PRAVILNIK

O MONITORINGU RADIOAKTIVNOSTI
("Sl. glasnik RS", br. 97/2011)
lan 1
Ovim pravilnikom se ureuju nain i uslovi sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u ivotnoj
sredini i u ivotnoj sredini u okolini nuklearnog objekta.
lan 2
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledee znaenje:
1. radioaktivni efluenti su gasovi, pare, aerosoli, tenosti i dr. isputeni iz nuklearnog objekta pri
normalnom reimu rada ili u sluaju vanrednog dogaaja, a koji sadre radionuklide nastale u
njemu;
2. emisia je isputanje radioaktivni e!luenata iz nuklearnog objekta u odreenom periodu.
"oda#i o emisiji, koji se utvruju na mestu isputanja, sastoje se od podataka o aktivnostima
svi znaajni radionuklida sadrani u e!luentima u tom periodu;
!. sadr"a radionuklida u "ivotno sredini su pojedinane spe#i!ine aktivnosti $%& kg
'(
, %& m
')
, %&
l
'(
, %& m
'*
+ svi znaajni radionuklida u odreenim sredinama, na odreenim loka#ijama u
ivotnoj sredini, koje su prouzrokovane emisijom;
#. kriti$na gru%a stanovnika je reprezentativna grupa stanovnika na odreenoj loka#iji u okolini
nuklearnog objekta za koje je pro#enjeno da mogu biti izloeni jonizujuem zraenju usled rada
nuklearnog objekta, a odreuje se primenom matematikog modela;
&. autori'ovana grani$na do'a 'ra$ena je granina vrednost e!ektivne doze za pojedin#a ili za
kritinu grupu stanovnika, koju su privatili nadleni organi kao optimalnu za pojedini nuklearni
objekat, a koja je po pravilu nia od grani#e e!ektivne doze propisane za pojedin#e iz
stanovnitva;
(. okolina nuklearnog obekta je podruje koje poinje od !izike grani#e nuklearnog objekta i
prostire se do udaljenosti odreene izvetajem o nuklearnoj sigurnosti za svaki nuklearni
objekat;
7. merna metoda je opti opis logikog sleda opera#ija koje se koriste pri merenju;
). s%e*ifi$ne metode odreivanja sadraja radionuklida podrazumevaju merenja aktivnosti
propisno etaloniranim al!a, beta i gama brojaima, odnosno odgovarajue etaloniranim
spektrometrima, uzoraka koji su pretodno pripremljeni, radioemijskom ili drugom
standardnom metodom;
9. nes%e*ifi$ne metode merena su metode na osnovu koji se odreuje ukupna al!a, beta ili
gama aktivnost ispitivanog uzorka;
10. u'orak, 'birni u'orak je reprezentativni deo vazdua, vode, zemljita ili drugog materijala
koji se, radi analize, uzima na mernom mestu u odreenom vremenskom intervalu i na nain
odreen ovim pravilnikom. ,zor#i mogu biti trenutni i zbirni. -renutni uzorak je uzorak
jednokratno uzet od materijala koji se analizira. .birni uzorak je uzorak uzet u poznatom
vremenskom intervalu ili skup pojedinani uzoraka koji su uzeti u poznatom vremenskom
intervalu;
11. u'orkovane je pro#es uzimanja uzorka;
12. bioindikatori su biljni ili ivotinjski organizmi koji u posmatranoj ivotnoj sredini kon#entruju
odreene emijske elemente ili jedinjenja i reaguju na promene njiovi kon#entra#ija u ivotnoj
sredini.
Ostali izrazi koji se koriste u ovom "ravilniku imaju znaenja utvrena u lanu ). .akona o
zatiti od jonizujueg zraenja i o nuklearnoj sigurnosti.
lan 3
/istematsko ispitivanje radioaktivnosti u ivotnoj sredini $u daljem tekstu: monitoring
radioaktivnosti+ izvodi se tako da se uzmu u obzir svi mogui putevi izlaganja stanovnitva
jonizujuim zraenjima, koje nastaje zbog spoljanjeg ozraivanja, inala#ije i ingestije.
0onitoring radioaktivnosti obuvata merenja kon#entra#ije radionuklida koji znaajno doprinose
dozi, radi pro#ene nivoa i kontrole izlaganja stanovnitva jonizujuim zraenjima.
0erenja u okviru monitoringa radioaktivnosti vre se tako, da je omogueno praenje promena
radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine i spoljanjeg zraenja sa vremenom.
, okviru monitoringa radioaktivnosti sakupljaju se poda#i koji su potrebni za interpreta#iju
rezultata merenja radioaktivnosti i pro#enu doze, kao to su poda#i o koliini padavina i drugi
meteoroloki poda#i o protoku tekue vode, koliini distribuirane vode za pie i drugo.
1ezultati monitoringa radioaktivnosti moraju biti vrednovani i pripremljeni tako da se mogu
upotrebiti za pro#enu izloenosti stanovnitva jonizujuim zraenjima iz ivotne sredine, za
praenje promena izloenosti stanovnitva jonizujuim zraenjima iz ivotne sredine i za
donoenje odluka o potrebi preduzimanja mera zatite u sluaju poveanja radioaktivnosti u
ivotnoj sredini.
lan 4
Odreivanje sadraja radionuklida u uzor#ima iz ivotne sredine vri se metodom
gamaspektrometrije i spe#i!inim metodama.
/amo, za merenja prilikom interven#ije u sluaju ak#identa ili u sluaju kada je poznat
radioizotopski sastav koji se, pri tome, ne menja sa vremenom, dozvoljeno je korienje
nespe#i!ini metoda i metoda gamaspektrometrije niske rezolu#ije.
"ojedine vrste merenja, kao to je merenje nivoa spoljanjeg zraenja se vre automatskim
mernim sistemima.
lan 5
/akupljanje i priprema uzoraka obavlja se tako da se gubitak radionuklida prilikom sakupljanja i
pripreme uzorka svede na najmanju moguu meru.
