VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 1

Correspondence to: Milan Poua, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, Srbija.
E-mail: pocucabmilan@gmail.com
U F O K U S U
UDC: 340.66
DOI: 10.2298/VSP130902054M
Medicinska vetaenja u krivinom i parninom postupku
Medical expertise in criminal and civil proceedings
Nataa Mrvi-Petrovi*, Jovan iri*, Milan Poua

*Institut za uporedno pravo, Beograd, Srbija,

Pravni fakultet Univerziteta Privredna

akademija, Novi Sad, Srbija
Kljune rei:
medicina, sudska; ekspertiza, sudsko-medicinska;
zakonodavstvo; srbija.
Key words:
forensic medicine; expertise;
legislation; serbia.
Uvod
Vetaenja su u svim sudskim postupcima, a posebno u
krivinom i parninom, veoma vana procesna radnja. Pre-
duzimaju se u istom cilju i pod slinim uslovima kada je ne-
ophodno obezbediti sudu pomo strunjaka, koji e svojim
znanjem i strunim autoritetom omoguiti utvrivanje odre-
enih injenica koje nisu pravne prirode, ali su vane za ra-
zjanjenje predmeta spora. Zbog toga se u kontinentalnom
pravnom sistemu (pa tako i u Republici Srbiji), u posebnoj
procesnoj ulozi vetaka, u postupak ukljuuje strunjak koji
je procesno nezainteresovan za ishod spora sa zadatkom da,
u skladu sa pravilima svoje naune oblasti, steenim tehni-
kim znanjima, vetinom kojom vlada ili na osnovu vlastite
umetnike orijentacije, ispita objekte vetaenja, zapazi i-
njenice vane za postupak i nakon toga d svoj struni nalaz
i miljenje
1
. Uloga vetaka u postupku je utoliko znaajnija
poto sud ne raspolae znanjima koje ima vetak (to je i os-
novni razlog da ga ukljui u postupak), a injenice utvrene
vetaenjem i dati nalaz i miljenje vetaka neophodne su za
pravilno sudsko odluivanje u konkretnom sudskom postup-
ku. U anglosaksonskom pravu procesna funkcija vetaka je
ista, ali se procesni status menja i pribliava poloaju vetaka
u kontinentalnom pravu. Nekada je vetak imao u svemu
status svedoka (na ta asocira i sam naziv za vetaka expert
witness) koji zahvaljui svom vanpravnom znanju i vetini,
odreene injenice koje mu budu predoene, treba da protu-
mai i objasni sudu, strankama i poroti, kako u svom svedo-
kom iskazu, tako i u izvetaju. Za razliku od ostalih svedo-
ka, on danas vie ne podlee tzv. unakrsnom ispitivanju
(cross-exemination) u sudskoj raspravi, niti je obavezan da
joj prisustvuje, nego samo ima dunost da posle izvrenog
vetaenja strankama koje ga angauju ili sudu podnese svoj
izvetaj
2,

3
.
Za razliku od ranijih vremena, kada se smatralo da sud
raspolae dovoljnim znanjem da bez pomoi strunjaka koji
se bave drugim profesijama moe razjasniti sve odlune i-
njenice, danas se razliita vetaenja masovno i redovno
primenjuju u sudskim postupcima. Tome je doprinelo irenje
granica ljudskog saznanja i naunotehnoloki napredak, na-
roito intenzivan od sredine XX veka. Zbog toga se moe re-
i da su vetaci u savremenom sudskom postupku jednako
neophodni kao i pravnici
4
.
Medicinska vetaenja su meu najee zastupljenim u
sudskim postupcima. Ona imaju poseban znaaj u krivinim
postupcima, pa su tako i u Zakoniku o krivinom postupku
Republike Srbije istaknuta kao posebna vrsta vetaenja
3
.
Zakonik u dvadeset lanova regulie vetaenje (l. 113
126), a posebno se propisuju vetaenja telesnih povreda,
vetaenje lea i psihijatrijsko vetaenje (l. 127132). U
parninim postupcima se raspravljaju sporovi u vezi sa
imovinskim interesima, pa zato medicinska vetaenja kao
posebna vrsta vetaenja nisu posebno istaknuta, nego se i na
njih primenjuju opta pravila iz odeljka o vetacima (l. 259
275) Zakona o parninom postupku
5, 6
. U parninim
postupcima medicinska vetaenja esto se odreuju kada se
postupak vodi radi naknade nematerijalne tete, ponekad i u
branim, porodinim i naslednim sporovima.
Bez obzira na to da li se preduzimaju u krivinom ili
parninom postupku, vetaenja podleu istim procesnim
pravilima, koja s jedne strane odreuju procesnu ulogu ve-
taka, uslove za odreivanje vetaka, njegova prava i dunos-
ti, a sa druge strane procesne faze u kojima se vetaci mogu
ukljuiti u postupak. Zato, potrebno je ukratko izloiti for-
malne uslove koje strunjaci moraju ispuniti da bi mogli ue-
stvovati kao vetaci u postupku i dati pregled njihovih prava
i obaveza, pre nego to se izloe specifinosti medicinskih
vetaenja u krivinom i parninom postupku.
Strana 2 VOJNOSANITETSKI PREGLED
Mrvi-Petrovi N, et al. Vojnosanit Pregl 2013; OnLine-First November (00): 5454.
Formalni uslovi
Vetak je poseban, nepristrasni uesnik u sudskom po-
stupku koji se u postupak ukljuuje po sudskoj naredbi, kada
sud oceni da je radi utvrivanja ili razjanjavanja neke inje-
nice potrebno struno znanje kojim ne raspolae. Vetak tre-
ba da se izjasni o injenicama koje postoje u vreme voenja
postupka i koje je zapazio u postupku na osnovu svog stru-
nog znanja.
