Sadrzaj Studije

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu
SADRAJ
UVOD .........................................................................................................................................1
Uloga Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ......................................................................1
Metodologija ...............................................................................................................................2
Podloge za izradu Studije o procni uticaja na ivotnu sredinu .....................................................2
1.
PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ....................................................................................5
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
OPIS LOKACIJE ................................................................................................................6

postojei i planirani stambeni i pruvredni objekti ................................................................6
pedoloke, geomorfoloke, geoloke, hidrogeoloke iseizmoloke karakteristike terena ...6
Klimatske karakteristike sa meteorolokim pokazateljima .............................................. 11
Naseljenost, koncentracija stanovnitva i demografske karakteristike.............................. 11
3.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6.
OPIS PROJEKTA ............................................................................................................ 14

Radovi u fazi izvoenja projekta ...................................................................................... 14
KARAKTERISTIKE objekta .............................................................................................. 14
PROIZVODNI PROCES .................................................................................................. 33
Radna snaga ................................................................................................................... 44
Korienje prirodnih resursa, energije i energenata, vode i sirovina ................................. 46
Vrste i koliine isputenih gasova, vode i drugih tenih i gasovitih otpadnih materija, buka,
vibracije, isputanje toplote, zraenja i dr. ........................................................................ 48
3.7. Tehnologija tretiranja svih vrsta otpadnih materija ........................................................... 52
4.
PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ....... 59
5.
5.1.
5.2.
5.3.
5.4.
5.5.
5.6.
5.7.
5.8.
5.9.
5.10.
PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I U BLIOJ OKOLINI .................... 60

Stanovnitvo .................................................................................................................... 60
Flora i fauna..................................................................................................................... 60
Zemljite .......................................................................................................................... 60
Voda ................................................................................................................................ 60
Vazduh ............................................................................................................................ 61
Klimatski inioci ............................................................................................................... 61
Graevine ........................................................................................................................ 61
Nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i ambijentalne celine ........................... 61
Pejza.............................................................................................................................. 61
Meusobni odnosi navedenih inilaca.............................................................................. 62
6.
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.
6.5.
6.6.
6.7.
6.8.
6.9.
6.10.
6.11.
MOGUI ZNAAJNI UTICAJI PROJEKTA NA IVOTNU SREDINU .............................. 63

Uticaj u toku izvoenja projekta ....................................................................................... 63
Uticaji u toku redovnog rada ............................................................................................ 64
Buka ................................................................................................................................ 68
toplota i zraenje.............................................................................................................. 69
Uticaj na stanovnitvo (zdravstveni i socijalni uticaj) ........................................................ 69
uticaj na meteoroloke parametre .................................................................................... 69
Uticaj na EKOSISTEME................................................................................................... 70
Uticaj na namenu i korienje povrina ............................................................................ 70
uticaj na komunalnu infrastrukturu ................................................................................... 70
uticaj na prirodna dobra posebne vrednosti ..................................................................... 71
uticaj na pejza ................................................................................................................ 71
7.
7.1.
7.2.
7.3.
7.4.
7.5.
PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU UDESA .............................. 72

definisanje mogunosti pojave akcidentne situacije ......................................................... 72
Vrsta i koliina opasnih materija....................................................................................... 72
Analiza opasnosti od udesa ............................................................................................. 75
Mere prevencije, pripravnosti i odgovor na udes .............................................................. 78
Mere otklanjanja posledica od udesa ............................................................................... 81
8.
8.4.
OPIS MERA PREDVIENIH U CILJU SPREAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA

SVAKOG ZNAAJNIJEG UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ......................................... 82
Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima .................................................... 82
planovi i tehnika reenja zatite ivotne sredine ............................................................. 83
druge mere koje mogu uticati na spreavanje ili smanjenje tetnih uticaja na ivotnu
sredinu............................................................................................................................. 86
Mere otklanjanja posledica udesa .................................................................................... 88
9.
9.1.
9.2.
9.3.
PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ........................................... 89

Prikaz stanja ivotne sredine pre poetka funkcionisanja projekta ................................... 89
Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi tetni uticaji na ivotnu sredinu..................... 89
Mesta, nain i uestalost merenja utvrenih parametara ................................................. 89
10.
NETEHNIKI KRAI PRIKAZ PODATAKA O PROJEKTU ZA KLANICU SA

RASECANJEM I PRERADOM MESA .............................................................................. 91
11.
PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREENIH STRUNIH

ZNANJA I VETINA ........................................................................................................ 91
12.
PODACI O AUTORIMA ................................................................................................... 91
8.1.
8.2.
8.3.
UVOD
Na osnovu zahteva nosioca projekta "KRONOSPAN SRB" d.o.o. - Lapovo, zadatak firme
"MULTICON INENJERING" iz Beograda je da uradi
STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
PROJEKTA ZA FABRIKU ZA PRERADU DRVETA KRONOSPAN LAPOVO
Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu radi se na osnovu l. 36 Zakona o zatiti ivotne
sredine ("Sl.gl.RS" br. 135/04), u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu
sredinu ("Sl.gl.RS" br. 135/04) i Pravilnika o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Sl.gl.RS br. 69/05), a za potrebe izdavanja saglasnosti od strane nadlenog
organa.
Cilj izrade Studije jeste analiza i ocena kvaliteta inilaca ivotne sredine i njihova osetljivost
na prostoru katastarske parcele br. 11368/1 KO Lapovo i meusobnih uticaja postojeih i
planiranih aktivnosti, predvianje neposrednih i posrednih tetnih uticaja fabrike za preradu
drveta KRONOSPAN u Lapovu na inioce ivotne sredine, kao i mere i uslovi za
spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.
ULOGA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Donoenjem Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu
(Sl.gl. RS br.153/04) ureena je materija izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu, ime su precizno definisane obaveze nosioca projekta kod projektovanja i graenja
objekata sa aspekta zatite ivotne sredine. Zakonom o proceni uticaja definisana je
faznost izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, njen opti sadraj i postupak
verifikacije.
Uloga Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u sistemu zatite ivotne sredine je
viestruka, ali prvenstveno i prevashodno preventivna. Studija o proceni se radi kako bi se
zaustavila dalja degradacija ivotne sredine, spreio uvoz i uvoenje zastarelih tehnologija i
postrojenja koji su veliki zagaivai ivotne sredine i potroai energije i spreili hemijski
udesi irih razmera. Pri rekonstrukciji i revitalizaciji Studija o proceni se radi da bi se
poboljalo postojee stanje ivotne sredine, kao i radi toga da bi se nosioci projekta i
projektanti podstakli na ekoloki nain razmiljanja i delovanja.
Naloene mere u Studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu u funkciji su integralnog
upravljanja ivotnom sredinom i odrivog razvoja radi dobrobiti buduih generacija.
METODOLOGIJA
Osnovni metodoloki pristup i sadraj Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu odreen
je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Studija o proceni se radi na osnovu
predloene lokacije, postojeeg stanja ivotne sredine na njoj, planske i tehnike
dokumentacije, rezultata istraivanja i merenja, kao i drugih raspoloivih podataka.
PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE O PROCNI UTICAJA NA IVOTNU

SREDINU
Za izradu Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, tumaenje rezultata i predlaganje
mera zatite koriena su dokumenta zakonske regulative i raspoloiva dokumentacija.
Zakonska regulativa
Zakon o zatiti ivotne sredine("Sl.gl.RS"br.135/04)

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl. RS br. 135/04)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. gl. RS" broj 135/04);
Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne
("Sl. gl. RS" broj 135/04);
Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.gl.RS" br. 47/2003)
Zakon o vodama ("Sl.gl.RS" br. 46/91)
Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl.gl. RS br.25/96 i 26/96)
Zakon o zatiti od poara ("Sl.gl.SRS" br. 37/88 i 48/94)
sredine
Pravna akta
Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl.RS br.69/05)

Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka ("Sl.gl.RS" br. 54/92 i 30/99)
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja
podataka ("Sl.gl.RS" br. 30/97 i 35/97)
Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Sl.gl.RS" br. 54/92)
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja
ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Sl.gl.RS" br.
60/94)
Pravilnik o opasnim materijama u vodi ("Sl. gl. SRS" br. 31/82)
Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl.gl.SRS" br.
47/83 i 13/84)
Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
("Sl.gl. RS" br. 55/01)
Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.gl.
RS" br. 12/95)
Pravilnik o tehnikim normativima za skladitenje zapaljivih i opasnih materija ("Sl.list
SFRJ" br. 14/80 i 9/81).
Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje
gasnih kotlarnica (Sl. list SFRJ br. 10/90 i 52/90)
Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda
od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar (Slubeni list SFRJ broj 20/92),
Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak ("Slubeni list SFRJ" broj
20/92),
2
Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije (Slubeni list SFRJ

broj 20/92),
Raspoloiva dokumentacija
Plan detaljne regulacije Radna zona 1 Lapovo, J.P Direkcija za urbanizam Kragujevac,
maj 2008.g.
Glavni arhitektonsko graevinski projekat proizvodne hale, MULTICON INENJERING
Beograd, januar 2009.g.
Glavni arhitektonski projekat poslovno uslunog objekta, MULTICON INENJERING
Glavni arhitektonski projekat Iveraa, MULTICON INENJERING Beograd, januar
2009.g.
Glavni arhitektonski projekat Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd, januar
2009.g.
Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije proizvodne hale, MULTICON
INENJERING Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije poslovno uslunog objekta,
MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije Iveraa, MULTICON INENJERING
Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije Sekaa, MULTICON INENJERING
Glavni projekat elektroenergetskih instalacija proizvodne hale, MULTICON
Glavni projekat elektroenergetskih instalacija poslovno uslunog objekta, MULTICON
Glavni projekat elektroenergetskih instalacija Iveraa, MULTICON INENJERING
Glavni projekat elektroenergetskih instalacija Sekaa, MULTICON INENJERING
Glavni projekat spoljnih instalacija vodovoda i kanalizacije, MULTICON INENJERING
Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije proizvodne hale,
MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije poslovno uslunog
objekta, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije Iveraa, MULTICON
Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije Sekaa, MULTICON
Glavni projekat saobraajnica, MULTICON INENJERING Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat industrijskih koloseka, N-ING d.o.o. Beograd, januar 2009.g.
Glavni projekat telekomunikacione i komandno signalne instalacije proizvodne hale,
poslovno uslunog objekta, Iveraa i Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd,
januar 2009.g.
Glavni projekat unutranje gasne instalacije, MULTICON INENJERING Beograd,
januar 2009.g.
Elaborat lokacije prikljunog gasovoda, MULTICON INENJERING Beograd, januar
2009.g.
Elaborat protivpoarne zatite proizvodne hale, MULTICON INENJERING Beograd,

januar 2009.g.
Elaborat protivpoarne zatite poslovno uslunog objekta, MULTICON INENJERING
Elaborat protivpoarne zatite Iveraa, MULTICON INENJERING Beograd, januar
2009.g.
Elaborat protivpoarne zatite Sekaa, MULTICON INENJERING Beograd, januar
2009.g.
Reenje o odreivanju obima i sadraja strudije o proceni uticaja na ivotnu sredinu

izdato od Optinske uprave Optine Lapovo, Odeljenje za privredu, finsnsije i zajednike
poslove br. 501-10/09-03 od 13.4.2009.g.
Kopija plana
List nepokretnosti
Odobrenje za izgradnju, br. 351-7/09-02 od 6.02.2009.g.
Uslovi za projektovanje prikljuka vodovoda za kompleks Kronopan Lapovo, izdati od

