Samostalna izdavaka

agencija Zlaja"
Aleksandar Milinkovi
TESLA - AROBNJAK
I GENIJE
BEOGRAD
2005. GODINE
Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija
Drao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina
Verovaoje da nita ne znamo o prirodi elektriciteta
Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi
due. Stvorio je najmonija oruja i predviao da e ih
umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi
postojala bez Teslinih patenata, kao to ni svet nee
imati budunost ako ne ovlada Teslinim energijama".
Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je -
umro!
Izdava:
Samostalna izdavaka agencija Zlaja"
Za izdavaa:
Zlatomir Krsti
Autor:
Aleksandar Milinkovi
Urednik
Aleksandra Bucalovic
Likovna i tehnika priprema:
Savo Katalina
tampa:
KONA - Sopot
Plasman:
011/684 - 410
063/26 20 30
Ti ra:
500
Autorska prava: Aleksandar Milinkovi. Prava korienja au-
torskog dela autora, 2005: Izdavaka agencija Zlaja". Nijedan deo ili
celina ove knjige ne moe se koristiti bez pismene saglasnosti Auto-
ra i Izdavaa. Biblioteka Tajne", copvright, 2005. A. Milinkovi
SADRAJ
IVOT
11
RAD - GENIJE 1 AROBNJAK 12
MO KONTROLE UMA 20
VREMENSKI TUNEL 23
NEVIDLJIVI BROD 24
NEMA PILOTA U AVIONU 25
GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA 26
TESLA 1 MARSOVCI 30
OKEANI ENERGIJE 31
DUA JE ELEKTRINA POJAVA 31
IVOT JE ELEKTRINI TOK 33
TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU 34
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT 37
SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO 49
NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI 53
NIJE VANO, ALI PREPISUJTE" 59
EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM 66
TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE 70
SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA 71
SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU 73
TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE 76
TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA 78
TESLINE VIZIJE 78
TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA 81
BOG ILI ENERGIJA DUHA 89
PRIKRADANJE NLO-A 91
TESLA LECI STRUJOM 93
PURPURNA PLOA 97
TESLA MEU SRBIMA 101
UVAR KOSMIKOG PEATA 103
DEDIN PARADOKS 1 14
TESLINI MALI" PROJEKTI 115
TESLA U UMETNOSTI 121
POGLED U NAE DOBA 130
TAKO JE GOVORIO... 141
Vaniji datumi iz ivota i rada 150
Najvaniji dan 15 1

ZATO JE TESLA ZABORAVLJEN?
Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko
je i bio i koliko je znaio Teslin doprinos nauci. Glavni
razlog je moda u injenici da je bio oajan bizni-
smen. Edison, koji je bio samo deli Teslinog pronala-
zakog genija, ali sjajan poslovan ovek, danas se
smatra jednim od najuglednijih amerildh naunika
kao to je i kompanija koju je on osnovao, General
Electric. I kao ovek i kao pronalaza, Tesla je zasluio
daleko vie, ne samo zbog naunog dela i otkria koje
je ostavio za sobom, ve, vie od toga, za trasu koju je
postavio ispred sebe za mnoga otkria koja tek treba
da dou. Zbog toga nam se ini da je nuno to ee
ponavljati i ono, bar kljuno, to je Tesla ve ostvario
i omoguio svet u kome danas ivimo:
* Pronaao je motor za naizmeninu struju i tran-
sformator (Pomislite samo na sve motorne ureaje
koji rade u vaoj kui)
* Pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se
naizmenina struja kao osnova elektro sistema di-
stribucije koristi svuda u svetu
* Njegov transformator visokog napona je omo
guio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske
slike, odnosno slike na monitorima kompjutera
* Pronaao je radio (Odlukom amerikog Vrhov
nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna
prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...
Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bi-
lo niega to zahteva elektrinu pogonsku energiju.
10
Krtenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine
u pravoslavnoj crkvi u Gospiu
IVOT

Nikola Tesla je roen 10.7.1856. u
Smiljanu, u Lici, tada u austrougar-
skom carstvu. Njegov otac Milutin, bio
je pravoslavni svetenik. Majka Duka, bila je
poreklom iz svetenike porodice, nepismena,
pametna i plemenita ena. Nikola je osnovnu kolu
zavrio u Smiljanu, niu realnu gimnaziju u Gospi-
u, a viu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog de-
tinjstva je pokazao sklonost ka pronalazatvu. Dosta
je itao, provodei mnoge asove u oevoj biblioteci.
Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomiljao je
da tu sagradi veliku turbinu koja e stvarati elektri-
nu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta elja e mu
se i ostvariti. Nakon mature vratio se kui i oboleo
od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi
u Grac da studira elektrotehniku. Radio je pretera-
no, od 3 asa do 22 asa, i ve prve godine, poloio
je sve ispite sa najviom ocenom. Profesori su ga vo-
leli i cenili. Nakon oeve smrti, traio je stipendiju
od Matice srpske, koju nije dobio. Naputa studije u
Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje
nije nikad zavrio. Zapoljava se u Telegrafskom za-
vodu u Budimpeti, i posle godinu dana 1883. godine
prelazi u Edisonovu Elektrinu kompaniju u Pariz.
Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedite
kompanije lino kod Edisona u njegovu laboratoriju
da se bavi pronalazakim radom. U Njujork stie
1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkria u
oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno
magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naiz-
meninu struju, transformator visokofrekventne
struje, beini prenos radio-talasa itd. Zbog nesla-
11
ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vesting-
hausovu kompaniju koja e finansirati gradnju prve
elektrine centrale na naizmeninu struju na
Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata
smatra se, uz Faradeja, najveim pronalazaem u
istoriji nauke. U njegovu ast jedinica za jainu mag-
netne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T)
RAD - Genije i arobnjak
Veliinu Teslinog dela moda najbolje

ilustruje injenica da se na mnogim nje-
govim projektima radi i danas. Zbog toga, i
ovom knjigom, uporno ponavljamo priu o oveku i
jednom od najveih pronalazaa u istoriji
oveanstva ije su ime i ostvarenja namerno i
sistematski potiskivani u zaborav. elimo da do-
kaemo da se jo uvek pomno istrauje gde je zapi-
sao i ta je Tesla rekao o nekim od onih problema ko-
ji tek sada zaokupljaju dobre" i loe" momke naeg
doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje
o beinom prenosu energije, o energiji vakuma, ko-
smikim energetskim paketima, o brzinama veim od
svetlosti ili da provere zato se u bitnim stvarima nije
slagao sa Ajntajnom? Druge, da bi se domogli nje-
govog famoznog tajnog oruja", zatitnog omo-
taa" ili onih projekata o kojima je Tesla za ivota go-
vorio da mogu da postanu mo koja bi oveka posta-
vila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skre-
nuti panju i na znaaj arhive Nikole Tesle, najveim
delom smetene u Muzej u Beogradu. U ovom
skuenom prostoru, inae lepe i stamene zgrade,
smeteno je sve to dokazuje Teslinu naunu i prona-
lazaku genijalnost.. Tu, meutim, nije poetak i kraj
12
svega to je Tesla govorio i stvarao?
Simbolino, moda je ba ovde razmee izmeu
dva sveta, dva razliita stava o Tesli. Prvi, koji ilu-
struje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u
kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi,
kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz arob-
ne lampe, uspeo da izae iz boce i svojim moima
ostane ivo prisutan u naunoj javnosti. Jedni uve-
ravaju da je Teslino
vreme prolo i da ga
treba ostaviti da
poiva u miru. Drugi
u njemu vide proroka
i naunika sledeeg
milenijuma koji je u
svoje vreme ozbiljno
preuranio, kao to je i
sam govorio u
planovima za
istraivanja na Long
Ajlendu.
Muzej i danas izgleda
isto kao i 1952.
godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina za-
ostavtina. Pa ipak, jo uvek nisu dovrene prie o to-
me ta se dogaalo sa njegovim dokumentima i
ureajima u tih devet godina izmeu Njujorka i Beo-
grada, izmeu 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sa-
va Kosanovi, Teslin neak, dopratio u Beograd svu Te-
slinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno te-
meljno proeljan, preien i kopiran. Sada, zahvalju-
jui nekim naim prethodnim istraivanjima, znamo
da se to zaista dogodilo. Posle knjige Dona O'Nila
13
Nenadmani genije" i Margaret ejni Tesla, ovek
van vremena", pa i naim skromnim doprinosom (Te-
slino tajno oruje", Pronalaza za trei milenijum" i
Tesla - dosije FBI") konano je dokazano da se dobar
deo Tesline dokumentacije jo uvek nalazi u nekim
tajnim arhivama amerike, ruske i kanadske vlade.
Kada se tome doda i injenica da vie od polovine do-
kumenta u Teslinom muzeju u Beogradu jo uvek nije
nauno istraeno, manje je neobino to se i pola
veka posle njegove smrti od Tesle i dalje oekuju
krupna nauna otkria.
Nada naunika, a posebno vojnih strunjaka, da
se u Teslinim dokumentima jo kriju velike tajne, ni-
je jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na
primer, a prema izvodu iz nae ranije knjige (Tesla
- dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateke i sve-
mirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF),
upueno je FBI-aju pismo sledee sadrine:
Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Ni-
kole Tesle
Prema naem saznanju FBI je verovatno u posedu
vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Te-
sle, 1943.
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Te-
slin transformator, n.pr) i pionir u razliitim aspek-
tima prenosa elektrine enrgije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sa-
dri osnovne principe koji bi bili od ogromnog
znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DOD-a
(Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo
da imamo uvid u ta dokumenta.
S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumen-
tacije, spremni smo da vam ustupimo istraivaa
14
koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog
dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Uko-
liko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim
da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren"
U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema
raspoloivom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahte-
vao da mu se stave na uvid i razliiti drugi delovi
Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve
vladine institucije, nema naznaka ta je to to je to-
liko interesovalo strunjake USAF-a.
U itavom nizu moguih odgovora Tesla je poseb-
no privlaio panju zbog tri projekta iz perioda ka-
da je bio na vrhuncu svog stvaralatva, krajem de-
vetnaestog i poetkom dvadesetog veka.
Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom
elektrine energije, u Kolorado Springsu, 1899, Te-
sla je uspeo da stvori vetaku kuglastu munju, ve-
liine loptice za golf. Prema kasnijim istraivaima,
u tom okviru bi danas trebalo traiti reenje za kon-
trolisanu termonuklearnu fuziju.
Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i
kontrolie elektroprocese u tzv. umanovoj uplji-
ni", prostoru izmeu Zemlje i jonosfere. Pokazalo se
da je ba taj prostor naroito znaajan za nosioce
uvenog projekta Harfa". Kasnije se govorilo da je
Bogdan Subai, ef odseka Odbrambene obavetaj-
ne agencije SAD, doao do podataka da su u Tesli-
nom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati
radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi
kontrole naelektrisanih estica u gornjim slojevima
atmosfere. Meutim, Rusi su tada bili bri pa su od
jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za
15




































Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih buduih
projekata
16
ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), na-
vodno, irom sveta mogu se registrovati neobine
emisije na frekvencijama od etiri do 26 ciklusa u se-
kundi. Vazduna pijunaa Pentagona je potvrdila da
su izvori emisija rasporeeni u oblasti Lutve, Kijeva i
Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali
dinovski stojei talas duine oko 1.600 km (1000
milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas
samo nagaa.
Tree, Tesla je vie puta, u ali (sa Mark Tvenom,
na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese
na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), de-
monstrirao raznovrsne mogunosti primene svog
oscilatora. Taj ureaj je mogao da izazove vibracije
tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na pri-
mer, da bi podeavanjem oscilatora na nivo prirod-
ne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao
da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolo-
vi. Meutim, takav oscilator je mogao da ima i sa-
svim razliitu svrhu i otuda nije udno to ga jedan
od autora pisama koja su zavrila u arhivi FBI-a
smatra osnovom za tzv. zrake smrti" ili Teslin ,,va-
zduni tit".
Na alost, sada ve izgleda izvesno da su ova i ne-
ka druga Teslina dostignua vremenom potpuno
prela u posed vrlo sumnjivih istraivaa. Moemo
samo da nagaamo da li je to posledica neijeg
znanja i upornosti koja im je pomogla da iitaju Te-
sline zapise izmeu redova ili su, o emu je i Tesla
govorio, uspeli da uoe tajne veze izmeu Teslinih
patenata i da ih, kao kocke za mozaik, sloe u pot-
puno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi
da nastane i oruje za unitavanje na daljinu". Te-
17
sla se, dodue, nadao da se tako neto nikada nee
dogoditi:
Smatram da je nemogue da drugi prisvoje novo
naelo poto se u njegovom sastavu nalazi preko 50
pronalazaka" (u pismu sestriu, Nikoli Kosanoviu,
27. februara 1941.).
Od O Nila, 1943, do Margaret ejni, 1981, veliki
je broj istraivaa i pisaca koji je znao da Huverov
biro zna ta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa
i gde se oni danas nalaze. Zapravo, itava arhiva je
beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skri-
vaju sutinski Teslini projekti. Oni su takve prirode
da sobom nose, mimo naunih, nesagledive poli-
tike i ekonomske posledice. Moete li da zamislite
bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od su-
tra zatvore sve elektrane i drugi, vetaki energetski
izvori - samo zato to je neki manijak" smislio da
sve to moe jeftinije, odnosno dabe!?
Zbog ega bi, otuda, svi ovi napori da se doe do
novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu
vanost? Nama lino moe biti potpuno svejedno
da li e od sutra nestati Soni, Toiba ili Kavasaki i da
li e itav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim
vrednostima. Meutim, ako neko doista ostvaruje
sve to su Teslini projekti posredno ili neposredno
mogli da ponude - a najveim delom su primenljivi
i u vojnoj industriji - onda je ali doao kraj. Kada
bi se ispunio samo deo njegovih proroanstava" -
potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti,
ovladavanje ogromnim koliinama slobodne energi-
je u prostoru, na primer - i ako bi se to nalo u ru-
kama samo jedne ili male grupe zemalja, konano
bi smo dobili velikog brata", a Orvelova vizija naj-
18



















Mark Tven pomae u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji
zad bi stekla svoj zavrni izgled.
Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjanjena. Ko
se, na primer, nalazio iza Projekta Tesla"? Kako
je Tesla skrivao svoje planove za zrake smrti" i
kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi
projekat zatitnog omotaa"? Ko i kako je uspeo
da ponovi Tesline eksperimente sa kuglastim
munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zato je
knjiga Margaret Storm, Povratak goluba", napra-
sno nestala iz knjiara, kao to se i autoru posle
toga izgubio svaki trag? Da li je postojao Teslin
set", ureaj za interplanetarne komunikacije koji
se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjav-
ljenih delova O'Nilove knjige?
Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog ivotnog
puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a
neophodno je i nedvosmisleno potvrivati, uprkos
svim brojnim pokuajima da se dokae drugaije,
19
da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz
strunih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz
enciklopedija kao to je Britanika", iz Tesline line
izjave i konano, iz njegove krtenice, zavedene u
pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u
Gospiu.
MO KONTROLE UMA
Mnoge zastraujue prie o mogunostima CIA,
FBI, biveg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomo
tajnih tehnologija kontroliu ljudsko ponaanje,
proistiu iz Tesline bezazlene" ideje o kojoj je
govorio u poznijim godinama - da je mogue
napraviti projektor misli. Istorija mehanizma
kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA
zapoela rad na uvenom projektu Pandora".
Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraivanje
uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja
na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na
poetku bio dr Ros Edi.
Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja
mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su
da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reak-
cije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za
ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mo-
zga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije
prolaze kroz koru mozga, inae veoma otpornu na
EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e
EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino
posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na
slian nain kao to su radio-signali prilagoeni da
prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.
Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i
na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju
20

podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencija-
ma sistem se razmeta po svim prostorijama, tako
da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgra-
dama lociranim na izvorima tetnih zraenja. Jedan
od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sop-
stvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - po-
znat samo pod pseudonimom Raa - lino je pratio
neke eksperimente amerike vlade koji su se odno-
sili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova
pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa
ljudskim materijalom".
Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji
saraduju u projektima NATO za VND (vienje na
daljinu). U jednom od njih uestvuje i general ma-
jor Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sli-
ne modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i ne-
gativne posledice VND. Moja saznanja su govorila
21
da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko
razdvajanje, kao u uvenom filadelfijskom eks-
perimentu", to moe da traje samo dva-tri minu-
ta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se
vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete
elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme
gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu
takav proces moe da nanese centralnom nervnom
sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi
automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju
kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su
mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju
sveta!"
Nedavno je objavljena knjiga Dima Nabela, Vi-
enje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za
koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se
sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti,
pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdiniji.
To pomalo plai i podsea na neke eksperimente
CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se
od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije
metode. Tano je", kae Raa, da postoji nain da
22
se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim
sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj
ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba
uha stimuli-u sa dva razliita izvora muzike i
podstiu bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, to
postepeno aktivira i one delove mozga koji se u
svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.
Poznato mi je da je polovina ljudi koji su
uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su
potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela
ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim
tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu
da ovakve igre" po pravilu vode ka promenama
stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali
bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na
jednostavan nain moe proveriti i malim ekspe-
rimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela priti-
snite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada prona-
ete pravu taku to e vas naterati da kinete".
VREMENSKI TUNEL
Prema Bielekovoj knjizi, o ovom do-
gaaju, sledei rezultate ostvarene u
Projektu duga", od 1963. su zapoeli
radovi na stvaranju vremenskog tunela,
koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad
kroz vreme. Njegova pria dalje lii na naunu
fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremen-
skim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Pro-
jekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve
do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposred-
no bio ukljuen u realizaciju Montouka", tvrde da
23
je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgra-
ninog putovanja u prolost, ali se u budunost mo-
glo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog pe-
rioda putovanja su mogua, samo u stanju izmenje-
ne svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istrai-
vanju, takoe doli do 2011. kao granine godine.
Jedno italijansko udruenje koje se godinama ba-
vi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za-
sada putovanje u budunost mogue samo do
2011. godine.
NEVIDLJIVI BROD
Ono to, navodno, nije polo za rukom
Tesli i Ajntajnu u Filadelfijskom",
eksperimentu", uspelo je kompaniji
Vosper Tornikroft" iz Sautemptona,
Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju
dizajn broda na kome je primenjena ista stelt teh-
nologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve
vienom" u Buanovcima.