Sud odreuje vetaenje na zahtev stranaka ili po slu-
benoj dunosti, s tim to se u parninom postupku ee de-
ava da stranka predlae izvoenje dokaza vetaenjem i
konkretnog vetaka. Ako se druga strana saglasi sa tim pre-
dlogom, izvri se vetaenje, a stranka koja je predloila ve-
taka prilae njegov pisani nalaz i miljenje (l. 260 i 261
Zakona o parninom postupku). Trokove vetaenja snosi
stranka koja je predloila vetaenje i vetaka. Izuzetno, sud
e po slubenoj dunosti odrediti vetaenje. Zbog toga to
se u krivinom postupku pojedincu sudi u javnom interesu za
krivino delo koje mu se optubom stavlja na teret, sud (ili
organ koji vodi tzv. pretkrivini postupak) ee odreuje
vetaenje po slubenoj dunosti, ali to moe uiniti i na
predlog stranke, dok se trokovi vetaenja nadoknauju iz
budetskih sredstava (a kasnije mogu pasti na teret okrivlje-
nog, ako bude osuen za krivino delo). Novina predviena
u lanovima 125 i 126 Zakonika o krivinom postupku jeste
da stranka moe angaovati vlastitog strunog savetnika. To
je osoba koja raspolae odgovarajuim strunim znanjem, a
stranka ga opunomouje da prisustvuje vetaenju koje ve-
tak preduzima, razgleda predmet vetaenja, predlae veta-
ku da izvede odreene radnje, daje primedbe na nalaz veta-
ka i potom da u ime stranke postavlja pitanja vetaku. Stru-
ni savetnik se tako javlja u ulozi posebnog vetaka koga
imenuje jedna od stranaka i svojim procesnim angaovanjem
doprinosi kontradiktornosti sudskog postupka
7, 8.
Procesna uloga vetaka zahteva da se pravilima postup-
ka obezbede njegov nezavisan poloaj i nepristrasnost. Prvi
uslov za obezbeivanje takve pozicije vetaka jeste njegova
struna sposobnost, jer mora raspolagati strunim znanjem
potrebnim za utvrivanje injenica i davanje miljenja o nji-
ma. Prema Zakonu o sudskim vetacima (l. 6) imenovanje
vetaka je uslovljeno visokim obrazovanjem i radnim iskus-
tvom u struci od najmanje pet godina, a pored toga se zahte-
va struno znanje, praktino iskustvo i dostojnost
9
.
Dodatno, strunjak mora ispunjavati pravne uslove da
se kao vetak ukljui u sudski postupak. Ti uslovi treba da
otklone svaku sumnju u moguu pristrasnost strunjaka koji
bi vetaio u konkretnom sluaju. Zbog toga je vetak za-
menljiv, tj. ako konkretni strunjak iz zakonom predvienih
razloga ne bi smeo da bude odreen za vetaka, sud e veta-
enje poveriti drugom strunjaku. Pravni uslovi su negativno
odreeni Zakonikom o krivinom postupku. Tako je isklju-
ena mogunost da se kao vetak u konkretnom predmetu
odredi: lice koje po zakonu ne moe biti ispitano kao svedok
(a tu spada i lekar, ako bi svedoenjem povredio profesional-
nu tajnu, sem ako te obaveze odlukom nadlenog tela ne bi
bio osloboen), lice koje je osloboeno dunosti svedoenja
(ako je lekar brani drug okrivljenog ili sa njim ivi u van-
branoj ili drugoj trajnoj zajednici ili je njegov bliski srod-
nik, usvojenik i usvojilac) i lice prema kome je krivino delo
uinjeno. Vie se izriito ne precizira da lekar koji je leio
umrlog ne sme obavljati pregled i obdukciju lea, poto je ta
mogunost iskljuena lanom 129 stav 1 Zakonika o krivi-
nom postupku u kome je propisano da se vetaenja ove vr-
ste poveravaju iskljuivo specijalistima sudske medicine.
ee se u praksi dogaa da se neki od razloga zbog ko-
jih se moe posumnjati u nepristrasnost konkretnog vetaka
naknadno sazna, poto je ve odreen da vetai. U ovom slu-
aju stranke mogu da trae izuzee tog vetaka pozivajui se
na zakonom predviene razloge. Radi se o situacijama u koji-
ma se strunjak koga je sud odredio da vetai u konkretnom
sluaju nalazi u sukobu interesa pa se moe stei utisak da e
lino biti zainteresovan za ishod postupka. Na primer, ako je u
branom, vanbranom odnosu ili u srodstvu sa okrivljenim ili
oteenim, ako je zaposlen kod njih ili je zajedno sa njima ili
nekim od njih zaposlen kod istog poslodavca. Takoe, vetak
po pravilu ne moe biti svedok u tom istom suenju.
Sa svoje strane i vetak je u obavezi da sudiji iznese raz-
loge zbog kojih bi se morao izuzeti od vetaenja u konkret-
nom sluaju, im sazna za takve razloge. Potrebno je da ukae
ak i na one posredne razloge koji bi moda mogli uticati na
njegov nepristrasan sud (na primer, zbog tazbinskog srodstva
sa okrivljenim ili oteenim, prijateljstva i slino), jer bi kada
saznaju za takve razloge stranke mogle traiti izuzee vetaka
ili kasnije osporavati nalaz i miljenje vetaka i samu sudsku
presudu ako bude zasnovana na nalazu vetaka koji se morao
izuzeti. Slini uslovi za osloboenje od dunosti vetaenja i
izuzee vetaka kao u krivinom postupku, predvieni su u
lanovima 265 i 266 Zakona o parninom postupku.
