Tekst Plana

Na osnovu lana 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br.
72/09,
81/09 - ispravka i 64/10 - US) i lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br.
55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
O UTVRIVANJU PROSTORNOG PLANA
PODRUJA POSEBNE NAMENE SISTEMA
PRODUKTOVODA KROZ REPUBLIKU SRBIJU
(SOMBOR - NOVI SAD - PANEVO -
BEOGRAD - SMEDEREVO - JAGODINA - NI)
(Sl. glasnik RS br. 19/11)
Osnovni tekst na snazi od 26/03/2011 , u primeni od 26/03/2011
lan 1.
Utvruje se Prostorni plan podruja posebne namene sistema produktovoda kroz Republiku
Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) (u daljem
tekstu: Prostorni plan), koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.
lan 2.
Prostornim planom utvruju se osnove organizacije, korienja, ureenja i zatite podruja
sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd -
Smederevo - Jagodina - Ni) na delovima teritorije gradova Sombor, Novi Sad, Zrenjanin,
Panevo, Beograd, Smederevo, Jagodina i Ni, i optina Kula, Vrbas, Titel, Opovo, Kovin,
Temerin, Smederevska Palanka, Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac, uprija, Parain,
ievac, Raanj i Aleksinac.
lan 3.
(1) Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafikih prikaza.
(2) Tekstualni deo Prostornog plana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
(3) Grafiki prikazi ine: referalna karta 1. - Posebna namena prostora u razmeri R
1:250.000; referalna karta 2. - Karta sprovoenja i poloaj koridora sistema produktovoda u
razmeri R 1:900.000.
(4) Grafike prikaze iz stava 3. ovog lana, izraene u 33 primeraka, overava svojim
potpisom ministar nadlean za poslove prostornog planiranja.
lan 4.
Prostorni plan sprovodi se izradom i donoenjem prostornih planova jedinica lokalne
samouprave i urbanistikih planova, kao i razvojnim planovima i programima, programima
ureenja graevinskog zemljita i programima zatite ivotne sredine i prirode.
lan 5.
(1) Grafiki prikazi iz lana 3. stav 3. ove uredbe, uvaju se trajno u Vladi (jedan komplet),
Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja (tri kompleta), Ministarstvu za
infrastrukturu (jedan komplet), Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (jedan
komplet), gradovima: Sombor (jedan komplet), Novi Sad (jedan komplet), Zrenjanin (jedan
komplet), Panevo (jedan komplet), Beograd (jedan komplet), Smederevo (jedan komplet),
Jagodina (jedan komplet) i Ni (jedan komplet), optinama: Kula (jedan komplet), Vrbas
(jedan komplet), Titel (jedan komplet), Opovo (jedan komplet), Kovin (jedan komplet),
Temerin (jedan komplet), Smederevska Palanka (jedan komplet), Velika Plana (jedan
komplet), Lapovo (jedan komplet), Batoina (jedan komplet), Svilajnac (jedan komplet),
uprija (jedan komplet), Parain (jedan komplet), ievac (jedan komplet), Raanj (jedan
komplet) i Aleksinac (jedan komplet) i Republikoj agenciji za prostorno planiranje (tri
kompleta).
(2) Dokumentaciona osnova na kojoj se zasniva Prostorni plan uva se u Republikoj
agenciji za prostorno planiranje.
lan 6.
Pravo na neposredan uvid u grafike prikaze iz lana 3. stav 3. ove uredbe imaju pravna i
fizika lica, pod uslovima i na nain koji blie propisuje ministar nadlean za poslove
prostornog planiranja.
lan 7.
(1) Prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistiki planovi i projekti uskladie se
sa odredbama ove uredbe na nain utvren Prostornim planom.
(2) Planovi i programi razvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i drugi opti
akti uskladie se sa odredbama ove uredbe u roku od godinu dana od dana njenog stupanja na
snagu.
(3) Prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistiki planovi i projekti, planovi i
programi razvoja doneti do dana stupanja na snagu ove uredbe, primenjuju se u delovima
koji nisu u suprotnosti sa ovom uredbom.
lan 8.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".
05 broj 110-1831/2011
U Beogradu, 11. marta 2011. godine
Vlada
Predsednik,
dr Mirko Cvetkovi, s.r.
PROSTORNI PLAN PODRUJA POSEBNE NAMENE
SISTEMA PRODUKTOVODA KROZ REPUBLIKU
SRBIJU (SOMBOR - NOVI SAD - PANEVO -
BEOGRAD - SMEDEREVO - JAGODINA - NI)
UVODNE NAPOMENE
Izradi Prostornog plana podruja posebne namene sistema produktovoda kroz Republiku
Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) (u daljem
tekstu: Prostorni plan) se pristupilo na osnovu Odluke o izradi Prostornog plana podruja
posebne namene sistema produktovoda kroz Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd
- Smederevo - Jagodina - Ni) ("Slubeni glasnik RS", broj 15/09).
Ugovor o pripremi Prostornog plana zakljuen je izmeu Javnog preduzea za transport nafte
naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta" kao investitora i
Republike agencije za prostorno planiranje kao odgovornog nosioca izrade.
Prostorni plan pripremljen je u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US), i to:
1) lana 21. - kojim je definisano da se prostorni plan podruja posebne namene
donosi za podruje koje zbog prirodnih, kulturno-istorijskih ili ambijentalnih
vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i
iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu
izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne
pokrajine, zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora
i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike Srbije;
2) lanom 13. Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata
("Slubeni glasnik RS", br. 31/10 i 69/10) kojima je definisan sadraj tekstualnog
dela Prostornog plana podruja posebne namene za podruje infrastrukturnog
koridora (definisanje planskih reenja od uticaja na prirodu, funkcionisanje naselja,
odnos prema drugim tehnikim sistemima i upotrebi zemljita) i grafikih priloga
Prostornog plana, i lana 18. stav 3. Pravilnika kojim je definisano da se za potrebe
racionalnije izrade i definisanje sadraja referalnih karata, referalne karte mogu biti
predstavljene na manjem broju karata.
Prilikom izrade Prostornog plana ispotovane su odredbe veeg broja zakona i podzakonskih
akata, i to prvenstveno:
1) Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
2) Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09);
3) Zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika i distribuciji
gasovitih ugljovodonika ("Slubeni glasnik RS", broj 104/09);
4) Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 -
dr. zakon, 72/09 - dr. zakon);
5) Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br.
135/04 i 88/10);
6) Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i
36/09);
7) Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
("Slubeni glasnik RS", broj 135/04);
8) Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr.
zakon i 41/09);
9) Zakona o javnim putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 123/07);
10) Zakona o eleznici ("Slubeni glasnik RS", broj 18/05);
11) Zakona o elektronskim komunikacijama ("Slubeni glasnik RS", broj 44/10);
12) Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10);
13) Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10);
14) Zakona o kulturnim dobrima ("Slubeni glasnik RS", broj 71/94);
15) Zakona o zatiti prirode ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 -
ispravka);
16) Pravilnika o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i
gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i
gasovodima za meunarodni transport ("Slubeni list SFRJ", broj 26/85);
17) Pravilnika o premeru i katastru vodova ("Slubeni glasnik RS", broj 63/10);
18) Pravilnika o sadrini politike prevencije udesa i sadrini i metodologiji izrade
izvetaja o bezbednosti i plana zatite od udesa ("Slubeni glasnik RS", broj 41/10); i
dr.
Prostorni plani usklaen je sa Prostornim planom Republike Srbije i stratekim dokumentima
za razvoj energetike u Republici Srbiji, i to:
1) Odluka o utvrivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
godine ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05);
2) Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007 - 2012. godina ("Slubeni
glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10).
Osnovni razlog za izradu i donoenje Prostornog plana je stvaranje uslova za realizaciju
republikih interesa na podruju koridora sistema produktovoda. Ovim prostornim planom
definisana su naela prostornog ureenja, ciljevi prostornog razvoja, organizacija, zatita,
korienje i namena prostora, kao i drugi elementi znaajni za podruje koridora sistema
produktovoda, a naroito elementi za direktnu primenu Prostornog plana.
Grafiki deo Prostornog plana uraen je na osnovu digitalne baze koja sadri kompletan
prikaz trase produktovoda na topografskim kartama i orto foto snimcima sa karakteristinim
kotiranim odstojanjima, trasama naftovoda i gasovoda, granicama optina, katastru
podzemnih vodova i granicama planiranih terminala na kopiji plana parcela.
POLAZNE OSNOVE
I. OBUHVAT I OPIS GRANICA PODRUJA PROSTORNOG
PLANA, SA GRANICAMA ZATITNOG KORIDORA
(GRANICE POJASA NEPOSREDNE ZATITE, GRANICE
IREG POJASA ZATITE, GRANICE PROSTORA KOJI JE
U FUNKCIONALNOJ VEZI SA LINIJSKIM SISTEMIMA)
Prostorni plan obuhvata podruje koje se nalazi na delovima teritorije gradova Sombor, Novi
Sad, Zrenjanin, Panevo, Beograd, Smederevo, Jagodina i Ni, i optina Kula, Vrbas, Titel,
Opovo, Kovin, Temerin, Smederevska Palanka, Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac,
uprija, Parain, ievac, Raanj i Aleksinac. Ukupna povrina podruja Prostornog plana
iznosi 4.093 km.
Plansko podruje se prostire od severozapadnog dela Republike Srbije, preko Podunavlja i
Pomoravlja do centralnog dela jugoistone Srbije. Produktovod polazi od glavnog terminala
u Panevu u dva osnovna pravca: severni - prema Novom Sadu i Somboru, i juni prema
Smederevu, Jagodini i Niu. Uslovno govorei, postoji i trei pravac (u okviru severnog
pravca bona grana) prema Beogradu. U perspektivi planirae se nastavak junog pravca od
Nia ka Pritini. Obuhvat Prostornog plana predstavlja povrinu pod cevovodnim sistemom
produktovoda sa pripadajuim povrinama vorita i mestima ukrtanja sa drugim
infrastrukturnim sistemima, terminalima, kao i podrujima koji su u neposrednoj fizikoj i
funkcionalnoj vezi sa koridorom (zatitni pojas i objekti i povrine koje je neophodno tititi
od negativnih uticaja koridora), odnosno uticajnim zonama. Granice su, saglasno odredbama
lana 11. stav 2. Pravilnika o sadrini i izradi planskih dokumenata ("Slubeni glasnik RS",
br. 31/10 i 69/10) odreene granicama katastarskih optina.
Podruje Prostornog plana je preteno poljoprivredno podruje u okviru Velikomoravske
doline na junom pravcu i Panonske nizije u severnom pravcu. Planira se prelazak preko reke
Dunav na 2 mesta (kod Kovina prema Smederevu i kod Paneva prema Beogradu - Velikom
selu), odnosno planira se da trasa produktovoda koristi postojee trase gasovoda i naftovoda,
kao i saobraajnica, odnosno da lokacije terminala preteno budu u sklopu postojeih
postrojenja za preradu i distribuciju nafte.
Podruje Prostornog plana obuhvata delove teritorije 8 gradova i 16 optina, odnosno 148
katastarskih optina.
Na teritoriji grada Sombora podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine:
Sombor 1, Sombor 2 i Stapar, ukupne povrine 371,79 km.
U optini Kula u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Crvenka, Kula i
Sivac, ukupne povrine 328,21 km.
Na teritoriji optine Vrbas podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine:
Bako Dobro Polje, Vrbas - atar, Vrbas - grad, Zmajevo i Kucura, ukupne povrine 260,03
km.
Na teritoriji optine Temerin podruju Prostornog plana pripada cela katastarska optina
Kamendin, ukupne povrine 12,12 km.
Sa teritorije grada Novog Sada u okviru Prostornog plana su cele katastarske optine:
Budisava, Ka, Kisa, Kovilj, Novi Sad 1, Novi Sad 3, Novi Sad 4, Rumenka, Stepanovievo
i enej, ukupne povrine 452,03 km.
Na teritoriji optine Titel Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Gardinovci,
Lok, Titel, Vilovo i ajka, ukupne povrine 194,52 km.
Na teritoriji grada Zrenjanina podruje Prostornog plana zahvata cele katastarske optine:
Knianin i enta, ukupne povrine 132,08 km.
U optini Opovo u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Baranda, Opovo i
Sefkerin, ukupne povrine 139,31 km.
Na teritoriji grada Paneva podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine:
Glogonj, Jabuka, Panevo, Starevo, Banatski Brestovac, Ivanovo, Omoljica, Vojilovica 1 i
Vojilovica 2 ukupne povrine 531,46 km.
Sa teritorije grada Beograda u okviru Prostornog plana su na teritoriji optine Palilula cele
katastarske optine Veliko Selo i Besni Fok ukupne povrine 81,65 km, a na teritoriji optine
Grocka cele katastarske optine: Bole, Letane, Ritopek i Vina ukupne povrine 56 km.
Na teritoriji optine Kovin Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Bavanite 2,
Kovin, Ploica i Skorenovac, ukupne povrine 196,39 km.
Na teritoriji grada Smedereva podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine:
Lipe 1, Lipe 2, Lugavina, Mala Krsna, Mihajlovac, Osipaonica, Radinac, Ralja, Saraorci,
Skobalj, Smederevo, Vranovo i Vrbovac, ukupne povrine 294,94 km.
Na teritoriji optine Smederevska Palanka podruju Prostornog plana pripada cela katastarska
optina Golobok, ukupne povrine 32,27 km.
U optini Velika Plana u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Krnjevo,
Lozovik, Markovac, Miloevac, Novo Selo 1, Staro Selo, Velika Plana 1, Velika Plana 2 i
Veliko Oraje, ukupne povrine 272,67 km.
Na teritoriji optine Lapovo podruju Prostornog plana pripada cela katastarske optina
Lapovo, ukupne povrine 55,00 km.
Sa teritorije optine Batoina u okviru Prostornog plana je cela katastarska optina Brzan,
ukupne povrine 28,98 km.
Na teritoriji optine Svilajnac Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Radoin i
Vojska, ukupne povrine 29,95 km.
Na teritoriji grada Jagodine podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine:
Bagrdan - selo, Duboka, Jagodina, Konarevo, Koino Selo, Lanite, Miloevo, Rajkinac,
Rakitovo i Ribare, ukupne povrine 124,59 km.
U optini uprija u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Mijatovac,
Ostrikovac, Supska, uprija - grad i uprija van grada, ukupne povrine 84,08 km.
Na teritoriji optine Parain podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine:
Drenovac, Glavica, Gornje Vidovo 2, Krebinac, Lebina, Parain, Parain grad, Ratare,
Sikirica, Stria i Tekija, ukupne povrine 107,34 km.
Sa teritorije optine ievac u okviru Prostornog plana su cele katastarske optine Plonik i
Pojate, ukupne povrine 17,66 km.
Na teritoriji optine Raanj Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Brain,
Lipovac, Maere, Poslon, Praskove, Pretrkovac, Raanj, Rujite, Varo, etka i ubura,
ukupne povrine 102,14 km.
Na teritoriji optine Aleksinac u okviru podruja Prostornog plana nalaze se cele katastarske
optine: itkovac, Aleksinac van varoi, Bobovite, Bradarac, Deligrad, Draevac, Jasenje,
Katun, Kraljevo, Luane, Moravac, Moravski Bujmir, Nozrina, Prilovica, Rutevac,
Subotinac, Teica, Vukainovac i iina, ukupne povrine 190,75 km.
Sa teritorije grada Nia cele katastarske optine: Berinac, Donja Toponica, Donja Trnava,
Donji Komren, Gornja Toponica, Gornja Trnava, Trupale, Vrtite, Ni "Crveni Krst",
Popovac i Medoevac i amurlija ukupne povrine 80,38 km.
Pored napred navedenih karakteristika, ovo podruje se izdvaja po naglaenoj umovitosti,
bogatstvu flore i faune, kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas, i
ouvanost ivotne sredine.
Na irem podruju Prostornog plana postoje vieznani potencijali za razvoj, tako da
planiranje izgradnje produktovoda predstavlja samo jedan od znaajnih potencijala u mrei
infrastrukturnih sistema u pogledu obezbeivanja energetskih potreba vie regiona.
II. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PROSTORNOG
PLANA REPUBLIKE SRBIJE I DRUGIH RAZVOJNIH
DOKUMENATA
Prostorni plan predstavlja prvi dokument koji planski tretira celokupan sistem produktovoda
kroz Republiku Srbiju. Meutim, za delove podruja Prostornog plana postoje usvojeni
brojni planski dokumenti, koji predstavljaju planski osnov i predviaju izgradnju sistema
produktovoda, kako u postojeim koridorima infrastrukture, tako i u graevinskim
podrujima Novog Sada, Beograda, Nia i dr., kao to su: Prostorni plan Republike Srbije
1
;
Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75, deonica Beograd - Ni
2
;
Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica - Beograd
(Batajnica)
3
; Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Ni -
granica Bugarske
4
; Prostorni plan podruja posebne namene Specijalnog rezervata prirode
"Stari Begej - Carska Bara"
5
; Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada
Beograda
6
; Prostorni plan grada Novog Sada; Prostorni plan grada Nia; i dr. Tim
planovima je definisano da je mogue izgraditi produktovod za transport derivata nafte.
Tehnika dokumentacija za sistem produktovoda je izraena i verifikovana na nivou
Generalnog projekta sa Prethodnom studijom opravdanosti
7
.
Cevovodni sistem u Republici Srbiji zastupljen je (tek) od 1980. godine i to samo u sferi
sirove nafte. Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se za transport naftnih
derivata (produkata) ne koriste "produktovodi", to je termin prihvaen iz zapadne prakse za
cevovode kojima se istovremeno, sukcesivno, dakle jedan za drugim, transportuje vie
proizvoda. Prednost ovog vida transporta derivata su: visok stepen ekonominosti,
efikasnosti, pouzdanosti, zatite ivotne sredine, kao i potpuno i savremeno upravljanje
materijalnim tokovima naftnih proizvoda na tritu. Trenutno u Republici Srbiji preovlauje
drumski transport derivata cisternama to ozbiljno optereuje i ugroava bezbednost
saobraaja i oteuje putnu infrastrukturu. Sve ovo ukazuje da postoji nuna potreba za
uvoenjem i razvojem novih savremenih transportnih sistema za promet naftnih derivata.
Produktovodi su cevovodi kojima se transportuje vie (ne mora biti samo naftnih) produkata
istovremeno u svim koliinama i kombinacijama. Proizvodi koji treba da se transportuju
ubacuju se u cevovod, na jednom ili vie mesta jedan za drugim, a po obavljenom transportu,
prihvataju se na jednom ili vie prijemnih mesta po unapred i precizno odreenoj proceduri.
Produktovodi povezuju razliite vrste objekata, rafinerije sa distributivnim centrima, razliite
vrste terminala, potroakih centara, itd.
Produktovodi mogu raditi na dva osnovna principa: na bazi ari (svaka ara tretira se kao
nedeljiva i nezamenljiva celina i ono to je primljeno u taki A mora se neizmenjeno predati
u taki B) i na zamenljivoj - meljivoj bazi (koliine iste osnovne specifikacije imaju isti
tretman i mogu se neogranieno zamenjivati). Ovaj drugi nain je mnogo elastiniji.
Cevovodi uglavnom, osim retkih izuzetaka transportuju samo u jednom smeru. Nadzemno i
podzemno obeleavanje trase je od izuzetnog znaaja jer je najvei broj oteenja svih
podzemnih cevovoda izazvan pokuajem kopanja, neznajui za njegovo postojanje. Pumpne
stanice se postavljaju na osnovu fluidno-dinamikih karakteristika produktovoda.
Otpremno - prijemni terminali su nadzemni objekti na trasi produktovoda, koji imaju sledee
najvanije funkcije u sistemu: (a) prijem motornih goriva na lokaciju sa merenjem primljenih
koliina; (b) skladitenje motornih goriva u nadzemnim stojeim rezervoarima; (v)
manipulacija gorivima u okviru terminala i praenje i upravljanje svim ureajima i opremom
na terminalu; (g) obezbeenje sigurnosti rada terminala; i (d) otprema goriva uz prethodno
merenje koliina ka sledeem terminalu na trasi.
1
Zakon o Prostornom planu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 88/10).
2
Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75
deonica Beograd - Ni ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03).
3
Subotica - Beograd (Batajnica) ("Slubeni glasnik RS", br. 69/03 i 36/10).
4
deonica Ni - granica Bugarske ("Slubeni glasnik RS", broj 86/09).
5
Odluka o donoenju Prostornog plana podruja posebne namene Specijalnog rezervata
prirode "Stari Begej - Carska Bara ("Slubeni list APV", broj 8/09).
6
" Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada Beograda ", "Slubeni list
grada Beograda", broj 10/04.
7
Prethodna studija opravdanosti Sistema produktovoda kroz Srbiju sa Generalnim
projektom Sistema produktovoda kroz Srbiju, Energoprojekt Industrija AD Beograd, 2007.
godine.
III. OCENA POSTOJEEG STANJA (POTENCIJALI I
OGRANIENJA, SWOT ANALIZA)
U Prostornom planu polazi se od pretpostavke da su potencijali, ogranienja, kao i problemi
koji iz njih proizilaze u prostoru, u veoj meri definisani Programom za izradu Prostornog
plana i tehnikom dokumentacijom - Generalnom projektu sistema produktovoda i
Prethodnoj studiji opravdanosti. Planom se potencijali i ogranienja, kao i mogui problemi u
prostoru klasifikuju na: (a) prirodna; (b) stvorena (naseljska i ostala stvorena); (v) legislativna
(usled postojanja zatienih prirodnih i kulturnih dobra i uslova zatite ivotne sredine na
principima odrivog razvoja).
Plansko podruje u pogledu prirodnih potencijala i ogranienja moe se oceniti kao povoljno
za planiranje i izgradnju ovakvog sistema cevovodnog transporta. Za potrebe analize
prirodnih potencijala i ogranienja sistem produktovoda moe se uslovno podeliti na dve
celine i niz pripadajuih podcelina.
Polazei od Paneva kao centralnog - "fokalnog" - vorita izdvajaju se dve makroceline -
Severna - prema Novom Sadu i Somboru i Juna prema Smederevu, Jagodini i Niu, kao i
bona grana prema Beogradu. Deonica Panevo - Novi Sad po pitanju prirodnih potencijala i
ogranienja je povoljna. Radi se ve o izgraenom koridoru naftovoda u ravniarskim
predelima - poljoprivrednom zemljitu, na kome se nalaze izgraeni objekti na severozapadu
Paneva, kao i objekti na prilazu Novom Sadu. Od prirodnih ogranienja, radi se o relativno
ugroenom poplavnom podruju. U tom smislu, primenjuju se redovne i vanredne mere
odbrane od poplava. Na deonici od Novog Sada do Sombora situacija je slina.
Na Junom pravcu relativno ozbiljno ogranienje predstavlja prelazak preko reke Dunav, i to
na dva mesta: prema Beogradu (kod Vine) i kod Smedereva (Smederevska Ada). U samom
Smederevu postoje ogranienja zbog izgraenosti prostora i uklapanje koridora
produktovoda u okviru industrijske zone (US Steel). Na deonici Smederevo - Jagodina,
postoje prirodna ogranienja: (a) geotektonske prirode - zona poviene seizminosti u blizini
Svilajnca, i (b) geomorfoloke prirode kod naselja Bagrdan (tzv. Bagrdanski tesnac). Donicu
Jagodina - Ni karakteriu geofizika i geomorfoloka ogranienja - pojava lokalnih klizita,
kao i brdoviti teren juno od Paraina (prevoj Meka).
Legislativna ogranienja ogledaju se u tome da su razliitim zakonima i propisima definisani
uslovi za izgradnju cevovodnih sistema, tako da je neophodno ispuniti uslove za definisanje
koridora/trase i zatitnog pojasa (ukupne irine od 200 m, obostrano mereno od osi cevi).
SWOT analizom akcenat je dat na analizi i oceni efekata ekonomskog kompleksa, kao
najznaajnijih za procenu razvojnih efekata realizacijom ovog projekta, dok su problemi
zatite ivotne sredine i socijalnog razvoja kvalitativno ocenjeni.
Tabela 1. SWOT analiza
PREDNOSTI SLABOSTI
Ekonomski razvoj
- Optimalan tehno-ekonomski vek projekta
- Ostvaruje se pozitivan rezultat u celom tehno-
ekonomskom veku trajanja projekta.
- Projekat je likvidan u svim godinama poslovanja
- Optimalan period povraaja investicionog ulaganja.
- Visoka vrednost procenjenih ukupnih
investicionih ulaganja (173 miliona evra).
- Visok udeo fiksnih trokova u strukturi ukupnih
trokova.
- Optimalan nivo procenjene diskontne stope
- Prihvatljiva drutvena interna stopa rentabilnosti
- Smanjeni gubici u transportu derivata nafte.
- Uteda u sopstvenoj potronji prilikom transporta
konvencionalnim sredstvima transporta.
Zatita ivotne sredine
- Efikasnost/Ekonominost - mogunost
preusmeravanja odreenih sredstava u fondove za
zatitu ivotne sredine
- Olakan putni saobraaj - manja zaguenja
- Bezbednost i ekoloka pouzdanost
- Smanjena emisija ugljovodoninih isparenja kao
posledica pretakanja/istakanja i kao posledica
incidenata tokom transporta motornih goriva
konvencionalnim transportnim sredstvima.
- Smanjena emisija izduvnih gasova (koji stvaraju
"efekat staklene bate") iz konvencionalnih
transportnih sredstava.
- Manji broj saobraajnih nesrea, manji broj poginulih
i povreenih osoba, manja materijalna teta.
- Manje ugroavanje poljoprivredne proizvodnje i
ekosistema usled smanjene emisije tetnih gasova.
- Smanjen nivo buke kao posledica manjeg broja
konvencionalnih transportnih sredstava.
- Mogunost pojave akcidenta (zagaenje
zemljita i vazduha u sluaju nekontrolisanog
izlivanja i poara) ukoliko se ne primenjuju mere
zatite i mere pravilnog upravljanja sistemom.
Zagaenje je lokalnog, privremenog karaktera.
Socijalni razvoj
- Savremeno upravljanje tokovima naftnih proizvoda -
bezbedni transport i moderni sistemi nadzora.
- Smanjeni trokovi odravanja putne i druge
infrastrukture - (trenutno 2/3 naftnih derivata
transportuje se drumskim saobraajem, 1/4 renim,
dok se manje od 1/10 transportuje eleznicom)
- Konkurentnost preraivaa i prometnika - mogui
efekti u formiranju maloprodajnih cena
- Bezbedno snabdevanje maloprodajnog trita - u
terminalima u rezervoarima predviene
petnaestodnevne rezerve
- Usled velike isparljivosti derivata nafte, postoji
mogunost izbijanja poara to moe ugroziti
ljudske ivote i izazvati materijalnu tetu.
Potrebno je pridravati se uputstava za rad.
ANSE PRETNJE
Ekonomski razvoj
- Efikasnost transporta, nii trokovi transporta i nia
cena energije.
- Projekat je osetljiv na obim transporta i promenu
cene transporta.
Zatita ivotne sredine
- Uvoenje savremenog transporta derivata
- Vii stepen ekoloke bezbednosti uz veu efikasnost i
pouzdanost transporta sistemom produktovoda.
- Nemarno upravljanje sistemom - mogua lokalna
zagaivanja zemljita i vazduha.
- Sabotae, diverzije, teroristiki napadi na sistem -
mogua zagaenja zemljita, vazduha, podzemnih
i povrinskih voda - mogui negativni uticaji na
zdravlje ljudi.
- Zloupotreba - pokuaji nelegalnog prikljuivanja
na sistem
Socijalni razvoj
- Poveanje zaposlenosti
- Uvoenje savremenog naina upravljanja robnim
tokovima, vea efikasnost transporta i nia cena
energije.
- ansa da se pored snabdevanja domaeg trita, u
perspektivi (kada se stvore uslovi), snabdevaju
granina podruja susednih zemalja.
- Druga faza je kasnije spajanje produktovoda sa
produktovodima u okolnim tritima to u uslovima
optih trendova koncentracije trita i integracionih
procesa (energetska zajednica) izgleda sasvim realno.
- Nedostatak investicionog potencijala za
realizaciju ovog projekta.
- Ekonomska i energetska kriza
- Poveanje cene naftnih derivata
- Slabija potronja i tranja za naftnim derivatima
zbog ekonomske krize
Izvori: Prethodna studija izvodljivosti Sistema produktovoda kroz Srbiju - EP -
Industrija, 2007. god.
Prema SWOT analizi sveukupan potencijal posmatranog podruja, sa aspekta drutveno-
ekonomske opravdanosti realizacije projekta izgradnje sistema produktovoda u Republici
Srbiji, pripada tzv. konkurentskom profilu. Konkurentskom profilu je svojstvena strategija
povezivanja slabosti i ansi u pravcu identifikovanja, ublaavanja i eliminisanja slabosti kako
bi se iskoristile potencijalne mogunosti.
Sa ekolokog aspekta efekti realizacije ovog projekta su viestruki. Smanjuje se rizik od
ekolokih akcidenata primenom savremene opreme za manipulaciju naftnim derivatima,
smanjuje se i rizik od ekolokih akcidenata koji su svojstveni postojeim vidovima transporta
(reni, elezniki i drumski) i smanjuje se rizik od zagaenja ivotne sredine.
Grafikon 1. Ekonomski model SWOT analize

