ALEKSANDAR BERKMAN: KRONTADTSKA POBUNA

I. Radniki nemiri u Petroradu

Bilo je to poetkom 1921. Duge godine rata, revolucije i unutranjih borbi ispili su Rusiji krv i njen narod
dovele do ruba oajanja. li naj!ad je gra"anski rat priveden kraju# rasputeni su be!brojni $rontovi i
pobe"en je %rangel & poslednja nada intervencije ntante i ruske kontrarevolucije & a njegova vojna
aktivnost na ruskom tlu je !avrena. 'arod je sa puno poverenja iekivao ubla(avanje starog boljevikog
re(ima. )ekivalo se da *e, po !avretku gra"anskog rata, komunisti olakati breme, ukinuti ogranienja i!
ratnog doba, uvesti elementarne slobode i poeti da organi!uju normalniji (ivot. +stina, boljevika vlada nije
bila nimalo popularna, ali je u(ivala podrku radnika u svom esto najavljivanom planu preu!imanja ponovne
i!gradnje !emlje, im prestanu vojne operacije. 'arod je (eleo da sara"uje, da svoju inicijativu i stvaralaka
nastojanja posveti i!gradnji upropa*ene !emlje.
'a nesre*u, ta oekivanja bila su osu"ena na neispunjenje. ,omunistika dr(ava nije poka!ala nameru da
olabavi jaram. 'astavljena je stara politika, militari!acija rada je sve vie pretvarala narod u roblje, i!a!ivala
njegovo ogorenje usled novih tlaenja i tiranisanja i, stoga, paralisala svaku mogu*nost ponovnog
o(ivljavanja industrije. -ropala je poslednja nada proleterijata# raslo je ube"enje da je komunistika partija
!ainteresovanija !a ouvanje vlastite politike vlasti nego !a spasavanje revolucije.
'ajrevolucionarniji elementi Rusije, radnici i! -etrograda, prvi su digli glas. -rigovorili su da su, ako se ostave
po strani drugi u!roci, boljevika centrali!acija, birokratija i autokratsko ponaanje prema seljacima i
radnicima direktno odgovorni !a veliki deo bede i patnje naroda. .nogi !avodi i $abrike u -etrogradu bili su
!atvoreni, pa su radnici bukvalno gladovali. 'jihove !borove, sa!ivane da bi se ocenila situacija, vlada je
su!bijala. -roleterijat i! -etrograda, koji je stajao u prvoj liniji revolucionarnih borbi i ije su velike (rtve i
heroi!am jedini spasli grad od /udenia, ra!gnevio se !bog takvog vladinog postupka. 0talno je raslo
neraspolo(enje prema metodama koje su sledili boljevici. 0a!ivani su i drugi !borovi, pa se doga"alo to isto.
,omunisti nisu pristajali ni na kakve ustupke proleterijatu, dok su istovremeno bili spremni na kompromise
sa evropskim i amerikim kapitalistima. Radnici su se rasrdili, pa je nastalo komeanje. Da bi se vlada
prisilila da povede rauna o njihovim !ahtevima, proglaeni su trajkovi u -atroni&radionicama !a i!radu
municije, u 1ruboni2!avodima, Baltiski2!avodima i u $abrici 3a$erme. 4mesto da s ne!adovoljnim radnicima
ra!govara o prilikama 5radnika i seljaka vlada6 je postavila ratni komitet oboron7 8komitet !a odbranu9 sa
:inovjevom, najomra(enijim ovekom u -etrogradu, kao predsednikom. )tvoreni cilj ovog komiteta bio je
su!bijanje trajkakog pokreta.
;trajkovi su proglaeni 2<. $ebruara. +stog dana su boljevici poslali kursante, komunistike studente vojne
akademije 8o$icire !a obuku vojske i $lote9 da ra!jure radnike, okupljene na %asiljevskom ostrvu, u
petrogradskom radnikom kvartu. 0utradan, 2=2og, ra!gnevljeni trajkai s %asiljevskog ostrva potra(ili su
radionice admiraliteta i dokove >aljernaja i podstakli tamonje radnike da im se pridru(e u protestu protiv
autokratskog ponaanja vlade. -okuane uline demonstracije trajkaa ra!jurili su naoru(ani vojnici.
-etrogradski sovjet je 2?. $ebruara odr(ao sednicu, na kojoj je istaknuti komunist 3aevi, lan komiteta !a
odbranu i revolucionarnog vojnog saveta Republike, najotrijim i!ra!ima napao trajkaki pokret. )ptu(io je
radnike $abrike 1ruboni da podstiu na ne!adovoljstvo, optu(io ih je da su 5samo(ive guliko(e rada @kurnikiA
i kontrarevolucionariB i predlo(io da se !atvori $abrika 1ruboni. +!vrni komitet -etrogradskog sovjeta
8predsednik :inovjev9 prihvatio je taj predlog. ;trajkai i! 1rubonija su masovno otputeni i tako su
automatski lieni sledovanja.
1akav postupak boljevike vlasti i!a!vao je jo ve*e ogorenje i neprijateljstvo radnika.
1ad su se na ulicama -etrograda poele pojavljivati proklamacije trajkaa. 'eke od njih su dobile i!riito
politiki karakterC tako se u najkarakteristinijoj me"u njima, i!lepljenoj po !idovima 2D. $ebruara, ka(e#
E'u(na je potpuna i!mena vladine politike. Radnicima i seljacima potrebna je pre svgea sloboda. )ni ne (ele
da (ive po dekretima boljevika, (ele da gospodare sami sebi.Drugovi uvajte revolucionarni poredakF
)dluno i organi!ovano !ahtevajte#
-utanje na slobodu svih uhapenih socijalista i radnika vanpartijaca. 4kidanje ratnog pravaC slobodu govora,
tampe i !bora !a sve radnike. 0lobodan i!bor radionikih i $abrikih komiteta 8savkom9 i predstavnika
radnikih drutava i sovjeta. 0a!ivajte !borove, aljite delegate organima vlasti i budite aktivni u sprovo"enju
svojih !ahteva.E
'a !ahteve trajkaa vlada je odgovorila brojnim hapenjima i guenjem vie radnikih organi!acija. 1aj
postupak je u narodu i!a!vao jo jae antiboljeviko raspolo(enjeC ule su se reakcionarne parole.
1ako se 2G. $ebruara pojavila jedna proklamacija 60ocijalistikih radnika 'evskog distriktaB, koja se
!avravala po!ivom !a 4stavotvornu skuptinu#
E:namo ko se boji 4stavotvorne skuptine. 1o su oni koji vie ne*e biti u stanju da pljakaju narod. 4mesto
toga, mora*e da odgovaraju narodnim predstavnicima !a svoju prevaru, ra!bojnitva i sve svoje !loine.
Dole omra(eni komunistiF
Dole sovjetska vladaF
Hivela 4stavotvorna skuptinaFE
4 me"uvremenu su boljevici u -etrogradu koncentrisali mnotvo vojske i! provincije, pa su i svoje
najpou!danije komunistike pukove s $ronta doveli u grad. 4 -etrogradu je !avedeno 6vanredno, ratno
stanjeB. ;trajkai su !aplaeni i pokret radnika uguen je gvo!denom rukom.
II. Kron!tat"ki #okret
,rontatske mornare veoma su u!budili petrogradski doga"aji. .rano su posmatrali drastian postupak
vlade prema trajkaima. :nali su ta je revolucionarni proleterijat glavnog grada morao da snosi od prvih
dana revolucije, koliko se herojski borio protiv /udenia i koliko je strpljivo podnosio liavanja i bedu. li
,rontat nije ni pomiljao da podr(i 4stavotvornu skuptinu ili !ahtev !a slobodu trgovine, koji je istican u
-etrogradu. .ornari su duhom i delom bili sasvim revolucionarni, bili su najvr*i oslonac sovjetskog sistema,
ali i protivnici diktature bilo koje partije.
-okret i!ra(avanja simpatije prema petrogradskim trajkaima !apoeo je me"u mornarima ratnih brodova
5-etropavlovsk6 i 50evastopolj6, onih istih brodova koji su 191D. bili glavni oslonac boljevika. 1aj pokret se
proirio u celoj krontatskoj $loti, !atim me"u onim pukovima Irvene armije koji su tu bili stacionirani.
-osada 5-etropavlovska6 je 2G. $ebruara prihvatila jednu re!oluciju, s kojom su se saglasili i mornari
50evastopolja6 i u kojoj su, i!me"u ostalog !ahtevani i slobodni novi i!bori !a ,rontatski sovjet, poto se
mandat tog sovjeta bli(io kraju. +stovremeno je u -etrograd poslat jedan komitet mornara da se obavesti o
tamonjoj situaciji.
'a trgu /akorni u ,rontatu 1. marta je odr(an javni !bor, koji su !vanino sa!vale posade prve i druge
eskadrile Baltike $loteC prisutno je bilo 1?JJJ mornara, vojnika Irvene armije i radnika. -redsedavao je
predsednik +!vrnog komiteta Ruske 0ocijalistike Kederativne Republike ,alinjin i komesar Baltike $lote
,u!min, koji su govorili na !boru. ,ao karakteristiku prijateljskog stava mornara prema boljevikoj vladi
pominjemo injenicu da je ,alinjin pri dolasku u ,rontat doekan s vojnim poastima, mu!ikom i
!astavama.
1om !boru podneo je i!vetaj komitet mornara, poslat 2G. $ebruara u -etrograd. )n je potvrdio najgora
oekivanja ,rontata. :bor je neuvijeno i!ra!io svoje negodovanje !bog metoda komunista pri su!bijanju
skromnih !ahteva petrogradskih radnika. 1ada je i!neta ona re!olucija koju je 2G. $ebruara prihvatio
5-etropavlovsk6. -redsednik ,alinjin i komesar ,u!min jetko su je napali i optu(ili petrogradske trajkae i
krontatske mornare. li njihovi argumenti nisu ostavili nikakav utisak na sluaoce i re!olucija
5-etropavlovska6 prihva*ena je jednoglasno. )vaj istorijski dokument glasi#
Re!olucija opteg !bora posade prve i druge eksadre Baltike $lote, odr(anog 1. marta 1921.
-oto je sasluan i!vjetaj predstavnika koje je opti !bor brodskih posada poslao u -etrograd da ispitaju
tamonju situaciju, !akljueno je#
1. 0 ob!irom na injenicu da sadanji sovjeti ne i!ra(avaju (elju radnika i seljaka, odmah odr(ati nove i!bore
tajnim glasanjem, pri emu prethodna i!borna kampanja mora davati punu slobodu agitacije radnicima i
seljacima.
