Onaj koji bi rekao da politika, po

pravilu, nema veze sa estitou i

posle toga mirno spava neka zna da
je najnebriqiviji domain i najbezduniji otac koji se moe
zamisliti.

Narod je oseawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Na je zakon

vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On
ima samo tri principa: domainstvo,
ojstvo i junatvo. To je zakon naeg
naroda!

Meu sudbonosnim pitawima pred buduom Vuievom vladom i...

,
.
, , ,

. , .
:

.
, a,
11 ,
,
.
.
.


. ,
.
, .
,
, .
, , , . ,
,
,
.
, .


. ,
,

, .

,

.
,
.

,

.

.
,

.
,
,

.

,
,
,
-
.
.


,
.

.
,
,
.
,
: , ,
, ,
, , ,
, , ,
,
,


. , , , .
,
.

.

.
. , . .
,
. ,

.
, 19.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

God. LXV

1. maj 2014.

1236

o tekuim svetskim duhovnim, drutvenim i politikim

kretawima

? , , , ,
.
a a

. main stream

o
, .
,
, .
. ,
o
,
, , .
.
,
, . . ;

, , ,
, ,
. , ,
,
.
,
:
- ex .
, . ,

,
, , .
,

, ,

, ,
- , ,
.
,
, .
.
() -, -
.
- ,
, ,
.
; a
a . .
- , ,
?
?

, ,
. ?
,
,


.
, ,
. .
,
e
,
, - ,
-

.

Uskrwa razmiqawa...

. ,
, ,
, 1964, .
, , ,
, 476. .
, (,
, ) ,
1453.
, .


.

.
,
,
.
e , -,

(, ).

.
,

.
(1995)

.
.
:
a, , , , ,
, , ,
, , a
.

, a

.
,
.
.
.

, :
- .

, ,
,

,
.


() ?!

/.
(), ,
, , 2013, :
.
2013, ()
a ,
,
12
.

,
-, - . ,
.
VII, 10-12
.
a
,
?

, , ,
.
, :

(,

).

. ,
.
!
.

IZ SADRAJA
Na ciq je Bogosluewe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Narodni preporod i drutvena pravda. . . . . . . . . . . . . 5
Vui pobedio a 2/3 naroda nije iza wega . . . . . . . . . . .7

PRILOZI ISKRI
Za pokoj due dobrog druga oke
Pavievia, molimo se Gospodu da
wegovoj dui podari rajsko naseqe.
Seka Ojdrovi i Miana
uruvija
$ 20
Umesto cvea na grob naeg
dugogodiweg lana, nedavno preminulog ora oke Pavievia
Udruewe Jadran
$ 50
Za pokoj due preminulih u aprilu:
Momilo Savati (2003), Quba
elper, Lazar Mati (1986), ivan
Pekovi (2002), Ranko DavidoviVavjek (2012), Ratko Obradovi
(1969), Anete Miqkovi (2011),
Mirjana-Dika Miqkovi (2002),
Miroslav ivi (2011), Prota ore
Lazi
(2002),
Boa-Galama
Milovanovi
(1992),
Dragoqub
Uroevi-mlai, ore-Vebalo
Jawatovi (1998), prota Danilo
Milanovi (1980), ika MarkoviSkobaqac
(2006),
Svetislav
Manojlovi (2009), Veselin-Geca
Gaji (2012), Dr Dragojla Pivac (1998),
Bora Karapanxi (2011)
Stevan i Vera Piroanac
$ 50

ISKRA
SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Urednitvo
Iskra Periodical
(Publisher)

17 Harvelin Park,
Todmorden, Lancs
OL14 6HX, England.
E-mail: vdlj@talktalk.net
Odgovorni urednik (Editor):
Vladimir Ljoti.
Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miljenje redakcije.
Iskra izlazi svakog 1. u mesecu.
Typeset and printed by
Artprint media doo, Novi Sad, Serbia
Godinja pretplata za Iskru (obinom potom) 16 ili odgovarajua vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom potom godinja
pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje June
Amerike 20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije 23 ili odgovarajua vrednost u drugim
valutama.
ekove za Iskra Periodical slati na adresu
Poverenika za Englesku

Nai problemi su posledica demo-okupacije. . . . . . . .11

Poverenici: AMERIKA: Jadran, c/o D.

Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.
53226, U.S.A. AUSTRALIJA: Maleevi
Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184.
ENGLESKA: Mirjana Ljoti, 17 Harvelin
Park,Todmorden, OL14 6HX (ekovi da glase na
Iskra Periodical) KANADA: Danica Pavlica,
10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5
FRANCUSKA: Trajanka
Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers
- Paris.

Ukrajinsko previrawe i `Desni sektor`. . . . . . . . . . . .25

BRIKS osnovao monetarni fond i banku. . . . . . . . . . . .27
Hoe li biti Junog toka?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32.

Iskra 1. maj 2014.

U Vindzoru, Kanada, umro

je 11. aprila 2014. posle due
bolesti, Milan Pavlica (91), na
veliki prijateq i suprug vrednog
poverenika Iskre za Kanadu,
Danice Pavlice.
Posle opela 17. aprila u
crkvi Graanici, Milan je
sahrawen na mesnom grobqu u
Vindzoru.
Molimo se Gospodu da
Milanu podari veni ivot u
Crastvu
Hristovom.
Naoj
Danici, wihovim sinovima i
ostaloj porodic nae duboko
sauee!
Iskra

+ Ana Popovi
Na dan 12. aprila, preminula je posle sranog udara,
Ana Popovi, udovica Milenka
Popovia, dugogodiwe streine
Dobrovoqake zajednice u SAD.
Pokojnoj Ani vean pokoj, a
wenoj brojnoj porodici nae
iskreno sauee.
S. P.
Za pokoj due i u znak seawa na mog
zeta oku Pavievia
Andra Mandi
$ 100

Amerika sprema `Kubansko prolee`. . . . . . . . . . . . . . . . 8

Rusija i evro-patriotske stranke protiv EU i NATO .21

+ Milan Pavlica

Iskra 1. maj 2014.

Za pokoj due naeg dragog i

voqenog ora-oke Pavievia, uz
molitve Gospodu da ga primi u
Carstvo Svoje. Mnogo smo zahvalni
svima koji ga ispratie do vene
kue, a nama dadoe utene rei.
Wegova supruga Quba sa sinom
Nikolom, snaja Keti, unuk Predi,
svastika Vera i urak Andra $ 100
alimo da smo izgubili jo jednog
druga i prijateqa oku Pavievia.
Porodici nae iskreno sauee, a
dragom oki neka je vena pamjat!
Steva i Vera Piroanac
$ 20
U znak seawa na naeg dragog
ivana Lazarevia o Uskrsu
Supruga Dragica sa porodicom 20
Za pokoj due mua Milana Pavlice
Danica Pavlica sa porodicom K$100
Za pokoj due Milana Pavlice
Draga i Bora Dragaevi K$ 50

+ ore Pavievi
4.5.1922 - 23.3.2014
Nou, izmeu 22 i 23.
marta, iako
slabog zdravqa,
iznenada je umro na dug i saborac, oka Pavievi(92). oka
ostavqa suprugu Qubu, sina
Nikolu sa wegovom porodicom i
uraka Andru Mandia.
oka je bio dobrovoqac od
prvih dana obrazovawa dobrovoqakih odreda. Bio je u grupi
Ratka Pareanina, koga su general Nedi i Dimitrije Qoti
poslali oktobra 1944. da posavetuje vojvodu Pavla uriia da se
sa svojim borcima povue u
Sloveniju. Na predlog Vojvode,
general Draa Mihailovi je
unapredio etiri dodbrovqca u
in potporunika. To su bili
Vlajko
Vlahovi,
Marijan
Lako,
oka
Pavievi
i
Milorad Suxum.
oka
je roen u
Danilovgradu. Malo pre poetka
rata 1941. otiao je u Skopqe gde
je wegov stric imao pekaru i tamo
poeo da radi. Kad je Skopqe
okupirano od Bugara, oka je sa
mnogim Srbima bio prinuen da ga
napusti i izbegne u Srbiju. Kada je
Vlada generala Nedia obrazovala dobrovoqce oka im je
odmah priao. U dobrovoqcima je
odmah zapaen kao hrabar i diciplinovan vojnik. U roku od dve
godine bio je unapreen u in
narednika, a na poloaj vodnika.
Po zavretku rata maja
1945. godine, oka provodi dve
godine u vojno-izbeglikom logoru
Eboli, Italija, a po prebacivawu
izbeglica u Nemaku, on sa
velikim brojem dobrovoqaca
prelazi u Englesku. Tu se eni sa
Qubom Mandi. I Godine 1956.
godine oni se sele u Ameriku. Po
odlasku u penziju oka se naroito zanimao podizawem bate, gde
je gajio, sa uspehom razno povre.
Opelo
pokojnika
je
odrano 28. marta u milvokoj
Katedrali Sv. Save, a sahrana na
groqu Dobre Nade. Na opelu i
sahrani inodestvovali su protojeri Dragan Veleui i Radomir
utilo.
S. Piroanac

PAWA ONIMA KOJI ELE DA PRATE PISAWE

ISKRE
Oni koji ele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju tampanu, mogu nai svaki wen broj, poev od januara 2002. do danas, kao i
drugu srodnu literaturu - itati ih ili `preuzeti` (download) - na
sajtu Novo videlo <http://www.novo-videlo.com>.

31

,
.
, . ,
: .
.

- , . ,
, ,
.
. ,
.

, .
,
. , , , .
, ,
.

.
, . 700.
, ,
.
, .

.
,
. ,
.
,
,
, .
, : ''

,
,
.''

, .

30

, ,
, ,
,
.
, ,
-
, -

.

, ,
,
.
, :
, .
?
,

- . , ,
.
,
,
;
, , .
, , , .
, , .
, ,
. , . .
,
, ,
.
, , .
, ,
?
? , ,
, ,
, ...

, .
.
1999. ,
, 1981.
-

. ,
, ,
.
, .
.

. .
, , ,
?
Novosti, 5.4.2014. ___

Iskra 1. maj 2014.

Wihov i na ciq

WIHOV, ZAUSTAVITI BOGOSLUEWE NA, WEGOVO ODRAVAWE I IREWE

, ,
, .
,

, ,
, ,

!
,
,
, , , , .
,
,

.
,
, : , . .
, , , , ,
,
, ,
.