Najbri, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimino je koriena
Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)
24


















Tesla 1885. godine
NEMA PILOTA U AVIONU
U Teslinim dokumentima nalazi se i
njegov opis bespilotnih letelica, koje
su vojske velikih sila usavrile mnogo
godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije
dalje odmakao u svojim zamislima, je taj to za
veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue
lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla pie:
- Na izvestan nesavren nain moguno je, pomo-
u dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avi-
on, primorati ga da leti priblino jednim odreenim
pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie
stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravlja-
25
ti na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona
moe pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio go-
dine rada prouavanju te stvari i pronaao sam
sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i
jo vea udesa.
GOSPODAR MUNJA I GROMOVA
O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo
uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom
svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumen-
taciju kakvu bi naunici poeleli da imaju. Istina se
verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima
se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabe-
leeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom
nepogreivom pamenju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svo-
jih najznaajnijih eksperimenata, u Kolorado
Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, da-
nas je sedite nekoliko kompanija koje se bave op-
tikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika
komanda protiv-
vazdune odbra-
ne, koja je sme-
tena u utrobi
planine ejen.
Ono to se do-
gaalo u Tesli-
noj laboratoriji
u Kolorado Sp-
ringsu i danas
zanima naunike
irom sveta.
Ljudi koji su imali prilike da posmatraju ta se do-
gaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa vi-
sokom bakarnom antenom, priali su kako su na
sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i
prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se do-
godilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu
i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji
je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laborato-
rije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko,
meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek sa-
mo podeavao aparate, da bi se pripremio za naj-
spektakularniji i jedan od najveih eksperimenata
svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta,
postavljenje do sada neprevazien rekord: najvea
munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara.
Teslina elja bila je da proizvede elektrini im-
puls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je
tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja
usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao
radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas
stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se na-
zad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada
naie na prepreku.
Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina
posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upu-
eni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Se-
damdesetih godina na ovaj nain je napravljena pr-
va mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima ki-
lometara daleko od nas. Otuda je slanje elektro-
magnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 ki-
lometara u preniku, prava igra.
Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao.
Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni
27
haker, odvrne" transformator do kraja i vidi ta e
se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku.
Taj dan nikad neu zaboraviti", pisao je Tesla ka-
snije.
Transformator je bio dobro uzemljen, antena po-
stavljena i pouzdanim kablovima obezbeena di-
rektna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje
da bi pratio promene, na cipelama je imao osam
centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao
znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui
transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim
dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei
munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasni-
je pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara
poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmlja-
vina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak
40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljuti-
to pozvao elektranu da pita zato su ga prekinuli
usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je
upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori
nijedna sijalica.
Ova pria je pre neku godinu nekako stigla i na je-
dan od redovnih godinjih skupova amerikih hake-
ra (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvo-
rene i strogo uvane kompjuterske baze podataka -
Pentagon, CIA i slino) i toliko ih oduevila da su ga
uskoro i bez rezerve proglasili najveim hakerom u
istoriji. U obrazloenju je, izmeu ostalog pisalo:
Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali
jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u pro-
izvodnji munja i itav grad ostavi bez struje - da bi
video ta e se dogoditi." Klinci" su, ipak, znali da
je Tesla hteo i uinio vie od toga, neto to niko pre
28




















Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko
godina u Americi je proglaen za najveeg hakera svih vremena
njega nije uradio.
Pria je stara ravno sto godina i moda bi danas
Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan
film - ba sa sjajem" i drugim efektima. No, hake-
rima je neto sasvim drugo palo na pamet. ta ako
je danas nekom polo za rukom da dalje razvije Te-
slin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo
da proizvede vetake munje ve i da talase usme-
rava u odreenom cilju? U kompjuterskom svetu, to
bi znailo da je neko stekao praktino nenadmanu
i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala
i daleko ozbiljnije posledice.
Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera,
mikroipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti.
Ukoliko bi jaa struja probila kroz njihov izolacioni
sloj, ip bi bio nepopravljivo uniten. Takva opa-
29
snost stalno krui oko kompjutera u obliku sta-
tikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hil-
jada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem,
pa se tako suvina struja, kao u slivnik, alje u tlo.
Ali, ako bi neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo
u okolini kompjutera postane izvor elektromagnet-
skih talasa? Struja bi se putem za odvod statikog
elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj.
Moda kraj nekog sistema Rata zvezda" ili kraj tek
zapoetog teledirigovanog naina ratovanja u sve-
tu, ali svakako poetak nove prie o Tesli.
TESLA I MARSOVCI
Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio
jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je,
da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim
civilizacijama. Pre vie od sto godina, 1899. tvrdio
je: da je primio neke inteligentne" radio-poruke iz
vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da
marsovci statistiki postoje". Jo davne 1893. godi-
ne, je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini
pogon.
Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za
ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa
do sada delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj
avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad
naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju,
B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To
je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo
aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnet-
ne gravitacije.
Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko-
30
ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini
potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamen-
jen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostva-
rie se Teslina ideja o elektrinom avionu - kakav je
i prvi Teslin kosmiki brod".
OKEANI ENERGIJE
Tesla je poao od stanovita da se sav
prenos sile u kosmosu odvija iskljuivo
beinim putem, jer osnovna sila je
gravitacija i ne postoje antene izmeu
Sunca i Zemlje. Energija zraenja (radijantna ener-
gija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva at-
mosfere i same stratosfere, koje je mogue hvatati
specijalnim antenama i konvertovati u obian elek-
tricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja
neprestano rotira i puni atmosferu elektrinom ene-
rgijom, na isti nain na koji to ini i obian elektro-
generator. Pred kraj ivota Tesla je odricao neop-
hodnost proizvoenja generatora uopte i govorio o
tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da tre-
ba samo istai antene koje bi tu energiju hvatale.
Tesla ne samo da nije bio shvaen u svom vremenu,
ve je pitanje da li i nae vreme razume njegovu na-
unu inspiraciju.
DUA JE ELEKTRINA POJAVA
Tesla nikada nije ni pokuao da zasnuje
neku svoju naunu teoriju. Verovao je da
svima koristiti vie ako svo vreme bude
koristio na otkria i pronalaske. Ako i
postoje elementi naune teorije u njegovom radu,
smatrao je da e ljudi iji je nain miljenja identian
31

Teslino elektrino kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal
Experimenter iz novembra 1919. godine
njegovom razumeti ta je hteo da saopti ovean-
stvu. Radim za budunost", govorio je, ,,i savreme-
nici me nee razumeti, ali jednoga dana prevladace
nauni zakoni prirode ije sam tajne otkrio i sve e
se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve e se promeniti.
Nastupie nova era oveanske mudrosti, ije e
glavne odlike biti razumevanje vremena, otkrie iz-
vora beskrajne energije i oblikovanje materije po
32
volji naunika. Ljudska svest po-
merie granice ivota i bie mo
gue razgovarati sa duama umr-
lih odvojenim od tela. Ova sa
znanja dodatno e pomeriti nae
shvatanje o razlici ivota i smrti".
Jer, kako kae Tesla, prema sa-
znanju engleskih fiziara Kruksa i ^
Olivera Loda, dua je emanacija Vilijam Kruks,
elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija
ruuje se energija jednaka masi posveena Tesli
od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi
na vagi, trenutno. Dua je elektrina pojava koja se
moe kontrolisati i ije se sve reakcije mogu
predvideti. Jer, ovek je automat kosmikih sila.
IVOT JE ELEKTRINI TOK
U ouvanju ivotnog sistema bez vre-
menskog ogranienja. Svaki ovek tre-
ba da bude u stanju da se u toku samo
jednog svog ivota, potpuno razvije
kao duhovno bie. Teslina nauka, potpuno suprotna
od relativistike teorije Ajntajna i kvantne mehani-
ke Nilsa Bora, omoguava da se desi udo moderne
tehnologije i naunog miljenja - voljno biranje
predmeta koji e nastajati iz energetskog sloja etar-
skih pojava. Drugim recima, mo preobraaja mate-
rije je u pravom odnosu vremena i prostora koji mo-
raju da se odrede i prema ljudskoj dui. Nema fizike
bez duevnosti i duhovnosti, kao to nema ni ove-
ka bez elektrinih dogaaja koje je Tesla tako dobro
poznavao. itav ivot oveka je samo elektrini tok.
kae Tesla, a njegova duevnost - to je svetlost.
33
TESLA IZAZVAO
TUNGUSKU EKSPLOZIJU
Da li je reena jedna od poslednjih
zagonetki prolog veka?
O Teslinom tajnom oruju ili zracima
smrti" ve godinama bruje i novine i knjige i laici i
strunjaci. Istina je da se o takvim Teslinim ra-
dovima jo uvek malo zna - i mnogo uka. Ne zna
se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zraci-
ma. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne
noi, 1908, pokuao da ih iskoristi, dodue ne zbog
ubistva.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi po-
kuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je
obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima ne-
kako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabelee
sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
U noi 30. juna, u pratnji saradnika Dorda
erfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio
zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku,
neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve
ekspedicije.
Sutradan, poeo je paljivo da prati sve izvetaje
o ekspediciji, oekujui da e biti pomenut i neo-
bian dogaaj, ali od uda" ni pomena. Tesla se ve
pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj
eksploziji u Tunguziji, u bespuima istonog Sibira.
Unitena je ogromna povrina uma, oko etrde-
set hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eks-
plozija koja se ula na preko 1.000 kilometara, bila
je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po gru-
bom proraunu, to je za oko hiljadu puta vea snaga
od eksplozije koja je unitila Hiroimu. Gotovo
34
itav svet je video ta se dogodilo. Jedan seljak je
kasnije ispriao istraivaima da se sa obe ruke vr-
sto drao za plug jer je naiao tako snaan i topao
vetar da se plaio da e ga odneti. On se nalazio oko
220 kilometar daleko od epicentra. Meutim, ak
640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka
voz na liniji trans-sibirske eleznice. Potres su zabe-
leili seizmografi u Londonu i Vaingtonu, a svetlost
ekplozije osvetlila je nebo itave Evrope. Zabe-
leeno je da su tokom dve noi svetla bila tako ja-
sna da su se mogle itati novine. Poto je tek dvade-
setak godina kasnije, 1927, jedan nauni tim prvi
put doao na lice mesta da eventualno utvrdi
uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez
konanog odgovora.
Prvi je na mesto
dogaaja doao so-
vjetski naunik, pro-
fesor, Leonid Kalik.
Kasnije, 1946, vodei
sovjetski akademik,
Aleksandar Kazancev,
zakljuio je da se ovde
dogodila atomska
eksplozija, na oko dva
ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog
NLO objekta. Potom je, 1958, istraivanje zapoeo jo
jedan eminentan sovjetski naunik, profesor Aleksej
Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i
zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane
dokaze. Na alost, oktobra 1995, kada mu je brada
prela preko pojasa, Zolotova je
35
Navodna putanja zraka koji je Tesla
emitovao svojim uveavajuim
transmiterom sa Long Ajlenda
prema Tunguziji
ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eks-
plozija bila boija opomena. U meuvremenu, 1976,
Kazancevje doao do 1.5 kg tekog komada metalne,
srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske
reke Vaka. Neobina legura je sastavljena od 76 od-
sto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiu-
ma. Takva legura se ne moe napraviti sa nama po-
znatom tehnologijom", pisao je Kazancev.
Danas je i dalje je u opticaju zvanino tumaenje
da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi ko-
mete, mada nikada nije pronaen krater na mestu
sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih
objekata.
Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Go-
dinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izlobi
u Medison skver gardenu, Tesla je uspeno demon-
strirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip
je koristio mali brod, ali je isto mogao da uini i sa
podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i mini-
starstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda
mogla da unite pansku armadu i okonaju rat sa
panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim,
shvatili ozbiljno.
Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme
proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj
prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom
da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od
dogovora nije bilo nita, a njihova sardnja e se ipak
nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina
kasnije.
Prialo se takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe
do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naiao je
na razumevanje Nemake pomorske komande. Ovo-
36
ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske
turbine, koje je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio
za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje
saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemci-
ma bio je Teslin jedini izvor prihoda. Poetkom I
Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je straho-
vao da bi mogao biti proglaen izdajnikom.
Snaga tunguske eksplozije
* Dogodila se 30. juna 1908
* Mo eksplozije bila je oko 1.000 puta vea od
moi bombe nad Hiroimom
* Crveni oblak na 50 km iznad mesta dogaaja vi-
deo se nad itavom Evropom
* U krugu od 50 km napravljena je potpuna pu-
sto
* Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao
da spri odeu ili izloene delove tela
* Na 220 km od epicentra snaga talasa jo uvek je
bila jednaka snazi orkana
* Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa
ina
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
Poneki mornar ostane bez lae, ali bez
pamenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh
Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz
vreme, jednim od preivelih mornara sa
razaraa Eldrid"
est decenija posle eksperimenta, koji jo nije
odloen u arhivu, Bielek nam pria: Brod kao da je
utonuo u san. Rekli su nam da u sluaju neobinih
37

















U.S.S. Elrid (Eldridge), brod sa kojim je obavljen filadelfijski
eksperiment"
dogaaja sami donesemo odluku. Obala je bila jo
blizu i mislili smo daje najbolje da skoimo u vodu.
Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto
u vodi, naao sam se u bolnikom krevetu. Najgore
je, meutim, tek dolo. Od ljudi koji su mi prili, saz-
nao sam da se nalazim u - 1983. godini!
Bielekovu ispovest je teko shvatiti ozbiljno. Pa
ipak, ovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze
da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kae da
je vremenskim tunelima krstario kao da je u tram-
vaju, i sam, iskreno, priznaje: Moja pria je, zaista,
bizarna i verujem da je veina ljudi slua sa podsme-
hom. Ako me, meutim, paljivo pratite, neu se lju-
titi, ma ta da zakljuite."
Ala Bielika je zaista teko opisati. Spolja,
ivahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome
to gov-
38
ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje ovek
sretne samo jednom u ivotu. Tvrdi daje roen 1916.
godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao
Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa
roenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stu-
pio u ameriku mornaricu i mimo svoje volje uao u
tzv. filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokuaj
da se, na osnovu Teslinog i Ajntajnovog projekta,
jedan ratni brod uini nevidiljivim. Zatim je putovao
kroz vreme. Bielek kae da je u konanom testu bio
na brodu U.S.S Eldrid (Eldridge), kada su on i nje-
gov brat prebaeni 40 godina u budunost, a zatim
vraeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom
dravnom projektu Montok", izbrisana su mu sva
seanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvo-
godinjak i pod strogim nadzorom ljudi iz Montoka"
rastao pod imenom Al Bielek!
Prema svemu to je na osnovu raznovrsnih pria
zabeleeno o ovom projektu, dogaaji su tekli na
sledei nain.
Tokom 1943. u amerikoj
mornarici se radilo na super
tajnom eksperimentu, koji je i
dugo godina kasnije bio poz-
nat samo nekolicini ljudi. I oni
koji su u njemu uestvovali
nisu znali sve to u projektu
dogaalo.
Projekat je dobio ime Fila-
delfijski eksperiment" jer se
sluaj odigrao u luci amerike
mornarice u Filadelfiji, a obavljen je
na razarau USS
39
Al Bielek, alias Ed
Kamerun danas,
u 87. godini

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla
Eldrid". Ideja je bila da se pokua sa gradnjom
nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajueg mag-
netnog polja da bi se dobio elektromagnetski zatitni
balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio.
Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao
je optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to
se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremen-
ski tunel.
Kada su generatori konano prestali da rade, brod
se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedoenju,
eksperiment su preivela samo dvojica mornara - on
i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron).
Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada
ranije nisu bili izloeni tako snanom uticaju elek-
tromagnetsko polja.
Za sve koji su gledali film Filadelfijski eksperiment
1 i 2 ili su itali knjige arlsa Berlica (Charls Berlitz)
i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika,
trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odluujui
tas na vagi.
Za Bieleka nema nikakve sumnje da se Filadelfijski
eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali
sa njim, tokom ovogodinje konferencije meunar-
odnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako ve
40
duboko zaao u devetu deceniju, Bielek je jo uvek
delovao svee i samouvereno, kao da mu se sve to
je preiveo dogodilo jue.
Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron).
Roen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih god-
ina prolog veka. Odlino se seam svog oca i majke,
a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila
je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo utica-
jan ovek, omoguio nam je da studiramo na
najboljim univerzitetima u Americi tog doba.
Meutim, rat se primakao i brat i ja smo eleli da
stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u
mornarikom centru u Filadelfiji.
Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana,
poetkom 1943, nisu obavestili da emo uestvo-
vati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Sveano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor
Dr Veljko Kora. U pozadini: Moa Pijade, Svetozar Vukmanovi
Tempo, Rodoljub olakovi...
41































inilo neobinim, sve do poslednjeg dana pred
poetak eksperimenta. Kada su nam rekli da u
sluaju neke neobine pojave ili dogaaja zabo-
ravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po
42
sopstvenom nahoenju. Od tog trenutka bilo nam
je jasno da emo uestvovati u neemu to je i
krupno i opasno.
I samo nekoliko minuta posle poetka eksperimenta
to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobina,
plaviasta izmaglica, koja je za tren obavila itav
brod. Brat i ja smo pokuali da potraimo nekog od
oficira i pitamo ta se dogaa. Na nae zaprepaenje,
itav brod kao da je utonuo u san. Svi su leali na
podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat
i ja smo bili odlini plivai. Obala nije bila daleko i
tako smo odluili da napustimo brod jer smo oeki-
vali da bi i neto gore moglo da se dogodi. Kao to
sam vam ve rekao, dogodila se jedna od onih stvari
za koje se kae da su gore od goreg".
Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naunici su
uestvovali u eksperimentui:
Nikola Tesla: On je rukovodio itavim projektom,
ifrovanim pod nazivom Projekat duga", sve do
1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i
sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio
da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zam-
orie. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko me-
seci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronaen
mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla
je poeo da razmilja o nevidljivom radaru" 1931.
godine, polazei od studije Dona Hodisona Kako
da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve
godine kasnije, kae Bielek, Ruzvelt, Teslin lini pri-
jatelj, pozvao ga je na razgovor i predloio mu finan-
sijsku podrku da nastavi istraivanja. Tako je osno-
van poseban institut u Prinstonu, na kome e Tesla
saraivati sa Ajntajnom, voditi institut, ali nee biti
43
zvanino zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek
tvrdi da je ameriki naunik, Kenet Korum (Keneth
Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i ureaja
kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan
model broda uini nevidljivim.
Dr Don fon Nojman (John Von Neumann):
Navodno Teslin zamenik i ovek koji je bio zaduen
da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz
uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko
dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada pro-
jekat iz analognog prebaen u digitalni;
Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend
Brown): Jedan od najveih fiziara sveta, poznat po
tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka
pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elek-
trinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elek-
trogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim
uslovima, mali diskovi gube teinu , pa ak i lete,
kada poseduju elektrostatiki naboj.
Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan
antenski sistem na Eldridu. Meutim, doiveo je
nervni slom, samo dva meseca pre poetka eksperi-
menta.
Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je
Ajnstajn odluio da se potpuno povue iz naunog
rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov
objavljen rad ili bar nauna izjava. Ipak, on je
uestvovao u projektu u svojstvu naunog savetnika.
Prema Bielekovoj knjizi o ovom dogaaju, sledei
rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su
zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji
bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz
vreme. Dalje, njegova pria vie lii na nauno fan-
44
EXPER1MENTER
SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.
Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih
su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompju-
terima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila
bia sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz-
45
natom kao Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu pos-
matraa bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno
identina Zemljanima.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim
tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat
Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do
1983.
Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno
bio ukljuen u realizaciju Montoka, tvrde da je ve
tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog
putovanja u prolost, ali se u budunost moglo puto-
vati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda puto-
vanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti.
Taj podatak pomalo udi, s obzirom da veina mod-
ernih proroka ukazuje na injenicu da se ba u to
doba, 2011 - 2013, oekuju krupne promene - geot-
ektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga
pojava Boijeg sina.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraiva-
nju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno
italijansko udruenje koje se godinama bavi projek-
tom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada puto-
vanje u budunost mogue samo do - 2011 godine!
Meutim, ovde prvi put nailazimo na moguu
rupu" u Bielekovoj prii. Tamo, u knjizi, govorio je
o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama
je u Amsterdamu ispriao sledee:
,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine,
prve eksperimente sa vremenskim tunelima zapoeli
su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na
znanju naunika nekadanje nacistike Nemake, koji
su u uvenoj operaciji Spajalica" (Paperclip)
prebaeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven)
46
u Americi. U to vreme ve je bio u toku projekat
Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovat-
no, jedna od njegovih prvih rtava.
Moja seanja na sve to mi se dogaalo -
ukljuujui Filadelfijski eksperiment i moju porod-
icu i stvarno poreklo - poela su da oivljavaju tek
1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put
korien za putovanja vremenskim tunelom. Seam
se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u
vreme od 100 000 godina pre nae ere, i putovan-
ja u budunost, u 2.137. godinu, gde sam ostao est
nedelja, i u 2.748, kada sam se zadrao itave dve
godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju po-
dataka i posredovanju izmeu reptilolikog bia po
imenu Drejko i lanova Montok projekta. Moja
seanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detalj-
na, ali su mi ostali u pamenju antigravitacioni sis-
temi, na primer, pomou kojih su te civilizacije lako
premetale i itave gradove s jednog na drugo
mesto."
Bielek je u meuvremenu, posle 1988, napisao dve
knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan ameriki
producent objavio video kasetu i CD sa njegovim
seanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobina
47

















dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa
Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols),
Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow),
Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem
Dejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, uestvo-
vali ili tanije, bili rtve u Montok projektu. Posebnu
zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crtea,
otkrivenih u 23 odaje jedne peine u Novom
48
Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava
meugalaktike svetove sa kojima se i sam susretao.
Manje-vie, ovo je saeta, ali itava Bielekova pria.
Iskreno, jo od Denikenovih vremena niko jo nije
tako snano pokuao da nas vrati u prenauno"
doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez
ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenaenja
i nita im nije novo pod kapom nebeskom. Montok
je, po njima, samo jedno od seanja na davna
meduzvezdana iskustva u ljudskoj prolosti. Ufolozi
veruju u sasvim logino" objanjenje: i proroci su, u
stvari, samo prerueni putnici kroz vreme, ali iz
drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o
fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih
univerzuma, posetioci" su, kau, prinueni da lau
odakle dolaze. Moda bi, otuda, bilo preciznije ako
se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa
dolaze. Moda ih zanimaju promenljiva vremena u
kojima su iveli njihovi preci i da li jo uvek veruje-
mo ljudima kao to je Bielek?
SMRT BESMRTNIKA
I KADA SE TO DOGODILO
(pijuni ubili Teslu!)
Kada ponovo doe 7. januar i kada se jo
jednom podsetimo Tesline smrti i dalje neemo
biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7.
januara 1943. i kako zvanina verzija kae od
posledica srane tromboze. Nezvanino, Tesla je
moda umro 8. ili ak 10. januara, a u nauno-
fantastinim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen
5. januara. Za naunike, taj podatak ne znai nita,
jer nikako ne bi mogao da utie na odnos prema
49
Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije
bilo ba njegovo nauno delo.
Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je do-
neo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom bio-
grafijom. Ovo je moda i presudan dokaz da Tesla
nije mogao umreti tog istog dana - kao to se kae
u nekim memorandumima FBI. Pored loeg izbora
informacija o Tesli, jo se navodi da je bio Amerika-
nac grkog porekla"!
Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline
smrti 7. januar je i kopija lanka Usamljeni geni-
je" (The Genius who Walked Alone"), objavlje-
nog u magazinu Coronet", juna 1955. Na strani
115, autor pie: Tokovi kontrapijunae poeli
su da se okreu ve od rane zore 8. januara,
1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu ho-
tela Njujorker", u kojoj je kasno te noi sobarica
otkrila beivotno telo Nikole Tesle - preminulog
u 87. godini - koga su mnogi smatrali najveim
50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Metrovia, ispred
Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu
naunim genijem svog vremena".
Da bi zbrka bila jo vea pojavio se jo jedan ,,no-
vootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memo-
rijalnog drutva Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz
Njujorka, upuenom gradonaelniku Njujorka - u
kome se trai da se na hotelu Njujorker" postavi
51
spomen ploa - pie: ,,u tom hotelu je iveo posled-
njih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara
1943."
Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, pre-
ma svedoanstvu arlote Mjuzar, dugogodinje se-
kretarice Save Kosanovia, najmanje verovatan.
Ipak, ostala je zabeleena pria, koju, uverili smo
se, podravaju i neki ozbiljni istraivai, da su te
noi trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga
hladnim orujem, a zatim odneli svu dokumentaciju
koja se u sobi zatekla (ak se tvrdi da je Njujork
tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj
broj ubrzo povuen iz prodaje). Kao razlozi njego-
vog navodnog ubistva navode se pijunaa, ne-
make ili sovjetske obavetajne slube ili da je Tesla
suvie znao o tzv. Filadelfijskom eksperimentu", u
kome je teleportacijom" nestao brod amerike
mornarice St. Eldrid!
Bez obzira ta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:
52
vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina
njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonje-
ne kao to je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek
julskih dana (roen je u noi izmeu 9. i 10. jula
1856.) 1996. godine!
Govorio je da e iveti 140 godina i paljivo se
pripremao za naredne decenije, ali jedna sao-
braajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fi-
zika trauma za oveka njegovih godina i verovat-
no mu je drastino skratila ivot. Da je ostao iv,
svet bi verovatno izgledao drugaije, kao to se na-
glo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu plane-
tu uveo" struju.
NA VEST O TESLINOJ SMRTI "*"""^
Posle Tesline smrti razmenjeno je ne-
koliko telegrama izmeu agenata FBI-
a, Foksvorta, i direktora njujorkog bi-
roa. Sledeeg dana poto je utvrena
Teslina smrt, Foksvort je izvetavao:
Nikola Tesla, istaknuti naunik u oblasti elektro-
nike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu Nju-
jorker" u Njujorku. Tokom ivota obavio je mnoge
eksperimente u vezi sa beinim prenosom elek-
trine energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema iz-
vetaju koji je sainio iz Njujorka, beleke i ob-
janjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno
sa nacrtima ureaja, nalaze se sa ostalom Teslinom
svojinom i do sada nije nita uinjeno da se sklone
i sauvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspo-
loeni prema ratnim naporima Ujedinjenih naro-
da..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsed-
nika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kae da je vlada
53

Patentni zavod u Vaingtonu, 1900. godine
vitalno zainteresovana za Tesline radove").
FBI je raspolagao informacijama da je Tesla ve
bio sasvim zavrio sve eksperimente sa beinim
prenosom elektrine energije i jednom revolucio-
narno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je
uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, ija
izrada ga je kotala deset hiljada dolara", koji se
uvaju u hotelu Guverner Klinton" i imaju veze sa
zracima smrti ili beinim prenosom elektrine
energije. O tome je u arhivama Agencije sauvana i
sledea beleka:
...Prema naem saradniku Fitcderaldu, u sefu
hotela Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se
radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je
zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti du-
govanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je
voljna da ustupi model svakome ko je spreman da
izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da
otkupi model, biete o tome blagovremeno oba-
veteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag ta se
dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.
54

















55

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloeni u crkvi Svetog Jovana u Njujorku
I Kosanovi je, kau, u Birou za imovinu stranaca
ispriao tamonjem slubeniku Volteru Gorsau ta
je prvo uinio kada je saznao za Teslinu smrt. Pre-
ma njegovom svedoenju, u Teslinu sobu je doao
sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom
,,Shaw Walker co", nadajui se da e pronai Teslinu
oporuku. Pretraivanju su prisustvovala i tri po-
monika direktora hotela Njujorker". Meu prisut-
nima je bio i predstavnik FBI-a, pa se ve sutradan
na Huverovom stolu nalazio detaljan izvetaj o sve-
mu to se te veeri dogaalo u Teslinoj sobi.
Potoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posve-
tom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti
roendan. Kosanovi je poneo iz sobe tri Tesline fo-
tografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz
novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama
vievoj izjavi, nita drugo nije odneto. Sef je zatvo-
56
ren, a Kosanovi je postavio novu kombinaciju za
koju je samo on znao.
Devetog januara, Gorsa i Bojs Ficderald, elek-
troinenjer i Teslin blizak prijatelj, zapeatili su svu
njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u
skladite na Menhetnu, gde se ve nalazilo, od
1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su
tada zapeaeni po nareenju OAR
Radi potpunije slike o tih kljunih nekoliko dana
po Teslinoj smrti, navodimo i svedoenje jo jednog
znaajnog uesnika ovog dogaaja.
Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia,
Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi
da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mi-
slim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due.
Saznala sam da su predstavnici policije i razni vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu
57
ni inovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo na-
metao prekidae za novu kombinaciju koju je napi-
sao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi
je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena
do 12. jula 1952. godine kada je Kosanovi ponovo
otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Te-
slin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom
koju sam sada predala komitetu preko Save Kosano-
via, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve
koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija,
sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na
Nijagarinim vodopadima
58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima
oci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu
naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su
u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlat-
ne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli
1917.) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala
i nikada nije naena." (FBI dok. br. 168-169)
NIJE VANO, ALI PREPISUJTE"
Prema arloti Mjuzar, sekretarici Save
Kosanovia, pre nego to je napustio SAD, 25 jula
1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri
da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se
nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa
Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije u
Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom
urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio
u skladitu (po arloti Mjuzar, to je bila i njegova
jedina pose-
59




Markoni sa svojim sistemom beine telegrafije
ta skladitu), zatraio je da vidi Teslinu imovinu.
Radnici u skladitu su mu rekli:
Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su
mnogo snimaka."
Tih januarskih dana 1943. vaingtonski biro FBI-a
iao je ak tako daleko da je njujorkom birou save-
tovao da diskretno preduzme korake sa javnim tuio-
cem da se Kosanovi pritvori zbog navodne provale i
da se doe do razliitih dokumenata koje je, pretpo-
stavljali su, Kosanovi uzeo iz Teslinog sefa.
Meutim, u centrali u Vaingtonu uskoro je done-
ta neobina odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vaingto-
nu, javio je D. M. Ledu iz njujorkog biroa da je itav
predmet predat u nadletvo OAP-a i zbog toga, pisao
je Tam, nema vie razloga da se petlja oko toga".
Uskoro je poznati ameriki inenjer dr Don
Tramp, koji je tada radio u istraivakom komitetu
Biroa za nauna istraivanja i razvoj pri Ministar-
stvu za nacionalnu odbranu, pozvan da uestvuje
ispitivanju Teslinih naunih radova. Zajedno s njim
ispitivanju su prisustvovali i drugi strunjaci: V,
60
Dord, Edvard Palmer i Don Korbet.
Dr Tramp je ispriao da su tada pregledali samo
one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenut-
ku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima
koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da e
uvidom u poslednje Tesline radove moi da donesu
valjanu procenu za eventualne druge mere.
Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, moje
je miljenje da u naunoj zaostavtini dr Tesle ne
postoji nita vredno za dalja istraivanja ili to bi
moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ru-
ke neprijatelja...
Teslina najznaajnija dostignua potiu s poetka
ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina,
svi njegovi nauni napori bili su spekulativnog, filo-
zofskog i na izvestan nain promotivnog karaktera -
najee u vezi sa proizvodnjom i beinim preno-
som energije - ali nisu sadravali neke nove elemen-
te, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih
mogunosti."
Veoma opirnom dosijeu dr Trampa priloene su i
fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala.
Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao
danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.
Posle toga, ostatak Tesline zaostavtine, februara
1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosa-
noviu.(FBI dok. Br. 174-181)
Slino Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i
moda jedan od najboljih poznavalaca njegove
linosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla za-
ista ostavio radove koji bi mogli da donesu neto re-
volucionarno novo:
Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina
61

pre kraja prolog i isto toliko posle poetka novog
veka. Ono to je kasnije radio moda je nosilo klice
ranog stvaralatva, ali nikada nije dovedeno do
praktinog ostvarenja..." Moda je to donekle
tano. Naime, Tesla je zaista
62










Teslin patent za proizvodnju hrane za pilie iz 1905 godine,
prihvaen u jednoj fabrici ivinske hrane 1938.
1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u
SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime.
Meutim, izmeu 1945. i 1947. Komanda Va-
zduno-tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu. u
Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana
63





Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u
kojoj je do tada iveo, septembar 1918.
ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u
Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) raz-
menili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama
iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo miljenje.
Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatraila dozvolu od
komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u
Vaington Blojsa Ficderalda (Blovce Fitzgerald)
da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile
pokazuju interesovanje".
Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSC-
a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a, da potvruje do-
64
govor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Tram-
povog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu
za nacionalnu odbranu", i obeava da e ih vratiti u
dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a
o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja
druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje
Tesline dokumente o zracima smrti".
aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945:
Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Ro-
bertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena
su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi
odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite".
Nisu nikada vraena.(FBI dok. Br. 170-173)
Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su
fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti,
ef Vojne obavetajne slube u Vaingtonu, oba-
vetava Dejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu
stigle u odredite i zbog izuzetnog znaaja za ovu
slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas
obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude
interesovala za ove materijale".
I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svo-
ju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu
1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao
na slian nain:
...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju od-
reenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obaveta-
vamo vas da ovde nita od tog materijala nije u
naoj nadlenosti..."
Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bi-
lo ta od svojine Nikole Tesle..."
...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."
... Fotografske kopije odreenih dokumenata
65
sainjene dok smo bili nadleni za njih..." itd. itd.
Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Upra-
va odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od
njih zatraeni Teslini radovi, obavestili su da, ,,s ob-
zirom da u nasleenoj dokumentaciji nije
pronaen nijedan od Teslinih radova,
pretpostavljamo da uniteni u vreme zatvaranja
laboratorije" .
EDISON UBIJAO * h
TESLINOM STRUJOM
Ni potonja ni novija istraivanja nisu
pomogla da se definitivno ue u trag
svim Teslinim dokumentima i drugim delima,
ureajima. U poslednjih desetak godina jedan za
drugim su dospevali rokovi kada je, prema ame-
rikom ustavnom amandmanu o slobodi informi-
sanja (FOIA - Freedom Of Information Act), poelo
skidanje embarga sa veine dokumenata FBI-aja o
uvenom srpskom nauniku. Ta arhiva o Tesli do sa-
da nije bila ire poznata ni jugoslovenskoj ni svet-
skoj javnosti. Nastavljajui idejom koju sam posta-
vio jo pre dvadesetak godina publikacijom Teslina
neostvarena otkria", jo u to vreme sam se prvi put
susreo sa nekim dokumentima iz tzv. Tesline arhi-
ve" FBI:
Prouavanje ovih dokumenata uinilo mi se kao
zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni raz-
log je bilo oekivanje da e najzad biti reene nedo-
umice oko vanijih Teslinih projekata ili da e biti
rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata.
Drugi razlog - otkrivanje naina rada i ponaanja
jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad
manje bitan, ali je znaajan kada se posmatra u
66
su
kontekstu opteg odnosa prema Teslinom delu. Na-
ime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama
paljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova in-
teresovanja amerikog, a dobrim delom i svetskog
javnog mnenja, da bi konano, ako bude moglo, bio
preputen zaboravu.
Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objek-
tivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje
da je Edison dao najvei doprinos razvoju elektroni-
ke u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i nje-
govim naunim institutima, u Vaingtonu, Edison je
u toj oblasti smeten u sam vrh. Meutim, ba iz do-
sijea FBI na indirektan nain se bolje razaznaje i
pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio
preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvanija
otkria mogu se smatrati generator istosmerne stru-
je, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno
pratio Teslina istraivanja - Tesla se po dolasku u
Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije
i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod
Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vo-
dopadima postavljena prva centrala sa Teslinim ge-
neratorom naizmenine struje (1895), preao je u
estok napad na Teslu. Javno je protiv njega drao
predavanja, govorio za tampu i tvrdio da je Teslina
struja opasna po ivot. U knjizi Pola Ostera, ,,Me-
seeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana
na injenicama, ovako opisana:
"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam
jo bio deak, ali godine se dobro seam. Odravala se
Kolumbova izloba u ikagu, i otac me je tamo poveo
vozom. To je bio moj prvi odlazak od kue. Bilo je za-
67
miljeno da se povodom etiristote godinjice Kolum-
bovog otkria Amerike izloe sve sprave i izumi, da se
pokae kako su i nai naunici jako mudri. Izlobu je
posetilo dvadeset pet miliona ljudi, liilo je to na cir-
kus. Tamo je prikazan prvi rajsferlus, prvi vaarskii
toak, sva uda novog doba. Tesla je bio zaduen za
Vestmghausov deo koji je nosio naziv Kolumbovo ja-
je". Seam se da sam uao salu i video visokog oveka
obuenog u beli smoking kako stoji na podijumu i ob-
raa se publici sa nekim udnim akcentom - srpskim,
kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tunim gla-
som. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metal-
na jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su
mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako
neto nismo videli. To su bili dani borbe izmeu jed-
nosmerne i naizmenine struje, izmeu Edisona i Ve-
stinghausa, tako da je Teslina predstava imala i pro-
pagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeninu struju
nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje
- i to je bio veliki
napredak u odnosu
na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je
bila mnogo monija. Za jednosmernu struju bile su
potrebne elektrine centrale na gotovo svaka dva kilo-
metra, za naizmeninu je bila
68
PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina
dovoljna samo
jedna iz koje se
napaja ceo grad.
Kada je Tesla stigao
u Ameriku,
pokuao je da
proda svoj izum
Edisonu, ali ga je
taj magarac iz
Menlo Parka odbio.
Mislio je da e
zbog toga njegova
sijalica postati
suvina. Onda je
Tesla svoju
naizmeninu struju
prodao
Vestinghausu i
poeli su da grade
hidroelektranu na
Nijagarinim vodo-
padima, najveu
elektrinu centralu
u zemlji.
Edison je krenuo u napad. Naizmenina struja je
suvie opasna, rekao je, moe da ubije ako joj se
prie suvie blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, raza-
slaoje svoje ljude po itavoj zemlji da izvode oglede po
vaarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam
jo bio sasvim mali, upikio sam se od straha. Na sce-
nu su izvodili ivotinje i ubijali ih strujom. Pse, svin-
je, ak i krave. Ubijali su ih naoigled svih. Tako je
izmiljena elektrina stolica. Edison je sve to smislio
da bi dokazao koliko je naizmenina struja opasna, a
onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori-
69
Montaa Teslinog generatora za
elektranu na Nijagari
sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mo-
gli bismo bez po muke svi postati cinici."
Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove
smrti. Ve samo povrnim pregledom lako je uoiti
nagli porast interesovanja Huverove administracije.
Dokumenti do kojih sam doao, direktno od FBI-a
potvruju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Te-
slino tajno oruje" i Tesla pronalaza za trei mile-
nijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su
uvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su
delimino maskirani potvruju i to da su njegovi pi-
sani tragovi o eksperimentima sa orujem dospeli
nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i
SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz
Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina
istraivanja.
TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE
U AMERICI je 2000.godine objavljena
knjiga Dan posle Rouzvela", Vilijama
Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa
Korsa, koja se bavi uvenim sluajem
NLO-a koji je navodno pao u blizini gradia Rou-
zvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o
knjizi prisea ta su njih dvojica tada mislili i znali
o Teslinom doprinosu vojnim istraivanjima.
Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvie od
svih naunika uticao na posleratna istraivanja u
amerikoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo
znali da je jo tokom Drugog svetskog rata general
Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline
beleke o usmerenom estinom snopu, koje su, po
70

