Imuni sistem temelj odbrane ljudskog organizma

Funkcija imunog sistema je da titi organizam od svih inilaca koji bi mogli

naruiti nae zdravlje.Sa teko oteenim imunim sistemom niko ne moe da
preivi uprkos terapiji najefikasnijim antibioticima.
Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nau
u ljudskom telu.!o su najee mokroorganizmi " bakterije# virusi# gljivice $# kao i estice
zagaenja# ili toksini# a takve inioce nazivamo antigenima.%ostoje milioni antigena koji
meu sobom mogu imati ak i neznatne razlike# a koje imuni sistem prepoznaje i protiv
kojih zapoinje reakciju zvanu imuni odgovor.&eoma vaan zadatak ovog sistema je da
pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
Od ega se sastoji imuni sistem?
'rgani imunog sistema su( limfni vorovi# slezina" smetena u gornjem levom
delu stomaka$# grudna lezda" timus $#krajnici i adenoidi. Svi oni povezani su meusobno
sistemom limfnih sudova kojima tee limfa) bezbojna tenost u kojoj se nalaze
limfociti" vrsta belih krvnih elija$ koji imaju glavnu ulogu u imunom odgovoru
organizma.*imfa istie iz krvi u periferne limfne kapilare#koji je potom odvode do veih
limfnih sudova i na kraju se veliki limfni sud ponovo uliva u venski sistem.
Limfni vorovi
+a svom putu od limfnih kapilara do venske cirkulacije limfa prolazi kroz limfne
vorove koji deluju kao filtri u kojima se neutraliu tetne materije.*imfni vorovi su
loptastog oblika i sastoje se od limfnog tkiva. +alaze se na razliitim mestima u ljudskom
telu(ispod pazuha#na preponama#u stomaku#grudnom kou#sa zadnje strane kolena#po
vratu#leima i ispod vilice.
+ormalno su veliine zrna graka# ali se prilikom infekcije uveaju. !o se deava usled
nagomilavanja antitela# a sa ciljem unitenja antigena.,o poveanja limfnih vorova uvek
dolazi na mestu ulaska antigena# pa na primer uveani su limfni vorovi na vratu u
sluaju mononukleoze# ili na preponama u sluaju genitourinarnih infekcija.!o znai da
je imuni odgovor najjai na mestu poetka infekcije# a sa ciljem spreavanja njenog
daljeg irenja.
Timus
+alazi se na zadnjoj strani grudne kosti.- ovoj lezdi se odvija proces sazrevanja
jedne vrste limfocita oznaenih kao ! limfociti.
Slezina
+alazi se sa gornje leve strane stomaka#odmah ispod dijafragme.Ima ulogu slinu
kao i limfni vorovi#s tim to se u njoj odvija i razgradnja crvenih krvnih zrnaca na kraju
njihovog ivotnog veka.
Krajnici i adenoidi
+epani krajnici se nalaze simetrino pri dnu nepca#a sa obe strane drela dok su
adenoidi organi sainjeni od limfnog tkiva smeteni u gornjem delu drela. +epani
krajnici# adenoidi i jezini krajnici koji se nalaze kod korena jezika zajedno ine tzv.
limfni prsten# zaduen za odbranu gornjih disajnih puteva i digestivnog trakta.+jihov
zadatak je da zadravaju mikroorganizme i druge tetne estice na samom ulasku u
organizam#kao i pokretanje imunog odgovora u smislu luenja antitela. 'va funkcija je
aktivna samo u prvim godinama ivota.
Limfociti
+ajvaniju ulogu u odravanju ljudskog zdravlja igraju upravo limfociti.!o je
jedna vrsta belih krvnih zrnaca. .azlikujemo dve vrste limfocita# a to su ! i /
limfociti.Svaka od njih ima svoj zadatak. ! limfociti imaju ulogu da prepoznaju i
razlikuju strane materije od onih koje pripadaju organizmu i da ih unite# dok / limfociti
reguliu stvaranje antitela.
Sinteza limfocita zapoinje u kotanoj sri od elija prethodnica koje kasnije sazrevaju u
! limfocite u timusu dok se sazrevanje / limfocita zavrava u kotanoj sri.
0reli ! i / limfociti potom prelaze u krv# a iz krvi u periferne limfne organe poput
limfnih vorova# slezine i ostalih.- krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i
spremni da reaguju na bilo koji strani antigen.
Vrste imunog odgovora
%ostoje dve vrste imuniteta# a to su uroeni i steeni imunitet.