Sa isto ekonomskog aspekta izgradnja sistema produktovoda doprinee smanjenju cena
usluga transporta naftnih derivata, smanjenju trokova odravanja putne mree i u manjoj
meri e uticati na poveanje zaposlenosti, jer su predviena savremena reenja sa daljinskim
upravljanjem i kontrolom koja zahtevaju relativno mali broj strunjaka. Efikasnost realizacije
projekta koji se ne moe okarakterisati kao zadovoljavajue profitabilan, je maksimalno u
funkciji podrke drave koja treba da obezbedi odgovarajue regulatorne preduslove i
najkvalitetnije izvore finansiranja (bespovratna sredstva, povoljne dugorone kredite,
saulaganja buduih korisnika i slino).
PRINCIPI, CILJEVI I KONCEPCIJA IZGRADNJE
SISTEMA
I. VIZIJA I PRINCIPI IZGRADNJE SISTEMA
Vizija prostornog razvoja infrastrukturnog koridora sistema produktovoda je da sa aspekta
ekonomske opravdanosti, ekoloke pouzdanosti, socijalne prihvatljivosti u okviru najbolje
dostupnih tehniko - tehnolokih mogunosti, obezbedi efikasno, ekonomino, pouzdano,
bezbedno funkcionisanje sistema i time omogui adekvatno snabdevanje domaeg (i u
perspektivi stranog) trita naftnim derivatima. Time se obezbeuje konkurentnost
snabdevaa naftnim derivatima i podstie efikasnije, ekonominije, bezbednije i kvalitetnije
snabdevanje potroaa.
Vizija se dostie u planskom horizontu primenom principa, realizacijom ciljeva, definisanjem
realne koncepcije i racionalnih planskih reenja, etapnih prioriteta za realizaciju sa
razraenim merama i instrumentima za sprovoenje i praenja implementacije, s time da se
perspektivno irenje i razvoj sistema oekuje van planskog horizonta.
Prostornim planom stvaraju se planske pretpostavke za izgradnju i pribavljanja
odgovarajuih dozvola za izgradnju sistema produktovoda. Izrada Prostornog plana zasniva
se na principima prostornog razvoja, koji se mogu definisati na osnovu modifikovanih i
prilagoenih vodeih principa odrivog prostornog razvoja
8
. Za korienje, ureenje i zatitu
sistema produktovoda vani su sledei principi:
1) Pozicioniranja znaaja ureenja, izgradnje i korienja sistema produktovoda u
infrastrukturnom koridoru i jaanja njegove uloge:
(1) definisanjem znaaja sistema produktovoda u koridoru magistralne
infrastrukture i shodno utvrenom stratekom konceptu njegova afirmacija i
uveanje uticaja i znaaja;
(2) za jaanje veza i meusobnih uticaja kako na planskom podruju, tako i
sa susednim i irim prostorima i intraregionalno povezivanje i umreavanje
(saobraaj, infrastruktura, gradovi, zajedniki projekti) sa susednim i irim
okruenjem (u smislu regionalnog povezivanja koje bi imalo pozitivne
implikacije po pitanju energetske stabilnosti i pouzdanosti);
(3) otvaranje investicionih linija i ciklusa za koje se oekuje finansijska
asistencija i realizacija, a na osnovu stvaranja uslova energetske pouzdanosti
i povoljnog okruenja za investiranje;
2) Uveanja teritorijalne kohezije uticajnog podruja koridora u smislu
multiplikatorskih pozitivnih efekata na uticajno podruje koridora na osnovu
pouzdanog snabdevanja konzumnog podruja naftnim derivatima;
3) Jaanja teritorijalnog kapitala na regionalnom nivou celina, odnosno svega onog
ime objektivno i subjektivno raspolae podruje infrastrukturnog koridora, a to se
na odreeni nain koristi i doprinosi njenom razvoju, pre svega kao pozitivni efekti
razvoja i koncentracije novih aktivnosti u koridoru infrastrukture na osnovu novih
energetskih potencijala;
4) Jaanja konkurentnosti regiona u cilju podizanja ukupne ekonomske moi,
energetske pouzdanosti i efekata na teritorijalnu koheziju. Uloga postojeih gradova
(regionalnih centara), shvaenih u kontekstu generatora razvoja na koridoru je u
ovom procesu dominantna imajui u vidu njihovu pokretaku ulogu.
Ovi principi posmatrani sa stanovita prostora/teritorije/infrastrukturnog koridora, Prostornim
planom se optimiziraju i definiu kroz planska naela, kriterijume i pojedinana reenja za
efikasnije i odrivo korienje prostora, pre svega sa stanovita prostornog razvoja
infrastrukturnog koridora.
8
Prema: "Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European
Continent", 12th Session of the European Conference of Ministers responsible for Regional
Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.
II. OPTI I POSEBNI CILJEVI
Za potrebe Prostornog plana definiu se osnovni ciljevi dugoronog razvoja, korienja i
ureenja planskog podruja:
1) obezbeivanje uslova za ekoloki odrivi drutveno-ekonomski razvoj ireg
podruja koridora, kroz racionalno korienje zemljita, energije, voda i drugih
resursa uz sprovoenje mera zatite ivotne sredine;
2) valorizacija uticaja koridora na ivotnu sredinu i na pojedine delatnosti i strukture
u zoni koridora uz integralno reavanje potencijalnih ekolokih konflikata izmeu
postojeeg koridora autoputa, drugih saobraajnica, kao i ostalih izgraenih
infrastrukturnih sistema i prateih objekata;
3) definisanje mera za zatitu i unapreenje ivotne sredine kroz ekoloki odrivo
planiranje novih sadraja, posebno za spreavanje ili smanjivanje negativnih uticaja
tokom izgradnje i eksploatacije planiranih sistema (zagaivanje voda, zemljita,
vazduha, negativni uticaji buke, prikupljanja i odlaganja otpadnih materija i zatite
od udesa.
Osnovni ciljevi se operacionalizuju posebnim ciljevima i zadacima.
Posebni ciljevi su:
1) obezbeenje prostornih uslova za izgradnju i infrastrukturno opremanje lokacija
za sistem produktovoda (cevovodi i terminali), njegovo pouzdano i nesmetano
funkcionisanje sistema u sklopu magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru;
2) utvrivanje optimalnog razmetaja aktivnosti i fizikih struktura sistema
produktovoda sa aspekta uticaja na stanovnitvo u uticajnom podruju Prostornog
plana, uz uvaavanje ekonomskih, tehniko-tehnolokih, ekolokih, socijalnih i
prostorno-funkcionalnih kriterijuma;
3) obezbeenje uslova za bolje funkcionisanje postojeih proizvodnih pogona,
naselja i magistralnih saobraajnih objekata koji se nalaze u infrastrukturnom
koridoru i uticajnom podruju, obezbeivanjem energetske stabilnosti i efikasnog
sistema snabdevanja.
Osnovni zadatak Prostornog plana je da se izgradnjom sistema produktovoda obezbedi
stabilno snabdevanje potroaa naftnim derivatima, kao i da Prostorni plan bude okvir za
izradu novih i reviziju postojeih prostornih i urbanistikih planova na planskom, kao i za
izradu i donoenje drugih planova, programa i tehnike dokumentacije.
III. KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA PODRUJA
POSEBNE NAMENE I REGIONALNI ZNAAJ (TRASE,
TERMINALI, ODNOS SA DRUGIM INFRASTRUKTURNIM
SISTEMIMA)
1. Opti podaci o produktovodu i postrojenjima
Osnovna razlika izmeu naftovoda i produktovoda je u tome to se naftovodom obavlja
cevovodni transport sirove nafte, dok se produktovodom obavlja cevovodni transport naftnih
derivata. Naftovod je elini cevovod kojim se na odreenu razdaljinu transportuje sirova
nafta. Prenik cevi, pritisak u cevi i shodno tome, brzina transporta, u funkciji su koliine
nafte koju je potrebno transportovati. Debljina cevi je u funkciji potrebnog pritiska. Prosena
brzina kretanja nafte u naftovodu je oko 1 - 1,5 m/s (3,6 - 5,4 km/h). Produktovod je cevovod
(najee elini) kojim se transportuju derivati (produkti) sirove nafte. Najee su to
motorna goriva - vie vrsta benzina i dizela.
Cevovodni transport naftnih derivata u Republici Srbiji predstavlja novinu, iako je u
zemljama u okruenju prisutan jo iz perioda "blokovske podele". U Rumuniji sistem
cevovodnog transporta naftnih derivata je ukupno dugaak 1.429 km, Maarskoj 1.200 km, a
u Bugarskoj 525 km.
Cevovodni transport naftnih derivata ima niz prednosti u odnosu na konvencionalni nain
transporta kamionskim transportom u cisternama ili eleznikim - vagonima cisternama.
Prednost cevovodnog sistema transporta se pre svega ogleda u: (a) efikasnijem i
ekonominijem nainu transporta; (b) bezbednijem i ekoloki prihvatljivijem nainu
transporta; (v) smanjenju trokova za gorivo i odravanje putne i eleznike infrastrukture;
(g) smanjenje saobraajnih optereenja; (d) podsticanju konkurentnosti proizvoaa i
snabdevaa; kao i () uvoenju savremenih tehnologija u upravljanju tokovima naftnih
derivata.
Cevovodnim transportom naftnih derivata omoguie se: (a) uvoenje savremenog transporta
derivata, (b) smanjenje transportnih tarifa u odnosu na druge vidove transporta, poveanje
zaposlenosti (u toku izgradnje i u toku eksploatacije), (v) stvaranja nove drutvene vrednosti i
efikasnosti poveanjem drutvene neto sadanje vrednosti i drutvene interne stope
rentabilnosti, (g) vii stepen ekoloke bezbednosti uz veu efikasnost i pouzdanost transporta.
Produktovod predstavlja sistem cevovoda za transport tenih derivata nafte - motornih goriva
(motornih benzina i dizela). Izgradnja produktovoda kroz Republiku Srbiju koncipira se kao
jednocevni i dvocevni sistem za transport motornih goriva kojim bi bilo povezano sedam
planiranih pripadajuih terminala sa upravljako-distributivnim centrima. Terminali
predstavljaju vorna mesta na kojima se vri merna regulacija, skladitenje, distribucija i dr.
funkcije neophodne za nesmetan, pouzdan i bezbedan transport naftnih derivata.
Sistem produktovoda kroz Republiku Srbiju imao bi sedam terminala na sledeim lokacijama
9
:
1) Terminal Panevo neposredno uz Rafineriju nafte u Panevu (pored svoje
funkcije u dvosmernom prometu motornih goriva predvien je i za razmenu
rafinerijskih poluproizvoda);
2) Terminal Smederevo uz skladite NIS - Jugopetrola;
3) Terminal Jagodina u zoni Auto-puta E-75: Beograd - Ni i Nove industrijske zone
"Jagodina";
4) Terminal Ni uz postojee skladite NIS - Jugopetrola;
5) Terminal Novi Sad uz Rafineriju nafte u Novom Sadu (pored svoje funkcije u
dvosmernom prometu motornih goriva predvien je i za razmenu rafinerijskih
poluproizvoda);
6) Terminal Sombor na lokaciji skladita NIS - Petrol (predvien je za distribuciju
derivata auto cisternama);
7) Terminal Beograd.
Izgradnjom i radom sistema produktovoda, planira se da se pre svega opskrbi domae trite
naftnih derivata, a u perspektivi i inostrana trita. U Tabeli 2, daje se pregled gravitirajuih
podruja terminala.
Tabela 2. Gravitirajua podruja terminala
Okrug Terminal
1 Grad Beograd Beograd
2 Severno-baki okrug Sombor
3 Srednje-banatski okrug Panevo
4 Severno-banatski okrug Sombor
5 Juno-banatski okrug Panevo
6 Zapadno-baki okrug Sombor
7 Juno - baki okrug Novi Sad
8 Sremski okrug Novi Sad
9 Mavanski okrug Novi Sad
10 Kolubarski okrug Novi Sad
11 Podunavski okrug Smederevo
12 Branievski okrug Smederevo
13 umadijski okrug Jagodina
14 Pomoravski okrug Jagodina
15 Borski okrug Jagodina
16 Zajearski okrug Jagodina
17 Zlatiborski okrug Jagodina
18 Moraviki okrug Jagodina
19 Raki okrug Jagodina
20 Rasinski okrug Ni
21 Niavski okrug Ni
22 Topliki okrug Ni
23 Pirotski okrug Ni
24 Jablaniki okrug Ni
25 Pinjski okrug Ni
KARTA KONZUMNIH PODRUJA SISTEMA PRODUKTOVODA
Vizija je da se pored snabdevanja domaeg trita, kada se stvore uslovi, preuzme i
snabdevanje pograninih podruja susednih zemalja, a u perspektivi da se razmotri
mogunost povezivanja sa sistemima produktovoda u Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i
drugim zemljama. U tom smislu terminal u Somboru bi bio orijentisan na snabdevanje trita
u Hrvatskoj i Maarskoj, terminal u Jagodini za trite u Republici Srpskoj (BiH), dok bi
terminal i Niu bio usmeren ka tritima u Bugarskoj i Makedoniji. Do izgradnje terminala u
Pritini, u gravitaciji terminala u Niu je podruje AP Kosovo i Metohija.
Sastavne delove produktovoda predstavljaju i pumpne stanice, blok stanice, razvodni
kolektori, merno-regulaciona oprema, sistemi katodne zatite, telekomunikaciona mrea za
potrebe sistema daljinskog nadzora i druga odgovarajua postrojenja i ureaji. Cevovodi
produktovoda uglavnom transportuju tene naftne derivate u jednom smeru, 333 dana u
godini.
Ukupni kapacitet produktovoda kroz Republiku Srbiju planiran je na nivou od cca 4,3
miliona tona motornih goriva godinje (1,6 mil. tona za motorni benzin i 2,7 mil. tona za
dizel gorivo), od ega je oko 3,37 mil. tona namenjeno za plasman na domae trite (1,12
mil. tona benzina i 2,25 mil. tona dizel gorivo) a 0.96 mil. tona (po 0,48 mil. tona benzina i
dizel goriva) za plasman zemljama u okruenju.
Realizacija produktovoda predviena je u tri faze:
1) I faza - deonice Panevo - Novi Sad i Panevo - Smederevo;
2) II faza - deonice Smederevo - Jagodina i Jagodina - Ni;
3) III faza - deonice Novi Sad - Sombor i Panevo - Beograd.
Glavni dispeerski centar je Panevo i on je ujedno i glavni komunikacioni vor za
kompletan produktovod. Na njemu je predviena glavna komandna soba sa nadzorom na
funkcionisanje celog produktovoda. Sve ostale take na produktovodu bie identine po
sadraju i prioritetu upravljanja.
Generalna napomena za navedene rezervoarske kapacitete terminala je da su oni
dimenzionisani prema petnaestodnevnoj potronji okruga koji gravitiraju predmetnom
terminalu za 2026. godinu. Izuzetak je poetni terminal u Panevu, iji je rezervoarski prostor
dimenzionisan za potrebe "dinamikog upravljanja sistemom". Sistem produktovoda e se
povezati na postojee skladine instalacije (postojee rezervoare ili novoizgraene rezervoare
na mestima rezervoara sruenih u NATO bombardovanju) na svim lokacijama terminala gde
se u fazi projektovanja to pokae kao optimalno reenje.
9
Perspektivno, planirae se izgradnja terminala u Pritini.
2. Opis trasa i terminala i odnos prema drugim infrastrukturnim
sistemima i upotreba zemljita
2.1. Opis terminala
U svim terminalima e se vriti sledee funkcije:
1) prijem motornih goriva na lokaciju terminala sa merenjem primljenih koliina;
2) skladitenje motornih goriva u nadzemnim stojeim rezervoarima;
3) manipulacija gorivima u okviru terminala, praenje i upravljanje svim ureajima i
opremom na terminalu;
4) obezbeenje sigurnosti rada terminala;
5) otprema goriva uz prethodno merenje koliina ka sledeem terminalu.
Na prostoru terminala planiraju se kao obavezni sadraji sledei objekti, postrojenja i ureaji
neophodni za obavljanje gore navedenih funkcija terminala: rezervoari za skladitenje
motornih goriva sa tankvanama, pumpna stanica za produktovode, merna stanica za benzine,
dizele i produktovode, upravna zgrada, tehniko-servisni objekat (radionica, vatrogasnica i
dr.), trafostanica, postrojenje za tretman zauljenih otpadnih voda, istako mesto, filteri,
redukciona stanica, sistem za prikupljanje benzinskih para, portirnica, interne saobraajnice i
platoi.
Konana granica lokacije, organizacija, sadraj i kapaciteti objekata terminala definisae se
izradom urbanistikog projekta. Kapaciteti i sadraji terminala e u trenutku izdavanja
lokacijske dozvole zavisiti od primenjene tehnologije razraene kroz urbanistiki projekat,
odnosno idejni projekat sa studijom opravdanosti.
1) Glavni terminal "Panevo": Kao polazni terminal sa glavnim upravljako-dispeerskim
centrom kompletnog sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju predvia se terminal
"Panevo".
Glavni terminal "Panevo" je lociran u neposrednoj blizini postojee Rafinerije "Panevo" tj.
uz sam kompleks rafinerije. Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme
terminala "Panevo" je cca R = 12,03 ha.
Terminal "Panevo" - KO Panevo - Cele kat. parcele br.: 2994; 2993; 2992; 2991; 2990/1;
2990/2; 2989/1; 2989/2; 2988/1; 2988/2; 2987/1; 2987/2; 2986/1; 2986/2; 2985/1; 2985/2;
2984; 2983; 2982; 2981; 2980; 2979; 2978; 2977; 2976; 2975; 2974; 2973; 2972; 2971;
2970; 2969; 2968; 2966; 2965; 2961; 2955; 2954; 2951; 2950; 2949; 2946; 2945; 2944 i
3577.
U okviru obuhvata Plana detaljne regulacije terminala sistema produktovoda u Panevu
(povrine 11,8 ha) obuhvaena je funkcionalna mikrolokacija povrine od 5,4 ha na
parcelama: 2944, 2945, 2946, 2949, 2950, 2951, 2954, 2955, 2961, 2965, 2966, 2968, 2969,
2970, 2971, 2972, 2973, 2974, 2975. Ovim planom detaljne regulacije obuhvaen je pristupni
put kao i njegov prikljuak na mreu regionalnih puteva ukljuujui i povezivanje sa mernom
stanicom JP "Transnafta" koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Procenjuje se da bi za planirani terminal PEOP-a na istoj lokaciji trebalo priblino 7 ha to sa
navedenom funkcionalnom mikrolokacijom aproksimativno iznosi oko 12 ha povrine
zemljita, tako da se moe oceniti da ova lokacija zadovoljava potrebe rada i odravanja
terminala oba transportna sistema.
Izgradnja rezervoara na terminalu Panevo planira se u toku druge faze izgradnje sistema
produktovoda kroz Republiku Srbiju.