"riprema i merenje pojedinani uzoraka obavlja se u to kraem roku nakon uzorkovanja, kako
bi se odredilo prisustvo kratkoivei radionuklida i omoguilo pravovremeno sprovoenje
odgovarajui mera u sluaju poveane radioaktivnosti.
2od pripreme zbirni uzoraka, priprema delova zbirnog uzorka vri se u to kraem roku nakon
uzorkovanja, a merenje zbirnog uzorka neposredno nakon pripreme poslednjeg dela uzorka.
, sluaju monitoringa u vanrednim situa#ijama, period uzorkovanja je krai od perioda
uzorkovanja u redovnim situa#ijama i prilagoen je razmerama ak#identa.
Oprema za merenja mora biti etalonirana. 0erenja se obavljaju tako da rezultati budu sledljivi
do meunarodno priznatog etalona. 1ezultati moraju biti iskazani sa mernom nesigurnou.
lan 6
3spitivanje nivoa spoljanjeg zraenja se vri ureajima za neprekidno merenje jaine
ambijentalnog ekvivalenta doze i termolumines#entnim dozimetrima, koji su postavljeni na visini
od ( m iznad nekultivisane travnate povrine. 1ezultati merenja jaine ambijentalnog
ekvivalenta doze u ivotnoj sredini se automatski alju u sistem pravovremene najave
ak#identa.
3zuzetno, ukoliko ureaj za neprekidno merenje jaine ambijentalnog ekvivalenta doze rezultate
merenja ne alje automatski u sistem pravovremene najave ak#identa, pravno li#e ovlaeno za
merenja za pravovremenu najavu ak#identa duno je da podatke o spoljanjem zraenju
dostavlja 4gen#iji za zatitu od jonizujui zraenja i nuklearnu sigurnost /rbije $u daljem
tekstu: 4gen#ija+ najkasnije do 5. u mese#u za pretodni mese#, a u sluaju vanrednog
dogaaja ili na zatev 4gen#ije, odma.
Nadzor nad sistemom pravovremene najave ak#identa ima 4gen#ija. 4gen#ija sakuplja i
obrauje podatke iz sistema za pravovremenu najavu ak#identa.
lan 7
/adraj radionuklida odreuje se u uzor#ima vazdua, padavina, povrinski voda, zemljita,
biljni kultura, ivotni namirni#a, vode za pie, stone rane.
,zor#i aerosola uzimaju se kontinuiranim prosisavanjem vazdua kroz !iltere poznate
e!ikasnosti. /adraj radionuklida u aerosolu odreuje se merenjem zbirni uzoraka metodom
gamaspektrometrije. 6rani#a detek#ije za gamaspektrometrijsko odreivanje sadraja
radionuklida
()7
8s u aerosolu ne sme biti iznad (9 :%&;m
)
. /adraj radionuklida u uzorku
aerosola izraava se u %&;m
)
vazdua.
,zor#i vrsti i teni padavina se sakupljaju neprekidno na visini od ( m iznad nekultivisane
travnate povrine uzorkivaem ija je povrina najmanje 9,< m
*
. /adraj radionuklida u
padavinama se odreuje u zbirnim uzor#ima. /adraj radionuklida u padavinama izraava se u
%&;m
*
.
4ktivnost radona,
***
1n, u vazduu se odreuje metodom al!a trag detek#ije, al!a spektrometrije,
apsorp#ije na aktivnom uglju i drugim standardnim metodama. 4ktivnost radona izraava se u
%&;m
)
vazdua.
4ktivnost kratkoivei potomaka radona odreuje se metodom al!a spektrometrije ili drugom
standardnom metodom.
.emljite se uzorkuje sa najmanje tri razliite dubine da bi se dobili poda#i o raspodeli
radionuklida po dubini zemljita. "rilikom pripreme uzoraka zemljita potrebno je odstraniti
korenje i kamenje. /adraj radionuklida emitera gama zraenja se odreuje metodom gama
spektrometrije. /adraj stron#ijuma,
=9
/r, se nakon radioemijskog izdvajanja stron#ijuma,
odreuje merenjem beta zraenja.
/adraj radionuklida u uzor#ima povrinski voda se meri u zbirnim uzor#ima. /adraj
radionuklida emitera gama zraenja meri se gamaspektrometrijskom metodom. /adraj
tri#ijuma,
)
> u uzor#ima povrinski voda odreuje se merenjem aktivnosti tenim s#intila#ionim
ili propor#ionalnim brojaem.
/adraj radionuklida u vodi za pie se meri ureajima ije su grani#e detek#ije za radionuklide
emitere gama zraenja trideset puta nie od propisani grani#a sadraja radionuklida u vodi za
pie. , vodi za pie odreuje se ukupna aktivnost emitera al!a zraenja, ukupna aktivnost
emitera beta zraenja i aktivnost tri#ijuma merenjem na tenom s#intila#ionom ili
propor#ionalnom brojau. 4ktivnost
=9
/r u uzor#ima vode za pie odreuje se merenjem
aktivnosti beta zraenja nakon radioemijskog izdvajanja.
lan 8
"rilikom ispitivanja prenosnog puta radionuklida lan#em israne mora se obezbediti takav izbor
uzoraka da se moe pro#eniti godinje unoenje radionuklida u organizam oveka iz kritine
grupe stanovnika, pri emu:
(. moraju biti uzete u obzir prerambene navike stanovnitva, a uzor#i za ispitivanje treba da
budu to blie kraju lan#a israne. , sluaju vanrednog dogaaja, nadzor se proiruje i na
poetak lan#a israne;
*. namirni#e koje se kontroliu treba da budu tipine za podruje na kome se pro#enjuje
godinje unoenje u organizam, odnosno da se na tom podruju agroindustrijski proizvode;
). netipine namirni#e se uzimaju za uzorak ako se njima utvruju prenosni putevi kod koji se
oekuje najvei uti#aj emisija $kritina grupa i kritian put+;
?. prilikom izbora namirni#a biljnog porekla prednost imaju namirni#e kod koji se konzumiraju
listovi velike povrine i ije sazrevanje due traje;
5. za kontrolu treba birati uvek iste namirni#e kako bi bilo mogue uporeivanje rezultata tokom
vie godina.