Kako je osnovno pravo vetaka da se upozna sa poda-
cima koji su potrebni za davanje tanog i potpunog nalaza i
miljenja, to se zakonima predviaju posebne obaveze suda
da vetaku prui potrebna razjanjenja, omogui da razgleda
predmet vetaenja, prisustvuje izvoenju pojedinih radnji i
postavlja pitanja strankama ili drugim uesnicima u postup-
ku. Pored ovih procesnih prava, vetak ostvaruje pravo na
naknadu trokova, izgubljene zarade i nagradu.
Dunosti vetaka su da se odazove pozivu suda i podne-
se nalaz i miljenje (ponekad se moe traiti i samo jedno od
toga). U krivinom postupku vetak koji prvi put u tom svoj-
stvu uestvuje duan je da poloi zakletvu. Vetak je uvek u
obavezi da se odazove pozivu suda (ak i kada e potom iz-
neti razloge zbog kojih se mora izuzeti), a ako prihvati veta-
enje, treba da rezultate vetaenja na vreme dostavi sudu,
kako ne bi doveo u pitanje efikasnost sudskog postupka. U
skladu sa Preporukom Saveta Evrope broj R (84) 4 o naeli-
ma graanskog postupka za unapreivanje ostvarivanja
pravde od 28. februara 1984. godine u Zakonu o parninom
postupku je predvieno da vetak moe biti obavezan da na-
knadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim
nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vri vetae-
nje
10
. Ako vetak u (naknadnom) roku koji mu sud odredi ne
dostavi rezultate vetaenja, mogao bi da bude kanjen pro-
cesnom novanom kaznom, a sud moe obavestiti ministar-
stvo nadleno za pravosue i traiti brisanje imena te osobe
iz registra sudskih vetaka.
VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 3
Mrvi-Petrovi N, et al. Vojnosanit Pregl 2013; OnLine-First November (00): 5454.
Zbog specifinosti krivinog postupka, prilikom obav-
ljanja vetaenja Zakonik o krivinom postupku po lanu
114 nalae sudiji da prednost da strunjacima iz strune us-
tanove za vetaenja ili dravnog organa koji raspolae uslo-
vima za vrenje odreenih vetaenja. Ako nema tih mogu-
nosti, sud angauje stalne sudske vetake odgovarajue stru-
ke, upisane na listu stalnih sudskih vetaka. Tek ako za tu vr-
stu vetaenja kod suda ne postoje stalno odreeni vetaci,
moe sud odrediti i druge strunjake kao vetake, ali samo
ako postoji opasnost od odlaganja, ili su stalni sudski vetaci
spreeni, ili ako to zahtevaju neke druge okolnosti. U parni-
nom postupku vae blaa pravila: po lanu 264 Zakona o
parninom postupku sud odreuje vetaka iz registra sudskih
vetaka, a ako nema takvog upisanog vetaka, vetaenje se
moe poveriti licu odgovarajue struke.
Postupak vetaenja
Zadatak da obavi vetaenje stavlja lekara u drugaiju
poziciju u odnosu na njegov redovni posao, jer injenica da
se vetaenje obavlja za potrebe sudskog postupka ini bitnu
razliku od uobiajene medicinske delatnosti. U stranoj lite-
raturi jasno se ukazuje na to da lekar koji bude angaovan
kao vetak, u sutini obavlja svoj posao prilikom vetaenja,
ali je razlika u tome to svaka njegova dijagnoza, nalaz i mi-
ljenje (koji imaju medicinsku sadrinu) sada dobijaju prav-
nu funkciju i postaju dokumenti pravno relevantni u sudskom
sporu i to, kako se naglaava u nemakoj literaturi, u naroi-
tim formama priznatog zdravstvenog sertifikata u krivinom
postupku ili privatne isprave u graanskom postupku
11, 12
.
Prema tome, specifinost se ogleda u tome to medicinski
vetak odreene injenice sagledava, sintetie i izlae u for-
mi prilagoenoj potrebama suda i ba zbog toga podlee po-
sebnoj ekspertiznoj etici kojom se tite ovek i drutvo, a
koja je vezana za strunu istinu
13
. Zato se i u zakonskim
pravilima koja reguliu izbor vetaka i postupak vetaenja
toliko insistira na uslovima kojima se obezbeuje nezavisan
poloaj i nepristrasnost vetaka, kako bi bio u stanju da d
to objektivniji sud, prema vlastitom znanju i iskustvu. Pri
tome, zakoni reguliu samo organizaciju vetaenja, dok se
vetaenje sprovodi po pravilima medicinske nauke i struke.
Sud treba da oznai predmet koji vetaci treba da opaze
i ocene i postavi tana pitanja na koja treba da odgovore. Ve-
tak je ovlaen da od suda trai preciziranje svog zadatka,
jer se esto u parninoj praksi deava da sudije ne odrede
dobro predmet vetaenja ili ne izvre nunu pripremu pred-
meta za vetaenje (utvrivanje odreenih injenica, pribav-
ljanje medicinske dokumentacije i slino), to dovodi do lo-
eg vetaenja. Uprkos procesnom pravilu da se vetaenje
preduzima u postupku u prisustvu suda i zapisniara, medi-
cinska vetaenja se po pravilu odvijaju van prostorija suda i
esto se, u krivinim postupcima, poveravaju strunjacima iz
odreene ustanove (to se po samom zakonu smatra pouzda-
nijim vetaenjem nego kad ga obavlja pojedinac). Zbog to-
ga to neka vetaenja (na primer, psihijatrijska posmatranja)
mogu da dovedu do znatnih ogranienja prava okrivljenog, u
Zakoniku o krivinom postupku, u lanu 122, odreeno da je
se prema okrivljenom moe odrediti mera smetaja u zdrav-
stvenu ustanovu radi neophodnih medicinskih ispitivanja,
koja moe trajati najdue petnaest dana (sa mogunou na-
knadnog produenja za jo petnaest dana). Ispitivanje veta-
ka je poslednja faza u kojoj, po dozvoli suda, mogu uestvo-
vati okrivljeni i oteeni sa svojim pitanjima.