? ,
.
, ,
: ( ) ;
, ,
, , , , ,
. ,
. .

, ? , ,

,
,
, , ,
,
,
. ,

Iskra 1. maj 2014.

.
,
!

, , , ,
-

. , ,
: ,
, ? ?

,
( ,
). , , ,
,

.
:
.
, .



, ,
. .
,

(). , ,
.
,
, ,
, ,
, ,
, ,

... ,

, -
, ,
.

.
.


,
,

,
, , ,

.

Wihov, zaustaviti...
,

,
,
.

,
. ,
.
,
, . ,
.
, ( ,
).

. .

,
,
.


,
.

,

,
,
.
,
,
?
( )
?

, , ,
, ,
? .

:

,

, ,
, ( )
, !
, ,
,
.
,
,
, . ,

,

M
O j K

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwievnosti (180)

M
O j
K
Mj ,
j j .
O j 26. , 40-
2.000
, j - j j j K
- K j j


j j .
"ATO j j
K
j. A, K j j j
j j ,
j j ",
j O.
" j
K", j , j j
j K
.
"T
,
K j ,

j", j M
.
Aj -T, j
K j
2008. .
" j, j , j K,
j ", j M .
28.3.2014.

SIM

,
, .

.

,
o

, (
), .
,

, . , ,
e: . -
! ,
.

.
.
Marko Kovaevi

Iskra 1. maj 2014.

DR MATEJA MATEJI: PRE NEGO

TO ODEM
Dr Mateja Mateji jedan je od vodeih
pisaca u srpskoj kwievnosti u rasejawu. Pored
svoje duge i asne slube kao svetenik u srpskim
crkvama, on je objavio veliki broj kwiga poezije,
pripovedaka, istorije pravoslavne crkve, ne samo
srpske, kulturnih tema i prikaza kwiga. Izdava
Raka kola u Beogradu objavila je kwigu Pre nego
to odem.1 To je zbirka wegovih uglednih radova
kao kwievnik i kulturni stvaralac, kao i
istoriar srpske crkve i religije uopte. Svi ovi
prilozi zasnovani su na wegovim linim
miqewima i oseawima.
Zbirka poiwe wegovim doivqajima u
Drugom svetskom ratu, u kome je uestvovao kao
dobrovoqac u Srpskom dobrovoqakom korpusu kao
svetenik. Jo kao mladi pripadao je
Jugoslovenskom narodnom pokretu Zbor, prvo u
omladini Belih orlova, a potom i kao lan Zbora.
On ne opisuje opirno dogaaje u ratu ve pobude i
napore srpskih dobrovoqaca da spasu to vie
Srba i ouvaju wihov opstanak. Taj rat je doneo
ogromne rtve, zato je sasvim umesno da na prvom
mestu bude prilog Humke pobacane po gorama, u
kome opisuje stradawa Srba u nemilosrdnom
masovnom streqawu od strane komunista u gorama
oko Koevja na kraju i posle rata. Ovaj lanak,
pisan u logoru Eboli 1945. godine. lanak takoe
ilustruje autorov spisateqski dar, koji nalazimo
i u wegovim pripovetkama.
Opisi dogaaja govore o wegovom ueu u
amerikom ivotu Srba i srpske crkve. On se rado
sea prijateqa iz daleke mladosti, kao i
sadawosti, iz ega se vidi wegova qubav prema
svakom qudskom biu. Ne voli da govori loe o
pokojnicima, jer se dri De mortibus nihil nisi
bene.(169) esto ga mole da pie o svojim
doivqajima. Znaju da mi je ivot bio veoma
teak, ali pun i zanimqiv. Bivao sam i sa
patrijarsima,
vladikama,
predsednicima
republika, lanovima akademija nauka, poznatim
naunicima i piscima, prinevima, pa i sa jednim
kraqem.(38) Priloen je i potpis kraqa Petra ||
na jednoj od Matejinih kwiga. Nekoliko puta mi je
ivot visio o koncu, ali Bog me je sauvao.(43) On
je jo od malena pokazivao naklonost prema
religiji i kae iao sam po kui i oko kue i
kadio. Wegovi opisi o svom ivotu su odista
oseajni i zanimqivi.
Osnivavi dve crkve, u Monro, Miigan i
Kolumbus, Ohajo, po dobijawu doktorata na
miigenskom univerzitetu, Mateja se dao na nauni
rad.
Kao
univerzitetski
professor
na
Univerzitetu Ohaja, opisuje i posetu srpskoj lavri
Hilandaru, i svoj poduhvat da preslika sve
rukopise stare vekovima,ime je osnovao na tom

Iskra 1. maj 2014.

univerzitetu cetar za studije istorije srpske i

ostalih crkava i tako omoguio da naunici i
studenti godinama saznaju o pravoslavnoj crkvi i
religiji. O. Mateja pie sa autoritetom o znaaju i
doprinosu pravoslavne crkve srpskoj istoriji, od
seobe Srba do danawih dana, jer i Srbi koji su se
silom prilika iselili po celom svetu, sauvali su
svoju nacionalnu pripadnost blagodarei srpskoj
pravoslavnoj crkvi.
Vei broj lanaka posveen je toj
religioznosti: o neophodnosti duhovnosti, o
identitetu autentine hrianske crkve, o znaaju
i znaewu pokajawa, o pravoslavqu i srpskoj
kulturi, rodoqubqu, uzvienosti svetenikog
pozava, i tako daqe. Zanimqiv je i prikaz kwige o
vizantijskim monasima u Americi hiqadu godina
pre Kolumba. Pouan je i dugaak lanak Kwiga o
Carigradu, iz koga se, ukratko, vidi uzbudqiva
istorija ovog pravoslavnog velegrada... Najzad,
seawe na uvaenog protojereja dr Dimitrija
Najdanovia, sa kojim je Mateja bio u
prijateqstvu... U svemu vidi se iskrena duhovnost,
intelektualna i akademska veliina oca Matejia
i wegova procena znaaja srpskog doprinosa
amerioj istoriji i kulturi. Nisam katiheta da bih
mogao da iscrpno analiziram te lanke, ali sam
vrsto ubeen u veliinu ivota i u znaaj rada
oca Mateje Matejia.
Kwiga Pre nego to odem upotpuwena je
bibliografijom radova oca Mateje, kao iscrpni i
jasni pregled wegovog duhovnog i naunog rada.
Otac Mateja je u godinama i zato misli o
onome pre nego to ode. Nama, wegovim
prijateqima i saborcima, ostaje da mu izraze
zahvalnost za sve to je uinio za srpski narod i
da kau zbogom vrlom prijatequ pesmom Zbogom
pisca ovih redaka:
Zbogom
posledwi put ti to kaem
dragi prijatequ
ali oseam
da emo se opet sresti negde
u svetu neobjawivom i
nedokuivom
da nije tako
zar je imalo smisla
biti i bitisati tako dugo
u ovoj dolini plaa.
Vasa Mihailovi
_________
1 Dr Mateja Mateji, Pre nego to odem (Beograd:
Raka kola, 2013), 195 str. Brojevi stranica
citata iz ove kwige naznaeni su u tekstu.

29

BRIKS osniva...

, -
,
, .

,
- ,
-
.

, HEADS
.
.

:
.
-

.

,

.
,

.

-,
.

,
.
- ,
.
,
.

-
,
. ,
.

- .
, ,
. , (

)
-.
Ruska re, 13.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

28

,
,
"".

90 ,
2004. .

" 2004.
, ,
,

.
, ,
",
, , , 1. .


,
,
,
,

, , .

""
,
" ",
.

"
,

, ,
,

.
10
", .
22.4.2014.

RTS

Iskra 1. maj 2014.

NARODNI PREPOROD I DRUTVENA

PRAVDA
,
,
.
,
,
,
.
,

.
, ,
a . , ,
,
. .
,
,
, .
- nesrazmerna
vrednosti dela -
,
, ,
.



.
.
,
,
,
,
. ,
,
, .
, ,
, ,

, .

.
,
,
.


.

,

, .
, ,

Iskra 1. maj 2014.

,
,

, ,

.
,

.
(
,
)
,
(

-
).

,

.


.
, ,
.
, , ,
( , .)
, ,
,
, (
) , .

- .
,
. ,
,
.
,
, .
, ,
,
-
,
, , ,
.
-
-.

1928. .

Narodni preporod...

,

, .

, .
,



, .

-
,
.
, ,

.
,
,
- .
,
,
.
, ,

,
,
,
,
,
...
!

,
.

, ,

... ,
,
,
.

a ,
( ),
, .

,
,
.

.

. !
.

Peria Dimitrijevi

j
j j j A - j j,
.

A j
158 250 ,
, j j j,
j,
j.
j j j , j j
j j
, j
A j .

j j
j .
j ,
... j
j .
: - M,,

j j , jj 16 , 17 18
jj , M
j .

T
, j , , j
O ,
19. .
j j ,
, , , , j
.
, , j .

j , j, , j
13 , ,
j, j, ...
, j .
j j
,
j j , j
, .
J j , j j j
, j
j, j
j.
22.4.2014.

I RAZVOJNU BANKU

ODG0VOR NA UKRAJINSKU KRIZU

Formirwe Vuieve vlade

Peat

Iskra 1. maj 2014.

. -
:
,
.
-
.

41 ,
, 18 ,
5 .
. : Reuters.
-
,
.
-

2015,
.

,
, .

, ,

,
,
. ,
1998,

,
.
, -
.
100
.
50
e, . -

.

41 ,
, 18 ,
5 .
Iskra 1. maj 2014.

-, SDR (Special Drawing Rights, - ),
238,4 369,52 . -,
,
-. , 100
,
188 ,
.
-

-
, ,
.

, .
.
,
.

, -

-
. ,
.
,

-, .
, - -
, .
,
.

,
- . ,

.
, ,
,
Golden Hills
.

27

Ukrajinska previrawa...

,

,

1917. .

.
, - , .

, ,
,
,
,
.
, , ,
-
( )
.
(), -
,
. , ,
-
,
- .

,

,
,

- .

, -

,
,
, -
.

,
, .

26

" ,

,

",
, ,

,
.
,
, , ,

.