2) Terminal "Novi Sad": Prijemni terminal u Novom Sadu nalazi se u okviru postojeeg
kompleksa terminala "Transnafta" uz rafineriju nafte u Novom Sadu i koristie se postojeim
infrastrukturnim objektima.
Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme terminala Novi Sad unutar
postojeeg kompleksa "Transnafta" uz rafineriju nafte u Novom Sadu je cca 3,35 ha.
Terminal "Novi Sad" - KO Novi Sad 4 - Cele kat. parcele br.: 2555/6; 2009/1;

3) Terminal "Smederevo": Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme
terminala Smederevo je 7,95 ha. Mikrolokacija terminala "Smederevo" je uz skladite NIS
"Jugopetrola".
Terminal "Smederevo" - KO Smederevo - Cele kat. parcele br.: 230/2; 230/3;

4) Terminal "Jagodina": Nalazie se u zoni Auto-puta E-75: Beograd - Ni u okviru Nove
industrijske zone "Jagodina". Potrebna povrina terminala Jagodina je 18,35 ha.
Terminal "Jagodina" ima ulogu i distributivnog centra regiona koji mu gravitiraju, pa se
planira da ima auto i vagon punilite za otpremu derivata.
Terminal "Jagodina" - KO Koino Selo - Cele kat. parcele: 2090; 2088; 2087; 2086; 2085;
2083; 2081/10; 2081/9; 2081/8; 2081/2; 2081/5; 2081/3; 2081/6; 2081/7; 2081/14: 2081/15;
2081/16; 2081/17; 2081/4; 2081/13; 2081/20; 2081/21; 2081/22; 2081/23; 2016; 2017; 2015;
2014; 2013; 2012 i 2011;

5) Terminal "Ni": Nalazi se u okviru kompleksa postojeeg skladita NIS "Petrola" sa
aneksom neposredno uz kompleks ija je ukupna povrina sa aneksom cca 5,03 ha.
Na prostoru kompleksa terminala planiraju se kao obavezni sadraji sledei objekti,
postrojenja i ureaji neophodni za obavljanje gore navedenih funkcija terminala: rezervoari
za skladitenje motornih goriva sa tankvanama, upravna zgrada, tehniko-servisni objekat
(radionica, vatrogasnica i dr.), trafostanica, portirnica, interne saobraajnice i platoi.
U okviru aneksa neposredno uz kompleks terminala potrebno je izgraditi: istako mesto,
filtere, redukcionu stanicu, sistem za prikupljanje benzinskih para, pumpnu stanicu za
produktovode, merna stanica za benzine, dizele i produktovode, i postrojenje za tretman
zauljenih otpadnih voda.
Aneks van kompleksa terminala "Ni" se nalazi na KO Gornja Toponica.
Terminal "Ni" - KO Gornja Toponica - Cela kat. parcela br.: 8724; - Delovi kat. parcela br.:
8785/1; - Aneks terminala "Ni": KO Gornja Toponica - Delovi kat. parcela br.: 8779; 8778;
8777; 8776/3 i 8775/8;

6) Terminal "Sombor": Na delu postojeeg kompleksa skladita NIS "Petrol" planira se za
izgradnja terminala "Sombor". Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme
terminala Sombor u okviru postojeeg kompleksa terminala NIS "Petrol"-a je 3,02 ha.
Terminal "Sombor" je predvien i za distribuciju derivata auto-cisternama. S obzirom da se
planira izgradnja u okviru postojeeg skladita NIS "Petrol" iji su skladini kapaciteti
uniteni u NATO bombardovanju, potrebna je odgovarajua nova instalacija za autopunilite.
Terminal "Sombor" - KO Sombor 1 - Cele kat. parcele br.: 7926/1; 7926/2; 7926/3; 7929/1;
7927/5; 7928/1; 7925/4; 7925/2; 7930/5; 7930/3; 7930/2; 7929/2; 7927/7; 7927/2; 7928/1;
7927/4 i 7927/1; i Delovi kat. parcele br.: 10124/2.