Prema jednoj teoriji
ovako bi trebalo da
izgleda Teslino tajno
oruje sa primenom
skalarnih talasa
(interferentnih)
uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slube
za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta
dokumenta su paljivo uvali, ukljuujui i Teslinu
uvenu monografiju Nov nain slanja energije kroz
prirodne medije bez gubitaka".
SVETLOST JE BRA OD AJNTAJNA
U vreme kada je javnost, u leto . 2000.
godine, obavetena da je u akceleratorima u
Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno,
ostvarena brzina vea od svetlosti, u australijsko-
amerikom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje
pismo-podsetnik da je Tesla jo 1900. tvrdio da su
talasi koje je poslao
71
iz svog odailjaa
obili Zemlju br-
zinom od 475.000
km/sec. Izmeu
mnogih pisama
koje sam tada
dobio posebno je
zanimljivapria
Brajana Selara

(Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio op-
servatorije i tehnikog direktora SETI (Search for
Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu
Australiju:
Godinama se ve bavim Teslinim istraivanjima o
kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpu-
no bio u pravu. U svojim radovima sam uporno za-
govarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavlja-
ju samo osnovnu brzinu u kosmikim razmerama,
ali to jo uvek niko u naunom svetu ne eli da
ozbiljno razmotri ili zapone eksperimentalna
istraivanja. Trenutno se pripremam da ovog leta
postavim solarnu osmatracku stanicu da bih doka-
zao da neke estice ili fotoni elektromagnetskog
zraenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu do-
stiu brzine vee od svetlosne. Polazim od sopstve-
ne teorije da se jonosfera ponaa kao ogroman ba-
lon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja
elektrina svojstva. Naravno, jo ne postoje in-
strumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna
brzina pa u biti prinuen da se pomognem posred-
nim dokazom: merenjem zvunog intenziteta na
Suncu i u jonosferi."
Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom
72
ema Tesline vizije aparata za snimanje misli
od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperi-
menata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla
tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj
teoriji, ali se nadao da e neko preduzeti dalja
istraivanja. Od tada je proteklo itavih sto godina
i da nije dokaza kao to su ovi iz Firence i Prinsto-
na ili pojedinanih ispada" kao to je ovaj gospodi-
na Selara, Teslinih radova se vie niko ne bi ni
seao."
SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU
Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji
prolog veka najvei deo vremena bavio
istraivanjima u oblasti elektroterapije.
Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu
73
svog novog otkria, struja visoke frekvencije, mo-
gao da stvori ureaje uz pomo kojih bi bilo mo-
gue uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem
ljudskog organizma, a zatim leiti, tako to bi se no-
vim aparatima uspostavila poremeena energetska
ravnotea.
Jedan od takvih ureaja je vibrirajua mehanika
platforma. Glas o ovom zapanjujuem" otkriu prvi
je rairio uveni ameriki pisac Mark Tven, poto se
jednom prilikom lino uverio u blagotvornost novog
izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije
izazivaju vrlo prijatno oseanje i izazivaju po-
boljanje cirkulacije i protoka energije u organizmu.
Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti
na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici
rado koriste usluge rezonatora kako bi osveenih
nogu mogli da nastave svoj peaki pohod. Nekoli-

Tesla u drutvu sa tada uvenim srpskim bokserima braom ivic
74


ematski prikaz malog Teslinog pojaala snage
ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske
lige na ovaj nain pripremaju igrae neposredno
pred poetak utakmice.
Malo je, meutim, poznato daje slinim rezonato-
rom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u bli-
zini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od po-
sledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog
drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodina-
mikog odailjaa - ureaja za otkrivanje vodenih i
naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patenti-
rao i prava prodao Teksaku (savrenija verzija je i
danas u upotrebi).
Malo je poznato da je verna kopija rezonatora na-
pravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi nai e
se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogra-
du. ovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih na-
crta, resio sve tehnike probleme i dovrio prvi
funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala-
75
za iz Jabuke, kraj Paneva.
Teslin originalan ocilator je pre vie od etiri dece-
nije pozajmljen jednoj porodici u Beu radi leenja
deaka sa tekim oblikom reumatizma i kone bole-
sti. Kako i zato, nije nam poznato, a dokumenti o
pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu.
Tek 2002. godine, oscilator je iz Bea stigao u Beo-
grad!
Milevski se nada da e uskoro dovriti i rad na
Teslinom mehanikom rezonatoru, sa duplim kli-
pom, ba onim sa kojim je Tesla na Menhetnu iza-
zivao zemljotrese. U meuvremenu, prvi put je pu-
stio u rad model telegeodinamikog odailjaa. Ta-
kav ureaj bi domaoj naftnoj industriji pomogao
u pretrazi novih izvorita, ali je zanimljiv i za ra-
znovrsna geoloka istraivanja jer deluje do dubine
od 10 kilometara i razlikuje materijale prema
gustini sastava.
POSLEDNJI POTOMCI: LELA
VANDAVJIE
On je bio moj ukun ujak. Moj deda,
Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja
tetka je njegova pra-neaka, pa sam ja tako njegova
ukun-neaka. Moj deda i baka i njene sestre doli
su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to
bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu."
ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom
sea svog velikog roaka je Lela Vandavjie. Koliko
imaju slinosti? Ve na prvi pogled: Tesla nije bio ta-
kve lepote. Ni struja ih ne povezuje:
Ljudi oekuju da u meni otkriju neto od Tesline
76
genijalnosti. Moda
moje interesovanje
za NLO-e ima neke
veze, ali pre bih rekla
da sam to nasledila
od majke, koja je
vie puta videla
letee tanjire". Moj
ukun-ujak je vero-
vao da postoji van-
zemaljski ivot, ak
je tvrdio da je sa nji-
ma uspostavio radio-
vezu. Neka ena pisac je
tvrdila da je i on lino vanzemaljac, da potie sa
Venere, a itala sam i priu da neki spiritisti sa
njim redovno odravaju veze. Nisam verovala kada
sam proitala da su objavili petnaest knjiga razgovo-
ra sa Teslom i drugim naunicima kojima Tesla na-
vodno predsedava na planeti Parhelion, u sazvedu
Plejada!
Moram da priznam da sam poela da se interesu-
jem za ivot mog velikog roaka tek od pre nekoli-
ko godina. Znam da je uinio velike stvari za
oveanstvo. Poznat mi je i njegov veiti sukob sa
Edisonom. Taj odnos me podsea na film Amade-
us". Majka mi je priala da je najvei deo njegovih
dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki
vani papiri pokradeni, oni koji se odnose na an-
tigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti
su jo 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu Rajt-
Peterson. Naravno, esto me pitaju da li znam neku
pikant-
77
Lela Vandavjie, Teslina ukununuka
nu priu o Tesli. Obian svet najvie interesuju sva
ta uda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol
vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke dru-
ge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih iskljuila
takvu mogunost."
TESLIN AUTO
NA BEOGRADSKIM ULICAMA
Malo je poznato da je Tesla koristio svoj elektri-
ni motor za pokretanje automobila. Prvo probno
vozilo koje je Tesla koristio bio je uveni Fordov
model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se
tek danas. Da li e se uskoro nai i na beogradskim
ulicama?
Ozo", elektrino vozilo sa Teslinim asinhronim
motorom koji su konstruisali Miodrag ivanovi,
Rastislav Kragi i Bojan Kragi, a proizvodi se i pro-
daje u beogradskoj firmi Raskovnik", ve je dobio
desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije,
automobil moe da pree od 150 do 300 kilometa-
ra. Ima dva sedita i proizvodi se sa tri i etiri toka.
Po naem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se
voze bre od 60 kilometara na sat, a njegove stvar-
ne mogunosti su i do 400 kilometara na sat! U br-
zinskim trkama u svojoj kategoriji, ve je vie puta
osvajao prva mesta.
VIZIJE
* Za 79. roendan, New York Times,
11.07.1935: Tesla planira da poalje
energetski snop s jednog na drugi kraj
sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio
da su kosmiki talasi 50 puta bri od svetlosti, ime
78



















Umetnika vizija Teslinog odbrambenog tita
osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio taj-
nu kosmikih zraka u pozitivnom elektirnom naboju
Sunca.
* Na prijemu za svoj 81. roendan, novinaru
New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla
obeava da e osvetliti tamnu taku na Mesecu. To
je deo njegovog projekta za izgradnju interplane-
tarnog radija.
* Za svoj 85. roendan Tesla je tvrdio novinarima
lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva milio-
na dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi
ureaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama
kilometara daleko.
* Septembra 10.1933. u asopisu Philadelphia
79
Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog
energetskog projekta sada radi na procesu fotogra-
fisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom
irem konceptu za izdvajanje kosmike energije ko-
ja upravlja univerzumom: Energija je svuda oko
nas, u neogranienim koliinama."
* Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta".
Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru
ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim e omoguiti
svakom oveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat
je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka.
* U knjizi More energije", Henrija Moreja, navodi
se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstve-
nog ureaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo
da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi
kontakt sa admiralom Birdom, na Junom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima
80

Tesla je verovao da e se u naem veku ratovi voditi samo robotima
zirom da nije registrovan ni trag statikog elektricite-
ta, Morej oigledno nije koristio uobiajene elektro-
magnetske talase. Morej je takoe napravio ureaj
kojim je mogao da slua razgovor ljudi nekoliko kilo-
metara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.
KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA
Ovo nije ala, niti uvod u novi Spil-
bergov film - ovo je pria i za suze i za
smeh".
Te davne" 1973. godine, u udesnoj
zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobino zanim-
ljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, sredita
kosmike konfederacije Unarijusa, poruke su stizale
do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrae
San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom paro-
va vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i
81
Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada ve
poivi (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhan-
gelski par reinkarniran kao Nikola Tesla.
Direktno u mikrofon, bez svih onih svetleih,
bunih i monih skalamerija, jedan za drugim, za
samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilo-
vali gotovo svi najvei umovi ovog veka i sveta: od
Tesle i Ajntajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Ferm-
ija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla.
Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je
prvo opisao, ili tanije, vizuelno preneo sliku
svoje kue. Podignuta je u obliku sedmostepene pi-
ramide, od materijala koji je podseao na staklo, sa
osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledei sprat
je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade,
slino teleskopu, nalazio se ureaj koji je Tesla opi-
sao kao veliki pro-
jektor, odnosno o-
dailja sa mogu-
nou da alje in-
formacije i slike na
33 razliita frek-
ventna podruja ili
vremensko-prosto-
rne dimenzije.
Ovde okuplja
mo ljude iz drugih
svetova, na razlii-
tom razvojnom ni-
vou, i pomaemo im
da ovladaju naim
Radio antena na Long Ajlendu Znanjem. Naravno,
82
uenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da
posle povratka na svoju matinu planetu, nisu sve-
sni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naunika
sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan
od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su
i sada ovde i rade na razvoju buduih instrumena-
ta. Slino se dogodilo i sa radovima na otkriu je-
dinstvene teorije polja (Glaov-Salam-Vajnberg,
prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim su-
protnim krajevima Zemlje, naunici dolaze do
istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od
njih ne zna da su sve i zajedno istraivali ba u
ovim laboratorijama."
Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o koji-
ma nikada nismo slutili:
Tesla - transformer!
Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri godine,
teleskop e vam pomoi da upoznate i neke sasvim
neobine zvezdane sisteme - duhovne planete, koje
se ne mogu videti. To je ono to vi na Zemlji nazi-
vate paralelnim svetovima".
Tesla je oigledno duboko fascinirao svoje sago-
vornike, jer ga nazivaju najveim umom koji je ika-
da iveo na planeti Zemlji."
Danas ne ivi ovde, odnosno jo se nije reinkarni-
rao u neko novo ljudsko bie.
Pre tano 350 godina iveo je kao Nikola Koper-
nik. Moda je to razlog to se Tesla danas, u miru
Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.
Poseban cilj mojih istraivanja je razvoj tehni-
ke za inter-galaktike kontakte. I vi na Zemlji da-
nas moete da posmatrate stvaranje galaksija, ali
ne moete da vidite nijednu zvezdu posebno.
83



















Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji
metodom fosforescentnog svetla
Kljuno je da stanovnici svih planeta koje to jo
ne znaju shvate da ivot u kosmosu postoji u izo-
bilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije udno:
treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi
dokazali da neto postoji na vaoj vlastitoj planeti.
Slino vam se ve jednom dogodilo kada ste
utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom
i na Zemlji."
eleo bih da naunicima na Zemlji posebno skre-
nem panju na kvazare i plave zvezde. Ova dva ne-
beska tela kriju jednu od najveih tajni kosmosa -
pravu strukturu ivota.
Kvazari su, u stvari, galaksije unutranjih ili du-
hovnih svetova. Ono to najvie fascinira zemaljske
naunike su oigledno inteligentne promene pulsi-
ranja koje, svaka pojedinano, traju po jednu se-
84
kundu, u jednom zaokruenom ciklusu od 60 se-
kundi, koji se zatim ponavlja. Naunici pretpostav-
ljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali
ne mogu ni da naslute o kako monoj inteligenciji
se radi.
Plave zvezde, za koje su vai naunici u poet-
ku verovali da su deo vae galaksije, Mlenog
puta, a zatim su shvatili da one ne emituju sve-
tlost, ve da je to svetlost koja dopire sa same
granice vidljivog kosmosa - takoe su duhovne,
a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije,
ve univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U
svetovima u ovim galaksijama postoje visoko-
frekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i
drugim nesvesnim" svetovima, sa namerom da
im se omogui otkrie" da postoje i svetovi unu-
tar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su
takvih razmera da, u odnosu na ono to vai
naunici danas znaju, deluju zastraujue. Izvor



Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih amerikih naunika
85
2Oc
2Oc
njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje
bilo kakvog istraivanja koje ima veze sa psi-
hikim razvojem."
Znamo ve da Tesli nikada nije bilo dosadno dok
je bio meu nama, ali tek u Parhelionu je naao
drutvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se
sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da
Vinijem, Openhajmerom, a sa Ajntajnom ivi
u istoj kui. Svako od njih, po nekim vekovima
utvrenim planovima radi na nekom projektu, esto
i sasvim razliitom od njihovih, nama poznatih,
ovozemaljskih projekata.
Ajntajnov vanzemaljski opus
Izgleda da se Ajntajn trenutno bavi mnogo
sloenijim istraivanjima jer o svojim teorijama go-
vori samo usput:
Sada razumem zato sam imao problema da
stvorim sistem zasnovan na optoj teoriji relativite-
ta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je pot-
puno novi matematiki koncept. Pod novom mate-
matikom mislim na razumevanje i novo tumaenje
odnosa izmeu fizikog atoma i njegovog dvojni-
ka" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi klju
razvoja nauke."
Teslin beini prenos energije
Moda na Teslin nagovor ili zbog nekih viih" ko-
smikih ciljeva, Ajntajn se potpuno posvetio razvo-
ju ureaja za beini prenos ebergije, za koji smo
svi do sada verovali da je Teslino originalno dostig-
nue. Meutim:
Na tzv. kosmikoj centrifugi radi se ve nekoliko
hiljada hiljada godina, prema vaem zemaljskom si-
stemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje-
86
gove funkcije odavno poznata, istrauje se na tome
da se on preradi za rad na materijalnom planu, u
ogranienim usovima sa samo 101. atomskim ele-
mentom.
Centrifugalna akcija je klju funkcionisanja
ureaja.
Bie potrebno da se za centrifugu ili, bolje reeno,
generator podigne posebna zgrada koninog oblika
i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju
emo, u meuvremenu preneti" na Zemlju. Fre-
kvencija energije stvorene u generatoru bie iz-
menjena da bi mogla dalje da se prenosi putem la-
serskih zraka. Na vrhu graevine bie postavljene
neke vrste antena od kristala za prijem i emitovan-
je energije. Energija e putovati du trajektorija do
nekoliko podstanica" razmetenih irom svakog
kontinenta. Kue, fabrike, automobili, avioni i svi
drugi potroai energije e biti snabdeveni malim
demodulatorima - ne veim od tranzistora - za pre-
voenje energije na niu, upotrebljivu frekvencu.