Unutranji postupak vetaenja odvija se u svemu auto-
nomno, po pravilima medicinske nauke i struke. Rezultate iz-
vrenog vetaenja vetak predoava sudu u pisanoj formi na-
laza i miljenja. Kada vetak dostavi sudu nalaz i miljenje
koji su nejasni, nepotpuni i protivreni sami sebi ili utvrenim
okolnostima, sud odreuje vetaku da ih dopuni ili ispravi. Sud
nije vezan ocenom i miljenjem vetaka (iako u praksi preov-
ladava stav da se sud priklanja miljenju vetaka, pa se pone-
kad stie utisak da vetak sudi). Mogue je da se pokae da
vetak nije razjasnio sva sporna pitanja ili se posumnja u re-
zultate vetaenja. U tom sluaju sud moe odrediti novo ve-
taenje koje se poverava drugom vetaku ili ustanovi.
Specifinosti medicinskih vetaenja u krivinom i
graanskom postupku
Zakonik o krivinom postupku sadri posebne odredbe
koje se odnose na vetaenja lea, telesnih povreda i vetae-
nje psihijatrijskim pregledom okrivljenog (l. 127 132). Osim
toga, lekar moe biti angaovan da izvri telesni pregled
osumnjienog lica, svedoka ili nekog drugog lica (lan 134).
Vetaenje lea obavlja lekar specijalista sudske medici-
ne. Vetaenje podrazumeva pregled lea i obdukciju, a po
potrebi vetaenju moe prethoditi ekshumacija. Kada se ob-
dukcija vri van strune ustanove, le e pregledati i obducirati
po potrebi dva ili vie lekara. Na osnovu lana 129. Zakonika
ovakvo vetaenje se obavezno preduzima u sluaju sumnje da
je smrt posredno ili neposredno posledica krivinog dela, ako
je u trenutku smrti lice bilo lieno slobode ili identitet lea nije
poznat. U svim takvim zakonom predvienim sluajevima ob-
dukcija je obavezna, pa se zato sa pravom ukazuje na propuste
u dosadanjoj sudskoj praksi kada sud prihvati predlog vetaka
koji svoj nalaz zasnuje samo na osnovu pregleda lea, bez ob-
dukcije ili bez potpune obdukcije
14
.
Zbog znaaja utvrivanja uzroka smrti za procenu posto-
janja radnje krivinog dela, u Zakoniku o krivinom postupku
se precizira sadrina miljenja koje vetak treba da d na osno-
vu pregleda i obdukcije lea. Zahteva se izjanjavanje o nepos-
rednom uzroku smrti, vremenu nastupanja smrti, objanjenjima
u vezi sa uoenim telesnim povredama na leu (kojim su sred-
stvom i na koji nain mogle nastati, da li je i koja od vie mo-
guih povreda dovela do smrti ili je do toga dolo njihovim
ukupnim delovanjem), kao i da li je do smrti dolo zbog linog
svojstva, naroitog stanja organizma povreenog ili zbog slu-
ajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta i da
li je blagovremeno pruena pomo mogla spreiti smrtni ishod.
Zakonikom o krivinom postupku predviena je dunost veta-
ka da prilikom pregleda i obdukcije lea obrati panju na pro-
naeni bioloki materijal, da ga opie i sauva za kasnije biolo-
ko vetaenje, poput forenziko-genetikog (DNK) vetaenja.
Zakonik, takoe, detaljno precizira koje je injenice neophodno
utvrditi prilikom pregleda i obdukcije zaetka ili lea novoro-
eneta ili u sluaju sumnje da je smrt nastupila trovanjem.
Strana 4 VOJNOSANITETSKI PREGLED
Mrvi-Petrovi N, et al. Vojnosanit Pregl 2013; OnLine-First November (00): 5454.
Vetaenje telesnih povreda obavlja se po pravilu teles-
nim pregledom povreenog, a ako to nije mogue ili nije pot-
rebno, na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podata-
ka u spisima. Vetak treba tano da opie povrede i da svoje
miljenje o vrsti i teini svake pojedine i o njihovom ukupnom
dejstvu s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slu-
aja. Potrebno je da vetak ukae na to kakvo dejstvo takve
telesne povrede obino proizvode, a kakvo su imale u kon-
kretnom sluaju. Osim toga, vetak treba da opie sredstvo
kojim su povrede nanete i nain na koji su nastale. Uprkos e-
stom insistiranju u sudskoj praksi, vetak nije duan da se izja-
njava da li povreda predstavlja laku ili teku (prema zakonu),
jer medicinskih kriterijuma za ovakvo razgranienje nema.
Zakonik predvia obavezu vetaka da od povreenog izuzme
bioloki materijal neophodan radi kasnijih vetaenja.
Vetaenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog spro-
vodi se u sluaju sumnje u neuraunljivost uinioca (zbog
toga to su prilikom izvrenja krivinog dela bile iskljuene
njegove mogunosti da shvati ta ini ili da upravlja svojim
postupcima zbog duevne bolesti, privremene duevne po-
remeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee due-
vne poremeenosti). Ovakvo vetaenje se po pravilu obavlja
u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi u koju se okrivljeni u
toku postupka upuuje na odreeno vreme radi posmatranja.