7) Terminal "Beograd": Prva mogua lokacija terminala je u Velikom Selu.
Druga mogua lokacija terminala "Beograd" je u junom delu Beograda na potezu budue
beogradske obilaznice na deonici Bubanj Potok - Vina u industrijskoj zoni Letane.
Trea varijanta koja se razmatra je lokacija terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu prema
vaeem DUP-u kompleksa uskladitenja i distributivnog sistema naftnih derivata na
podruju Gornjeg Zemuna ("Slubeni list grada Beograda", broj 20/81).
2.2. Opis trasa produktovoda
2.2.1. I faza - deonice produktovoda Panevo - Novi Sad i
Panevo - Smederevo
Deonica produktovoda: Panevo - Novi Sad - Izgradnja deonice produktovoda Panevo -
Novi Sad koncipira se kao dvocevni sistem transporta motornih goriva. Trasa produktovoda
deonice Panevo - Novi Sad polazi od glavnog terminala "Panevo" i vodi se do terminala
"Novi Sad" u duini od cca 91,4 km.
Ista je prenika obe cevi 10" (DN250 mm) i prati trasu postojeeg naftovoda Omialj -
Panevo (bivi jugoslovenski naftovod - JUNA). Produktovod se na pojedinim mestima
udaljava od postojeeg naftovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni naftovoda i
potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane
cevi.
Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:
1) vodotocima (Mali Nadel, Nadel, V. Slatina, reka Tami, kanal Kara, Veliki kanal
Dunav - Tisa - Dunav, reka Tisa, Dunavac i dr. manjim vodotocima);
2) putevima (dravni put I reda br. 24: deonica Panevo - Kovin, dravni put I reda
br. 1.9: deonica Beograd - Vrac (E-70), dravni put I reda br. 24: deonica Beograd -
Zrenjanin, dravni put II reda br. 124: deonica enta - Opovo, dravni put I reda br.
24.1: deonica enta - Padinska skela, dravni put II reda br. 122: deonica ajka -
Kovilj i dr. optinskim putevima);
3) eleznikim prugama (magistralna jednokolosena elektrificirana pruga Beograd
Centar - Panevo Varo - Vrac - granica Rumunije i jednokolosena elektrificirana
pruga Panevo Varo - Panevo Vojilovica, jednokolosena neelektrificirana pruga
Panevo Varo - Rasputnica - Jabuka);
4) naftovodom Novi Sad - Panevo deonica DN - 2, s ijom planiranom izmetenom
deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru
oko Novog Sada;
5) gasovodima:
(1) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 323,9 mm,
deonica: RG01-10 - Panevo - Smederevo;
(2) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar GR "Panevo" - GMRS
"Plinara";
(3) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar GR "Panevo" - GR "HIP
Panevo";
(4) gradskim gasovodima pritiska p=612 bar MRS "Glogonj" - GMRS
"Flot", MRS "Jabuka" - GMRS "Flot";
(5) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 508 mm, deonica:
RG04-07 GR "Batajnica"- Panevo;
(6) magistralnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 762 mm,
deonica: MG04 Gospoinci - Novi Sad - GR "Batajnica".
Oko 900 m juno od raskrsnice Auto-puta E75: deonica Beograd - Novi Sad sa dravnim
putem II reda br. 122: deonica ajka - Kovilj, produktovod se vodi paralelno od pomenutog
putnog ukrtanja sa Auto-putem Beograd-Novi Sad.
Zavretak ove deonice je posle skretanja i prelaska produktovoda Auto-puta Beograd - Novi
Sad u visini raskrsnice sa optinskim putem Ka - industrijska zona Novi Sad i dolaska do
terminala "Novi Sad".
Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od
objekata, vodotoka, puteva, gasovoda, naftovoda i el. koloseka.
Deonica produktovoda: Panevo - Smederevo - Izgradnja deonice produktovoda Panevo -
Smederevo koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa
produktovoda deonice Panevo - Smederevo polazi od terminala "Panevo" i vodi se do
terminala "Smederevo" u duini od cca 26,9 km. Ista je prenika 12" (DN350 mm) i prati
posle izlaska sa terminala "Panevo" najveim delom trasu postojeeg razvodnog gasovoda
RG01-10: deonice Panevo - Smederevo. Odstupanje u odnosu na postojeu trasu gasovoda
je prilikom prelaska reke Dunav gde se produktovod vodi podzemno ispod korita reke i
Smederevske Ade da bi najkraim putem bio doveden do terminala "Smederevo".
Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeeg gasovoda zbog izgraenih
objekata u zatitnoj zoni gasovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od
objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.
1) vodotocima (Nadel, Slatina, Veliki kanal Sr. Begej, reka Dunav i dr. manjim
vodotocima);
2) putevima (optinskim putevima: deonice Kovin - Banatski Brestovac i Kovin -
Ploica);
3) planiranim koridorom autoputa E-70 od Bubanj Potoka do Paneva i planiranom
teretnom obilaznom prugom Beli Potok - Vina - Panevo (ije su trase potvrene
Generalnim projektom autoputa i teretne obilazne pruge sa drumsko-eleznikim
mostom na Dunavu kod Vine usvojenim na Revizionoj komisiji 2007. god.);
4) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 323,9 mm: deonica RG01-
10 Panevo - Smederevo.
Zavretak ove deonice je posle prelaska reke Dunav na lokaciji planiranog terminala
"Smederevo" do kompleksa NIS "Jugopetrola".
objekata, vodotoka, puteva, gasovoda.
2.2.2. II faza - deonice produktovoda Smederevo - Jagodina i
Jagodina - Ni
Deonica produktovoda: Smederevo - Jagodina - Izgradnja deonice produktovoda Smederevo
- Jagodina koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa
produktovoda deonice Smederevo - Jagodina polazi od terminala "Smederevo" i vodi se do
terminala "Jagodina" u duini od cca 92,3 km. Ista je prenika 12" (DN350 mm) i posle
izlaska sa terminala "Smederevo" prati dravni put I reda br. 24: deonica Kovin - Auto-put
Beograd - Ni.
Zatim se produktovod vodi najveim delom uz trase postojeeg razvodnog gasovoda RG08-
01: deonica Smederevo - V. Oraje i magistralnog gasovoda MG08: deonica V. Oraje -
Jagodina, a sve u koridoru Auto-puta E-75: Beograd - Ni.
Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeih gasovoda zbog izgraenih
1) vodotocima (Bodrika, Jezava, Balava bara, Jezavski kanal, Vinaka bara reka
Jasenica, Plavkovo blato, Docan, St. Raa, Gibavica, Raa, St. Lepenica, reka
Lepenica, Kijevski potok, reka Velika Morava, St. Belica, Nova bara i dr. manjim
vodotocima);
2) putevima (Auto-put E-75: Beograd - Ni, dravni put I reda br. 24: deonica Kovin
- Auto-put Beograd - Ni i deonica Auto-put - Poarevac, dravni put I reda put br.
4: deonica Markovac - Svilajnac, dravni putevi II reda: Auto-put - Osipaonica (br.
214a), Krnjevo - Smederevska Palanka - Trnove (br. 109a), Krnjevo - Velika Plana
(br. 214), Velika Plana - abari (br. 107), Jagodina - Glogovac (br. 110), optinski
putevi: Lozovik - Golobok, Smed. Palanka - Veliko Oraje, Lapovo - Markovac -
Svilajnac, Bagrdan - Vojska, St. Lanite - Koino selo, Jagodina - Ribare, Jagodina -
Rakitovo i dr. optinskim putevima);
3) eleznikim prugama: jednokolosena pruga Smederevo - V. Plana,
jednokolosena pruga Smederevo - Mala Krsna i jednokolosena pruga Markovac -
Svilajnac - Resavica;
4) gasovodima:
(1) Razvodni gasovod RG08-01: deonica Smederevo - V. Oraje, pritiska
p=50 bar i prenika 323,9 mm;
(2) Magistralni gasovod MG07-01: deonica B. Potok - V. Oraje, pritiska
p=50 bar i prenika 457,2 mm;
(3) Magistralni gasovod MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, pritiska p=50
bar i prenika 457,2 mm;
(4) Prikljunim gasovodom od MG08 do GMRS "Lapovo", pritiska p=50
(5) Razvodni gasovod RG08-02 od MG08 do GMRS "Kragujevac", pritiska
p=50 bar i prenika 273 mm.
Zavretak ove deonice je posle prelaska Auto-puta E-75: Beograd - Ni na lokaciji planiranog
terminala "Jagodina" u okviru Nove industrijske zone "Jagodina".
objekata, vodotoka, puteva, gasovoda i eleznikih pruga.
Deonica produktovoda: Jagodina - Ni - Izgradnja deonice produktovoda Jagodina - Ni
koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa produktovoda
deonice Jagodina - Ni polazi od terminala "Jagodina" i vodi se do terminala "Ni" u duini
od cca 102,1 km. Ista je prenika 10" (DN250 mm) i posle izlaska sa terminala "Jagodina"
polae se u koridoru Auto-puta E75: deonica Beograd - Ni.
Produktovod se i ovde vodi najveim delom uz energetski koridor tj. trase postojeeg
magistralnog gasovoda MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, razvodnog gasovoda RG09-01:
deonica Jagodina - Parain, i magistralnog gasovoda MG09: deonica Parain - Pojate.
Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeih gasovoda zbog izgraenih
1) vodotocima (Lugomir, reka Velika Morava, Ravanica, uprijski potok,
Kneselaki potok, Crnica, Loziki potok, Baijski potok, Burdeljski potok, Slatinski
potok, Suvajski potok, Planski potok, Drenovaki potok, Jovanovaka reka, Senjski
potok, Rujika reka, Beli potok, Suvi potok, Moravica, reka Juna Morava, Rajkov
potok, Toponika reka i dr. manjim vodotocima);
2) putevima (Auto-put E-75: Beograd - Ni, dravni put I reda br. 5: deonica Parain
- Zajear, dravni put I reda br. 1 - 12: deonica Ni - Pirot, dravni putevi II reda:
uprija - Supska (br. 108), uprija - Despotovac (br. 216), uprija - Senje (br. 103),
Pojate - Brain (br. 214), Raanj - Deligrad (br. 214), Deligrad - Aleksinaki rudnici
(br. 214), Aleksinac - itkovac (br. 121), optinski putevi: uprija - Batinac, uprija
- Bonjane, Parain - Popovac, Stria - Lebina, Sikirica - Krebinac, Novi Brain -
etka, Plonik - Novi Brain, Raanj - Varo, Raanj - Lipovac, Rutevac -
Mozgovo, Aleksinaki rudnik - Bobovite, Luane - Moravski Bujmir, Draevac -
Beli breg, Donja Trnava - Gornja Trnava, Donja Toponica - Gornja Toponica,
Trupale - Gornja Toponica i dr. optinskim putevima);
3) lokalnom eleznikom prugom: Parain - Stari Popovac;
4) gasovodima:
(1) Magistralni gasovod MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, pritiska p=50
(2) Razvodni gasovod RG09-01: deonica Jagodina - Parain, pritiska p=50
(3) Magistralni gasovod MG09: deonica Parain - Pojate, pritiska p=50 bar i
prenika 355,6 mm;
(4) Razvodnim gasovodom za GMRS "Jagodina", pritiska p=50 bar i
prenika 168,3 mm;
(5) Gradski gasovod od GMRS "uprija" prema potroaima grada uprije,
pritiska p=612 bar i prenika 273 mm;
(6) Razvodni gasovod Parain - Bonjane - Popovac, pritiska p=50 bar i
prenika 273 mm;
(7) Magistralni gasovod Pojate - Ni, pritiska p=50 bar i prenika 355,6
mm.
Ova deonica se posle prelaska dravnog puta I reda br. 1-12 (E-80): deonica Ni - Pirot
trasira do lokacije terminala "Ni" koje je u stvari postojee skladite NIS "Petrola" u Niu.
objekata, vodotoka, puteva, gasovoda i el. pruga.
2.2.3. III faza - deonice produktovoda Novi Sad - Sombor i
Panevo - Beograd
Deonica produktovoda: Novi Sad - Sombor - Izgradnja deonice produktovoda Novi Sad -
Sombor koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa
produktovoda deonice Novi Sad - Sombor polazi od terminala "Novi Sad" i vodi se do
terminala "Sombor" u duini od cca 92,2 km. Ista je prenika 8" (DN200 mm) i uglavnom
prati trasu Auto-puta E75: deonice Beograd - Novi Sad i Novi Sad - Subotica. Produktovod
se jedino udaljava od pomenutog Auto-puta severno od Novog Sada, zaobilazei planirane
komercijalne zone definisane usvojenim urbanistikim planovima smeten u planirani
energetski koridor, a zatim se vraa uz koridor Auto-puta E75: Novi Sad - Subotica.
Zatim se vodi u pravcu severozapada oko 6 km do prunog pojasa jednokolosene
neelektrisane pruge Novi - Sad - Vrbas - Rimski anevi - Senta - Horgo, a onda
neposredno uz pomenutu el. prugu u duini od oko 14 km. Juno od Vrbasa pa do terminala
"Sombor" produktovod prati trasu postojeeg razvodnog gasovoda: deonica RG04-15
Gospoinci - Sombor.
Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeeg gasovoda i naftovoda zbog
izgraenih objekata u zatitnoj zoni gasovoda i naftovoda i potovanja minimalnog udaljenja
produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.
1) vodotocima (kanali oko Kaanske Ade, Rumenaki kanal, Duboki kanal,
Alparska bara, kanal Jegrika, Veliki i Mali kanal Dunav - Tisa - Dunav, reka Begej
i dr. manjim vodotocima);
2) putevima (Auto-put E-75: deonice Beograd - Novi Sad i Novi Sad - Subotica,
dravni put I reda br. 7: deonica Novi Sad - Ka, dravni put II reda br. 120: deonica
Novi Sad - Temerin, dravni put I reda br. 22.1: deonica Novi Sad - Sirig, dravni
put II reda br. 127: deonica Novi Sad - Vrbas, dravni put II reda br. 104: deonica
Zmajevo - Despotovo, dravni put II reda br. 118: deonica Vrbas - Savino selo,
dravni put II reda br. 119: deonica Kula - Baka Palanka, dravni put I reda br. 3:
deonica Kula - Odaci, optinskim putem Crvenka - Kruii - Ruski Krstur i dr.
optinskim putevima);
3) eleznikim prugama (meunarodna magistralna jednokolosena elektrificirana
pruga broj 2 Beograd - Stara Pazova - Inija - Subotica - Kelebija, jednokolosene
neelektrificirane pruge: Novi Sad - Sajlovo - Rimski anevi - Orlovat Stajalite,
Sombor - Stapar - Odaci sa industrijskim kolosekom za industrijsku zonu Sombor,
Novi Sad - Vrbas - Rimski anevi - Senta - Horgo, Kula - Baka Palanka i Novi
Sad - Sombor);
4) naftovodom:
(1) Dunav (Bako Novo Selo) - Novi Sad deonica DN - 1 prenika
660,4/6.35 mm, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se
produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko
Novog Sada;
(2) Novi Sad - Panevo deonica DN - 2, s ijom planiranom izmetenom
deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom
koridoru oko Novog Sada;
(3) Nadrljan - Novi Sad (NNS) prenika 219,1/7,92 mm, s ijom
planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u
delu planiranog energetskog koridora oko Novog Sada;
(4) Elemir - Novi Sad (ENS) prenika 273,1/7,8 mm, s ijom planiranom
izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u delu planiranog
energetskog koridora oko Novog Sada;
5) gasovodima:
(1) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar: deonica RG04-15 Gospoinci
- Sombor sa gasovodnim krakom za Odake;
(2) planiranim i projektovanim (potvrena projektna dokumentacija sa svim
potrebnim dozvolama od strane Vlade AP Vojvodine) razvodnim
gasovodom pritiska p=50 bar: deonica Kula - Odaci, sa odvojkom za Ruski
Krstur, GMRS "Odaci" i GMRS "Ruski Krstur";
(3) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 219,1/6,35 mm:
deonica GR "Gospoinci" - GR "Futog" (Stari Futoki) RG 04-11 s
ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno
u planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;
(4) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 406,4/8,7: deonica
GR "Gospoinci" - GR "Futog" (Novi Futoki) RG 04-11/II s ijom
planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u
planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;
(5) magistralnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 219,1/4 mm:
deonica GR "Gospoinci" - Novi Sad - Beoin.
Zavretak ove deonice je posle obilaska glavne merno-regulacione stanice (GMRS)
"Sombor" na lokaciji postojeeg terminala NIS "Petrol"-a, tj. na lokaciji terminala "Sombor".
objekata, vodotoka, puteva, gasovoda, naftovoda i eleznikog koloseka.
Deonica produktovoda: Panevo - Beograd - Trasa produktovoda deonice Panevo - Beograd
polazi od terminala "Panevo" i u ovom Prostornom planu daje se varijantno:
Prva mogua lokacija terminala je u Velikom Selu. Duina prve varijante deonice do
terminala "Beograd" u Velikom selu iznosi cca 7,8 km.
Druga mogua lokacija terminala "Beograd" je u junom delu Beograda na potezu
budue beogradske obilaznice na deonici Bubanj Potok - Vina u industrijskoj zoni
Letane. Duina druge mogue deonice do terminala "Beograd" u Velikom selu
iznosi cca 14,7 km.
Trea varijanta koja se razmatra je lokacija terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu
prema vaeem DUP-u kompleksa uskladitenja i distributivnog sistema naftnih
derivata na podruju Gornjeg Zemuna ("Slubeni list grada Beograda", broj 20/81).
Duina tree mogue deonice od planirane deonice produktovoda Panevo - Novi
Sad do terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu iznosi cca 22,5 km.
Za sve tri varijante potrebno je obezbediti prelazak podzemno ispod korita Dunava. Druga
varijanta na obilaznici je najpovoljnija zbog saobraajne pristupanosti i neposredne veze sa
Koridorom X. Konaan izbor lokacije terminala "Beograd" i prikljunog produktovoda
utvrdie se daljom uporednom analizom i u koordinaciji sa nadlenim organima u Republici
Srbiji i gradu Beogradu. Za odabrano reenje sistema produktovoda sa terminalom "Beograd"
koje pripada teritoriji grada Beograda uradie se Plan detaljne regulacije.
Sve napred navedene deonice produktovoda (u taki 2.2.) se mogu kroz dalju urbanistiku i
projektnu razradu (dispozicija i tehnike karakteristike sistema produktovoda po fazama u
lokacijskom dozvolama, idejni i glavni projekat po fazama), blie definisati ili korigovati sa
analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje trase produktovoda.
2.3. Opis trasa naftovoda i gasovoda u koridoru
Postojei naftovod DN1, koji je postavljen paralelno uz severnu stranu autoputa E-75, i ulazi
u novi energetski koridor i na mestu koje je u blizini stacionae autoputa km 109+500.
Naftovod se od ovog mesta vodi po osi koridora na dubini od 1,35 m, paralelno sa
autoputem, u duini od oko 640 m, nakon ega skree prema severoistoku i sa
poluprenikom krivine od 55 m i ide sa zapadne strane trase postojeeg eleznikog
koloseka.
Na ovom mestu se nova trasa naftovoda DN1 ukrta sa novom trasom gasovoda: RG 04-11 i
RG 04-11/II. Ukrtanje je predvieno tako da gasovodi prolaze ispod naftovoda na rastojanju
od oko 0,5 m (svetlo rastojanje).
Postojei gasovodi RG 04-11 i RG 04-11/II dolaze sa jugozapada, pribliavaju se autoputu i
pod uglom od 90 skreu na jugoistok ostajui juno od autoputa.
Nova trasa ovih gasovoda predvia da se postojea trasa produi neposredno pre skretanja na
jugoistok i da se gasovodi vode ispod autoputa, pravo u koridor, pri emu bi se gasovodi
ukrtali sa naftovodom prilazei ispod naftovoda.
Od ovog mesta se sva tri cevovoda vode kroz koridor, prema severoistoku, paralelno sa
trasom postojeeg eleznikog koloseka i na dubinama od po 1,35 m. Mereno od zapadne
ivice koridora na rastojanju od 5 m nalazio bi se gasovod RG 04-11/II, na rastojanju od 15 m
gasovod RG 04-11 i na rastojanju od 25 m naftovod DN1.
Na stacionai koridora st. 2+636.00 cevovodi prolaze ispod puta kroz zatitne cevi,
nastavljaju u pravcu severoistok do skretanja koje je predvieno kod stacionae 3+640 pod
uglom od 60, i poluprenicima krivina 55 m za naftovod i 45 m za gasovode, skreu u
pravcu jugoistoka. Neposredno posle skretanja, na stacionai koridora st. 3+763.83 km,
cevovodi prolaze prvo ispod pruge, a odmah zatim i ispod puta. Ukrtanja sa prugom i putem
su predviena kroz zatitne cevi.
Na ovom delu koridora, mereno od severne strane koridora, na rastojanju od 15 m nalazi se
gasovod RG 04-11/II, na rastojanju od 25 m gasovod RG 04-11 i na rastojanju od 35 m
naftovod DN1.
Ovaj pravac cevovodi zadravaju do sledeeg skretanja prema jugoistoku, kod stacionae
koridora 5+950, pod uglom od 40 i sa poluprenicima krivina 55 m za naftovod i 45 m za
gasovode. Neposredno posle skretanja, na stacionai koridora st. 5+960 km cevovodi prolaze
prvo ispod kanala, zatieni betonskom oplatom, a zatim i ispod pruge kroz zatitne cevi.
Dalje cevovodi zadravaju jugoistoni pravac i predviena rastojanja, mereno od
severozapadne strane koridora, 15 m za gasovod RG 04-11/II, 25 m za gasovod RG 04-11 i
35 m za naftovod DN1. Na stacionai koridora 6+104 km cevovodi se ukrtaju sa lokalnim
putem i prolaze ispod njega kroz zatitne cevi.
Kod stacionae koridora 7+200 km cevovodi se sreu sa trasom postojeeg koloseka.
Naftovod prolazi pravolinijski ispod pruge kroz zatitnu cev dok gasovodi prolaze ispred
pruge kroz zatitnu cev i skreu prema severoistoku pod uglom od 65, sa poluprenikom
krivina od 45 m, i povezuje se sa postojeim gasovodima RG 04-11 i RG 04-11/II.
Neposredno posle prolaska ispod pruge naftovod DN1 skree u pravcu jugozapada pod
uglom od 60 i sa poluprenikom krivine od 55 m. Na ovom delu koridora naftovod DN1 se
vodi, na rastojanju od 5 m od severne strane koridora. Naftovod DN1 najpre prolazi ispod
nadvonjaka kroz zatitnu cev, na stacionai st. 7+380, a zatim ispod lokalnog puta na
stacionai st. 7+690, takoe kroz zatitnu cev. Dalje, planirana nova trasa naftovoda DN1 se
dva puta ukrta sa kanalima i prolazi ispod kanala, sa zatitom od betonske oplate, na
stacionaama st. 8+020 i st. 8+140.
Posle prolaska ispod kanala naftovod DN1 skree prema jugozapadu, pod uglom od oko
100. Nakon ovog skretanja, planirana nova trasa naftovoda se vodi paralelno sa autoputem
na rastojanju od 5 m od jugoistone strane koridora i prolazi ispod dva kanala, sa zatitom od
betonske oplate, na stacionaama st. 9+480 i st. 9+690.
Projektant je na ovom delu koridora predvideo prostor, izmeu naftovoda DN1 i autoputa, za
eventualno izmetanje naftovoda Nadrljan - Novi Sad, oznaen kao NNS, i naftovoda Elemir
- Novi Sad, oznaen kao ENS, i buduih produktovoda.
Posle prolaska ispod kanala, naftovod DN1 skree prema jugoistoku pod uglom od 13
udaljavajui se od autoputa i jo jednom, prema autoputu pod uglom od 10, i dalje
zadravajui rastojanje od 5 m od severoistone strane koridora i na stacionai st. 11+030
prolazi ispod lokalnog puta, kroz zatitnu cev.
Naftovod DN1 kod stacionae koridora 11+180, skree prema jugozapadu pod uglom 100, i
kod stacionae 11+250 se ukrta sa kanalom, prolazei ispod kanala, zatien betonskom
oplatom. Kod stacionae koridora 11+510 naftovod DN1 se ukrta sa autoputem E-75, pod
uglom od 90 i prolazi ispod autoputa E-75 zatien zatitnom cevi i uklapa se u postojei
energetski koridor.
2.4. Odnos prema drugim infrastrukturnim sistemima
Za potrebe definisanja odnosa prema drugim infrastrukturnim sistemima u ovom konceptu,
odreeni su znaajni postojei i planirani infrastrukturni sistemi u okviru koridora
magistralne infrastrukture na koridoru X i bonim pravcima (ukrtanjima sa regionalnim
sistemima i mreama), koriste se kriterijumi utvreni planskom dokumentacijom za
infrastrukturne koridore.
Planskom dokumentacijom za koridor X, definisane su mere zatite od buke od autoputa,
vazduha, zemljita, voda, smanjenja negativnih uticaja na ivi svet, spreavanje hemijskih
udesa. Negativni uticaji potiu od samog tela saobraajnice, poloaja saobraajnice
(saobraajnica u dolini), poloaja trase i izgradnja nasipa i useka, izgradnja nasipa,
presecanjem uma, presecanje vlanih stanita, dok su za osetljiva podruja oznaeni: (1)
tereni sa visokim nivoom podzemne vode, vlana zemljita i starae; (2) uzane doline reka i
potoka; (3) vizuelno atraktivne lokacije i spomen podruja; (4) doline; (5) ume, ivice i
iblja; (6) obale sa trskom, potoci, movare i vlane livade. Ovi uticaji nemaju vei znaaj na
rad sistema produktovoda u okviru koridora. Takoe, sistem produktovoda, nema vei uticaj
na rad ovih sistema, ukljuujui i sam proces izgradnje.
Utvrene su zone uticaja na ivotnu sredinu i irina zatitnih pojaseva, za postojee i
planirane magistralne infrastrukturne sisteme u infrastrukturnom koridoru.
Ukrtanja sa drugim sistemima moraju projektnom dokumentacijom biti tako reena da ne
ugroavaju redovni rad, to podrazumeva bezbedan i pouzdanost rad sistema produktovoda i
drugih infrastrukturnih sistema.
Tabela 3. Tabelarni pregled zona uticaja na ivotnu sredinu i irina zatitnih pojaseva
infrastrukturnih sistema
R. br. Infrastrukturni sistem Poremeaj funkcionisanja predela/slike predela irina zatitnog pojasa (m)
1. Autoput
180 + 180 - nivo buke do 65 db (A)
300 + 300 - nivo buke do 60 db (A)
700 + 700 - nivo buke do 50 db (A)
300 + 300
2. eleznika pruga 100 + 100 uz mere zatite 125 + 125
3. Optiki kablovi / 5 + 5
4. Plovni put / 150 + 150
5. Gasovod / 50 + 50
Izvor: Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E - 75, deonica
Beograd - Ni
Prostornim planom podruja infrastrukturnog koridora autoputa E - 75, deonica Beograd -
Ni, utvrene su mere zatite ivotne sredine i predela, koje se primenjuju u daljoj razradi
odgovarajuim urbanistikim planovima i aktima utvrenim zakonom na planskom podruju
i tehnikoj dokumentaciji za utvrivanje trasa planiranih magistralnih infrastrukturnih
sistema i objekata, i to mere: (a) zatite zemljita, podzemnih i povrinskih voda; (b) zatite
od buke i vibracija; (v) zatite od zagaenog vazduha; (g) za rukovanje vrstim otpadom; (d)
zatite od udesa cisterni sa opasnim i toksinim hemijskim materijama; () dodatne mere
zatite ivotne sredine na funkcionalnim i prateim sadrajima autoputa; (e) za kontrolu
stanja ivotne sredine u toku eksploatacije autoputa; () za unapreenje postojeeg stanja
vegetacije; (z) za realizaciju sadnje planirane vegetacije sa zatitnom funkcijom; (i) estetskog
ureenja infrastrukturnog koridora; (j) zatite divljai.
Navedene zone i mere su osnov za definisanje kriterijuma ureenja, zatitnih mera i irina
pojaseva sistema produktovoda.
PLANSKA REENJA
Prostornim planom, kao i stratekom procenom, obavie se ocena efekata izgradnje sistema
produktovoda, na: (a) razvoj lokalnih samouprava i zajednica, (b) razvoj pojedinih delatnosti
koje zahtevaju energetsku pouzdanost (poljoprivreda, industrija i druga privreda); (v)
usklaivanje razvojnih, fizikih (prostornih) i ekolokih zahteva, izmeu sistema
produktovoda i neposrednog okruenja; (g) usklaivanje i utvrivanje trase cevovoda sa
drugim magistralnim infrastrukturnim sistemima u infrastrukturnom koridoru; (d)
usklaivanje i utvrivanje trasa saobraajne i drugih magistralnih infrastrukturnih sistema,
utvrivanje poloaja i uslova izgradnje i ureenja vorita ukrtanja pojedinih trasa, radi
ukljuivanja u evropski transportni sistem; () utvrivanje planskih elemenata i kriterijuma za
donoenje investicionih odluka i izbor lokacija za nove privredne objekte. Za potrebe ovog
plana prikazani su kljuni faktori prostornog razvoja, i to: (a) demografski razvoj, (b) mrea
naselja, (v) ekonomski i privredni razvoj, (g) prirodna dobra, (d) kulturna dobra.
I. UTICAJ NA PRIRODNA, KULTURNA DOBRA, IVOTNU
SREDINU I MERE ZATITE
Na samom uticajnom podruju koridora produktovoda nema zatienih prirodnih i kulturnih
dobara.
Na iroj teritoriji koridora produktovoda nalazi se 25 zatienih prirodnih dobara (u celini ili
delom), zastupljenih u vidu 2 specijalna rezervata prirode (SRP), predeo naroite prirodne
lepote (PNPL), 2 zatiene okoline nepokretnog kulturnog dobra (ZONKD) i 20 spomenika
prirode (SP).
Pri realizaciji planiranih radova, investitor i izvoa radova se moraju pridravati sledeih
mera zatite prirodnih dobara:
1) ukoliko se u toku zemljanih radova na pripremi lokacije naie na geoloko-
paleontoloko ili mineraloko-petrografske pojave za koje se pretpostavlja da imaju
svojstvo prirodnog dobra, izvoa radova je duan da o tome obavesti nadleni
zavod za zatitu prirode i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi
otetilo do dolaska ovlaenog lica;
2) pri svim aktivnostima na izgradnji produktovoda i preciznijem definisanju
njegove trase izvoa radova mora se striktno pridravati mera zatite koje su
definisane aktom o zatiti pojedinanih prirodnih dobara, kao i optih mera i uslova
zatite definisanih Zakonom o zatiti ivotne sredine ;
3) konani izbor trase treba da bude rezultat detaljne lokacione analize u kojoj e se
prioritet dati i zatiti prirodnih dobara, zatiti zelenih i drugih javnih povrina (ovo se
naroito odnosi za oekivane/mogue akcidentne situacije kod objekata kao to je
predmetni produktovod);
4) na delovima gde trasa eventualno prolazi kroz zelene povrine, razmotriti nain
realizacije radova u cilju to manjeg degradiranja prostora;
5) ukoliko se na trasi i u koridoru produktovoda nau vrednija stabla drvea ili
primerci biljnih vrsta za koje se pretpostavlja da predstavljaju zatiene prirodne
retkosti, o tome obavestiti nadleni zavod za zatitu prirode radi obavljanja strunog
nadzora i preduzimanja odgovarajuih mera;
6) ukoliko se du dela trase produktovoda koji se polae u zaseban rov nalazi
drvored ili pojedinana stabla, iskop zemlje se mora obaviti runo, a ne mainski, da
bi se to vie sauvao korenov sistem stabla;
7) ako trasa prolazi kroz umu, trasa se mora voditi tako da se ukloni to manji broj
stabala, bez obzira na njihovu pojedinanu vrednost; u ovom sluaju zatitni pojas i
irinu rova treba smanjiti na neophodni minimum;
8) stabla u blizini trase obezbediti od oteenja usled manipulacije graevinskih
maina i transportnih sredstava ili skladitenja opreme, instalacija, graevinskog
materijala i dr.;
9) kako trasa na vie mesta prolazi preko ili uz vodotoke, kanale i druge hidroloke
objekte, neophodno je obratiti panju na priobalnu vegetaciju i sauvati je
maksimalno ili je nakon zavretka radova vratiti u prvobitno stanje;
10) deponovanje vika zemlje i opreme, makar i privremeno, nije dozvoljeno u
zatienim prirodnim dobrima i zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara;
11) nakon okonanja radova moraju se sve povrine dovesti u prvobitno stanje.
U cilju integrativne zatite, kulturno naslee planskog podruja posmatra se kao neobnovljiv
resurs jednak po znaaju drugim resursima, izvor identifikacije i kulturni kapital koji se moe
koristiti za razne vrste obnove i razvoja.
Na podruju Prostornog plana utvruju se sledee mere zatite za utvrena i dobra pod
prethodnom zatitom, kao i zatiene okoline kulturnih dobara:
1) na utvrenim kulturnim dobrima i dobrima pod prethodnom zatitom ne moe se
vriti raskopavanje, ruenje, prepravljanje ili bilo kakvi radovi koji mogu da narue
svojstva kulturnog dobra bez prethodno utvrenih uslova i saglasnosti nadlenog
zavoda za zatitu spomenika kulture;
2) ako se u toku iskopa zemlje naie na arheoloka nalazita ili ostatke ranijih
kultura, izvoa radova je duan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti
nadleni zavod za zatitu spomenika kulture i preduzme mere da se nalaz ne uniti i
ne oteti i da se sauva na mestu i u poloaju u kome je otkriven;
3) dobra koja uivaju prethodnu zatitu ne smeju se otetiti, unititi, niti moe da se
menja njihov izgled, svojstvo ili namena;
4) na utvrenim kulturnim dobrima i dobrima pod prethodnom zatitom, kao i u
zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara, nije dozvoljeno deponovanje vika
zemlje i opreme, makar i privremeno;
5) pristupni putevi mogu se otvarati samo van zatienih podruja nepokretnih
kulturnih dobara;
6) du planirane trase produktovoda izvriti arheoloko rekognosciranje terena;
7) obezbediti arheoloki nadzor uzimajui u obzir da trasa produktovoda moe
obuhvatiti i nove do sada neevidentirane arheoloke lokalitete;
8) zabranjuje se neovlaeno kopanje, odnoenje kamena i zemlje sa arheolokih
nalazita;
9) podnosilac zahteva, odnosno investitor je duan da se u postupku izrade
urbanistikih planova obrati teritorijalno nadlenom zavodu za zatitu spomenika
kulture radi izdavanja uslova i saglasnosti i omogui da u okviru granica plana
struna sluba obavi prospekciju i evidenciju dobara pod prethodnom zatitom.
1. Mere zatite ivotne sredine
ivotna sredina je na podruju Prostornog plana u veoj meri ouvana, ali s obzirom na
namenu samih objekata (transport produkata nafte), nosi odreeni stepen rizika sa aspekta
negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Prema indikatoru koji prikazuje pritisak na ivotnu
sredinu od urbanizacije, transportne mree i intenzivne poljoprivredne proizvodnje za
prirodne vrednosti, podruje Prostornog plana je nisko osetljivo do srednje osetljivo podruje.
Deo trase produktovoda koji prolazi kroz podruje Vojvodine karakterie se relativno malom
osetljivou, dok se region centralne Srbije, zbog kompleksnog i heterogenog sastava,
karakterie kao region niske do srednje osetljivosti. Ipak najosetljivije delove trase
predstavljaju prostrane aluvijalne ravni reke Dunava (u podruju Dunava, Paneva i Kovina),
Tise, Velike i June Morave.
Sa aspekta zatite ivotne sredine na planskom podruju se izdvajaju sledee celine:
1) podruja pod poljoprivrednim zemljitem (ratarsko-stoarska proizvodnja) -
predstavljaju podruja kroz koje predloena trasa produktovoda najveim delom
prolazi;
2) podruja pod vodnim zemljitem (aluvijalne ravni reka Dunava (u podruju
Dunava, Paneva i Kovina), Tise, Velike i June Morave) - mogu biti od posebnog
znaaja zbog postojanja uslova visoke vodopropusnosti i postojanja izvorita za
vodosnabdevanje na bazi podzemnih voda. Vei deo trase produktovoda kroz
centralnu Srbiju prati obodne delove aluvijalne ravni Velike Morave i June Morave.
U zonama neposredne zatite izvorita vodosnabdevanja bie potrebno posebnim
projektima obezbediti rad sa viim nivoom monitoringa i primene preventivnih mera
zatite;
3) podruja geoloki i hidroloki osetljivih formacija (opasnost od zagaenja
zemljita i podzemnih voda) - objekat cevovoda za transport naftnih produkata
karakterie nizak rizik od zagaenja u uslovima redovnog rada, a visok u uslovima
havarija (akcidentnih izliva). Trasa produktovoda moe prolaziti kroz podruja
poviene ranjivosti (npr. izvorita za vodosnabdevanje na bazi podzemnih voda
formirana u plitkim kvartarnim naslagama visoke vodopropusnosti), ali zbog
nepostojanja znaajno zagaujueg optereenja u uslovima redovnog rada rizik
zagaenja moe se oceniti kao srednji do nizak;
4) podruja zatienih prirodnih i kulturnih dobara na kojima je neophodna primena
utvrenih mera zatite, kao i podruja uzanih dolina reka i potoka, ivice i iblja,
obale sa trskom, potoci, movare i vlane livade (Titelski breg i uzana dolina
Bagrdanske klisure).
Uticaj produktovoda na ivotnu sredinu moe se posmatrati tokom tri faze - faze izgradnje
produktovoda, period redovnog rada produktovoda i faze akcidenta, dok uticaj rada terminala
na ivotnu sredinu predstavlja zasebnu celinu. U toku izgradnje produktovoda potencijalni
problem se moe javiti pri uticaju na povrinske vode, dok u periodu eksploatacije
produktovoda potencijalni rizici vezani su za akcidentne situacije koje mogu dovesti do
curenja produkata nafte.
Vazduh - Na planskom podruju je vazduh u celini zadovoljavajueg kvaliteta, izuzev u
gradskim podrujima kao to su Novi Sad (rafinerija nafte), Panevo (hemijska i
petrohemijska industrija), Beograd (industrija, saobraaj, deponije), Smederevo (elezara,
deponija sirovina), Aleksinac (rudnik uglja) i Ni, gde zagaivanje vazduha potie od
termoenergetskih i industrijskih postrojenja, saobraaja, posebno tranzitnog saobraaja,
individualnih loita i drugih, kao i Veliki Baki kanal (na delu Crvenka - Kula - Vrbas).
U fazi izgradnje produktovoda, u obliku difuznih izvora emisije u vazduh javie se produkti
sagorevanja goriva iz vozila i mehanizacije, emisije tokom procesa zavarivanja, praenje
usled iskopavanja i drugih zemljanih i graevinskih radova. U periodu eksploatacije
produktovoda, nee biti znaajnijih izvora emisije u vazduh. Uticaj rada terminala na ivotnu
sredinu ogleda se u emisijama lako isparljivih jedinjenja (VOC). Usled isparavanja goriva,
tokom skladitenja, pretakanja, meanja goriva sa aditivima, utovara/istovara transportnih
alata, creva, prikljuaka nastaju tzv. "skladini gubici" i "radni gubici" i tom prilikom javlja
se emisija VOC.
Povrinske vode - Kvalitet Dunava i pored velikog zagaenja, ostaje unutar klase II-III,
uglavnom zahvaljujui velikom kapacitetu razblaivanja. Toksine zagaujue materije,
isputene iz velikih industrijskih centara (Novog Sada, Paneva, Smedereva, Beograda) i
otpadne vode iz zemalja koje se nalaze uzvodno, optereene kako organskim zagaenjem
tako i tekim metalima, zadravaju se u akumulacionom erdapskom jezeru. Reka Tisa ulazi
u Republiku Srbiju kao reka III klase, a karakteristino za prekogranine reke je da su
zagaene nutrijentima, naftom, tekim metalima i organskim materijama. Kanal Dunav - Tisa
- Dunav i sekundarni irigacioni i transportni kanali u Vojvodini su veoma zagaeni, usled
isputanja nepreienih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenanih voda iz
poljoprivrede. Kvalitet Velike i June Morave, nije na zadovoljavajuem nivou, jer su vode
optereene organskim zagaenjem. Kvalitet povrinskih voda prikazan je u Tabeli 4.
Tabela 4. Stanje kvaliteta reka Dunava, DTD, Tise, Velike i June Morave, 2008. godina
Reka
Dunav
DTD Tisa Velika Morava
Juna
Morava
Merna stanica Bezdan Panevo Smederevo Sombor
Novi
Sad
Titel Parain Svilajnac Aleksinac
Zahtevana
klasa
II II II IIA IIA II IIA III IIA
Stvarna klasa
III III III III/IV IV III/IV III/IV III/IV III/IV
Izvor: Republiki hidrometeroloki zavod Srbije
Trasa budueg produktovoda presecae razliite prirodne povrinske tokove i vetake
drenane i irigacione kanale: 2 prelaza Dunava, 1 prelaz Velike Morave, 1 prelaz Tamia, 1
prelaz Tise i 1 prelaz Kanala Dunav - Tisa - Dunav, kao i vie prelaza preko manjih
povrinskih tokova.
Tokom izvoenja zemljanih i graevinskih radova kvalitet prirodnih recipijenata bi
potencijalno mogao biti naruen, posebno u pogledu pojave otpadnih voda sa znatno
povienim sadrajem suspendovanih materija. Posebno zahtevnu operaciju predstavlja
postavljanje cevovoda u zoni prelaska preko povrinskih vodenih tokova. Savremene
tehnologije prelaska reke podrazumevaju upotrebu nekoliko osnovnih tehnika od kojih je
najefikasnija tehnika podbuivanja ispod vodnog tela, odnosno instalacija cevovoda
primenom metode usmerenog buenja u podini renih korita. Usmereno buenje ispod
vodnih tokova danas predstavlja rutinski primenjivano reenje i kao najznaajnije prednosti
ove metode ubrajaju se upravo niski direktni uticaji na ivotnu sredinu kao i relativno nizak
rizik pojave zagaenja. Glavni rizici ove metode vezuju se za upravljanje fluidom za buenje,
obzirom na injenicu da se postavljanje garniture za usmereno buenje sa svom prateom
infrastrukturom (bazeni za cirkulaciju fluida za buenje, kompresori, itd.) nalaze u priobalnoj
zoni koja u litolokom sastavu najee odgovara aluvijalnim naslagama sastavljenim od
ljunkova i peskova visoke vodopropusnosti i samim tim transmisibilnosti zagaujuih
materija.
Prelazak preko vodenih tokova povrinskim raskopom/prosecanjem vodenih tokova moe
imati za posledicu podizanje nivoa vode, poveanje brzine toka koji mogu rezultovati u
plavljenju samog rova kao i okolnog zemljita.
Za sluaj testiranja produktovoda vodom kao radnim fluidom (u fazi nakon polaganja a pre
putanja u eksploataciju), potrebno je obezbediti velike koliine vode koje bi se morale
obezbediti bilo iz namensko buenih i instaliranih bunara ili iz povrinskih tokova. U tom
sluaju uticaj se ogleda u eksploataciji prirodnih vodnih resursa. Posebno osetljivu aktivnost
predstavlja isputanje ogromne koliine vode nakon testiranja. Ova voda je zagaena i njeno
uputanje u prirodni recipijent mora biti predmet zasebnog projekta tretmana uz postizanje
saglasnosti sa nadlenim ministarstvima oko odabira prirodnog recipijenta za prijem ovih
voda.
U periodu eksploatacije produktovoda osnovni uticaji na povrinske tokove vezani su za rizik
od akcidentnih izliva prilikom pucanja produktovoda ili izliva u manipulaciji gorivom na
terminalima.
Otpadne vode na skladinim terminalima sastoje se od efluenata koje ine: drenirana voda sa
dna rezervoara, zauljene atmosferske vode i sve druge otpadne vode koje sadre odvojeno
fazu i rastvorene naftne ugljovodonike. Otpadne vode mogu sadrati i metale i fenole,
suspendovane materije i fekalne koliformne bakterije. Zauljene otpadne vode bi trebalo da
prou primarni tretman preko uljnih separatora pre njihovog konanog uputanja u
kanalizaciju ili prirodni recipijent.
Podzemne vode - U fazi izgradnje produktovoda na pojedinim deonicama, u zavisnosti od
filtracionih karakteristika zemljita i dubine podzemnih voda na specifinom lokalitetu,
izvoa e vriti privremena odvodnjavanja iskopa. Odvodnjavanje znaajnijih razmera
moe usloviti promene u reimu podzemnih voda tzv. prve izdani i potencijalno uticati na
lokalno vodosnabdevanje u zoni radova.
U fazi eksploatacije produktovoda najvei potencijalni rizik po ivotnu sredinu vezan je za
curenja i akcidentne izlive naftnih produkata iz produktovoda. Iako je rizik od izliva veoma
mali u uslovima pune primene zatitnih tehnikih i drugih mera, posledice po zagaenje
podzemne sredine mogu biti veoma znaajne.
Posebno osetljiva podruja predstavljae, u litolokom i hidrogeolokom smislu, nezatiene
izdanske zone kao to su podruja otvorenih karstnih terena i aluvijalnih nanosa u zoni renih
tokova, gde je vodopropusnost a samim tim i propagacija zagaujuih materija velika.
Zemljite - Izgradnja produktovoda zahteva privremeno zauzimanje zemljita tokom
izvoenja zemljanih i graevinskih radova i trajno zauzimanje zemljita du trase
produktovoda.
Zemljani radovi i iskop rovova mogu dovesti do promena u strukturi i kvalitetu zemljita kao
i do erozije i zbijanja. Graevinski i zemljani radovi mogu uticati na mehaniko oteenje
zemljita tokom iskopa rovova, gubitak povrinskog sloja zemljita, naruavanje strukture tla,
izmenu fizikih i hemijskih svojstava, potencijalno meanje povrinskog sloja i podinskog
sloja zemljita (humusa) i zbijanje, izmene u uslovima drenae zemljita u irem pojasu oko
radova i eroziju zemljita na terenima sa nagibom.
Ukoliko se vozila i mehanizacija kreu van utvrenih zona i pristupnih puteva to moe uticati
na dodatno oteenje vegetacije i naruavanje povrinskog sloja zemljita. Tokom izvoenja
graevinskih radova nastajae graevinski i komunalni otpad ije nekontrolisano odlaganje
moe izazvati lokalna zagaenja zemljita. Tokom radova, usled skladitenja i manipulacije
gorivom, uljima i mazivima postoji mogunost zagaenja zemljita i podzemnih voda u
sluaju curenja ovih materija.
Tokom redovnog rada produktovoda osnovni uticaji na kvalitet zemljita i podzemnih voda
vezuju se za potencijalna curenja. Uticaj na zemljite se moe ostvariti i prilikom radova na
odravanju ali ovi uticaji su malog obima i ogranieni.
U sklopu rada skladinih terminala u kojim se generie otpadni mulj (uljna faza) koji se
vremenom taloi na dnu rezervoara i sadri vodu, ostatke goriva i vrste materije. Otpadni
mulj ima svojstva opasnog otpada i stoga se mora odlagati pod kontrolisanim uslovima.
Flora i fauna - Zauzimanje zemljita i raiavanje terena neminovno utiu na gubitak
prirodnih stanita flore i faune. Radovi na raiavanju terena zahtevaju uklanjanje
vegetacije du trase produktovoda. Ove aktivnosti mogu dovesti do naruavanja ekosistema i
gubitaka stanita, posebno ivih organizama u zemljitu.
Izgradnja i eksploatacija produktovoda mogu uticati na biljni i ivotinjski svet privremenim
ili trajnim naruavanjem stabilnosti stanita, naruavanjem migracionih puteva i izmenama
dnevnog i sezonskog reima kretanja ivotinja, kao i potencijalnim zagaenjem stanita -
emisijama praine, bukom, potencijalnim izlivanjem zagaujuih materija.
Buka i vibracije - Buku i vibracije du trase uzrokovae mehanizacija koja se koristi za
izvoenje zemljanih i drugih graevinskih radova. Aktivnosti koje generiu buku tokom
izgradnje produktovoda su raiavanje terena, iskop rovova, povezivanje cevi i zavarivanje,
polaganje cevi i zatrpavanje rovova.
Rad produktovoda nema znaajnijih izvora buke u ivotnoj sredini osim lokalno u zonama
rada crpnih stanica, agregata i slinih ureaja.
Otpad - Tokom izgradnje produktovoda, odnosno prilikom izvoenja graevinskih radova
nastajae razliite vrste graevinskog i komunalnog otpada, koji se mora odlagati na za to
predviene lokacije.
Tokom rada terminala nastaje otpadni mulj (uljna faza) koji se vremenom taloi na dnu
rezervoara i sadri vodu, ostatke goriva i vrste materije. Otpadni mulj ima svojstva opasnog
otpada i stoga se mora odlagati pod kontrolisanim uslovima.
Od ostalih vrsta opasnog otpada - otpadni absorbenti i drugi materijali za sakupljanje
izlivenog sadraja rezervoara moraju se odlagati pod kontrolisanim uslovima, odnosno u
skladu sa pravnom regulativom za ovu oblast.
Potencijalne akcidentne situacije - Potencijalne akcidentne situacije mogu dovesti do curenja
produkata nafte i potencijalnog zagaenja zemljita i podzemnih voda ali i povrinskih
tokova usled oteenja i pucanja produktovoda, neispravnih delova produktovodne mree,
nenamernih uticaja tree strane i prirodnih nepogoda.
Posebno znaajan rizik predstavljaju prelazi produktovoda preko vodotoka kada u sluaju
akcidenta postoji mogunost izlivanja produkata nafte.
Skladitenje tenih zapaljivih materija na terminalima nosi potencijalni rizik od izlivanja ovih
materija iz rezervoara, cevi, pumpi ili ventila tokom pretakanja. Kako produkti nafte spadaju
u zapaljive materije, postoji i rizik od poara. Skladitenje tenih zapaljivih materija na
terminalima obavljae se u skladu sa pravnom regulativom za ovu oblast.
Ciljevi razvoja - Osnovni cilj zatite ivotne sredine na planskom podruju je ouvanje i
unapreenje kvaliteta prirodnih vrednosti i ivotne sredine, uz primenu naela prevencije i
predostronosti i naela odrivog razvoja u buduem razvoju podruja. Osnovni cilj se
realizuje kroz sledee ciljeve:
1) Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha;
2) Zatita povrinskih i podzemnih voda;
3) Zatita zemljita od zagaenja i degradacije;
4) Zatita biljnog i ivotinjskog sveta;
5) Zatita od buke i vibracija;
6) Unapreenje upravljanja otpadom.
Zatita i unapreenje kvaliteta ivotne sredine ostvarivae se sprovoenjem sledeih mera:
1) Organizacione mere:
U procesu projektovanja i priprema za izgradnju produktovoda u vie navrata e se
analizirati uslovi zatite ivotne sredine u zavisnosti od faze i detaljnosti projekata. U
skladu sa vaeom domaom i evropskom zakonskom regulativom potrebno je,
usklaeno sa fazama izgradnje izraditi odgovarajue Studije i to:
Studija poetnog ("nultog") stanja ivotne sredine (engl. Environmental Baseline
Assessment Study) - studijom e se analizirati i oceniti inioci ivotne sredine du
trase produktovoda i u iroj zoni terminala i utvrditi osetljivost tih inilaca.
Studija o proceni uticaja projekta produktovoda na ivotnu sredinu (engl.
Environmental Impact Assessment EIA) - studija e pored analize osetljivosti
inilaca ivotne sredine predvideti neposredne i posredne uticaje projekta izgradnje i
eksploatacije produktovoda i terminala na inioce ivotne sredine, kao i mere i
uslovi za spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi.
Pored izrade osnovnih navedenih Studija u sklopu projektovanih organizacionih
mera bie potrebno sprovesti i izraditi itav niz odgovarajuih planova, programa i
tehnikih procedura od kojih izdvajamo sledee:
Planovi za reagovanje u vanrednim situacijama:
(1) plan za spreavanje i kontrolu izlivanja koji uzima u obzir mogue
sluajeve izlivanja i veliinu njihovih posledica. Planom se mora predvideti
uee odgovarajueg broja obuenih ljudi u sanaciji izlivanja;
(2) plan reagovanja u sluaju poara koji predvia uee odgovarajueg
broja obuenih ljudi. Plan mora predvideti komunikaciju sa lokalnim
organima vlasti i objektima u neposrednoj blizini.
Mere prilikom nabavke opreme - Prilikom nabavke opreme posebnu panju obratiti
na primenu standarda iz oblasti zatite ivotne sredine.
2) Mere tokom izvoenja radova na izgradnji produktovoda:
Mere zatite kvaliteta vazduha:
Tokom izgradnje produktovoda, kao izvor emisije u vazduh javie se
produkti sagorevanja goriva iz vozila i mehanizacije i praenje usled
iskopavanja i drugih graevinskih radova. Tokom eksploatacije
produktovoda, emisije u vazduh e se javiti u vidu izduvnih gasova iz
vozila.
- potrebno je primenjivati tehnike za obaranje praine (prskanje - vlaenje
puteva, upoteba ciklona i dr.) u uslovima kada se naseljena mesta, ili
znaajniji biljni i ivotinjski receptori nalaze u zoni od 300 m od linije
iskopa;
- potrebno je da redovni tehniki pregledi u sklopu odravanje vozila
ukljue redovnu kontrolu kvaliteta izduvnih gasova.
(1) Mere zatite povrinskih tokova:
Trasa budueg produktovoda presecae postojee manje ili vee prirodne
povrinske tokove kao vetake drenane i irigacione kanale.
- tamo gde je mogue tok treba odravati aktivnim tokom
izvoenja radova uz upotrebu tehnika prepumpavanja, privremenog
zacevljivanja toka, izmetanja toka;
- nakon zavretka radova na postavljanju produktovoda potrebno je
dovesti vodotoke kanala u prvobitno stanje;
- ukoliko su neophodne intervencije na samoj obali ili koritu
vodotoka, radovi treba da budu izvedeni uz pomo materijala kao
to je kamen (kamene obloge), pleteri, zatravljeni zemljani nasipi i
slino;
- u sluajevima kada je neophodno izvriti prekid toka preduzeti
mere da trajanje prekida bude minimalno;
- spreavati/vriti kontrolisano isputanja sedimenta u povrinske
tokove uz upotrebu barijera, izgradnjom drenanih kanala i sl.;
- kako trasa na vie mesta prolazi uz vodotoke, kanale i druge
hidroloke objekte, neophodno je obratiti panju na priobalnu
vegetaciju i sauvati je maksimalno ili je nakon zavretka radova
vratiti u prvobitno stanje.
(2) Mere u toku izvoenja horizontalnog i usmerenog buenja:
Izvoenje horizontalnog i usmerenog buenja u zonama osetljivih receptora
(povrinski tokovi, hidrogeolokih ranjive formacije) mogu dovesti do
zagaenja istih usled korienja fluida za buenje koji sadre toksine
aditive.
- skladitenje isplanog fluida za buenje dozvoliti samo u
ograenim i zatienim mestima;
- izbei upotrebu toksinih aditiva u fluidu za buenje, posebno u
zonama reka i drugim hidrogeoloki osetljivim podrujima.
(3) Erozija i promene u strukturi i kvalitetu zemljita:
Radovi na iskopima mogu dovesti do promena u strukturi i kvalitetu
zemljita kao rezultat erozije i zbijanja.
- potrebno je primeniti niz odgovarajuih procedura i mera tokom
iskopa i odvodnjavanja zemljita koje e obezbediti to manje
naruavanje strukture i kvaliteta zemljita u irem pojasu oko
radova;
- primeniti poetne i zavrne mere uklanjanja i povratka
zatravljenog humusnog sloja;
- ponovo izvriti zasade vegetacije u zonama podlonim pojavi
erozije;
- na delovima gde trasa o prolazi kroz obradive povrine, razmotriti
nain realizacije radova u cilju to manjeg degradiranja prostora;
- na delovima trasa kroz obradive povrine, posebno najvrednijih
klasa, treba razmotriti umanjenje irine kanala i zatitne zone kako
bi se ovo zemljite u to veoj meri ouvalo za osnovnu namenu;
- ako trasa prolazi kroz umu, trasa se mora voditi tako da da se
ukloni to manji broj stabala, bez obzira na njihovu pojedinanu
vrednost. U ovom sluaju, zatitni pojas i irinu rova treba smanjiti
na neophodni minimum;
- kako trasa na vie mesta prolazi uz vodotoke, kanale i druge
hidroloke objekte, neophodno je obratiti panju na priobalnu
vegetaciju i sauvati je maksimalno ili je nakon zavretka radova
vratiti u prvobitno stanje. Ukoliko su neophodne intervencije na
samoj obali ili koritu vodotoka, radovi treba da budu izvedeni uz
pomo materijala kao to je kamen (kamene obloge), pleteri,
zatravljeni zemljani nasipi i slino;
- na mestima gde se trasa produktovoda ukrta sa vodotocima i gde
se produktovod ukopava, nakon radova korito vodotoka se mora
vratiti u prvobitno stanje;
- ako se pri ukopavanju produktovoda u korito koristi beton, gornji
deo betonirane povrine mora biti obloen kamenom koga ima u
koritu vodotoka;
- prilikom iskopa, izdvojiti humus, zasebno ga deponovati na
prethodno utvrenim mestima du trase produktovoda, obezbediti
od raznoenja i spiranja i iskoristiti za sanaciju terena nakon
zavretka radova.
(4) Upravljanje podzemnim vodama:
Obezbediti adekvatno upravljanje podzemnim vodama koje e se pojaviti u
rovu tokom iskopa. U zavisnosti od vodopropusnosti zemljita, dubine
podzemnih voda na specifinom lokalitetu Izvoa e vriti privremena
odvodnjavanja rova.
- potrebno je da se reim crpenja tokom odvodnjavanja prilagodi da
obezbedi minimalne gubitke vode iz lokalne izdani;
- potrebno je obezbediti elementarni tretman zagaenih iscrpenih
voda pre uputanja u recipijent.
(5) Upravljanje otpadnim vodama:
Isputanje otpadnih voda u prirodne recipijente (povrinske tokove, upojne
jame, na nezatieno zemljite i sl.) u fazi izvoenja radova mora biti
kontrolisano uz upotrebu osnovnih tretmana.
- tamo gde je neophodno zagaene otpadne vode uputati u
prirodni recipijente uz upotrebu filterskih medija;
- nakon izgradnje a pre putanja u rad, faza testiranja cevovoda pod
pritiskom podrazumeva upotrebu velike koliine vode. Nakon
obavljenih testiranja, voda iz cevovoda sadrae poveane
koncentracije suspendovanih materija. Potrebno je njeno
kontrolisano uputanje u prirodne recipijente sa om primenom
nekog od predtretmana.
(6) Upravljanje opasnim materijama:
Potrebno je razviti i primeniti detaljne procedure za upravljanje opasnim
materijama u fazi izvoenja radova na produktovodu. Neki od osnovnih
mera u smislu dobrog upravljanja opasnim materijama su sledee:
- skladitenje opasnih materija koje e se koristiti u procesu gradnje
ne moe se obavljati u plavnim podrujima, zonama sa visokim
nivoom podzemnih voda kao i u pojasu od 30 m u odnosu na
vodotoke;
- skladitenje opasnih materija moe se obavljati u posebno
odreenim i obeleenim prostorima uz primenu odgovarajuih
mera kao to su (sekundarni prihvati, nepropusne podloge,
kontrolisana dreniranje, ogranien pristup, oznaavanje);
- redovno voenje evidencije o upotrebi opasnih materija i
odravanje i auriranje Uverenja o opasnoj materiji (MSDS);
- redovna obuka radnika koji upravljaju opasnim materijama;
- posedovanje opreme za brzu reakciju i sanaciju izliva.
(7) Zatita ekosistema i spreavanje gubitaka stanita:
Radovi na raiavanju terena podrazumevaju uklanjanje vegetacije du
trase produktovoda. Ove aktivnosti mogu dovesti do naruavanja
ekosistema i gubitaka stanita, posebno ivih organizama u zemljitu. U tom
cilju potrebno je primenjivati navedene mere:
- pristupne puteve otvarati van ih zatienih podruja;
- ograniiti kretanje vozila i mehanizacije u okvirima utvrenih i
obeleenih zona i pristupnih puteva;
- ukoliko tokom raiavanja bude neophodno seenje stabala,
drvo lokalno prodavati;
- biljni otpad odlagati na lokalne komunalne deponije;
- ponovo posaditi odgovarajue vrste vegetacije u skladu sa
ukupnim endemskim karakteristikama podruja i karakteristikama
stanita;
- po zavretku radova ukloniti sve privremeno postavljene objekte i
privremene pristupne puteve.
(8) Zatita od buke:
Buku du trase izaziva mehanizacija koja se koristi za izvoenje zemljanih i
drugih graevinskih radova. Potrebno je:
- obezbediti redovno odravanje vozila i mehanizacije;
- radove izvoditi u dnevnom reimu;
- ne ostavljati upaljene motore na vozilima i mehanizaciji kada se
ne koriste;
- u sluaju specifinih aktivnosti koje uzrokuju povieni nivo buke
(preko 120 dB (A)), pravovremeno obavestiti lokalno stanovnitvo
u krugu od 1 km od izvora buke;
- izvoa radova ima obavezu da se striktno pridrava propisa koji
se odnose na maksimalno dozvoljeni nivo buke.
(9) Upravljanje otpadom:
Mere za upravljanje otpadom tokom izgradnje produktovoda - Tokom
izvoenja graevinskih radova nastajae razliite vrste graevinskog i
komunalnog otpada:
- du trase izgradnje produktovoda obezbediti odgovarajue
lokacije za privremeno odlaganje otpada na propisanoj udaljenosti
od najblieg vodotoka;
- privremene lokacije za odlaganje otpada (deponije) moraju biti
odgovarajueg kapaciteta i sa nepropusnom podlogom;
- otpad odvajati po tipovima i odvojeno skladititi;
- sklopiti ugovor sa organizacijom ovlaenom za transport otpada;
- viak zemlje iz iskopa odneti na odgovarajuu deponiju, odnosno
lokaciju koju e utvrditi nadleni komunalni organ optine ili
grada, a vreme deponovanja na licu mesta maksimalno skratiti.
Mere za odlaganje opasnog otpada koji nastaje u terminalima - Tokom rada
terminala nastaje otpadni mulj (uljna faza) koji se vremenom taloi na dnu
rezervoara i sadri vodu, ostatke goriva i vrste materije. Otpadni mulj ima
svojstva opasnog otpada i stoga se mora odlagati pod kontrolisanim
uslovima. U Republici Srbiji jo uvek ne postoji deponije za odlaganje
opasnog otpada, stoga:
- opasni otpad se mora odlagati u postojeim namenskim objektima
za odlaganje mulja u okviru Rafinerija dok se ne stvore uslovi za
njegovo krajnje odlaganje i tretman.
Od ostalih vrsta opasnog otpada - otpadni absorbenti i drugi materijali za
sakupljanje izlivenog sadraja rezervoara moraju se odlagati pod
kontrolisanim uslovima.
- potrebno je sklopiti ugovor sa organizacijom ovlaenom za
transport i tretman opasnog otpada.
Ostale mere zatite:
- pri izvoenju radova u delovima pojedinih urbanih, seoskih
naselja i zaseocima treba imati u vidu da se radi o zonama sa
stambenim objektima, te da dinamiku radova i obim dnevnog
angamana na polaganju produktovoda prilagoditi ovoj injenici;
- kroz definisanje mera zatite ivotne sredine vremenski ograniiti
izvoenje svih radova du delova trase produktovoda koji se nalaze
u blizini stambenih objekata;
- ukoliko pri planiranim radovima doe do havarije na
graevinskim mainama ili transportnim sredstvima i izlivanja
goriva, ulja i drugih opasnih i tetnih materija u zemljite,
neophodno je evakuisati zagaeno zemljite na mesto i pod
uslovima nadlene komunalne slube, a lokaciju sanirati;
- obavezno je u sklopu investiciono-tehnike dokumentacije
obraditi i deo koji se odnosi na organizaciju gradilita kao i sanaciju
i ureenje terena i da predvideti sredstva za izvoenje ovih radova.
Obavezno predvideti organizaciju gradilita sa to manjim
privremenim zauzeima terena, a sanacijom obuhvatiti ureenje i
ozelenjavanje zatitnog pojasa kao i sanaciju svih oteenja koji e
nastati tokom izvoenja radova (ureenje prostora za gradilite,
sanaciju pristupnih, privremenih puteva i dr.);
- nakon okonanja radova moraju se ukloniti sve maine, skladita i
drugi objekti, rezervni delovi i sl. i sve povrine dovesti u prvobitno
stanje.
3) Redovne tehnike mere opremanja terminala i produktovoda:
(1) Tehnike mere opremanja produktovoda:
U fazi projektovanja koristiti sve vaee domae i meunarodne tehnike
propise i standarde koji se odnose na:
- sistem katodne zatite produktovoda;
- sistem za automatsku detekciju curenja goriva;
- ugradnja blokadnih ventila (sekcijskih ventila) du trase
produktovoda;
- postavljanje zatitnih kolona veeg prenika oko osnovnog
produktovoda na mestima njegovog ukrtanja sa putnim prelazima;
i
- postavljanje tabli upozorenja du trase produktovoda, na mestima
njegovog ukrtanja sa kanalima, prugama, vodotokovima, kao i
ukopavanje traka upozorenja na 30 cm iznad samog produktovoda
du cele trase.
Obezbediti primenu vaeih domaih i meunarodnih tehnikih propisa i
standarda u fazi projektovanja koji e obezbediti:
- izolacionu i katodnu zatitu produktovoda primenom
odgovarajuih premaza;
- postavljanje sistema za automatsku detekciju curenja goriva;
- ugradnju blokadnih ventila (sekcijskih ventila) du trase
produktovoda, koji u sluaju oteenja zatvaraju odreene sekcije
produktovoda;
- postavljanje zatitnih oblonih kolona cevi veeg prenika oko
osnovnog cevovoda u cilju zatite podzemne sredine. Ova mera
primenjuje se na deonicama trase produktovoda koje prolaze kroz
osetljiva podruja (izvorita za vodosnabdevanje naseljenih mesta
zasnovanih na eksploataciji podzemnih voda iz plitkih izdani), kao
i o u zonama drugih vodnih tela;
- postavljanje tabli upozorenja propisanog oblika du trase
produktovoda, na rastojanju 50 do 100 m.
(2) Tehnike mere opremanja terminala:
Obezbediti primenu vaeih domaih i meunarodnih tehnikih propisa i
standarda u fazi projektovanja koji e obezbediti:
- zatitu rezervoara od prelivanja, merenje i kontrolu protoka.
Oprema za spreavanje prelivanja treba da ukljui nivo mere,
alarmne ureaje i automatske sisteme za prestanak rada;
- zatitu od poara (ukljuujui hvatae plamena), i uzemljenje (u
cilju spreavanja elektrostatikog pranjenja);
- ostala standardna oprema za isporuku goriva moe ukljuiti
upotrebu "prekidnih" ventila na crevima koji omoguavaju trenutni
prekid protoka u sluaju da doe do pucanja tokom manevrisanja
crevima;
- sekundarni prihvati (tankvane) u tehnikom smislu moraju biti
projektovani i usklaeni sa tipom i kapacitetom rezervoara i
osetljivou same lokacije;
- rezervoari treba da budu opremljeni duplim pregradama i
nepropusnom podlogom, otpornom na naftne derivate;
- manipulativne i kolovozne povrine moraju biti nepropusne
asfaltne i betonske povrine sa polietilenskom podlogom u zonama
sa veim rizikom od potencijalnih curenja i izlivanja kao i auto i
eleznikim pretakalitima;
- sekundarni prihvati na pretakalinim mestima za vagon-cisterne i
autocisterne moraju biti odgovarajueg kapaciteta usklaenog sa
kapacitetima cisterni, nivelisani, oivieni i povezani sa zonom za
prihvat (retenzijom);
- retenziona zona treba da bude opremljena gravitacionim uljnim
separatorom koji e omoguiti rutinski tretman i isputanje
prikupljenih atmosferskih voda;
- postaviti uljne separatore za predtretman zauljenih otpadnih voda
(od dreniranja rezervoara i atmosferskih voda) pre njihovog
uputanja u recipijent. Separatore redovno odravati i prazniti;
- emisije lako isparljivih jedinjenja (VOC), tokom skladitenja,
pretakanja, meanja goriva sa aditivima, utovara/istovara
transportnih alata, creva, prikljuaka (tzv. "skladini gubici" i
"radni gubici") mogu se smanjiti instalacijom sistema za
sekundarno preiavanje gasova (rekuperacija, katalitika
oksidacija, itd.)
4) Mere sanacije (remedaijacije) zagaenog zemljita:
(1) Remedijacija postojeih (istorijskih) zagaenih lokacija na trasi
produktovoda (pre zapoinjanja radova)
Ukoliko je tehniki izvodljivo i ekonomski opravdano potrebno je izbei
prolazak trase produktovoda kroz ve postojea istorijski zagaena
podruja. Istorijska zagaenja potrebno je identifikovati kroz Studiju "0"
stanja ivotne sredine na trasi produktovoda.
- postojea zagaenja na koridoru budueg produktovoda potrebno
je sanirati do mere koja e obezbediti nesmetane uslove za
bezbedan rad radnika u skladu sa izvrenom procenom rizika;
- tokom sanacije obezbediti razdvajanje zagaenog i nezagaenog
zemljita. Obezbediti bezbedno uklanjanje i trajno odlaganje
zagaenog zemljita.
(2) Remedijacija zagaenih lokacija u fazi eksploatacije produktovoda:
- u okviru postojeih terminala (ili na drugim lokalitetima ukoliko
ovo nije izvodljivo) potrebno je izgraditi Centre za bioremedijaciju
zemljita zagaenog naftnim ugljovodonicima. Ovakvi objekti u
osnovi predstavljaju ograene nepropusne betonske povrine, sa
sistemom drenae i tretmana zauljenih voda. Opremljeni su
sistemom sprinklera i reaktora u kojima se pripremaju i
umnoavaju bakterijski sojevi ijom primenom se neutralie
sadraj naftnih ugljovodonika u zagaenom zemljitu. Krajnji cilj
tretmana je da se zagaeno zemljite moe prevesti iz kategorije
opasnog otpada u kategoriju kvaliteta da se moe iskoristiti za
nasipanje i druge sline namene.
5) Monitoring i odravanje:
Zahtevi po pitanju stepena monitoringa ivotne sredine u direktnoj je vezi sa tipom i
osetljivou prirodnih resursa u pojedinim delovima trase produktovoda. Monitoring
program potrebno je razraditi i implementirati kako u fazi izgradnje tako i u fazi
eksploatacije.
(1) Monitoring u fazi izgradnje:
- u fazi izgradnje produktovoda potrebno je sprovoditi razliite
vrste kontrole u rangu od vizuelne inspekcije privremenih sistema
zatite (npr. Kontrola sedimenta u otpadnim vodama) do
intenzivnijeg monitoringa kvaliteta vodnih tela tokom izvoenja
radova u blizini i ispod znaajnih povrinskih i podzemnih vodenih
tokova;
- ukoliko izvoenje radova podrazumeva upotrebu suspenzije
toksinih supstanci (posebno u fazi buenja ispod vodenih tokova)
zahteva se intenzivan hemijski i bioloki monitoring kvaliteta
ugroenih recipijenata.
(2) Monitoring u fazi eksploatacije:
- redovna kontrola produktovoda radi pravovremene identifikacije
moguih oteenja i curenja goriva;
- redovno odravati blokadne ventile i druge alarmne sisteme i
pratiti stanje produktovoda i njegovih elemenata;
- redovno kontrolisati emisije VOC iz ventila, zaptivnih elementa i
drugih delova rezervoara i u sluaju detekcije koncentracije iznad
dozvoljene, vriti zamenu delova;
- periodino sprovoditi kontrolu debljine zidova rezervoara i
kontrolu napredovanja korozionih procesa;
- izrada mree osmatrakih bunara uz prateu periodinu kontrolu
kvaliteta podzemnih voda u izdvojenim zonama sa visokim rizikom
zagaenja (znaajne izdani podzemnih voda, osetljive
hidrogeoloke formacije, znaajna izvorita za vodosnabdevanje
naseljenih mesta);
- periodina kontrola kvaliteta pijaih voda u uslovima gde postoji
rizik zagaenja ovakvih izvorita;
- periodina kontrola uslova kvaliteta u povrinskim tokovima,
posebno u zoni prelaska produktovoda;
- redovna kontrola tetnih uticaja i mikroklime na radnim mestima.
II. UTICAJ NA FUNKCIONISANJE NASELJA (SOCIJALNI,
EKONOMSKI I TEHNIKI ASPEKTI)
Podruje Republike Srbije ima karakteristike naglaeno prostorno-demografske i prostorno-
ekonomske polarizovane sredine, u kojoj je stvorena koncentracija humanog i ekonomskog
kapitala na jednom manjem delu ukupne teritorije. Urbana sredita oko kojih su se formirale
zone ekspanzije ostvaruju najsnaniji rast (demografski i ekonomski). Od glavnih razvojnih
osovina koje povezuju take/vorita razvoja, ili ija se gravitaciona okruenja oslanjaju na
njih, najznaajnija je svakako Savsko-dunavsko-moravska osovina razvoja. Najvee urbane
aglomeracije lee na Dunavsko-moravskom koridoru, a njegovu okosnicu predstavlja
meunarodni multimodularni koridor (koridor X). Istraivanja teritorijalne distribucije
stanovnitva pokazuju da je ukupno stanovnitvo optina koje se nalaze u zoni koridora X,
2002. godine inilo 50,6% ukupnog stanovnitva Republike Srbije.
Osnova napred iznetih injenica lei u tome da e upravo trasu pomenute razvojne konture,
pratiti i izgradnja budueg sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju. Sa stanovita
sveukupnog drutvenog razvoja realizacija planiranog projekta doprinee poboljanju,
ojaavanju i ouvanju pojedinih prirodnih i antropogenih struktura (prostorno-ekonomskih,
saobraajno-geografskih, prostorno-demografskih, ekoloko-vegetacijskih itd.), a ime e se
uticati na podizanje kvaliteta ivota, i to od onog lokalnog karaktera (mikronivoa), pa sve do
regionalnog i meuregionalnog znaaja. Vrednost regiona, kao funkcionalnog podruja svake
zemlje, odreen je prirodnim potencijalima, ali i infrastrukturnim resursima i opremom, kao i
uticajem postojee infrastrukture na kvalitet ljudskih resursa i na kvalitet ivota uopte.
Specifinost izrade Prostornog plana, ogleda se u tome da uticaj obuhvata Prostornog plana
ni u jednom segmentu ne moe biti jasno definisan, osim onog koji omeuje trasu cevovoda,
a ije su granice odreene granicama katastarskih optina. Ukupno stanovnitvo Prostornog
plana ini samo jedan manji deo ukupne populacije koja realno gravitira podruju Prostornog
plana. Podruje Plana obuhvata delove teritorija 8 gradova (Sombor, Novi Sad, Zrenjanin,
Panevo, Beograd, Smederevo, Jagodina i Ni) i 16 optina (Kula, Vrbas, Titel, Opovo,
Kovin, Temerin, Smederevska Palanka, Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac, uprija,
Parain, ievac, Raanj i Aleksinac), sainjenih od 148 katastarskih optina. U ukupno 132
naselja 2002. godine ivelo je 818 648 stanovnika.
Zbog izrazito disperzne potronje velikog broja direktnih i potencijalnih korisnika koji se
nalaze u neposrednom okruenju planirane trase, ali i onih koji su nastanjeni neto dalje,
analizirani su okruzi kao administrativne prostorne celine, pri emu je akcenat na gradovima,
i to: terminalima - glavnim snabdevakim centrima; i ostalim potroakim centrima.
Koridor budueg produktovoda kroz Republiku Srbiju prostire se na teritoriji devet upravnih
okruga (Srednje Banatski, Zapadno-Baki, Juno-baki, grad Beograd, Podunavski,
umadijski, Pomoravski, Rasinski i Niavski upravni okrug), u kojima je 2002. godine ivelo
4.389.190 stanovnika, to je 55,6% ukupnog stanovnitva Centralne Srbije i Vojvodine. Sa
uvek pozitivnom godinjom stopom rasta, koja je u poslednjem meupopisnom periodu bila
jedva neto iznad 0, prema procenama RGZ-a podaci ukazuju da je od 2002 - 2007.
godinja stopa rasta postala negativna (-1,01), pa se moe zakljuiti da je sa poetka novog
milenijuma proces depopulacije zahvatio i ovo podruje. Treba skrenuti panju i da
iskljuivanjem grada Beograda kao najmnogoljudnijeg i najprostranijeg podruja (sa preko
1,57 miliona ljudi), ukupna populacija bi iznosila 2.594.337 stanovnika. U poslednjem
meupopisnom intervalu, od svih 10 okruga, samo tri su imala pozitivnu godinju stopu rasta
(grad Beograd 1,39; Zapadno-baki 1,43; i Juno-baki 7,96), a u periodu nakon
poslednjeg Popisa, jedino su grad Beograd i Juno-baki okrug uveavali svoju populacionu
snagu. Porast njihovog stanovnitva determinisala je migraciona komponenta, sa posebno
izraenim prilivom izbeglih i ratom raseljenih lica. Ni jedan okrug u periodu 1991 - 2002. ne
belei pozitivan prirodni prirataj.
Kapacitet budueg produktovoda kroz Republiku Srbiju prvenstveno je odreen veliinom
domaeg trita motornih goriva. Kao kolektivni korisnik individualnih potroaa u
saobraaju i poljoprivredi, stanovnitvo predstavlja najvaniji segment ukupne potronje
motornih vozila. Zato ispitivanje kretanja stanovnitva i predvianje budue demografske
slike spada u najvanije indikatore oekivanog kretanja ukupnog trita motornih vozila.
Kako bi analiza kretanja stanovnitva svih optina obuhvaenih Prostornim planom bila
veoma opirna, akcenat je stavljen na gradove, a koji u cevovodnom sistemu oznaavaju
take uz kojih se u daljoj distribuciji vri snabdevanje potroaa na teritoriji cele Republike
Srbije. Te take se nalaze na teritoriji est gradova (Panevo, Smederevo, Jagodina, Ni, Novi
Sad, Sombor), dok je u poslednjoj fazi predviena i izgradnja posebnog terminala za
snabdevanje Beograda naftnim derivatima.
Na osnovu projekcije izvrene ekstrapolacijom pomou aritmetike progresije, sa
vremenskim horizontom za 2025. godinu, ukupna populacija nastanjena u est gradova -
terminala (bez Beograda), rasla bi godinjom stopom rasta od 2,78, i dok je 2007. godine
prema procenama iznosila 970.721 stanovnika, 2025. godine iznosila bi 1.020.495
stanovnika. Godine 2025. umanjilo bi se stanovnitvo Smedereva (106.217), Paneva
(120.272), Jagodine (67.011), Sombora (91.631), dok bi preostala dva grada (Beograd i Ni)
uveala svoju populacionu snagu i to: Ni na 269.813, a Beograd na 1.730.021. Procesom
depopulacije bie izrazitije zahvaene optine juno od Save i Dunava, posebno optine
Niavskog okruga.
Uporednim pregledom domainstava uoava se smanjenje prosenog broja lanova
domainstva koje je 1991. godine bilo 3,02, da bi 2002. godine proseno 2,91 lana ivelo u
jednom domainstvu (prema novoj metodologiji 2,85). I na teritoriji grada Beograda na jedno
domainstvo u proseku dolazi 2,77 lana. Proseno najvie lanova ivi u domainstvu grada
Smedereva (3,17), a najmanje u Novom Sadu (2,81), kao i u Beogradu (2,77).
Promena broja domainstava utie na promenu ukupnog broja motornih vozila (putnikih i
specijalnih putnikih) i ostalih univerzalnih prikljunih i mobilnih maina, a koje koriste
naftne preraevine (motorni benzin, bezolovni motorni benzin, dizel gorivo i evrodizel). Na
promenu ukupnog broja korisnika motornog goriva utiu pojave savremenog doba i
distribucija broja transportnih vozila prema broju lanova domainstva. To rezultira tenjom
da svaki lan ili svaka dva lana (punoletni i osposobljeni za upravljanje motornim vozilima)
imaju prevozno sredstvo.
Ukupnu potronju motornih goriva uveavaju i tranzitni prelazi inostranih putnikih i teretnih
vozila, a koji se odvijaju preko nae zemlje. Za samo etiri godine (2002 - 2006. godine) u
gradovima - terminalima, ukupan broj registrovanih putnikih automobila se poveao za
31.122, dok je samo na podruju Glavnog grada isti broj uvean za 60.018, sa 337.825,
koliko ih je bilo 2002. godine, na 397.843 registrovanih automobila 2006. godine. Stalan je i
porast broja automobila na 1.000 stanovnika. I prema ovom pokazatelju prednjai Novi Sad,
gde na 1.000 lica dolazi 299 automobila, to je znatno vie od proseka Republike Srbije, ija
je stopa 204 registrovana automobila na 1.000 lica. Dok je 2004. godine u Beogradu 214 od
1.000 lica posedovalo automobil, etiri godine kasnije taj broj je uvean na 248 lica.
Teritorijalno posmatrano, 2005. godine Beograd skoro podjednako uestvuje u apsorbciji
potronje motornih goriva kao Vojvodina, dok je Centralna Srbija participirala sa neto
veom potronjom (44% ukupne potronje). Dok Beograd ostvaruje najveu potronju
motornog benzina i dizela, prevashodno zbog visokog stepena motorizacije, vee kupovne
moi potroaa, kao i prostranog voznog parka GSP-a, koji je u funkciji javnog prevoza
putnika i transport robe i usluga), u Vojvodini, regionu sa dominantnom poljoprivrednom
proizvodnjom, vea je potranja za dizelom (oko 30%). Smatra se da e sa poveanjem
standarda, a time i podizanjem iroke potronje na vei nivo, doi do vee ukupne potranje
za naftnim derivatima, "s obzirom da trokovi transporta uestvuju u ukupnim izdacima
domainstva u proseku sa blizu 11% (2005. godine)"
10
.
Takoe je vano naglasiti da e znaajno porasti potranja bezolovnog i evrodizela, kao
ekoloki prihvatljivijih vrsta goriva, ne samo zbog trendova koji se odvijaju na savremenom
tritu motornih vozila, ve i u skladu sa zakonskom regulativom i standardima EU, a
prihvaenom i stavljenom u legislativni okvir nae zemlje, kao budueg kandidata za
pristupanje Uniji. Jedan od kljunih i najrelevantnijih agregata, koji sagledava i tumai
prostorno-funkcionalne odnose i veze u mrei i sistemu naselja, ime se valorizuje intenzitet
gravitacionog dometa i uticaja koji na svoje okruenje imaju polovi i centri razvoja, jeste
ispitivanje dnevne prostorne pokretljivosti stanovnitva. Imati uvid u broj lica, intenzitet i
uestalost njihovog kretanja koje se svakodnevno ili vie puta u toku jedne sedmice odvija na
relaciji od mesta prebivalita do mesta u kojima isti obavljaju svoje potrebe (posao,
kolovanje i dr.), omoguava i iskazivanje brojne veliine direktnih korisnika transporta
(sopstvenog ili javnog). Time se ukazuje na oekivanu (aproksimativnu) potronju motornih
vozila.
Grafikon 2. Uporedni pregled registrovanih putnikih automobila 2002. i 2006.
godine na podruju glavnih snabdevaa - terminala (bez Beograda)