Uroeni imunitet sastoji se od niza nespecifinih mehanizama odbrane# a aktivni
su i pre izlaganja nekom antigenu.%od uroenim imunitetom podrazumeva se na primer
kisela %1 vrednost vaginalne sluznice kako bi se spreio razvoj patogenih
mikroorganizama u tom podruju# ili resice cilijarnih elija bronhijalne sluzokoe koje
zadravaju tetne estice i potiskuju ih van organizma.'va vrsta imuniteta prisutna je od
roenja i predstavlja prvu liniju odbrane.,eluje neposredno u roku 23 sati# i nema imuno
pamenje.
Steeni ili specifini imunitet se razvija postepeno nakon roenja# a podrazumeva
da za svaki antigen postoji specifian imuni odgovor. &isoko je efikasan# ima imuno
4pamenje5 to znai da ima sposobnost da pamti svaki prethodni kontakt sa odreenim
antigenom# odnosno da prepoznaje stranu materiju ak i mnogo godina nakon prvog
kontakta# te da pokrene imuni odgovor sa ciljem da je uniti.Ima due vreme reakcije# od
23 sati pa navie.*imfociti i antitela sastavni su deo steenog imuniteta.Imuni odgovor
moe biti humoralni "usmeren protiv bakterija$ i elijski"protiv virusa# malignih tumora$.
Humoralni imuni odgovor
0asniva se na stvaranju specifinih antitela protiv odreenog antigena. 6ntitela su
supstance koje se jo nazivaju i imunoglobulini a lue ih / limfociti. +akon prodora
antigena u organizam i njegovog prepoznavanja# / limfociti se pretvaraju u plazma elije
koje lue antitela protiv jednog ili vie antigena koji su prouzrokovali imunu reakciju. -
organizmu postoji pet vrsta antitela tj. imunoglobulina" Ig $ i to( 6# 7# 8# 9 i ,.
8eusobno se razlikuju po hemijskom sastavu i strukturi.
Ig8 i Ig, nalaze se na elijskoj membrani limfocita i predstavljaju receptore za
antigene. 0ahvaljujui njima dolazi do prepoznavanja antigena. !ada dolazi do
diferencijacije / limfocita u plazma elije koje lue specifina antitela.,olazi do
vezivanja antitela za strani antigen# to prouzrokuje njegovu precipitaciju# inaktivaciju" u
sluaju virusa $# lizu " eritrocita$# fagocitozu "bakterija$.
+a koji nain postajemo imuni: ;od imune osobe koja je ve jedanput bila u
dodiru sa odreenim antigenom# u krvi ostaju tzv. limfociti / memorije koji se prilikom
ponovnog prodora istog antigena u organizam aktiviraju tako to se brzo razmnoavaju i
pretvaraju u plazma elije koje lue velike koliine specifinih antitela. !o je razlog zato
se od nekih bolesti kao to su boginje# zauke i sl. oboli samo jedanput.*imfociti /
memorije i antitela imaju sposobnost da zaustave razmnoavanje uzronika bolesti im
ue u organizam# tj. pre razvoja simptoma bolesti.
elijski imuni odgovor
7lavnu ulogu imaju ! limfociti. <elijski imuni odgovor se odvija tako to !
limfociti dolaze u direktan kontakt sa antigenom# ak i bez luenja antitela od strane /
limfocita.<elijski imuni odgovor znaajan je kod virusnih i gljivinih infekcija# kod
malignih tumora# transplantacije organa.
! limfociti ne stvaraju antitela# ve lue supstancije koje se nazivaju citokini. !i
molekuli deluju kao posrednici izmeu elija i unitavaju oteene elije# ili podstiu
druge elije imunog sistema na imuni odgovor.
! limfociti su zadueni za prepoznavanje stranih antigena u organizmu. +a
njihovoj povrini nalaze se receptori# po strukturi slini onima na / limfocitima# ali ne i
identini. !i receptori jo u fazi embrionalnog razvoja stiu sposobnost prepoznavanja
onoga to ne pripada organizmu kao i prepoznavanja izmenjenih elija samog organizma.
+a svim elijama u naem telu nalaze se histokompatibilni antigeni# pa i na samim
limfocitima. 6ko doe do promene tih antigena to se deava najee nakon virusne
infekcije# ili pojave malignih elija# ili ako se u organizmu nau elije sa drugaijim
antigenom "kao kod transplantacije$# ! limfociti se aktiviraju i unitavaju takve elije#
dok one zdrave bivaju poteene.
Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog
pamenja i pone elije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i
unitava.
Imunoloka kompromitovanost je termin koji oznaava smanjenu sposobnost
organizma# tj. imunog sistema da prui adekvatan odgovor na invaziju patogenih
mikroorganizama i drugih tetnih materija. +ajee se javlja kod osoba koje due boluju
od nekih hroninih bolesti# ili zaraenih virusom 1I&)a.