Vetak treba da ustanovi da li je duevno stanje okrivljenog
poremeeno ili ne. U sluaju da se utvrdi postojanje te pore-
meenosti, vetak treba da se izjasni o prirodi, vrsti, stepenu i
trajanju poremeenosti i u svome miljenju da odredi u kojoj
meri je poremeaj postojao u vreme izvrenja krivinog dela
i uticao na smanjenje psiholokih funkcija okrivljenog. Kon-
statovani duevni poremeaj koji iskljuuje intelektualne ili
voluntativne sposobnosti uinioca omoguava procenu suda
da zbog neuraunljivosti uinilac nije kriv za uinjeno delo, a
tada se smatra da krivinog dela nema i da se prema uiniocu
ne moe primeniti kazna (nego mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja), to se smatra povoljnijim po okriv-
ljenog. Osim kod procene neuraunljivosti, psihijatrijska ve-
taenja se u krivinom postupku esto koriste kada je potre-
bno ustanoviti da li je krivino delo uinjeno na mah. Radi se
o izvrenju krivinog dela u afektu, stanju poveane emotivne
razdraenosti izazvane stimulusom u vidu prethodnog fizikog
napada ili verbalne provokacije koje je preduzeo oteeni pre-
ma uiniocu. U takvim sluajevima je psihijatrijskim vetae-
njem neophodno odrediti da li je kod osobe postojao tzv. nor-
malni ili patoloki afekt, koji iskljuuje uraunljivost. Mogue
je da psihijatrijsko vetaenje bude odreeno radi provere spo-
sobnosti okrivljenog da uestvuje u postupku ili svedoka da
svedoi, ali su to ree situacije u praksi.
Pokazuje se da od rezultata psihijatrijskog vetaenja
zavisi da li e uinilac biti kanjen za izvreno krivino delo
ili e se ostvariti uslovi za primenu blae kazne ili mera bez-
bednosti prema njemu. Iz toga proizilazi praktini znaaj
psihijatrijskih vetaenja iji rezultati mogu biti zloupotreb-
ljeni, kako pokazuju primeri neetinih (a ponekad moralno
opravdanih) postupaka psihijatara koji su svojim uslunim
dijagnozama pomagali uiniocima optuenima za ratne zlo-
ine na prostoru bive Jugoslavije da izbegnu krivinu odgo-
vornost
15
. Istini za volju mora se naglasiti da je uloga psihi-
jatrije u pravu kontroverzna kako zbog bliske povezanosti
klinike i sudske psihijatrije koja se istorijski iz nje izdvaja
(ali zadrava sa njom znatne slinosti), tako i zbog razliitog
shvatanja pojmova duevnog zdravlja i duevnog poremeaja
u psiholokoj, psihijatrijskoj literaturi i pravu
16
. Tako je, na
primer, brojna prelazna stanja izmeu stanja duevnog zdra-
vlja i duevnog poremeaja koja su dobro poznata u klinikoj
praksi neophodno u pravu svrstati samo u jednu jedinu kate-
goriju bitno smanjene uraunljivosti. Otuda vetaci ponekad
imaju potrebu da se upuste u pravnu ocenu i esto se izja-
njavaju da je kod uinioca postojalo stanje smanjene ura-
unljivosti, ali ne bitno, to je zakonski nepostojea katego-
rija uraunljivosti. Drugi problem se tie profesionalne etike.
Vetak psihijatar se esto nalazi u protivrenoj ulozi dvos-
trukog agenta, naroito ako je angaovan u pretkrivinom
postupku kada treba otkriti uinioca po profilu linosti. Tada
je, s jedne strane, upuen na to da izgradi odnos poverenja sa
pacijentom koji je objekt vetaenja kako bi dao tanu dijag-
nozu, a sa druge strane, taj odnos iskoriava da bi svojim
nalazom i miljenjem pomogao sudu, pred kojim je njegov
pacijent najee u ulozi osumnjienog ili okrivljenog
17
.
U Zakoniku o krivinom postupku, lan 134, preciziraju
se uslovi pod kojima se moe izvriti tzv. uviaj lica (veta-
enje na osnovu telesnog pregleda). Telesni pregled okrivlje-
nog moe se preduzeti i bez njegovog pristanka, ako je pot-
rebno da se utvrde injenice vane za krivini postupak. I
druga lica mogu biti bez svog pristanka podvrgnuta telesnom
pregledu, ali pod uslovom da se mora utvrditi da li se na nji-
hovom telu nalazi odreeni trag ili posledica krivinog dela.
Ta druga lica, po pravilu, su oteeni ili svedoci.
Prilikom pregleda tela okrivljenog ili drugih lica zdrav-
stveni radnik moe i bez njihovog pristanka uzeti uzorke bi-
olokog porekla, pod uslovom da time ne bi bila prouzroko-
vana teta po njihovo zdravlje (lan 141, stavovi 1 i 2). Ta-
koe, po lanu 142 Zakonika o krivinom postupku, javni
tuilac ili sud mogu odrediti uzimanje uzorka za forenziko-
genetiku analizu sa tela okrivljenog, oteenog ili drugih li-
ca povezanih sa krivinim delom.
