r
r
K S
k
mn
k d

dinara
r
r
Kr S
k
mn
k
k
a
8 , 394355
1 00487 , 1
1 00487 , 1
00487 , 1 10000
1
1
36
3

00487 , 0 1 06 , 0 1
12
+
k
p
156 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Primer 7.2.2.1.5.
Na koji e iznos da naraste ukupni kapital 20. III 2003. godine ako je ulagano: 10000 di-
nara 15.III 2002. godine, 20000 dinara 25.VI 2002. godine i 15000 dinara 15.II 2003
godine, uz godinju neprekidnu kamatnu stopu 5%?
Reenje:
Odgovarajui vremenski intervali za svaki od ovih uloga su: prvom 371 dan, odnosno
godina, drugom 268 dana, odnosno godina, i treem 34
dana, odnosno godina, pa prema prethodnoj teoremi ukupni kapital na dan
20.III 2003. godine iznosi:
7.3. AMORTIZACIJA KREDITA
Pod pojmom amortizacija kredita podrazumevamo vraanje kredita
(zajma) koji je dunik uzeo od poverioca pod odreenim uslovima. Ukup-
nu sumu koju dunik duguje poveriocu (glavnica sa pripadajuom kama-
tom) dunik vraa u ugovorenom roku kroz odreeni broj rata.
Iznosi tih rata se nazivaju anuiteti. Obino je vremenski interval ot-
platnog perioda godina, ili mesec, ali moe biti i bilo koji vremenski in-
terval.
Anuiteti mogu, ali i ne moraju, biti isti u svim otplatnim periodima.
Uobiajeno je da se kamata najee otplauje zajedno sa glavnicom, ali
mogue je ugovarati i drugaije vraanje kredita.
Ako se kamata vraa zajedno sa glavnicom, onda se svaki anuitet sa-
stoji od dela otplate i dela kamate.
Mi emo u ovom delu obraditi amortizaciju kredita metodom jed-
nakih anuiteta, koji se isplauju na kraju obraunskog perioda (dekurziv-
ni anuitet), pri godinjem dekurzivnom kapitalisanju.
. 46335 15075 20740 10520
005 , 1 15000 037 , 1 20000 052 , 1 10000
15000 20000 10000
09 , 0 05 , 0 73 , 0 05 , 0 016 , 1 05 , 0
dinara
e e e S
+ +
+ +
+ +

09 , 0
365
34

73 , 0
365
268
016 , 1
365
371

157 Poslovna matematika

MTVU Lekcije
7.3.1. Amortizacija kredita jednakim dekurzivnim anuitetima
pri godinjem dekurzivnom kapitalisanju
Neka je dunik u poetnom trenutku od poverioca uzeo na zajam
sumu K
0
, na n godina, pod godinjom dekurzivnom kamatnom stopom
p (decimalni zapis), i neka su se dunik i poverilac dogovorili da e dunik
vratiti ukupni dug (glavnica K
0
sa pripadajuom kamatom) u n jednakih
godinjih anuiteta a, koje e dunik isplaivati na kraju svake godine, od-
nosno u onim trenucima kada se zaraunava kamata na pozajmljeni iz-
nos. Odgovor na pitanje koliko treba da iznosi anuitet a, daje sledea te-
orema.
Teorema 7.3.1.1. (veza izmeu anuiteta a, pozajmljenog kapitala K0
i godinje dekurzivne kamatne stope p)
Ako se amortizuje kredit od K
0
dinara, sa godinjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda se anuitet iz-
raunava po formuli:
, gde je r=1+p.
Dokaz:
Radi lakeg razumevanja problema, analizirajmo sledei dijagram:
Na dijagramu je:

sa t=k obeleen kraj k-te godine, kada se isplauje k-ti anuitet ija je vred-
nost a,

sa S
k
obeleeno stanje duga posle isplate k-tog anuiteta.
Naravno, u poetnom trenutku t=0 nema isplate anuiteta i stanje duga je
jednako upravo pozajmljenom novcu, odnosno S
0
=K
0
.
Za stanje duga S
k
vai sledee:
t=0: S
0
=K
0
t=0 t=1 t=2 t=k-1 t=k t=n-1 t=n
a a a a a a
S0= K0 S1 S2 Sk-1 Sk Sn-1 Sn
( )
1
1
0