,zor#i mleka sakupljaju se u mlekarama ili neposredno od proizvoaa. ,zor#i ostali ivotni
namirni#a uzimaju se na zelenim pija#ama, u velikim prodavni#ama prerambeni proizvoda ili
direktno od proizvoaa. /adraj radionuklida u ivotnim namirni#ama se meri ureajima ije su
grani#e detek#ije za radionuklide emitere gama zraenja tri puta nie od grani#a sadraja
radionuklida u vodi za pie propisani "ravilnikom o grani#ama sadraja radionuklida u vodi za
pie, ivotnim namirni#ama, stonoj rani, lekovima, predmetima opte upotrebe, graevinskom
materijalu i drugoj robi koja se stavlja u promet, pri emu se zapremina od ( m
)
vode za pie
zamenjuje masom od (999 kg. /adraj
=9
/r odreuje se merenjem aktivnosti beta zraenja
nakon radioemijskog izdvajanja stron#ijuma.
2ompozitni uzor#i rane sastoje se od supe, glavnog jela, salate, poslasti#e i uzimaju se u
veim ugostiteljskim objektima, restoranima drutvene israne i obdanitima. /adraj
radionuklida u ivotnim namirni#ama se meri ureajima ije su grani#e kontamina#ije za
radionuklide emitere gama zraenja tri puta nie od grani#a sadraja radionuklida u vodi za pie
propisani "ravilnikom o grani#ama sadraja radionuklida u vodi za pie, ivotnim namirni#ama,
stonoj rani, lekovima, predmetima opte upotrebe, graevinskom materijalu i drugoj robi koja
se stavlja u promet, pri emu se zapremina od ( m
)
vode za pie zamenjuje masom od (999 kg.
/adraj
=9
/r odreuje se merenjem aktivnosti beta zraenja nakon radioemijskog izdvajanja
stron#ijuma.
,zor#i rane za ivotinje obuvataju sveu kabastu ranu, suvu kabastu ranu i krmne smee
za isranu razliiti vrsta i kategorija ivotinja. /adraj radionuklida u uzor#ima rane za
ivotinje odreuje se metodom gama spektrometrije i spe#i!inim odreivanjem sadraja
=9
/r.
/adraj radionuklida u bioindikatorima se meri ukoliko je sadraj radionuklida u ivotnoj sredini
suvie nizak da bi se merio u obinim uzor#ima. 0asa pripremljenog uzorka bioindikatora mora
biti najmanje *9 g, pri emu uslovi merenja sadraja radionuklida moraju biti takvi da su
zadovoljeni uslovi grani#e detek#ije za ivotne namirni#e.
lan 9
2roz monitoring radioaktivnosti ivotne sredine prati se radioaktivnost ivotne sredine koja je
posledi#a globalnog i lokalnog zagaenja nastalog upotrebom izvora jonizujui zraenja, te
prisustvo prirodne radioaktivnosti i poveane prirodne radioaktivnosti nastale u teniko'
tenolokim pro#esima.
, sluaju neoekivanog poveanja radioaktivnosti, monitoring radioaktivnosti ivotne sredine
osigurava podatke za pravovremeno sprovoenje mera zatite.
lan 10
0onitoring radioaktivnosti ivotne sredine obuvata merenje nivoa spoljanjeg zraenja nad
povrinom zemljita i sadraj radionuklida u vazduu, vrstim i tenim padavinama, zemljitu,
povrinskim vodama i sedimentu, vodi za pie, ivotnim namirni#ama, rani za ivotinje i
bioindikatorima kada je to opravdano.
@oka#ije na kojima se sakupljaju uzor#i za merenja u okviru monitoringa radioaktivnosti u
ivotnoj sredini treba da budu izabrane tako da se na osnovu rezultata moe izvriti pro#ena
ugroenosti ivotne sredine od jonizjui zraenja i izlaganje stanovnitva jonizujuim
zraenjima.
Arste uzoraka u kojima se ispituje radioaktivnost, loka#ije na kojima se sakupljaju uzor#i i
intervali u kojima se vri sakupljanje uzoraka de!inisani su "rogramom sistematskog ispitivanja
radioaktivnosti ivotne sredine koji se objavljuje u /lubenom glasniku 1epublike /rbije.
"rogram sistematskog ispitivanja radioaktivnosti ivotne sredine priprema se na osnovu -abele
(, u "rilogu ( ovog pravilnika. "rilikom pripreme godinjeg programa sistematskog ispitivanja
radioaktivnosti ivotne sredine uzimaju se u obzir promene u radioaktivnosti ivotne sredine
uoene na osnovu rezultata monitoringa radioaktivnosti pretodni godina, nova saznanja o
uti#aju radioaktivnosti na oveka i ivotnu sredinu i sredstva iz budeta odobrena za
sprovoenje programa.
lan 11
0erenja u okviru monitoringa radioaktivnosti ivotne sredine obavljaju pravna li#a ovlaena za
poslove monitoringa radioaktivnosti ili za pojedina merenja u okviru njega $u daljem tekstu:
ovlaena pravna li#a+.
Ovlaena pravna li#a duna su da vre ispitivanja u okviru monitoringa u skladu sa "rogramom
sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u ivotnoj sredini.
Ovlaena pravna li#a duna su da o izvrenim merenjima dostave izvetaj u skladu sa
pravilnikom koji regulie eviden#ije o izvrenim poslovima iz oblasti zatite od zraenja.
lan 12
3zvetaj o izvrenim merenjima u okviru monitoringa radioaktivnosti sadri:
(. tabelarni prikaz programa monitoringa radioaktivnosti u ivotnoj sredini;
*. koriene metode i podatke o sakupljanju uzoraka;
). koriene metode i podatke o pripremi uzoraka;
?. koriene metode merenja $vreme merenja uzorka, geometrija merenja uzorka i dr.+;
5. geogra!ske koordinate mesta uzorkovanja ili merenja u sluaju merenja nivoa spoljanjeg
zraenja;
<. rezultate merenja sa mernim nesigurnostima;
7. analizu rezultata merenja;
B. komentar rezultata merenja.
"rikaz rezultata merenja mora da sadri i vreme sakupljanja uzorka.