Prisilni telesni pregled, a pogotovu uzimanje uzoraka
radi analize, spada u postupke kojima se zadire u tu telesni
integritet, zbog ega se moe otvoriti pitanje odgovornosti
kako onoga ko takve mere neosnovano odreuje, tako i ono-
ga ko ih preduzima. U naoj sudskoj praksi nije bilo takvih
primera, ali u nemakoj upravno-sudskoj praksi utvreni su
kriterijumi kada se smatraju opravdanim ovakvi zahvati u tu
telesni integritet. Istie se da takve mere mogu biti odreene
samo onda kada su usmerene na ostvarenje zakonom predvi-
enih ciljeva, potrebne i opravdane jakim stepenom sumnje u
okrivljenog i znaajem stvari (BverfGNJW 1970, 505). Pri-
mera radi, doputa se prinudno uzimanje uzoraka krvi, urina,
kose ili ispljuvka ali se nedoputenim smatraju postupci koji
su opasni po zdravlje poput: angiografije, uzimanja likvora
ili uzimanja urina uz upotrebu katetera
12
.
U parninim postupcima od najveeg znaaja su medi-
cinska vetaenja nematerijalne tete koja bude pretrpljena te-
lesnom povredom. Medicinski supstrat nematerijalne tete ine
fiziki bol, strah, duevni bolovi (psihike patnje), kao prop-
ratne pojave uz povredu ili oboljenje koje dovode do prava na
VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 5
Mrvi-Petrovi N, et al. Vojnosanit Pregl 2013; OnLine-First November (00): 5454.
naknadu nematerijalne tete koja se priznaje u naem pravu (za
sluajeve povreda prava na ivot, na telesni integritet ili slobo-
du)
18
. Medicinsko vetaenje obavlja se u parnici pregledom
oteenog, pregledom pratee medicinske dokumentacije, na
osnovu podataka u sudskim spisima, podataka koji se saznaju
od oteenog i drugih. Predmet vetaenja su najee posto-
janje, intenzitet i trajanje posledica koje je oteeni trpeo zbog
nastale povrede ili bolesti. To pretpostavlja utvrivanje uzro-
ne veze izmeu povrede i tetnih posledica koje su pravno re-
levantne. Vrste nastalih posledica zavise od karaktera same
povrede, a na njihov intenzitet mogu uticati dodatne kompli-
kacije tokom leenja, kao i lina svojstva povreenog i ranija
oboljenja i degenerativne promene. Potrebno je veliko struno
iskustvo vetaka da opredeli vrstu tetnih posledica u saglas-
nosti sa zakonskom terminologijom i da to je mogue objek-
tivnije d svoj nalaz, jer se susree sa fenomenom da svaka
oteena osoba subjektivno doivljava promene svog zdravs-
tvenog stanja uz odnosu na stanje pre povrede, a neretko su, iz
lukrativnih razloga, prisutne pojave simulacije i agravaci-
je
19, 20
. ak i da toga nema, obim tetnih posledica u vidu ne-
materijalne tete kod slinih povreda razliitih osoba varira u
zavisnosti i od njihovog ivotnog doba, psihikog i drutvenog
statusa, obrazovnog nivoa i profesije, ivotnih navika i slino.
Kada su u pitanju vetaenja duevnih bolova zbog
umanjene ivotne aktivnosti, potrebno je posledice povrede
ili obolevanja individualno proceniti u odnosu na ranije psi-
hofizike karakteristike i ivotnu aktivnost oteenog. Zbog
toga se preduzimaju detaljni kliniki pregledi oteenog kako
bi se u meri u kojoj je to mogue postigla objektivizacija po-
sledica povrede (naroito na kostima, zglobovima, miii-
ma), a potom ustanovilo postojanje umanjenja ivotne aktiv-
nosti i intenzitet drugih oblika nematerijalne tete (pretrplje-
nih fizikih i duevnih bolova ili straha).
Poneki oblici nematerijalne tete mogu nastati nezavis-
no od somatske povrede. Sa druge strane, psihosomatska
oboljenja u kasnijoj fazi mogu dovesti do znaajnih psihikih
promena (eerna bolest, angina pektoris, infarkt miokarda,
modani insulti itd.).
Drugo podruje aktivnosti medicinskih vetaka u parni-
nim postupcima tie se procene testamentarne sposobnosti
ostavioca u naslednim sporovima. Vetaenje koje se obavlja
na osnovu medicinske dokumentacije i drugih raspoloivih
podataka ima za cilj da se naknadno utvrdi da li je u mo-
mentu izjavljivanja poslednje volje testator bio sposoban za
rasuivanje.
Odgovornost vetaka
U davanju svog strunog nalaza i miljenja vetak je
ogranien samo svojom strukom, znanjem i principima pro-
fesionalne etike. Da bi sa uspehom mogao da odgovori svo-
jim obavezama u sudskom postupku, zatien je imunitetom,
pa tako ne moe biti tuen zbog svojih zakljuaka i milje-
nja. Imunitet vetaka se tradicionalno prihvata kako u konti-
nentalnom pravu, tako i u anglosaksonskom, ali u novije
vreme trpi izvesne korekcije.
Da bi izbegli vlastitu odgovornost u engleskom i ameri-
kom pravu vetaci se mogu pozivati na princip imuniteta
svedoka, koji zbog svog svedoenja ne treba da bude izloen
krivinom gonjenju, niti tuen u parninom postupku. Smat-
ralo se da bi uvoenje ovakve odgovornosti dovelo do auto-
cenzure kod svedoka (a vetaci su svedoci-strunjaci), pa bi
oklevali da daju iskaz, ak i kada su na to zakletvom obave-
zani ili bi davali pristrasan ili neodreen iskaz i tako onemo-
guili da se utvrde istinite injenice. U sudskoj praksi deava
se, meutim, da vetaci koji daju pogreni nalaz budu gonje-
ni za krivokletstvo ili tueni za priinjenu tetu. Vrhovni sud
Sjedinjenih Amerikih Drava izjasnio se da nehotino dat
pogreni nalaz, a posebno razlika u miljenjima vetaka i
drugih strunjaka nije dovoljna da se uspostavi odgovornost
vetaka zbog krenja standarda profesionalne dune panje.