87
8 West40''
NEWYORK
Dakle, spolja e generator delovati ba onako kako
je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."
Openhajmerova intervencija
itav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, je-
dan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On e
Ajntajnovom tumaenju dodati i sledee:
Ureaj koji vam je opisao Ajntajn funkcionie
na slinim principima kao veliki generator kakav je
nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde
imamo minijaturni generator - i zovemo ga malo
sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi.
Proizvedena ista energija je na frekvenciji koja
trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji
moe da postoji.
Kosmiki sat
Ovaj mehanizam se moe objasniti kao neka vr-
sta sata-kalendara, a koristie se na slian nain kao
dananje enciklopedije. Ali, umesto da listate enci-
klopediju i traite ono to vas zanima, moj aparat e
omoguiti da informaciju dobijete istog trena i da
informacije koje elite dobijete uivo - slino da-
nanjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik e
jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili
ime linosti ili dogaaja o kome trai podatke.
Uzmite, na primer, godinu 1435. pre nae ere,
vreme vladavine kraljice Hatepsut u Egiptu.
Mesto: palata. ruak, tog i tog dana. Na ekranu se
pojavljuje slika i teku stvarni dogaaji na ruku iz
tog vremena.
Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj ureaj. Sat
nije ogranien samo na prolost. Zapravo, treba da
znate, prolost, sadanjost i budunost su tvorevine
vaeg materijalnog uma i ovekove svesti. Ovaj
ureaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina

88
granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i
mnogi drugi pronalasci, poee da se koriste na
Zemlji pred kraj devedesetih godina."
,,I ta na kraju rei?" Tesla se pred kraj ivota zai-
sta bavio stvarima kojima se nijedan naunik ni ta-
da ni danas nije usuivao ni da priblii. Veina
naunika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada
ve sa imbecilnom radou, samo opisuju Teslina
oigledna i ve uveliko ostvarena dostignua. Mno-
ge naune idiote dananjice jo uvek ekstatino uz-
buuju Teslini rani radovi", kada je na leima svog
maka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je
u potoiu kraj roditeljske kue otkrio da se ipak
okree". Oni koji su otili korak dalje i dalje nas ue
da je Teslin beini prenos energije, prenos energije
bez - ice. A u sutini misle da je ovek u ivotu,
najblae reeno, imao i svojih loih trenutaka.
Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo ta
se dogodilo.
BOG ILI ENERGIJA DUHA
Teslina istraivanja slobodne energije" tridesetih
godina, kada je doao do nekih otkria zbog koji e
dobiti nadimak udak iz Menlo parka", dovela su
ga na trag i nekih neobinih pojava. Jedna od njih
je i takozvana X energija. Rudolf tajner je pokuao
da tu tajanstvenu energiju, ijim su opisima i
tumaenjima krcati drevni okultni i spiritualni do-
kumenti, opie jezikom koji se ve znatno pribliio
jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On
je, ne znajui za Tesline radove, tvrdio da postoje
etiri eterske stvaralake sile, kao razliiti oblici
89












tajanstvene energije - ivotni eter, hemijski eter,
svetlosni eter i toplotni eter. Uopteno govorei,
meutim, svi razliiti nazivi nepoznate energije (i,
prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti
duh, orgonska energija, ivotinjski magnetizam, bi-
oplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan
drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moder-
na nauka i danas nerado pristaje da se suoi, ali ko-
ji, izgleda, zaista jeste kreativna ivotna sila. Pret-
postavlja se da je to peta sila u prirodi, pored ve
poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile
jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je
sila koja direktno utie na razliite aspekte super-
ulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u
polju psihikih aktivnosti. Na njeno delovanje nema
uticaja nijedna od ostale etiri sile; i, mada nesum-
njivo univerzalna u prirodi, ona se moe posmatra-
ti, meriti i istraivati samo u biolokom polju.
Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U
ljudskom telu, jo pre pet hiljada godina, u drev-
nom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je
90
kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura.
Ona protie ljudskim telom du takozvanih meridi-
jana. Isti proces se odvija i na planu itave planete.
U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od prai-
storije do danas, nalaze se stecita drevnih idolopo-
klonika, gde su obavljali svoje rituale, rtvovanja ili
molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i vetice
pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hriani i
sledbenici Novog doba.
Mnoga su mesta irom sveta od pamtiveka poznata
kao naroito vana i mona. Nazivaju ih svetim me-
stima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje
neko magijsko znaenje. Izmeu njih, pretrpane
zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima
duge linije koje ih povezuju. U centrima i du linija
vladaju snane prirodne sile - toliko snane da mogu
da utiu na ljudski um, duu i svest.
Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim
moguim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile
prirode? I zato su na odreenim mestima po-
stavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, pira-
mide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispiti-
vanja potvruju da linije zaista prate energetske to-
kove Zemlje.
PRIKRADANJE NLO-A
Sva energija je elektromagnetske pri-
rode; sva vrsta materija u naoj okolini
sastavljena je od energije; nae oi
registruju samo deli elektromagnet-
skog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj
razliitih frekvencija postoje na naoj planeti i
irom kosmosa. Don Kil, jedan od najpoznatijih
91

3D Ilustracija Savo Katalina
istraivaa NLO-a, veruje daje ba tu tajna leteih
tanjira". Njihov je trik u tome da se prikradaju" na
nama nevidljivom frekventnom podruju, u nevi-
dljivom delu spektra. ak i ono to vidimo moda je
samo trag, senka, propratna manifestacija dok men-
jaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih sveto-
va postoje i ije sudbine nismo svesni? Jer, istina je
da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge
od vidljivih zvezda na nonom nebu odavno su od-
brojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlanti-
da, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala -
svi svetovi iz naih legendi - moda su samo trenut-
ni bljesak ljudske sveti koji je omoguio da bar pro-
virimo u druge dimenzije ivota.
Tesla je nesumnjivo poznavao i potovao ove taj-
ne moi prirode. Ako se uzme u obzir da je pozna-
vao i tajne slobodne energije i da je vie puta nago-
vetavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka
92
da je ove energije koristio i za ouvanje vlastite vi-
talnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, ovek
koji je eleo da ostane anoniman, koji je lino po-
znavao Teslu i verovatno na delu video i njegove
lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo udo ko-
je e milionima ljudi irom sveta postati poznato
kao Teslina purpurna ploa". Ploa, rekonstruisana
i poboljanih karakteristika, koja se sada koristi u
zemljama irom sveta, a nekoliko godina i kod nas,
rezultat je dodatnih istraivanja i novog projekta.
TESLA LEI STRUJOM
Tesla je svoje visokofrekventne elek-,
trine struje primenio u medicini dvo-
jako. Pre svega, prvi je, poetkom 1891.
god, objavio da VFE struje, ak i visokog
napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za
oveka. Dao je niz elektrinih oscilatora za potrebe
leenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriu
Rentgenovih zraka, Tesla je poeo da ih proizvodi,
poetkom januara 1896. god, na svoj originalan
nain svojim VFE strujama najviih napona u to
vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio
je tetno delovanje X-zraka na oveka. Prvi je dao
metalni zaklon za zatitu lekara od X-zraka.
Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno
elektrino zraenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao
je 1896. god. svoje tumaenje prirode X-zraka. To je
nalo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle
usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zraenja, da
je i korpuskularno i talasno.
Naglo opredeljenje da se pone baviti VFE struja-
ma, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objanjava na
93
sledei nain: Stimulati-
van uticaj Hercovog (H.
Herz) dela, kao i neka
moja teorijska i eksperi-
mentalna zapaanja, op-
redila su me tokom 1889.
god. da uem u sistem-
atsko prouavanje pojava
visokih frekvencija ...Ovo
se pokazalo veoma plo-
donosno".
Tesla odmah poinje da
gradi generatore VFE
struja od 10, 20 i vie hil-
jada perioda u sekundi.
Kako navodi, rad je bio
teak, prolazio je izme-
u Scile i Haribde" (2)
dok ih nije zavrio. Prve
eksperimentalne rezul-
tate objavio je 21. febru-
ara 1891. godine pod
nazivom Pojave naiz-
meninih struja vrlo
visokih frekvencija". To je
ujedno i prvi rad u svetu
o VF strujama.
Pored ostalog, zapaa, ako se na izlaz VF gener-
atora vee induktivni namotaj, tj. transformator
sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu
sekundarnog namotaja dobija elektrina pranjenja,
tj. v.f. luk sa uobiajen-

94
im ritminim zvukom kao sa naizmeninom strujom.
Zatim navodi: ...pri tome je udno da taj zvuk moe
da se uje i sa brojem promena znatno veim od
10000 u sekundi, to mnogi smatraju granicom
ujnosti." Ovo je bila prva novost!
Dalje nastavlja: ...Kao posledica sopstvene induk-
tivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala
a odgovarajui porast napona je znatan... Struja je
tako mala da, po miljenju i nehotino steenom
iskustvu pisca, pranjenje ak i vrlo velikog namo-
taja ne moe da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je
ve bilo zapanjujue otkrie!
U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom
strujom, deavale su se bolna grenja miia, pa ak
i smrtni sluajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890,
izvrena je prva smrtna kazna na elektrinoj stolici
sa naizmeninom strujom. A Tesla nalazi da pri
mnogo viem naponu sa VF strujama nema opas-
nosti!
Tesla dalje nastavlja. Iskustvo koje ima sam pisac
pokazuje, to je via frekvencija, to je vea i koliina
el. energije koja se moe propustiti kroz telo bez
ozbiljne nelagodnosti" .
Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao
da predvidi!
Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja
i objanjenje trai u ponaanju tela (!): ...iz tog bi
se moglo zakljuiti da tkiva ljudskog tela deluju kao
kondenzatori".
Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta
1891 (4) dalje navodi: Traio sam dokaz daje nain
prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fiziolokih
efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje
95
jedno objanjenje: No postoje razlika potencijala pri
prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne
mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri
povrini,...".
Ovde prvi put Tesla pominje mogunost prostiran-
ja struje po povrini tela!
Osamnaestog aprila daje i trei rad o VF strujama,
gde ne daje nita novo o fiziolokom dejstvu struja .
Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija
Koledu u Njujorku dri predavanje: Eksperimenti
sa naizmeninim strujama vrlo visokih frekvencija i
njihova primena u metodama vetakog osvetljenja".
Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na nje-
gova navedena tri lanka i prvi put se javno, eksper-
imentalno, prikazuje nekodljivost VFE struja.
Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi
Visokofrekventne elektrine struje u medicini i
zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa
tog predavanja, poto mu je prisustvovao kao mlad
elektroterapeut:
Jedne nezaboravne noi maja 1891. god, Nikola
Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadah-
nuem i izgledom jednog genija, stajao je ispred
Amerikog instituta elektrinih inenjera, palei sijal-
ice sa strujom koja je nekodljivo prolazila kroz nje-
govo telo i grejala do usijanja ice dodirom njegove
ruke ... Sa veselim dranjem i bez fizikog naprezanja
Tesla se ukljuio u elektrino kolo struje koja bi. po
svim zakonima jednosmerne i naizmenine struje,
dovela predavanje do kraja jer bi dragi predava bio
mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujui gledaoce,
prikazujui sve vie i vie razna neuobiajena elek-
trina pranjenja, novoroena u nauci o elektricite-
96
tu i krtena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo pre-
davanje je proslavilo Teslu u svetu".
Osam svetskih asopisa je objavilo u julu iste godine
ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na
engleskom i dve na srpskom jeziku.
Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo vie poz-
natih lekara u Americi traei objanjenje fizikog
dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak
lanak 'Masaa' sa strujama visoke frekvencije" koji
je izaao 23. decembra iste godine. Tesla pie: ...ja
sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno
izolovano u vazduhu, moe biti zagrejano jednos-
tavno svojim spajanjem sa izvorom visokog elek-
trinog potencijala i visoke frekvencije". Grejanje e
biti, naravno, po povrini, tj. po koi". Sa ovakvim
ureajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo
mogue za jednog vetog lekara da u ovakvom
ureaju nae sredstvo za uspeno leenje raznih vrsta
bolesti".
Izvod iz rukopisa za knjigu Teslin doprinos medici-
ni", pokojnog Dejana Bajia, profesora Tehnoloko-
metalurkog fakulteta u Beogradu
PURPURNA PLOA
Teslina istraivanja slobodne ener-
gije" dovela su i do otkria tzv. ,,pur-
purne ploe" - uda u kome su jo nje-
govi savremenici naslutili eliksir ivota.
Pokojna Linda Gudman, jedan od najveih savre-
menih astrologa, koristila je plou itavog ivota.
Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je
tekst koji je uvrstila u knjigu Zvezdani Znaci":
Postoji niz naina da se i obian smrtnik pridrui
97










Razliiti oblici
Teslinih
purpurnih ploa
harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkrie in-
spirisano Teslinim radovima - purpurna ploa". Na-
stala je na osnovu kosmikih iskustava i saznanja"
jednog oveka koji je dobro poznavao i temeljno
prouio Teslino delo - Teslu je i lino poznavao - ali
je eleo da ostane anoniman (tipino za roene u
znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploa. Ve
mala je u stanju da napravi gomilu uda, ali ja ko-
ristim obe i za razliite namene. Purpurne ploe
emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo
98
koje ivo bie - biljku, ivotinju ili oveka.
ivotna energija ili Prana, moe se meriti na neko-
liko naina. Ako se za to koriste standardni radie-
stezijski elektrini instrumenti, prosean mukarac
ili ena pokazae vrednost od 20 jedinica. Sa pur-
purnom ploom u rukama, vrednost e odmah
skoiti na itavih 90 do 95 jedinica. Stalnim ko-
rienjem ploe, energetski nivo trajno dostie 100
jedinica. Takva energija je moda i vea, ali ne po-
stoje instrumenti kojima se moe izmeriti. Time se
postiu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni
razvoj i oivljava proces regeneracije elija.
Prvo i najvanije, ploa e polako, ali sasvim si-
gurno podii vibracionu frekvenciju onoga koje ko-
risti, a to je veoma bitno.
Poznato je da svaki ovek vibrira na individualnoj
frekvenciji svetlosnih talasa, to je metafizika in-
jenica koja je osnov ogromnog broja neoekivanih
uda". Stanovnici civilizovanih delova dungle
esto ne doputaju
istraivaima ili drugim
posetiocima da ih foto-
grafiu jer im tako od-
nose deli due".
To nije tano. Meutim,
fotografi im zaista
podkradaju lini frek-
ventni nivo. Na neki na-
in, fotografisanjem se
frekvencija svake linosti
utiskuje na negativ i
pozitiv fotografije. Ba
zbog toga, purpurna
99
Teslina ruka. Prva fotografija
snimljena vetakim svetlom
ploa deluje samo ako negativ snimka nije uniten
ili je sigurno da negde postoji.
Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, pri-
jatelj, ponaa neprijatno, kao to svi inimo s vre-
mena na vreme. Njihovo se ponaanje uz pomo
ploe moe pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar
do sledeeg puta - na sledei nain. (Ali onome sa
kime vrite proveru delovanja ploe nikako nemojte
rei o emu se radi).
Fotografiju linosti, ako ste sigurni da negativ po-
stoji, postavite na malu purpurnu plou, licem okre-
nutim na dole. Ostavite je najvie jedan sat (neki
ljudi su preosetljivi na energetske emisije, pa bi pre-
komerna doza mogla izazvati nervozu ili prena-
pregnutost). Obino, ve posle 15-20 minuta, ovek
koji je do malopre izgledao sebian, tvrdoglav, ljutit
i odbojan, postaje veseo, armantan, drueljubiv.
Kada vam se to dogodi u prvih nekoliko pokuaja,
biete skamenjeni od uda. Do tada sam uverena da
mi neete verovati ni jednu jedinu re.
Ovu tehniku nikada ne bi trebalo koristiti za neke
trivijalne razloge ili kao crnu magiju" sa namerom
da se utie na slobodnu volju oveka, jer ploa to ne
ini. Kada bi se tako neto i pokualo, zakoni uni-
verzuma koji nadziru" ivotnu energiju automatski
bi zaustavili proces, a viak stvorene energije bi se
kao bumerang vratio ka crnomagijksom umu."
Bilo bi neozbiljno rei da je Linda Gudman u ovoj
prii bila sasvim u pravu. Njena fascinacija ploom
moda je bila preterana, ali je sasvim jasno da ne-
koliko miliona kupaca ploe u svetu teko da toliko
puta moe da napravi istu greku. Moda je sve to
uvrnuto, ali svima pomae".
100

Teslin lik na inflacionoj" novanici od 5 miliona dinara, 1993.
TESLA MEU SRBIMA
Ruku na srce, nisu se Teslini nepri-
jatelji" kod nas uvek doekivali tako
sputenog garda. Kada se i ovde pre
nekoliko godina pojavila Teslina purpurna ploa ak
pet-est akademika i profesora fakulteta diglo je
svoj glas u zatitu Teslinog imena i objavilo svoje
ogorenje na mestu dostojnom" jednog Tesle, u
uvenoj Politicinoj rubrici Medu nama" . Pogreno
bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno
ta e u svetu misliti o Tesli. Nai stalni emisari, na
primer, svakim veim Teslinim jubilejom, a i inae,
trudie se da bar na nekoliko da-
101
na obiu sva teslijanska udruenja u svetu, poglavito
u Americi, koja broje vie od dva lana, i podstaknu
iu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena jo od
jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju.
U znak potovanja, a na Svizijevo oduevljenje, i jo
vie njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoi
arlota Mjuzar, na dugo putovanje irom zemlje.
Valja ipak priznati
da su za osvetlja-
vanje" Tesle, a u
uslovima opte ne-
prosveenosti, za iole
ozbiljniji prosveti-
teljski poduhvat po-
trebni daleko vei
napori. Tako je an-
keta meu uenicima
petog razreda jedne
beogradske kole pokazala da preko 60 odsto
uenika uopte ne zna ko je bio Tesla, a ak 80 odsto
nije znalo da odgovori zato je Tesla slavljen kao
jedan od najveih u istoriji nauke. Jedan od, vero-
vatno, osnovnih razloga su uveliko zastarele i do-
sadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih
se jedino i najlake pamte veite i idiline prie o
njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu.
U srpskim naunim krugovima, sa asnim izuzeci-
ma, pre svega eksperata iz Vine, zasienost Teslom
moda najbolje ilustruje objanjenje koje je ovom
piscu dao jedan od uglednih profesora Elektroteh-
nikog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege
smatraju da je Teslino nauno delo okonano jo u
prolom veku, eksperimentima u Kolorado Spring-
102
su. Tada je Tesla uredno beleio sve to je radio.
Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava
nauna graa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve
to je kasnije inio mora se uzeti sa ozbiljnim re-
zervama..." I jo jedan karakteristian primer. Po-
litika" je, na primer, 5. jula 1999, objavila lanak
pod naslovom Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest -
inae stara bar 15 godina - sadri i pasus od 16 re-
dova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o
izvesnom Rejmondu Mielu, potvrenom seksual-
nom manijaku, sa neto vie - 22 reda!
To je atmosfera koja ostavlja irom otvorena vrata
za sve mogue spekulacije o Teslinim "postdnev-
nikim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline
arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koli-
ko ozbiljnim istraivaima toliko i svim belosvet-
skim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Sva-
ko, zapravo, ko poeli da nekom svom projektu
obezbedi teslijanski oreol moe to da uini bez stra-
ha da e ikada biti uhvaen u lai, jer ako ni posle
nekoliko decenija jo najmanje etvrtina Tesline
grae nije nauno obraena, kome moete zameri-
ti ako ustvrdi da je ba u tom delu naiao na epo-
halnu" Teslinu ideju ili novu istinu" iz njegove ne-
istraene biografske dokumentacije?
UVAR KOSMIKOG PEATA
Autor knjige o H. G. Velsu (H. G. Wells),
ameriki pisac Ronald Rajt (Ronald Wright)
pominje i neobinu vezu izmeu Velsa, Tesle i
izvesne Tanje erenkove kojoj je Tesla bio neka
vrsta mentora.
103
Navodno, erenkova je po Teslinoj preporuci po
magala Velsu da razume princip funkcionisanja vre-
meplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vre-
mensku mainu, da otputuje i da se pri samom kraju
milenijuma - po Velsovom testamentu - vrati!
Vels je, pie u knjizi, jo 1946. ostavio oporuku,
otvorenu 21. decembra 1999, navodei udesne do-
gaaje kojima je prisustvovao i udo kome smo mi
trebalo da budemo svedoci kada se erenkova vrati!
Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom iza-
zvao je izuzetnu panju jer se odnosi na njegova
istraivanja o mogunostima putovanja kroz vreme,
pre nego to e objaviti rukopis Vremeplova" (Ti-
me Machine), 1895.godine, i na neobine dogaaje
sa Teslinom uenicom. U to vreme je u vie navrata
kontaktirao sa Teslom koji e ga uputiti da se sa nje-
govom preporukom obrati mladoj ruskoj naunici u
Londonu, gde je i Vels iveo. Vels je pomno pratio
njena istraivanja, zaljubio se u devojku i konano
prisustvovao trenutku kada je uspela da dovri
mainu i otputuje u neko drugo vreme!
Pred poetak putovanja, Velsu je vrsto obeala da
e po povratku ispriati svoje doivljaje, pa je on
odluio da ostavi pismo-testament i tako devojci
stvori dokaz o istinitosti dogaaja, ukoliko zaista
odlui da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome
je pismo posebno upueno, zamolio je da kontrolie
mesto odakle je erenkova krenula na put.
Pismo poinje preporukom:
OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.
Svima kojih se to tie:
Ne znam na koji nain e se ljudi meusobno
oslovljavati 1999. godine, zato u poeti pismo bez
104