,
,
.

, ,

.

,
"" .

,

.
, ,
,

,
, .
21.4.2014.

NSPM

Iskra 1. maj 2014.

ZABRIWAVA IWENICA DA JE POBEDIO

BEZ PODRKE DVE TREINE NARODA

, ,
, - ,
.

,

(

)
43-44,
.

, - .

.

,
, . ,

. , 20
,


.

,
( 14. 2014., 16.
2014., 6. 2014.),
-
,
- () - .
:
, 1)
2) 3) . 1 (
...).
,

I Iskra 1. maj 2014.

. .
, , .

, (. ).
- ,
, ,
,
"" . .
(
. ), "
, ". , , ( ,
),
- .

,
. ,

(
),

. . ()-,
, ,
,
, .
,
- - ,
, ,

.
,
, ,
, ,
(
, , ,
, ).

,
.
, ,
,
, , , , , ,

(Kraj na str. 10/2)

"

SAD se svuda slue istim `uigranim` nainom ruewa legalnih vlasti...

,
, , .

() ,
.
(), , ,
,
.

, .
,


.

,
,

,


.
, .

, .

,
.

, ,
, , -
, , ,

. ,
, , , ,
,
, -,
.

40.000 ,
, .

,
, -,
(
)
.
.

(

)
,
...
,
,


.
,

.

, .

,
,
, , .
,
.

.

. , ,

,
. -
.
,
,
. , ,
. .

,
. .

6.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

,

,
.
,
. ,

. ,
,
.
,

,

.

,
,
, .

,
,
()

.
(.
)
( , , ).

. , ,

.
,

. ,

(-)
,
.

, ,

Iskra 1. maj 2014.

( ),
,

( ),
-.
,

, , ,
()
.


. ,

,
, (
, , ,
, ).
, ,
, ,
(
) .

),
,
( , , ). ,
, ,
. - ,
,

. ,
,

,
.
, - .

25

Savez Rusije...
Britaniji, ali ona sledi svoju unutrawu logiku i
`prati` najveu ekonomsko-finansijsku mo. Danas
je to Amerika sa dobro `uigranim` drutvenopolitikim nalijem te moi - autoritativnom,
disciplinovanom, strogo hijerarhijskom - kapitalistikom demokratijom. Ona je u svetu podrana
mnogim, prividno nezavisnim - stvarno koordiniranim, javnim i tajnim slubama i ustanovama,
`nevladinim` organizacijama, velikim `slobodnim`
medijima i monom `demokratskom` propagandom. U
wenom centru SAD, iza sadaweg vida kapitalistike demokratije, NSP-a, praktino stoji, ceo
drutveno-upravani aparat, ekonomski i vojnopolitiki jo uvek najmonije drave na svetu.
Trovekovna `evolucija` kapitalistike
demokratije u danawi NSP jasno ukazuje zato je
opasna samoobmana prerano `otpisivawe` SAD i
wega kao hegemona; proglaavawe vremenih kriza
kapitalistie demokratije, ak i wenih `etapnih`
poraza, krajwim ishodom. Sva ta vremena
unazaivawa i odstupawa - a bilo ih je mnogo nisu prekidala weno trajawe i `evoluciju` kao
ideje i ofanzivne spoqne politike. Na spoqnem
planu, poela je kao kao osvajaki imperijalizam i
vremenom postala svemona Britanska imperija sa
posedima na svim kontinetima. Potom je imperijalizam evoluirao u kolonijalizam, a posle Prvog i
i Drugog svetskog rata u dekolonizaciju, odnosno
`osloboewe` najveeg broja velikih i mnogoqudih
kolonija u nezavisne drave. Zajedniko u svim
ovim znaajnim promenama jeste da one nisu bile
iznuene, ve prilagoavawe kapitalistike
demokratije i racionalizacija wenog iskustva `na
terenu`. Bitno je bilo sauvati sutinu kapitalizma; osigurati svoje privredno-finansijske
interese (prisvojiti izvore sirovina i druga
blaga osvojenog podruja).
U imperijalizmu to je zahtevalo osvajawe
(vojnu silu), pa posadnu vojsku da se odri okupacija, ali i qudstvo za upravni aparat. A onda su
iskustveno zakquili imperijalisti, da wihovi
ekonomski interesi ostaju netaknuti, ako se
upravni aparat poseda uglavnom prepusti, proverenim, kontrolisanim i za to priuenim
uroenicima, ime se znatno `tedi` na sopstvenom
`neproduktivnom` qudstvu. Tako su imperijalni
posedi postali kolonije. Potom je usledio najznaajniji evolutivni skok kapitalistike
demokratije - dekolonizacija, `osloboewe`
velikih kolonija. Kolonijalisti su nastavili i
produbili steeno iskustvo - prevaspitavawe,
`prosveivawe` i `kolovawe` domorodaca za
rukovodei drutveni kadar u kapitalistikoj
demokratiji, sa ciqem da se wima preda vlast,
poto se stvori `kritina masa` `vernika`
demokratije (uvek neznatna mawina u odnosu na
ostali `profani` puk). Tako se bitni finansijskoekonomski intersi visokog svetskog kapitala osiguravaju i tite, upravo na nain kao to se to
ini u velikim izvornim demokratijama. Neko bi
mogao primetiti, kakav je onda doprinos (vie je
takvih primera), recimo Gandija, u osloboewu
Indije. U nedostatku veeg prostora, na odgovor

24

je: wegova rtva je dola poto je sam postao

`vernik` demokratije, te wegov kult ugraen u
osloboewe da se isto ozari veom `karizmom`.
Najvee dosadawe iskuewe kapitalistike demokratije bio je Rat severoamerikih
kolonija za nezavisnost (1775) protiv Britanske
imperije. Ali je i tu nadvladao interes svetskog
kapitala, pa su se zaraene strane ne samo evntualno `izmirile` nego je i politiko-privredni
centar kapitalistike demokratrije poeo lagano
da se seli iz Britanije u najmoniju zemqu sveta,
Ameriku, to je ona i postala - u odnosu na
vanevropski svet - ve posle Prvog, a konano i
globalno, posle Drugog svetskog rata. Ali, kao
izvorna demokratija, Britanija je i danas
nesumwiv `vernik` i propagator kapitalistike
demokratije i najpouzdaniji saveznik SAD. Da je
politika demokratija vladavinski instrumenat
svetskog kapitala, najboqi dokaz je da je bilo vie
slinih ratova izmeu demokratskih zemaqa, napr.
Britansko-pruski rat protiv Francuske, u kome je
ova izgubila vei broj svojih kolonija. Do ovakvih
ratova je dolazilo kadgod bi neka (demokratska)
drava odstupila od obaveznih (vladavinskih)
pravila kapitalistike demokratije, odnosno
stvarnih vladara - vrhunskog svetskog kapitala. I
to materijalistiko rivalsto kapitalistikih
drava (gde nema milosti i `vea riba guta mawu`)
i jeste unutrawa protivrenost vrhunskog kapitala, koja e objektivno pre da ga srui nego svi
prividne i prolazne `pobede` wegovih protivnika.
Prostor nas goni da zakquimo, na osnovu
iskustvenih iwenica, zato je samoobmana prerano `otpisivati` Ameriku i kategorino predviati
wen zalazak:
1. Iza izvorne kapitalistike demokratije
stoji neprekidno trovekovno iskustvo, te jedinstven ciq i politika, koja ak i odnosu na mlae i
perifernije demokratije, `igra` na postojeim
drutvenim razlikama, a po operativnoj potrebi
`budi` i one uspavane i potencijalne. Najboqi
primer za to je razbijawe SR Jugoslavije. U odnosu
na Rusiju ne treba zaboraviti da je i ona danas
kapitalistika demokratija i da uprkos Putinovim
odbranbenim merama, neprijateq uveliko koristi
preostale wene kopirane protivrenosti za
destabilizaciju i razbijawe jedinstva zemqe.
Slino je i na spoqawem planu. U poreewu sa
izvornom
demokratijom,
wenim
ikustvom,
geostratekom superiornom pozicijom i wenom
vojnom i privrednom moi, Rusija i weni verovatni saveznici su `skorojevii` od jue. To je i
ekonomski gigant Kina i Savez BRIKS. Kao i u svim
qudskim poslovima, tako i u savezima uvek postoje zatomqene razlike, koje kapitalistika
demokratija sistematski i uporno nastoji da
`otvori` i rasplamsa; u svemu sledi naelo svih
osvajaa `podeli, pa vladaj`.
2. U posledwa tri veka kapitalistika
demokratija je stvarno odluivala da li e biti
mira ili rata u svetu. U toku tih ratova gubila je
mnoge bitke, ali je onu posledwu uvek dobijala i na
kraju pobeivala. Tako je bilo u oba svetska rata sa
mnogo-milionskim rtvama, a treba se setiti ta
je u poslewem samo Hitler sve `osvojio`.

Iskra 1. maj 2014.

Trovawe sredine kao `deo ratovawa`

1999.
, ,
.
18.
( 1 ), 1 1:10
,

.

,
, 2-3 ,
.

.
, ,

.

,
. ,
, ,
.
.

,
, .
, .
,
, .
"" .
7. 1999.


.

(),
.
30 000
.
-,
, , , , . - (VCM),
(PVC), 440
VCM-a ( 8:00), ,
30 , a VCM je 15:30 .
6 8 VCM-a 530 , 10 000
.

Iskra 1. maj 2014.

.
100 kg, 200 kg.
,
.
.

,

.
, o ,

6. 2014.
. .
.
,
.

, ,
. (NATO/CCMS-North Atlantic Treaty
Organization/Committee on the Challenges of Modern
Society),
a . , ,

, PVC-a,
.

5000 . , VCM-a VC-a
. ,
. . ,

(.
.)
NATO/CCMS ,
2000. .
(nato.int/science/publication/ .../ springer.html).


, 2009.
(Environmental Consequences of War and
Aftermat).
,
.

U okviru programa UN za zatitu ivot-

Fatalne posledice...

,
, ,
. ,
, ,
, .
. ,
,
.
,
,
. ,
,
,
.
2000.

(Imternational Action Center, Press Release, May 20,
1999 www.iacenter.org).

, ,
,
,

.
,
6. 8. ,

.


.
,
, .
,
, , ,
,
.