Ipak, u novijoj amerikoj sudskoj praksi od 1999. vai pra-
vilo Wintoll koje promovie obavezu vetaka da iznese pou-
zdano svedoenje, pri emu se odgovornost vetaka za tetu
temelji na propustima u vezi sa vrenjem svog zanimanja, a
ne na davanju lanog iskaza. Pravilo nazvano po prezimenu
tuioca postavljeno je u sudskom sluaju LLMD of Michigan
et al. v. Jackson-Cross et al. u kome se sudilo zbog propusta
kod finansijskog vetaenja, ali se kao precedent odnosi i na
sve druge vrste vetaenja. Odgovornost vetaka zavisi od
toga da li ga angauje stranka po ugovoru kao neku vrstu
strunog savetnika ili ga odreuje sud. Ako prekri obaveze
iz ugovora i priini stranci koja ga je angaovala tetu, medi-
cinski vetak odgovara prema pravilima koja inae vae pri
proceni odgovornosti za tete zbog lekarske greke
21
. Me-
utim, stranke esto nemaju uspeha sa tubom istaknutim
protiv vetaka zbog lekarske greke koju je uinio pri veta-
enju jer kod ad hoc vetaenja nedostaje prethodni poverljiv
odnos pacijenta i lekara (to je uslov za odgovornost zbog
pogrenog leenja), pa tako ne moe biti obavezan da nakna-
di tetu psihijatar ako pogreno proceni opasno stanje psiho-
tinog pacijenta koji nakon kratkog vremena ubije nekoga
11
.
Podsetiemo da najnoviji slian primer iz francuske sudske
prakse ukazuje na suprotan stav: decembra 2012. godine u
Tuluzu osuena za ubistvo iz nehata na jednogodinju uslov-
nu kaznu zatvora Danijel Kanareli, psihijatar sa tridesetogo-
dinjim iskustvom, iji je pacijent oel Gajar 2004. godine
sekirom ubio oveka u Gornjim Alpima u Francuskoj. Sudije
su zakljuile da je u svom radu uinila teku greku jer nije
prepoznala da njen pacijent moe da predstavlja pretnju za
okolinu. Za razliku od ugovorne odgovornosti medicinskog
vetaka koga stranka privatno angauje, odgovornost sud-
skog vetaka u angloamerikom pravu temelji se na krivici i
procenjuje prema pravilima deliktnog prava. On bi mogao da
bude obavezan na naknadu tete svakom onom licu koga je
svojim nalazom otetio, ali samo ako je postupao namerno ili
sa krajnjom nepanjom
22, 23
.
Kao u angloamerikom pravu i u kontinentalnom pravu
germanske varijante (sa kojom srpsko pravo ima velikih sli-
nosti) vetak je u principu zatien imunitetom koji ga titi
od klevete ili odmazde stranke po koju su rezutati vetaenja
bili nepovoljni. Ipak, medicinski vetak moe odgovarati za
tetu koju drugome priine pogrenim i neblagovremenim
vetaenjem, ali samo ako je postupao sa namerom i kraj-
njom nepanjom. Ako je angaovan na zahtev stranke, nalo-
godavcu vetak odgovara zbog povrede ugovora. Drugima
Strana 6 VOJNOSANITETSKI PREGLED
Mrvi-Petrovi N, et al. Vojnosanit Pregl 2013; OnLine-First November (00): 5454.
odgovara po deliktnom pravu (ukljuujui tu i situacije u ko-
jima tetu priini odugovlaenjem sa podnoenjem izvetaja
o vetaenju)
24
.
Krivinopravna odgovornost vetaka mogla bi se uspo-
staviti zbog oigledno nezakonitog postupanja medicinskog
vetaka, recimo, u sluajevima krivokletstva, kada izdaje is-
pravu sa neistinitim podacima, kada primi mito da bi dao pri-
strasan nalaz, naruava privatnost stranke ili povreuje du-
nost uvanja tajne koju sazna tokom vetaenja i slino. Ta-
kvi postupci redovno predstavljaju teka krenja pravila sa-
dranih u etikim kodeksima strunih udruenja vetaka i
dovode i do disciplinske odgovornosti vetaka.
Zakljuak
I u krivinom i u graanskom postupku medicinska ve-
taenja predstavljaju vana dokazna sredstva. Pod slinim
zakonskim uslovima vetaci se ukljuuju u oba postupka, a
rezultat svoga rada na isti nain prezentuju sudu u pisanoj
formi. Uspeno vetaenje pretpostavlja da lekar, osim stru-
nih znanja i iskustva, dobro poznaje zakonsku regulativu iz
ove oblasti. S obzirom na specifinost predmeta sudskog po-
stupka, u Zakoniku o krivinom postupku regulisane su po-
jedine vrste medicinskih vetaenja, ukljuujui i obavezni
sadraj nalaza i miljenja. U graanskim postupcima medi-
cinska vetaenja se najee preduzimaju u sporovima radi
naknade nematerijalne tete, kada je potrebno proceniti pos-
tojanje fizikih ili duevnih bolova ili straha i izmeriti nji-
hov intenzitet u skladu sa okolnostima pod kojima je dolo
do povreivanja i linim svojstvima oteenog. Zbog znaaja
svoje procesne funkcije kojom doprinose utvrivanju istine,
vetacima se formalno garantuje nepristrasan poloaj u pos-
tupku i zatieni su imunitetom u pogledu miljenja i nalaza
koji daju. Imunitet se, meutim, ne protee na namerno saop-
tavanje pogrenih podataka, namerno davanje pogrenog
nalaza, primanje mita i druge nezakonite postupke kojima
vetak moe uiniti krivino delo. Za tetu koju uini dru-
gom vetak moe odgovarati po ugovoru ili na osnovu pra-
vila deliktnog prava pod uslovom da je namerno pogreio u
vetaenju ili da se krajnje neobazrivo odnosio prema tom
poslu (to moe da ukljui kanjenje sa dostavljanjem rezul-
tata vetaenja).