2. 4vesti slobodu govora i tampe !a radnike i seljake, anarhiste i leve socijalistike partije.
L. )be!bediti slobodu !bora !a radnika drutva i seljake organi!acije.
<. 0a!vati kon$erenciju radnika vanpartijaca, vojnika Irvene armije i mornara i! -etrograda, ,rontata i
petrogradske provincije ne kasnije od 1J. marta 1921.
=. )sloboditi sve politike !atvorenike socijalistikih partija, i sve radnike, seljake, vojnike i mornare,
uhapene u ve!i s pokretima radnika i seljaka.
?. +!abrati komisiju !a revi!iju sluajeva onih koji se nala!e u !atvorima i koncentracionim logorima.
D. 4kinuti sve politodele 8politika odeljenja9 !ato to nijedna partija ne treba da ima posebne privilegije !a
propagiranje svojih ideja niti da u takve svrhe dobija $inansijsku pomo* vlade. 4mesto njih, treba osnovati
vaspitne i kulturne komisije, koje se lokalno biraju i koje $inansira vlada.
G. )dmah ukinuti sve sagr7aditelni7e otr7adi 8nap. prev. naoru(ane grupe koje su boljevici organi!ovali !a
su!bijanje trgovine i kon$iskovanje (ivotnih namirnica i drugih proi!voda. 'eodgovornost i samovolja njihovih
postupaka bile su poslovine u celoj !emlji. %lada ih je ukinula u petrogradskoj provinciji uoi napada na
,rontat & pokuaj korumpiranja petrogradskog proleterijata.9
9. +!jednaiti sledovanje svih radnika, sa i!u!etkom onih koji obavljaju poslove tetne po !dravlje.
1J. 4kinuti komunistike borbene odrede u svim rodovima vojske i komunistike stra(e koje slu(e u
!avodima i $abrikama. ko se ispostavi da su takve stra(e ili vojni odredi nu(ni, njih u vojsci treba imenovati
i! redova ljudstva, a u $abrikama po i!boru radnika.
11. 0eljacima dati punu slobodu akcije na !emlji, isto tako i pravo da dr(e stoku, pod uslovom da i!la!e na
kraj svojim vlastitim sredstvima, to jest ne koriste*i i!najmljenu radnu snagu.
12. :amoliti sve rodove vojske i nae drugove, vojnike kursante, da se pridru(e naim !akljucima.
1L. :ahtevati da tampa u celini objavi nae !akljuke.
1<. 'aimenovati putuju*u kontrolnu komisiju.
1=. Do!voliti slobodnu doma*u radinost 8individualnu u malim ra!merama9 individualnim radom.
Re!oluciju je jednoglasno usvojio !bor brigade, u! dva u!dr(ana glasa.
-erepelkin, sekretar -etrienko, predsednik !bora brigade
Re!oluciju je prete(nom ve*inom usvojio krontatski garni!on.
%asiljev, predsednik
:ajedno s drugom ,alinjinom, %asiljev glasa protiv re!olucije.6
)va re!olucija, kojoj su se, kao to je napomenuto, naj(e*e suprostavili ,alinjin i ,u!min, usvojena je
uprkos njihovom protestu. -osle !bora ,alinjin se nesmetano vratio u -etrograd.
'a istom !boru brigade odre"eno je da se u -etrograd poalje jedan komitet da bi radnicima i tamonjem
garni!onu objasnio !ahteve ,rontata i !amolio da petrogradski proleterijat poalje u ,rontat delegate
vanpartijce da se upo!naju sa stvarnom situacijom i !ahtevima mornara. 1aj komitet od trideset lanova
uhapsili su boljevici u -etrogradu. 1o je bio prvi udarac komunistike vlade nanet ,rontatu. 0udbina tog
komiteta ostala je !agonetka.
-oto se mandat lanova ,rontatskog sovjeta bli(io kraju, !bor brigade se odluio da sa!ove ,on$ederaciju
delegata 2. marta !arad diskusije o nainu predu!imanja novih i!bora. 1rebalo je da se ta kon$erencija sastoji
od predstavnika brodova, garni!ona, ra!nih sovjetskih institucija, radnikih drutava i $abrika, s dva delegata
!a svaku organi!aciju.
,on$erencija od 2. marta odr(ana je u %aspitnom domu 8bivoj krontatskoj koli !a in(enjerstvo9, prisutno
je bilo preko LJJ delegata, me"u njima i komunista. :bor je otvorio mornar -etrienko i aklamacijom je
i!abran -re!idijum 8+!vrni komitet9 od pet lanova. >lavno pitanje je !a delegate bilo da se budu*i novi
i!bori !a ,rontatski sovjet obave na pravednijoj osnovi nego do tada. 1rebalo je da se !bor aktivno !alo(i !a
re!olucije od 1. marta i da ra!motri puteve i sredstva kojima *e se !emlji pomo*i da se i!vue i! oajne
situacije, prou!rokovane gla"u i nestaicom goriva.
Duh ,on$erencije je bio posve sovjetski# ,rontat je !ahtevao sovjete slobodne od meanja ijedne politike
partijeC !ahtevao je nepristrasne sovjete koji *e stvarno prenositi potrebe radnika i seljaka i i!ra(avati
njihovu volju. Delegati su se neprijateljski dr(ali prema samovoljnoj vlasti birokratskih komesara, ali
prijateljski prema ,omunistikoj partiji kao takvoj. Bili su privr(ene pristalice sovjetskog sistema i o!biljno su
tra(ili reenje hitnih problema prijateljskim i miroljubivim sredstvima.
,u!min, komesar Baltike $lote, prvi se obratio ,on$erenciji. +mao je vie energije nego sposobnosti su"enja i
nije poka!ao nimalo ra!umevanja !a veliki !naaj tog trenutka. 'ije bio dorastao situaciji# nije umeo da
deluje na srce i duu tih jednostavnih ljudi, mornara i radnika, koji su podneli tolike (rtve !a revoluciju i sad
su bili iscrpljeni do oaja. Delegati su se okupili da se posavetuju sa vladinim predstavnicima. 4mesto toga,
,u!minov govor je imao ulogu ugarka baenog na bure baruta. 0vojim neopravdanim !ahtevima i
besramno*u raspalio je ,on$erenciju. )sporavao je da u -etrogradu ima radnikih nemira, i!javio je da je
grad miran i radnici !adovoljni. -ohvalio je rad komesara, doveo u pitanje revolucionarne motive ,rontata i
upo!orio na opasnost koja preti i! -oljske. 0ro!ao se do nedostojnih podmetanja i !agrmeo pretnjama# 5ko
ho*ete otvoreni rat6, !akljuio je ,u!min, 5dobi*ete ga, jer komunisti ne*e ispustiti u!de vlasti. Bori*emo se
do kraja6.
)vaj netaktiki i i!a!ivaki govor komesara Baltike $lote delovao je kao uvreda i gruba povreda delegata.
)bra*anje slede*eg govornika, predsednika ,rontatskog sovjeta, komuniste %asiljeva, nije ostavilo nikakav
utisak na sluaoce# bio je be!bojan i neodre"en. 4 toku !bora je opte dr(anje postalo vidno antiboljeviko.
4prkos tome, delegati su se nadali da *e do*i do iole prijateljskog spora!uma s vladinim predstavnicima. li
odmah je postalo jasno & ka(e se u !vaninom i!vetaju & da 5mi vie ne mo(emo imati poverenja u drugove
,u!mina i %asiljeva, te da je nu(no ih privremeno uhapsiti, naroito !ato to su komunisti imali oru(je, a
nama tele$oni nisu bili dostupni. %ojnici su se bojali komesara, kao to je poka!alo pismo proitano na !boru,
a komunisti nisu doputali skupove garni!ona.6
Dakle, ,u!min i %asiljev su udaljeni sa !bora i pritvoreni. :a duh ,on$erencije je karakteristino da je
prete(na ve*ina glasala protiv predloga da se pohapse ostali prisutni komunisti. Delegati su bili miljenja da
na komuniste treba gledati kao i na predstavnike drugih organi!acija i da oni moraju imati ista prava i
tretman. ,rontat je jo bio reen da se ve(e spora!umom s ,omunistikom partijom i boljevikom vladom.
Re!olucije od 1. marta su proitane i oduevljeno usvojene. 4 tom trenutku je ,on$erencijom !avladalo veliko
komeanje, poto je jedan delegat i!javio da se boljevici spremaju da napadnu !bor i da je u tu svrhu
poslato petnaest kola vojnika i komunista, naoru(anih pukama i mitralje!ima. 5)va vest je6, nastavlja
i!vetaj u 5+!vestiji6, 5i!a!vala neobu!dani gnev kod delegata. 'aknadne provere br!o su doka!ale da je ta
vest bila neosnovana, ali i dalje se prialo da jedan puk kursanata, predvo"en o!loglaenim ekistom
Dukisom, ve* marira u pravcu tvr"ave ,rasnaja >orka6. 0 ob!irom na taj novi obrt, a i se*aju*i se pretnji
,u!mina i ,alinjina, ,on$erencija se odmah po!abavila pitanjem organi!ovanja odbrane ,rontata od
boljevikog napada. %remena je bilo malo, pa je odlueno da se -re!idijum ,on$erencije pretvori u
-rivremeni revolucionarni komitet, s nalogom da se pobrine !a mir i be!bednost grada. 1rebalo je da taj
komitet sprovede i nu(ne pripreme !a odr(avanje novih i!bora !a ,rontatski sovjet.
III. Bo$%!e&ika kam#an%a #roti& Kron!tata
-etrograd je !ahvatila jaka nervna napetost. +!bili su novi trajkovi i stalno su kru(ile glasine o radnikim
nemirima u .oskvi i seljakim ustancima na istoku i u 0ibiru. -oto nije bilo pou!dane tampe, narod je
verovao i najpreuvelianijim, pa ak i oigledno la(nim i!vetajima. 0ve oi su bile uprte u ,rontat, u
oekivanju doga"aja od presudnog !naaja.