1ezultati merenja sadraja radionuklida u uzor#ima se izraavaju kao spe#i!ine aktivnosti
radionuklida.
,koliko ovlaeno pravno li#e ima opravdane razloge da predloi izmene u programu
monitoringa radioaktivnosti, duno je da to navede u godinjem izvetaju.
lan 13
2ontrola nivoa radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine u okolini nuklearnog objekta vri se
kontrolom emisije radioaktivni e!luenata iz nuklearnog objekta i sadraja radionuklida u ivotnoj
sredini u redovnim uslovima i u sluaju vanrednog dogaaja.
2ontrolu emisije radioaktivni e!luenata iz nuklearnog objekta moe da vri korisnik nuklearnog
objekta ili pravno li#e koje je nezavisno od korisnika nuklearnog objekta. /adraj radionuklida u
ivotnoj sredini u okolini nuklearnog objekta u redovnim uslovima i u sluaju vanrednog
dogaaja moe da vri samo pravno li#e koje je nezavisno od korisnika nuklearnog objekta.
lan 14
Nivo radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine u okolini nuklearnog objekta pro#enjuje se na
osnovu nivoa spoljanjeg zraenja i sadraja radionuklida u vazduu, padavinama, povrinskim
vodama i sedimentu, vodi za pie, rani, rani za ivotinje i bioindikatorima, kao i odreivanjem
drugi parametara koji utiu na sadraj i raspodelu radionuklida u okolini.
3spitivanje nivoa spoljanjeg zraenja i sadraja radionuklida u ivotnoj sredini u okolini
nuklearnog objekta vri se merenjem jaine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zraenja u
vazduu, ambijentalnog ekvivalenta doze gama zraenja u vazduu, merenjem ukupne al!a i
beta aktivnosti i merenjem aktivnosti radionuklida u uzor#ima iz ivotne sredine.
lan 15
2ontrola nivoa radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine u okolini nuklearnog objekta vri se
radi:
(. utvrivanja prenosni puteva i kritini grupa stanovnika;
*. pro#ene primljeni doza za kritine i druge grupe pojedina#a iz stanovnitva i kolektivni doza
koje primi stanovnitvo, kao i kontrole da li primljene doze prelaze autorizovane i granine doze
za dati nuklearni objekat;
). provere emisije;
?. provere i eventualnog poboljanja privaeni matematiki modela za pro#enu sadraja
radionuklida u ivotnoj sredini koji je posledi#a emisije iz datog nuklearnog objekta;
5. in!ormisanja stanovnitva.
lan 16
0erenje emisije vri se neprekidno i obuvata odreivanje pojedinani spe#i!ini aktivnosti
svi znaajni radionuklida koji se isputaju e!luentima na svim mestima isputanja, merenjem
jaine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zraenja u vazduu i ambijentalnog ekvivalenta
doze gama zraenja u vazduu na loka#ijama unutar ograde objekta, kao i kontrolu
meteoroloki i idroloki uslova.
0erenja u smislu stava (. ovog lana odnose se na redovne emisije, planirane vanredne emisije
i emisije u sluaju vanrednog dogaaja.
lan 17
"ravilnost odreivanja emisije proverava se periodinim interkompara#ionim merenjima isti
uzoraka, koja obuvataju i kratkoivee radionuklide. .a tene e!luente, pored
interkompara#ioni merenja, vre se i periodina merenja reprezentativnog tenog uzorka.
3spitivanja iz stava (. ovog lana vre najmanje dva ovlaena pravna li#a.
lan 18
.a pro#enu nivoa radioaktivne kontamina#ije i doza dobijeni matematikim modelom iz
emisioni vrednosti za gasove i aerosole isputene pri normalnom pogonu i u sluaju
vanrednog dogaaja koriste se meteoroloki parametri $smer vetra, brzina vetra, stabilnosni
razredi, padavine itd.+ u okolini nuklearnog objekta. "ropisane vrednosti meteoroloki
parametara u okolini nuklearnog objekta koriste se za de!inisanje meteoroloke situa#ije koja
mora postojati kao jedan od uslova za izvoenje planirane vanredne emisije.
lan 19
2ontinuirano sakupljanje meteoroloki podataka i njiovu obradu obezbeuje automatska
meteoroloka stani#a koja je u sastavu nuklearnog objekta.
lan 20
.a pro#enu nivoa radioaktivne kontamina#ije i doza dobijeni matematikim modelom iz
emisioni vrednosti za tene e!luente isputene u povrinske vode, kod normalnog pogona i u
sluaju vanrednog dogaaja, koriste se osnovni idroloki parametri koji se moraju kontinuirano
registrovati.
.a pro#enu uti#aja radioaktivni teni e!luenata na podzemne vode u okolini nuklearnog
objekta koriste se i poda#i o promenama reima podzemni voda u odnosu na rezultate iz
pretodni ispitivanja.
lan 21
2ontrolom sadraja pojedinani radionuklida u okolini nuklearnog objekta vri se:
(. odreivanje e!ektivni doza za pojedin#e iz stanovnitva nezavisno od izmereni emisioni
vrednosti i modela;
*. provera da li su pro#enjene e!ektivne doze kritine grupe stanovnika ispod propisani
autorizovani granini doza;
). kontrola promena spe#i!ini aktivnosti pojedini radionuklida u razliitim medijumima i
bioindikatorima koje mogu nastupiti u duim periodima kao posledi#a emisije ili drugi spoljni
uti#aja;
?. provera adekvatnosti kriterijuma za utvrivanje emisioni vrednosti za dati nuklearni objekat
uzimanjem u obzir i ostali izvora jonizujui zraenja $prirodni i vetaki+ i pro#enom