JKSP Morava Lapovo, br. 2614 od 4.11.2008.g.
Uslovi za projektovanje kine i fekalne kanalizacije za kompleks Kronopan Lapovo,

izdati od JKSP Morava Lapovo, br. 2615 od 4.11.2008.g.
Tehniki uslovi za projektovanje i izgradnju fabrike iverice i prikljuenje i izgradnju

industrijskog koloseka Kronospan SRB na postojee koloseke eleznike stanice
Lapovo Rnirna na pruzi Beograd Mladenovac Ni Preevo Granica Makedonije,
izdati od JP eleznice Srbije, br 102/08 3806 od 10.11.2008.g.
1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta:
KRONOSPAN SRB d.o.o. Lapovo
Adresa:
ul. Njegoeva br. 20 - Lapovo
Pretena delatnost:
ifra delatnosti:
PIB:
Matini broj:
Odgovorno lice:
Adresa:
br. telefona:
034/852-153
br.mobilnog:
br. faksa:
e mail:
n.vrlac@kronospansrb.rs
Kronospan SRB d.o.o. je jedna je od fabrika Kronospan koncerna, vodee grupacije u

drvnopreraivakoj industriji u svetskim okvirima i koja je specijalizovana za proizvodnju
ploastih materijala, kao to su medijapan, iverica i laminat. Osnovana je 1897. godine,
kada je pronaena prva testera u Austriji. Do dananjih dana firma je razvila fabrike irom
Evrope, to se vidi na slici ispod, gde su crvenim takama oznaeni gradovi u kojima se
nalaze fabrike Kronospan.
Za potrebe razvoja proizvodnje na teritoriji Srbije, Kronospan SRB d.o.o. gradi u Lapovu
fabriku za preradu drveta.
Koncern Kronospan je u Srbiji osnovao firmu Kronospan SRB, koja u Lapovu gradi fabriku
za proizvodnju univera, oplemenjene iverice i panel ploa.
2. OPIS LOKACIJE
2.1. POSTOJEI I PLANIRANI STAMBENI I PRIVREDNI OBJEKTI
Fabrika za preradu drveta KRONOSPAN bie smeten na katastarskoj parceli broj 11368
KO Lapovo, SO Lapovo, ija je ukupna povrina oko 50 ha, u okviru radne zone koja je
predviena za izgradnju industrijskih kapaciteta.
Lokacija na kojoj e se graditi predmetni objekat obuhvaena je Planom detaljne regulacije
RADNA ZONA 1 Lapovo.
Radna zona I se nalazi na zemljitu lociranom neposredno pored samog Lapova izmeu
dva vana komunikaciona pravca: postojee eleznike pruge sa zapada i autoputa
Beograd Ni, koji pripada koridoru E75, sa istoka.
Lokacija za izgradnju fabrike za preradu drveta Kronospan nalazi se u radnoj zoni I u
Lapovu, na prostoru koji je okruen i industrijskim i stambenim objektima.
Sa severne strane lokacije nalazi se poljoprivredne povrine, a prvi individualni stambeni
objekti naselja nalaze se na oko 1 km od fabrike. Dalje severno, nalaze se poljoprivredna
povrina, sportski teren i lokacija firme Neuson Kramer.
Sa istone strane lokacije prolazi autoput Beograd Ni, a sa druge strane autoputa su
poljoprivredne povrine i nema izgraenih objekata.
Sa june strane nalazi se fabrika za izradu betona i betonske galanterije G.I.K. 1. maj
Lapovo.
Sa zapadne strane lokacije je pristupni put, eleznika pruga, ranirna stanica, a sa druge
strane pruge je put, pa poljoprivredne povrine. Najblii individualni stambeni objekti sa
zapadne strane su na oko 350 m od lokacije.
Sa jugozapadne strane lokacije nalazi se ranirna stanica Lapovo.
Navedeni objekti su takve vrste i na dovoljnom rastojanju od predmetnog kompleksa, tako
da nee doi do stvaranja kumulativnih efekata meu njima.
2.2. PEDOLOKE, GEOMORFOLOKE, GEOLOKE, HIDROGEOLOKE

ISEIZMOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA
2.2.1.
Opte karakteristike optine Lapovo
Optina Lapovo se nalazi u sredinjem delu Republike Srbije u dolini reke Velike Morave,
sa njene leve strane.
U morfolokom pogledu na predmetnom podruju mogu se izdvojiti dve oblasti: ravniarska
i breuljkasta.
Ravniarska oblast zahvata istoni deo terena uz dolinu reke Velike Morave i njenih pritoka
Lepenice i Rae, sa prosenom nadmorskom visinom oko 105 m. U okviru nje mogu se
izdvojiti tri osnove rene facije:
- facija korita sa dve podfacije: aluvijum i sprudovi i plae,
- facija povodnja,
- facija mrtvaja.
Breuljkasta oblast zahvata zapadni deo terena i predstavlja krajnji istoni deo pobra
planine Rudnik. Karakterie se niskim raspljotenim i blagim kosama i kosicama sa plitkim
dolinama potoka suvih jaruga.
Geoloku grau podruja optine Lapovo ine kristalasti kriljci i kvartarni sedimenti. Na
osnovu istraivanja na predmetnom podruju koja su prezentovana u Elaboratu o
geotehnikim uslovima izgradnje regionalne deponije komunalnog otpada na lokaciji Vrbak
kod Lapova, zakljuak o geolokoj grai terena je:
-
Neogene tvorevine predstavljene gornjim miocenom (M13) nisu otkrivene na istranom

terenu ve se nalaze u podini aluvijalnih sedimenata.
Neogene tvorevine - gornjomiocene tvorevine lee konkordantno preko starijih miocenih

tvorevina i transgresivno preko starijih paleozojskih i mlaih kvartarnih tvorevina.
Karakteristini su po bonom smenjivanju sedimenata.
Gornjomioceni sedimenti su predstavljeni glinama, peskovitim glinama i peskovima, dok

u grai gornjeg miocena ulaze jo i peari, konglomerati i peskoviti krenjaci koji su
vezani za vee dubine.
Drugu genetsku grupu ine kvartarne tvorevine koje su izdvojene

holocenih na celoj lokaciji izdvojenih aluvijalnih sedimenata.
Aluvijalni sedimenti obuhvataju celu lokaciju i vezani su za razvoj aluvijalne ravni reke
Velike Morave. Osnovna karakteristika sedimenata aluviona je prisustvo povodanjskih
glina u viim delovima lokacije u ijoj podini i u niim delovima lokacije je facija korita od
peskova, peskovitih ljunkova i ljunkova u kojima je formirana stalna izdan pod blagim
subarterskim pritiskom. Osnovna karakteristika ovog dela terena je visok nivo podzemne
vode promenljiv zavisno od hidrolokog doba godine.
u vidu mlaih
Na podruju Lapova zastupljeni tip zemljita je aluvijalni nanos.

Aluvijalni nanosi zauzimaju 30% povrine podruja Lapova. Formirali su se u pojasu du
Velike Morave i Lepenice. Dubina fizioloki korisnog sloja iznosi preko 150cm. Alluvijum ima
povoljne osobine i zato ima veliku proizvodnu vrednost. Pripada umereno vlanim i za
proizvodnju lakim zemljitima. Dobro upija vodu ali ona ne odlazi suvie brzo u dublje
slojeve. Aluvijalni nanosi mogu biti beskarbonatni ili sa karbonatima celom dubinom.
Beskarbonatni nanosi nalaze se dalje od korita.
Aluvijum je mikrobioloki aktivno zemljite i boja mu je najee smea.
Aluvijalni nanosi Velike Morave, neposredno du toka su peskoviti, a u najniim delovima i
glinoviti. Blie renom koritu izraena je slojevitost. Na aluvijalnoj ravni Velike Morave
izdvajaju se dve iroke aluvijalne terase i poloj. Aluvijum mlae terase moe biti karbonatan
i beskarbonatan, odnosno izluen. Reakcija mu se kree od slabo alkalne preko neutralne
do slabo kisele.
2.2.2.
Seizmike karakteristike
Prema "Elaboratu o geotehnikim uslovima izgradnje regionalne deponije komunalnog

otpada na lokaciji Vrbak kod Lapova" i vaeim seizmikim kartama za podruje Jugoslavije
iz 1987.god., za teritoriju Lapova i Svilajnca za povratni period od 200 i 500 godina (kao
merodavne), vai osnovni stepen od 9 MCS. Seizmika rejonizacija je izvrena na osnovu
analize svih dosadanjih podataka, seizmogeolokih karakteristika terena i na osnovu
podataka seizmike rejonizacije ueg prostora.
2.2.3.
Geotehniko ispitivanje predmetne lokacije
Lokacija na kojoj e se graditi poslovni kompleks "Kronospan" nalazi se na prostoru

aluvijona reke Velike Morave.
Na istranom prostoru izbueno je 12 istranih buotina, dubine 10 15 m. Na osnovu
terenskih istraivanja i laboratorijskih analiza mogu se izdvojiti sledei litoloki lanovi:
7
humus (h);
dublji deo terena izgraen je od glina (gl)
glina prainasta (gp)
glina peskovita (gpp)
pesak (p)
ljunak ()
Humus (h) je pripovrinski deo terena i nalazi se na dubini do 0,40 m.

Glina (gl) zastupljena je od povrine terena, pa do dubine od 2,4 5,2 m. U povrinskom
delu je humificirana sa reim pegama od oksida Mn i CaCO3 konkrecijama prenika d=1
cm. Prainasta glina je tamno smee boje, tvrda, zrnaste strukture, cevaste poroznosti.
Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike ovih glina:
- prirodna vlanost
W = 17,7 29,8 %
- granica teenja
Wt = 54,3 66,1 %
- granica plastinosti
Wp = 26,2 32,1 %
- indeks plastinosti
Ip = 26,7 37,1 %
- indeks konsistencije
Ic = 1,0 1,4
- zapreminska teina u vlanom stanju
Y = 18,4 19,5 kN/m
- zapreminska teina u suvom stanju
Yd = 14,2 16,5 kN/m
- specifina teina tla
Ys = 26,5 kN/m
- moduli stiljivosti
- za optereenja od 50 - 100 kN/m
22727 27777 kN/m
10416 - 10869 kN/m
10152 - 20833 kN/m
- za optereenja od 400 800 kN/m
20942 - 26143 kN/m
Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od
5 21 %, praina od 60 73 %, pesak od 15 23 % i 1 7% ljunka.
Sloj prainastih glina (gp) je dosta heterogen i promenljive je debljine i kree se od 1,2m
do 3,7 m. U podinskom delu je peskovita, limonitisana u vidu sklama, sa retkim otvorenim ili
zatvorenim makroporama prenika do 1 cm. Na pojedinim mestima ima povean sadraj
praha CaCO3 i ree konkrecije. U podini je peskovita sivo-smea. Lako je drobljiva, zrnaste
je strukture, sivo-smee boje.
Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike iz prainastog dela:
- prirodna vlanost
W = 12,6 28,6 %
- granica teenja
Wt = 30,8 65,2 %
Wp = 16,6 26,8 %
Ip = 14,2 28,8 %
Ic = 0,3 1,3
Y = 17,5 19,4 kN/m
Yd = 14,4 16,4 kN/m
Ys = 26,5 26,6 kN/m
8196 12500 kN/m
5076 33333 kN/m
5025 14814 kN/m
15562 26845 kN/m

9 - 15 %, praina od 34 - 76 %, pesak od 13 23 % i 1 2 % ljunka.
Glina peskovita (gpp) nalazi se samo na pojedinim mestima i debljine je sloja 2,4-2,5m. U
podinskom delu je peskovita, limonitisana u vidu sklama, lokalno sa reim zatvorenim
makroporama. Lako je drobljiva, zrnaste do cevaste strukture, sivo smee boje.
Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike ovog sloja:
- prirodna vlanost
W = 22.6 23,5 %
- granica teenja
Wt = 31,3 52,6 %
Wp = 17 23,7 %
Ip = 14,3 28,9 %
Ic = 0,6 1,0
Y = 20,0 kN/m
Yd = 16,3 kN/m
Ys = 26,5 kN/m
11627 kN/m
8695 kN/m
10471 kN/m
25641 kN/m
7 - 10 %, praina od 30 - 71 %, pesak od 18 62 % i 1 % ljunka.
Pesak se nalaze ispod sloja prainastih glina ili peskovitih glina i javlja se samo na
pojedinim mestima. Debljina sloja peska je od 0,2 2,1 m. pesak je sitan do srednjezrn,
lokalno muljevit, svetlo sive boje.
Mulj se javlja samo u pojedinim buotinama i to ispod prainaste gline. Debljina sloja kree
se od 0,3 - 0,4 m. Mulj je prainovit, lokalno peskovit, tamno siv.
Laboratorijskim ispitivanjem utvrene su sledee karakteristike mulja:
- prirodna vlanost
W = 22.6 23,5 %
- granica teenja
Wt = 31,3 52,6 %
Wp = 17 23,7 %
Ip = 14,3 28,9 %
Ic = 0,6 1,0
Y = 20,0 kN/m
Yd = 16,3 kN/m
Ys = 26,5 kN/m
11627 kN/m
8695 kN/m
10471 kN/m
25641 kN/m
8 - 24 %, praina od 49 - 62 %, pesak od 14 42 % i 1 % ljunka.
ljunak je poslednji sloj na ispitivanoj dubini i javlja se u svim buotinama. ljunak je
peskovit, dobro granulisan, maksimalnog prenika zrna do 8 cm, intergranularno porozan.
2.2.4.
Hidrogeoloke karakteristike terena
Geoloki sastav i morfologija terena podruja optine Lapovo uslovljavaju specifine

hidrogeoloke osobine stena i terena.
Plansko podruje pripada ravniarskom delu u koji su urezana korita reka Velike Morave,
Lepenice i Rae. S obzirom na geoloki sastav ovog ravniarskog dela terena i stvorena
jezera (koja su se formirala eksploatacijom peska i ljunka), u hidrogeolokom smislu,
postoje uslovi za formiranje prostrane izdani.
U tipinim aluvijalnim sedimentima lokacije formirana je stalna izdan u peskovito ljunkovitim, ljunkovitim materijalima, gde se nalazi pod blagim pritiskom. Konstatovani
nivoi podzemne vode su se kretali od 3,90m-5,90m.
Prihranjivanje izdani se vri infiltracijom padavina, slivanjem povrinskih voda sa padina i
podzemnim dotokom iz tercijarnih i kvartarnih naslaga.
U aluvijalnim sedimentima je konstatovana izdan koja ukazuje da se radi o kolektoru
podzemne vode vezan za aluvion reke, sa karakteristikama intergranularne poroznosti
hidrauliki vezan za reku i iri obodni deo i direktno zavisan od padavina. Radi se o
freatskoj izdani formiranoj u aluvionu sa nadizdanskom zonom, odnosno zonom kolebanja
nivoa podzemne vode koji moe u toku godine znatno da osciluje.
2.3. IZVORITA VODOSNABDEVANJA I OSNOVNE HIDROLOKE