Boljevici nisu gubili vreme da organi!uju napad na ,rontat. %e* 2. marta vlada je i!dala prikas 8naredbu9
koju su potpisali 3enjin i 1rocki i u kojoj je krontatski pokret denunciran kao m7ate( 8pobuna9 protiv
komunistikih vlasti. 4 tom dokumentu su mornari optu(eni 5da su oru"a bivih caristikih generala koji,
!ajedno sa i!dajnicima i! redova socijalrevolucionara, insceniraju kontrarevolucionarnu !averu protiv
proleterske republike6. ,rontatski pokret !a slobodne sovjete 3enjin i 1rocki su okarakterisali kao 5proi!vod
intervencionista ntante i $rancuskih pijuna6. 5Dvadeset osmog $ebruara6, ka(e se u tom prikasu, 5posada
M-etropavlovskaM usvojila je re!olucije koje odiu duhom crnostotinaa. 1ad se na sceni pojavila grupa biveg
generala ,o!lovskog. )n i tri njegova o$icira, ija imena jo nisu utvr"ena, otvoreno su preu!eli ulogu
pobunjenika. 1ako je !naenje nedavnih !bivanja ra!janjeno. +!a socijalrevolucionara opet stoji jedan carski
general. 0 ob!irom na sve te stvari, 0avet !a rad i odbranu nare"uje# 1. biveg generala ,o!lovskog i
njegove pomagae proglasiti licima van !akonaC 2. u gradu i provinciji -etrograd !avesti ratno stanjeC L.
najviu vlast nad petrogradskim distriktom predati u ruke -etrogradskog komiteta !a odbranu.6
0tvarno je u ,rontatu bio bivi general ,o!lovski. 1rocki ga je tamo poslao kao artiljerijskog specijalistu.
'ije igrao nikakvu ulogu u krontatskim !bivanjima, ali su boljevici lukavo iskoristili njegovo ime da bi
mornare denuncirali kao neprijatelje 0ovjetske Republike i njihov pokret kao kontrarevolucionaran. :vanina
boljevika tampa !apoela je tada klevetniki i pogrdni pohod protiv ,rontata kao rasadnika 5bele !avere s
generalom ,o!lovskim na elu6, pa su komunistiki agitatori poslati u !avode i $abrike -etrograda i .oskve da
bi po!ivali proleterijat 5da se okupi !arad podrke i odbrane radnike i seljake vlade protiv
kontrarevolucionarne pobune u ,rontatu6.
,rontatski mornari nisu imali nikakve ve!e s generalima i kontrarevolucionarima, ak su odbili da prime
pomo* partije socijalrevolucionara. %iktor NernovO, tada u Revalu, pokuao je da mornare pridobije !a svoju
partiju i njene !ahteve, ali ga -rivremeni revolucionarni komitet u tom pogledu nije ohrabrio. Nernov je
poslao slede*u radio2porukuOO ,rontatu#
-redsednik 4stavotvorne skuptine, %iktor Nernov, alje bratske po!drave herojskim drugovima mornarima,
vojnicima Irvene armije i radnicima, koji po tre*i put od 19J=. godine !bacuju jaram tiranije. )n nudi da
pomogne ljudstvom i da ,rontat snadbe provijantom preko ruskih kooperativnih drutava u inostranstvu.
0aoptite ta je i koliko je potrebno. 0preman sam da lino do"em i da sve svoje snage i autoritet stavim u
slu(bu narodne revolucije. +mam poverenja u konanu pobedu radnikih masa...Hiveli oni koji prvi di(u
!astavu narodnog oslobo"enjaF Dole despoti!am na levoj i na desnoj straniF6
+stovremeno je socijalrevolucionarna partija poslala slede*u poruku u ,rontat#
0ocijalrevolucionarna delegacija u inostranstvu...u sadanjem trenutku, kad se preliva pehar narodnog
gneva, nudi da pomogne svim svojim sredstvima u borbi !a slobodu i vladavinu naroda. 0aoptite kakva je
vrsta pomo*i po(eljna. Hivela narodna revolucijaF Hiveli slobodni sovjeti i 4stavotvorna skuptinaF6
,rontatski revolucionarni komitet odbio je ponude socijalrevolucionara. %iktoru Nernovu poslao je slede*i
odgovor#
-rivremeni revolucionarni komitet i! ,rontata i!ra(ava duboku !ahvalnost !a simpatije svoj svojoj bra*i u
inostranstvu. -rovi!orni revolucionarni komitet !ahvalan je !a ponudu druga Nernova, ali sada se u!dr(ava,
to jest dok dalji ra!voj ne bude jasniji. :a sada se sve ra!matra.
-etrienko, predsednik -rivremenog revolucionarnog komiteta6
li .oskva je nastavila svoju kampanju i!vrtanja injenica. 1re*eg marta je boljevika radio2stanica poslala
svetu slede*u poruku 8iji se pojedini delovi ne mogu dei$rovati !bog meanja neke druge stanice9#
...Da su pijuni ntante organi!ovali ustanak biveg generala ,o!lovskog, kao i mnoge sline ranije
komplote, to oigledno proi!la!i i! $rancuskih bur(oaskih novina 5.atin6, koje su dve nedelje pre pobune
,o!lovskog objavile slede*i telegram i! Pelsing$ora# M4sled nedavne krontatske pobune, boljevike vojne
vlasti predu!ele su korake da i!oluju ,rontat i da krontatske mornare i vojnike spree da u"u u
-etrograd...M /asno je da je kontatska pobuna pripremljena u -ari!u ida je nju organi!ovala $rancuska tajna
slu(ba...0ocijalrevolucionari, kojima gospodare i rukovode tako"e i! -ari!a, pripremili su pobune protiv
sovjetske vlade, i tek to su im pripreme !avrene, pojavio se pravi ga!da, caristiki general.6
) karakteru brojnih drugih obavetenja, slatih i! .oskve, mo(e se suditi prema slede*oj radio2vesti#
4 -etrogradu vladaju mir i red, a ak i onih nekoliko $abrika u kojima su nedavno i!ra(ene optu(be protiv
sovjetske vlade, sad uvi"aju da je to delo provokatora. 0hvataju kuda ih vode agenti ntante i
kontrarevolucije.
...Ba sada, kad u merici preu!ima vlast jedan novi republikanski re(imOOO, sklon uspostavljanju poslovnih
odnosa sa 0ovjetskom Rusijom, irenja la(nih glasina i organi!ovanje nemira u ,rontatu imaju taj jedini cilj
da utiu na novog amerikog -redsednika i da i!a!ovu promenu u njegovoj politici prema Rusiji. 4 isto
vreme, 3ondonska kon$erencijaOOOO odr(ava sednice, pa irenje takvih glasina mo(e da utie i na tursku
delegaciju i da je uini podlo(nijom !ahtevima ntanteOOOOO. -obuna posade 5-etropavlovska6 predstavlja,
be! sumnje, deo velike !avere da se u 0ovjetskoj Rusiji podstaknu nemiri i nanese teta naem
internacionalnom polo(aju...)vaj plan u Rusiji sprovode jedan caristiki general i bivi o$iciri, a njihovu
aktivnost poma(u menjevici i socijalrevolucionari.6
-etrogradski komitet !a odbranu, pod rukovodstvom :inovjeva, svog predsednika, preu!eo je svu vlast nad
gradom i provincijom -etrograd. 4 celoj severnoj oblasti !avedeno je ratno stanje i !abranjena su sva
okupljanja. :arad !atite vladinih institucija, predu!ete su vanredne mere i postavljeni su mitralje!i u
5storiji6, hotelu u kojem su stanovali :inovjev i drugi visoki boljeviki inovnici. 1able s proklamacijama,
istaknute po ulicama, nare"ivale su da se svi trajkai smesta vrate u $abrike, !abranjivale su obustave rada i
upo!oravale narod da se ne okuplja po ulicama. 54 takvim *e sluajevima6, reeno je u naredbi, 5vojnici
upotrebiti oru(anu silu. 4 sluaju otpora & streljanje na licu mesta.6
,omitet !a odbranu preu!eo je sistematsko 5i*enje grada6. -ohapeni su brojni radnici, vojnici i mornari,
osumnjieni !a simpatije prema ,rontatu. 0vi petrogradski mornari i vie pukova vojske, smatrani !a
5politiki nepou!dane6, poslati su na udaljena mesta, dok su porodice krontatskih mornara, koje (ive u
-etrogradu pohapene kao taoci. ,omitet !a odbranu dao je saoptenje o svom postupku u ,rontatu u
proklamaciji koja je nad gradom <. marta rasturena i! aviona i u kojoj se i!javljuje# 5,omitet !a odbranu
i!javljuje da *e pohapeni biti dr(ani kao taoci !a komesara Baltike $lote, '.'. ,u!mina, predsednika
,rontatskog sovjeta, 1. %asiljeva i druge komuniste. ko naim pritvorenim drugovima bude naneta i
najmanja teta, ovi taoci *e to platiti (ivotom.6
'e (elimo krvoproli*e. 'ijednog komunistu nismo streljali.6 & bio je odgovor ,rontata.
O9 /edan od prvaka partije socijalrevolucionara. -redsednik +!vrnog komiteta -etrogradskog sovjeta posle Kebruarske
revolucije 191D. -osle rascepa unutar -artije 8juna 191D9, jedan od vo"a t!v. desnih esera 8socijalrevolucionara9. -rilikom
prvog i jedinog sa!iva ustavotvorne skuptine, poetkom januara 191G 8koju su boljevici ra!jurili9, i!abran !a
predsednika.
OO9 )bjavljena je u asopisu socijalrevolucionara 6Revolutsionnaja RossiaB, br. G, maj 1921. %ideti i 8komunistika9
6+!vestijaB, br. 1=<, 1L. jul 1922.
OOO9 .isli se na Republikansku stranku
OOOO9 3ondonska kon$erencija $ebruara 1921. raspravljala je tursko2grki teritorijalni spor oko nadolije. 4govorom u
0evru 81J. G.192J9 ta pokrajina data je >rkojC tome se usprotivila 1urska, i tim povodom odr(ana je 3ondonska
kon$erencija, koja se !avrila neuspehom.
OOOOO9 'akon neuspeha 3ondonske kon$erencije i!bija >rko2turski rat. 1urska pridobija 000R na svoju stranu davanjem
koncesija !a slobodu plovidbe Bos$orom i .oreu!ima.
I'. (i$%e&i Kron!tata
,rontat se ose*ao preporo"enim. Revolucionarno oduevljenje dostiglo je vrhunac onih dana u oktobru kad
su heroi!am i (rtvovanje mornara odigrali odluuju*u ulogu. -o prvi put otkad je iskljuivo ,omunistika
partija preu!ela rukovo"enje revolucijom i sudbinom Rusije, ,rontat se osetio slobodnim. 'ov duh
solidarnosti i bratstva sjedinio je mornare, vojnike garni!ona, $abrike radnike i vanpartijske elemente u
udru(enom nastojanju !a !ajedniku stvar. Nak je i komuniste !ahvatilo bratimljenje celog grada, pa su
sudelovali u pripremi budu*ih i!bora !a ,rontatski sovjet.
4 prve korake -rivremenog revolucionarnog komiteta spadalo je ouvanje revolucionarnog poretka u
,rontatu i i!davanje !vaninog organa tog komiteta, dnevnog lista 5+!vestija6. -rvi apel ,omiteta narodu
,rontata 8u prvom broju, L. aprila 19219 bio je sasvim karakteristian !a dr(anje i raspolo(enje mornara.