Tabela 5. Registrovani putniki automobili i stope (na 1.000 stanovnika, u ) na podruju
optina Prostornog plana 2002. i 2006. godine
Putniki automobili ukupno automobila na 1000 stanovnika Apsolutni porast
Naziv i tip naselja 2002 2006 2002. 2006. 2002-2006.
Kula 7318 8190 151,52 175,63 872
Sombor 17168 19203 176,63 206,74 2035
Vrbas 7005 8139 153,07 182,61 1134
Novi Sad - grad 75935 91712 252,42 291,90 15777
Titel 2056 2470 120,86 149,58 414
Zrenjanin 25444 27818 192,82 216,44 2374
Opovo 1519 1907 136,93 175,24 388
Panevo 25707 30820 201,95 243,85 5113
Kovin 5494 6651 147,04 179,39 1157
Smederevo 16181 17644 147,39 161,31 1463
Grad Beograd 337825 397843 214,03 248,21 60018
Velika Plana 6469 7213 145,36 165,93 744
Lapovo 997 1171 121,38 148,13 174
Batoina 2494 2693 203,91 227,43 199
Svilajnac 5834 6184 228,70 248,27 350
Jagodina 13755 13741 193,90 195,73 -14
uprija 7350 7518 219,31 230,78 168
Parain 10955 10914 187,86 190,45 -41
ievac 1348 1489 125,77 146,60 141
Raanj 1262 1323 111,78 129,36 61
Aleksinac 7272 8264 126,10 150,00 992
Ni 50773 57521 202,41 226,31 6748
REPUBLIKA SRBIJA 1343658 1511837 179,15 203,98 168179
Centralna Srbija 964423 1078796 176,47 199,45 114373
Vojvodina 379235 433041 186,37 216,24 53806
Izvori: Optine u Srbiji 2002, RZS, Beograd, mart 2004; Optine u Srbiji 2006.,
RZS, Beograd, mart 2008. godine
Mrea naselja u funkciji specifinosti posebne namene ovog prostornog plana, definie se u
uem i irem smislu. U uem smislu pod mreom naselja se podrazumevaju sva naselja koja
se nalaze u okviru obuhvata Prostornog plana, dok se u irem smislu, mrea naselja se
protee izvan granica planskog podruja i obuhvata ire gravitaciono podruje pomenutih
centara, odnosno polova razvoja. Ovakva podela je izvrena, pre svega zbog uticaja koji ovaj
infrastrukturni koridor ima, kao i zbog znaaja pojedinih gradskih naselja preko ije teritorije
prolazi.
Na svom pravcu pruanja sistem produktovoda obuhvata teritoriju 128 naselja, od kojih 18
naselja ima status gradskih
11
. Meutim, naseljska mrea predmetnog podruja je sloen,
dinamian i jo uvek nedovoljno koherentan sistem. Koncentracija stanovnitva, naselja i
aktivnosti na linijama koridora nastala je kao posledica socioekonomskog preobraaja
Republike Srbije, zasnovanom na promenama u socijalnoj i prostornoj pokretljivosti
stanovnitva iz seoskih u gradska naselja, zatim iz slabije razvijenih u vie razvijena podruja
zemlje, kao i iz primarnih u sekundarne i trecijarne delatnosti.
Tabela 6. Pregled naselja prema veliinskim kategorijama
Veliinska
kategorija
Broj
naselja
Broj
stanovnika
% od ukupnog broja
stanovnika
Prosena veliina
naselja
do 1000 43 22208 2,7 516
1001-3000 40 65948 8,1 1649
3001-5000 19 71093 8,7 3742
5001-10000 12 76284 9,4 6357
preko 10000 14 578375 71,1 41313
Ukupno 128 813908 100,0 6359
Izvor podataka: Popis stanovnitva 2002. godina, RZS
Prosena veliina naselja iznosi 6.359 stanovnika, to je oko pet puta vie nego na nivou
Republike Srbije u celini, gde prosena veliina naselja iznosi 1.216 stanovnika. U skladu sa
tim, mrea naselja na povrini obuhvaenoj Prostornim planom je relativno male gustine jer
na svakih 100 km dolazi, u proseku 3,4 naselja, dok se na nivou Republike na svakih 100
km teritorije nalazi priblino sedam naselja. Iz toga se jasno vidi da je stanovnitvo preteno
koncentrisano u manjem broju veih naselja, odnosno gradskih centara koji su nosioci
razvoja itavog podruja.
Grafikon 3. Zastupljenost pojedinih
veliinskih kategorija naselja
Grafikon 4. Razmetaj stanovnitva
po veliinskim kategorijama naselja