, ,

,
,
. , ,

( , , ,
24. 2014).

NSPM, 10.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

10

Zabriwava iwenica (sa str.7)

.
,
.
, -
-

. ()
, ,
,
.

.
. , ,

-
.
,
,

. , .
, ,

, , ,
. (, ,
, , ,

,
.)
,
,
, ,
(
)
(
),
.
, ,
, ,
. ,
, ,
, , . , , .

. - , ,
,
.
NSPM, 20.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

,
, - - - ,
- .

.

, ,
,
.

,
,
.

,

.

, , ;
.
,
, .
, , .

2012 18 .
.

,

,
.

.

.

,

.
17.




.

, ,
Iskra 1. maj 2014.

, ,
,
- Die Linke.
,
.
(EODE - Eurasian Observatory for Democracy & Elections)

- .
,

,

- .
7.4.2014.

Fond Strateke Kulture

---------------Osvrt Iskre

`Otpisivawe` SAD - opasna zabluda

Ruski sajt `Fond strateke kulture` (FSK)
pripisuje izvor gorweg napisa zbirnom imenu
`Hrvatski mediji`, ne navodei nijedan posebno.
Pretpostvqajui tanost navedenih iwenica i
podataka, hteli bi da ukaemo na wihovo gotovo
opte proizvoqno tumaewe, od strane Rusima
naklowenih novinara i analitiara. U sluaju
Krima i Ukrajine, opti zakquak je znaajna
pobeda Putina, a poraz Zapada, naroito SAD. U
`otpisivawu` Amerike ide se u krajnost sagledawe wenog zalaska kao vojnog i politikog
hegemona. Na geopolitikom `kantaru`, ak i
umereniji vide rusku stranu u neprestanom uzdizawu, a ameriku u nezadrivom padu.
Razumemo ova poeqna tumaewa rusofila
(podelili bi ih sa wima da su tana), ali ona su
objektivno tetna, jer ne odgovaraju stvarnosti postaju nepouzdan orjentir za ispravne odluke i
tumaewa - i opasna su samoobmana. Dolaze, po
naem miqewu iz nedovoqnog poznavawa svetske
vojno-politike i ekomomske scene, Novog svetskog
poretka (NSP) i sutine kapitalistike demokratije. Odluke NSP, wegovi taktiki i
geostrateki potezi, objawewa wegove idejne
okosnice, pripisuju se stavovima (znaajnih) pojedinaca.
Geostrateke
ideje
i
shvatawa
Beinskom, Kisinxeru, Sorou ili Fukujami;
velike dravne i vojno-politike odluke, sudbina rata i mira u svetu, pojedinim SAD predsednicima, od Regana, Bua strijeg i mlaeg, Klintona
do sada Obame, itd. Formalno gledajui - sve je to
tano.
Ono to se nedvoqno razume i ne shvata
jeste da su ti znameniti pojedinci, samo izvrioci i sprovodnici u ogranienom periodu svoga
`mandata`, jedne pre tri veka zaete i utvrene
planetarne `ive` ideje - privredno-finansijskog
osvajawe sveta, cvetawe i umnoavawe visokog
kapitala - a ova odgovarajuu agresivnu politiku,
koja se neprestano iskustveno prilagoava,
dograuje i usavrava. Ideja je ponikla u

23

Savez Rusije...

-,
Vaingtona,
, ,
-
, -
.

, ,

.




.

22 ,
,
.
-
, , . -

-
.



-.

2011.

.
15 ,


. ,
.



.
45.000.000
,
.

,
,
-

: ,
,
.

.

22

,
, ,
,
.

.

-
, ,
.

,

. ,

,
, ,
, , , , ,
,
.

,
, ,

-


.
,
,


,

.
:
, , ,
, - .

.


,



.

.
,
,
,

.

Iskra 1. maj 2014.

NAI PROBLEMI SU POSLEDICA

DEMOKRATSKE OKUPACIJE

20-

.

, , ,
, , ,
, , ,
,
, ,

, , ,
, ,
, ,
, ,
, , ,
( ), , , , ...

,
,
,

.

,
,
, ,
, .

.

,

.
,
.

,
. , ,
Iskra 1. maj 2014.

. , ,
,
, , , ,

, ,
, .


,
:
, ?

, .
,
,
.
.
, :

.
. ,
, .
,
. , o , .

,

, . ,
,
.

? .
,

11

Nai problemi...

,
, ,
, , ,
, ,

.

, .


,


, ,
, .



,
,

, , .
, , , ,
, .

.

,

.
, ,


.
,
? ,
,

.
,
.
?

,
?

12

,
?
, , , ,
, , !

,

.
, ,
.
1944.
:
.

,
1944.
.
, .

,
,
, ,

,
,

. ,
!



,
,

?!

- -
,
, .


, .




13.4.2014.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

RUI

.

.

.

.

-
. , ,
, , , ,
-
.

.


.

- ,
.



,
, , ,
.
.
.

, ,

.

,


.

,

, .

Iskra 1. maj 2014.

-


.


2011. .
22.05.2011.
,
-
20-30
, ,
, , .

,
,
,

, ,
.

.

, 2014. ,
.



, , ,
,
. , . ,
, , ,
, - - -
- .
,


- :

, ,


-
.

, , , ,

21

USAID i...

,
,
.
,
.
, , ,
, . ,
. ,


,
.

,
``.

USAID -
,

.
, USAID .
,
.
-
, ,

. , ,
, ,
, ,

.

,

.

, ,

. USAID-
,


,
,
- .
5.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

20

Narod Amerike... (sa str. 18)

,
. .
.

-
- ,
.

.
, , - , .

.

, ,
, ,
.

.

4. .

, 2010.

(Prompt global strike).
,
, ,
,
.

? ?

.

.
,
.
. . :
, mainstream ,
. . 11.

.
. ? ,
, ,
, .
, , ,
. .
31.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

Truth Out / Advance / SIM

Iskra 1. maj 2014.

- B

PROTIV O
A

B ,
,
, , 22.
23. 2014.

VS. .
15. ( ).
.

500 ,
,
50 .

.

78
.

, ,
,
. , ,
1999. ,

,
, .
, ,
.


.
,
,
,
,

.

,
1999,
. ,
:

-
( ), 1999. ,

Iskra 1. maj 2014.

,
,
, ,

.
.
,
,

.

,
, .
-
, , , ,
, 19,

.
. ,
, , , ,
, , ,
,
.

-
,
,
,
,
100 ,


. ,

, ,
, ,
,
.

- ,
. :

2000. , ,
, ,
; , ,

, - ;
,

13

Globalni

mir...

1244 ;
-
.
2008. ,
.
/ 1999. , 1970.
,
, ,
1998.-2008. ,
1244 1785.

- ,

, ,

, , ,
. ,
// .

- . ,

,
. , , , .

- (
), 1999.

, ,
.
,
, ,
,
.
, .

-

.

,
,
,
. ,
, , ,
. , ,
, ,
.

14

, . ,
.

-, ,

, .

- -
,
,

. -
, ,
,
j .
. ,


: , .

-
. ,
,
.
//
, .

.

, -
,


.
, ,
,


,
,
.
.
, ,

.

.

.
-

Iskra 1. maj 2014.

Primena zakona o `stranim agentima` u Rusiji

USAID I `GOLOS` PROTERANI ZBOG

FINASIRAWA STRANAKA I POKUAJA
UTICAWA NA IZBORE

USAID
-,
.
USAID
.
.

USAID
.
.
1.
,
.
, .

,
,
.

,
,
. ,
.
.
,
,
.
,
.
,
. ,



.
,

.
.

Iskra 1. maj 2014.

. , .
,


.
,
,
.

-
,
,

.

, ,
, .
, ,



. ,

- , .
,
.,
,
.

,

, ,
,
.
,
, ,
.

19

Narod Amerike...

,

.

2002 (Anti-Ballistic Missile Treaty),

.

.

. mainstream
.
.
?

.
.
ABC, CBS, NBC, CNN -
.

,
.
. .
. ,

. .

,

,
. ,

.
,
.
.

, , .
, ,

,
2004. .

.
.
,

, .

18

( ; . .)
- , ,
, . ,
.
,
.
The Wall Street
Journal ,
.
. .

. . . New York
Times
x. ,

.
.

.
, ,
. ,

. , , . ,
, ,
.

,
,
?
?

, ,
.
,
. ,

.
. , .
,


.
.

, .

,

, . ,

.
.
, ,
. (Kraj na str. 20/2)

Iskra 1. maj 2014.

,
1244.
: ,
250.000 ; , ,
; 150 ,
; ,


, , , .
-
,
2014. .

,
,

1967. ,
, , 194,

.
,

.
-
, .
,
.

-
,

.


, ,

,
. ,

,
.
-

20. ,
.
I Iskra 1. maj 2014.

,
.
.

-
, , ,
, , ,
.


, , .
, , ,
. .

-
- - , .
,

,
, ,
.
,
, .

-

,
,
,
.

-

, - ,
,

.
,
, ,
.
.
- ,
,

, ,
. -

15

Globalni mir...

30
60% .
,
,
, ,
.
, , : ,
, .
, , , .

- ,
.


, .
,
,

.
-
,
.

, .

,
,
, - .

,

,
. ,

,
, o
,
.

, .

.
26.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

16

Srpski kulturni klub

- . ,
, .
.

. . .
.

.

, .

. .
.

Blackwater Military Professional Resources
Incorporated .

, ,

,
, ,
.
.

, ,
.
, .

-
. , , .
. -

.
,
.
-


.
.
2. 4.2014.

Iskra 1. maj 2014.

Ugledni Amerikanac, :

SAD
SVETSKU

,
The Wall Street Journal,

, (
)
. .
laissez-faire (The Failure of Laissez Faire Capitalism and
Economic Dissolution of the West).

Truth Out

.
, ,
,
, ,

, .
,
1999. .
,
.

,

,
.

. ?
?

.

,
. ,
, .

, ,
,
. ,

, .
1954. ,
.

Iskra 1. maj 2014.

.


. ,

. ,
,
.
,
. :
,
,
.
, - . , ,
, . .
,
.
,
.
16.
. .
1990,
, ,
.
2042.

,

25.000, ,
. ,
,
.
,
.

,


. ,
,
.

, .
, ,

.
, .