5Revolucionarni komitet6, ka(e se tu, 5veoma se trudi da se ne proliva krv. 4la(e krajnje napore da u gradu,
tvr"avi i utvr"enjima organi!uje revolucionarni poredak. Drugovi i radnici, ne obustavljajte radF Radnici,
ostanite kraj svojih mainaC mornari i vojnici, budite na svojim mestima. 0vi sovjetski slu(benici i ustanove
treba da nastave rad. -rivremeni revolucionarni komitet apeluje na sve vas, drugovi i gra"ani, da ga podr(ite
i pomognete. 'jegova misija je da, bratski sara"uju*i s vama, uspostavi nove uslove !a potene i pravedne
i!bore !a nove savete.6
)ve stranice lista 5+!vestija6 dovoljno su svedoanstvo duboke vere Revolucionarnog komiteta u narod
,rontata i njegove te(nje !a slobodnim sovjetima kao valjanim putem ka oslobo"enju od tlaenja koje
sprovodi komunistika birokratija. 4 svom dnevnom organu i radio2porukama Revolucionarni komitet je
indignirano odbacio boljeviku klevetniku kampanju, u vie navrata apeluju*i na proleterijat Rusije i sveta
!a ra!umevanje, ue*e i pomo*. Radio2poruka od ?. marta sadr(i motiv kojim se rukovode po!ivi i!
,rontata#
'aa stvar je pravedna stvar# !ala(emo se !a vlast sovjeta, a ne !a vlast partija. :ala(emo se !a slobodno
i!abrane predstavnike radnih masa. 'adomestak sovjeta koje sprovodi ,omunistika partija i koji se stalno
ogluavaju o nae potrebe i !ahteve# jedini odgovor koji smo ikad dobili bio je & streljati...DrugoviF 'e samo
da vas obmanjuju, nego namerno i!vr*u istinu i slu(e se najbednijim uvredama asti...4 ,rontatu je sva
vlast iskljuivo u rukama revolucionarnih mornara, vojnika i radnika & a ne u rukama kontrarevolucionara,
koje predvodi nekakav ,o!lovski, kao to to ho*e da vas uveri la(ljivi radio2.oskva...'e oklevajte, drugoviF
-ridru(ite nam se, stupite u kontakt sa nama. :ahtevajte da vae delegate puste u ,rontat. 0amo oni re*i
*e vam celu istinu i otkri*e demonsko klevetanje o hlebu i! Kinske i o ponudama ntante.
Hiveo revolucionarni proleterijat i gra"anstvoF
Hivela vlast slobodno i!abranih sovjetaF6
'ajpre je glavni tab -rivremenog revolucionarnog komiteta bio na admiralskom brodu 5-etropavlovsk6, ali
ga je ,omitet posle nekoliko dana premestio u 5'arodni dom6 u centru ,rontata, da bi, kako se ka(e u
+!vestiji, 5bio u bli(em kontaktu s narodom i ,omitet uinio dostupnijim nego na brodu6. +ako je komunistika
tampa nastavila otrovnu denuncijaciju ,rontata kao 5kontrarevolucionarne pobune generala ,o!lovskog6,
istina je da je Revolucionarni komitet bio iskljuivo proleterski i da se najve*im delom sastojao od radnika iji
su revolucionarni podvi!i bili po!nati. 0astojao se od slede*ih 1= lanova#
1. -etrienko, vii inovnik, admiralski brod 5-etropavlovsk6,
2. /akovenko, tele$onista, distrikt ,rontat,
L. )sosov, mainista, 50evastopolj6,
<. rhipov, in(enjer,
=. -erepelkin, mehaniar, 50evastopolj6,
?. -etruev, e$ mehaniara, 5-etropavlovsk6,
D. ,upolov, vii lekarski pomo*nik,
G. %erinjin, mornar, 50evastopolj6,
9. 1ukin, elektromehaniar,
1J. Romanjenko, nadglednik na doku !a avijatiku,
11. )rein, upravitelj 1re*e industrijske kole,
12. %alk, radnik $abrike drveta,
1L. -avlov, radnik na i*enju mina u moru,
1<. Bajkov, vo!a,
1=. ,ilgast, mornar duge plovidbe.
0a i!vesnom humoristikom notom 5+!vestija6 i! ,rontata napomenula je u ve!i s tim# 51o su nai generali,
gospodo 1rocki i :inovjeve, dok su Brusilovi, ,amenjevi, 1uhaevski i druge uvene linosti caristikog re(ima
na vaoj strani.6
-rivremeni revolucionarni komitet u(ivao je poverenje celokupnog krontatskog stanovnitva. 0tekao je opte
potovanje uvo"enjem i istrajnim potovanjem naela 5ista prava !a sve i povlastice ni !a koga6. +!jednaen
je rajok 8sledovanje (ivotnih namirnica9. 0ami mornari, koji su pod boljevikom vla*u dobijali uvek ve*a
sledovanja nego radnici, glasali su !a to da ne u!imaju vie od prosenog gra"anina i radnika. -osebna
sledovanja i poslastice davani su samo bolesnicima i dejim domovima.
-ravedno i plemenito dr(anje Revolucionarnog komiteta prema krontatskim lanovima ,omunistike partije
& od kojih je samo mali broj pohapen, nasuprot boljevikom tlaenju i !adr(avanju porodica mornara kao
talaca & i!a!valo je potovanje i samih komunista. 0tranice 5+!vestije6 sadr(e brojna saoptenja krontatskih
komunistikih grupa i organi!acija koje osu"uju dr(anje centralnih vladinih organa i prihvataju stanovite i
merila -rivremenog revolucionarnog komiteta. .nogi krontatski komunisti javno su oglaavali svoje
istupanje i! -artije kao protest protiv njenog despoti!ma i birokratske korupcije. 4 ra!nim brojevima
5+!vestije6 nala!e se hiljade imena onih komunista kojima savest nije do!voljavala 5da ostanu u partiji
d(elata 1rockog6, kako su se i!ra!ili neki od njih. +!jave o istupanju i! ,omunistike partije uskoro su postale
tako brojne da su liile na opte naputanje -artije. 0lede*a pisma, u!eta nasumice i! jednog velikog
sve(nja, dovoljno karakteriu ose*anja krontatskih komunista#
Doao sam do sa!nanja da je politika ,omunistike partije dovela !emlju u be!nade(an *orsokak i! kojeg
nema i!la!a. -artija se birokrati!ovala, nita nije nauila, i ne (eli da naui. )dbija da uje glas 11= miliona
seljakaC ne (eli da ra!misli o tome da samo sloboda govora i prilika da se sudeluje u obnovi !emlje posle
promene i!bornih metoda mo(e nau !emlju da iupa i! letargije.
)dbijam da se ubudu*e smatram lanom Ruske komunistike partije. -otpuno se sla(em sa Re!olucijom koju
je !bor celog grada usvojio 1. marta i ovim i!javljujem da svoje snage i sposobnosti stavljam na raspolaganje
-rivremenom revolucionarnom komitetu.6
Perman ,anev, crveni komandir 8o$icir u Irvenoj armiji9, sin politikog prognanika u procesu 19L2ici
85+!vestija6, br. L, =. mart 19219
Drugovi moji, uenici i! industrijskih,
crvenoarmijskih i pomorskih kolaF
0koro trideset godina (ivela sam gaje*i duboku ljubav !a narod i, koliko sam !a to bila kadra, do ovog asa
sam svetlost i !nanja prenosila svima koji su !a njima (udeli.
Revolucija od 191D. pru(ila je mom radu ve*e polje dejstva, umnogostruila moju delatnost, te sam ulo(ila
najve*e napore u slu(bu svom idealu.
,omunistiko geslo 50ve !a narod6 oduevilo me je svojim dostojanstvom i lepotom, pa sam u $ebruaru
192J. ula u Rusku komunistiku partiju kao kandidat. li 5prvi pucanj6 ispaljen protiv miroljubivog
stanovnitva, protiv moje dece koju duboko volim i od koje se njih oko sedam hiljada nala!e u ,rontatu,
ispunjava me strahom da bi me mogli smatrati sauesnicom u odgovornosti !a tako prolivenu krv nevinih.
)se*am da vie ne mogu da verujem u ono to je samo sebe osramotilo demonskim inom i da ne mogu da
ga propagiram. 0toga, posle tog prvog pucnja, vie se ne smatram lanom ,omunistike partije.6
.arija 'ikolajevna ;atel 8nastavnica9
85+!vestija6, br. ?, G. mart 19219
1akva su se saoptenja pojavljivala u gotovo svakom broju 5+!vestije6. %eoma karakteristina bila je i!java
-rivremenog biroa ,rontatske sekcije ,omunistike partije, iji se mani$est, upu*en njenim lanovima,
pojavio u br. 2 5+!vestije6, <. marta#
...0vaki drug u naoj partiji treba da sagleda va(nost sadanjeg trenutka.
'e verujte u la(ne glasine da komuniste streljaju i da se krontatski komunisti spremaju da !aponu oru(ani
ustanak. 1akve se glasine ire da bi se i!a!valo krvoproli*e.
+!javljujemo da je naa partija uvek branila i da *e i dalje braniti ono to je radnika klasa osvojila protiv svih
po!natih i tajnih neprijatelja vlasti radnikih i seljakih sovjeta.
-rivremeni biro krontatske ,omunistike partije daje svim lanovima partije uputstvo da ostanu na svojim
mestima i da nikako ne spreavaju ili se meaju u mere -rivremenog revolucionarnog komiteta.
Hivela vlast sovjetaF
Hivela internacionalna unija radnikaF6
-rivremeni biro ,rontatske sekcije
Ruske komunistike partije
K. -ervuin & /. +ljin & . ,abanov
'a slian nain su ra!ne druge gra"anske i vojne organi!acije i!ra(avale opo!iciju prema moskovskom
re(imu i potpuno slaganje sa !ahtevima krontatskih mornara. .noge re!olucije sa takvim sadr(ajem usvojili
su i pukovi Irvene armije stacionirani u ,rontatu ili na slu(bi u utvr"enjima. 0lede*a re!olucija je
karakteristina !a njihov opti duh i tendenciju#
.i vojnici Irvene armije utvr"enja MIrvenoarmejacM sasvim smo na strani -rivremenog revolucionarnog
komiteta i do poslednjeg momenta Revolucionarnog komiteta brani*emo radnike i seljake.
...'e verujte la(ima komunistikih proklamacija rasturanih avionom. )vde nemamo nikakve generale ni
caristike ciljeve. ,rontat je uvek bio grad radnika i seljaka i to *e i ostati. >enerali su u slu(bi komunista.