KARAKTERISTIKE
Potrebne koliine vode za potrebe Lapova odreene su na osnovu planiranog broja
stanovnika (13.000) i norme potronje vode (580 l/st/dan ). Na kraju planskog perioda
potrebna koliina vode je Qpotr = 87 l/sek, od ega za stanovnitvo 34 l/sek, a za industriju,
javne potrebe i gubitke u sistemu= 53 l/sek. U danu maksimalne potronje treba obezbediti
koliinu vode od Qmaks=139 l/sek.
Raspoloivi kapacitet postojeeg izvorita vodosnabdevanja Garevina je oko 60 l/s i u
pogledu koliine vode zadovoljava sadanje potrebe. Voda se zahvata sa est buenih
bunara i pre putanja u distributivni sistem se samo hlorie. Kvalitet vode ne odgovara
propisanom kvalitetu vode za pie. Sanitarna zatita izvorita nije uopte sprovedena.
Mogunost proirenja kapaciteta izvorita je ograniena (jedan do dva bunara).
Kroz postojee izvorite vodosnabdevanja prolazi auto put, cevovod od punkta za
dezinfekciju i pranje TP-a, koji je u dosta loem stanju i planirana trasa brze pruge. Takoe
se na izvoritu sprovodi komasacija.
Zakonom o zatiti i iskoriavanju izvorita vodosnabdevanja (Sl. glasnik SRS 27/77),
Prostornim planom Republike Srbije i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije
predvieno je da se za vodosnabdevanje Lapova u blioj perspektivi koriste podzemne
vode i akumulacija "Grua" za visokokvalitetne vode, a podzemne vode i vodotokovi za
vode nieg kvaliteta. U daljoj perspektivi visokokvalitetne vode e se dobijati iz regionalnog
sistema Lopatnica-Studenica.
Planirano korienje akumulacije Grua" znai povezivanje na distributivni sistem
Kragujevca, ije je je jedno od izvorita "Morava" u selu Brzan, koje se nalazi na oko
3 km uzvodno od postojeeg izvorita vodosnabdevanja Lapova. Za izvorite "Morava"
uraena je projektna dokumentacija za revitalizaciju bunara i predviena je izgradnja
postrojenja za pripremu vode za pie. Po izvoenju predvienih radova, izvorite treba da
daje oko 500 l/sek.
Podruje Lapova ogranieno je sa istone strane rekom Velikom Moravom, sa severne
strane rekom Raom a sa juga Lepenicom. Kroz samo naselje protiu Kazanski i Liparski
potok.
10
Za podruje Lapova od znaaja su Velika Morava i Raa.

Velika Morava je tipina ravniarska reka, koju karakterie meandriranje i esta promena
renog korita. Njen sliv je ukupne povrine 37.561 km2. Sliv Velike Morave ine tri
hidrografske celine: neposredni sliv Velike Morave, sliv June Morave i sliv Zapadne
Morave. Prosena izdanost sliva Morave iznosi 6,7 l/s/km2.
Duina toka Velike Morave iznosi 245,5 km. Prua se pravcem jug - jugoistok - sever severozapad. irina Morave zavisi od vodostaja (maj - jun i decembar - januar). iroka je
proseno 160 m, a ponegde dostie irinu od 250 m. Dubina se kree od 1-4 m, a u nekim
virovima i do 6 m. Ima 32 pritoke - 12 sa leve i 20 sa desne strane.
Raa je leva pritoka Velike Morave, od znaaja za plansko podruje. Pri uu u Veliku
Moravu ima slivno podruje veliine 348,0 km2. Proticaj na Rai se ne meri, ali se
procenjuje na osnovu modula prosenog oticaja na oko 1,0 m3/s.
2.4. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE SA METEOROLOKIM

POKAZATELJIMA
Lapovo lei u zoni umereno kontinentalne klime, koju u srednjem Pomoravlju i na terenima
valovite umadije, karakteriu hladne zime i topla leta. U irokoj obeumljenoj ravnici
Pomoravlja naselja su izloena uticaju svih vladajuih vetrova, a naroito vetrovima iz
severozapadnog i jugoistonog kvadranta: koava i jugo.
Lapovo nema meteoroloku stanicu pa time ni obezbeeno kontinualno praenje klimatskih
i meteorolokih pokazatelja. Zato su korieni podaci iz GUP-a Batoina-Lapovo 2000.
Srednje vrednosti karakteristine za umereno kontinentalnu klimu ove zone:
- Srednja godinja temperatura vazduha iznosi 11,4C;
- Srednja godinja koliina padavina iznosi 600-650 mm, a kree se od 580-820 mm;
- Prosena relativna vlanost vazduha iznosi 63-67% i u obrnutoj je srazmeri sa
temperaturom vazduha;
- Prosena oblanost iznosi od 7,3 desetina do 6,6. Najmanja je u junu, julu, avgustu i
septembtru;
- Srednja godinja duina osunavanja iznosi 2079 sati. Najmanje osunavanje je u
januaru i februaru (63,75 sati), a maksimalno u julu i avgustu (278,302 sati);
- Srednja jaina vetra iznosi 2-3 Bofora ali 2-5 m/sec, odnosno 7-18 km/h;
- Maksimalna jaina vetra iznosi 6-9 Bofora;
- Najei vetrovi duvaju iz pravca severoistok-jugozapad.
Tabela 1. Temperatura vazduha
mesec
C
I
0,1
II
0,7
III
5,2
IV
11,7
V
16,3
VI
19,9
VII
22,2
VIII
21,2
IX
17,6
X
12
XI
7,4
XII
1,8
SGT
11,4
Klimatske karakteristike kao ekoloki vaan inilac, mogu se oceniti kao povoljne za ivot.
Tome doprinosi stalno provetravanje du toka Lepenice.
2.5.
FLORA, FAUNA I PRIRODNA DOBARA POSEBNE VREDNOSTI
Predmetno podruje smeteno je u aluvionu Velike Morave. Vei deo okolnog podruja ini
zemljite koje konstantno trpi obradu, odnosno koristi se kao agrarno. Uglavnom su
zastupljeni kukuruz i penica.
Pored poljoprivrednih kultura na podruju su prisutni i fragmenti autohtonih zajednica
prisutnih u rubnim zonama, na meama i pored reke, kao ostaci prethodne vegetacije. Sa
11
njima se prepliu antropogeni ekosistemi sa korovskim (ruderalnim) vrstama, iji floristiki

sastav je vrlo stabilan, ili se javljaju nove vrste otporne na nove uslove sredine.
Podruje predmetne lokacije odlikuje se stalnom prisutnou oveka i specifinom
vegetacijom, pa je fauna na ovom podruju veoma siromana kako po broju vrsta koje ulaze
u njen sastav, tako i po brojnosti populacije. Njenu osnovu ine elementi mediteranske,
srednjo-evropske i srednjo-balkanske faune sa malim ueem istono-evropskih vrsta. Na
teritoriji optine Lapovo ivi heterogena divlja: lasica, lisica, zec, jazavac, tvor, je,
veverica, krtica, zmije, guteri, abe, glodari, razne vrste insekta. Ptice su raznovrsne:
senica, vrabac, eva, prepelica, tiglic, slavuj, sova, kukavica, kos, uk, avka, svraka,
kreja, detli, grlica, golub, jarebica, vorak, orao, fazan.
Istraivanja na terenu pokazala su da na najveem delu prostora ne treba oekivati
izraene efekte uticaja. Kod analiziranja postojeeg stanja utvreno je da na irem prostoru
ne postoje stanita retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta i da nije od posebnog
interesa istraivanje moguih uticaja u ovom domenu.
2.6. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEJZAA

U pogledu pejzanih karakteristika predmetnu lokaciju odlikuju osnovna obeleja rene
doline reke Velika Morava, koja je od lokacije udaljena oko 2,7 km. Dolina reke uokvirena je
padinama okolnih brda sa vonjacima i vinogradima i umskim rastinjem.
Pejzane karakteristike neposrednog okruenja ine:
- poljoprivredne povrine,
- autoput,
- eleznika pruga,
- individualni stambeni objekti,
- ranirna stanica i
- sportski teren.
2.7. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Na lokaciji koja je predviena za izgradnju fabrike za preradu drveta Kronospan, kao ni u
blioj okolini, nema registrovanih objekata graditeljske batine. Na samoj lokaciji, kao i u
okolini, do sada su vrena iskopavanja u cilju postavljanja temelja za graevinske objekte i
nisu naeni materijalni ostaci koji bi ukazivali na mogue arheoloko nalazite.
Ukoliko se prilikom kopanja naie na arheoloke ostatke obaveza investitora je da o tome
odmah obavesti najblii Zavod za zatitu spomenika kulture.
2.8. NASELJENOST, KONCENTRACIJA STANOVNITVA I

DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE
Optina Lapovo sastoji se od dva naselja i zauzima povrinu od 55 km2.
Popisom iz 2002. godine utvreno je da u Lapovu ivi 8228 stanovnika.
Broj zaposlenih na 1000 stanovnika (u 2005.god) iznosio je 268, to je porast u odnosu na
1991.god. kada je broj zaposlenih na 1000 stanovnika bio 252.
Fabrika za preradu drveta nalazi se u poslovnoj zoni Lapova, u ijem se okruenju ne nalazi
veliki broj stambenih objekata. Imajui u vidu da se radi o individualnim stambenim
objektima spratnosi P do P+2, to gustina naseljenosti u okruenju nije velika. Stambeni
objekti su na dovoljnom rastojanju, pa postojanje fabrike za preradu drveta nee uticati na
pogoranje uslova ivota u naselju, kao ni na raseljavanje zbog negativnih uticaja.
12
U okolini lokacije ne nalaze se javne ustanove kao to su kole, bolnice i drugi javni objekti,
tako da u okolini nema osetljivih grupa populacije, na koje bi projekat mogao imati uticaja.
2.9. POSTOJEI PRIVREDNI I STAMBENI OBJEKTI I OBJEKTI

INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE
Sa severne strane lokacije nalazi se poljoprivredne povrine, a prvi individualni stambeni
objekti naselja nalaze se na oko 1 km od fabrike. Dalje severno, nalaze se poljoprivredna
povrina, sportski teren i lokacija firme Neuson Kramer.
Lapovo.
Sa zapadne strane lokacije je pristupni put, eleznika pruga, ranirna stanica, a sa druge
strane pruge je put, pa poljoprivredne povrine. Najblii individualni stambeni objekti sa
zapadne strane su na oko 350 m od lokacije.
Sa jugozapadne strane lokacije nalazi se ranirna stanica Lapovo.
Lokacija se snabdeva vodom iz gradske vodovodne mree 400 mm, koja je projektovana
uz saobraajnicu prema pruzi.
Pored lokacije prolazi fekalna kanalizaciona mrea.
Pored lokacije prolazi i elektrodistributivna mrea.
13
3. OPIS PROJEKTA
3.1. RADOVI U FAZI IZVOENJA PROJEKTA
Prema postojeem stanju teren na kome e se graditi kompleksa Kronospan je dosta
ravan i morfoloki pogodan za gradnju. U vreme izrade Studije uticaja projekta na ivotnu
sredinu, na katastarskoj parceli br. 11368/1 KO Lapovo izgradnja objekata koji e biti u
funkciji proizvodnje drvenih ploa bila je u poodmakloj fazi, odnosno bio je izgraen
proizvodni objekat i bio je postavljen vei deo opreme.
Lokacija je predstavljala poljoprivredno zemljite, koja je obraivano. Pre poetka izvoenja
radova izvreno je uklanjanje samonikle vegetacije i odveeno na deponiju koju je odredio
nadleni organ.
Teren je blago nagnut do ravan, pa je bilo izvreno uklanjanje humusa u sloju od oko 40
cm, a zatim nasipanje terena i njegova nivelacija u odnosu na pristupne saobraajnice,
tehnoloke potrebe i potrebama odvoenja atmosferskih i povrinskih voda sa lokacije.
Humus, koji se uklanja sa povrine terena, ostavlja se i uva u okviru lokacije, a kasnije se
koristi kao podloga za zelene povrine. Debljina sloja za humuziranje slobodnih zelenih
povrina je 20cm. Posle uklanjanja povrinskog sloja humusa vri se nabijanje podtla
pogodnim mehanikim sredstvima, a zatim nasipanje peskovito-ljunkovitim materijalom ili
drobljenim kamenom. Materijal za tampon mora da se sastoji od tvrdih postojanih estica
stenskih masa, koje odgovaraju tehnikim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog
sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje.
U toku izvoenja Projekta vrie se iskop zemljita za polaganje temelja i cevovoda.
Iskopana zemlja koristie se za zatrpavanje cevovoda i rovova, a viak zemlje odvozie se
na deponiju, koju utvrdi nadleni organ.
Prilikom izgradnje objekta obavljaju se razni graevinski radovi (zidarski i betonski pri
izgradnji objekata, asfaltiranje i betoniranje platoa i saobraajnica, ureenje terena itd.) uz
korienje graevinskog materijala koji se mogu rasuti po okolini. Zato je neophodno
paljivo rukovanje materijalom, kao i redovno uklanjanje nepotrebnog, odnosno otpadnog i
rasutog graevinskog materijala. Posle zavretka svih radova neophodno je pokupiti sav
graevinski i drugi materijal, oistiti okolinu od istog i urediti teren.
3.2. KARAKTERISTIKE OBJEKATA

