KAMINSKI DIMNJAK

Projektovanju i izgradnji dimnjaka treba pristupiti profesionalno i odgovrno. P

ored staticke stabilnosti , protivpoarne zatite i termodinamike od izuzetne vanosti
je pravilno uskladivanje loita , prikljucnih elemenata i dimnjaka kako bi se osig
uralo pouzdano , bezbedno i trajno funkcionisanje kamina. Takode bitno je napome
nuti da na pravilan uzgon dimnih gasova , pored gore navedenog, bitan uticaj ima
ju sastav i temperatura gasova sagorevanja, hidro-meteroloki uslovu ( vazduni prit
isak, vlanost vazduha, vetrovi, ... ) i izolovanost dimnjackog kanala u hladnim z
onama ili na spoljnoj strani zida.Kaminski dimnjak se projektuje po sistemu JEDA
N KAMIN JEDAN DIMNJAK , a projekat se svodi na pravilno utvdivanje visine i pres
eka dimnjackog kanala tako da njegova ukupna jacina, umanjena vlastitim otporom
daje potrebnu promaju loita.
Promaja u dimnjaku nastaje usled razlike izmedu specificne teine hladnog, spoljnj
eg vazduha i specificne teine vrelih gasova koji se oslobadaju sagorevanjem. Ako
je temperatura dimnih gasova niska to za posledicu ima negativnu promaju, koja m
oe dovesti do vracanja dimnih gasova u prostoriju u kojoj se kamin nalazi. To je
cest slucaj kada se kamin koristi u prolece ili ranu jesen kada su spoljne tempe
rature visoke,a zidovi dimnjaka jo uvek hladni.
Nasuprot promaji deluju otpori u dimnjaku. Otpori nastaju trenjem cestica dimnih
gasova jednu od drugu kao i trenjem o zidove dimnog kanala. Otpori rastu sa duin
om dimnjaka, hrapavocu zidova dimnjackog kanala i sa brzinom odnosno sa kolicinom
dimnih gasova. Takode, otpori se povecavaju i sa svakom promenom pravca i precn
ika dimnjackog kanala. Ovde bi valjalo napomenuti da smetnje u promaju mogu izaz
vati nedovoljno zatvorena ili potpuno otvorena vratanca za cicenje dimnjaka ili n
ekog drugog otvora, jer taj hladan vazduh u dimnjaku moe izazvati negativnu tj. s
uprotnu promajuj.
Dimenzioniranje dimnjaka moe se tacno izvriti uzimajuci u obzir vrstu kamina i nje
gove dimenzije kao i kolicinu i temperaturu dimnih gasova. Ovaj proracun se vri k
oricenjem veoma sloenih formula koje mi ovde necemo obradivati, vec cemo dati jadn
u tabelu pomocu koje se moe , veoma pouzdano, odrediti precnik dimnjaka u odnosu
na njegovu aktivnu visinu i u odnosu na valicinu loita.Data tabela se odnosi na ot
vorene kamine gde je temperatura gasova sagorevanja niska.
Kada su kamini za zatvorenim kaminskim loitima u pitanju, jaci potisak koji se jav
lja usled vece temperature gasova sagorevanja, dozvoljava nam prikljucenje na ma
nje dimnjake nego to je to prikazano u gornjoj slici. U vecini slicajeva dovoljno
je uraditi dimnjak unutranjeg precnika D200mm sa aktivnom visinom od 4.5m.
POZICIONIRANJE DIMNJAKA ZA KAMIN
Poloaj kamina odreduje poziciju dimnjaka u objektu ( najbolje je odrediti pozicij
u kamina prilikom projektovanja objekta ). Poloaj dimnjaka bi , po pravilu , treb
alo pozicionirati unutar objekta tako da zavretak dimnjaka bude blizu slemena kro
va. To ima viestruke prednosti: naime, utvrdivanjem ovakve pozicije dimnjackog ka
nala dobija se maksimalna aktivna visina dimnjaka , a sa druge strane deo dimnja
ka koji je iznad krova i koji je izloem vetru, relativno je kratak , pa su trokovi
za njegovu zatitu, stabilnost i termo izolaciju relativno niski. Takode, promaja
dimnjaka je ravnomernija , a pravac vetra najmanje moe da utice na uzgon dimnih
gasova.
Da ne bi dolo do ometanja promaje i odvoda gasova sagorevanja, preporucuje se da
dimnjak bude vertikala bez skretanja, kako bi se otpori sveli na minimum. Stoga,
tehnicki najispravnije je da kaminski dimnjak krene od poda sledece etae tj. da
prikljucenje kamina u dimnjak bude vertikalno u plafonu ( kao na slici desno ).