...4 ovom trenutku, kad na tasu le(i sudbina !emlje, i!javljujemo & mi koji smo u svoje ruke u!eli vlast i
Revolucionarnom komitetu poverili rukovodstvo u borbi & celom garni!onu i radnicima da smo spremni da
umremo !a slobodu radnih masa. )slobo"eni trogodinjeg komunistikog jarma i terora, radije *emo umreti
nego u!ma*i i !a jedan korak. Hivela slobodna Rusija radnog narodaF
-osada utvr"enja 5Irvenoarmejac6
85+!vestija6, br. =, D. mart 19219
,rontat je bio nadahnut strasnom ljubavlju !a slobodnu Rusiju i neogranienom verom u prave sovjete.
-ou!davao se u to da *e dobiti podrku cele Rusije, naroito -etrograda, i tako pokrenuti na konano
oslobo"enje !emlje. ,rontatska 5+!vestija6 stalno je i!ra(avala takvo stanovite i takvu nadu, pa je u
brojnim lancima i apelima pokuavala da jasno odredi svoj stav prema boljevicima i te(nju da postave
temelje novog, slobodnog (ivota !a sebe i !a ostalu Rusiju. 1a velika te(nja, istota motiva i vatrena nada u
oslobo"enje upadljivo se istiu na stranama !vaninog organa krontatskog -rivremenog revolucionarnog
komiteta i potpuno i!ra(avaju duh koji je pro(imao vojnike, mornare i radnike. 'a otrovne napade
boljevike tampe, na besramne la(i koje je moskovska radio2stanica slala irom sveta, optu(uju*i ,rontat
!a kontrarevoluciju i belu !averu & na sve to je Revolucionarni komitet dostojanstveno odgovarao. 4 svom
organu esto je reprodukovao moskovske proklamacije da bi narodu u ,rontatu poka!ao koliko su se
boljevici sro!ali. -ovremeno je 5+!vestija6, opravdano negoduju*i, raskrinkavala i karakterisala komunistike
metode, recimo u br. ?, G. marta, pod na!ivom 5.i i oni6#
,omunisti, koji ne !naju kako da !adr(e vlast koja im i!mie i! ruku, pribegavaju najogavnijim
provokatorskim sredstvima. 'jihova podla tampa mobilie sve svoje snage da nahuka mase i da
krontatski pokret prika(e u svetlu !avere belogardejaca. 0ad je klika bestidnih prevaranata poslala ovu
poruku svetu# M,rontat se prodao Kinskoj.M 'jihove novine bljuju vatru i otrov i, poto ne uspevaju da ubede
proleterijat kako je ,rontat u rukama kontrarevolucionara, sad pokuavaju da podstaknu nacionalistika
ose*anja.
Ieli svet je ve* sa!nao od naih radija !a ta se bore krontatski garni!oni i radnici. li komunisti pokuavaju
da i!vrnu smisao doga"aja i da tako !avedu nau petrogradsku bra*u.
-etrograd je opkoljen bajonetima kursanata i partijskih 5gardi6, a .aljuta 0kuratov & 1rocki & ne doputa
delegatima vanpartijaca, radnika i vojnika da do"u u ,rontat. Boji se da *e oni tu sa!nati celu istinu i da *e
istina odmah !brisati komuniste, pa *e prosve*ene mase u svoje (uljevite ruke u!eti vlast.
1o je ra!log to -etro2sovjet 8sovjet i! -etrograda9 nije odgovorio na na radio2telegram u kojem smo
!amolili da se stvarno nepristrasni drugovi poalju u ,rontat.
-oto se brinu !a vlastitu ko(u, vo"e komunista su!bijaju istinu i ire la( da belogardejci dejstvuju u
,rontatu, da se krontatski proleterijat prodao Kinskoj i $rancuskim pijunima, da su Kinci ve* organi!ovali
armiju da bi, !ajedno s krontatskim pobunjenicima, napali -etrograd, i tako dalje.
'a sve ovo mo(emo da odgovorimo samo slede*e# sva vlast sovjetimaF Dalje ruke od njih, te ruke koje su
crvene od krvi muenika !a slobodu, pomrlih u borbi protiv belogardejaca, veleposednika i bur(oa!ijeF6
,rontat je te(io da jednostavno i otvoreno i!ra!i volju naroda koje je vapio !a slobodom i !a mogu*no*u da
odre"uje vlastitu sudbinu. )n se ose*ao, tako re*i, kao avangarda ruskog proleterijata u predstoje*em
ustanku !a odbranu velikih aspiracija, !a koje se narod borio i stradao u )ktobarskoj revoluciji. %era
,rontata u sistem sovjeta bila je duboka i vrstaC njegovo sveobuhvatno geslo bilo je# sva vlast sovjetima, a
ne partijamaF 1o je bio programC nije bilo vie vremena da se on ra!vije ili teoreti!uje. Borba se vodila !a
oslobo"enje naroda od komunistikog jarma. 1aj jaram, koji vie nije bilo mogu*e podnositi, nametao je
nu(nost nove revolucije, 1e*e revolucije. -ut ka slobodi i miru le(ao je u slobodno i!abranim sovjetima,
6temelju nove revolucijeB. 0trane 6+!vestijeB sadr(e obilje svedoanstava o nepatvorenoj ispravnosti i svesti
mornara i radnika ,rontata o cilju, o njihovoj dirljivoj veri u vlastitu misiju kao pokretaa 1re*e revolucije.
1e te(nje i nade jasnu su i!lo(ene u br. ? 6+!vestijeB, G. marta, u uvodniku# 6:a ta se borimoB#
Radnika klasa se nadala da *e se osloboditi )ktobarskom revolucijom. li usledilo je jo ve*e porobljavanje
ljudske linosti.
%last policijske i (andarmerijske monarhije pala je u ruke u!urpatora & komunista & koji su, umesto da
narodu daju slobodu, poeli samo da mu ulivaju strah od Neke, to je svojom svirepo*u nadmaila ak i
(andarmerijski re(im cari!ma...'ajgora i naj!loinakija je duhovna spletka komunista# stavili su apu i na
intimni svet radnih masa i svakog prisilili da misli po komunistikom propisu.
...Rusija mukotrpnih radnika, koja je prva podigla crvenu !astavu radi oslobo"enja, natopljenja je krvlju
muenika, palih !a venu slavu komunistike vladavine. 4 tom moru krvi komunisti su uguili sva sjajna
obe*anja i mogu*nosti radnike revolucije. 0ad je postalo jasno da Ruska komunistika partija nije branilac
radnikih masa, !a kakvog se i!daje. +nteresi radnog naroda njoj su tu"i. Dobila je vlast i sad se samo boji
da je ne i!gubi, te stoga smatra da su do!voljena sva sredstva# kaljanje asti, prevara, nasilje, ubistvo i
osveta nad porodicama pobunjenika.
Dugotrajno strpljenje je na i!maku. 1u i tamo !emljom !asvetli oganj pobune u borbi protiv tlaenja i nasilja.
;trajkovi radnika su se umnogostruili, ali boljeviki policijski re(im predu!eo je sve mere protiv i!bijanja
nei!be(ne 1re*e revolucije.
li, uprkos svemu tome, dola je revolucija i nju sprovode radne mase. >enerali komuni!ma jasno vide da se
podigao narod, onaj narod koji je doao do ube"enja da su komunisti i!dali ideje socijali!ma. Boje*i se !a
svoju be!bednost i dobro !naju*i da nema tog mesta gde bi se mogli sakriti od gneva radnika, komunisti jo
pokuavaju da pobunjenike teroriu !atvorom, streljanjem i drugim varvarstvima. li (iveti pod
komunistikom diktaturom stranije je od smrti...
'ema srednjeg puta. -obediti ili umretiF -rimer je dao ,rontat, koji uliva strah kontrarevoluciji !desna i
sleva. )vde je uinjeno veliko revolucionarno delo. )vde je podignuta !astava pobune protiv trogodinje
tiranije i tlaenja komunistike autokratije, koja je bacila u !asenak trovekovni despoti!am monarhi!ma.
)vde u ,rontatu udaren je temelj 1re*oj revoluciji, koja treba da pokida poslednje lance radnika i otvori
nov, irok put !a socijalistiku, stvaralaku delatnost.
)va nova revolucija probudi*e mase na +stoku i :apadu i poslu(i*e kao primer nove, socijalistike i!gradnje,
kao suprotnost vladinoj, gotovoj, komunistikoj Qi!gradnjiM. Radne mase *e nauiti da to to se dosad
doga"alo u ime radnika i seljaka, nije bio socijali!am.
-rvi korak je i!veden be! ijednog ispaljenog hica, be! ijedne prolivene kapi krvi. Radnicima ne treba krv, oni
*e je prolivati samo u samoodbrani...Radnici i seljaci napreduju u maru# !a sobom ostavljaju uredilku
84stavotvornu skuptinu9 s njenim bur(oaskim re(imom i diktaturu ,omunistike partije s njenom Nekom i s
njenim dr(avnim kapitali!mom, koji su radnicima stavili omu oko vrata i prete da ih udave.
0adanja promena pru(a priliku radnim masama da sebi konano obe!bede slobodno i!abrane sovjete, koji
*e $unkcionisati be! straha od partijskog biaC sad radnika drutva, kojima gospodari vlada, mogu da se
preobra!e u dobrovoljna udru(enja radnika, seljaka i radne inteligencije. 'aj!ad je slomljen policijski pendrek
komunistike autokratije.B
1o su bili program i neposredni !ahtevi !bog kojih je boljeviki re(im D. marta 1921. u est sati i
etrdesetpet minuta uvee !apoeo napad na ,rontat.
O +!vrni komitet Ruske komunistike partije smatrao je da je njegova sekcija ,rontat tako 5demoralisana6 da je posle
pora!a ,rontata naredio da se svi krontatski komunisti ponovo prijave !a prijem u -artiju.
OO Nuveni proces 19L2ici u ranom periodu ruskog revolucionarnog pokreta. :apoeo je u drugoj polovini 1GDD, a !avren je
u prvim mesecima 1GDG.