uobiajenih formalnosti. eleo bih da ovaj doku-
ment doe u ruke nekog ko je poznavao moje delo.
U najboljem sluaju, dovoljno sam neskroman da
verujem da e moje ime i knjige u to vreme jo biti
poznati, nadam se da e pismo doi do nekog talen-
105
tovanog studenta koji se opredelio za podruje 'Vel
sologije'. Ako ne to, verujem da je u prolaznom za-
nimanju za moje delo ostala nekolicina onih u ijim
umovima jo gori plamiak interesovanja za
knjievne ostatke iz prolog veka.
U svakom sluaju, molim te da ozbiljno shvati
priu koja sledi i da uprkos neverici, koju svakako
razumem, ipak uini ono to u te na kraju zamo-
liti (a nije ni opasno, ni skupo, ni teko). Ako to ne
moe, nema potrebe da ita dalje ali te molim da
pismo ustupi nekom drugom.
Tebi je poznata moja nauna i romantina pria
Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi
ureaj i otputuje u budunost. Ali, ukoliko se moj
putnik jo nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne
verujem, da jeste) i ako vremeplov ve nije postao
stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina
nee verovati da je tako neto uopte mogue.
Kada sam poeo da razmiljam o vremeplovu ma-
lo su me zanimali nauni detalji za ostvarenje ta-
kvog ureaja; za mene je to bila samo jedna elina
armatura noena vetrom ljudskih elja. Meutim,
mislio sam da je ipak dobro da priu opremim i ne-
kim novijim naunim dostignuima i da tako na
svoj nain u nekoliko pomognem i usponu opteg
znanja.
Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo
poznatom zbog svog otkria rotacionog magnetnog
polja, naizmenine struje i drugih pronalazaka u
oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i
vizionar kome nita nije bilo nemogue i neostvari-
vo. Planirao je, na primer, beini prenos energije
na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi
106
mogao da osvetli itavu planetu i ostvari komunika-
ciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da
postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi
ureaji. Pretpostavljao sam da e ga moja ideja za-
interesovati.
Veliki ovek mi je sa kurtoaznim potovanjem od-
govorio ali me je za dalja istraivanja uputio na svoju
tienicu, mladu enu, Tatjanu erenkovu, za koju
me je uveravao da je briljantan um, predo-
dreena da jednog dana prevazie i njega samog.
Ve sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim en-
gleskim, zala je u teritorije u koje ni ja jo nisam
stupio, ve vidim kako njena svetlost baca senku na
moj nejaki um. Predviam da e ova mlada ena za-
panjiti civilizaciju svojim otkriima."
Tada sam mislio da je ovo samo uobiajeno prete-
rivanje, tipino za jugo-evropljane, i nain da se
oslobodi jednog od mnotva dosadnih tipova kakvi
su mu nesumnjivo esto traili svakakve usluge (a
ja sam u to doba bio poznat samo uskom krugu lon-
donskih prijatelja).
Ipak, erenkova i ja smo poeli da se dopisujemo.
Ispriala mi je mnogo vie nego to sam ja eleo da
znam o teorijama o vremenu, elektrinom polju,
gravitaciji, elektromagnetskim talasima, i slinim
stvarima. Za moju fantastinu priu to su bili isu-
vini detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je
potrebno ak ni da pomenem njenu pomo u pri-
premanju rukopisa. Meutim, kada je knjiga objav-
ljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a
jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri go-
dine - odgovorila mi je sa najdubljim potovanjem
i divljenjem.
107
Kada je Tesla doputovao u London, 1897, dve go-
dine poto je Vremeplov" objavljen, sa sobom je
doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da
se naemo. Ja sam se tada venao svojom drugom
enom, Ami Ketrin Robins i jo uvek do uiju" zal-
jubljen, ali ipak nisam mogao da odolim Tatjaninim

108
arima. Tako je postala i moja ljubavnica. Iznajmio
sam joj malu kuu u Bromton roudu i na svaki nain
joj pomagao da nastavi istraivanja koja su krenula
ka novom i neeljenom pravcu.
Opsednuta mojim fantastinim predstavama o pu-
tovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorij-
ske i praktine pretpostavke takvog poduhvata.
Pretpostavljam da je esto konsultovala Teslu ali
mislim da mu nije objasnila ta zaista smera. Jed-
nog dana me je obavestila da je uverena da je ideja
o vremenskoj maini ostvariva. Govorila je da je to
mnogo jednostavnije nego to se moe zamisliti.
Bila je ak toliko uverena da je strahovala da bi
neko mogao da je pretekne. U poetku mi se inilo
da je projekat ista ludost - vie posledica njene ve-
zanosti za mene i odsustva Tesline podrke i oslon-
ca. Nije me, dakle, posebno interesovao ali ona
lino me je i dalje zanimala pa sa joj pomagao i da-
vao novac. Tesla joj omoguio podrku lorda Rejle-
ja (Ravleigh) i drugih u Kraljevskom drutvu,
priajui o njoj kao o novoj Mariji Kiri, to je, uisti-
nu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i
omoguili usluge mainista i tehniara.
Na izvestan nain i neprimetno sam i ja bio uvuen
u projekat. Dok sve ovo piem ovek je ve pustio sa
lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi.
Izgleda da jo niko nije bio svestan da postoji i dru-
gi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa sa-
mo nekoliko namotaja ice, upova i elektrolita sa
dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronala
taj jednostavan energetski izvor koji e iskoristiti za
pokretanje ureaja kome je dala ime generator
polja za vremensko izmetanje" - njen vremeplov.
109
S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak,
sve do sada sam o tome utao, ali sada, u nadi da je
ona jo iva, moram da preikinem zavet.
Naravno, ja nisam naroito verovao u njen uspeh.
Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem to
vie vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili
dva puta nedeljno, vie od godinu dana. Ali, posle
vie od petnaest meseci neminovno se dogodilo:
umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima.
110
Poeo sam da se povlaim i glavom i srcem. Ipak,
povremeno smo se viali, a poslednji put to je bilo
pred novu godinu, 1899.
Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom po-
zvala da hitno doem. Kada sam stigao, bila je vid-
no uzbuena, oi su joj blistale, gotovo je drhtala.
Uspela sam", rekla je. Generator polja je zavren.
Danas e se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom
mainom moe se otputovati u raniju fazu postojan-
ja. Danas te naputam HG. Vraam se u svoju mla-
dost i nevinost."
Znao sam da je pomutila umom. Sama mi je
vie puta govorila da je putovanje u prolost ne-
mogue i da bi se moglo ostvariti samo kretanjem
unapred. Jedan od razloga, koji sada svaki sf pi-
sac besomuno ponavlja, je injenica da bi tako
svaki putnik u prolost mogao da ode i ubije svog
oca i time sprei svoje roenje ili da uini bilo ka-
kvu drugu glupost koja bi uticala na tokove bu-
dunosti.
Tog udnog popodneva rekla mi je da polazak pla-
nira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za
trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala
u 31. decembar 1897, njenu prvu zimu u Londonu,
kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da
uniti vremeplov i time okona projekat. Kasnije bi
sa Teslom, u Njujorku, pokuala da sve detaljno
nauno analizira. Podsetio sam je da je sama govo-
rila da je nemogua regresija u vremenu. Nasmeila
se, kao neko ko zna veliku tajnu.
Vie ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao
to sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije li-
nearno. Putovanje prostorom utie na zakrivljenost
111
vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Mogue
je, ak, da stigne negde i pre nego to si zavrio od-
lazak (to su 2000. godine, i potvrdili naunici u Fi-
renci i Prinstonu, a Tesla jo 1900. - prim. aut.)".
Tek sada vidim da je ona predvidela neke od za-
kljuaka koje e Ajntajn objaviti tek 1905. Ali u to
doba tako neto se smatralo budalastim. Mislio
sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni
da uje. Nagovarao sam je da poalje praznu
mainu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre
dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da
ne treba da brinem. Maina je imala i autonomni
sistem koji je garantovao sigurnost u sluaju da
operator unese pogrene podatke o pravcu kretan-
ja. Ona sama ga je podesila da se u bilo kom
sluaju vrati na polazno mesto, tano za sto godi-
na. Verovala je da e do tog vremena nauka ve to-
liko napredovati da e ljudi bez uenja i panike
moi da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi
kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je
spreim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne
mogu nita da uinim.
Neu ni pokuavati da opiem samu mainu. Rei
u samo da je izgledala kao udovite, masivno,
grubo, nezgrapno. Ako veruje u ono to piem,
uskoro bi trebalo i sam da ga vidi.
Maina je radila ili, da tako kaem, uspela je da
nestane ali se nije vratila iako sam ekao do ranog
jutra. Ni posle godinu dana nita se nije dogodilo.
Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je
erenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da
mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije do-
godilo.
112









Sada ve pola veka nosim taj teret odgovornosti
za njenu sudbinu. Znam da u uskoro umreti. Kada
bih objavio itavu priu rekli bi da je to siguran
znak potonua mog zdravog razuma. Zbog toga
sam odluio da ovako postupim.
Otii u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SVV3, ili
to je mogue blie tom mestu, ukoliko vie zgra-
da ne postoji (znam samo daje preivela rat). Bu-
di tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spre-
man da ostane do zore. S obzirom da 1900. go-
dina nije bila prestupna, izraunao sam da bi tre-
balo da se vrati prvih meseci 21 veka. Moda e
pomisliti da sam lud, ali te molim da uini to to
ti traim i da spase devojku koju sam tako runo
zloupotrebio.
H. G. W., 13 Hanover Terrace,
potpis"
RS. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor
isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa ak i ako
113
vremeplovi vie nisu tajna, maina bi predstav-
ljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke.
U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip
advokatske kancelarije Riddle and Barclav, Soli-
citors and Commissioners for Oaths, St John's Wo-
od. Pismo ima potpis Herberta Dorda Velsa i no-
si datum: maj, 2, 1946. Njegova autentinost do
danas nije potvrena.
DEDIN PARADOKS
ta bi se stvarno dogodilo kada bi
ovek mogao da putujete u prolost? :
Naunicima se ova ideja unapred ne
dopada, jer strahuju da bi tako mogli
da se narue zakoni uzroka i posledice (zakon ,,uz-
ronosti"). Usput, taj problem je ve dugo vremena
predmet i rasprave i zabave meu naunicima i po-
znat je kao tzv. dedin paradoks".
Problem se moe postaviti ovako: putnik kroz vre-
me odlazi u prolost i spletom okolnosti ili sa po-
grenom namerom, ubija svog dedu, u doba kada je
jo bio mladi i kada nije imao decu. To znai da je-
dan od roditelja putnika nikada nije mogao biti
roen - pa, dakle, ni sam putnik. Ako nikada nije
postojao, onda nije ni mogao da ubije svog dedu.
Najlaki je nain da se odgovori da, na osnovu
ovog paradoksa, putovanje u prolost nije mogue.
Meutim, s obzirom da vremenske rupe omo-
guavaju prolaz u oba smera, ova opcija otpada.
Realnije je objanjenje po kome je bilo kakva in-
tervencija u prolosti nemogua, pa putnik u
prolost nee moi da ubije dedu - jer e se ispreiti
neki dogaaji koji e dedi spasiti ivot od nasrtaja
114
nekog nepoznatog oveka", to e putnik moi da
proveri u porodinim analima.
Nije, ipak, nemogua ni verzija po kojoj bi i deda
stradao i putnik preiveo. Ve sam ulazak putnika u
prolost automatski izaziva promenu istorije koja se
odvija paralelno sa originalnim vremenskim tokom.
Dakle, postojae stvarna istorija i nova istorijsko-
vremenska linija, koja se otvara ulaskom uljeza". Iz
svoje vremenske dimenzije putnik bi mogao da iz-
vri bilo kakve promene - ak i sebe da ukloni iz
prolosti - a da to nema uticaja, na njegovu linu
prolost.
U treoj varijanti - ako bi i ubio dedu, pa time i se-
be uklonio iz postojanja - zakoni koji vladaju uni-
verzumom spreili bi paradoks, tako to bi putnika
automatski vratili u jednu raniju taku u vremenu -
na primer u trenutak kada se prvi put pojavio u
prolosti. Prema teoriji haosa nijedna akcija putnika
kroz vreme, nikada se ne moe ponoviti na potpu-
no isti nain i putnik ne bi mogao da ubije dedu.
Sam in povratka u raniju fazu izazvao bi i reseto-
vanje" seanja putnika, tako da on moe da se seti
pokuaja da ukloni" dedu, ali nikada ne bi saznao
da li je u tome uspeo.
Sve ove teorije imaju jednu zajedniku nit: do-
putaju mogunost putovanja kroz vreme, ali ne i
meanje u zakone uzronosti.
TESLINI MALI" PROJEKTI
Svedoanstvo Artura Metjusa (Arthur
Mathews), poslednjeg Teslinog asisten-
ta, u periodu 1933. do 1943. Zabele-
eno u Kvebeku, Kanada.
115
...Pored veih otkria, koja su nala primenu
irom sveta, Tesla je izumeo i itav niz manjih
ureaja. Jedno od takvih, vrlo znaajnih otkria, je
sistem za startovanje automobila koji se danas
nalazi u svim motornim vozilima. Ovo otkrie je s
poetka 20. veka i do danas niko nije pronaao
bolji sistem. Brzinometar je takoe njegov izum.
Izmeu ostalog, neko vreme se ozbiljno bavio pri-
menom visokofrekventnih struja u leenju i
spreavanju bola, posebno kod iijasa,
reumatizma i slinih poremeaja. Tako je nastao
njegov mali elektrini vibrator (primerak je izloen
u Teslinom muzeju u Beogradu).
Drugi od njegovih pronalazaka je elektrini
automobil. Prvi je konstruisao 1897. i testirao ga
na putovanju od Njujorka do Bafala i nazad.
Mogao je da se kree brzinom od 160 km na as.
Ovakav automobil, kada bi se konstruisao danas,
ne bi troio vie od 10 dinara po kilometru, a za
odravanje ne bi bilo nikakvih trokova, jer osim
tokova i mehanizma za upravljanje nisu mu bili
potrebni drugi delovi kakve koristi obian auto-
mobil. Pokretao ga je njegov elektrini motor na
alternativnu struju (danas ugraen u gotovo sve
kune elektrine aparate) sa neverovatnih
30.000 obrtaja u minutu koji se smanjuju na
1.800 obrtaja, a uz pomo tenog sistema za
transmisiju koji je taoe izumeo Tesla. Posebna
karakteristika automobila je da ne koristi aku-
mulator. Motor je skladitio struju u tzv. primar-
nu bateriju. Poznato je da jedini deo baterije koji
se vremenom potroi je negativna ploa. U
obinim baterijama, kakve koristimo za bateri-
116

kola Tesla i Artur Metjus (umro 1986)
jske lampe, na primer, ta ploa je od cinka i kada
se ploa istroi i itava baterija se isprazni. Tesla
je, meutim, izumeo sasvim novu vrstu primarne
baterije kod koje istroenu negatinu plou moe
za par minuta da zameni i dete. Sa takvom
baterijom automobil moe da pree itavih 800
kilometara, a tada je potrebno desetak minuta
da se sa prirunim rezervnim delovima baterija
vrati u ivot.
Tesla je bio svestan da njegov automobil jo dugo
vremena nee izai na puteve. S jedne strane je
zakasnio, jer se ve uveliko, irom sveta, razvijala
automobilska industrija zasnovana na motorima sa
unutranjim sagorevanjem (SUS motori). Prerano,
jer se jo ne nazire kraj rezervama tenog goriva.
Vrlo efikasan i zanimljiv Teslin ureaj je i tzv.
lokator". Sa njim smo bili u mogunosti da
pronalazimo metalne predmete ili naslage metala i
117
vode pod zemljom. U nekim probama smo na
velikim dubinama nailazili i na itave reke i jezera.
Njegov sjajan izum je i ureaj koji je nazvao
prevodilac". Nije bio vei od obinog kaseto-
fona, a na sebi je imao mnogo dugmia od kojih
je svaki predstavljao neki jezik. Ako bi, na primer,
razgovarali sa nekim Japancem, sagovornik je
mogao da koristi maternji jezik. Pritiskom na
dugme Japan" pred vama bi se odmah pojavio
prevod izgovorenog teksta. Tesla je otkrio i radar
koji otkriva kada u vonji prekoraite brzinu. Sve
ove ureaje sam imao priliku da proverim, a
neke, kao na primer ureaj za analizu i prepoz-
navanje metala, Tesla mi je poklonio i danas se
nalaze kod mene.
Neke od njegovih ureaja koje nam je prikazao,
moram da priznam da u to vreme nisam sasvim
razumeo. Imao je, na primer, neku malu kutiju
kojom nas je slikao dok smo radili, a zatim nam

Naslovna strane knjige Daga Jareja u kojoj tvrdi da je Artur Met|iis
Teslin sin, tajna koju je Tesla navodno uvao do smrti
118
uvee prikazivao te slike na zidu. Tek kasnije sam
razumeo da su to bile pretee televizora i televiz-
ijske kamere.
Ipak, ureaj koji me je posebno fascinirao je bio
tzv. gravitacioni motor". Ureaj smo izgradili u
umi na imanju majora Henrija Senforda, daleko u
brdima iznad Kvebeka. Bio je to, zapravo, vrlo jed-
nostavan sistem utega razvijen izmeu tri visoka i
meusobno povezana stabla. Teg je predstavljao
obian kamen koji se kretao od vrha ka tlu i tako
pokretao sistem koji je proizvodio struju. Znao
sam da je i Leonardo da Vini napravio slian sis-
tem za proizvodnju energije. Problem ovog jed-
nostavnog motora bio je to je stalno, runo, tre-
balo da se navija.
Imali smo ponekad vremena da priamo sa
Teslom. Jednom prilikom sam ga pitao odakle
crpi sve te ideje za svoje izume. Pretpostavljao
sam da je to neka posebna i malo poznata struna
literature koju bih i sam voleo da upoznam.
Meutim, dobio sam potpuno neoekivan odgov-
or. Biblija", rekao mi je. Tako je, na primer,
mikrotalase otkrio itajui etvrto poglavlje
otkrovenja. Na mnogim mestima u svojim radovi-
ma, Tesla zaista navodi da je do mnogih zamisli
doao proavanjem Biblije. Ideju o naizmeninim
strujama dobio je itajui jevanelje po Mateju.
Drugim recima, u svetom trojstvu. Rekao mi je
takoe da mikrotalasi nisu ono to mnogi misle da
jesu. To nisu talasi, ve dimenzija. Stvarna dimen-
zija snopa. Dakle, mikrotalas je snop koji postaje
sve manji tako da dostie prenik koji je manji od
prenika dlake iz kose...."
119