U situacijama kada to iz gradevinskog ili nekog dtrugog tehnickog razloga nije m
oguce izvesti,
Skretanja se vre pod uglom od 45, a kada je dimnjak podrumski ili etani prikljucenj
e se izvodi pod uglom od 45 na visini od minimum 2m od gotovog poda kako bi ugao
prikljucenje bio to manji.
Iz bezbednosnih ali i iz funkcionalnih razloga, postoje strogo propisani standar
di vezani za visinu dimnjaka iznad krova koja se utvrduje na osnovu nagiba krova
i udaljenosti dimnjaka od slemena krova, pri cemu se mora voditi racuna o utica
ju susednih objekata i na konfiguraciju terena na kojem se nalazi objekat.
U odnosu na nagib krova, koriste se dva nacina utvrdevanja visine dimnjackog kan
ala iznad krova objekta:
Ukoliko je ugao nagiba manji od 20, visina dimnjaka je u takvim slicajevima, bez
obzira na udaljenost od slemena 1.2m. U ovu grupu spadaju i ravni krovovi.
Ukoliko je ugao nagiba krova veci od 20, visina dimnjaka utvrduje se na osnovu u
daljenosti od slemena krova i to na osnovu sledeceg principa:
Ukoliko je dimnjak od slemena udaljen do 1.5m, onda je njegova visina 0.5m izna
d slemena.
Ukoliko je dimnjak od slemena udaljen u rasponu od 1.5m do 3m, onda je njegova
visina iznad krova u ravni sa slemenom.
Ukoliko je dimnjak udaljen preko 3m, onda se njegova visina iznad krova utvrduj
e na osnovu zamiljene linije koja od slemena ka dimnjaku ide pod uglom od -10.
Gore nevedena pravila utvrdivanja visine dimnjaka iznad krova moraju biti u skla
du sa konfiguracijom terena na kojem se nalazi objekat i u skladu sa uticajima s
usednih objekata.
U skladu sa tim, bez obzira na propisanu visinu dimnjaka iznad krova, gledano u
odnosu na nagib krova i na udaljenost od slemena, dimnjak mora biti iznad najvilj
e tacke krova ili najvie tacke susednog objekta u precniku od 8m.Bitan detalj su
i dimnjacke kepe i vetrobrani.
U odnosu na lokalne geografske i hidrometeroloke prilike treba odabrati pravilan
zavretak dimnjackog kanala kako bi se osigurala dobra promaja. U vetrovitim prede
lima nije lo izbor turbulatorska kapa koja pospeuje uzgon dimnih gasova , a razlik
uju se mehanicke i elektricne turbulatorske dimnjacke kape.I za kraj...Prilikom
planiranja dimnjaka morate se strogo pridravati vaecih gradevinskih propisa i stan
darda, a pogotovo u onom delu bezbednosti i zatite.
Posebnu panju treba usmeriti na staticku stabilnost dimnjaka kao i na detalje vez
ane za prolazak dimnjackog kanala kroz ploce i kontak sa zapaljivim materijalima
pri cemu treba potovati i mnoge termicko-tehnicke zakonitosti koje nastaju u gra
devinskim materijalima usled toplotnog opterecenja i diletacionog naprezanja. De
love dimnjaka koji se nalaze sa spoljne strane objekta treba dodatno izolovati.
Zapaljivi materijali ne smeju neposredno dodirivati dimnjak, vec je gradevinskim
propisima regulisan razmak i iznosi 5cm, odnosno 3cm ukoliko izmedu njih postoj
i neki drugi nazapaljivi materijal ( npr. nezapaljiva ploca ). Bitan deo u plani
ranju dimnjaka je i odabir vrste dimnjaka. Naa preporuka u tom pravcu je dimnjak
od prefabrikovanih elemenata od nerdajuceg celika ( inox dimnjak ). Ovakav dimnj
ak bre postie radnu temperaturu to je izuzetno vano za dobar uzgon dimnih gasova, a
sa druge strane montaa je brza i jeftina, veoma cesto gotova za jedan dan.
Takode dobar odabir je i dimnjak od amotnih elemenata zbog krunog preseka i relati
vno glatkih zidova to bitno smanjuje otpore u dimnjaku.
Zbog svega gore navedenog i jo bitnije zbog svega to gore nije navedeno, prilikom
planiranja dimnjaka za kamin budite slobodni da nas kontaktirate, a mi cemo vam
dati sve neophodne savete.
Dakle kamin je jedna gradevinsko-termicka i enteriejrska prica u malom, jedan sl
oeni sistem koji ima samo jedan cilj da uivate u ivotu...