'. U$timatum )o$%!e&ika Kron!tatu
,rontat je bio plemenit. 'ije prolio ni kap komunistike krvi, uprkos svoj provokaciji, blokadi grada i
represivnim merama boljevike vlade. -re!rivo je odbio da sledi u!or komunistike osvete, pa je ak otiao
toliko daleko da je upo!orio krontatsko stanovnitvo da ne pravi nikakve i!grede prema lanovima
,omunistike partije. -rivremeni revolucionarni komitet i!dao je proglas narodu ,rontata u tom smislu, ak i
poto je boljevika vlada ignorisala !ahtev mornara !a oslobadanje talaca pohapenih u -etrogradu. :ahtev
poslat preko radija -etrogradskom sovjetu i .ani$est Revolucionarnog komiteta objavljeni su istog dana, D.
martaC ovde ih navodimo#
4 ime kroRtatskog garni!ona, -rivremeni revolucionarni komitet i! ,rontata !ahteva da se u roku od 2<
sata puste na slobodu porodice mornara, vojnika i ljudstva Irvene STmiUV koje UV -etro2sovjet pohapsio kao
taoce.
,rontatski garni!on i!javljuje da komunisti u ,roRtatu u(ivaju punu slobodu i da su njihove porodice
apsolutno be!bedne. -rimer -etro2sovjeta ovde se ne*e slediti !ato to takve metode 8skupljanje talaca9
smatramo krajnje sramRim i pokvarenim, ak i kad su i!a!vane oajRikim gnevom. +storija ne po!naje takvu
sramotu.E
.orRar -etrlenko,
predsednik -rivremeRog revolucionarnog komiteta
,ilgast, sekretar
4 .ani$estu narodu ,rontata ka(e se#
EDugotrajno tlSVRUV radnih masa komunistikom diktaturom i!a!valo je sasvim prirodan gnev i ogorenje
naroda. ,ao posledica toga, u Rekim sluajevima su srodnici komuRista otputeRi s posla i bojkotovani. 1oga
ne sme biti. 'e tra(imo osvetu 2 branimo interese svoga rada.E
,rontat UV (iveo u duhu svog svetog krstakog pohoda. + dSlUV UV verovao u pravednost svoje stvari i ose*ao
se kao pravi branitelj revolucije. 4 takvom stanju duha, mornari nisu verovali da *V ih vlada napasti
oru(anom silom. 4 podsvesti tih jednostavnih ljudi s kopna i s mora mo(da se !SV1W ose*anje da se pobeda
mo(e osvojiti ne samo silom. l!gleda da je slovenska psihologija poverovala da bi morala pobediti pravednost
stvari i snaga revolucionarnog duha. 4 svakom sluaju, ,rontat UV odbio da predu!me o$an!ivu.
Revolucionarni komitet nije hteo da prihvati ubedljiv savet vojnih strunjaka da se odmah i!vede iskrcavanje
u )ranienbaum, u utvr"enje velikog stratekog !naSUS. ,rontatski mornari i vojnici te(ili su uspostavljanju
slobodnih sovjeta, spremni da svoja prava brane od napada, ali nisu hteli da budu napadai.
4 -etrogradu su stalno kru(ile glasine da vlada priprema vojne operacije protiv ,rontataC ali narod nije
verovao takvim XTiSmSC ta stvar je bila apsurdna i i!a!vala bi gnev. YSW to UV vV* pomenuto, ,omitet !a
odbranu 8!vanino po!nat kao 0avet !a rad i odbranu9 u glavnom gradu je proglasio 5vanredno, opsadno
stanjeB. :borovi i okupljanja po ulici nisu bili do!voljeni. -etrogradski radnici su malo !nali o tome ta se
dogada u ,rontatu, pWtW su jedini dostupni i!vori in$ormacija bili komunistika tampa i esti bilteni, u
kojima je pisalo Eda je ZSTistiki general ,o!lovski organi!ovao kontrarevolucionarnu pobunu u ,rontatuE.
'arod je napeto oekivao Ragovetenu sednicu -etrogradskog sovjeta, koji je trebalo da se aktivira u
krontatskoj stvari.
-etro2sovjet se sastao <. martaC pristup UV obe!be"en kartama, koje su redovno mogli da pribave samo
komunisti. -risutan je bio autor ovog spisa, tada u prijateljskim odnosima s boljevicima i naroito sa
:inovjevim. ,ao predsednik -etrogradskog sovjeta, :inovjev je otvorio sednicu i u dugom govoru i!lo(io
situaciju u ,rontatu. -ri!najem da sam na tu sednicu dWSW vie sklon :inovjevljevom gleditu# bio sam na
opre!u pred i nSjmSnUWm mogu*nosti kontrarevolucionarnog uticaja u ,rontatu. li sam :inovjevljev govor
ubedio mV UV da su komunistike optu(be protiv mornara bile samo galama be! trunke istine. 0luao sam
:inovjeva u ra!nim prilikama ranije. 0matrao sam ga govornikom koji je umeo da ubedi ukoliko se prihvate
njegove pretpostavke. li ovog puta je celo njegovo dr(anje, argumentacija, ton i nain 2 sve je to poka!ivalo
da la(e. )se*ao sam kako se protivi njegova vlastita savest. /edini 5doka!ni materijalE i!net protiv ,rontata,
bila je uvena Re!olucija od 1. marta, iji su !ahtevi bili pravedni, i ak umereni. ipak je samo na osnovu
tog dokumenta, potkrepljenog ,alinjinovom (estokom, gotovo histerinom optu(bom mornara, predu!et onaj
kobni korak. 4napred pripremljenu i stentorskim glasom /evdokimova, desne :inovjevljeve ruke, podnesenu
re!oluciju protiv ,rontata usvojili su delegati, raspaljeni do vrhunca netolerantnosti i krvo(ednosti 2 usvojili
su je u! buran protest vie delegata i! petrogradskih $abrika i !agovornika mornara. Re!olucija je optu(ila
,routat !a kontrarevolucionarni ustanak protiv 0ovjetske vlasti i !ahtevala da se on odmah preda.
[W UV bila objava rata. Nak ni mnogi komunisti nisu poverovali da *V re!olucija biti sprovedena# bilo bi gro!no
oru(anom silom napasti 5diku i slavu ruske revolucijeE, kako je 1rocki bio na!vao krontatske mornare. 4
krugu prijatelja mnogi tre!veni komunisti pretili su da *V i!i*i i! -artije ako se poini takvo ubistvo.
)ekivalo se da V se 1rocki obratiti -etro2sovjetu, XS su njegovo nepojavljivanje neki protumaili kao !nak
da se preteruje u pogledu o!biljnosti situacije. li on je u toku nW*i stigao u -etrograd i slede*eg jutra, =.
marta, i!dao UV ultimatum ,rontatu#
RadRika i seljaka vlada !apovedila je da se ,roRtat i XWbunUVRi brodovi odmah potiRe autoritetu
0ovjetske Republike. 0toga, svima koji su digli ruku protiv sociUalistike otad(biRe RSrV"uUVm da polo(e
oru(je. )ne koji se opiru, treba ra!oru(ati i predati sovjetskim vlastima. -ohapeRe komesare i druge
predstavRi\V vlade odmah pustiti na slobodu. 0amo WRi koji se be!uslovno predaju, mogu da rSunSUu na
milost 0ovjetske Republike.
+stovremeno nSrV"uUVm da se pripremi su!bijanje pobune i savladavanje pobunjenika oru(aRom silom.
)dgovornost !a tetu koju *e mo(da pretrpeti mirno staRovRitvo sasvim *e pasti na vo"e
kontrarevolucionarnih pobunjenika.
)vo upo!orenje UV \WnSRW.E
1rocki, predsednik Revolucionarnog vojnog saveta Republike
,amenjev, vrhovni \WmSndSnt
0ituacija je bila kobna. %elika vojna sila stalno se slivala ka -etrogradu i u njegovu okolinu. 4ltimatum
1rockog propra*en je jednim prikasom koji je sadr(avao istorijsku pretnju# ,-ostrelja*u vas kao $a!aneE.
>rupa anarhista koja se tada nala!ila u -etrogradu, uinila je poslednji pokuaj da navede boljevike da jo
jednom ra!motre svoju odluku da napadnu ,rontat. )se*ali su da im je du(nost prema revoluciji da ulo(e 2
makar i be!i!gledan 2 napor da spree predstoje*i masakr revolucionarnog cveta Rusije, mornara i radnika
,rontata. -etog marta poslali su protest ,omitetu !a odbranu, istiu*i miroljubive namere i pravedne
!ahteve ,rontata, podse*aju*i komuniste na herojsku revolucionarnu istoriju mornara i predla(u*i metodu
!a reavanje spora na nain koji je primeren drugovima i revolucionarima. 1aj dokument glasi#
-etrogradskom savetu !a rad i odbranu
-redsedniku :inovjevu
E]utati sada, nemogu*e je, ak je !loin. 'ajnovija !bivanja prisiljavaju nas anarhiste da progovorimo i
objasnimo svoje dr(anje u sadanjoj situaciji.
-reviranje i ne!adovoljstvo, ispoljeno me"u radnicima i mornarima, re!ultat je takvih u!roka koji i!iskuju
nau o!biljnu pa(nju. Pladno*a i glad i!a!vali su ne!adovoljstvo, a odsustvo svake prilike !a diskusiju i kritiku
prisiljava radnike i mornare da ra!motre svoje (albe.
Belogardejske bande (ele da to ne!adovoljstvo iskoriste !a vlastite klasne interese, pa *e mo(da,i to
pokuati. 0krivaju*i se i!a radnika i mornara, one i!bacuju parole o 4stavotvornoj skuptini, o slobodi
trgovine i sline !ahteve.
.i anarhisti odavno smo ra!otkrili la(ljivost tih parola, pa pred celim svetom i!javljujemo da *emo se
oru(jem boriti protiv svakog kontrarevolucionarnog pokuaja, sara"uju*i sa svim prijateljima socijalne
revolucije i ruku pod ruku s boljevicima.
;to se tie kon$likta i!me"u sovjetske vlade i radnika i mornara, miljenja smo da se ne sme reavati
oru(anom silom, nego drugarskim, bratskim revolucionarnim spora!umom. ko se sovjetska vlada upusti u
krvoproli*e, to 2 u datoj situaciji 2 ne*e da !astrai ili umiri radnike. 'aprotiv, poslu(i*e samo u pravcu
!aotravanja situacije i pomo*i *e ntanti i unutranjoj kontrarevoluciji.
;to je jo va(nije, upotreba sile od strane radnike i seljake vlade protiv radnika i mornara posti*i *e
reakcionarno dejstvo na internacionalni revolucionarni pokret i svuda *e naneti neprocenjivu tetu socijalnoj
revoluciji.
Drugovi boljevici, dobro promislite pre nego to to bude kasnoF 'e igrajte se vatrom# sprermate se da
predu!mete vrlo o!biljan i odluan korak.
)vim vam podnosimo slede*i predlog# neka se i!abere komisija koja *e se sastojati od pet osoba, medu
njima dvoje anarhista.