Tesla, grafika Emanuele Bulatovi
120
TESLA U UMETNOSTI
Tesla je kao inspiracija ostavio dubok trag u naoj
umetnikoj, a posebno u knjievnoj batini. Ve
godinama, na primer, u beogradskom Narodnom
pozoritu izvodi se drama Stevana Peia Tesla ili
upokojenje anela, a pre petnaestak godina SANU
je organizovala sjajnu izlobu sa temom Tesla kao
inspiracija likovnih umetnika. Milica Novkovi,
dramski pisac, posvetila je Tesli posebno delo, Na
Nikola Tesla. Manje je poznato da je i Milo
Crnjanski napisao dramu o Tesli, pod imenom
Tesla koja, kao i drama Milice Novkovi, nikada
nije izvedena. Od Zmaja do Desanke Maksimovi i
nebrojenih narodnih pesnika i guslara, o Tesli je
napisano na stotine pesama i poema. Tesla je i sam
bio opinjen narodnom poezijom. Naa epska i lirska
poezija prvi put se ula u Americi zahvaljujui
Teslinim prevodima.
MILO CRNJANSKI
Izvodi iz drame Tesla:
Lica u ovom inu
NIKOLA TESLA. Pronalaza elektriar star 44
godine. Visok est stopa i dva ina. ovek suh,
kotunjav, snaan, lepe glave, s profilom grkih
skulptura. Ima crnu, valovitu, meku kosu, s onovre-
menim razdeljkom na temenu; meke, guste,
raeljane, nevezivane brke; krupne oi, s pogle-
dom kao u hipnotizera. Tesla je bio skroman, ali
ponosit. A katkad i plahovit. Prema Amerikancima
ponaa se vrlo uljudno, ali kao stranac. Glas mu je
bio otar. Sve to ne znai da Tesla i na pozornici
121
mora biti ovakav...
ELLEN (Sprema se da ide. Tesla joj pridrav;
veernji ogrta. Ona mu, u tom trenutku, oigledno,
nudi sebe). Vi ste, Tesla, moj aneo uvar, dok mi se
ne vrati brat. Jako smean aneo. Kau da ste sin
jednog popa. Nije udo. (Ona seda jo jednom na
fotelju i govori Tesli, koji se uplaio i naslonio na
sto, odgurnuvi neku pepeljaru i butelju). Mi
Amerikanke, meutim, kad hoemo da neto
proslavimo, to ne krijemo. Ja sam sluala da ste
udan ovek, Tesla, da ivite udnovato, ali nisam
mogla da zamislim, da ovek, kao to ste vi, moe
znati o enama, o eni, tako malo. ene nerado
pristaju da izgube - da im uzmu - ak i igraku, a
kamoli sen - moram rei vrlo efikasnu sen - (smeje
se) koju iza sebe u pozorinoj loi, dve godine
verno, imaju. Neu da vas izgubim, Tesla. To ste
valjda, ak i vi, mogli razumeti, posle mog dolaska
u ovu runu kuu. Tesla, poelo je prolee, napolju.
TESLA (Pobegao do transformatora i govori
otuda, tuno). Znam. Bili ste prolee, Ellen, koje
je kod mene ulo. Nisam ja slep. Imam toliko
briga. Nemam vremena. Moje je mesto ovde. A
ba ovaj va dolazak me je probudio. Ja vidim
dva-tri trenutka, kad se probudim, u mraku. Vae
dobro ime, va dobar glas je, Ellen, u pitanju. Vi
ste veliko dete. Kad se va brat vrati, moi emo
da proslavimo.
ELLEN ega ste se uplaili, Tesla? Meni je sasvim
svejedno ta o meni brbljaju, ili novine piu. Mi se.
Amerikanke, nieg ne bojimo. A sentimentalne smo.
To, da ste izostali, da niste doli po mene, do suza me
je dovelo. (Smeje se.) Westinghouse kae da ste u
122








neke finansijske tekoe zapali, i da, kao doseljenik,
imate tekoa, mnogo. George, meutim, kae i to, da
ste vi najvei naunik, najvei pronalaza, u naem
stoleu. udo. Pre ste imali uvek vremena za mene.
Dolazili ste ak da mi itate i pesme, onog vaeg zeml-
123






Princeza Parlagi, autor Teslinog
portreta (ulje na platnu) koji do
danas nije pronaen
jaka, koga hvalite, a kome je
ena rano umrla i ostavila mu
samo uspomenu i malu decu.
Uzalud je pokuao da zadri
kazaljku na satu. To nije
mogue u ljudskom ivotu. Ja
124


















Naslovna strana Time-a sa Teslinim izgubljenim portretom, 1931.
sam se pitala, otkud nalazite vremena, da mi pre-
vodite te stihove, s tog vaeg nemogueg jezika. Pitala
sam se, zar ste zato doli u Ameriku? Zar ste zato
preli okean? Neu da te seanse, kod mene,
prekinemo. Resila sam, da priredim igranku, i da vas
predstavim svojoj baki. Ona vlada u naoj kui i
upravlja familijom. Nemate vi ta da odgovarate mom
bratu. Ja nisam dete. Uostalom vi znate da nismo
puritanci. Portugalci smo po poreklu. Kad se moja
baka razljuti, vie na Ameriku, kao da je kraljica u
Portugalu. Svi Amerikanci do avola. Todos al fuoco.
125
DESANKA MAKSIMOVI
Nikoli Tesli
Kakoje mogue, tvorce zemnih sunaca i meseina,
roae Peruna i gromovnik-Ilije,
koji si iao od ljudskog nesna do nesna,
svetlei dok se formula sazveda ne srauna,
dok se ne zabelei tek roena pesma,
kako je mogue da i tebe tama skrije!
Zar je i tebe
koji si krao oganj vasiona,
koji si osvetljavao po bespuu lae,
punio bleskom koncertne dvorane,
gnjurao ruke u matice ozona,
morala sudbina drugih ljudi da snae!
Ti koji si u svakome kraj nas plamu,
svakoj arulji, munje obasjanju, zar
nisi mogao pomrini utei? Zar i ti
koji si oko nas razgorio tamu morade u
nju lei?
Zato te ne sahranismo u sante polarne
gde su i noi svetle i bele,
pa bi kad ti zrak meseine i sunaca
biljurni koveg darne,
munje se oko tebe razletele!
Pa bi mrtav leao u sjaju,
povezan s nama u svakome asku,
i pratei svetlosne oluje
i mrtav prisustvovao sunevu rodaju
i meseevom za gore zalasku!
126
MILICA NOVKOVI
odlomak iz drame Na Nikola Tesla
Slika dvanaesta
Mesec obasjava svet. Nikola Tesla se sprema za
odlazak. Dolazi Gospodin Mrana Jedna Sila
GOSPODIN: Gospodine Tesla, vidim da odlazite
sami i sasvim zaboravljeni od sveta? Mogu li da vas
ispratim?
NIKOLA: To je vrlo ljubazno od vas!
GOSPODIN: Dozvolite da vam se pribliim! Hteo
bih da porazgovaram s vama.
NIKOLA: Recite!
GOSPODIN: Ceo ivot posvetili ste nauci. Radili
ste danonono da biste omoguili bolji ivot
oveanstvu. Ja sam vas vie puta upozoravao da to
ne inite, jer e oni kad-tad to zloupotrebiti, i pro-
tiv sebe, i protiv prirode, ali me vi niste posluali.
Poslednje godine ivota provoeli ste u prilinom
siromatvu, bez novca, slave, prijatelja.
(Iz dubine sveta javi se glas oveanstva.)
OVEANSTVO: Ne sluaj ga, Nikola! To nije isti-
na!
NIKOLA: Nastavite!
GOSPODIN: Skupo ste platili svoju neposlunost!
Da li i posle svega to ste preiveli mislite da ja ne
postojim?
NIKOLA: Moda vi i postojite, Gospodine?! Ali
kakva vajda od vas kad nita niste razumeli, te ja ne
mogu da podelim s vama ogromnu radost koja je
ispunila moj ivot?
GOSPODIN: To je la!
NIKOLA: Ja nikad nisam lagao, Gospodine! Jo
kao deak shvatio sam veliku mo istine i ljubavi.
127
GOSPODIN: Da li je istina da ste uspostavili vezu
sa drugim svetovima u kosmosu?
NIKOLA: Istina je.
GOSPODIN: I da ste otkrili zrake smrti kojima
moete da ostavite vidljiv trag na mesecu?
NIKOLA: Mogu
GOSPODIN: Koliko vidljiv.
NIKOLA: Moete ga videti sa zemlje golim okom.
GOSPODIN: Gospodine Tesla, priznajem da sam
vas muio i da sam vam mnogo zla naneo, ali zab-
oravimo sve to je bilo! Ako mi otkrijete tu tajnu,
produiu vam ivot.
NIKOLA: ao mi je, ali moje vreme je isteklo!
GOSPODIN: oveanstvu ste ostavili tolika dobra!
Dajte i men. ~v.a.o za uspomenu! Neku sitnicu.
NIKOLA: Ja se nisam bavio sitnicama, Gospodine!
GOSPODIN: Bar jedan zrai.
NIKOLA: Da imate bolju narav, uinio bih vam to
rado. Ovako! Za uspomenu i seanje potpisau vam
se na mesecu.
(Nikola ode, a u potpunoj tami jedna munja prede
rjreko neba. Kad se ponovo pojavi messc stie
Coveanstvo s buketom cvea.)
OVEANSTVO: Nikoia, gde si?
(Iz dubine kosmosn uo se njegov glas)
NIKOLA: Tu sam
1

(Upali se mala sijalica. Gospodin Mrana Jedna
Sila pokuava da je ugasi, ali ne uspvva u tome.)
OVEANSTVO: Nikola, zato si nas ostavio? Na<
nikad vie niko nee voleti kao ti!
NIKOLA: To nije istina! Mnogi e vas jo voleti!
OVEANSTVO: Oprosti za sve runo to smo
uinili, ak i ako smo ponekad bi l i nezahvalni.
128
Potrudiemo se da budemo bolji, i uvek emo
pamtiti tvoje reci.
NIKOLA: Koje moje reci?
(Svetio se pali i gasi. oveanstvo otvara Knjigu i
ita.)
OVEANSTVO: Veliki je onaj ovek koji svojim
umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale
ljude, koji kao pela prikuplja med, sabira znanje i
otkriva nove istine, ali sve to krunie ljubavlju
prema oveanstvu, da mu pomogne da to pre
izae iz nevolja koje ga pritiskaju - straha, gladi,
neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji poniavaju
oveka, ve oni koji ga uzdiu, koji obogauju nje-
govo duhovno nasledstvo i time pomau njegovoj
srei!
NIKOLA: To su lepe reci i treba ih slediti, ali ne
preterujte!
OVEANSTVO: Nema tih reci kojima bismo
mogli da ti zahvalimo za sve to si uinio za nas.
(Svi se zahvaljuju.) Hvala ti!
NIKOLA: Laku no i lepo spavajte!
OVEANSTVO: Laku no, dragi na Nikola!
NIKOLA: ta vi ekate, Gospodine?
GOSPODIN: Ja ekam da ispunite obeanje koje
ste mi dali.
NIKOLA: To, svakako! Obeanja se moraju ispuniti?
(Sijalica se ugasi, a na mesecu se polako ispisuje
ime Nikole Tesle.)
GOSPODIN: Zaboravio je da i meni kae laku no.
A da nije bilo mene, Gospodina Mrane Jedne Sile,
da ga muim i proganjam, on moda i ne bi uradio
sve to je uradio. Ljudi su nezahvalni. Svejedno, bio
je to Nikola Tesla, ovek za sva vremena! Mnogo e
129
mi nedostajati!
(Gospodin Mrana Jedna Sila gorko zaplaka. S
meseca se javi stari maak.)
MAAK: Mjauuu!
GOSPODIN: ic!
(U Smiljanu odjeknue crkvena zvona.)
POGLED U NAE DOBA
Kako je Tesla zamiljao nae vreme, 2.010,
2.035. godinu. lanak objavljen u asopisu Li- '
berry", februara 1937.
ini mi se da sam oduvek bio ispred
svog vremena", pria Tesla. Nikola Tesla danas ima
sedamdeset i osam godina i za njega kau da je
otac radija, televizije, prenosa energije,
indukcionog motora i otkria kosmikih zraka. Ne-
davno je obelodanio postojanje do sada nepoznatog
izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neogra-
nienim koliinama, a sada radi na razvoju ureaja
za koji veruje da e budue ratove uiniti beskori-
snim.
Tesla i Edison su esto predstavljani kao suparnici.
Oni jesu bili suparnici, do odreene granice, u borbi za
premo naizmenine i jednosmerne struje iz koje je Te-
sla izaao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elek-
trana na Nijagarinim vodopadima i mnogim drugim
mestima, zasnovane su na njegovom sistemu. U sva-
kom pogledu njih dvojica su bili razliiti. Edison je bio
genije za praktine i odmah primenljive pronalaske. Te-
sla, iji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vre-
mena, izazivao je oprena miljenja pa su njegovi pro-
nalasci esto godinama ekali na priznanje i primenu.
130
Meutim, veliki fiziari, kao to su Kelvin (Kelvin)
i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima
kao o udima. Tesla je", govorio je profesor Keneli
(A. E. Kennellv), sa uiverziteta u Harvardu, prilikom
dodele Edisonove medalje Tesli, postavio osnove za
nova dostignua irom sveta...Ono to je on prikazao
predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih
vremena." Kada bi", primeuje Behrend (B. A. Be-
hrend), uveni pisac i inenjer, trebalo da se odrek-
nemo rezultata rada gospodina Tesle, tokovi indu-
strije bi prestali da se okreu, stali bi elektrini auto-
mobili i vozovi, nai gradovi bi se nali u mraku, mli-
novi bi utihnuli i zamrli."
Tesline vizije:
Predvianje je nezahvalno. Nijedan ovek ne mo-
e da vidi suvie daleko u budunost. Napredak i pro-
nalasci se razvijaju u drugaijim pravcima od onih
koje smo predviali. Takvo je bilo moje iskustvo,

mada sebi laskam da su dogaaji potvrdili mnoge
razvojne pravce koje sam predviao u prvoj treini
dvadesetog veka.
Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Tre-
balo je da ekam devetnaest godina da proradi elek-
trana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prolo
je petnaest godina pre nego stoje moj patent za be-
ini prenos signala, objavljen jo 1893, naao uni-
verzalnu primenu. Najavio sam kosmike zrake i mo-
ju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznaaj-
nijih otkria - rezonantnost Zemlje - kao osnovu be-
inog prenosa energije, a koje sam objavio 1899.
mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine po-
to sam obavio prenos elektrine energije oko itave
planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i
drugi, tvrdili su da je nemogue beinim putem
preneti preko Atlantika ak ni obian signal. S obzi-
rom da sam nagovestio toliko mnogo znaajnih ot-
kria, mislim da neu mnogo pogreiti ako pokuam
da predvidim kako e izgledati ivot u dvadeset i pr-
vom veku.
ivot jeste i uvek e biti jednaina ije je reenje ne-
uhvatljivo, ali ona ipak sadri odreene poznate in-
jenice. Sa sigurnou moemo da kaemo da je ivot
kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu pri-
rodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera
i sila koja ga potiskuje i pomae da savlada otpor. o-
vek, uopteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se
i opti zakoni u carstvu mehanike koji vae za kre-
tanje, mogu primeniti i na oveanstvo.
Postoje tri naina kako se moe poveati energija
koja odreuje ljudski progres: prvo, moemo poveati
masu. To bi, u sluaju oveanstva, znailo pobolj-
132

anje uslova ivota, zdravlja, razvoja vrste i slino.
Drugo, moemo da smanjimo sile otpora koje uspo-
ravaju napredak, kao to su neznanje, glupost, i reli-
giozni fanatizam. Tree, moemo da umnoimo ener-
giju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma,
133
kao to je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.
Prvim metodom ostvarujemo vie hrane i opte bla-
gostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Treim se
poveava naa sposobnost da radimo i stvaramo. Na-
predak, bilo kakav, je nemogu ukoliko nai napori
nisu usmereni ka poveanju blagostanja, ka miru i ka
stvaralatvu. Po tome je mehanicistiko shvatanje i-
vota jedinstveno sa uenjima Bude i Isusa.
Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslan-
jam se na religiju, prvo, jer svaki ovek mora da ima
neki ideal - religiozni, umetniki, nauni ili huma-
nitarni - da bi njegov ivot imao nekog smisla. Dru-
go, jer sve velike religije sadre mudre preporuke
za dobar ivot, a koje vae danas kao i u doba kada
su nastale.
Ne postoji sukob izmeu ideala nauke i ideala re-
ligije, ali je nauka suprotstavljena teolokim dogma-
ma jer se nauka zasniva na injenicama. Za mene.
univerzum je jednostavno velika maina koja nikada
nije postala i nikada nee nestati. Ljudsko bie nije
izuzetak u prirodnom poretku stvari. ovek je, kao
i univerzum, maina. Nita ne dopire do naeg uma
niti utie na nae delovanje, posredno ili neposred-
no, a da nije odgovor na poruke koje ulima prima-
mo iz spoljanje sredine. Zbog slinosti nae kon-
strukcije i nae okoline, svi slino odgovaramo na
sline uticaje, a kao rezultat naih reakcija, dolazi-
mo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali
su se beskonano sloeni mehanizmi, meutim,
ono to mi zovemo dua" ili duh", nije nita vie od
zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu,
takode nestaju i dua" ili duh".
Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego to su bi-
134

hejvioristi, predvoeni
Pavlovom u Rusiji i Votso-
nom (Watson) u
Sjedinjenim dravama,
objavili koncept svoje no-
ve psihologije. Ovo,
oigledno mehanici-
stiko shvatanje nije u
suprotnosti sa etikim
shvatanjima ivota. Opte
prihvatanje ovih postavki
ne bi razorilo religiozne
ideale. Danas su budizam
i hrianstvo najvee religije, i po broju vernika i po
znaaju. Verujem da e njihova sutinska shvatanja
izgraditi novu religiju ljudske rase u dvadeset
prvom veku.
Godine 2.100. razvoj ivota e biti pod potpunom
kontrolom nauke. U prolosti, zakonom borbe za op-
stanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine.
ovekovo novo oseanje saaljenja suprotstavlja se
neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nasta-
vie se ouvanje ivota i razvoj i neprilagoenih pri-
padnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao naem
oseanju civilizovanog ponaanja je sterilizacija i po-
tiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagoenih je-
dinki. Nekoliko evropskih i neke lanice unije Sjedin-
jenih drava odluuju se da sterilizuju kriminalce i
135