Na katastarskoj parceli br. 11368/1 KO Lapovo, SO Lapovo, ija je ukupna povrina oko
50 ha, gradi se fabrika KRONOSPAN. Fabrika je namenjena proizvodnji sirove i
oplemenjene iverice i panel ploa.
Kompleks e biti sastavljen iz vie funkcionalnih celina, meusobno povezanih i imae
sledei sadraj:
Proizvodna hala
Transportni kolosek
Poslovno-usluni objekat
Saobraajnice
Cisterna za dizel gorivo
Ivera
Biorotor
Seka
Separator ulja i masti
Parking za putnika vozila
Parking za teretna vozila
14
PROIZVODNA HALA
Proizvodna hala je spratnosti P, delom i P+2, a ispod jednog dela hale nalazi se i podrum.
Hala je dimenzija u osnovi 253,35 x 103,35 m I osovinskog rastera 34 x 12 m tj 48 x 12 m.
Smetena je u centralnom delu kompleksa. Ukupna visina hale iznosi
20 m.
Proizvodna hala je funkcionalno podeljena u est segmenta:
1. Hala 1 za zavrnu obradu je prizemne spratnosti, povrine P=13.569,59m2, na koti
+0.00. Namenjena je za smetaj opreme za zavrnu obradu proizvoda. Pristup hali je
omoguen kako kolskim (kamioni) tako i eleznikim saobraajnicama. Bruto
povrina ovog dela je 13.801,70 m2.
2. Hala 2 za zavrnu obradu (P) P = 5 215.54 m2, na koti +0.00, takoe namenjena
smetaju proizvodne opreme sa istim pristupnim konceptom kao i Hala 1. Bruto
povrina ovog dela je 5 563.90 m2.
3. Prostor za smetaj lepka (P) P = 224,43 m2, na koti -0,60, u kome su postavljeni
rezervoari za lepak potreban u proizvodnji. U sutini se nalazi u okviru proizvodne
Hale 2, ali po nameni predstavlja zasebnu celinu.
4. Administrativni blok (P+2) Puk = 933,62 m2, na junoj strani proizvodne hale, u
okviru Hale 2. Predstavlja zasebnu, kako funkcionalnu, tako i konstruktivnu celinu.
-
Nivo prizemlja - P = 307,07 m2, na koti +0,00, namenjen je smetaju garderoba

zaposlenih u okviru kojih su predviene prostorija za smetaj garderobnih ormana,
sanitarni vorovi i tuevi. Pored garderoba, u prizemlju se nalaze i tri prostorije
laboratorije za ispitivanja proizvodnog materijala. Ulaz u administrativni blok je sa
june strane. Omoguena je veza izmeu ovog dela i Hale 2, kako u zoni gde se
nalaze garderobe tako i iz laboratorija. Na ovom nivou je predviena i kotlarnica
koja opsluuje kako administrativni deo tako i tehniki blok. Ulaz u kotlarnicu je sa
spoljne, june, strane.
Bruto povrina ovog nivoa je 358,94 m2.
- Nivo prvog sprata P = 315,13 m2, na koti +3,74, sastoji se iz niza kancelarija i
sala za sastanke. Pored ovih prostorija predvieni su sanitarni vor i ajna kuhinja.
- Nivo drugog sprata P = 311,42 m2, na koti +7,48, takoe je predvien kao
kancelarijski prostor. Pored kancelarija, i sanitarnog vora i ajne kuhinje, na
ovom nivou je predvien i niz prostorija za arhivu.
Ukupna bruto povrina svih etaa administrativnog bloka iznosi 1070,38 m2.
5. Tehniki blok (P+2) P = 1 946,50 m2, na zapadnom delu proizvodne hale, u okviru
hale sa presom, takoe predstavlja zasebnu, kako funkcionalnu tako i konstruktvinu
celinu.
- Nivo prizemlja P = 682,43 m2, na kotama -0,15, +0,00 i +0,75, predvien je za
tehnike prostorije potrebne za opsluivanje prese i ostale proizvodne opreme.
Pored kontrolne sobe, na ovom nivou se nalaze kako prostorije za hidrauliku i
grejanje, tako i radionice. Osim u kontrolnoj sobi, na ovom nivou nije predvien
boravak zaposlenih dui period. Pored tehnikih prostorija, u okviru stepeninog
prostora, predvieni su sanitarni vorovi.
15
U prizemlju tehnikog bloka nalaze se sledee prostorije: grejanje, hidraulika,

kontrolna soba, hodnik sa stepenitem, toaleti, elektro.kontrolna soba,
trafostanica, tehnika prostorija, bravarska radionica i opravka vozila.
- Nivo prvog sprata P = 543,43 m2, na koti +4,60 tj +5,20, iskljuivo slui kao
tehniki prostor, pre svega za elektro opremu i pripadajue radionice. Takoe ni
na ovom nivou nije planirano due zadravanje zaposlenih.
Na I spratu tehnikog bloka nalaze se sledee prostorije: postrojenje za gaenje
poara, magacin rezervnih delova, hodnik sa stepenitem, dve elektro kontrolne
sobe, elektro radionica i magacin.
Bruto povrina ovog nivoa je 775,63 m2
- Nivo drugog sprata P = 710,64 m2, na koti +9,20, nije namenjena za korienje,
ak je velikim delom pregraena. Na ovom nivou se nalaze tri prostorije potrebne
za tehnoloku opremu, stepenite i priruni magacin. Pristup drugom spratu je
strogo ogranien.
Bruto povrina drugog sprata je 775,63 m2.
Ukupna bruto povrina svih etaa tehnikog bloka iznosi 2340,87 m2.
6. Hala sa presom (P) P = 2.969,85 m2, predstavlja prostor, odvojen protivpoarnim
zidom od ostatka hale u kome se smeta presa. U okviru ovog prostora projektovane
su dve podzemne etae pri emu se za vertikalnu komunikaciju pored stepenita
predvia i teretni lift koji opsluuje ove tri etae. Na sva tri nivoa hale sa presom nisu
predviena stalna radna mesta.
- Nivo -6,50 P = 580,29 m2, na koti -6,50, slui za smetaj donjeg dela prese i
obezbeuje potreban prostor za servisiranje i opsluivanje prese. Bruto povrina
ovog prostora je 739,10 m2.
- Nivo -3,10 P = 218,85 m2, na koti -3,10, predstavlja galeriju nad nivoom
-6,50 i takoe je predvien za opsluivanje prese. Bruto povrina ovog nivoa je
264,73 m2.
- Nivo prizemlja P = 2 170,85 m2, na koti +0,00, namenjen je za smetaj prese
kao i njene pratee opreme.
Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa u hali sa presom iznosi 1.003,83m2,
dok je ukupna bruto povrina svih nadzemnih etaa ovog dela 2.261,22 m2, tako da
ukupna bruto povrina iznosi 3 265,05 m2
Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa proizvodne hale iznosi 1.003,83 m2 a svih
nadzemnih etaa 24.859,81m2.
Ukupna bruto povrina proizvodne hale je 25.863,64 m2.
Konstrukcija
Kao primarno konstruktivno reenje usvojen je skeletni AB prefabrikovani sistem.
Fundiranje objekta se vri ipovima koji nose temeljne aice, u koje se postavljaju
prefabrikovani montani stubovi.
Ploa u proizvodnim halama 1 i 2 je armirano-betonska d = 25 cm. Dok se u
administrativnom i tehnikom bloku projektuje AB ploa d = 30 cm. U hali sa presom, na
nivou -6,50, predviena je AB ploa od vodonepropusnog betona d = 100 cm.
16
Svi armirano-betonski zidovi podzemnih etaa liju se na licu mesta prema dimenzijama iz
statikog prorauna.
Objekat je, u delu hale 1, raen u rasteru 12 x 34m sa noseim vertikalnim stubovima, koji
su povezani temeljnim gredama. Krovni nosai nad ovim delom su od lameliranog drveta h
= 179 cm pod nagibom od 3%, d = 26 cm. Donja ivica krovne konstrukcije je na +10,00 m.
U delu hale 2, kao i u administrativnom bloku, usvojen je raster 12 x 48 m, sa stubovima na
osi C (deo prema hali sa presom). Krovna konstrukcija nad ovim delom proizvodne hale je
od dvovodnih drvenih reetkastih nosaa. Donja ivica krovnog nosaa je na +9,30 m.
Nad halom sa presom i tehnikim delom su postavljeni takoe drveni lamelirani krovni
nosai. Donja ivica je izmeu osa 12 -18 na 16,00 m a izmeu osa 18 22 na 20,00 m.
Izmeu noseih stubova, na fasadi se postavljaju fasadni stubovi, na rastojanju od 6 m.
Za meuspratnu konstrukciju u administrativnom i tehnikom bloku se predviaju montane
prefabrikovane tavanice.
Meuspratna konstrukcija izmeu nivoa -6,50 i -3,10 i prizemlja hale sa presom je livena na
licu mesta.
Svi konstruktivni zidovi u administrativnom i tehnikom bloku su montani prefabrikovani AB
paneli, dimenzionisani prema statikom proraunu
Stepenita su od AB montanih prefabrikovanih elemenata d = 15 cm.
Fasada
Fasada proizvodne hale projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih
betonskih sendvi panela (12+10+7) do visine 2,50m i prefabrikovanih montanih panela od
trapezastog lima od visine 2,5 do vrha objekta. Montaa i detalji fasade rade se u svemu
prema specifikacijama proizvoaa fasadnih panela kojeg izabere Investitor.
Na visini od 4,30, u delu hale 1 i hale 2 predviene su fiksne prozorske trake (h=1,80).
Proizvoa je duan da obezbedi sve potrebne ateste za elemente koji se ugrauju.
Sa unutranje strane, fasadni paneli se u halama 1 i 2 , hali sa presom kao i u delu
tehnikog bloka ne obrauju. U administrativnom delu se nakon ugradnje postavljaju,
dodatno, durisol ploe (d=5cm) i unutranja strana panela se obraujem malterom i
disperzivnom bojom po izboru Investitora.
Prozori
U administrativnom bloku predvieni su aluminijumski prozori sa termopan staklom.
Prozorske trake u hali 1 i hali 2 su fiksne, bez mogunosti otvaranja.
U tehnikom bloku prozori su predvieni od elinih profila sa termopan staklom.
Vrata
Osim u administrativnom bloku gde su predviena ulazna vrata od aluminijuma zastakljena
sigurnosnim staklom, ostala vrata na proizvodnoj hali su od elinih profila, prema potrebi
snabdevena sa protivpoarnom bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara i evakuacije.
17
Krov
Krov proizvodne hale je ravan (pad od 3%), projektovan kao neprohodan. Predvieni su
krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima 13,5 cm, termoizolacionim
slojem 12 cm i hidroizolacionom membranom.
Na krovu se nalaze i svetlosne trake koje osvatljavaju hale 1 i 2 i halu sa presom. One su
od sigurnosnog stakla u aluminijumskom ramu, fiksne, bez mogunosti otvaranja. Na obe
strane svetlosne trake nalazi se ventilaciona kupola koja se otvara prema emama pomou
elektro motora.
Podovi
U halama 1 i 2, prostoru za lepak i hali sa presom ne predvia se posebna podna obloga. U
ovim prostorijama pod je AB ploa sa aditivima.
U tehnikom bloku se delom predvia dupli pod prema zahtevima tehnolokog projekta i
projekata instalacija. U elektro kontrolnim sobama se predvia antistatik pod.
U administrativnom bloku je predvien dupli pod kako bi se omoguio podni razvod
instalacija po kancelarijama, sa potrebnim termoizolacionim i zvunim zatitama.
U prizemlju se predvia, osim u kotlarnici, obloga od keramikih ploica. Dok se na
spratovima pod oblae laminatom prema izboru Invetstitora (osim stepenita koje se oblae
keramikom).
Zidovi
Unutranji pregradni zidovi u administrativnom delu izvode se od gips-kartonskim zidova
d=12,5 cm i d=25cm. Pregradni zid se sastoji od metalne podkonstrukcije i obostrane
dvoslojne obloge od vatrootpornih (vodootpornih) gipsanih ploa d=1,25cm.
Zidovi u tehnikom delu se izvode od montanih prefabrikovanih zidova.
U zavisnosti od namene prostorija predviene su sledee obrade:
-
Keramikim ploicama (prema izboru Investitora) se oblau svi zidovi sanitarnih

prostorija od poda do sputenog plafona kao i kuhinja do visine 1,80
Ostali zidovi se obrauju disperzivnom bojom po izboru Investitora
Montani prefabrikovani betonski zidovi se gletuju i prema potrebi prostorija boje

disperzivnom bojom
Plafoni
U objektu su, u administrativnom i tehnikom bloku, predvieni sputeni plafoni od gipsanih
ploa na elinoj podkonstrukciji. U ostalim delovima (Hala 1, Hala 2, Prostor za lepak, Hala
sa presom) nisu predvieni plafoni i krovna konstrukcija je vidljiva.
POSLOVNO-USLUNI OBJEKAT
Poslovno-usluni objekat je spratnosti P+2, dimenzija u osnovi 18,70 x 36,70m. Postavljen
je na ulazu u kompleks, u neposrednoj blizini nove pristupne ulice i parking prostora,
izmeu javnog i proizvodnog dela kompleksa.
Ukupna bruto povrina: 2.112,38 m2
Neto P prizemlja: 595,09 m2
Neto P 1. sprata: 653,92 m2
Neto P 2. sprata: 615,40 m2
Bruto P prizemlja: 680,70 m2