ukupnog izlaganja stanovnitva;
5. provera ispravnosti !unk#ionisanja sistema za preiavanje e!luenata, odnosno sigurnosni
mera i mera zatite.
lan 22
0erenjem nivoa radioaktivne kontamina#ije u toku vanrednog dogaaja vri se:
(. odreivanje teine vanrednog dogaaja, i to brzom kontrolom i uzimanjem odgovarajui
uzoraka u toku ili neposredno posle emisije;
*. obezbeivanje odgovarajui podataka za sana#iju i pro#enu uti#aja vanrednog dogaaja;
). prikupljanje podataka radi in!ormisanja javnosti.
lan 23
3spitivanje nivoa radioaktivne kontamina#ije pojedinanim radionuklidima obuvata i sve ostale
znaajnije radionuklide prirodnog i vetakog porekla u okolini nuklearnog objekta koji nisu
posledi#a emisije iz tog nuklearnog objekta, a doprinose ukupnom izlaganju stanovnitva
jonizujuim zraenjima.
lan 24
0erenja kojima se odreuje sadraj radionuklida u ivotnoj sredini u okolini nuklearnog objekta
vre se u laboratoriji koja se nalazi van radija#ionog uti#aja nuklearnog objekta, ostali izvora
jonizujui zraenja i postrojenja, odnosno izvora emisije unutar ograde nuklearnog objekta i
koja je nezavisna od korisnika nuklearnog objekta.
lan 25
3zbor pojedini radionuklida kontrolisani spe#i!inim merenjima mora odgovarati oekivanim ili
utvrenim poda#ima o emisiji i obuvatiti radionuklide koji daju najvei doprinos e!ektivnoj dozi
za pojedin#a iz stanovnitva. 4ko se neki od ti radionuklida podudaraju sa radionuklidima koji
su prisutni u okolini iz drugi izvora, potrebno je pro#eniti uti#aj nuklearnog objekta merenjima
na re!erentnim mestima na kojima se ne oekuje uti#aj emisije iz nuklearnog objekta.
lan 26
Odstupanja od prin#ipa odreivanja sastava radionuklida mogua su samo pod uslovom da je
dobro poznat izotopski sastav i da se on vremenom ne menja, ili da je za pro#enu doza
usvojeno maksimalno mogue izlaganje koje proizilazi iz poten#ijalno mogueg najnepovoljnijeg
izotopskog sastava uzorka.
lan 27
, sluaju vanrednog dogaaja, ukupne aktivnosti uzoraka mere se u skladu sa lanom *<. ovog
pravilnika, radi pro#ene radija#ione situa#ije, pod uslovom da sledi odgovarajua provera
izotopskog sastava.
lan 28
,zimanje uzoraka i merenje vre se u okolini nuklearnog objekta, na mestima na kojima se
najpre mogu otkriti uti#aji emisije. 3zbor mesta uzimanja uzoraka mora da bude reprezentativan,
da obuvata re!erentna mesta prema izvetaju o nuklearnoj sigurnosti, u smislu lana *5. ovog
pravilnika, i da za svaki pojedinani prenosni put pokae najnepovoljniji uti#aj emisije. Ceo
programa za sluaj emisija pri vanrednom dogaaju predvia kontrolu naselja u blioj okolini
nuklearnog objekta, uzimajui u obzir gustinu naseljenosti i stepen ugroenosti.
lan 29
2od kontinuiranog uzimanja uzoraka, uestalost uzimanja uzoraka, odnosno merenja zavisi od
vremena poluraspada radionuklida, vremena potrebnog za prenoenje radionuklida prenosnim
putem do oveka i trajanja nekontinuirani emisija. ,estalost mora da omogui pro#enu
srednji godinji doza pod privatljivim pretpostavkama o stalnoj brzini emisije u intervalu
uzimanja uzoraka.
lan 30
, sluaju vanrednog dogaaja, vanredni planirani i vei neplanirani emisija, uestalost
uzimanja uzoraka prilagoava se potrebama za pro#enu situa#ije, odnosno za pro#enu
poveanog nivoa radioaktivne kontamina#ije, srazmerno o#enjenom stepenu ugroenosti.
lan 31
.a pro#enu usklaenosti nivoa izlaganja jonizujuem zraenju sa autorizovanom grani#om
e!ektivne doze, osetljivost opreme i metoda mora da bude takva da omogui odreivanje doze
ija je vrednost manja od jedne treine autorizovane granine doze.
lan 32
2orisnik nuklearnog objekta utvruje godinji program ispitivanja nivoa radioaktivne
kontamina#ije, koji sadri:
(. elemente ivotne sredine $medijume+ koji se ispituju i prenosni put;
*. radionuklide koji se ispituju;
). metod merenja, obrade i uzimanja uzoraka;
?. oznaku loka#ija na kojima se uzimaju uzor#i ili izvode merenja;
5. podatke o naseljenosti;
<. uestalost uzimanja uzoraka i merenja;
7. merne veliine i njiove jedini#e mere;
B. interkompara#iona merenja;
=. kriterijume obezbeenja kvaliteta merenja.
"rogram ispitivanja nivoa radioaktivne kontamina#ije u okolini nuklearnog objekta mora biti
izraen u obliku tabela i karata.
lan 33
"rogram sistematskog ispitivanja radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine u okolini
nuklearnog objekta izrauje se prema izvetaju o sigurnosti, i dostavlja 4gen#iji, radi praenja
sprovoenja mera nuklearne sigurnosti.
lan 34
6odinji izvetaj o rezultatima ispitivanja emisije i nivoa radioaktivne kontamina#ije u ivotnoj
sredini u okolini nuklearnog objekta sadri:
(. uvodno objanjenje $pravni osnov ispitivanja, podatke o poetku ispitivanja, posebna
zapaanja o izvoenju programa, kao to su promene u metodi uzimanja uzoraka i merenja i
odstupanja od programa+;
*. kratak sadraj evalua#ije;
). evalua#iju merni podataka sa pro#enom doza;
?. tabelarni prikaz propisanog programa merenja;
5. tabelarni prikaz obraeni merni rezultata.
-abelarni prikaz obraeni merni rezultata sadri:
(. merne podatke preraunate na prosek vremenskog intervala uzorkovanja sa navedenim
mernim jedini#ama i pro#enu #elokupne greke rezultata ispitivanja;
*. podatke o poetku i kraju vremenskog intervala uzorkovanja;
). srednju godinju ili drugu reprezentativnu vrednost doze dobijenu iz podataka i vrednost koja
je upotrebljena kod evalua#ije godinji doza.
2orisnik nuklearnog objekta dostavlja godinji izvetaj iz stava (. Ovog lana 4gen#iji za zatitu
od jonizujueg zraenja i nuklearnu sigurnost do )(. marta tekue godine za pretodnu godinu,
a u sluaju vanrednog dogaaja ' odma.
lan 35
3spitivanje emisije u okolini istraivakog nuklearnog reaktora obuvata sva postrojenja,
odnosno izvore emisije unutar ograde nuklearnog objekta za koje se pro#eni da kod normalnog
rada znatnije ili uporedivo doprinose emisiji i izlaganju stanovnitva jonizujuem zraenju, ili to
mogu uiniti u sluaju vanrednog dogaaja.
"ostrojenja, odnosno izvori emisija, u smislu stava (. ovog lana su; reaktorsko postrojenje u
uem smislu, skladite isluenog goriva, skladite radioaktivnog otpadnog materijala, skladite
radioaktivnog materijala, skladite nuklearnog materijala, radioemijska postrojenja,
ak#eleratorska instala#ija i dr.
lan 36
3spitivanje emisije, u smislu lana )5. ovog pravilnika, vri se tako da je mogua pro#ena
doprinosa pojedinog postrojenja ili izvora emisije unutar ograde nuklearnog objekta #elokupnoj
emisiji.
lan 37
Dlementi za izradu programa ispitivanja radioaktivne kontamina#ije ivotne sredine u okolini
istraivakog nuklearnog reaktora dati su u -abelama koje ine sastavni deo ovog pravilnika.
lan 38
Dmisija iz postrojenja za odlaganje ozraenog nuklearnog goriva i objekata za uskladitenje,
tretman i odlaganje radioaktivnog otpadnog materijala ispituju se na osnovu izvetaja o
nuklearnoj sigurnosti za te objekte.
lan 39
"ravno li#e ovlaeno za sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u ivotnoj sredini u okolini
nuklearnog objekta utvruje program osiguranja kvaliteta merenja i program kontrole kvaliteta
merenja koja se vre u skladu sa ovim pravilnikom.
"rogramom osiguranja kvaliteta merenja utvruje se:
(. kolovanje osoblja za vrenje ispitivanja;
*. da postup#i analize budu ispravni i da se pravilno izvode;
). da oprema za merenje !unk#ionie ispravno;
?. da se uvaju svi konani rezultati;
5. da se mogu utvrditi sve greke rezultata merenja.
"rogram kontrole kvaliteta merenja obuvata:
(. proveru strune osposobljenosti li#a koja vre ispitivanja;
*. proveru kvaliteta opreme za merenje povremenim etaloniranjem i odravanjem;
). veri!ika#iju postupaka analize;
?. korienje opreme za merenje u metrolokoj vezi sa na#ionalnim standardima, odnosno
primarnim etalonima.
"rogram osiguranja kvaliteta merenja i program kontrole kvaliteta iz stava *. i ). ovog lana,
korisnik nuklearnog objekta izrauje na osnovu konanog izvetaja o sigurnosti i dostavlja
4gen#iji radi praenja sprovoenja mera nuklearne sigurnosti.
lan 40
0onitoring radioaktivnosti u vanrednom dogaaju se vri da se pravovremeno osiguraju:
(. poda#i o nivou i vrsti spoljanjeg zraenja i radioaktivne kontamina#ije;
*. poda#i koji su organima zaduenim za upravljanje u ak#identu potrebni pri odluivanju o
potrebnim merama zatite, saniranja i drugim merama interven#ije;
). poda#i, potrebni za odluivanje o vrsti i stepenu zatite jedini#a koje uestvuju u sana#iji
vanrednog dogaaja;
?. in!orma#ije, potrebne za obavetavanje javnosti o stepenu opasnosti;
5. in!orma#ije, potrebne za identi!ika#iju li#a ije zdravstveno stanje je potrebno pratiti
dugorono nakon vanrednog dogaaja;
<. poda#i za meunarodnu razmenu in!orma#ija.
lan 41
, sluaju vanrednog dogaaja nadleni organi, a u skladu sa "lanom za delovanje u sluaju
ak#identa, moraju ve u poetnoj !azi, i u toku trajanja vanrednog dogaaja utvrivati i pratiti
stepen opasnosti i verovatni razvoj dogaaja, kako bi se obezbedilo pravovremeno otkrivanje
novi opasnosti ili o#ena posledi#a vanrednog dogaaja i odluivanje o opsegu i vrsti mera
zatite, saniranja i drugim merama interven#ije.
lan 42
, sluaju vanrednog dogaaja 4gen#ija propisuje mesta, obim i uestalost uzorkovanja.
"rogram monitoringa u vanrednom dogaaju 4gen#ija priprema u poetnim !azama vanrednog
dogaaja i o tome obavetava ovlaena pravna li#a koja vre merenja u okviru monitoringa
radioaktivnosti u ivotnoj sredini. ,koliko je potrebno, vre se izmene u programu monitoringa u
vanrednom dogaaju, u zavisnosti od toka vanrednog dogaaja.
lan 43
Ovlaeno pravno li#e koje vri monitoring radioaktivnosti u vanrednom dogaaju duno je da
tokom trajanja vanrednog dogaaja, u to kraim vremenskim intervalima izvetava 4gen#iju o
rezultatima merenja.
Ovlaeno pravno li#e koje vri monitoring radioaktivnosti u vanrednom dogaaju duno je da
po zavretku vanrednog dogaaja dostavi 4gen#iji izvetaj o izvrenim merenjima najkasnije (5
dana po zavretku vanrednog dogaaja.
lan 44
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u E/lubenom glasniku
1epublike /rbijeE.