n
n
r
r r
K a
158 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
t=1: S
1
=S
0
r - a=K
0
r - a
t=2: S
2
=S
1
r - a=( K
0
r - a) r - a=K
0
r
2
- a(1+r)
t=3: S
3
= S
2
r - a=( K
0
r
2
- a(1+r)) r - a=K
0
r
3
- a(1+r+r
2
)
t=k: S
k
= S
k-1
r - a== K
0
r
k
- a(1+r+r
2
++r
k-1
)
t=n: S
n
= S
n-1
r - a== K
0
r
n
- a(1+r+r
2
++r
n-1
)
Naravno, poto se oekuje da se sa n-tim anuitetom vrati sav dug, stanje du-
ga S
n
mora biti jednako nuli, pa dobijamo:
S
n
= K
0
r
n
- a(1+r+r
2
++r
n-1
)=0
.
NAPOMENA:
Vrednosti izraza obino se daju u vidu tablice
, pa je . Takoe, uobiajeno je da se reciprona vrednost tablice
V
n
p%
daje u vidu tablice IV
n
p%
, odnosno vai , pa je K
0
=aIV
n
p%
.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje, i plaanje dekurziv-
nog anuiteta takoe m puta godinje, onda je , odnosno
.
Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m
broj anuiteta u obraunskom periodu, onda je , odnosno
( )
1
1
,
, ,
0

n m
m k
m k
n m
m k
r
r r
K a
n m
m
p
IV a K

(
,
\
,
(
j

% 0
n m
m
p
V K a

(
,
\
,
(
j

% 0
n
p
n
p
V
IV
%
%
1

n
p
V K a
% 0

( )
1
1
%

n
n
n
p
r
r r
V
( )
1
1

n
n
r
r r
( )
1
1
1
1
0 0

n
n n
n
r
r r
K a
r
r
a r K
159 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
, gde je r
k,m
=1+p
k,m
, a p
k,m
je konformna kamatna stopa
za period plaanja anuiteta u odnosu na period kapitalisanja.
Primer 7.3.1.1.
a) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim godinjim anuitetima od 3.000 dina-
ra, uz godinju kamatnu stopu od 8% i godinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i poverilac
su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godine jed-
nakim godinjim anuitetima, uz godinje dekurzivno kapitalisanje, sa godinjom kamatnom
stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?
b) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodinjim anuitetima od 3.000 di-
nara, uz godinju kamatnu stopu od 8% i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i po-
verilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godi-
ne jednakim polugodinjim anuitetima, uz polugodinje dekurzivno kapitalisanje, sa godi-
njom kamatnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?
c) Kredit treba da se otplati za pet godina, jednakim polugodinjim anuitetima od 3.000 di-
nara, uz godinju kamatnu stopu od 8% i godinje dekurzivno kapitalisanje. Dunik i pove-
rilac su se dogovorili da promene uslove otplate i da ovaj kredit dunik otplati za 3 godine
jednakim polugodinjim anuitetima, uz godinje dekurzivno kapitalisanje, sa godinjom ka-
matnom stopom od 10%. Koliko iznosi novi anuitet?
Reenje:
a) Prvo emo odrediti iznos kredita:
K
0
= aIV
n
p%
= 3000IV
5
8%
=30003,9927=11 978,1 din.
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo novi
anuitet:
a = K
0
V
n
p%
=11 978,1V
3
10%
=11 978,10,4021=4 816,40 din.
b) Prvo emo odrediti iznos kredita:
3000IV
10
4%
=30008,1109=24 332,7 din.
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo novi
anuitet:
=24 332,7V
6
5%
=24 332,70,1970=4 793,54 din.
n m
m
p
V K a

(
,
\
,
(
j

% 0


(
,
\
,
(
j
n m
m
p
IV a K
% 0
( ) 1
1
, ,
,
0

m k
n m
m k
n m
m k
r r
r
a K
160 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
c) Prvo emo odrediti konformnu kamatnu stopu p
k,m
za, u ovom sluaju, m=2 i p=0,08:
Iznos kredita je:
Sada na ovaj iznos kredita primenjujemo nove uslove amortizacije i izraunavamo prvo no-
vu konformnu kamatnu stopu za m=2 i p=0,10, a zatim i novi anuitet:
Ovakvim nainom se u k-tom anuitetu, koji iznosi a, istovremeno
isplauje i deo kamate (obeleimo ga sa i
k
) i deo otplate glavnice (obele-
imo ga sa b
k
). Dakle, vai:
a=b
k
+ i
k
za k=1, 2,..., n.
Vezu izmeu veliina K
0
, n, p i b
k
, i
k
odreuje sledea teorema.
Teorema 7.3.1.2. (veza izmeu pozajmljenog kapitala K0, godinje
dekurzivne kamatne stope p, k-tog anuiteta a i dela kamate ik i glavnice bk is-
plaenih u k-tom anuitetu)
Ako se kredit od K
0
dinara amortizuje sa godinjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda je otplata de-
la glavnice b
k
u k-tom anuitetu data sa:
b
k
= ar
k-n-1
= odnosno, imajui u vidu prethodnu teoremu,
k =1, 2,..., n,
a otplata dela kamate u k-tom anuitetu je data sa:
i
k
= a (1 r
k-n-1
)=, odnosno
(
(
,
\
,
,
(
j