Gradska naselja na planskom podruju su: Sombor (51.471 st.), Crvenka (10.136), Kula
(19.301), Vrbas (25.907), Novi Sad (191.405), Titel (5.894), Opovo (4.693), Panevo
(77.087), Starevo (7.615), Kovin (14.250), Smederevo (62.805), Velika Plana (16.210),
Lapovo (7.422), Jagodina (35.589), uprija (20.585), Parain (25.292), ievac (5.094) i
Aleksinac (17.171).
Znaaj sistema produktovoda, kao infrastrukturnog koridora nacionalnog znaaja, ogleda se i
u tome to spaja najznaajnije gradske centre u Republici ime se poveava koherentnost
itavog podruja. Osim toga, ovakav vid transporta naftnih derivata rasteretie drumski
saobraaj na koridoru X ime e se unaprediti saobraaj i omoguiti bolju pristupanost
navedenih gradskih i funkcionalnih centara.
Na podruju Prostornog plana postoji svih devet funkcionalnih tipova naselja ali je njihova
zastupljenost neravnomerna.
Tabela 7. Funkcionalna tipologija naselja
Funkcijski tip naselja Uslov Broj naselja
Agrarna I >= 60 % 19
Agrarno-industrijska I > II > III 31
Agrarno-usluna I > III > II 7
Industrijska II >= 60 % 7
Industrijsko-agrarna II > I > III 16
Industrijsko-usluna II > III > I 33
Usluna III >= 60 % 2
Usluno-agrarna III > I > II 1
Usluno- industrijska III > II > I 12
Izvor podataka: Popis iz 2002. godine, RZS
Najvei broj naselja, koja ulaze u obuhvat Prostornog plana, pripada industrijsko-uslunom
funkcionalnom tipu (33), a neto manje agrarno-industrijskom (31). Usluna i usluno-
agrarna naselja su najmanje zastupljena (samo dva, odnosno jedno naselje). Gradski centri
najveim brojem pripadaju industrijsko-uslunom tipu naselja (Velika Plana, Vrbas, Kovin,
Lapovo, Parain, Smederevo, Starevo, ievac), i usluno-industrijskom tipu naselja
(Aleksinac, Jagodina, Kula, Panevo, Sombor, Titel, uprija). Grad Novi Sad pripada
uslunom funkcionalnom tipu, dok Opovo je agrarno-uslunom a Crvenka industrijski
funkcionalni tip.
S obzirom da se veina naselja nalaze na najznaajnijim pravcima razvoja u Republici Srbiji,
u proteklom periodu izvrena je funkcionalna transformacija agrarnih seoskih naselja. Ova
transformacija je posledica razvoja odreenih delatnosti sekundarnog i tercijarnog sektora.
Da bi se podstakla dalja transformacija preostalih agrarnih naselja neophodno je poboljati
njihovu saobraajnu povezanost, a pri tome podstai dnevne migracije radne snage u vea
gradska naselja, ime bi se usporilo iseljavanje stanovnitva u optinske centre ili centre rada
ireg regionalnog podruja.
Grad Beograd i makroregionalni centri (Novi Sad, Kragujevac i Ni) predstavljaju centralna
naselja i polove razvoja itavog podruja. Poboljanjem meusobne infrastrukturne
povezanosti ovih centra, kao i njihove povezanosti sa drugim centrima nieg ranga stvaraju
se uslovi za poboljanje strukture u mrei naselja, a time se stvaraju i bolji uslovi za razvoj
posmatranog podruja.
S obzirom da se osnovni pokazatelji privrednog razvoja statistiki prate na nivou optina i
agregirano na nivou okruga, a da ne postoji mogunost praenja tokova privreivanja na
nivou naselja, analiza privrednog rasta i razvoja e u okviru Prostornog plana podruja
posebne namene sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju, imati izvesne nedostatke, pre
svega, u smislu preciznije alokacije efekata privreivanja po naseljima.
Tabela 8. Pokazatelji socio-ekonomske razvijenosti optina/gradova
Gradovi
Stopa
zaposlenosti
2007.
Stopa
nezaposlenosti
2007.
Zarade po
zaposlenom
2007.
(RS=100)
ERO
2006.(RS=100)
Indeks humanog razvoja - HDI
2004.
Indeks
oekivanog
trajanja
ivota
Indeks
edukacije
Indeks
per
capita
ND u
USD
HDI
vrednost
Sombor 37.8 15.9 93.1 97.4 0.78 0.98 0.60 0.79
Novi Sad 66.3 13.6 118.6 156.1 0.80 0.98 0.79 0.86
Panevo 44.4 15.2 116.5 122.0 0.77 0.98 0.88 0.88
Beograd 54.2 12.1 120.6 153.1 0.80 0.98 1.00 0.93
Smederevo 36.6 14.7 122.1 99.2 0.78 0.97 0.50 0.75
Jagodina 65.3 22.7 79.5 85.7 0.80 0.97 0.50 0.76
Ni 44.3 24.4 90.9 95.4 0.81 0.98 0.73 0.84
Izvori: RZS - Optine u Srbiji iz 2008.; RZR - Analiza humanog razvoja Srbije
(2006.)
Analiza razvijenosti gradova izvrena je primenom novog metodolokog koncepta
12
, kao
prelaznog reenja izmeu narodnog dohotka (od 2005. godine se statistiki ne prati) i
budueg bruto domaeg proizvoda (statistiki se prati samo na nivou Republike Srbije dok se
prvi podaci za nivo regiona oekuju 2010. godine). Stepen razvijenosti gradova izraen je
preko indikatora ekonomske razvijenosti optine/gradova (ERO) koji obuhvata ukupne
zarade, isplaene penzije i ukupne budetske prihode u optinama/gradovima po stanovniku.
Vrednost ERO po optinama/gradovima posmatra se u odnosu na prosek Republike Srbije.
Iznad prosene vrednosti ERO ostvarili su Beograd (156,1%), Novi Sad (153.1%) i Panevo
(122%) dok su ostali gradovi Sombor (97.4%), Ni (95,4%) i Jagodina (85,7%) ostvarili
ispod prosene vrednosti indikatora ERO.
Grafikon 5. Ekonomska razvijenost
optina (ERO) u 2006. godini
Grafikon 6. Indeks
humanog razvoja (HDI) u 2004. godini