1a komisija treba da ode u ,rontat da bi mirnim putem reila spor. 4 datoj situaciji ovo je najradikalnija
metoda. )na *e biti od internacionalnog revolucionarnog !naaja.B
leksandar Berkman, ^ma >oldman, -erkus, -etrovski
:inovjev, kome je saopteno da 0avetu !a odbranu treba podneti jedan dokument u ve!i s krontatskim
problemom, poslao je po njega svog linog !astupnika. Da li je to telo diskutovalo o ovom pismu & to je
autoru nepo!nato. 4 svakom sluaju, u ovoj stvari nita nije uinjeno.
'I. Pr&i *ita+
Perojski i plemeniti ,rontat sanjao je o oslobo"enju Rusije 1re*om revolucijom, ponose*i se time to je dao
inicijativu !a nju. )n nije $ormulisao nikakav odre"en program. 0loboda i univer!alno bratstvo su njegove
parole. 1re*u revoluciju je !amiljao kao proces postepenog osloba"anja, iji su prvi korak slobodni i!bori
ne!avisnih sovjeta, koji ne podle(u vlasti nijedne politike partije, i!ra(avaju volju naroda i odgovaraju
njegovim interesima.
.ornari topla srca i vedrog rasu"ivanja proklamovali su radnicima sveta svoj veliki ideal i po!vali proletarijat
da se pridru(i !ajednikoj borbi, uvereni da *e njihova stvar nai*i na oduevljenu podrku i da *e im najpre
petrogradski radnici prite*i u pomo*.
4 me"uvremenu je 1rocki sakupio svoju vojnu silu. 'ajpou!danije divi!ije s $ronta, pukovi kursanata, odredi
ekista i vojne jedinice koje su se sastojale iskljuivo od komunista okupljene su u utvrdenjima 0estroreck,
3isi Pos, ,rasnaja >orka i u susednim utvr"enim mestima. 'ajve*i ruski vojni strunjaci (urno su dovedeni
da bi i!radili planove !a blokadu i !a napad na ,rontat, a o!loglaeni 1uhaevski naimenovan je !a
glavnokomanduju*eg opsade ,rontata.
0edmog marta u est sati i etrdeset pet minuta uvee komunistike baterije sa 0estrorecka i 3isi Posa
ispalile su prve hice na ,rontat.
Bilo je to na godinjicu Dana radnica. )psednuti i napadnuti ,rontat nije !aboravio veliki pra!nik. -od
vatrom brojnih baterija, hrabri mornari su preko radija poslali podrave radnim (enama sveta 2 postupak je
veoma karakteristian !a psihologiju pobunjenog grada. -oruka preko radija je glasila#
Danas je opti pra!nik 2 Dan radnih (ena# .i i! ,rontata, pod grmljavinom topova, aljemo bratski po!drav
radnicama sveta... 'eka se uskoro ostvari vae oslobo"enje od svakog vida sile i tlaenja... Hivele slobodne
revolucionarne radne (eneF Hivela socijalna revolucija irorn svetaFE
'ita manje karakteristian nije bio ni krik ,rontata# 5'eka !na celi svetFE 2 kojim je on posle ispaljivanja
prvog hica !aparao srca, u br. ? 5+!vestijeE, G. marta.
,,-ao je prvi hitac... Do kolena ogre!ao u krvi radnika, maral 1rocki je otvorio vatru prvo protiv
revolucionarnog ,rontata, koji se podigao protiv autokratije komunista da bi utemeljio istinsku vlast saveta.
'e prolivi ni kap krvi, crvenoarmejci, mornari i radnici ,rontata oslobodili su nas jarma komunista,
sauvavi ak i njima (ivot. -rete*i artiljerijom, ovi sad ho*e ponovo da nas potine svojoj tiraniji.
-oto ne (elimo prolivanje krvi, molimo da nam se poalju delegati nepartijci i! redova petrogradskog
proletarijata, da bi sa!nali da se ,rontat bori !a vlast sovjeta. li komunisti su petrogradskim radnicima
uskratili da ispune na !ahtev, pa su sad otvorili vatru 2 uobiajeni odgovor pseudoradnike i pseudoseljake
vlade na !ahteve radnih masa.
'eka radnici celog sveta !naju da mi, branitelji vlasti sovjeta, uvamo ono to je osvojila socijalna revolucija.
-obedi*emo ili *emo i!ginuti pod ruevinama ,rontata, u borbi !a pravednu stvar radnih masa.
Radnici sveta bi*e nam sudije. ,rv nevinih pa*e na glave komunistikih $anatika, opijenih autoritetom.
Hivela vlast sovjetaFE
'II. Pora, Kron!tata
:a artiljerijskim bombardovanjem ,rontata, !apoetim uvee D. marta, usledio je pokuaj da se tvr"ava
!au!me na juri. 'apad je i!veden sa severa i juga odabranim komunistikim trupama, odevenim u belu
tkaninu, ija se !atitna boja slila s bojom debelog sne(nog pokrivaa nad !ale"enim Kinskim !alivom.
.ornari su 2 pri tim prvim stranim pokuajima da se tvr"ava !au!me na juri u! be!ab!irno (rtvovanje ljudi
2 i!ra(avali potresno sa(aljenje prema svojoj bra*i po oru(ju, koji su bili obmanuti, pa su smatrali da je
,rontat kontrarevolucionaran.
)smog marta pisalo je u 5+!vestijiE#
'ismo hteli da prolivamo krv svoje bra*e i nismo ispalili ni jedan hitac sve dok na to nismo bili prinu"eni.
.orali smo da branimo pravednu stvar radnog naroda i da pucamo 2 na svoju budu*u bra*u koju su
komunisti, u(ireni na raun naroda, poslali u sigurnu smrt.
... 'a nau nesre*u, uskovitlala se strana vejavica i mrana no* je sve !avila u tamu. 4prkos tome,
komunistiki d(elati su vas, be! potede, nagnali preko leda, prete*i vam s le"a mitralje!ima kojima rukuju
komunistiki odredi.
.nogi od vas su ove no*i i!ginuli na velikom ledenom pokrivau Kinskog !aliva. + kad je svanulo jutro i bura
se stiala, samo jedna aica vas, iscrpljenih i gladnih, jedva kadrih da se kre*e, dola je odevena u bele
pokrove.
Rano ujutru bilo vas je ve* oko hiljadu, a kasnije u toku dana be!broj. 0kupo ste, vlastitom krvlju, platili tu
avanturu, a posle vaeg neuspeha, 1rocki je po(urio natrag u -etrograd da nove rnuenike dogna na klanicu 2
jer njemu je naa radnika i seljaka krv jevtinaF...E
,rontat je duboko verovao da *e mu petrogradski proletarijat prite*i u pomo*. li radnici su tamo bili
i!lo(eni teroru, a ,rontat je bio e$ikasno blokiran i i!olovan, pa niotkuda stvarno nije mogao oekivati
pomo*.
,rontatski garni!on sastojao se od manje nego 1< JJJ ijudi, od kojih su 1J JJJ njih bili mornari. )vaj
garni!on je imao da brani veoma irok $ront, mnoga utvr"enja i baterije, rasute po prostranom !alivu.
-onavljani napadi boljevika, kojima je centralna vlada stalno slala sve(e trupe, nestaica (ivotnih namirnica
u opsednutom gradu, duge, besane no*i na stra(i po hladna*i 2 sve je to podrilo vitalnost ,ron2
tata. +pak, mornari su se herojski dr(ali i sve do kraja ostali uvereni u to da *e njihov veliki primer
oslobo"enja u celoj !emlji na*i sledbenike, pa *e im tako doneti olakanje i pomo*.
4 svom ,pelu drugovima radnicima i seljacimaE -rivremeni revolucionarni komitet 85+!vestijaE, br. 9, 11.
mart9 ka(e#
Drugovi radnici, ,rontat se bori !a vas, !a gladne, promr!le, gole... ,rontat je podigao !astavu pobune i
uveren je da *e njegov po!iv slediti mnogi milioni radnika i seljaka. 'emogu*e je da se osvit dana koji je
!apoeo u ,rontatu, ne pretvori u bletavi sunev sjaj !a celu Rusiju. 'emogu*e je da eksplo!ija ,rontata
ne probudi celu Rusiju i pre svega -etrograd.E
li pomo* nije dola, a ,rontat se i! dana u dan sve vie iscrpljivao. Boljevici su neprekidno gomilali sve(e
trupe protiv opsednute tvr"ave i stalnim napadima je obesna(ivali. 4! to, na strani komunista bile su sve
prednosti 2 broj sredstava i po!icija. ,rontat nije gra"en tako da odoli napadu s le"a. >lasine koje su
proturili boljevici 2 da mornari nameravaju da bombarduju -etrograd 2 oigledno su bile la2
(ne. Nuvena tvr"ava bila je planirana samo !a to da slu(i kao odbrana -etrograda od spoljnih neprijatelja koji
bi se pribli(ili s mora. Dalje, !a sluaj da se neprijatelj spolja domogne grada, obalske baterije i utvr"enja
,rasnaja >orka postavljeni su tako da se rauna s borbom protiv ,rontata. -redvi"aju*i takvu mogu*nost,
pri gradnji se namerno propustilo ojaavanje !ale"a ,rontata.
Boljevici su gotovo svake no*i nastavljali napade. Desetog marta je komunistika artiljerija pova!dan tukla s
ju(ne i severne obale. 4 no*i i!medu 12. i 1L, marta komunisti su napali s juga, slu(e*i se opet belim
tkaninama i (rtvuju*i vie stotina kursanata. ,rontat se oajaniki branio, uprkos mnogim besanim no*ima i
oskudici u (ivotnim namirnicama i braniteljima. 'ajhrabrije se borio protiv napada sa severa, istoka i juga,
dok su krontatske baterije mogle samo sa !apadne strane da brane utvr"enje. .ornari nisu imali ak ni
ledolomac, da bi onemogu*ili pribli(avanje komunistikih snaga.
Boljevici su 1?. marta istovremeno koncentrino napali s tri strane 2 sa severa, juga i istoka. 5-lan napada
jeE, kasnije je i!javio Dibenko, bivi boljeviki brodski komesar i kasniji diktator podleglog ,rontata, 5do
najmanjih detalja ra!ra"en prema uputstvima glavnokomanduju*eg 1uhaevskog i operativnog taba ju(nog
korpusa ... ,ad se smrklo, !apoeo je napad na utvr"enja. Bele tkanine i hrabrost kursanata omogu*ili su
nam prodor u kolonama.E
4jutro 1D. marta !au!et je i!vestan broj utvr"enja. ,ro! slabu taku u ,rontatu 2 kro! -etrogradsku kapiju 2
boljevici su provalili u grad i tamo je tad !apoeo najbrutalniji masakr. ,omunisti, koje su mornari potedeli,
sad su ih i!dali i napali s le"a. ,omesar Baltike $lote ,u!min i predsednik ,rontatskog sovjeta %asiljev, koje
su komunisti oslobodili i! !atvora, sudelovali su u ulinim borbama, ovek na oveka, prolivaju*i krv. 0ve do
kasno u no* trajala je oajnika borba krontatskih mornara i vojnika, prikletenih premo*nom silom. 1aj
grad, u kojem u toku tih pet dana ni jedan jedini komunista nije i!gubio ni dlaku s glave, !acrveneo se od
potoka krvi svojih (itelja 2 mukaraca, (ena, pa ak i dece.