Bruto P 1. sprata: 716,31 m2
Bruto P 2. sprata: 715.37 m2
18
Objekat je Pbr=2112,38 m2, Pk=1860,48 m2. Objekat je podeljen na vie funkcionalnih

celina. U prizemlju je pored prostora za showroom namenjen posetiocima (javni deo),
predviena kantina, sala za sastanke, arhiva i sanitarne i pomone prostorije namenjene
zaposlenima u kompleksu. U okviru kantine je predviena usluna kuhinja. Zaposlenima je
omoguen direktan pristup u kantinu iz fabrikog dela. Takoe se u prizemlju, sa pristupom
sa spoljne strane, nalaze sanitarne prostorije (WC, tu kabine) za vozae kamiona.
Na prvom spratu se nalaze kancelarije prodaje i akvizicije sa arhivom, salom za sastanke,
pomonim prostorijama. Kancelarijski prostor je otvorenog tipa sa mogonou
pregraivanja prostora po potrebi Investitora.
Na drugom spratu nalazi se niz smetajnih jedinica (dve dvosobne, 4 apartmana, 6 soba).
Stambene jedinice su povrine oko 76m2 i 98,50m2, apartmani ~49m2, a sobe od 22m232m2.
Kontrola i nadzor su predvieni na ulazu u objekat, koji slui kao i kontrolna taka za ceo
kompleks, kao i u centralnom stepeninom delu.
IVERA
Objekat Iveraa je podeljen kako funkcionalno tako i konstruktivno u dve celine.
Hala sa Iveraem (P), P= 403.47 m2:
-
Nivo -2.45, P = 155.76 m2 prostor za Ivera i prateu opremu tehnologije
Nivo prizemlja, P = 403.47 m2, hala u kojoj je smeten Ivera i pratea proizvodna
tehnologija.
Pristup ovom delu objekta omoguen je i kolskom saobraaju.

Tehniki blok (P+1), P= 708.57 m2 obuhvata:
-
Nivo prizemlja P = 752.38 m2, na koti +0.00 (+104.05m) obuhvata kontrolnu sobu,
radionice, magacin, pomone prostorije (ajnu kuhinju i toalete) kao i prostorije za
smetaj trafoa.
Nivo prvog sprata P = 359.66 m2, na koti +5.60 (+109.65 m) projektovan je za smetaj
prostorija sa elektro-ormanima.
Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa Iveraa iznosi 234.06 m2 a svih nadzemnih
etaa 1 630.32 m2.
Ukupna bruto povrina proizvodne hale je 1 864.38 m2.
Deo objekta se radi u skeletnom sistemu, sa stubovima 40x40 cm u rasteru 6x4.75 tj
6x6.1m sa AB platnima za ukruenje oko stepenita i na fasadi. Predviene su temeljne
trake 75x130cm postavljene na ipove. Meuspratna konstrukcija je puna AB ploa debljine
20cm. Krovna konstrukcija nad ovim delom hale je takoe AB ploa d=20cm. Konstrukcija u
hali sa Iveraem je od elinih ramova I profila. Nad halom su predviene krovne prozorske
trake, kao i otvor za silos (vidi projekat tehnologije).
Fasada objekta projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih betonskih
sendvi panela (12+10+7) do visine 2.50m i prefabrikovanih montanih panela od
trapezastog lima od visine 2.5 do vrha objekta i AB prefabrikovanih platana d = 18cm (hala
sa Iveraem). Sa unutranje strane, fasadni paneli se u ne obrauju, osim u prostorijama
koje se naknadno termoizoluju durisol ploama (d = 5cm) i unutranja strana panela se
obraujem malterom i disperzivnom bojom po izboru Investitora.
19
U delu sa kontrolnom sobom i radionicom predvieni su aluminijumski prozori sa termopan

staklom i otvaranjem prema emama. Prozori kod tehnikih prostorija su od elinih profila
sa termopan staklom i otvaraju se prema emama.
Osim glavnog ulaza u objekat gde su predviena ulazna vrata od vetrobrana od
aluminijuma zastakljena sigurnosnim staklom, ostala vrata na objektu su od elinih profila,
prema potrebi snabdevena sa protivpoarnom bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara
i evakuacije. U zavisnosti od namene prostorija unutranja vrata su ili drvena (kontrolna
soba, pomone prostorije) ili metalna (radionice elektro sobe, etc.)
Krov objekat je u skladu sa konstruktivnim sistemom. Iznad tehnikog dela projektovana je
AB ploa na koju se postavljaju slojevi neprohodnog krova dok su nad delom hale sa
Iveraem predvieni krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima
13,5
cm, termoizolacionim slojem 12 cm i hidroizolujuom membranom. Na krovu se nalaze
svetlosne trake koje osvatljavaju halu sa Iveraem. One su od sigurnosnog stakla u
aluminijumskom ramu, fiksne bez mogunosti otvaranja. Kupole i svetlosne trake bie
izvdene prema izboru Investitora i specifikacijama proizvoaa.
U halama sa Iveraem se ne predvia podna obloga, kao i u prostorijama za smetaj trafoa.
U prostorijama za smetaj elektro ormana na prvom spratu predvia se dupli, antistatik pod
kako bi se omoguio podni razvod instalacija.
Hodnik kao i pomone prostorije se oblau podnom ketramikom po izboru Investitora dok se
u kontrolnoj sobi postavlja laminat.
Unutranji zidovi se izvode od prefabrikovanih montanih panela d = 20cm, d = 15 cm i d =
12.5 cm. Predviena su AB platna livena na licu mesta za ukruenje oko stepenita d = 25
cm. Prema potrebi se zidovi boje disperzivnom bojom. Osim u sanitarnim prostorijama gde
se zidovi oblau keramikim ploicama, ostali zidovi se obrauju disperzivnom bojom po
izboru Investitora.
U objektu su, u kontrolnosj sobi i pomonim prostorijama, predvieni sputeni plafoni od
gipsanih ploa na elinoj podkonstrukciji. U ostalim delovima objekta nisu predvieni
plafoni i krovna konstrukcija je vidljiva u hali sa Iveraem.
SEKA
Objekat Sekaa je podeljen kako funkcionalno tako i konstruktivno u dve celine.
Hala sa Sekaem (P), P= 207.30 m2:
-
Nivo -3.91, P = 78.87 m2 prostor za Seka i prateu opermu tehnologije
Nivo prizemlja, P = 128.43 m2, hala u kojoj je smeten Seka i pratea proizvodna
tehnologija.
Tehniki blok (P+1), P= 86.26 m2 obuhvata:

-
Nivo prizemlja P = 42.14 m2, obuhvata prostor za smetaj trafoa, elekrto-sobu i

magacin.
Nivo prvog
ormanima.
sprata P = 43.85 m2, projektovan je za smetaj prostorija sa elektro-
Ukupna bruto povrina svih podzemnih etaa Sekaa iznosi 99.08 m2 a svih nadzemnih
etaa 371.23 m2.
Ukupna bruto povrina Sekaa je 470.31 m2.
Deo objekta se radi u skeletnom sistemu, sa stubovima 25x25 cm. Predviene su temeljne
trake 75x50cm i 260x50cm postavljene na ipove. Meuspratna konstrukcija je puna AB
20
ploa debljine 20cm. Stepenite je od elinih noseih elemenata U-240. Krovna

konstrukcija nad ovim delom hale je takoe AB ploa d=20cm. Konstrukcija u hali sa
Sekaem je od elinih ramova I profila I-350.
Fasada objekta projektovana je u kombinaciji od prefabrikovanih montanih betonskih
sendvi panela (12+10+7) do visine 2.50m i prefabrikovanih montanih panela od
trapezastog lima od visine 2.5 do vrha objekta i fasadnih zidova od opeke d=25cm.
Unutranja strana zidova od opeke se obraujem malterom.
Prozori na Sekau su od elinih profila sa termopan staklom i otvaraju se prema emama.
Nad prostorom u kome je smeten Seka predvien je fiksni krovni prozor.
Vrata na objektu su od elinih profila, prema potrebi snabdevena sa protivpoarnom
bravom za otvaranje iznutra u sluaju poara i evakuacije.
Krov objekat je u skladu sa konstruktivnim sistemom. Iznad tehnikog dela projektovana je
AB ploa na koju se postavljaju slojevi neprohodnog krova dok su nad delom sa Sekaem
predvieni krovni termo paneli sa konstrukcijom od trapezastog lima 13.5 cm,
termoizolacijonim slojem 12 cm i hidroizolujuom membranom. Na krovu se nalazi fiksni
krovni prozor koji osvetljava prostoriju sa Sekaem. Prozor je od sigurnosnog stakla u
aluminijumskom ramu, fiksan bez mogunosti otvaranja.
U prostoriji sa Sekaem se ne predvia podna obloga, kao ni u elektro-sobi. Takoe se pod
na nivou -3.91 ne obrauje zasebno. U prostoriji sa trafoom i magacinu predvideti dupli pod
h=60cm. U prostorijama za smetaj elektro ormana na prvom spratu predvia se dupli,
antistatik, pod h=60cm, pod kako bi se omoguio podni razvod instalacija.
Unutranji zidovi se rade od opeke d=25cm i giter bloka d=20cm i malteriu se obostrano.
Unutranje strane fasadnih zidova od opeke d=25 cm se malteriu.
U objektu su nisu predvieni posebni plafoni niti posebna obrada meuspratne konstrukcije.
3.2.1.
Saobraajnice i manipulativne povrine

Drumske saobraajnice i platoi
Radna zona I, u kojoj se gradi kompleks fabrike KRONOSPAN, nalazi se na zemljitu

lociranom neposredno pored samog Lapova, izmeu dva vana komunikaciona pravca i to:
postojee eleznike pruge sa zapada i autoputa Beograd Ni, koji pripada koridoru E75, sa
istoka.
U okiru kompleksa bie izgraene saobraajne povrine namenjene prilazu i tehnolokim
potrebama objekta KRONOSPAN kao i parking prostor za putnika i teretna vozila. Namena
saobraajnica je za kretanje putnikih, tehnolokih, servisnih, dostavnih i protivpoarnih
vozila, a trotoara za kretanje peaka.
U okviru kompleksa planirane su saobraajnice i za drumski i za elezniki saobraaj.
U pogledu drumskih saobraajnih prilaza radnoj zoni I u ovom momentu ne postoji
izgraena saobraajna infrastruktura neophodna za funkcionisanje kompleksa. Sada se do
predmetne lokacije moe doi jedino postojeim makadamskim putem ija se trasa prua
du eleznike pruge. Planom detaljne regulacije predvieni su odgovarajui spoljni
prikljuci, preko kojih se interne saobraajnice kompleksa prikljuuju na spoljanju
saobraajni mreu.
Glavni ulaz u kompleks ostvarie se sa istone strane placa, prikljuenjem na pristupnu
saobraajnicu paralelnu sa autoputem Beograd-Ni. Trasa obodne saobraajnice
kompleksa ide paralelno sa autoputem sa istone strane kompleksa. U okviru kompleksa za
prvu fazu izgradnje planirano je est saobraajnih pravca koji se odlikuju posebnim
karakteristikama, kako po nameni tako i po projektnim elementima, a koje su projektovane
21
tako da omoguavaju nesmetan pristup objektima, otvorenim skladitima, parkinzima,

kolskim vagama, manipulativnim povrinama i prilaz do projektovanih tehnolokih platformi.
Sa jedne od saobraajnica omoguen je i ulazak vozila u proizvodnu halu.
Sa june strane kompleksa planiran je jo jedan ulaz u kompleks, sa koga se vri prilaz
parkingu putnikih automobila zaposlenih i gostiju.
U okviru kompleksa predviena je izgradnja i pet manipulativnih platoa, namenjenih
tehnolokim potrebama kompleksa i to:
-
PLATO PL1 predstavlja otvorenu betonsku povrinu na koju e biti smeten znatan deo
tehnoloke oprema. Omeen je internim saobraajnicima i prunim prostorom sa jedne
strane i platoom PL4 sa druge strane. Izmedju betonske povrine platoa i saobraajnica
i prunog prostora projektovani su otvoreni betonski kanali i slivna reetka koji treba da
prime povrinsku vodu koja e se sa njega slivati.
PLATO PL2 predstavlja otvorenu manipulativnu povrinu od stabilizivonag ljunanog