+ 1
%
1
1
k n
p
I
a
( )
1
1
1
0

n
k
k
r
r r
K b
1
%
+ k n
p
I
a
( )
. 58 , 4802
1 049 , 1
049 , 0 049 , 1
46 , 24450
1
1
6
6
,
,
0
din
r
r r
K a
n m
m k
n m
m k

049 , 1 049 , 0 1 049 , 0 1 10 , 0 1 1 1

, ,
+ + +
m k
m
m k
r p p
( )
. 46 , 24450 150 , 8 3000
039 , 0 039 . 1
1 039 , 1
3000
1
1
10
10
, ,
,
0
din
r r
r
a K
m k
n m
m k
n m
m k

039 , 1 039 , 0 1 039 , 0 1 08 , 0 1 1 1

, ,
+ + +
m k
m
m k
r p p
161 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
k =1, 2,..., n,
gde je r=1+p.
Dokaz:
Koristei dijagram i oznake iz dokaza prethodne teoreme, zakljuujemo
sledee:
na poetku k-te godine stanje realnog duga je S
k-1
, i taj realni dug na kra-
ju k-te godine, a pre isplate k-tog anuiteta, zbog ukamaivanja duga naraste na
S
k-1
r. Dakle, iznos kamate u toku k-te godine je:
i
k
=S
k-1
r S
k-1
.
Prilikom isplate k-tog anuiteta, na kraju k-te godine, koji iznosi a, mi ispla-
ujemo ovu kamatu ostvarenu u toku k-te godine i jedan deo glavnice b
k
. Dakle:
b
k
= a i
k
= a (S
k-1
r S
k-1
) = S
k-1
(S
k-1
r a) = S
k-1
S
k
,
jer je S
k
= S
k-1
r a (videti dokaz prethodne teoreme).
Poto je:
S
k
= S
k-1
r a i
S
k-1
= S
k-2
r a, sledi da je
b
k
= S
k-1
- S
k
= S
k-2
r a ( S
k-1
r a) = (S
k-2
S
k-1
) r =b
k-1
r
za k = 2,3,..,n.
Dakle:
b
k
= b
k-1
r za k=2,3,...,n, dok je
b
1
= S
0
S
1
= K
0
(K
0
r a) = a K
0
(r-1)=
a - .
( )
( )
n n
n
n
n
r
a
r
r
a r
r r
r
a
(
(
,
\
,
,
(
j

1
1 1
1
1
( )
1
1
1
0

n
k n
k
r
r r
r K i
162 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Sada vai sledee:
Poto je (videti prethodnu teoremu) , sledi da je:
k=1,2,...,n.
Naravno, sada je:
i
k
= a b
k
= a - a r
k-n-1
= a (1- r
k-n-1
) =
NAPOMENA: Iz prethodne teoreme proizilazi da je odnos izmeu ot-
plata dela glavnice (recimo izmeu k-te i i-te otplate) dat sa b
k
=b
i
r
k-i
=b
i
I
k-i
p%
za k>i.
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje i plaanje dekurzivnog
anuiteta takoe m puta godinje, onda se u formulama dobijenim u prethod-
noj teoremi broj n zamenjuje sa brojem mn, a godinja kamatna stopa p se
zamenjuje sa .
Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m
broj anuiteta u obraunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u
prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa
p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom p
k,m.
m
p
( )
( )
.
1
) ( 1
1
1
) 1 (
1
0
1
0