Dibenko, naimenovan !a komesara ,rontata, dobio je apsolutno punomo*je 5da oisti buntovniki gradE.
4sledila je osvetnika orgija, u kojoj je Neka !ahtevala brojne (rtve !a svoja no*na masovna streljanja
8rastrel9.
Boljevika vlada i Ruska komunistika partija su 1G. mart javno proslavile u spomen na -arisku komunu
1GD1, koju su >ali$e 8>alli$et9 i 1jer 81hiers9 uguili u krvi $rancuskih radnika. 4 isto vreme proslavile su
5pobeduE nad ,rontatom.
4 toku nekoliko nedelja su petrogradske !atvore punili stotinama !arobljenika i! ,rontata. 0vake no*i su
male grupe njih, na !apovest Neke, i!vo"ene i nestajale 2 i vie ih niko nije video (ive. .e"u poslednjim
streljanima bio je -erepelkin, lan -rivremenog revolucionarnog komiteta ,rontata.
:atvori i koncentracioni logori u ledenom predelu rhangelska i tamnice u dalekom 1urkestanu lagano su
ubijali ljude i! ,rontata, koji su ustali protiv boljevike birokratije i u martu 1921. proklamovali rei
Revolucije i! oktobra 191D# 50va vlast sovjetimaFE
PO-O'OR AUTORA
-ouke i !naaj ,rontata
,rontatski pokret bio je spontan, nepripremljen i miroljubiv. /edino je tatarski despoti!am komunistike
diktature kriv !a to to se on pretvorio u oru(ani sukob.
+ako je ,rontat sagledao opti karakter boljevika, ipak je jo verovao u mogu*nost prijateljskog reenja.
%erovao je da se komunistika vlada mo(e pri!vati pameti, pripisivao joj je i!vesno ose*anje !a pravednost i
slobodu.
+skustvo ,rontata i!nova doka!uje da je vlada, dr(ava 2 kakvo god joj bilo ime ili oblik 2 uvek smrtni
neprijatelj slobode i samoodre"enja. Dr(ava nema duu, nema princip. +ma samo jedan cilj 2 da sebi
obe!bedi vlast i da je sauva po svaku cenu. )vo je politika pouka i! ,rontata.
-ostoji druga jedna pouka, strateka, koju daje svaka pobuna.
4speh ustanka je uslovljen njegovom odluno*u, energijom i agresivno*u. -obunjenici imaju na svojoj
strani ose*anje masa. 1o ose*anje raste br(e ako se di(e plima pobune. 'e sme se do!voliti da se ono stia i
i!bledi, vrativi se u be!bojnost svakodnevnog (ivota.0 druge strane, svaki ustanak ima protiv sebe mo*nu
dr(avnu maineriju. %lada je u situaciji da u svojim rukama kontrolie i!vore svake opskrbe i sredstva
komunikacije. 'e sme joj se dati vreme da upotrebi vlast. -obuna bi trebalo da bude sna(na i da nanosi
neoekivane i odlune udarce. 'e sme ostati lokali!ovana, jer to !nai stegnaciju. .ora se proiriti i ra!vijati.
-obuna koja se ograniava na neki lokalitet, sledi politiku ekanja i !au!ima de$an!ivan stav, nei!be(no je
osudena na pora!.
4 tom pogledu posebno je ,rontat ponovio kobne strateke greke pariskih komunara. )vi nisu posluali
savet ljudi koji su !agovarali neodlo(an napad na %ersaj im se 1jerova vlada de!organi!ovala. )ni nisu
preneli revoluciju u !emlju. 'i pariski radnici 1GD1. ni mornari ,rontata nisu pokuali da ukinu vladu.
,omunari su hteli samo i!vesne republikanske slobode, pa su, kad je vlada pokuala da ih ra!oru(a, prognali
1jerove ministre i! -ari!a, uveli svoje slobode i pripremili se !a njihovu odbranu 2 i nita vie. 1ako je i
,rontat !ahtevao samo slobodne i!bore !a sovjete. -osle hapenja nekoliko komesaraC mornari su se poeli
pripremati !a odbranu od napada. ,rontat je odbio da poslua savet vojnih strunjaka i da odmah !au!me
)ranienbaum. 1aj polo(aj je bio od najve*eg vojnog !naaja i tu je bilo skladiteno =J JJJ pudaO penice
koja je pripadala ,rontatu. +skrcavanje u )ranienbaumu bilo je i!vodljivo, poto bi boljevike i!nenadio
proboj, a ne bi imali vremena da dovedu pojaanja. li mornari nisu hteli da i!vedu o$an!ivu, pa je tako
propao psiholoki momenat. 'ekoliko dana kasnije, kad su i!jave i dela boljevike vlade ubedile ,rontat da
je upleten u borbu na (ivot i smrt, bilo je prekasno ispraviti greku.OO
+sto je tako prola -ariska komuna. ,ad je logika nametnute joj borbe doka!ala nu(nost da se 1jerov re(im
ukine ne samo u njihovom vlastitom gradu nego i u celoj !emlji, bilo je prekasno. 4 -ariskoj komuni, kao i u
krontatskom ustanku, doka!alo se da je sklonost ka pasivnoj, de$an!ivnoj aktivnosti kobna.
,rontat je pao. ,rontatski pokret !a slobodne sovjete uguen je u krvi, dok je istovremeno boljeviki
re(im napravio kompromise sa evropskim kapitalistima, potpisao mir u Rigi, kojim je dvanaest miliona
stanovnika i!ruio na milost i nemilost -oljske, i turskom imperija+i!mu pomogao da tlai kavkaske republike.
li 5trijum$6 boljevika nad ,rntatom ukljuivao je pora! boljevi!ma. )belodanio je pravi karakter
komunistike diktature. ,omunisti su doka!ali da su voljni da (rtvuju komuni!am da bi napravil gotovo svaki
kompromis sa internacionalnim kapitali!mom, a odbacili su pravedne !ahteve svog vlastitog2naroda 2
!ahteve koji su i!ra(avali oktobarske parole samih boljevika# direktnim i tajnim i!borima i!abrani sovjeti,
adekvatno ustavu Ruske 0ocijalistike Kederativne 0ovjetske Republike, i sloboda govora i tampe !a
revolucionarne partije.
Deseti sveruski kongres ,omunistike partije !asedao je u .oskvi u vreme krontatskog ustanka. 'a tom
kongresu je i!menjena celokupna Boljevika ekonomska politika 2 to je posledica !bivanja u ,rontatu i
slinog prete*eg dr(anja naroda u ra!nim drugim delovima Rusije i 0ibira. Boljevici su radije prihvatili da,
preokrenu svoju $undamentalnu politiku, da ukinu ras_erstku 8prinudnu rekvi!iciju9, da daju slobodu
trgovine, da daju koncesije kapitalistima i da napuste sam komuni!am 2 onaj komuni!am !a koji se borila
)ktobarska revolucija, prolili potoci krvi i Rusija dovedena do propasti i do oajanja & sve to, samo ne da
dopuste slobodno i!abrane sovjete.
.o(e li jo iko da dovede u pitanje to ta je bio pravi krajnji cilj Boljevika` Da li su te(ili komunistikim
idealima ili vlasti`
,rontat ima veliki istorijski !naaj. )n je !a!vonio posmrtnim !vonom boljevi!mu s njegovom partijskom
diktaturom, o!loglaenom centrali!acijom, terori!mom Neke i birokratskim kastama. 4 srce je pogodio
komunistiku autokratiju. 4jedno je inteligentnim i potenim misliocima i! ^vrope i merike dao podsticaj !a
kritiku proveru boljevike teorije i prakse. 4nitio je boljeviku skasku da je komunistika dr(ava
5vladavina radnika i seljakaE. Doka!ao je da su komunistika partijska diktatura i ruska revolucija medusobno
antagonistike, oprene i da se u!ajamno iskljuuju. -oka!ao je da je re(im boljevika nesmanjena tiranija i
reakcija, i da je sama komunistika dr(ava najmo*nija i najopasnija kontrarevolucija.
,rontat je pao. li pao je trijum$uju*i u svom ideali!mu i u svojoj moralnoj istoti, plemenitosti i u!vienoj
ovenosti. ,rontat je bio sjajan. )pravdano se ponosio time to u svojoj sredini nije prolio krv svojih
neprijatelja, komunista. 'ije predu!eo pogubljenja. 'eueni, nepre$injeni mornari, grubog je!ika i manira,
bili su previe plemeniti da bi mogli da slede primer boljevike osvete# nisu hteli da streljaju ak ni
omra(ene komesare. ,rontat je personi$ikovao plemeniti, sveprataju*i duh slovenske due i vekovni
oslobodilaki pokret Rusije.
,rontat je bio prvi narodni i sasvim ne!avisni pokuaj oslobo"enja od jarma dr(avnog socijali!ma &
neposredni pokuaj samog naroda, radnika, vojnika i mornara. )n je bio prvi korak ka 1re*oj revoluciji, koja
je nei!bje(na, a, nadajmo se, done*e i slobodu i mir Rusiji koja dugo pati.
-revela )lga ,ostreevi*
O /edan pud sadr(i <J ruskih ili oko L? engleskih $unti.
OO -ropust ,rontata da !au!me )ranienbaum pru(io je vladi priliku da tu tvr"avu pojaa svojim najpou!danijim
pukovima, da eliminie 5in$icirane6 delove garni!ona i da pogubi rukovodioce va!dune eskadrile koja se spremala da se
pridru(i krontatskim pobunjenicima. ,asnije su boljevici tu tvr"avu iskoristili kao vrlo pogodnu taku !a napad protiv
,rontata. .e"u pogubljenima u )ranienbaumu nala!ili su se# ,olosov, e$ divi!ije va!dunih snaga Irvene armije i
predsednik -rivremenog revolucionarnog komiteta, upravo organi!ovanog u )ranienbaumuC Balahanov, sekretar ovog
komiteta, i lanovi komiteta Romanov, %ladimirov i dr.