materijala namenjenu skladitenju sirovina.
PLATO PL3 predstavlja takoe kao i plato PL2 otvorenu manipulativnu povrinu od
stabilizivonag ljunanog materijala namenjenu skladitenju sirovina.
PLATO PL4 predstavlja otvorenu manipulativnu betonsku povrinu smetenu obostrano

pored eleznikog koloseka, kao i prostor u samoj zoni razdvajanja koloseka, a slui za
prihvatanje sirovina sa eleznice i kao veza platoa PL2, PL3 I PL5 sa betonskim platoom
PL1 i pristupnom saobraajnicom. Dugaak je 102,50 m irine 6,00 m sa svake strane u
odnosu na koloseni prostor.
Plato PL5 predstavlja otvorenu manipulativnu povrinu od stabilizivonag ljunanog
materijala namenjenu skladitenju sirovinskog materijala. Omeen je granicama
susednih parcela I eleznikim kolosekom.
U okviru kompleksa predvieno je odvijanje i eleznikog saobraaja. eleznika

dvokolosena elektrificirana pruga Beograd-Ni prolazi zapadno od lokacije, na koju e se
povezati interni industrijski kolosek, a prema uslovima JP eleznica Srbije.
Internim industrijskim kolosekom bie omogueno dovoenje sirovina (trupaca) i odvoenje
gotove robe sa kompleksa, pa e u tu svrhu biti uraen glavni projekat eleznikog
saobraaja kompleksa.
Pri nivelaciji saobraajnica i plaoa voeno je rauna o kotama prirodnog terena, kao i o
uslovima za povrinsko odvoenje atmosferske vode. Takoe je uzeta u obzir i
pretpostavljena kota gornje ivice ina eleznikih koloseka koji e ulaziti u kompleks.
Interne saobraajnice imaju promenljive irine zavisno od namene i projektovane su tako da
omoguavaju nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, odnosno nesmetan pristup vozila
odreenim platoima, objektima i parking prostoru.
Za parkiranje kamione predvieno je 10 parking mesta sa mogunou proirenja, a za
putnika vozila su predviena 60 parking mesta. Ukupan broj potrebnih parking mesta za
putnika vozila i kamione mogue je korigovati zavisno od plana i buduih potreba.
U profilu internih saobraajnice projektovani su otvoreni kanali pokriveni slivnim reetkama
za sakupljanje atmosferskih voda. Popreni padovi na saobraajnicama se kreu od 0 do
2% a popreni nagibi na platoima od 0 do 1,5 i 2,0%, tako da je omogueno slivanje
atmosferskih voda prema betonskim kanalima.
22
eleznike saobraajnice
Industrijski kolosek Kronospan u Lapovu predvien je da slui za prevoz robe za potrebe
preduzea Kronospan. Prikljuenje sa mreom pruga predvieno je da se izvri u
eleznikoj stanici Ranirna Lapovo na pruzi Beograd-Mladenovac-Ni-Preevo-granica
Makedonije.
Za poetak ove kolosene grupe usvojen je poetak skretnice broj 61 na km 0+000.00, a
kraj na km 1+194.78.
U okviru kompleksa predviena je izgradnja koloseka kojima e se dopremati sirovine do
skladita sirovina i u do skladita u unutranjosti proizvodne hale, kao i otpremanje gotove
robe sa skladita gotovih proizvoda. Zato je osim spoljanjih koloseka, predviena i
izgradnja unutranjeg koloseka, koji prolazi kroz proizvodnu halu.
Za prelaz preko drumskih saobraajnica projektovani su putni prelazi sa svim potrebnim
osiguranjima. Sva ukrtanja saobraajnica sa eleznikim kolosecima bie u nivou u svemu
prema vaeim uslovima Javnog preduzea eleznice Srbije.
Takoe je predviena izrada betonskog utopljenog koloseka od 0+598.26 do kraja. Betonski
utopljeni kolosek je predvien i na mestu prolaska koloseka kroz buduu halu.
Mesta ukrtanja buduih instalacija (vodovoda, atmosferske kanalizacije, gasovoda,
elektroinstalacija) bie uraena prema uslovima JP eleznice Srbije. Projektom
atmosferske kanalizacije predvieni su propusti na nekoliko mesta.
3.2.2.
Vodovod i kanalizacija
Snabdevanje kompleksa vodom vrie se iz gradske vodovodne mree 400 mm, koja je
projektovana uz saobraajnicu prema pruzi. U okviru kompleksa voda e se koristiti za
napajanje potroaa u proizvodnom objektu, odnosno za tehnoloke i sanitarne potrebe,
kao i za napajanje protivpoarnih hidranata. Projektom su predviene nezavisne instalacije
sanitarne i potivpoarne vode.
Za potrebe gaenja moguih poara projektovana je prstenasta vodovodna mrea oko svih
objekata, na kojoj e se nalaziti 29 spoljanjih protivpoarnih hidranata 100 mm. Cevovod
hidrantske mree je predvien od polietilenskih vodovodnih cevi (za radne pritiske od 16
bara) prenika 400 mm. Trasa je delom zajednika sa trasom cevovoda za sprinkler
instalaciju.
Protivpoarna mrea nije direktno povezana sa gradskim vodovodom, ve su predvieni
protivpoarni rezervoari, koji e se puniti vodom iz vodovoda. Projektom je predvieno
postavljanje 5 protivpoarnih rezervoara zapremine po 500 m3 svaki.
Iz protivpoarnih rezervoara napajae se i sprinkler instalacija. Cevovod za splinker
instalaciju je predvien od polietilenskih vodovodnih cevi prenika 400 mm. Sprinker
sistem je projektovan kako u proizvodnoj hali, tako i na platoima na kojima se odvijaju
tehnoloki procesi.
Za gaenje poara hidrantima predvia se jednovremeni rad dva spoljna hidranta sa
Q
= 10,00 l/sec i dva unutranja protivpoarna hidranta sa Q=2x2,50 l/sec=5,00 l/sec. Ukupno
za gaenje poara hidrantima je potrebno 25,00 l/sec vode. Protivpoarni rezervoari su
dovoljne zapremine za dvoasovno gaenje poara vodom. Uz rezervoare se nalazi i
pumpna stanica u koju je smeteno i postrojenje za odravanje pritiska u hidrantskoj mrei.
Za hidrantsku instalaciju su predviene glavne pumpe sa dizel motorom i manja pumpa za
odravanje pritiska u mrei sa elektro motorom. Pritisak u cevovodu na izlasku iz pumpne
stanice je 10 bara.
23
Spoljna vodovodna mrea sanitarne vode je predviena od polietilenskih vodovodnih cevi

prenika 90 mm. Sanitarna voda dolazi do proizvodne hale i upravne zgrade.
Fekalna kanalizaciona mrea iz projektovanih objekata e se prikljuiti na kompaktno
postrojenje za preiavanje fekalne otpadne vode. Posle tretmana predvieno je da
preiena voda odlazi u otvoreni kanal za kinu vodu.
Kao recipijent kinih voda sa lokacije Kronospan-Lapovo predvien je otvoreni kanal sa
zapadne strane kompleksa, koji atmosfersku vodu odvodi dalje u Liparski potok. Poto ovaj
kanal nije dovoljnih dimenzija da primi sve kine vode sa kompleksa u svoje korito, a
njegova kota na mestu prikljuenja je takva da se kine vode ne mogu gravitaciono
prikljuiti, predvia se retenzija sa pumpnom stanicom za prihvat vika kinih voda koje bi
se naknadno, po prestanku padavina, postepeno uvodile u postojei otvoreni kanal.
Za sakupljanje i odvoenje atmosferske vode sa krovova, saobraajnica i manipulativnih
povrina u okviru kompleksa predvieno je vie otvorenih kanala. Kanali su razliitih
poprenih preseka. Na mestima ukrtanja kanala sa eleznicom i saobraajnicama
predvieni su propusti.
Postoje dva glavna sabirna otvorena kanala. Prvi kanal prima kinu vodu koja padne na deo
betonskog platoa proizvodnog dela I etape izgradnje. Ovaj kanal je predvien pored puta
koji je trasiran po granici kompleksa prema eleznikoj pruzi i ide sve do retenzije. U ovaj
kanal se uliva i deo kinih voda koje padnu na krov prozvodne hale.
Kanal koji je trasiran paralelno sa sredinom saobraajnicom kompleksa prima deo kinih
voda sa proizvodne hale I etape izgradnje i primae kinu vodu sa krova proizvodne i lager
hale II etape izgradnje. Ovaj kanal se takoe uliva u retenziju.
Poduni nagibi kanala su predvieni 0,002m/m.
Retenzija je zapremine 3.140 m3 i moe da prihvati kiu intenziteta 150 lit/sec/ha u trajanju
od 30 minuta. I otvoreni kanali mogu posluiti kao dodatna retenzija. Retenzija e se prazniti
preko pumpne stanice, gde su predviene etiri muljne potopljene pumpe pojedinanog
kapaciteta Q = 62,50 lit/sec. Pumpe preko pojedinanih potisnih cevovoda prepumpavaju
kine vode u betonski aht za umirenje energije iz koga kina voda odlazi otvorenim
kanalom do prikljuka na recipijent.
Retenzija se izvodi na taj nain da joj je dno od 30cm ljunka preko kojeg ide sloj asfalta od
6cm. Zidovi retenzije su armirano-betonski visine 1m a iznad te visine je zemlja.
Atmosferska otpadna voda sa parkinga za teretna vozila odvodi se u separator ulja i masti
sa talonikom radi preiavanja. Preiena voda iz separatora ulja i masti odvodi se u
otvoreni kanal za atmosfersku vodu.
3.2.3.
Grejanje i ventilacija
a) Grejanje
Administrativni blok
Za snabdevanje administrativnog dela toplotnom energijom, projektovana je gasna
kotlarnica u prizemlju administrativnog bloka. Kao gorivo se koristi prirodni gas koji se
dovodi ukopanim gasovodom do regulacionog seta, a zatim preko unutranje gasne
instalacije do kotlarnice.
U kotlarnici je smetena sledea oprema:
Dva zidna kondezaciona kotla sledeih karakteristika:
- Kapacitet
Qk= 60 kW
- Potronja goriva
Gk=13,22 m3/h
24
- Temperaturni reim
80/60C
- Radni pritisak
Pmax=3 bar
Centrifugalne pumpe protoka Q=4,74 m3/h
Zatvoreni ekspanzioni su zapremine 150 l
Samostojea hidraulina skretnica protoka 6,5 m3/h
Automatika
Dimovod horizontalni 80/125
Usisna reetka u vratima
Odsisna reetka
Protivkina reetka
Odsisni ventilator kapaciteta 240 m3/h
Rashladna jama
Mobilna oprema za gaenje poara
Potrebna koliina vazduha za nesmetano sagorevanje goriva u kotlovima obezbedie se