17

Globalni mir...

30
60% .
,
,
, ,
.
, , : ,
, .
, , , .

- ,
.


, .
,
,

.
-
,
.

, .

,
,
, - .

,

,
. ,

,
, o
,
.

, .

.
26.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

16

Srpski kulturni klub

- . ,
, .
.

. . .
.

.

, .

. .
.

Blackwater Military Professional Resources
Incorporated .

, ,

,
, ,
.
.

, ,
.
, .

-
. , , .
. -

.
,
.
-


.
.
2. 4.2014.

Iskra 1. maj 2014.

Ugledni Amerikanac, :

SAD
SVETSKU

,
The Wall Street Journal,

, (
)
. .
laissez-faire (The Failure of Laissez Faire Capitalism and
Economic Dissolution of the West).

Truth Out

.
, ,
,
, ,

, .
,
1999. .
,
.

,

,
.

. ?
?

.

,
. ,
, .

, ,
,
. ,

, .
1954. ,
.

Iskra 1. maj 2014.

.


. ,

. ,
,
.
,
. :
,
,
.
, - . , ,
, . .
,
.
,
.
16.
. .
1990,
, ,
.
2042.

,

25.000, ,
. ,
,
.
,
.

,


. ,
,
.

, .
, ,

.
, .

17

Narod Amerike...

,

.

2002 (Anti-Ballistic Missile Treaty),

.

.

. mainstream
.
.
?

.
.
ABC, CBS, NBC, CNN -
.

,
.
. .
. ,

. .

,

,
. ,

.
,
.
.

, , .
, ,

,
2004. .

.
.
,

, .

18

( ; . .)
- , ,
, . ,
.
,
.
The Wall Street
Journal ,
.
. .

. . . New York
Times
x. ,

.
.

.
, ,
. ,

. , , . ,
, ,
.

,
,
?
?

, ,
.
,
. ,

.
. , .
,


.
.

, .

,

, . ,

.
.
, ,
. (Kraj na str. 20/2)

Iskra 1. maj 2014.

,
1244.
: ,
250.000 ; , ,
; 150 ,
; ,


, , , .
-
,
2014. .

,
,

1967. ,
, , 194,

.
,

.
-
, .
,
.

-
,

.


, ,

,
. ,

,
.
-

20. ,
.
I Iskra 1. maj 2014.

,
.
.

-
, , ,
, , ,
.


, , .
, , ,
. .

-
- - , .
,

,
, ,
.
,
, .

-

,
,
,
.

-

, - ,
,

.
,
, ,
.
.
- ,
,

, ,
. -

15

Globalni

mir...

1244 ;
-
.
2008. ,
.
/ 1999. , 1970.
,
, ,
1998.-2008. ,
1244 1785.

- ,

, ,

, , ,
. ,
// .

- . ,

,
. , , , .

- (
), 1999.

, ,
.
,
, ,
,
.
, .

-

.

,
,
,
. ,
, , ,
. , ,
, ,
.

14

, . ,
.

-, ,

, .

- -
,
,

. -
, ,
,
j .
. ,


: , .

-
. ,
,
.
//
, .

.

, -
,


.
, ,
,


,
,
.
.
, ,

.

.

.
-

Iskra 1. maj 2014.

Primena zakona o `stranim agentima` u Rusiji

USAID I `GOLOS` PROTERANI ZBOG

FINASIRAWA STRANAKA I POKUAJA
UTICAWA NA IZBORE

USAID
-,
.
USAID
.
.

USAID
.
.
1.
,
.
, .

,
,
.

,
,
. ,
.
.
,
,
.
,
.
,
. ,



.
,

.
.

Iskra 1. maj 2014.

. , .
,


.
,
,
.

-
,
,

.

, ,
, .
, ,



. ,

- , .
,
.,
,
.

,

, ,
,
.
,
, ,
.

19

USAID i...

,
,
.
,
.
, , ,
, . ,
. ,


,
.

,
``.

USAID -
,

.
, USAID .
,
.
-
, ,

. , ,
, ,
, ,

.

,

.

, ,

. USAID-
,


,
,
- .
5.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

20

Narod Amerike... (sa str. 18)

,
. .
.

-
- ,
.

.
, , - , .

.

, ,
, ,
.

.

4. .

, 2010.

(Prompt global strike).
,
, ,
,
.

? ?

.

.
,
.
. . :
, mainstream ,
. . 11.

.
. ? ,
, ,
, .
, , ,
. .
31.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

Truth Out / Advance / SIM

Iskra 1. maj 2014.

- B

PROTIV O
A

B ,
,
, , 22.
23. 2014.

VS. .
15. ( ).
.

500 ,
,
50 .

.

78
.

, ,
,
. , ,
1999. ,

,
, .
, ,
.


.
,
,
,
,

.

,
1999,
. ,
:

-
( ), 1999. ,

Iskra 1. maj 2014.

,
,
, ,

.
.
,
,

.

,
, .
-
, , , ,
, 19,

.
. ,
, , , ,
, , ,
,
.

-
,
,
,
,
100 ,


. ,

, ,
, ,
,
.

- ,
. :

2000. , ,
, ,
; , ,

, - ;
,

13

Nai problemi...

,
, ,
, , ,
, ,

.

, .


,


, ,
, .



,
,

, , .
, , , ,
, .

.

,

.
, ,


.
,
? ,
,

.
,
.
?

,
?

12

,
?
, , , ,
, , !

,

.
, ,
.
1944.
:
.

,
1944.
.
, .

,
,
, ,

,
,

. ,
!



,
,

?!

- -
,
, .


, .




13.4.2014.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

RUI

.

.

.

.

-
. , ,
, , , ,
-
.

.


.

- ,
.



,
, , ,
.
.
.

, ,

.

,


.

,

, .

Iskra 1. maj 2014.

-


.


2011. .
22.05.2011.
,
-
20-30
, ,
, , .

,
,
,

, ,
.

.

, 2014. ,
.



, , ,
,
. , . ,
, , ,
, - - -
- .
,


- :

, ,


-
.

, , , ,

21

Savez Rusije...

-,
Vaingtona,
, ,
-
, -
.

, ,

.




.

22 ,
,
.
-
, , . -

-
.



-.

2011.

.
15 ,


. ,
.



.
45.000.000
,
.

,
,
-

: ,
,
.

.

22

,
, ,
,
.

.

-
, ,
.

,

. ,

,
, ,
, , , , ,
,
.

,
, ,

-


.
,
,


,

.
:
, , ,
, - .

.


,



.

.
,
,
,

.

Iskra 1. maj 2014.

NAI PROBLEMI SU POSLEDICA

DEMOKRATSKE OKUPACIJE

20-

.

, , ,
, , ,
, , ,
,
, ,

, , ,
, ,
, ,
, ,
, , ,
( ), , , , ...

,
,
,

.

,
,
, ,
, .

.

,

.
,
.

,
. , ,
Iskra 1. maj 2014.

. , ,
,
, , , ,

, ,
, .


,
:
, ?

, .
,
,
.
.
, :

.
. ,
, .
,
. , o , .

,

, . ,
,
.

? .
,

11

Fatalne posledice...

,
, ,
. ,
, ,
, .
. ,
,
.
,
,
. ,
,
,
.
2000.

(Imternational Action Center, Press Release, May 20,
1999 www.iacenter.org).

, ,
,
,

.
,
6. 8. ,

.


.
,
, .
,
, , ,
,
.

, ,

,
,
. , ,

( , , ,
24. 2014).

NSPM, 10.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

10

Zabriwava iwenica (sa str.7)

.
,
.
, -
-

. ()
, ,
,
.

.
. , ,

-
.
,
,

. , .
, ,

, , ,
. (, ,
, , ,

,
.)
,
,
, ,
(
)
(
),
.
, ,
, ,
. ,
, ,
, , . , , .

. - , ,
,
.
NSPM, 20.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

,
, - - - ,
- .

.

, ,
,
.

,
,
.

,

.

, , ;
.
,
, .
, , .

2012 18 .
.

,

,
.

.

.

,

.
17.




.

, ,
Iskra 1. maj 2014.

, ,
,
- Die Linke.
,
.
(EODE - Eurasian Observatory for Democracy & Elections)

- .
,

,

- .
7.4.2014.

Fond Strateke Kulture

---------------Osvrt Iskre

`Otpisivawe` SAD - opasna zabluda

Ruski sajt `Fond strateke kulture` (FSK)
pripisuje izvor gorweg napisa zbirnom imenu
`Hrvatski mediji`, ne navodei nijedan posebno.
Pretpostvqajui tanost navedenih iwenica i
podataka, hteli bi da ukaemo na wihovo gotovo
opte proizvoqno tumaewe, od strane Rusima
naklowenih novinara i analitiara. U sluaju
Krima i Ukrajine, opti zakquak je znaajna
pobeda Putina, a poraz Zapada, naroito SAD. U
`otpisivawu` Amerike ide se u krajnost sagledawe wenog zalaska kao vojnog i politikog
hegemona. Na geopolitikom `kantaru`, ak i
umereniji vide rusku stranu u neprestanom uzdizawu, a ameriku u nezadrivom padu.
Razumemo ova poeqna tumaewa rusofila
(podelili bi ih sa wima da su tana), ali ona su
objektivno tetna, jer ne odgovaraju stvarnosti postaju nepouzdan orjentir za ispravne odluke i
tumaewa - i opasna su samoobmana. Dolaze, po
naem miqewu iz nedovoqnog poznavawa svetske
vojno-politike i ekomomske scene, Novog svetskog
poretka (NSP) i sutine kapitalistike demokratije. Odluke NSP, wegovi taktiki i
geostrateki potezi, objawewa wegove idejne
okosnice, pripisuju se stavovima (znaajnih) pojedinaca.
Geostrateke
ideje
i
shvatawa
Beinskom, Kisinxeru, Sorou ili Fukujami;
velike dravne i vojno-politike odluke, sudbina rata i mira u svetu, pojedinim SAD predsednicima, od Regana, Bua strijeg i mlaeg, Klintona
do sada Obame, itd. Formalno gledajui - sve je to
tano.
Ono to se nedvoqno razume i ne shvata
jeste da su ti znameniti pojedinci, samo izvrioci i sprovodnici u ogranienom periodu svoga
`mandata`, jedne pre tri veka zaete i utvrene
planetarne `ive` ideje - privredno-finansijskog
osvajawe sveta, cvetawe i umnoavawe visokog
kapitala - a ova odgovarajuu agresivnu politiku,
koja se neprestano iskustveno prilagoava,
dograuje i usavrava. Ideja je ponikla u