-abela (
D@D0DN-3 .4 3.14C, "1O61404 3/"3-3A4NF4 14C3O42-3AND 2ON-403N483FD
G3AO-ND /1DC3ND
Arsta uzorka Arsta ispitivanja
0erno
mesto
,estalost
uzorkovanja
,estalost
ispitivanja
%roj
ispitivani

uzoraka
po
mernom
mestu
,kupan
broj
ispitivanj
a
godinje
Nivo spoljanjeg
zraenja
Faina
ambijentalnog
ekvivalenta doze
gama zraenja
Najmanje
= loka#ija
'
2ontinuiran
o
' '
4mbijentalni
ekvivalent doze
gama zraenja
Najmanje
(< loka#ija
'
? puta
godinje
( <?
Aazdu 6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
%eograd,
Aina,
/uboti#a,
Ni,
.latibor,
.ajear,
2ontinuirano 0eseno ( B?
Aranje
Hvrste i tene
padavine
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
%eograd,
Aina,
/uboti#a,
Novi /ad,
2ragujeva#
, Ni,
.latibor,
.ajear,
Aranje
2ontinuirano 0eseno ( (9B
3spitivanje sadraja
=9
/r
%eograd,
Aina,
/uboti#a,
Novi /ad,
Ni,
.latibor,
.ajear,
Aranje
2ontinuirano 0eseno ( (9B
.emljite:
' obradivo, na
dubini 9'*9 #m
' neobradivo na
dubinama 9'5 #m
i 5'(5 #m
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
%eograd,
/uboti#a,
Novi /ad,
Ni,
.latibor,
.ajear,
Aranje
Fednom
godinje
Fednom
godinje
) *(
3spitivanje sadraja
=9
/r
%eograd,
/uboti#a,
Novi /ad,
Ni,
.latibor,
.ajear,
Aranje
Fednom
godinje
Fednom
godinje
) *(
"ovrinske vode 6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
Cunav
$%ezdan+
0eseno 0eseno ( (*
Cunav
$.emun+
0eseno 0eseno ( (*
Cunav
$Aina+
0eseno 0eseno ( (*
Cunav
$"raovo+
0eseno 0eseno ( (*
/ava
$/remska
0itrovi#a+
0eseno 0eseno ( (*
/ava
$%eograd+
0eseno 0eseno ( (*
Niava ? puta ? puta ( ?
$"irot+ godinje godinje
-isa
$Crina+
? puta
godinje
? puta
godinje
( ?
-imok
$2njaeva#
+
? puta
godinje
? puta
godinje
( ?
Crina
$@ozni#a+
? puta
godinje
? puta
godinje
( ?
3spitivanje sadraja
=9
/r i
)
>
Cunav
$%ezdan+
0eseno 0eseno ( (*
/ava
$/remska
0itrovi#a+
0eseno 0eseno ( (*
1eni sediment
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
Cunav
$%ezdan+
* puta
godinje
* puta
godinje
( *9
Cunav
$.emun+
Cunav
$Aina+
Cunav
$"raovo+
/ava
$/remska
0itrovi#a+
/ava
$%eograd+
Niava
$"irot+
-isa
$Crina+
-imok
$2njaeva#
+
Crina
$@ozni#a+
3spitivanje sadraja
=9
/r
Cunav
$%ezdan+
* puta
godinje
* puta
godinje
( ?
/ava
$/remska
0itrovi#a+
Aoda za pie Odreivanje ukupne
al!a i beta aktivnosti
Naselja sa
vie od
(99.999
/vakodnevn
o po )99 ml
0eseno ( B?
stanovnika
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
Naselja sa
vie od
(99.999
stanovnika
/vakodnevn
o po )99 ml
0eseno ( B?
3spitivanje sadraja
=9
/r i
)
>
Naselja
koja se
vodom za
pie
snabdevaj
u iz
Cunava i
/ave
/vakodnevn
o po )99 ml
? puta
godinje
( B
Givotne
namirni#
e
0leko
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida





Najmanje
jedno
mesto po
regionu:
%eograd,
Aojvodina,
Iumadija,
.apadna
/rbija,
3stona
/rbija,
Funa
/rbija




/vakodnevn
o po )99 ml
0eseno ( 7*
3spitivanje sadraja
=9
/r
/vakodnevn
o po )99 ml
0eseno ( 7*
0leni
proizvod
i
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
3spitivanje sadraja
=9
/r
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
0eso
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
3spitivanje sadraja
=9
/r
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
Gitari#e
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
3spitivanje sadraja
=9
/r
* puta
godinje
* puta
godinje
( (*
"ovre
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
* puta
godinje
* puta
godinje
) )<
3spitivanje sadraja
=9
/r
* puta
godinje
* puta
godinje
) )<
Aoe 6amaspektrometrijs
ko odreivanje
* puta
godinje
* puta
godinje
* *?
sadraja
radionuklida
3spitivanje sadraja
=9
/r
* puta
godinje
* puta
godinje
* *?
Ceji
obrok
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
%eograd,
Novi /ad,
Ni
? puta
godinje
? puta
godinje
( (*
3spitivanje sadraja
=9
/r
%eograd,
Novi /ad,
Ni
? puta
godinje
? puta
godinje
( (*
/tona rana
6amaspektrometrijs
ko odreivanje
sadraja
radionuklida
Najmanje
jedno
mesto po
regionu:
%eograd,
Aojvodina,
Iumadija,
.apadna
/rbija,
3stona
/rbija,
Funa
/rbija
* puta
godinje
* puta
godinje
Najmanj
e )
Najmanje
)<
3spitivanje sadraja
=9
/r
Najmanje
jedno
mesto po
regionu:
%eograd,
Aojvodina,
Iumadija,
.apadna
/rbija,
3stona
/rbija,
Funa
/rbija
* puta
godinje
* puta
godinje
Najmanj
e )
Najmanje
)<
-abela *
D@D0DN-3 .4 3.14C, "1O61404 3/"3-3A4NF4 14C3O42-3AND 2ON-403N483FD
G3AO-ND /1DC3ND , O2O@3N3 N,2@D41NO6 O%FD2-4
Arsta i opis merenja
0esto
merenja,
odnosno
uzorkovanja
Arsta uzorka
,estalost
uzorkovanja
,estalost
merenja
"rimedba
(.
N3AO /"O@F4INFD6 .14HDNF4
Aarija#ija radija#ionog
polja u okolini
nuklearnog objekta i
rana najava ak#identa
Fedno do
dva mesta
na prav#u
najei
vetrova u
smeru ka
naselju '
prema
3zvetaju o
sigurnosti
Faina
ambijentalne
ekvivalentne
doze gama
zraenja u
vazduu
Fednom u
svaki 5 s
do jednom u
svaki 5 min
2ontinualno
automatsko
%itno za ranu
najavu
vanrednog
dogaaja
3ntegralne vrednosti
doza gama zraenja u
datom periodu
-ri do etiri
mesta na
prav#u
najei
vetrova u
smeru ka
naselju '
prema
3zvetaju o
sigurnosti
4mbijentalna
ekvivalentna
doza gama
zraenja u
vazduu
-@ dozimetri
izloeni tri
mese#a
Fednom u
tri mese#a

*.
A4.C,>
6amaspektrometrijsk
a analiza
Fedno
re!erentno
mesto van
uti#aja
reaktora
2ontinuirano
sakupljanje na
aerosolnim
!ilterima
2ontinualno
' zbirni
meseni
(* puta
godinje

/pe#i!ina analiza
()(
3
Cva do tri
mesta na
prav#u
najei
vetrova u
smeru ka
naselju '
prema
izvetaju o
sigurnosti
2ontinualno
sakupljanje na
jodnim !ilterima
2ontinualno
' zbirni (5'
odnevni
*< puta
godinje

4naliza sadraja
B=;=9
/r
2ontinuirano
sakupljanje na
aerosolnim
!ilterima
2ontinualno
' zbirni
tromeseni
? puta
godinje

). "4C4A3ND
6amaspektrometrijsk
a analiza
Fedno
re!erentno
mesto van
uti#aja
reaktora, *')
mesta na
prav#u
najei
vetrova u
"adavine sa
nataloenom
prainom
2ontinualno
' zbirni
meseni
(* puta
godinje

4naliza sadraja
B=;=9
/r
2ontinualno
' zbirni
tromeseni
? puta
godinje

4naliza sadraja
)
> "adavine 2ontinualno
' zbirni
meseni
(* puta
godinje

smeru ka
naselju '
prema
?.
"OA1I3N/2D AOCD
6amaspektrometrijsk
a analiza
Fedno
re!erentno
mesto
uzvodno od
izliva
e!luenta
.birni meseni
2ontinualno
dnevno
sakupljanje
(* puta
godinje

4naliza sadraja
B=;=9
/r
Fedno mesto
nizvodno od
izliva
e!luenta
.birni
tromeseni
Hetiri puta
godinje

4naliza sadraja
)
>
Fedno mesto
re#ipijent
tenoloki
voda
.birni meseni
(* puta
godinje

5.
1DHN3 /DC30DN-
6amaspektrometrijsk
a analiza
Fedno
re!erentno
mesto
uzvodno od
izliva
e!luenta

0aterijal sa dna
sakupljen
grabilom u sloju
od (9 #m ' suvi
uzorak


Fednom
godinje


Fednom
godinje


4naliza sadraja
B=;=9
/r
Fedno mesto
nizvodno od
izliva
e!luenta

Fedno mesto
re#ipijent
tenoloki
voda

<.
AOC4 .4 "3JD
6amaspektrometrijsk
a analiza
Aodovod
Aoda za pie '
zbirni
estomeseni
2ontinualno
' dnevno
* puta
godinje

7. "OC.D0ND AOCD
6amaspektrometrijsk
a analiza
Fedno mesto
u
neposrednoj
blizini
bazena za
islueno
Aoda sa
suspendovano
m materijom
$oko 59 l+
Fednokratni
ili zbirni
uzorak
"eriodino,
najmanje
jednom
godinje
Nadzor
nepropusnosti
bazena za
skladitenje
isluenog
goriva i
4naliza sadraja
)
>
gorivo, jedno
mesto u
okolini
skladita
radioaktivnog
otpadnog
materijala,
odsutnosti
ispiranja
skladita
radioaktivni
otpadaka
B.
O-"4CND AOCD
6amaspektrometrijsk
a analiza
Otpadne
vode pre
izlaza iz
ograde
nuklearnog
objekta
1eprezentativan
uzorak
2ontinuirano
2ontinuirani
nadzor
razreivanja
otpadni voda
i godinji
emisija u reku
Otpadne
vode iz
rezervoara
radioaktivni
otpadni
voda
"re
pranjenja

=.
.D0@F3I-D
6amaspektrometrijsk
a analiza
,
neposrednoj
okolini
reaktora i
skladita
14O
materijala
Cubine 9'5 #m,
5'(9 #m i (9'(5
#m
Cva puta
godinje
* puta
godinje

(9.
>14N4
6amaspektrometrijsk
a analiza
"lantae u
neposrednoj
okolini
/ve vrste voa /ezonski
-ri do est
puta
godinje

Aodotok
uzvodno i
nizvodno od
mesta uliva
teni
e!luenata
Odabrani uzor#i
riba s obzirom
na migra#ione
osobine i
spe#i!inosti
israne
Fednom
godinje
Fednom
godinje