preko koaksijalnih dimovoda postavljenih na fasadnom zidu kotlarnice. Sve vazduh
neophodan za ventilaciju kotlarnice e ulaziti preko dve ventilacione reetke postavljene u
donjoj zoni vrata kotlarnice dok e vazduh izlaziti preko odsisne reetke, ventilacionog
kanala, kanalskog ventilatora (u protiveksplozivnoj zatiti) i protivkine aluzine na fasadi
objekta.
Toplotna energija dobijena u kotlu na prirodni gas, troi se na radijatorsko grejanje
kancelarija, sala za sastanke, laboratorija, toaleta, stepenita i hodnika.
Za odvoenje dimnih gasova predvieni su dimni kanali 125 mm, koji izlaze bono na
fasadu objekta, na visini od 2,15 m i 3,15 m od povrine tla.
Ivera
Za snabdevanje objekta iveraa toplotnom energijom, bie predvien fasadni gasni kotao u
radionici u prizemlju tehnikog dela. Kao gorivo se koristi prirodni gas koji se dovodi
ukopanim gasovodom do regulacionog seta, preko gasovoda, do radionice.
U radionici je predvien fasadni gasni kotao, kapaciteta Qk= 24 kW, ukljuujui i neophodnu
rezervu kotla, maksimalnog protoka gasa od 1061 l/h.
Potrebna koliina vazduha za nesmetano sagorevanje goriva u kotlovima obezbedie se
preko koaksijalnih dimovoda postavljenih na zidu radionice.
Temperaturski reim kotla je 80/60 C.
Toplotna energija dobijena u kotlu na prirodni gas, radijatorskim grejanjem troi se na
zagrevanje prostora radionice, hodnika, kuhinje i kontrolne sobe.
Za odvoenje dimnih gasova predvien je dimni kanal koji izlazi bono na fasadu objekta,
na visini od 2,85 m od povrine tla.
b) Ventilacija
Sve toaletne prostorije, kuhinje i garderobe u prizemlju i na spratovima administarativog
bloka se ventiliraju centralnim sistemima ventilacije i to preko odsisnih ventila za vazduh,
horizontalnog sistema kanala u sputenom plafonu, centralnog vertikalnog kanala,
kanalskog ventilatora postavljenog iznad druge etae administrativnog dela u potkrovlju
objekta i ventilacionog kanala koji iz objekta izlazi bono na fasadu objekta.
Prinudna ventilacija kotlarnice administrativnog bloka vrie se preko odsisne reetke,
ventilacionih kanala i ventilatora kapaciteta 240 m3/h. Podpritisak u kotlarnici ne prelazi
vrednost od 20 Pa, s obzirom da se u dvokrilna vrata kotlarnice postavljaju fiksne reetke za
dovod vazduha u prostoriju. Elektrini ureaji u kotlarnici ne mogu biti pod naponom pre
25
nego to odsisni ventilator ispravno radi najmanje 5 minuta. Pri neispravnom radu ili prekidu
rada ureaja za prinudnu ventilaciju obustavlja se rad gorionika. Sva elektrina oprema za
prinudnu ventilaciju koja je smetena u prostor kotlarnice izvedena je u protiveksplozivnoj
zatiti. Prinudna ventilacija je kontrolisana. Prilikom aktiviranja bilo kog od zatitnih ureaja
kojima se vri nadziranje, svi elektrini ureaji u kotlarnici ostaju bez elektrinog napona,
osim nunog svetla koje je u zatitnoj Ex zatiti.
Laboratorija u prizemlju administrativnog bloka e se ventilirati preko nezavisnog
ventilacionog sistema sa izvlaenjem vazduha na fasadu objekta.
Na ovaj nain e se obezbediti u svim prostorijama min. 5 izmena vazduha na sat.
Prostor trafostanice bie prinudno ventiliran kako bi se osloboena toplota svakog od etiri
energetska transformatora odvela iz prostora trafostanice. Potrebna koliina sveeg
vazduha za ventilaciju bie obezbeena preko protivkinih aluzina postavljenih na istonoj
fasadi objekta, aksijalnih ventilatora i kanalskog razvoda. Otpadni vazduha e izbacivati
preko aluzina na svim vratima prostorije radi pravilne ventilacije prostora i odvoenja
osloboene toplote od opreme. Zbog velike koncentracije praine u okolini objekta u oba
ventilaciona sistema bie postavljena filterska sekcija sa kasetnim filterom.
Ventilacija elektro prostorija u tehnikom bloku se ostvaruje preko ventilacionih komora koje
su dimenzionisane za koliinu vazduha neophodnu da se odvede osloboena toplota od
elektro ormana.
Za prostorije u kojima e biti smetena telekomunikaciona oprema predvien je sistem
hlaenja sa inverter split jedinicama odgovarajueg kapaciteta. Kondenzat se sa svake
unutranje jedinice najkraim moguim putem vodi do kanalizacionih cevi preko kondeznog
cevovoda od plastinih cevi koje se na predvienim mestima ulivaju u sifone pomenutih
cevi.
Kanali za sisteme ventilacije su od pocinkovanog lima odgovarajue debljine.
Prenoenje buke i vibracija du cevovoda i kanala spreava se elastinim vezama izmeu
opreme i cevovoda, odnosno kanala. Elastinim oslanjanjem opreme spreava se
prenoenje vibracija na konstrukciju objekta.
3.2.4.
Gasne instalacije
Za potrebe snabdevanja prirodnim gasom proizvodnog kompleksa fabrike za preradu drveta

"Kronopan", predviena je izgradnja unutranje gasne instalacije od polietilenskih cevi
pritiska piz. = 3 bar i to od glavne merno-regulacione stanice kapaciteta Q=18000 Nm3/h
(koja se nalazi u okviru kompleksa) do potroaa, odnosno do:
- kotlarnice u administrativnom bloku (50Nm3/h), za zagrevanje prostorija
- kotlarnice u tehnikom bloku (700 Nm3/h), za zagrevanje ulja u presi za presovanje
ploa
- suare (4500 Nm3/h), za stvaranje toplote u komori za sagorevanje
- iveraa (10 Nm3/h), za zagrevanje prostorija
- kotlarnice u upravnoj zgradi (40 Nm3/h), za zagrevanje prostorija
Na gasnoj instalaciji je ostavljen prikljuak za drugu fazu izgradnje od 8000 Nm3/h.
Razvodni gasovod se vodi na dubinama polaganja shodno propisima, odnosno standardima
i preporukama JP Srbijagas-a.
Niveleta gasovoda treba da prati niveletu terena. Iskop rova se vri runo ili mainski u
zavisnosti od postojeih objekata i instalacija na trasi. Dubina rova zavisi od trase- i u
skladu je sa Pravilnikom o tehnikim uslovima i normativima za projektovanje i izgradnju
gasne mree od polietilenskih cevi sa maksimalnim radnim pritiskom do 4 bar.
26
Dubina ukopavanja gasovoda za osnovnu distributivnu mreu je: u zelenim povrinama i

trotoarima minimum 0,8m, u kolovozu ulica 1,3m, ispod regionalnog puta 1.5m, i za kune
prikljuke 0,6m. Dubine se mere od gornje ivice cevi do najnie kote terena/kolovoza.
U zonama opasnosti koje formira prirodni gas, dozvoljeno je koristiti protiveksplozivne
elektrine ureaje najmanjih zahteva u pogledu protiveksplozivne zatite.
Osnovna mera zatite od statikog elektriciteta je izjednaenje potencijala opreme kroz koju
protie gas i vri se premoavanjem ventila i prirubnikih spojeva i povezivanjem mainske
opreme trakom FeZn 25x4mm na uzemljiva objekta. Izjednaenje potencijala metalnog
kostura objekta vri se povezivanjem na uzemljiva objekta preko zemljovoda. Uzemljenje
RS-ova e se izvesti povezivanjem na sloeni prstenasto-radijalni uzemljiva od trake FeZn
25x4mm. Ispod RS, traka se polae prstenasto u betonske stope temelja.
3.2.5.
Elektroinstalacije
Za potrebe kompleksa firme Kronospan planira se izgradnja nove trafostanice 110/10kV

snage 28 MVA, kao i jedanaest suvih transformatora 10/0,4kV snaga od 1600KVA i 2500
KVA, koji su smeteni u objektima Sekaa, Iveraa i u Proizvodnoj hali.
Dalekovode 10kV i 35kV potrebno je kablirati u svemu prema uslovima J.P. "eleznice
Srbije" i "Elektroumadije" Kragujevac.
U okviru kompleksa i objekata predviene su instalacije:
- spoljanjeg i unutranjeg osvetljenja,
- protivpanine rasvete,
- tehnolokih potroaa,
- prikljunica,
- zatite od atmosferskog pranjenja,
- telekomunikacione i signalne instalacije,
- za rano otkrivanje i automatsku dojavu poara.
Proizvodna hala
U okviru proizvodne hale projektovane su instalacije:
- napajanja
- spoljanjeg i unutranjeg osvetljenja i prikljunica,
- zatite od atmosferskog pranjenja.
Potroai ovog objekta napajaju se preko GRO. U sluaju poara signal sa PP centrale
iskljuuje napajanje glavnih razvodnih ormana aneksa i tehnikog dela i kotlarnice.
Iskljuenje napajanja glavnih razvodnih ormana u hali u sluaju poara vri se na dovodu u
trafo stanici.
U prostoru proizvodne hale svetiljke za opte osvetljenje montiraju se na krovne nosae na
min visini 10 m. Svetiljke su metal halogene 400 W i 250 W. Prema zahtevu Investitira
postignut je zahtevani nivo osvetljaja od 300 lx gde su maine, 750 lx gde je kontola i 150 lx
u ostalim delovima hale. Osvetljenje u tehnikom i aneksnom delu predvieno je svetiljkama
sa fluorescentnim cevima.
Spoljno osvetljenje izvedeno je sa metal halogenim reflektorima 150W, rasporeenim po
fasadi hale na visini 7m.
Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x36W (prema
preporukama standardima dobijenim od Investitora), koje se napajaju sa UPS-a. UPS-evi
27
imaju autonomiju koja moe da obezbedi neophodno vreme za evakuaciju (prema

Protivpoarnom elaboratu vreme evakuacije je 7 minuta).
Pomono osvetljenjem u hali je reeno tako da omoguava vidljivost neophodnu za
orjentaciju (npr. za obilazak uvara ili da se omogui kretanje do ormana za ukljuenje
opteg osvetljenja).
Napajanje pumpi za prepumpavanje kinice vri se iz GRO koji je smeten u ovom objektu.
Takoe su predviene i instalacije za otvaranje krovnih prozora.
Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je instalacija gromobrana sa tri
tapne hvataljke sa ureajem za rano startovanje t = 60s. Proraunom je dobijeno da je
potrebno obezbediti gromobransku instalaciju za nivo zatite I sa dodatnim merama.
Odvodni vodovi bie izvedeni Fe/Zn trakom poloenom po stubovima sa unutranje strane
na elinim nosaima trake, koji se vezuju na uzemljiva objekta. Svi vertikalni oluci su
takoe povezani sa gromobranskim uzemljivaem. Uzemljiva gromobranske instalacije
izveden je Fe/Zn trakom 25 x 4 mm poloenom u temelju objekta i mestimino zavarenom
za armaturu temelja.
Ivera
U objektu Ivera projektovane su instalacije:
- napajanja
Napajanje objekta elektrinom energijom je iz trafo stanice, koja se nalazi u objektu
U prostoru gde su smetene maine (prostorija 1.2) svetiljke za opte osvetljenje montiraju
se na visini 11m. Svetiljke su metal halogene 400W . Prema zahtevu Investitira postignut je
zahtevani nivo osvetljaja od 300lx.
Spoljno osvetljenje izvedeno je sa sijalicama natrujum visokog pritiska 100W, rasporeenim
po fasadi na meusobnom rastojanju 12m na visini 7m. Reflektorski stub je visine 30m, i
na njemu je predviena montaa 5 reflektora sa metal - halogenim sijalicama od 1000W.
Oko temelja reflektorskog stuba polae se traka Fe/Zn 25x4 u dva prstena
Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x18W, koje imaju
autonomiju 1h.
U prostoru gde su maine predviena su etiri ormaria sa prikljunicama (sa po dve
monofazne prikljunice 16A i po jedne trofazne prikljunice od 16A i 32A). U kutijama je
ugraena i FID sklopka 63A, 4p; 0,03s; dimenzije (vx) 520x225mm, IP65. U prostoriji za
otrenje noeva predviene su tri takva modula (ormaria) sa prikljunicama. Nivo
osvetljenosti u prostoriji za otrenje noeva je 500lx.
Prema protivpoarnom elaboratu oprema koja se ugrauje u Iverau u prostoru ispod kote
0.00 m treba da je u zatiti min IP54.
Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je klasina gromobranska
instalacija. Proraunom je dobijen II nivo zatite. Uzemljiva gromobranske instalacije
izveden je Fe/Zn trakom 25 x 4 mm poloenom u temelju objekta i mestimino zavarenom
za armaturu temelja.
28
Seka
U objektu Seka projektovane su instalacije:
- napajanja
Napajanje objekta elektrinom energijom je iz trafo stanice, koja se nalazi u objektu
U prostoru gde su smetene maine svetiljke za opte osvetljenje montiraju se na visini 7m.
Svetiljke su metal halogene 400W . Prema zahtevu Investitira postignut je zahtevani nivo
osvetljaja od 300lx.
Spoljno osvetljenje izvedeno je sa sijalicama natrujum visokog pritiska 100W, rasporeenim
po fasadi na visini 7m. Reflektorski stubovi su visine 30m, i na njima je predviena montaa
5, odnosno 3 reflektora sa metal - halogenim sijalicama od 1000W. Oko temelja
reflektorskih stubova polae se traka Fe/Zn 25x4 u dva prstena.
Protivpanino osvetljenje reeno je svetiljkama sa fluo sijalicama 1x18W, koje imaju
autonomiju 1h.
U prostoru gde su maine predviena su etiri ormaria sa prikljunicama (sa po dve
monofazne prikljunice 16A i po jedne trofazne prikljunice od 16A i 32A. U kutijama je
ugraena i FID sklopka 63A, 4p; 0,03s; dimenzije (vx) 520x225mm, IP65.
Prema protivpoarnom elaboratu oprema koja se ugrauje u Sekau u prostoru ispod kote
0.00 m treba da je u zatiti min IP54.
Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predviena je
instalacija.
klasina gromobranska
c) Telekomunikacioni i komandno signalni sistem