Za razliku od klasinog pristupa koji se pri odreivanju nivoa razvijenosti oslanja na jedan
ekonomski indikator - Bruto domai proizvod (Drutveni proizvod) po glavi stanovnika,
Koncept humanog razvoja obuhvata vie ekonomskih i socijalnih indikatora objedinjenih u
jedan zbirni pokazatelj Indeks humanog razvoja (HDI). Indeks humanog razvoja se sastoji od
tri osnovne komponente: 1. ivotni vek (meri se oekivanim trajanjem ivota), 2. nivo znanja
(meri se kombinacijom pismenosti odraslog stanovnitva i racinom brojem upisa u osnovno,
srednje i visoko kolstvo) i 3. ivotni standard (meri se MER capita BDP (ND) po kupovnoj
moi). Indeks HDI moe uzeti vrednost u rasponu od 0 do 1, u okviru koga postoji podela na
tri nivoa, to za posledicu ima pozicioniranje zemlje u skladu sa dostignutim nivoom
humanog razvoja : 1. 0 HDI 0,5 - nizak nivo humanog razvoja, 2. 0,51 HDI 0,8 - srednji
nivo humanog razvoja, 3. 0,81 HDI 1,0 - visok nivo humanog razvoja.
Indeks humanog razvoja Srbije (HDI)
13
za 2004. godinu iznosi 0,809 to svrstava Republiku
Srbiju u grupu zemalja visokog nivoa humanog razvoja i kotira na 57 mesto u svetu i 5 mesto
u grupi zemalja jugoistone Evrope. Visok nivo humanog razvoja imaju Beograd (0,93),
Panevo (0,88), Novi Sad (0,86) i Ni (0,84). Beograd i Novi Sad su ekonomski
najrazvijenija podruja (prema indeksu ND) dok Ni ima razvijeniji humani potencijal
(prema indeksu edukacije) u odnosu na ekonomski potencijal to je takoe i osnovna
karakteristika ostalih gradova koje moemo prema vrednosti HDI svrstati u grupu srednjeg
nivoa humanog razvoja - Sombor (0,79), Jagodina (0,76) i Smederevo (0,75).
Grafikon 7. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti u 2007. godini

Indeks humanog razvoja je pozitivno korelisan sa stopom zaposlenosti, odnosno porast
vrednosti njegovih komponenti za 0,032 utie na porast stope zaposlenosti za 1 procentni
poen. Stopa zaposlenosti
14
iznad nacionalnog proseka (40,3%) zabeleena je u Novom Sadu
(66,3%), Jagodini (65,3%), Beogradu (54,2%), Panevu (44,4%) i Niu (44,3%). Iznad
prosene stope nezaposlenosti ostvarili su gradovi Ni (24,4%) i Jagodina (22,7%) dok je
grad Sombor (15,9%) ostvario stopu nezaposlenosti na nivou republikog proseka.
10
Prethodna studija opravdanosti, "JP Transnafta", 2006. godine.
11
Gradska naselja definisana metodologijom Republikog zavoda za statistiku Srbije.
12
Metodoloki koncept je definisan i razvijen u Republikom zavodu za razvoj.
13
Indeks humanog razvoja (HDI) Srbije izraunat je po metodologiji UNDP-a.
14
Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti se odnosi na radno-sposobno stanovnitvo.
III. ODNOS PREMA DRUGIM TEHNIKIM SISTEMIMA
Prostorni plan usklaen je sa stratekim dokumentima za razvoj energetike u Republici Srbiji,
i to:
1) Odluka o utvrivanju Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine
2) Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine .
Za delove podruja Prostornog plana postoje usvojeni brojni planski dokumenti, koji
predstavljaju planski osnov i predviaju izgradnju sistema produktovoda, kako u postojeim
koridorima infrastrukture, tako i u graevinskim podrujima Novog Sada, Beograda, Nia i
dr., kao to su: Prostorni plan Republike Srbije; Prostorni plan podruja infrastrukturnog
koridora autoputa E-75, deonica Beograd - Ni; Prostorni plan podruja infrastrukturnog
koridora autoputa E-75 Subotica - Beograd (Batajnica); Prostorni plan podruja
infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Ni - granica Bugarske; Prostorni plan
podruja posebne namene Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Carska Bara";
Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada Beograda; Prostorni plan grada
Novog Sada; Prostorni plan grada Nia; i dr. Tim planovima je definisano da je mogue
izgraditi produktovod za transport derivata nafte.
U Prostornom planu izvreno je usaglaavanje i sa Prostornim planovima optina i
Generalnim planovima pojedinih gradova, kako ne bi dolo do naruavanja usvojenih
planskih reenja.
Za I fazu deonice produktovoda Panevo - Novi Sad i Panevo - Smederevo egzistiraju:
1) Prostorni plan grada Novog Sada: Produktovod prolazi kroz poljoprivredno
zemljite, a Terminal "Novi Sad" sa nalazi u "graevinskom rejonu" planiranog
energetskog koridora;
2) Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75, deonica
Subotica - Beograd (Batajnica) ("Slubeni glasnik RS", br. 69/03 i 36/10): Trasa
produktovoda je usaglaena sa predmetnim Planom;
3) Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine ("Slubeni list grada Novog
Sada", broj 39/06): Produktovod prolazi kroz planirani energetski koridor, i povrine
namenjene preradi otpadnih voda i kroz zonu infrastrukturnog koridora. Terminal
"Novi Sad" sa nalazi u "zoni sekundarne i tercijalne delatnosti";
4) Prostorni plan optine Titel (u fazi usvajanja). Produktovod prolazi kroz planiranu
radnu zonu "Titel-jug";
5) Prostorni plan optine Opovo ("Slubeni list optine Panevo", broj 16/86):
Produktovod prolazi kroz obradivo poljoprivredno zemljite, preseca planirani
dalekovod 220 kV i planirani gradski gasovod;
6) Prostorni plan optine - grada Paneva ("Slubeni list grada Paneva", broj
19/09): Produktovod preseca planirani koridor produktovoda Panevo - rumunska
granica. Produktovod preseca planirani magistralni gasovod GR "Panevo" -
Energana "Panevo", planirani dalekovod od TS Panevo 2.400/220 kV - do Drmno
400 kV, planirane vodovode Jabuka - Kaarevo i Aerodrom Panevo - Kaarevo;
7) Prostorni plan optine Kovin ("Slubeni list optine Kovin", broj 2/08):
Produktovod prolazi kroz potencijalna podruja vetrogeneratora;
8) Prostorni plan optine Smederevo ("Slubeni list optine Smederevo", broj 6/05):
Terminal "Smederevo" se nalazi u zoni industrije, a produktovod prolazi kroz zonu
industrije i zonu luko - privrednog kompleksa;
9) Plan detaljne regulacije dela radne zone "Sever IV" u Novom Sadu ("Slubeni list
grada Novog Sada", broj 25/07): Terminal "Novi Sad" se nalazi u zoni terminal-
naftovod, a produktovod prolazi kroz zonu infrastrukturnih koridora.
Za II fazu deonice produktovoda Smederevo - Jagodina i Jagodina - Ni egzistiraju:
1) Prostorni plan optine Smederevo ("Slubeni list optine Smederevo", broj 6/05):
Produktovod prolazi kroz industrijsku zonu i poljoprivredna podruja;
2) Prostorni plan optine Velika Plana ("Meuoptinski slubeni list", broj 14/87):
Produktovod prolazi kroz povrtarsko-ratarsko-stoarski makroregion, zonu
industrije, graevinsko podruje, pojas kontrolisane izgradnje uz Auto-put Beograd -
Ni i umsko zemljite;
3) Generalni plan "Lapovo 2020" ("Slubeni glasnik optine Lapovo", broj 7/09):
Produktovod prolazi pored zone stone - kvantake pijace, blie postojeem
magistralnom gasovodu MG-08 i kroz istranu zonu izvorita snabdevanja;
4) Prostorni plan optine Batoina (Nacrt Plana 2010. godine): Produktovod prolazi
kroz ratarsko-povrtarski rejon i razvojni pojas potencijalnih privredno radnih zona;
5) GP grada uprije: Produktovod prolazi kroz zonu proizvodnog zanatstva, zonu
poljoprivrednog zemljita i preseca planirani dalekovod 110 kV.
6) Izmene i dopune GUP Jagodine ("Optinski slubeni glasnik optine Jagodina",
br. 26/81, 4-1/92, 9/94 i 6/2001): Terminal "Jagodina" nalazi se u Novoj
industrijskoj zoni (rejon 1 - zona 47), kao i delovi trase produktovoda koji
prikljuuju terminal sa sistemom produktovoda;
7) GP - Parain 2020. ("Optinski slubeni glasnik", broj 24/04): Produktovod
prolazi kroz poljoprivredno zemljite, umsko zemljite, zone stanovanja srednje i
male gustine, saobraajne povrine i privredne radne zone;
8) Plan detaljne regulacije magistralnog gasovoda M11 Ni - Leskovac - Vranje sa
prateim objektima na teritoriji grada Nia ("Slubeni list grada Nia", broj 40/08):
Produktovod preseca planirani magistralni gasovod - poetna deonica GR "Ni" -
Leskovac;
9) Izmene i dopune DUP-a kompleksa "NAFTAGAS" Radna zona "Sever"
("Slubeni list grada Nia", broj 14/93): Produktovod prolazi kroz predmetni
kompleks. Aneks terminala "Ni" je u ovom kompleksu;
10) RP kompleksa "Jugopetrol" ("Slubeni list grada Nia", broj 49/02): Terminal
"Ni" se nalazi u kompleksu;
11) Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Ni -
granica Bugarske ("Slubeni glasnik RS", broj 86/09): Trasa produktovoda je
usaglaena sa predmetnim Planom;
Beograd - Ni ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03): Trasa produktovoda je
usaglaena sa predmetnim Planom.
Za III fazu deonice produktovoda Novi Sad - Sombor egzistiraju:
1) Prostorni plan grada Novog Sada: Produktovod prolazi kroz poljoprivredno
zemljite, ogledna dobra i u okviru planiranog energetskog koridora;
Subotica - Beograd ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03): Trasa produktovoda je
usaglaena sa predmetnim Planom;
3) Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine ("Slubeni list grada Novog
Sada", broj 39/06): Produktovod prolazi kroz planirani energetski koridor, povrine
namenjene hidrotehnikim zahvatima, povrine namenjene preradi otpadnih voda i
zoni infrastrukturnog koridora. Pri tome e se voditi paralelno u energetskom
koridoru sa planiranim:
(1) Razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar , deonica RG 04-11: GR
Gospoinci - GR Futog (Stari Futoki) i prenika 219,1/3.65 mm;
(2) Razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar , deonica RG 04-11: GR
Gospoinci - GR Futog (Novi Futoki) i prenika 406,4/8,7 mm.
4) PGR sa elementima PDR industrijske zone - blok 102 i 103 ("Slubeni list SO
Sombor", broj 9/07): Terminal Sombor se nalazi u zoni "skladina zona".
Produktovod prolazi kroz "skladinu zonu i radnu zonu - proizvodno poslovna";
5) Generalni plan grada Sombora ("Slubeni list SO Sombor", broj 5/07): Terminal
Sombor se nalazi u zoni "poslovno-proizvodne usluge i skladine funkcije".
Produktovod prolazi kroz zone "poslovno-proizvodne usluge i skladine funkcije i
industrija - poslovno-proizvodne funkcije";
6) Prostorni plan optine Sombor ("Slubeni list optine Sombor", 1984): Terminal
Sombor se nalazi u "radnoj zoni". Planirano je ukrtanje produktovoda sa 5
planiranih dalekovoda 110 kV posle prelaska Velikog Kanala.
Takoe, prema Prostornom Planu Republike Srbije potvreni su razvojni planovi JP
"eleznice Srbije" po kojima se planira izgradnja:
1) drugog koloseka pruge Beograd - Stara Pazova - Inija - Subotica. Trasa
produktovoda deonica Novi Sad - Sombor (III faza) usklaena i vodi se paralelno na
propisanom rastojanju od planiranog koloseka od naselja Stepanovievo do 3 km
ispred Vrbasa u duini od cca 13,7 km;
2) drugog koloseka na pruzi Beograd - Panevo - Vrac - granica Rumunije. Trasa
produktovoda deonica Panevo - Novi Sad (I faza) preseca postojei i planirani
kolosek meunarodne pruge;
3) pruge Ripanj (novi) - Mali Poarevac - Mala Krsna. Trasa produktovoda deonica
Smederevo - Jagodina (II faza) preseca planiranu prugu;
4) dvokolosene pruge Mala Krsna - Smederevo - novi most na Dunavu - Kovin -
Panevo. Trasa produktovoda deonica Smederevo - Jagodina (II faza) preseca
planiranu prugu;
5) pruga od rasputnice Jezava do Nove Luke Smederevo sa industrijskim kolosecima
prema "Jugopetrolu" i za "USS Serbia" od Nove Luke Smederevo. Trasa
produktovoda deonica Smederevo - Jagodina (II faza) preseca planirane koloseke.
Ministarstvo odbrane (MO) Republike Srbije definisalo je svoje lokacije vojnih kompleksa
(postojeih i planiranih) od interesa za odbranu zemlje sa (uslovi MO od 31. decembra 2009.
godine) sledeim propozicijama:
Lokacija broj 1 u Niu - Zona civilnog aerodroma (vojni kompleks je "perspektivan"
tj. ima status Kompleksa posebne namene). Prilikom izdavanja lokacijske dozvole za
izgradnju produktovoda obavezno je miljenje i saglasnost Direktorata civilnog
vazduhoplovstva i Ministarstva odbrane (MO). Takoe, prilikom planiranja i
izgradnje objekata obavezno je ispotovati odredbe Zakona o vazdunom saobraaju
("Slubeni glasnik RS", broj 73/10), kao i dr. zakonskih i podzakonskih akata koji se
odnose na planiranje, visinu, izgradnju i obeleavanje objekata, instalacija i prepreka
u zonama civilnih aerodroma. Predmetna trasa produktovoda i terminal "Ni" uz
pomenute uslove mogu egzistirati.
Lokacije broj 2 i broj 3 kod Aleksinca - Vojni kompleksi Glogovica (Poligon 3-
2403) i Rujevica (Poligon 3-2480) - zona ograniene gradnje 3.000 m oko vojnog
kompleksa. Za izgradnju objekata potrebna je saglasnost MO do konanog reenja
statusa vojnog kompleksa Glogovica. Predmetna trasa produktovoda uz pomenute
uslove moe egzistirati.
Lokacija broj 4 - Vojni kompleks Parainske utrine (kod Paraina) - perspektivan
vojni kompleks. Zona kontrolisane gradnje je 300 m oko granice kompleksa - za
izgradnju objekata potrebna je saglasnost MO. Predmetna trasa produktovoda uz
pomenute uslove moe egzistirati.
Generalno se moe oceniti da se trase sistema produktovoda sa lokacijama terminala nalaze u
kompatibilnoj nameni sa namenama usvojenih (ili u zavrnoj proceduri usvajanja) prostornih
i urbanistikih planova. Takoe, ispotovane su zone zabrane bilo kakve izgradnje (npr.
zatitne zone vodoizvorita), predviene planskom dokumentacijom.
PRAVILA UREENJA I GRAENJA
I. OPTA PRAVILA UREENJA I ORGANIZACIJE
ZEMLJITA
Prostorni plan za sistem produktovoda u skladu sa odredbama l. 54-57. Zakona o planiranju
i izgradnji, moe se sprovoditi lokacijskim dozvolama. U tom smislu, neophodno je da se
definie set pravila, kako bi se omoguilo direktno sprovoenje i izdavanje graevinskih
dozvola. Za potrebe utvrivanja koncepcije prostornog razvoja, postavljen je okvir za
definisanje pravila korienja, ureenja i zatite prostora. Kako se radi o planiranom sistemu
produktovoda ija se izgradnja u najveoj meri planira u okviru postojeih infrastrukturnih
sistema (gasovoda, saobraajnica, postojeih naftnih terminala i dr.), u ovoj koncepciji
koridor/trasa je definisan u skladu sa osnovnim pravilima i postavkama trasiranja ovih
infrastrukturnih sistema (preteno neizgraena podruja - poljoprivredno zemljite i na
bezbednoj udaljenosti od izgraenih objekata).
Produktovodi se po pravilu izgrauju izvan naseljenih mesta, ograenih privrednih
kompleksa, eleznikih stanica, pristanita, zatitnih podruja za pitke i lekovite vode, vojnih
objekata i zatienih podruja prirodnih i kulturnih dobara. Pri planiranju, izboru trase,
projektovanju i izgradnji produktovoda mora se obezbediti stabilnost cevovoda i zatita ljudi
i imovine i spreiti mogunost tetnih uticaja cevovoda na okolinu. Materije (naftni derivati -
motorni benzin i dizel), koji se transportuju produktovodom se klasifikuju prema kriterijumu
zapaljivosti u skladu sa vaeim standardom (JUS ZC 0.007, grupe I, II i IIIA).
Prilikom definisanja pravila, neophodno je koristiti pre svega kriterijume i uslove propisane
Pravilnikom o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih
ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni
transport, kao i drugim tehnikim standardima i normativima kojima se definie problematika
cevovodnog transporta i skladitenja derivata nafte.
II. PRAVILA UREENJA I GRAENJA ZA TRASU
PRODUKTOVODA
Analizom preliminarnog definisanog koridora/trase, dominantan kriterijum za definisanje
pravila je gustina naseljenosti podruja na kome e produktovod biti izgraen.
Plansko podruje se deli na sledee celine: (a) uticajna zona (tri zone korienja, ureenja i
zatite prostora) i (b) zone terminala.
Koridor/trasa infrastrukturnog sistema za transport naftnih derivata podrazumeva odreene
lokacione uslove. U koridoru/trasi produktovoda izdvajaju se 3 osnovne zone sa razliitim
uslovima:
1) Prva zona - neposredne zatite iznosi 5 m obostrano od ose produktovoda u kojoj
je po pravilu zabranjeno duboko oranje (preko 0,5 m), kao i sadnja biljaka sa
dubokim korenjem (preko 1 m dubine);
2) Druga zona obuhvata obostrani pojas od 30 m u kome se po pravilu zabranjuje
gradnja objekata za stanovanje, s tim da su mogui izuzeci u sluaju ogranienja
(fizika ili ve izgraeni postojei objekti) na pojedinim lokacijama. Tako se zgrade
za stanovanje ili boravak ljudi mogu graditi u pojasu uem od 30 m, ako je gradnja
bila ve predviena urbanistikim planom pre projektovanja produktovoda i ako se
primene posebne mere zatite, s tim da najmanje rastojanje naseljene zgrade od
gasovoda mora biti:
(1) za prenik produktovoda do 125 mm - 10 m;
(2) za prenik produktovoda od 125 mm do 300 mm - 15 m;
(3) za prenik produktovoda od 300 mm do 500 mm - 20 m;
(4) za prenik produktovoda vei od 500 mm - 30 m.
3) Trea zona obuhvata pojas od 200 m obostrano od ose produktovoda u kojem se
po pravilu nalaze zone podeljene u etiri kategorije u zavisnosti od gustine
naseljenosti.
Shema 1. Shematski prikaz poprenog profila uticajne zone produktovoda

Tabela 9. Pregled pravila i uslova po uticajnim zonama (bez deonice Panevo - Beograd)
Naziv
uticajne
zone
irina zone
Uslovi korienja, ureenja i
zatite
Kategorija
zemljita
Procenjena povrina (u
odnosu na ukupnu
duinu produktovoda -
404,9 km)
u ha
Prva
zona
5 m obostrano od
ose
produktovoda
Zabranjeno duboko oranje
(dublje od 0,5 m)
Zabranjena sadnja biljaka ije
je korenje dublje od 1 m
Poljoprivr.
(vodno)
202,45
Druga
zona
30 m obostrano
od ose
produktovoda
Zabranjena izgradnja objekata
za stanovanje i boravak ljudi
Poljoprivr.
(vodno),
(umsko)
1214,70
Trea
zona
200 m obostrano
od ose
produktovoda
Povrine za aktivnosti
(poljoprivredne, umske,
turistike, energetske, vodne,
infrastrukturne) i graevinska
podruja
Poljoprivr.,
graevinsko,
vodno, umsko,
ostalo
8098,00
Ukupno uticajne zone 9515,15
Prostorni plan definie prema kriterijumu gustine naseljenosti etiri kategorije, i to:
1) Prva kategorija - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi
do est stambenih zgrada niih od etiri sprata;
2) Druga kategorija - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi
vie od est, a manje od dvadeset osam stambenih zgrada niih od etiri sprata;
3) Trea kategorija - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi
dvadeset osam ili vie stambenih zgrada niih od etiri sprata, ili na kome se nalaze
poslovne, industrijske, uslune, kolske, zdravstvene i sline zgrade i javne povrine
kao to su: igralita, etalita, rekreacioni tereni, otvorene pozornice, sportski tereni,
sajmita, parkovi i sline povrine, na kojima se trajno ili povremeno zadrava vie
od dvadeset ljudi, a nalaze se na udaljenosti manjoj od 100 m od ose cevovoda;
4) etvrta kategorija - pojas cevovoda na kome na jedinici pojasa cevovoda
preovlauju etvorospratne ili viespratne zgrade.
Gustina naseljenosti odreuje se u zatitnom pojasu cevovoda irine od po 200 m sa svake
strane, raunajui od ose cevovoda, i u duini jedinice pojasa cevovoda.
Prostorni plani definie pravila za postrojenja koja su sastavni deo produktovoda, i to
najmanje rastojanje od:
1) granine linije susednog poseda;
2) krajnje spoljne ivice putnog pojasa;
3) krajnje spoljne ivice prunog pojasa.
U sluaju da produktovod prolazi blizu drugih objekata ili je paralelan s tim objektima,
odstojanje ne sme biti:
1) manje od 5 m od dravnih puteva II reda i optinskih puteva, raunajui od
spoljne ivice zemljinog pojasa puta;
2) manje od 10 m od dravnih puteva I reda, raunajui od spoljne ivice zemljinog
pojasa puta, dok trasa produktovoda koja bi se vodila paralelno sa dravnim putem I
reda - autoputem mora biti postavljena van zatitne ograde autoputa;
3) manje od 20 m od eleznike pruge, raunajui od granice prunog pojasa;
4) manje od 30 m od nadzemnih delova cevovoda, raunajui od spoljne ivice
putnog pojasa, odnosno od granice prunog pojasa, osim ako je cevovod postavljen
na drumski ili elezniki most;
5) manje od 15 m od industrijskih koloseka, raunajui od ose krajnjeg koloseka;
6) manje od 1 m (mereno horizontalno) od graevinskih objekata, raunajui od
temelja objekta, pod uslovom da se ne ugroava stabilnost objekta;
7) manje od 1 m (mereno horizontalno) od druge cevi produktovoda (raunajui od
spoljnje ivice cevovoda) tamo gde se produktovod planira kao dvocevni sistem
(deonica Panevo - Novi Sad);
8) manje od 50 cm od drugih podzemnih instalacija i melioracionih objekata,
raunajui od spoljne ivice cevovoda do spoljne ivice instalacije ili objekta;
9) manje od 10 m od regulisanih vodotoka i kanala, raunajui od noice nasipa;
10) ako cevovod prolazi blizu neregulisanih vodotoka, bunara, izvora i izvorinih
podruja, kao i ako je paralelan sa vodotocima, potrebno je pribaviti saglasnost od
organizacija i organa nadlenih za poslove vodoprivrede;
11) manje od 10 m od temelja stuba dalekovoda (prema Pravilniku o tehnikim
normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona
od 1 do 400 kV ("Slubeni list SFRJ", broj 65/88 i "Slubeni list SFRJ", broj 18/92)
i JUS N.CO.105 - Tehniki uslovi zatite podzemnih metalnih cevovoda od uticaja
elektroenergetskih postrojenja). Takoe, za dobijanje saglasnosti za izgradnju
objekta u blizini ili ispod dalekovoda, iji je vlasnik JP "Elektro mrea Srbije"
potrebna je saglasnost iste.
Izgradnja prelaza produktovoda preko eleznike pruge i eleznikog mosta nije dozvoljena,
osim u izuzetnim sluajevima, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadlenih organa koji
upravljaju eleznikom mreom.
U sluaju planiranog cevovoda ispod saobraajnica (prokopavanjem saobraajnice ili
buenjem rova) primenjuju se posebne tehnike antikorozione mere zatite i izolacije
(zatitne cevi veeg prenika i sl.). Kod postavljanja cevovoda od produktovoda ispod
saobraajnica I i II reda ukrtanje izvriti mehaniki podbuivanjem ispod trupa puta i
upravno na put. Tom prilikom mora se upotrebiti zatitna cev odgovarajue vrstoe i
prenika koji je za najmanje 100 mm vei od spoljanjeg prenika produktovoda.
Pravila za ugao ukrtanja produktovoda sa saobraajnicama, vodotocima i kanalima se
propisuju u rasponu izmeu 60 i 90. Ukrtanje pod manjim uglom je mogue uz prethodnu
pribavljenu saglasnost nadlenih organa.
Shema 2. Primer ukrtanja produktovoda sa saobraajnicama i vodotocima