n
k n
n k
n
n
r
r r r
K r
r
r r
K
1
) 1 (
1
) 1 (
1
0
1
0
1

n
k
n k
n
n
n k
k
r
r r
K r
r
r r
K r a b
1
) 1 (
0

n
n
r
r r
K a
.
1 1 1
1 1
2
1 2 3
1 2
1

n k k
n
k
k k
n
r a r
r
a
r b r b b
r b r b b
r b b
r
a
b
M
163 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Primer 7.3.1.2.
Zajam se otplauje 6 godina jednakim polugodinjim dekurzivnim anuitetima, uz 10% godi-
nje dekurzivne kamate i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Peta otplata dela glavnice
je 3 000 dinara. Koliko iznosi anuitet a, iznos zajma K
0
i ukupno plaena kamata u toku
amortizacije zajma i
k
?
Reenje:
Iz uslova zadatka vai n=6, m=2, mn=12, p%=10%, p=0,10,
, b
5
=3000 din.
Sada je, imajui u vidu teoremu 7.3.1.2,
Ukupna kamata i
k
je razlika onog to smo ukupno dali poveriocu (mna) i onog to smo
uzeli od njega (K
0
).
Teorema 7.3.1.3. (iznos stanja duga S
k
i otplaenog dela duga O
k
, po-
sle isplate k-tog anuiteta)
Ako se kredit od K
0
dinara amortizuje sa godinjom dekurzivnom kamat-
nom stopom p i sa n godinjih jednakih dekurzivnih anuiteta a, onda stanje duga
posle isplate k-tog anuiteta iznosi:
k=1,2,...,n,
dok je iznos dela duga koji je otplaen k-tim anuitetom:
k=1,2,...,n,
gde je, naravno, r=1+ p.
Dokaz:
( )
n
p
k
p
k
p
n n
k
n
k
k
I
III
a III
r
a
r r
r
a
r
r
K O
%
1
%
1
% 0
1
1
) 1 (
1
1
1
+
+

( )
k n
p
k n
k n
n
k n
k
IV a
r r
r
a
r
r r
K S

% 0
1
1
1
. 42 , 13903 58 , 39286 5 , 4432 12
12
1
din i
k
k

. 58 , 39286 8633 , 8 5 , 4432

. 5 , 4432 4775 , 1 3000 3000
12
% 5 0
8
% 5
1 5 12
% 5 5
din IV a K
din I I b a


+
, 05 , 0 %, 5
%

m
p
m
p
164 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije
Kako je (videti dokaz teoreme 7.3.1.1.) za k=1,2,...,n
S
k
= K
0
r
k
- a(1+r+r
2
++r
k-1
)
Iznos dela duga koji je otplaen k-tim anuitetom O
k
je, naravno, razlika
ukupnog duga K
0
i stanja duga posle isplate k-tog anuiteta S
k
, odnosno:
NAPOMENA: S obzirom da je (videti teoremu 7.3.1.2.), on-
da vai da je .
Takoe, imajui u vidu rezultate teorema 7.3.1.2. i 7.3.1.3, vai da je
Ako je dekurzivno kapitalisanje m puta godinje i plaanje dekurzivnog
anuiteta takoe m puta godinje, onda se u formulama dobijenim u prethod-
noj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa p se za
menjuje sa .
Ako su dekurzivni anuiteti ei od dekurzivnog kapitalisanja, gde je m
broj anuiteta u obraunskom periodu, onda se u formulama dobijenim u
prethodnoj teoremi broj n zamenjuje brojem mn, a godinja kamatna stopa
p se zamenjuje konformnom kamatnom stopom p
k,m.
Primer 7.3.1.3.
Zajam se otplauje 10 godina jednakim polugodinjim dekurzivnim anuitetima od 5000 di-
nara, uz 8% godinje kamate i polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Odrediti koliko je ot-
plaeno zajma, poev od osmog zakljuno sa dvanaestim anuitetom.
Reenje:
m
p
( ) . 1
1 1
p S r S i
k k k


( ) 1
1
% 1
+
k
p k
III b O
n
r
a
b
1
( )
( )
n
p
k
p
k
p
n n
k
n
k
n
n
n
k
n
k n
k k
I
III
a III
r
a
r r
r
a
r
r
r r
r
a
r
r
K
r
r r
K K S K O
%
1
%
1
%
0 0 0 0
1
1
) 1 (
1
1
1
1
1
1
1
1
+
+

.
1 ) 1 (
,
1
) 1 (
,
) 1 (
1
) 1 (
1
1
) 1 (
1
1
1
0 0
% 0

n
k n
k
n
k n
k
n
n
k n
p
k n
k n
n
k n k
k
n
n k
k
k
r
r r
K S
r r
r r
a S iz onda
r
r r
K a
je kako i
IV a
r r
r
a
r r
r r
a
r
r
a r
r r
r
a
r
r
a r K S
165 Poslovna matematika
MTVU Lekcije
Iz uslova zadatka je n=10, m=2, a=5000 din., p%=8%, p=0,08,
.
Na osnovu teoreme 7.3.1.3. vai sledee:
pa je, poev od osmog, zakljuno sa dvanaestim anuitetom otplaeno:
O
12
O
8
=34288,26 din 21026,42 din =13261,84 din.
, 42 , 21026
1911 , 2
1 2142 , 8
5000
1
26 , 34288
1911 , 2
1 0258 , 14
5000
1
20
% 4
7
% 4
8
20
% 4
11
% 4
12
din
I
III
a O
din
I
III
a O

+

+

+

+

04 , 0 % 4
%

m
p
m
p
166 7. Elementi finansijske matematike
MTVU Lekcije