23

Savez Rusije...
Britaniji, ali ona sledi svoju unutrawu logiku i
`prati` najveu ekonomsko-finansijsku mo. Danas
je to Amerika sa dobro `uigranim` drutvenopolitikim nalijem te moi - autoritativnom,
disciplinovanom, strogo hijerarhijskom - kapitalistikom demokratijom. Ona je u svetu podrana
mnogim, prividno nezavisnim - stvarno koordiniranim, javnim i tajnim slubama i ustanovama,
`nevladinim` organizacijama, velikim `slobodnim`
medijima i monom `demokratskom` propagandom. U
wenom centru SAD, iza sadaweg vida kapitalistike demokratije, NSP-a, praktino stoji, ceo
drutveno-upravani aparat, ekonomski i vojnopolitiki jo uvek najmonije drave na svetu.
Trovekovna `evolucija` kapitalistike
demokratije u danawi NSP jasno ukazuje zato je
opasna samoobmana prerano `otpisivawe` SAD i
wega kao hegemona; proglaavawe vremenih kriza
kapitalistie demokratije, ak i wenih `etapnih`
poraza, krajwim ishodom. Sva ta vremena
unazaivawa i odstupawa - a bilo ih je mnogo nisu prekidala weno trajawe i `evoluciju` kao
ideje i ofanzivne spoqne politike. Na spoqnem
planu, poela je kao kao osvajaki imperijalizam i
vremenom postala svemona Britanska imperija sa
posedima na svim kontinetima. Potom je imperijalizam evoluirao u kolonijalizam, a posle Prvog i
i Drugog svetskog rata u dekolonizaciju, odnosno
`osloboewe` najveeg broja velikih i mnogoqudih
kolonija u nezavisne drave. Zajedniko u svim
ovim znaajnim promenama jeste da one nisu bile
iznuene, ve prilagoavawe kapitalistike
demokratije i racionalizacija wenog iskustva `na
terenu`. Bitno je bilo sauvati sutinu kapitalizma; osigurati svoje privredno-finansijske
interese (prisvojiti izvore sirovina i druga
blaga osvojenog podruja).
U imperijalizmu to je zahtevalo osvajawe
(vojnu silu), pa posadnu vojsku da se odri okupacija, ali i qudstvo za upravni aparat. A onda su
iskustveno zakquili imperijalisti, da wihovi
ekonomski interesi ostaju netaknuti, ako se
upravni aparat poseda uglavnom prepusti, proverenim, kontrolisanim i za to priuenim
uroenicima, ime se znatno `tedi` na sopstvenom
`neproduktivnom` qudstvu. Tako su imperijalni
posedi postali kolonije. Potom je usledio najznaajniji evolutivni skok kapitalistike
demokratije - dekolonizacija, `osloboewe`
velikih kolonija. Kolonijalisti su nastavili i
produbili steeno iskustvo - prevaspitavawe,
`prosveivawe` i `kolovawe` domorodaca za
rukovodei drutveni kadar u kapitalistikoj
demokratiji, sa ciqem da se wima preda vlast,
poto se stvori `kritina masa` `vernika`
demokratije (uvek neznatna mawina u odnosu na
ostali `profani` puk). Tako se bitni finansijskoekonomski intersi visokog svetskog kapitala osiguravaju i tite, upravo na nain kao to se to
ini u velikim izvornim demokratijama. Neko bi
mogao primetiti, kakav je onda doprinos (vie je
takvih primera), recimo Gandija, u osloboewu
Indije. U nedostatku veeg prostora, na odgovor

24

je: wegova rtva je dola poto je sam postao

`vernik` demokratije, te wegov kult ugraen u
osloboewe da se isto ozari veom `karizmom`.
Najvee dosadawe iskuewe kapitalistike demokratije bio je Rat severoamerikih
kolonija za nezavisnost (1775) protiv Britanske
imperije. Ali je i tu nadvladao interes svetskog
kapitala, pa su se zaraene strane ne samo evntualno `izmirile` nego je i politiko-privredni
centar kapitalistike demokratrije poeo lagano
da se seli iz Britanije u najmoniju zemqu sveta,
Ameriku, to je ona i postala - u odnosu na
vanevropski svet - ve posle Prvog, a konano i
globalno, posle Drugog svetskog rata. Ali, kao
izvorna demokratija, Britanija je i danas
nesumwiv `vernik` i propagator kapitalistike
demokratije i najpouzdaniji saveznik SAD. Da je
politika demokratija vladavinski instrumenat
svetskog kapitala, najboqi dokaz je da je bilo vie
slinih ratova izmeu demokratskih zemaqa, napr.
Britansko-pruski rat protiv Francuske, u kome je
ova izgubila vei broj svojih kolonija. Do ovakvih
ratova je dolazilo kadgod bi neka (demokratska)
drava odstupila od obaveznih (vladavinskih)
pravila kapitalistike demokratije, odnosno
stvarnih vladara - vrhunskog svetskog kapitala. I
to materijalistiko rivalsto kapitalistikih
drava (gde nema milosti i `vea riba guta mawu`)
i jeste unutrawa protivrenost vrhunskog kapitala, koja e objektivno pre da ga srui nego svi
prividne i prolazne `pobede` wegovih protivnika.
Prostor nas goni da zakquimo, na osnovu
iskustvenih iwenica, zato je samoobmana prerano `otpisivati` Ameriku i kategorino predviati
wen zalazak:
1. Iza izvorne kapitalistike demokratije
stoji neprekidno trovekovno iskustvo, te jedinstven ciq i politika, koja ak i odnosu na mlae i
perifernije demokratije, `igra` na postojeim
drutvenim razlikama, a po operativnoj potrebi
`budi` i one uspavane i potencijalne. Najboqi
primer za to je razbijawe SR Jugoslavije. U odnosu
na Rusiju ne treba zaboraviti da je i ona danas
kapitalistika demokratija i da uprkos Putinovim
odbranbenim merama, neprijateq uveliko koristi
preostale wene kopirane protivrenosti za
destabilizaciju i razbijawe jedinstva zemqe.
Slino je i na spoqawem planu. U poreewu sa
izvornom
demokratijom,
wenim
ikustvom,
geostratekom superiornom pozicijom i wenom
vojnom i privrednom moi, Rusija i weni verovatni saveznici su `skorojevii` od jue. To je i
ekonomski gigant Kina i Savez BRIKS. Kao i u svim
qudskim poslovima, tako i u savezima uvek postoje zatomqene razlike, koje kapitalistika
demokratija sistematski i uporno nastoji da
`otvori` i rasplamsa; u svemu sledi naelo svih
osvajaa `podeli, pa vladaj`.
2. U posledwa tri veka kapitalistika
demokratija je stvarno odluivala da li e biti
mira ili rata u svetu. U toku tih ratova gubila je
mnoge bitke, ali je onu posledwu uvek dobijala i na
kraju pobeivala. Tako je bilo u oba svetska rata sa
mnogo-milionskim rtvama, a treba se setiti ta
je u poslewem samo Hitler sve `osvojio`.

Iskra 1. maj 2014.

Trovawe sredine kao `deo ratovawa`

1999.
, ,
.
18.
( 1 ), 1 1:10
,

.

,
, 2-3 ,
.

.
, ,

.

,
. ,
, ,
.
.

,
, .
, .
,
, .
"" .
7. 1999.


.

(),
.
30 000
.
-,
, , , , . - (VCM),
(PVC), 440
VCM-a ( 8:00), ,
30 , a VCM je 15:30 .
6 8 VCM-a 530 , 10 000
.

Iskra 1. maj 2014.

.
100 kg, 200 kg.
,
.
.

,

.
, o ,

6. 2014.
. .
.
,
.

, ,
. (NATO/CCMS-North Atlantic Treaty
Organization/Committee on the Challenges of Modern
Society),
a . , ,

, PVC-a,
.

5000 . , VCM-a VC-a
. ,
. . ,

(.
.)
NATO/CCMS ,
2000. .
(nato.int/science/publication/ .../ springer.html).


, 2009.
(Environmental Consequences of War and
Aftermat).
,
.

U okviru programa UN za zatitu ivot-

"

SAD se svuda slue istim `uigranim` nainom ruewa legalnih vlasti...

,
, , .

() ,
.
(), , ,
,
.

, .
,


.

,
,

,


.
, .

, .

,
.

, ,
, , -
, , ,

. ,
, , , ,
,
, -,
.

40.000 ,
, .

,
, -,
(
)
.
.

(

)
,
...
,
,


.
,

.

, .

,
,
, , .
,
.

.

. , ,

,
. -
.
,
,
. , ,
. .

,
. .

6.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2014.

,

,
.
,
. ,

. ,
,
.
,

,

.

,
,
, .

,
,
()

.
(.
)
( , , ).

. , ,

.
,

. ,

(-)
,
.

, ,

Iskra 1. maj 2014.

( ),
,

( ),
-.
,

, , ,
()
.


. ,

,
, (
, , ,
, ).
, ,
, ,
(
) .

),
,
( , , ). ,
, ,
. - ,
,

. ,
,

,
.
, - .

25

Ukrajinska previrawa...

,

,

1917. .

.
, - , .

, ,
,
,
,
.
, , ,
-
( )
.
(), -
,
. , ,
-
,
- .

,

,
,

- .

, -

,
,
, -
.

,
, .

26

" ,

,

",
, ,

,
.
,
, , ,

.

,
,
.

, ,

.

,
"" .

,

.
, ,
,

,
, .
21.4.2014.

NSPM

Iskra 1. maj 2014.

ZABRIWAVA IWENICA DA JE POBEDIO

BEZ PODRKE DVE TREINE NARODA

, ,
, - ,
.

,

(

)
43-44,
.

, - .

.

,
, . ,

. , 20
,


.

,
( 14. 2014., 16.
2014., 6. 2014.),
-
,
- () - .
:
, 1)
2) 3) . 1 (
...).
,

I Iskra 1. maj 2014.

. .
, , .