Za dravne puteve I i II reda ukopavanje predvideti na minimalnoj dubini 1,35 m od najnie
kote kolovoza do gornje kote zatitne cevi. Minimalna kota od kote dna putnog kanala na
dravnim putevima I i II reda do gornje kote zatitne cevi iznosi 1,00 m.
Dubina na kojoj se vri polaganje cevovoda zavisi od prenika cevi uz obavezni nadsloj od
80 cm iznad gornje izvodnice ukopanog cevovoda.
Shema 3. Pravila za ukopavanje i polaganje cevovoda

Ukrtanje produktovoda sa nadzemnim elektrovodovima izvodi se na minimalnom
odstojanju od visine 1,5 h najblieg stuba ili kada je re o visokim naponima od 110 kV i
vie, cevovodi se provode po sredini razmaka izmeu dva stuba zbog izbegavanja dejstva
"lutajuih struja".
Pri voenju produktovoda ispod elektrificiranih eleznikih pruga mora biti izgraena
dvostruka izolacija cevovoda u duini od 50 m ulevo i udesno, raunajui od granice prunog
pojasa.
III. PRAVILA GRAENJA ZA TERMINALE
Terminali predstavljaju vorna mesta na kojima se vri merno - regulaciona, skladina,
distributivna, i druge funkcije koje su neophodne za nesmetani, pouzdani i bezbedan
transport naftnih derivata.
Za potrebe terminala potrebno je realizovati sledee hidrotehnike instalacije:
1) vodovodna mrea pitke vode;
2) mrea tehnike vode - stabilne instalacije za gaenje poara i hlaenje - hidrantska
mrea;
3) fekalna kanalizacija;
4) kina kanalizacija;
5) tehnoloko - kina kanalizacija sa postrojenjem za preiavanje.
Prilikom projektovanja i izgradnje objekata i postrojenja u okviru planiranih terminala
pridravati se u svemu odredbi iz:
1) Pravilnika o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i
gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za
meunarodni transport ,
2) Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti, o uskladitavanju i o
pretovaru zapaljivih tenosti ("Slubeni list SFRJ", br. 20/71 i 23/71-ispravka).
Prostornim planom definiu se pravila za izgradnju objekata u sastavu terminala:
1) nadzemni rezervoari (pomoni i glavni) u skladu sa kriterijumima zapaljivosti
(grupa I, II i IIIA), prema uslovima napona pare do 17,2 mbar natpritiska: Najmanje
rastojanje od granine linije susednog poseda, odnosno od krajnje spoljnje ivice
putnog ili prunog pojasa do rezervoara iznosi 30 m;
2) najmanje rastojanje od objekta, odnosno od krajnje spoljnje ivice putnog ili
prunog pojasa na sopstvenom imanju (u kompleksu terminala) do rezervoara
iznosi: za rezervoare zapremine do V = 2000 m - 5 m i za rezervoare zapremine
preko V = 2000 m - 10 m;
3) rastojanje dva rezervoara za uskladitenje naftnih proizvoda (grupa I, II i IIIA), ne
sme biti manja od 1/6 zbira njihovih prenika. Ako je prenik jednog rezervoara
manji od polovine prenika susednog rezervoara, udaljenost izmeu ta dva
rezervoara ne sme biti manja od polovine prenika manjeg rezervoara;
4) sistem za gaenje poara mora posedovati svaki nadzemni rezervoar zapremine
preko V=300 m, kao i svaki nadzemni rezervoar zapremine do V=300 m ako se u
njemu uskladitavaju nestabilne tenosti i rezervoar lociran u gusto naseljenim
podrujima. Sistem za hlaenje mora imati svaki nadzemni rezervoar. Hidrantska
mrea mora za jedan nadzemni rezervoar imati najmanje dva standardna hidranta.
Za dva ili vie rezervoara broj hidranata se odreuje prema rasporedu rezervoara i to
tako da udaljenost izmeu hidranata nije vea od 50 m odnosno manja od 25 m od
rezervoara;
5) pumpne stanice: Najmanje rastojanje pumpnih stanica od graninih linija
susednog poseda, odnosno od krajnje spoljnje ivice putnog ili prunog pojasa iznosi
30 m. Najmanje rastojanje pumpnih stanica od objekata, odnosno od krajnje spoljnje
ivice putnog ili prunog pojasa na sopstvenom imanju (u kompleksu terminala) do
stanice iznosi 7,5 m;
6) istake stanice: Najmanje rastojanje istakih stanica od graninih linija
susednog poseda, odnosno od krajnje spoljnje ivice putnog ili prunog pojasa iznosi
30 m. Najmanje rastojanje istakih stanica od objekata, odnosno od krajnje spoljnje
ivice putnog ili prunog pojasa na sopstvenom imanju (u kompleksu terminala) do
stanice iznosi 7,5 m;
7) blok - stanice: Najmanje rastojanje blok stanica od graninih linija susednog
poseda, odnosno od krajnje spoljnje ivice putnog ili prunog pojasa iznosi 30 m.
Najmanje rastojanje blok stanica od objekata, odnosno od krajnje spoljnje ivice
putnog ili prunog pojasa na sopstvenom imanju (u kompleksu terminala) do stanice
iznosi 7,5 m. Taan broj blok stanica kao i njihova lokacija po deonicama utvrdie se
u tehnikoj dokumentaciji (glavni projekat);
8) trafo stanice i druge elektrine instalacije i ureaji - elektromotori, ureaji za
daljinsku kontrolu i upravljanje, ureaji za osvetljavanje, elektrini merni ureaji,
kablovi i provodnici, ostali elektrini ureaji mogu biti ugraeni u kanalima,
udubljenjima, podrumima, prostorijama koje se ne provetravaju i na sl. mestima, ako
je takva ugradnja uslovljena tehnolokim zahtevima;
9) upravne zgrade i drugi graevinski objekti u kompleksu terminala. Vatrootpornost
zidova, podova i stropova mora biti predviena za najmanje dva asa. Elektrina
instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama "Propisa o elektrinim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea". Takoe,
mora biti obezbeena prirodna ventilacija objekata ili izuzetno vetaka ventilacija u
"S" izradi.
Posebno je potrebno ispitati stabilnost mikrolokacija sa aspekta seizmikog rizika ili rizika od
geodinamikih procesa (klienje, puenje, teenje, likvifakcija, hemijska i mehanika
sufozija i sl.), odnosno ukoliko je podruje podlono plavljenju, propisuju se posebne
inenjersko-graevinske mere zatite, odnosno posebni uslove projektovanja i izvoenja
radova.
IV. ZONE OPASNOSTI I NEPOSREDNE ZATITE
Zone opasnosti i neposredne zatite se definiu u irem i uem smislu.
U irem smislu, znaajni faktori su: seizmiki rizik, ugroenost poplavama i klizitima.
Prema Seizmolokoj karti Srbije (publikovanoj 1987. godine) koja izraava oekivani
maksimalni intenzitet zemljotresa (dakle ima dugoroni prognozni karakter), na planskom
podruju se izdvajaju podruja za povratni period vremena od 100 godina intenziteta
zemljotresa od locirana u podruju od 7, 8 i preko 8 stepeni MCS skale (region Svilajnca), to
odgovara dogoenom stanju na ovom podruju. Ova potencijalna arita su locirana na
osnovu katalokih podataka o lokacijama zemljotresa, Seizmotektonske karte Srbije,
Tektonske karte SFRJ i Neotektonske karte SFRJ, kao relevantne za seizminost na
planskom podruju. Na osnovu uslova Republikog seizmolokog zavoda, na planskom
podruju navedeno je da se plansko podruje nalazi u zoni 6, 7 i 8 stepena MCS skale.
Istovremeno, na osnovu podataka Republikog seizmolokog zavoda, kao najugroenije
podruje navodi se Svilajnac sa zemljotresom jaine 9 stepeni MCS. Projektovanje i
izgradnja objekata obavlja se u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima ("Slubeni list SFRJ", broj 31/81, 49/82,
29/83, 21/88 i 52/90) i Pravilnikom o tehnikim za projektovanjem i proraun inenjerskih i
proraun inenjerskih objekata u seizmikim podrujima.
Trenutno ne postoji Katastar klizita za teritoriju Republike Srbije, ali na osnovu raspoloivih
podataka za plansko podruje, mogu se izdvojiti potencijalno dve ugroene zone, i to prva u
Velikom Pomoravlju, i druga na prevoju Meka.
Na planskom podruju ugroenost poplavama je izraena na severnom pravcu trase u
Podunavlju. Plansko podruje se nalazi u podruju relativno ugroeno suom. Na planskom
podruju mogui su akcidenti u saobraaju, odnosno pojava elementarnih nepogoda -
zemljotresa, nepogoda i bujinih poplava.
U sluaju saobraajnih akcidenata mogue su tete na samom izvoru, odnosno nema
opasnosti na ire okruenje, ukljuujui uticaj na sistem produktovoda. Na osnovu
dosadanjih snimanja transportnih tokova, nisu zabeleeni transporti opasnih, otrovnih i
eksplozivnih materijala.
Sistem produktovoda mora da ispuni uslove bezbedne aseizmine gradnje.
Postojei planovi redovnih i vanrednih mera za odbranu od poplava moraju se dosledno
primenjivati u zavisnosti od hidrolokih uslova i proglaavanja mera u okviru redovnih
merenja i hidrolokih osmatranja koje obavlja Republiki hidrometeoroloki zavod.
Korienje prirodnih bogatstava, izgradnja objekata ili izvoenje radova moe se vriti pod
uslovom da se ne izazovu trajna oteenja ili znaajne promene prirodnih oblika, zagaivanje
ili na drugi nain degradiranje ivotne sredine.
Investitor je duan da izvri procenu uticaja na ivotnu sredinu, da planira i sprovede mere
kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine ili mere rekultivacije, odnosno sanacije i
obezbedi izvrenje propisanih normi
15
.
Zabranjen je uvoz opasnih otpadnih materija, njihovo uvanje i odlaganje.
U uem smislu definiu se zone opasnosti u cilju definisanja mera neposredne zatite lica,
imovine i ivotne sredine. U cilju bezbednog rada sistema produktovoda zone opasnosti za
postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi produktovoda u kojima se obavlja transport i
uskladitenje zapaljivih materija, zavisno od stepena opasnosti izbijanja i irenja poara i
eksplozije, zone opasnosti se klasifikuju, i to:
1) zona opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smea zapaljivih
gasovitih i tenih materija i vazduha);
2) zona opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu, pojaviti zapaljive
ili eksplozivne smee vazduha i gasa);
3) zona opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee
vazduha i gasa, ali samo u nenormalnim uslovima rada - vanredne okolnosti);
Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: proputanje na zaptivaima cevovoda,
prskanje cevi ili posuda, lom elektromotora i pumpi, poar koji moe ugroziti postrojenja i
ureaje na produktovodu i ostali nepredvieni dogaaji tokom rada produktovoda.
U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i ureaji koji mogu prouzrokovati poar ili
omoguiti njegovo irenje.
U zonama opasnosti zabranjen je:
1) rad sa otvorenim plamenom;
2) unoenja pribora za puenje;
3) rad sa alatom i ureajima koji mogu, pri upotrebi, izazivati varnicu, ako je u
prostoru zone opasnosti utvreno prisustvo eksplozivnih smea;
4) prisustvo vozila koja, pri radu pogonskog ureaja, mogu izazvati varnicu;
5) korienje elektrinih ureaja koji nisu u skladu sa normativima propisanim u
odgovarajuim jugoslovenskim standardima za protiveksplozivnu zatitu;
6) odlaganje zapaljivih materija;
7) dranje materija koje su podlone samozapaljivanju.
Pri obavljanju radova u zonama opasnosti korisnik postrojenja i ureaja mora preduzeti mere
bezbednosti da bi se izbegli poari i eksplozije.
15
U skladu sa Listom 1 i Listom 2 objekata za koju se vri procena uticaja.
IMPLEMENTACIJA
I. INSTITUCIONALNI OKVIR I UESNICI U
IMPLEMENTACIJI
Nosilac implementacije ovog prostornog plana jeste Javno preduzee za transport nafte
naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta".
Kao uesnici u implementaciji mogu se izdvojiti nadleni organi AP Vojvodine u skladu sa
Zakonom o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Slubeni glasnik
RS", broj 99/09). Posebnu ulogu e imati jedinice lokalne samouprave sa podruja
Prostornog plana (gradovi Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Panevo, Beograd, Smederevo,
Jagodina i Ni, i optine Kula, Vrbas, Titel, Opovo, Kovin, Temerin, Smederevska Palanka,
Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac, uprija, Parain, ievac, Raanj i Aleksinac.) za
potrebe ustupanja graevinskog zemljita i po potrebi sprovoenja procedure donoenja
urbanistikih projekata; ministarstvo nadleno za poslove energetike, za potrebe definisanja
stratekog i dinamikog okvira realizacije sistema produktovoda, kao i eventualnog
uea/dogovora o finansiranju; institucije koje e uestvovati u proceduri izrade i kontrole
tehnike dokumentacije; ministarstvo nadleno za poslove planiranja i izgradnje, za potrebe
sprovoenja upravnog postupka i izdavanja lokacijskih i graevinskih dozvola; ministarstvo
nadleno za poslove finansija, za potrebe eventualnog sprovoenja eksproprijacije zemljita;
i dr.
Posebnu ulogu u procesu implementacije imae Republika agencija za prostorno planiranje,
i to za potrebe monitoringa i praenja realizacije Prostornog plana, kao i izrade Programa
implementacije Prostornog plana. Po Zakonom utvrenom postupku, program
implementacije prolazi strunu kontrolu i utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje
Prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije donee Vlada
Republike Srbije, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana. Pored
organizaciono - tehnikih elemenata i zadataka, Program implementacije imae za cilj da
obezbedi praenje sprovoenja planskih reenja, njihovih socio-ekonomskih efekata i
eventualnih uticaja na ivotnu sredinu. Uticaji na ivotnu sredinu posebno se obrauju u
okviru strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, s tim da je praenje realizacije
definisanih uslova i mera zatite u toku sprovoenja Plana u okviru posebno definisanih
aktivnosti za sprovoenje u monitoring programu koji je sastavni deo izvetaja o stratekoj
proceni. Na osnovu praenja sprovoenja programa implementacije i analize efekata
primenjenih mera i stanja u prostoru podnosie se izvetaji, na osnovu kojih, ukoliko postoji
potreba, se moe pristupiti izmenama i dopunama programa implementacije i pre horizonta
za sprovoenje (pet godina).
II. PRIORITETNA PLANSKA REENJA
Prioritetna planska reenja i dinamika realizacije sistema produktovoda definisana je kroz
samu koncepciju razvoja i realizacije sistema. U pogledu dinamike sprovoenja Prostornog
plana Produktovod se realizuje u okviru tri faze: (a) I faza - deonica Panevo - Novi Sad,
Panevo - Smederevo; (b) II faza - deonica Smederevo - Jagodina, Jagodina - Ni; i (v) III
faza - deonica Novi Sad - Sombor i Panevo - Beograd. Precizna dinamika aktivnosti sa
odgovarajuim faznim gantogramima bie definisana programom implementacije u skladu sa
projektnom dokumentacijom i nainom obezbeivanja sredstava.
III. NAIN SPROVOENJA PROSTORNOG PLANA
Usvajanjem ovog Prostornog plana podruja posebne namene se stiu uslovi, shodno lanu
57. Zakona o planiranju i izgradnji za izdavanje lokacijske dozvole kao preduslova za izradu
tehnike dokumentacije kompletnog sistema ili njegovih pojedinih deonica.
Za potrebe izgradnje terminala po potrebi se moe pristupiti izradi urbanistikog projekta (u
sluaju potrebe idejno-arhitektonske razrade lokacije terminala).
Konaan izbor lokacije terminala "Beograd" i prikljunog produktovoda utvrdie se i dalje
sprovoditi planom detaljne regulacije.
Prostorni plan predstavlja planski osnov za eksproprijaciju zemljita za potrebe izgradnje
terminala, i to eksproprijaciju katastarskih parcela navedenih u poglavlju 2. ovog plana kao
graevinskog zemljita javne namene.
Trasa produktovoda se moe kroz dalju projektnu razradu (idejni i glavni projekat) blie
odrediti ili korigovati u okviru uspostavljenih i prostorno definisanih koridora.
U obuhvatu Prostornog plana na podruju van uticajne zone i zone terminala primenjuju se
vaei planski dokumenti, u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim planom (ukljuujui i
pravila ureenja i pravila graenja).
IV. DRUGE SMERNICE ZA SPROVOENJE
U skladu sa odredbama lana 77. Zakona o energetici omoguuje se energetskom subjektu da
koristi i odrava energetski objekat (cevovod), da ima pravo prelaska preko nepokretnosti
drugog vlasnika radi izvoenja radova na odravanju, kontroli ispravnosti objekta, ureaja,
postrojenja ili opreme i izvoenja drugih neophodnih radova i upotrebe nepokretnosti na
kojoj se izvode navedeni radovi u toku izvoenja tih radova. Istovremeno, vlasnik
nepokretnosti je duan da omogui pristup energetskim objektima. Energetski subjekat je
duan da plati nadoknadu za korienje nepokretnosti i da nadoknadi tetu koju nanese
vlasniku nepokretnosti u toku izvoenja radova, iju visinu utvruju sporazumno. U sluaju
da vlasnik nepokretnosti i energetski subjekt ne postignu sporazum, za dalje odluivanje
nadlene su sudske vlasti. Tokom sprovoenja plana potrebno je obezbediti nesmetano
obavljanje nadzora u zatitnom pojasu irine od 200 m sa jedne i druge strane cevovoda,
raunajui od ose cevovoda, u skladu sa utvrenim planskim reenjima.
U saradnji sa nadlenim institucijama za podrku razvoja lokalnih samouprava u skladu sa
standardima EU, planira se realizacija projekta. Glavna obaveza iz navedenih zakona je u
merenju, odnosno zagaivai i ustanove koje obavljaju merenje u obavezi su da sprovode
odgovarajue aktivnosti na planskom podruju.
Obaveza nadlenih organa je da:
1) Obezbede redovno merenje emisije optih i specifinih polutanata vazduha i vode
(merenje nivoa polutanata otpadnih voda), kao i merenja nivoa nejonizujueg
zraenja;
2) Sprovode sve mere za eventualno spreavanje incidentnih situacija u saobraaju i
na saobraajnicama;
3) Zatite postojee zelenilo i sprovode planska reenja kojim je predvieno
poveanje povrina pod zelenilom;
4) Obezbede sprovoenje inspekcijskog nadzora i sprovoenje zakona.
Takoe nadlenosti optine/grada je aktivno uestvovanje u definisanju mera u skladu sa
zakonom, normativima i standardima. Projektnom i drugom tehnikom dokumentacijom
planirae se mere koje su predviene vaeim propisima, JUS standardima i tehnikim
preporukama koje se odnose na: (a) sigurnosna odstojanja, (b) periodine preglede i merenja i
(v) obuavanje i kontrola obuenosti kadrova.
S tim u vezi, posebno je vano praenje uticaja na ivotnu sredinu, kako u toku izgradnje,
tako i u toku eksploatacije sistema produktovoda. U okviru praenja stanja ivotne sredine
posebno e se definisati elementi za praenje: otpada i otpadnih materija, praenje rada
sistema, (deponovanje, rukovanje, transport, obrada materija iz tehnolokog procesa rada
sistema produktovoda) i dr. Kako bi u toku realizacije moglo da se doe do uporedivih
podataka, bie potrebno da se u okviru programa praenja stanja ivotne sredine -
monitoringa kao njegovog sastavnog dela, definie lista indikatora koja bi obuhvatila: (1)
emisiju nespecifinih i specifinih polutanata vazduha; (2) eventualnu produkciju otpadnih
voda; (3) imisije nespecifinih i specifinih polutanata vazduha; i eventualno (4) buka,
vibracije i nejonizujue zraenje. Metodologija, uestalost merenja, obaveze nadlenih
organa i druga pitanja vezana za monitoring program bie definisani procenom uticaja na
ivotnu sredinu i integrisanom dozvolom, za one aktivnosti i postrojenja koji mogu imati
negativne uticaje na ivotnu sredinu.
U cilju bezbedne izgradnje i eksploatacije sistema produktovoda, projektnom i drugom
tehnikom dokumentacijom trebalo bi planirati mere koje e se preduzeti u sluaju
akcidenata. U sluaju izlivanja javljaju se odreene karakteristine pojave (npr. vlane fleke
karakteristinog mirisa, vegetacija bez boje, neuobiajeni mirisi naftnih derivata, pojava
itanja ili brujanja), potrebno je propisati aktivnosti koje treba preduzeti (npr. obavezno
zabranjeno puenje, upotreba otvorenog plamena, izbegavati kontakt sa iscurelom tenou,
naputanje mesta izlivanja u suprotnom pravcu od pravca duvanja vetra, pozivanje policije,
vatrogasaca i drugih nadlenih organa za hitne intervencije...).
Posebno se preporuuje izrada specijalnih elaborata protivpoarne zatite. Uz primenu mera
protivpoarne zatite eliminie se mogunost da doe do irenja poara van izvora i
pojedinanih objekata.

Tekst Plana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Plana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na osnovu lana 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br.

You might also like