L I T E R A T U R A
1. Vasiljevi T, Gruba M. Review of the Code of Criminal Proce-
dure, vol. 9, Belgrade: Official Gazzete; 2003. p. 217. (Serbian)
2. Simonovi B. Criminalistics. Kragujevac: Faculty of Law In-
stitut for Law and Social Sience; 2004. p. 330. (Serbian)
3. Rossi FF. Introduction. In: Rossi FF, editor. Expert Witnesses.
Chicago: American Bar Association; 1991 p. 5.
4. Stein ER.. The Direct Examination of the Expert Witness. In:
Ross FF, editor. Expert Witnesses. Chicago: American Bar As-
sociation; 1991 p. 2134.
5. Official Gazzete of the Republic of Serbia. No. 72/2011,
101/2011 and 121/2012. (Serbian)
6. Official Gazzete of the Republic of Serbia. No. 72/2011. (Ser-
bian)
7. Gruba M. Expertise in criminal procedure. In: arki N, editor.
Manual on expertise. Belgrade: Glosarijum; 2011. p. 52. (Ser-
bian)
8. Vai N. Expertise in criminal procedure (according to the
current Code and Draft of new law of criminal procedure). In:
arki N, editor. Manual on Expertise. Belgrade: Glosarijum;
2011. p. 72. (Serbian)
9. Official Gazzete of the Republic of Serbia. No. 45/2010. (Ser-
bian)
10. Petrovi-kero V. Expertise in civil cases. In: arki N, editor.
Manual on expertise. Belgrade: Glosarijum; 2011. p. 108. (Ser-
bian)
11. Simon RJ. Clinical Psychiatry and the Law. 2nd ed. Arlington:
American Psyhiatric Publishing, Inc; 1992. .
12. Lippert HD. Rechtliche Grundlagen. In: Drfl H, Eisenmenger W,
Lippert HD, Wand U, editors. Medizinische Gutachten. Heidel-
berg: Springer Verlag 2008; p. 4.
13. Dunji DJ. Forensic expertise. In: arki N, editor. Manual on
expertise. Belgrade: Glosarijum; 2011. p. 189-90. (Serbian)
14. Obradovi D, Miljkovi J. Expertise in criminal procedure Over-
view of some methods of expertise. In: arki N, editor. Manual
on expertise. Belgrade: Glosarijum; 2011. p. 89 (Serbian)
15. Kecmanovi D. Psychiatry against itself. Belgrade: Clio; 2012. p.
174. (Serbian)
16. Gold LH. Rediscovering Forensic Psychiatry. In: Simon RI, Gold
LH, editors. Textbook of Forensic Psychiatry. Arlington: The
American Psychiatric Publishing; 2004. p. 32.
17. Appelbaum PS, Gutheil TG. Clinical Handbook of Psychiatry
and the Law. 4th ed. Philadelphia, PA, Lippincott Williams &
Wilkins; 2007.
18. McGrath M, Torres A. Forensic Psyhology, Forensic Psychiatry
and Criminal Profiling: The Mental Health Proffesions Con-
tribution to Criminal Profiling. In: Turvey BE, edotor. Criminal
Profiling, An Introduction to Behavioral Evidence Analisys.
3rd ed. Amsterdam: Elsevier Academic Press; 2008. p.
11332.
19. Petrovi Z, Mrvi-Petrovi N. The right to compensation for imma-
terial damage under the law on obligations of the Republic of
Serbia. In: epanovi G, Stankovi Z, Petrovi Z, editors. Fo-
rensic expertise of immaterial damage. Beograd: JP Official
Gazzete, Faculty of Law, Union University; 2011. p. 505-31
(Serbian)
20. epanovi G, Stankovi Z. Medical review of immaterial damage.
In: epanovi G, Stankovi Z, Petrovi Z, editors. Forensic
expertise of immaterial damage. Belgrade: JP Official Gazzete,
Faculty of Law, Union University; 2011. p. 58-60. (Serbian)
21. Mujovi-Zorni H, Petrovi Z. The responsibility of medical insti
tutions for damages as a result of treatment. Vojnosanit Pregl
2012; 69(8): 692-9. (Serbian)
22. Poua M, arki N, Mrvi-Petrovi N. Medical error as a cause
for legal liability of doctors and medical institutions. Vojno-
sanit Pregl 2013; 70(2): 207-14. (Serbian)
23. Richards EP, Walter C. When are expert witnesses liable for their
malpractice? IEEE Eng Med Biol Mag 2000; 19(2): 1079.
24. Mujovi-Zorni H. Physician as a forensic expert - rights, obliga-
tions and responsibilities. In: epanovi G, Stankovi Z, Pet-
rovi Z, editors. Forensic expertise of immaterial damage. Bel-
grade: JP Official Gazzete, Faculty of Law, Union University;
2011. p. 544. (Serbian)
Primljen 2. IX 2013.
Prihvaen 15. IX 2013.