, (. ).
- ,
, ,
,
"" . .
(
. ), "
, ". , , ( ,
),
- .

,
. ,

(
),

. . ()-,
, ,
,
, .
,
- - ,
, ,

.
,
, ,
, ,
(
, , ,
, ).

,
.
, ,
,
, , , , , ,

(Kraj na str. 10/2)

Narodni preporod...

,

, .

, .
,



, .

-
,
.
, ,

.
,
,
- .
,
,
.
, ,

,
,
,
,
,
...
!

,
.

, ,

... ,
,
,
.

a ,
( ),
, .

,
,
.

.

. !
.

Peria Dimitrijevi

j
j j j A - j j,
.

A j
158 250 ,
, j j j,
j,
j.
j j j , j j
j j
, j
A j .

j j
j .
j ,
... j
j .
: - M,,

j j , jj 16 , 17 18
jj , M
j .

T
, j , , j
O ,
19. .
j j ,
, , , , j
.
, , j .

j , j, , j
13 , ,
j, j, ...
, j .
j j
,
j j , j
, .
J j , j j j
, j
j, j
j.
22.4.2014.

I RAZVOJNU BANKU

ODG0VOR NA UKRAJINSKU KRIZU

Formirwe Vuieve vlade

Peat

Iskra 1. maj 2014.

. -
:
,
.
-
.

41 ,
, 18 ,
5 .
. : Reuters.
-
,
.
-

2015,
.

,
, .

, ,

,
,
. ,
1998,

,
.
, -
.
100
.
50
e, . -

.

41 ,
, 18 ,
5 .
Iskra 1. maj 2014.

-, SDR (Special Drawing Rights, - ),
238,4 369,52 . -,
,
-. , 100
,
188 ,
.
-

-
, ,
.

, .
.
,
.

, -

-
. ,
.
,

-, .
, - -
, .
,
.

,
- . ,

.
, ,
,
Golden Hills
.

27

BRIKS osniva...

, -
,
, .

,
- ,
-
.

, HEADS
.
.

:
.
-

.

,

.
,

.

-,
.

,
.
- ,
.
,
.

-
,
. ,
.

- .
, ,
. , (

)
-.
Ruska re, 13.4.2014.
(Podvukla - Iskra)

28

,
,
"".

90 ,
2004. .

" 2004.
, ,
,

.
, ,
",
, , , 1. .


,
,
,
,

, , .

""
,
" ",
.

"
,

, ,
,

.
10
", .
22.4.2014.

RTS

Iskra 1. maj 2014.

NARODNI PREPOROD I DRUTVENA

PRAVDA
,
,
.
,
,
,
.
,

.
, ,
a . , ,
,
. .
,
,
, .
- nesrazmerna
vrednosti dela -
,
, ,
.



.
.
,
,
,
,
. ,
,
, .
, ,
, ,

, .

.
,
,
.


.

,

, .
, ,

Iskra 1. maj 2014.

,
,

, ,

.
,

.
(
,
)
,
(

-
).

,

.


.
, ,
.
, , ,
( , .)
, ,
,
, (
) , .

- .
,
. ,
,
.
,
, .
, ,
,
-
,
, , ,
.
-
-.

1928. .

Wihov, zaustaviti...
,

,
,
.

,
. ,
.
,
, . ,
.
, ( ,
).

. .

,
,
.


,
.

,

,
,
.
,
,
?
( )
?

, , ,
, ,
? .

:

,

, ,
, ( )
, !
, ,
,
.
,
,
, . ,

,

M
O j K

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwievnosti (180)

M
O j
K
Mj ,
j j .
O j 26. , 40-
2.000
, j - j j j K
- K j j


j j .
"ATO j j
K
j. A, K j j j
j j ,
j j ",
j O.
" j
K", j , j j
j K
.
"T
,
K j ,

j", j M
.
Aj -T, j
K j
2008. .
" j, j , j K,
j ", j M .
28.3.2014.

SIM

,
, .

.

,
o

, (
), .
,

, . , ,
e: . -
! ,
.

.
.
Marko Kovaevi

Iskra 1. maj 2014.

DR MATEJA MATEJI: PRE NEGO

TO ODEM
Dr Mateja Mateji jedan je od vodeih
pisaca u srpskoj kwievnosti u rasejawu. Pored
svoje duge i asne slube kao svetenik u srpskim
crkvama, on je objavio veliki broj kwiga poezije,
pripovedaka, istorije pravoslavne crkve, ne samo
srpske, kulturnih tema i prikaza kwiga. Izdava
Raka kola u Beogradu objavila je kwigu Pre nego
to odem.1 To je zbirka wegovih uglednih radova
kao kwievnik i kulturni stvaralac, kao i
istoriar srpske crkve i religije uopte. Svi ovi
prilozi zasnovani su na wegovim linim
miqewima i oseawima.
Zbirka poiwe wegovim doivqajima u
Drugom svetskom ratu, u kome je uestvovao kao
dobrovoqac u Srpskom dobrovoqakom korpusu kao
svetenik. Jo kao mladi pripadao je
Jugoslovenskom narodnom pokretu Zbor, prvo u
omladini Belih orlova, a potom i kao lan Zbora.
On ne opisuje opirno dogaaje u ratu ve pobude i
napore srpskih dobrovoqaca da spasu to vie
Srba i ouvaju wihov opstanak. Taj rat je doneo
ogromne rtve, zato je sasvim umesno da na prvom
mestu bude prilog Humke pobacane po gorama, u
kome opisuje stradawa Srba u nemilosrdnom
masovnom streqawu od strane komunista u gorama
oko Koevja na kraju i posle rata. Ovaj lanak,
pisan u logoru Eboli 1945. godine. lanak takoe
ilustruje autorov spisateqski dar, koji nalazimo
i u wegovim pripovetkama.
Opisi dogaaja govore o wegovom ueu u
amerikom ivotu Srba i srpske crkve. On se rado
sea prijateqa iz daleke mladosti, kao i
sadawosti, iz ega se vidi wegova qubav prema
svakom qudskom biu. Ne voli da govori loe o
pokojnicima, jer se dri De mortibus nihil nisi
bene.(169) esto ga mole da pie o svojim
doivqajima. Znaju da mi je ivot bio veoma
teak, ali pun i zanimqiv. Bivao sam i sa
patrijarsima,
vladikama,
predsednicima
republika, lanovima akademija nauka, poznatim
naunicima i piscima, prinevima, pa i sa jednim
kraqem.(38) Priloen je i potpis kraqa Petra ||
na jednoj od Matejinih kwiga. Nekoliko puta mi je
ivot visio o koncu, ali Bog me je sauvao.(43) On
je jo od malena pokazivao naklonost prema
religiji i kae iao sam po kui i oko kue i
kadio. Wegovi opisi o svom ivotu su odista
oseajni i zanimqivi.
Osnivavi dve crkve, u Monro, Miigan i
Kolumbus, Ohajo, po dobijawu doktorata na
miigenskom univerzitetu, Mateja se dao na nauni
rad.
Kao
univerzitetski
professor
na
Univerzitetu Ohaja, opisuje i posetu srpskoj lavri
Hilandaru, i svoj poduhvat da preslika sve
rukopise stare vekovima,ime je osnovao na tom

Iskra 1. maj 2014.

univerzitetu cetar za studije istorije srpske i

ostalih crkava i tako omoguio da naunici i
studenti godinama saznaju o pravoslavnoj crkvi i
religiji. O. Mateja pie sa autoritetom o znaaju i
doprinosu pravoslavne crkve srpskoj istoriji, od
seobe Srba do danawih dana, jer i Srbi koji su se
silom prilika iselili po celom svetu, sauvali su
svoju nacionalnu pripadnost blagodarei srpskoj
pravoslavnoj crkvi.
Vei broj lanaka posveen je toj
religioznosti: o neophodnosti duhovnosti, o
identitetu autentine hrianske crkve, o znaaju
i znaewu pokajawa, o pravoslavqu i srpskoj
kulturi, rodoqubqu, uzvienosti svetenikog
pozava, i tako daqe. Zanimqiv je i prikaz kwige o
vizantijskim monasima u Americi hiqadu godina
pre Kolumba. Pouan je i dugaak lanak Kwiga o
Carigradu, iz koga se, ukratko, vidi uzbudqiva
istorija ovog pravoslavnog velegrada... Najzad,
seawe na uvaenog protojereja dr Dimitrija
Najdanovia, sa kojim je Mateja bio u
prijateqstvu... U svemu vidi se iskrena duhovnost,
intelektualna i akademska veliina oca Matejia
i wegova procena znaaja srpskog doprinosa
amerioj istoriji i kulturi. Nisam katiheta da bih
mogao da iscrpno analiziram te lanke, ali sam
vrsto ubeen u veliinu ivota i u znaaj rada
oca Mateje Matejia.
Kwiga Pre nego to odem upotpuwena je
bibliografijom radova oca Mateje, kao iscrpni i
jasni pregled wegovog duhovnog i naunog rada.
Otac Mateja je u godinama i zato misli o
onome pre nego to ode. Nama, wegovim
prijateqima i saborcima, ostaje da mu izraze
zahvalnost za sve to je uinio za srpski narod i
da kau zbogom vrlom prijatequ pesmom Zbogom
pisca ovih redaka:
Zbogom
posledwi put ti to kaem
dragi prijatequ
ali oseam
da emo se opet sresti negde
u svetu neobjawivom i
nedokuivom
da nije tako
zar je imalo smisla
biti i bitisati tako dugo
u ovoj dolini plaa.
Vasa Mihailovi
_________
1 Dr Mateja Mateji, Pre nego to odem (Beograd:
Raka kola, 2013), 195 str. Brojevi stranica
citata iz ove kwige naznaeni su u tekstu.

29

,
.
, . ,
: .
.

- , . ,
, ,
.
. ,
.

, .
,
. , , , .
, ,
.

.
, . 700.
, ,
.
, .

.
,
. ,
.
,
,
, .
, : ''

,
,
.''

, .

30

, ,
, ,
,
.
, ,
-
, -

.

, ,
,
.
, :
, .
?
,

- . , ,
.
,
,
;
, , .
, , , .
, , .
, ,
. , . .
,
, ,
.
, , .
, ,
?
? , ,
, ,
, ...

, .
.
1999. ,
, 1981.
-

. ,
, ,
.
, .
.