Akteri rata struja", Edison, Vestinghaus i Tesla (odozgo na dole).
Naslovna strana knjige Carstvo svetla"
mentalno poremeene osobe. To nije dovoljno. Nau-
nici stalno vre pritisak da se osnivanje brane za-
jednice uini to teim. Svakome ko nije pouzdan ro-
ditelj nee biti doputeno da stvara potomstvo. Za je-
136
dan vek od danas, normalnoj osobi bie jednako ne-
prihvatljivo da opti sa neprilagoenim pripadnicima
drutva koliko i sa obinim kriminalcima.
Higijena i fizika kultura bie priznati delovi obra-
zovnog sistema i dravnog aparata. Ministar za higi-
jenu i fiziku kulturu, 2.035. godine, u vladi tadanjeg
predsednika SAD bie znaajniji od ministra odbra-
ne. Zagaenost naih obala, kao to je danas oko Nju-
jorka, za nau decu i unuke bie nezamislivi kao to
je nama nezamisliv ivot bez vodovoda i kanalizaci-
je. Snabdevanje vodom e se strogo nadzirati, a samo
lud ovek koristie vodu koja nije sterilizovana.
Vie ljudi umire ili oboljeva od zagaene vode ne-
go od kafe, aja, duvana i drugih stimulanata. Ja li-
no sam se odrekao svih stimulanata. Takoe, prak-
tino ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina
kafa, aj i duvan nee biti toliko primamljivi. Alko-
hol e se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant
ve provereni eliksir ivota. Stimulanti nee nestaja-
ti pod prisilom. Jednostavno vie nee biti u modi da
se organizam truje tetnim sastojcima. Prirodna hra-
na, kao to su mleko, med, itarice bie osnova epi-
kurejskih veera i u vrhunskim restoranima dvade-
set prvog veka.
Bie dovoljno ita i proizvoda od ita da se ishrani
itav svet, ukljuujui i milione gladnih u Kini i Indi-
ji. Naa planeta je prebogata, a tamo gde neto ne-
dostane, azot dobijen iz vazduha e obnoviti tkivo
Zemlje. Ja sam 1.900. razvio proces za ovu namenu.
Kasnije, posle etrnaest godina, pred ratnim potre-
bama, usvrili su ga nemaki hemiari.
Znatno pre kraja sledeeg veka, sistematsko poum-
ljavanje i nauno upravljanje prirodnim resursima.
137
uini e kraj suama, umskim poarima i poplava-
ma. Univerzalna primena vodene energije i njen pre-
nos na velike razdaljine, omoguie da svako doma-
instvo doe do jeftine energije pa e prestati potre-
ba za sagorevanjem tenosti. Smanjenjem napora za
goli opstanak, oveanstvo e vie biti usmereno ka
razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.
Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum
svojih prihoda troe na ratove, a minimum na obra-
zovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos e se iz-
meniti. Postae slavniji oni koji dobijaju bitke protiv
neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Ot-
krie nove naune istine privlaie veu panju od
diplomatskih dogaaja. ak su i novine naih dana
poele da prihvataju nauna otkria ili novo filozof-
sko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dva-
deset prvog veka e jo pisati o kriminalnim i politi-
kim kontroverzama, ali e glavni naslovi na naslov-
nim stranama biti objave novih naunih hipoteza.
Napredak e biti nemogu ukoliko ljudi nastave sa
divljakom praksom meusobnog ubijanja. Od svog
oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam du-
boku mrnju prema ratu. Kao i drugi pronalazai, ne-
ko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti
ukoliko se uine jo razornijim. Ali, shvatio sam da
je to pogreno. Potcenio sam ovekov borilaki in-
stink, za koji e trebati vie od jednog veka da bi sa-
svim izbledeo. Rat se ne moe ukinuti tako to emo
ga staviti van zakona. Neemo ga spreiti ako razo-
ruamo najmonije. Ratovi e se spreiti, ne tako to
emo oslabiti jake, ve tako to e svaki narod, slab
ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.
Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu mo-
138
e da slui i agresivnim namerama. Time se obezvre-
uju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, me-
utim, uspeo da doem do ideje kako da usavrim
sredstva koja bi posluila uglavnom za odbranu. Ako
bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose meu
narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala,
uinila sposobnom da prui otpor neprijateljskim voj-
skama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj
pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji
bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uniti sve,
od neprijateljske vojske do ratnih maina, u krugu od
oko 400 kilometa-
ra. On bi, da tako
kaem, predstav-
ljao snaan zid i
nepremostivu pre-
preku pred bilo
kakvim oblikom
agresije.
Ako nijednu zemlju ne moete uspeno da na-
padnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju.
Moje otkrie razoruava zlokobnu snagu aviona ili
podmornica, ali ostaje nadmo bojnih brodova, jer
se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih ure-
aja. Moda e i dalje biti ratova na moru, ali nije-
dan ratni brod nee moi da prodre kroz kopnenu li-
niju odbrane, jer e ureaji na obali biti nadmoniji
od bilo kog naoruanja bojnih brodova.
elim da izriito podvuem da se ovaj moj prona-
lazak ne oslanja na tzv. zrake smrti". Zraci nisu
primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj
139
koliini i jer na veim razdaljinama gube neophod-
nu snagu. Sva energija Njujorka (priblino dva mi-
liona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projek-
tovana na razdaljinu od etrdeset kilometara, ne bi
mogla da ubije oveka, jer bi se, prema poznatim
zakonima fizike, toliko rasprila da ne bi imala ni-
kakvog efekta.
Moj aparat projektuje estice koje mogu biti rela-
tivno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omogua-
va da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prene-
se trilione puta vie energije nego to je mogue sa
zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mo-
gu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih,
pritom, nita ne moe zaustaviti. Ova izuzetna osbi-
na zraka omoguie, izmeu ostalih stvari, nezami-
slive rezultate u televiziji, jer gotovo da nee biti
ogranienja za intenzitet osvetljavanja, veliinu sli-
ke, ili razdaljine na kojoj je mogua projekcija slike.
Ne kaem da nee biti jo razarajuih ratova pre
nego to svet prihvati moj izum. Ja verovatno neu
doiveti njegovu primenu. Ali, uveren sam da e za
jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili
nekim slinim sredstvom postanu imune od napada.
Bezbrojne poslove koji se danas jo uvek obavlja-
ju ljudskom rukom zamenie ruke" automata. Ba
u ovom trenutku, naunici u laboratorijama ame-
rikih univerziteta nastoje da stvore neto to se opi-
suje kao maina koja misli". Takav razvoj sam ra-
nije predviao.
Ja sam, u stvari, konstruisao robote". Danas su ro-
boti nesporna injenica, ali same principe jo treba
otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti e zauzeti
mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama.
140
Uopte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi do-
godilo i za manje od jednog veka. A ako panja o-
veanstva ne bude previe zaokupljena spoljanjim
ratovima i unutranjim revolucijama, nema razloga
da milenijum elektronike ne zapone ve za nekoli-
ko decenija."
TAKO JE GOVORIO...
Deli venosti
Kada se jedna ideja pojavi, ona je po
pravilu sirova i nesavrena. Roenje,
rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa
mojim pronalaskom (Tesla misli na otkrie
rotacionog magnetnog polja) je bilo drugaije. Ja
sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim,
teorija, ma koliko verovatna, mora obino da bude
potvrena eksperimentom. Za onu koju sam ja form-
ulisao, to, meutim, nije vailo.
Prerana otkria
Praktini uspeh neke ideje, nezavisno od njene
prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika.
Ako se pojavljuje ba u pravo vreme, brzo je prihva-
ena; ako ne, onda e proi kao pupoljak upravo iz-
nikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi na-
kon toga bio povreen i usporen u rastu mrazom
koji dolazi.
Put do istine
Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan
izvanredno taan prijemni instrument. Sve njegove re-
akcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravil-
no tumaenje tih uticaja dovodi, neizbeno, do istine.
141
Ideje
Nije mi ao to drugi kradu moje ideje, nego mi je
ao to nemaju svoje.
Svet je nedovren
... Nijedna stvar na svetu nije potpuna i ni jedna
ideja nije potpuno ostvarljiva.
Izum je kruna uma
Napredak i razvitak oveka bitno ovise o invenciji.
Najvaniji produkt stvaralakog uma je izum. Njegov
je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i
iskoritavanje njezinih sila za potrebe ovjeanstva.
Zmaj Jovan Jovanovi
Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske, da goto-
vo izgleda nemogue prevesti ih na kakav tu jezik.
One se odlikuju otrom satirom, koja je slobodna od
volterovske zajedljivosti, dobrosrdanou i nepre-
kidnim humorom, kao i dubinom i jainom izraza.
KosmiM zraci
Jo pre nego to je razvijena teorija elektrona ja
sam utvrdio da se radioaktivni zraci sastoje od de-
lia prvobitne materije koja se ne moe dalje ras-
tvarati, i prvo je pitanje na koje trebalo dati od-
govora bilo je, da li je sunce napunjeno sa dovol-
jno visokim naponom da bi moglo izbacivati ova-
kve delie i da proizvede zapaena dejstva. Ovo
je iziskivalo dalja istraivanja koja su dovela do
injenice da je napon na suncu 216 biliona volti
i da sva tako velika topla nebeska tela eniituju ko-
smike zrake.
142
Zdrav ivot
... etajte se mnogo, jedite najbolju 'ranu i to po-
lagano. Dobro bi bilo da itate to je lako i aljivo.
Planeta je lopta
... Ova planeta, pored sve svoje ogromne veliine,
ne pretstavlja za elektrinu struju nita vie doli me-
talnu loptu...
Veliki mozak
Jednoga dana ela zemljina kugla pretvorie se u
jedan ogroman mozak. Cuemo i videemo jedan
drugoga kao da smo lice u lice iako nas budu hiljade
milja razdvajale. (1934)
Mali" provodnik
Koliko god daje to izgledalo nemogue, ova se pla-
neta uprkos svojim ogromnim dimenzijama, ponaa
kao provodnik ograniene veliine.
Svetio iz oblaka
Proricanje dovoljne koliine elektriciteta u podesnom
obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, uinilo bi da va-
zduh svetli. ela bi Zemlja bila pretvorena u dinov-
sku sijalicu, a nebo bi nou bilo potpuno osvetljeno.
Carstvo energije
Razvoj i bogatstvo, uspeh naroda, napredak ele
ljudske vrste, odreeni su raspoloivom energijom.
ovek uvek ostaje
Jedinka je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali
ovek ostaje. Tu je ogromna razlika izmeu jedinke i
143
celine. Tu se isto tako moe nai delimino objanjenje
za mnoge od onih izvanrednih pojava naslea, koje
su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uti-
caja.
Brak bez rauna
A nauka? Ja sam se oenio naukom.
Matematika
Da se nauka moe ostvariti upranjavanjem same
matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek
smatrao da su injenice koje se mogu demonstri-
rati simbolikim procesima malobrojnije i od manje
vanosti u odnosu na velike istine dosegnute is-
kustvom.
Najvee zlo sveta
Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji
najvie usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije
bez razloga rekao Buda, ovek mudrosti: Neznan-
je je najvee zlo sveta". Trenje koje rezultira iz ne-
znanja i koje se znatno poveava zbog brojnih jezi-
ka i nacionalnosti, moe da se smanji samo irenjem
znanja i unifikacijom heterogenih elemenata ove-
anstva.
Videti je znati
Mnogo vei broj ljudi nije svestan ta se dogaa oko
njih i u njima i milioni postaju rtve bolesti i umiru
pre vremena upravo zbog toga.
Nepotpuno zapaanje je samo oblik neznanja i od-
govorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede lu-
dih ideja.
144
Neprijatelji
Nemojte se svetiti neprijateljima zlom, niti se pro-
tiv njih borite neasnim sredstvima. Starajte se da ih
asnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926)
Mozak
Nije istina, kako Dekart misli, daje mozak akumu-
lator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohran-
jenog znanja. Znanje je slino odjeku koji trai po-
budu da bi nastao.
Mojsije - elektriar!
Mojsije je nesumnjivo praktian i vest elektriar, da-
leko ispred svoga vremena. Biblija tano i detaljno
opisuje mainu kojom se elektricitet stvara pomou
trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju na-
pravljenu kao kondenzator. Mogue je pretpostaviti
daje sinove Aronove ubilo pranjenje visokog napo-
na i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane
elektricitetom.
S boijom pomoi
... Jo od mladosti, pre spavanja, kleei na golim
kolenima, molio (sam se) Bogu.
... tako sam se molio sve do svoje pedesete godi-
ne. Od toga se doba molim drugaije, no to je sve-
jedno, sutina je ista, i ja se molim Bogu svakoga
dana.
Treptaji vaseljene
Nema mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vasel-
jeni sve se kree, sve treperi, sve ivi.
145
Da li je priroda maka
Osetio sam potrebu da pomilujem Maka po lei-
ma. Ono to sam video bilo je udo od kojeg sam za-
nemeo... Makova leda bila su pokrivena svetlou,
a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri do-
voljno glasnih da bi se uli po celoj kui.
Da li je priroda divovska maka? Ako je tako ko nju
miluje po leima? To moe biti samo Bog, zakljuio
sam.
Razumne maine
... napraviti mainu koja bi radila kao daje deo ljud-
skog bia ne samo mehanika ema, koja se sastoji
od ruki, rafova, tokova, kvaila i nieg vie, ve
mainu koja otelotvoruje jedan vii princip, koji e
joj omoguiti da izvodi svoje dunosti kao da pose-
duje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuivanje, du-
u! Ovaj zakljuak je rezultat mojih razmiljanja i po-
smatranja tokom itavog mog ivota.
Video sam itavu planetu
U detinjstvu... I danju i nou sam putovao u mati
.*' video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme
sam se trudio da te zamiljene stvari vidim jasno i
razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam iveo
u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam
pravio i zamiljena poznanstva, koja su mi bila vrlo
draga i izgledala kao potpuno istinita.
Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine,
kada sam poeo ozbiljno da razmiljam o prona-
lascima.
Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako
mogu da predstavljam stvari vizuelno. Nisu mi bili
146
potrebni modeli, crtei ili ogledi. Sve sam ih mogao
videti u svome duhu...
Matovito
Pustite matu da radi za vas.
Mesec
Mesec rotira, ali ne oko sopstvene ose, ve oko ose
koja prolazi kroz centar tee sistema Zemlja-Mesec,
na daljini 4.600 kilometara od centra Zemlje.
Moj nain rada
Ima ljudi koji onog trenutka kad hoe da konstru-
iu neto ili da urade neki posao, zalete se bez dovol-
jne pripreme i odmah uu u pojedinosti, umesto da
se dre sredine ideje. Oni mogu postii rezultat, ali
rtvuju kvalitet.
Evo, ukratko, moje metode. Kad zaelim da prona-
em neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom
mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upu-
stim u matanje i razmiljam o problemu bez namer-
nog udubljivanja. To je vreme inkubacije.
Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pa-
ljivo traim reenja koja mi izgledaju moguna. Raz-
miljam, i postepeno usredsreujem svoje misli na
ue polje ispitivanja. A kada namerno razmiljam o
problemu u njegovim specifinim oblicima, onda po-
injem-oseati da u moda nai reenje. I udna je
stvar da, im ponem tako da oseam, ja odmah
znam da sam zaista resio iroblem, i da u postii ono
za im teim..
Pre nego to ita stavim na hartiju, ela je misao
ve razraena mentalno. U duhu ja menjam kon-
147






















Tesla je po izboru magazina Life svrstan meu sto najznaajnijih
stvaralaca u isoriji oveanstva
148
strukciju, vrim ispravke na bolje, pa ak i radim sa
tim izumom. Iako nikada ne pravim crte, ipak mo-
gu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a
kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan
drugom tako tano kao da sam izradio stvarne crte-
e. Menije svejedno da li radim sa mainom samo
u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.
Projekti u mislima
Ne urim se da zaponem s praktinim poslom. Kad
mi se javi ideja, odmah je u svojoj mati poinjem
graditi. Mijenjam konstrukciju, usavravam je i ve
je u mislima pokreem. Sasvim mije nevano pokre-
em li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u la-
boratoriju. ak primjeujem kad neto nije u redu.
Nema nikakve razlike, tavie, rezultati su isti. Tako
mogu brzo razviti i usavriti zamisao, a da nita ne
dodirnem.
Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve
usavriti i kad ne otkrijem nikakvu greku, uoblia-
vam taj konani proizvod uma. Moj pronalazak radi
upravo kako sam i zamislio, a provere teku tano ka-
ko sam planirao.
149
VANIJI DATUMI IZ IVOTA I RADA
1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u
Smiljanu (Lika, Jugoslavija) 1862-
1866. Pohaa osnovnu kolu u
Smiljanu i Gospiu 1866-1870. Pohaa
niu gimnaziju u Gospiu 1870-1873. Pohaa viu
gimnaziju u Karlovcu 1875-1878. Studira na Vioj
tehnikoj koli u Gracu
1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom teh
nikom preduzeu u Mariboru
1880. Nastavlja studije u Pragu
1881-1882. Radi u Budimpeti u Telefonskom drutvu
1882. Otkriva u Budimpeti obrtno magnetno polje i po-
lifazne struje 1882. Dolazi u Pariz, gde se
zapoljava u Edisonovoj
evropskoj organizaciji, koja ga alje u Strazburg
gde radi oko dve godine 1884. Odlazi u
Ameriku, i u Njujorku prve godine radi
kod Edisona. Usavrava lune lampe i dinamo
maine 1887. Patentira asinhrone motore i
prenos elektrine
energije, kao i generatore i transformatore viefa-
znih struja
1890. Radi na generatorima visokih uestanosti, otkriva
struje visokih uestanosti i njihovo fizioloko i
svetlosno dejstvo
1891. Patentira transformator za visoke uestanosti
1892. Boravi u domovini, Gospiu, Zagrebu i Beogradu
1894. Eksperimentie sa radio-prenosom
1895. Poeo je rad prvi agregat na hidrocentrali na Nija-
gari po Teslinom sistemu
1896. Zavrena elektrana na Nijagari i proradio prvi da
lekovod do Bafala
150

1897. Prijavljuje patent beinog upravljanja na daljinu
1899-1900. alje radio-signale na daljinu u Kolorado
Springsu
1900-1905. Gradi veliku radio-stanicu sa visokim anten-
skim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka
1909-1922. Pronalazi turbinu i razne druge izume u
oblasti mainstva u Njujorku
1943. (7. januara) Umire Nikola Tesla
NAJVANIJI DAN U IVOTU
Istorijski trenutak elektrotehnike
Duboko u pozadini moga mozga na-

lazilo se reenje koje, meutim, jo ni-
:
sam bio u stanju potpuno da izrazim.
Jedno poslepodne, to mi je sada ivo u
uspomeni, etao sam sa prijateljem u gradskom
parku pa sam mu deklamovao razne stihove. U to
vreme znao sam napamet itave knjige. Jedna od
njih bila je Geteov Faust". Sunce je zalazilo i ja se
setih slavnog mesta:
Sunce uzmie i dan umire,
A ono dalje novi ivot stvara
Ah to nemam krila pa da se raire,
Da za tobom letim iznad zemnog ara!
Lep je to sanak dok Sunce odmie
Al telesno krilo lako ne nie
Uz laka, ila duhovna krila.
Kad sam te reci u inspiraciji izgovorio, pojavila mi
se ideja kao blesak munje, i dugo traena istina bi-
la je u momentu otkrivena. Jednim tapom crtao
sam u pesku planove koje sam est godina kasnije
pokazao u svom predavanju pred Amerikim insti-
tutom elektroinenjera, i moj prijatelj razumeo ih je
151
potpuno. Slike koje sam video bile su naroito
otre, jasne i imale su vrstinu kamena ili metala u
tolikoj meri da sam mu rekao: Pogledajte ovde moj
motor, gledajte kako e ga pustiti da se okree u su-
protnom pravcu". Svoje uzbuenje ne mogu poblie
opisati. Pigmalion nije mogao biti jae uzbuen kada
je primetio da njegova statua poinje da ivi. Hiljadu
tajni prirode koje bih sluajno otkrio dao bih za
ovu jednu koju sam od nje otrgao".
152