. .
, , ,
?
Novosti, 5.4.2014. ___

Iskra 1. maj 2014.

Wihov i na ciq

WIHOV, ZAUSTAVITI BOGOSLUEWE NA, WEGOVO ODRAVAWE I IREWE

, ,
, .
,

, ,
, ,

!
,
,
, , , , .
,
,

.
,
, : , . .
, , , , ,
,
, ,
.

? ,
.
, ,
: ( ) ;
, ,
, , , , ,
. ,
. .

, ? , ,

,
,
, , ,
,
,
. ,

Iskra 1. maj 2014.

.
,
!

, , , ,
-

. , ,
: ,
, ? ?

,
( ,
). , , ,
,

.
:
.
, .



, ,
. .
,

(). , ,
.
,
, ,
, ,
, ,
, ,

... ,

, -
, ,
.

.
.


,
,

,
, , ,

.

Uskrwa razmiqawa...

. ,
, ,
, 1964, .
, , ,
, 476. .
, (,
, ) ,
1453.
, .


.

.
,
,
.
e , -,

(, ).

.
,

.
(1995)

.
.
:
a, , , , ,
, , ,
, , a
.

, a

.
,
.
.
.

, :
- .

, ,
,

,
.


() ?!

/.
(), ,
, , 2013, :
.
2013, ()
a ,
,
12
.

,
-, - . ,
.
VII, 10-12
.
a
,
?

, , ,
.
, :

(,

).

. ,
.
!
.

IZ SADRAJA
Na ciq je Bogosluewe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Narodni preporod i drutvena pravda. . . . . . . . . . . . . 5
Vui pobedio a 2/3 naroda nije iza wega . . . . . . . . . . .7

PRILOZI ISKRI
Za pokoj due dobrog druga oke
Pavievia, molimo se Gospodu da
wegovoj dui podari rajsko naseqe.
Seka Ojdrovi i Miana
uruvija
$ 20
Umesto cvea na grob naeg
dugogodiweg lana, nedavno preminulog ora oke Pavievia
Udruewe Jadran
$ 50
Za pokoj due preminulih u aprilu:
Momilo Savati (2003), Quba
elper, Lazar Mati (1986), ivan
Pekovi (2002), Ranko DavidoviVavjek (2012), Ratko Obradovi
(1969), Anete Miqkovi (2011),
Mirjana-Dika Miqkovi (2002),
Miroslav ivi (2011), Prota ore
Lazi
(2002),
Boa-Galama
Milovanovi
(1992),
Dragoqub
Uroevi-mlai, ore-Vebalo
Jawatovi (1998), prota Danilo
Milanovi (1980), ika MarkoviSkobaqac
(2006),
Svetislav
Manojlovi (2009), Veselin-Geca
Gaji (2012), Dr Dragojla Pivac (1998),
Bora Karapanxi (2011)
Stevan i Vera Piroanac
$ 50

ISKRA
SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Urednitvo
Iskra Periodical
(Publisher)

17 Harvelin Park,
Todmorden, Lancs
OL14 6HX, England.
E-mail: vdlj@talktalk.net
Odgovorni urednik (Editor):
Vladimir Ljoti.
Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miljenje redakcije.
Iskra izlazi svakog 1. u mesecu.
Typeset and printed by
Artprint media doo, Novi Sad, Serbia
Godinja pretplata za Iskru (obinom potom) 16 ili odgovarajua vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom potom godinja
pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje June
Amerike 20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije 23 ili odgovarajua vrednost u drugim
valutama.
ekove za Iskra Periodical slati na adresu
Poverenika za Englesku

Nai problemi su posledica demo-okupacije. . . . . . . .11

Poverenici: AMERIKA: Jadran, c/o D.

Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.
53226, U.S.A. AUSTRALIJA: Maleevi
Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184.
ENGLESKA: Mirjana Ljoti, 17 Harvelin
Park,Todmorden, OL14 6HX (ekovi da glase na
Iskra Periodical) KANADA: Danica Pavlica,
10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5
FRANCUSKA: Trajanka
Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers
- Paris.

Ukrajinsko previrawe i `Desni sektor`. . . . . . . . . . . .25

BRIKS osnovao monetarni fond i banku. . . . . . . . . . . .27
Hoe li biti Junog toka?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32.

Iskra 1. maj 2014.

U Vindzoru, Kanada, umro

je 11. aprila 2014. posle due
bolesti, Milan Pavlica (91), na
veliki prijateq i suprug vrednog
poverenika Iskre za Kanadu,
Danice Pavlice.
Posle opela 17. aprila u
crkvi Graanici, Milan je
sahrawen na mesnom grobqu u
Vindzoru.
Molimo se Gospodu da
Milanu podari veni ivot u
Crastvu
Hristovom.
Naoj
Danici, wihovim sinovima i
ostaloj porodic nae duboko
sauee!
Iskra

+ Ana Popovi
Na dan 12. aprila, preminula je posle sranog udara,
Ana Popovi, udovica Milenka
Popovia, dugogodiwe streine
Dobrovoqake zajednice u SAD.
Pokojnoj Ani vean pokoj, a
wenoj brojnoj porodici nae
iskreno sauee.
S. P.
Za pokoj due i u znak seawa na mog
zeta oku Pavievia
Andra Mandi
$ 100

Amerika sprema `Kubansko prolee`. . . . . . . . . . . . . . . . 8

Rusija i evro-patriotske stranke protiv EU i NATO .21

+ Milan Pavlica

Iskra 1. maj 2014.

Za pokoj due naeg dragog i

voqenog ora-oke Pavievia, uz
molitve Gospodu da ga primi u
Carstvo Svoje. Mnogo smo zahvalni
svima koji ga ispratie do vene
kue, a nama dadoe utene rei.
Wegova supruga Quba sa sinom
Nikolom, snaja Keti, unuk Predi,
svastika Vera i urak Andra $ 100
alimo da smo izgubili jo jednog
druga i prijateqa oku Pavievia.
Porodici nae iskreno sauee, a
dragom oki neka je vena pamjat!
Steva i Vera Piroanac
$ 20
U znak seawa na naeg dragog
ivana Lazarevia o Uskrsu
Supruga Dragica sa porodicom 20
Za pokoj due mua Milana Pavlice
Danica Pavlica sa porodicom K$100
Za pokoj due Milana Pavlice
Draga i Bora Dragaevi K$ 50

+ ore Pavievi
4.5.1922 - 23.3.2014
Nou, izmeu 22 i 23.
marta, iako
slabog zdravqa,
iznenada je umro na dug i saborac, oka Pavievi(92). oka
ostavqa suprugu Qubu, sina
Nikolu sa wegovom porodicom i
uraka Andru Mandia.
oka je bio dobrovoqac od
prvih dana obrazovawa dobrovoqakih odreda. Bio je u grupi
Ratka Pareanina, koga su general Nedi i Dimitrije Qoti
poslali oktobra 1944. da posavetuje vojvodu Pavla uriia da se
sa svojim borcima povue u
Sloveniju. Na predlog Vojvode,
general Draa Mihailovi je
unapredio etiri dodbrovqca u
in potporunika. To su bili
Vlajko
Vlahovi,
Marijan
Lako,
oka
Pavievi
i
Milorad Suxum.
oka
je roen u
Danilovgradu. Malo pre poetka
rata 1941. otiao je u Skopqe gde
je wegov stric imao pekaru i tamo
poeo da radi. Kad je Skopqe
okupirano od Bugara, oka je sa
mnogim Srbima bio prinuen da ga
napusti i izbegne u Srbiju. Kada je
Vlada generala Nedia obrazovala dobrovoqce oka im je
odmah priao. U dobrovoqcima je
odmah zapaen kao hrabar i diciplinovan vojnik. U roku od dve
godine bio je unapreen u in
narednika, a na poloaj vodnika.
Po zavretku rata maja
1945. godine, oka provodi dve
godine u vojno-izbeglikom logoru
Eboli, Italija, a po prebacivawu
izbeglica u Nemaku, on sa
velikim brojem dobrovoqaca
prelazi u Englesku. Tu se eni sa
Qubom Mandi. I Godine 1956.
godine oni se sele u Ameriku. Po
odlasku u penziju oka se naroito zanimao podizawem bate, gde
je gajio, sa uspehom razno povre.
Opelo
pokojnika
je
odrano 28. marta u milvokoj
Katedrali Sv. Save, a sahrana na
groqu Dobre Nade. Na opelu i
sahrani inodestvovali su protojeri Dragan Veleui i Radomir
utilo.
S. Piroanac

PAWA ONIMA KOJI ELE DA PRATE PISAWE

ISKRE
Oni koji ele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju tampanu, mogu nai svaki wen broj, poev od januara 2002. do danas, kao i
drugu srodnu literaturu - itati ih ili `preuzeti` (download) - na
sajtu Novo videlo <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po

pravilu, nema veze sa estitou i
posle toga mirno spava neka zna da
je najnebriqiviji domain i najbezduniji otac koji se moe
zamisliti.

Narod je oseawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Na je zakon

vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On
ima samo tri principa: domainstvo,
ojstvo i junatvo. To je zakon naeg
naroda!

Meu sudbonosnim pitawima pred buduom Vuievom vladom i...

,
.
, , ,

. , .
:

.
, a,
11 ,
,
.
.
.


. ,
.
, .
,
, .
, , , . ,
,
,
.
, .


. ,
,

, .

,

.
,
.

,

.

.
,

.
,
,

.

,
,
,
-
.
.


,
.

.
,
,
.
,
: , ,
, ,
, , ,
, , ,
,
,


. , , , .
,
.

.

.
. , . .
,
. ,

.
, 19.3.2014.
(Podvukla - Iskra)

God. LXV

1. maj 2014.

1236

o tekuim svetskim duhovnim, drutvenim i politikim

kretawima

? , , , ,
.
a a

. main stream

o
, .
,
, .
. ,
o
,
, , .
.
,
, . . ;

, , ,
, ,
. , ,
,
.
,
:
- ex .
, . ,

,
, , .
,

, ,

, ,
- , ,
.
,
, .
.
() -, -
.
- ,
, ,
.
; a
a . .
- , ,
?
?

, ,
. ?
,
,


.
, ,
. .
,
e
,
, - ,
-

.