Projektom su predvieni sledei telekomunikacioni i signalni sistemi:
1. strukturni kablovski sistem,
2. telefonski sistem,
3. lokalna raunarska mrea,
4. audio video interfonski sistem,
5. sistem video nadzora,
6. sistem kontrole pristupa i evidencije radnog vremena,
7. sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poara,
8. sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poveane koncentracije zemnog gasa.
Strukturni kablovski sistem omoguava prenos govora, slike i upravljakih signala i
podataka maksimalnim brzinama od 10 GB/s i frekventnog opsega od 600MHz.
Projektom su predviene unutranje instalacije telefonskog sistema.
Usvojenim tehnolokim reenjem sistema lokalne raunarske mree ostvaruje se visok
stepen integracije prenosa zvuka slike i prenosa podataka u jednu konvergentnu mreu.
Audio-video interfonski sistem predstavlja deo sigurnosnih sistema i namenjen je zatiti
ulaznih prostora u objekat, omoguava laku i efikasnu komunikaciju izmeu ulaznih ureaja
i perifernih ureaja. Pored navedenog sistem omoguava identifikaciju i potvrdu identiteta
posetioca pomou audio signala i video slike.
Sistem video nadzora je prevashodno namenjen kao deo sigurnosnih sistema, ali takoe
nalazi sve veu primenu u sistemima kontrole i nadzora. Ovim sistemom je omogueno
29
konstantno nadgledanje odreenih prostora, bez obzira na doba dana ili noi, omoguava i
detekciju pokreta u okviru nadzirnaih prostora, kao i mogunost snimanja dobijenih vido
zapisa.
Sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poara, kao deo integralnog sistema zatite od
poara, ima za cilj da otkrije poar u njegovim ranim fazama i na taj nain minimizira
opasnost od poara za prisutne ljude, objekat kao i njegovu sadrinu. Operativna konzola
bie smetena u prostoriju sa stalnim deurstvom, kako bi deurno lice brzo reagovalo u
skladu sa prirodom poruke koju prima od sistema signalizacije poara. Po optem alarmu u
objektu, pored ukljuivanja zvunih alarma, centrala vri izvrne funkcije specificirane
elaboratom o protivpoarnoj zatiti: a to je alarmiranje osoblja pomou sirena, iskljuenje
napajanja, zatvarnje kupola za ventilaciju i zatvranje PP klapni u okviru hale i alarmiranje
osoblja i iskljuenje napajanja za upravno poslovni objekat. Iskljuenje ili ukljuenje ovih
sistema se vri na glavnim razvodnim ormarima, kako je to dato u grafikom delu Glavnog
projekta elektrenergetskih instalacija.
Sistem za detekciju gasa je predvien u gasnim kotlarnicama. Ovaj sistem slui za
otkrivanje poveane koncentracije metana. U sluaju poveane koncentracije gasa, centrala
daje komande za ukljuenje alarmnih sirena i bljeskalica, kao i svetleih panela GAS na
signal upozorenja (20% DEG) i komande za ukljuenje ventilacije na signal alarma (50%
DEG).
3.2.6.
Zatita od poara
Mere bezbednosti i sistem zatite od poara daju se kroz tehnika reenja, izbor materijala,
propisana rastojanja od susednih objekata i druge propisane uslove koji se definiu u
Glavnom projektu i Elaboratu zatite od poara.
Kompleks fabrike Kronospan smeten je na periferiji Lapova, neposredno uz autoput
Beograd-Ni i udaljen je 7 kilometara od objekta Teritorijalne vatrogasne jedinice u Batoini,
pa je oekivano vreme za dolazak vatrogasne jedinice na intervenciju maksimalno 15
minuta. Pristup za intervenciju vatrogasnim vozilima omoguen je preko postojeih
saobraajnica ije karaktristike zadovoljavaju sve zahteve Pravilnika o tehnikim
normativima za pristupne puteve, okretnice i ureene platoe za vatrogasna vozila u blizini
objekata poveanog rizika od poara ("Slubeni list SRJ" broj 8/95). Oko objekta
projektovana je interna saobraajnica koja zadovoljava protivpoarne propise za kretanje
vatrogasnih vozila.
Svi prolazi omoguavaju nesmetanu evakuaciju ka slobodnoj povrini, a Elaboratom zatite
od poara definisani su najkrai putevi evakuacije. Evakuacioni putevi i izlazi u potpunosti
zadovoljavaju zahteve za brzu i efikasnu evakuaciju, pa e evakuacija svih osoba u sluaju
poara biti brza i efikasna, odnosno ispunjeni su svi zahtevi definisani u JUS TP 21 : 2003.
Proizvodna hala je funkcionalno podeljena u tri poarna sektora :
Poarni sektor 1 Hale za zavnu obradu 1 i 2 sa prostorom za smetaj lepka vea
otpornost od poara IV (VO). Zid prema hali za presovanje prema zahtevu tehnologije ima
otpornost od poara 3 asa iako standard JUS U.J1.240 zahteva 2 asa. Ovaj zid je visok
16 metara u osi 12 12 kao i od ose 12 do ose 18, a od ose 18 do ose 22 visok je 20
metara. Krovni pokriva hale za zavrnu obradu 1 i 2 je na visini od 12 metara pa se
eventualni poar zbog visibske razlike ne moe preneti iz jednog poarnog sektora u drugi.
Poarni sektor 2 Administrativni blok vea otpornost od poara IV (VO). Administrativni
blok je protivpoarnim zidom otpornim na poar 2 asa poarno odvojen od hale za zavrnu
obradu. Iznad drugog sprata je armirano betonska ploa debljine 20 cm koja zadovoljava
zahtev za meuspratnu konstrukciju na granici poarnog sektora od 1,5 as.
30
Poarni sektor 3 Hala za presovanje ploa sa tehnikim blokom vea otpornost od

poara IV (VO). U tehnikom bloku trafostanica 10/0,4 KV sa 4 transformatora od po 1.600
KVA i prostorijom za kompenzaciju reaktivne energije u prizemlju i niskonaponskim delom
na spratu ima periferne zidove, tavanice i podove otporne na poar 1,5 as. Sprinkler
stanica koja se nalazi u prostoriji 5.2.1 na prvom spratu tehnikog bloka ima periferne
zidove, tavanicu i pod otporne na poar 2 asa i dvokrilna vrata prema hali za presovanje
otporna na poar asa.
Mogunosti evakuacije u sluaju hitnosti za proizvodnu halu je BD2.
Elektro oprema u proizvodnoj hali je izabrana od takvih materijala koji zadravaju irenje
plamena i razvoj dima i otrovnih gasova.
Elektrina instalacija i ureaji u podrumskom delu hale za presovanje, iveraa i sekaa
moraju da zadovolje zahteve za elektrine instalacije i ureaje u prostorijama ugroenim od
zapaljive i eksplozivne praine. Temperatura samopaljenja drvene praine iznosi 205 do
260 oC, a najvia temperatura elektrinih ureaja u trajnom pogonu sme iznositi najvie 2/3
temperature paljenja uzvitlane eksplozivne smee praine i vazduha, to odgovara
temperaturnoj klasi elektrinih ureaja T4 kod kojih je granina temperatura ureaja 135
o
C. Donja granica eksplozivnosti za drvenu prainu iznosi 40 60 gr/m3.
U svim objektima projektovana je instalacija nunog osvetljenja. Svetiljke nunog svetla se
postavljaju iznad svih izlaznih vrata, kao i na putevima za evakuaciju. Svetiljke nunog
svetla u proizvodnim halama pored napajanja elektrinom energijom iz elektrodistributivne
mree imaju obezbeeno rezervno napajanje iz UPS ureaja kablovima otpornim na poar
1 as.
Svi objekti su opremljeni klasinom gromobranskom instalacijom.
Kao gorivo u kotlarnicoama koristi se prirodni gas, koji spada u gas laki od vazduha, jer mu
je gustina u odnosu na vazduh 0,62. Pri eventualnom curenju na prirubnikim spojevima ili
kroz zaptivae ventila gas se skuplja ispod plafona kotlarnice.
U kotlarnici postavlja se detektorska sonda iznad kotlova (ispod plafona) radi otkrivanja
prisustva prirodnog gasa. Detektorska sonda je difuzna i neprekidno prati hemijske
promene u kontrolisanom prostoru.
Protiv-poarne klapne postavljene su na svim prodorima kanala kroz protiv-poarne zidove
odnosno podove. Sve protiv-poarne klapne su sa elektromagnetnim pogonom tako da su
ukljuene u sistem detekcije poara.
U sluaju kada protiv-poarnu klapnu nije mogue ugraditi u protiv-poarni zid, deo kanala
od zida do klapne izoluje se protivpoarnom izolacijom od gips-kartonskih ploa iste
vatrootpornosti kao protiv-poarni zid u skladu sa SRPS ISO 6944. Obloge od gipskartonskih ploa se nezavisno veaju za plafone i zidove. Prolazi cevovoda kroz protivpoarne zidove zaziuju se do izolacije cevovoda.
Predvieno je da sva oprema koja se nalazi u eksplozivnoj atmosferi bude uraena u
protiveksplozivnoj zatiti.
U svim kanalima kroz koje se pneumatskim putem vri transport iverja, drvne piljevine i
praine postavljeni su detektori varnica i mlaznice za gaenje varnica rasprenom vodom.
Tehnolokim postupkom i izborom opreme omogueno je da, u sluaju pojave varnice ili
poara na nekom mestu u procesu proizvodnje, moe doi do isputanja odreene koliine
iverja, drvne piljevine ili praine iz sektora u kome se desio akcident. Pored odreenih
ureaja postavljaju se betonski bunkeri u koje se drvna masa isputa, a sve u cilju da se
nastao poar ne prenosi na ostale delove opreme, u kojima je u svakom trenutku prisutna
drvna masa u nekom od svojih oblika.
31
Za gaenje eventualnog poara predviena je spoljna i unutranja hidrantska mrea.

Spoljni i unutranji hidranti vodom se napajaju iz rezervoara protivpoarne vode. Rezervoari
protivpoarne vode pune se iz cevovoda gradskog vodovoda preko vodomera & 100 mm i
cevovoda & 150 mm. U okviru kompleksa predvieno je 5 protivpoarnih rezervoara
zapremine po 500 m3 svaki.
Za gaenje mogueg poara potrebno je obezbediti koliinu vode od 30 l/s u trajanju od 2
asa. Ovu koliinu vode treba da obezbedi unutranja hidrantska mrea pri radu 4
unutranja hidranta istovremeno (4x2,5 l/s) i spoljna hidranta mrea pri radu 2 spoljna
hidranta istovremeno (2x10 l/s).
Hidrantska mrea je projektovana prstenasto oko objekata i platoa za skladitenje sirovine u
skladu je sa propisima o zatiti od poara. Na spoljnoj mrei predvieno je 29 nadzemnih
hidranata 100 mm. Neposredno pored spoljnih hidranata postavie se metalni ormani sa
potrebnom opremom za gaenje poara
Na unutranjoj hidrantskoj mrei u proizvodnoj hali predvieno je postavljanje 43 hidranta
65 mm i 52 mm sa ormariima, dok je u sekau predvieno postavljanje jednog
unutranjeg hidranta 52 mm, a u iverau pet unutranjih hidranata 52 mm.
U proizvodnoj hali za presovanje, kao i u halama za zavrnu obradu predvieno je
postavljanje stabilne instalacije za gaenje poara, odnosno sprinkler instalacije sa
mlaznicama. Sprinkler instalacija je postavljena i u objektu iveraa.
Na krovu objekta projektovani su krovni prozori koji se runo otvaraju/zatvaraju da bi se
izvrilo prirodno provetravanje hale za presovanje i hala za zavrnu obradu 1 i 2. Lice
zadueno za otvaranje krovnih prozora duno je da neprekidno prati razvoj situacije i da u
sluaju pojave poetnog poara istog momenta zatvori krovne prozore.
Na osnovu procene o moguim klasama poara i izvrenog izbora odgovarajuih sredstava
za gaenje tih poara, u krugu fabrike su predvieni runi aparati za gaenje, kako je to
prikazano u Tabeli 2.
Tabela 2.
Aparati za poetno gaenje poara
Tehnoloka celina
Hala za zavrnu obradu 1
Hala za zavrnu obradu 2
Prostorija sa lepkom
Hala sa presom
Trafostanica 10/0,4 KV
Tehniki blok prizemlje
Tehniki blok prvi sprat
Tehniki blok
prvi sprat elektro soba
Tehniki blok drugi sprat
Administrativni blok - prizemlje
Gasna kotlarnica u adm.bloku
Administrativni blok prvi sprat
Administrativni blok drugi sprat
Br. aparata
CO2-5
Povrina
m2
13.032,84
5.297,30
135,45
338,88
37,42
657,98
385,68
Po.optereenje
MJ/m2
nisko
nisko
nisko
nisko
nisko
nisko
nisko
157,47
nisko
712,10
340,58
15,81
345,76
344,71
nisko
nisko
nisko
nisko
nisko
4
3
2 S-6
3
3
S-9
30
15
2
3
4
2 CO2-10
3
Elaboratom zatite od poara predvieno je i postavljanje tabli obavetenja, upozorenja i

zabrane.
32
3.3. PROIZVODNI PROCES

U fabrici KRONOSPAN u Lapovu vrie se prerada drveta, odnosno proizvodnja ploa od
sirove i oplemenjene iverice (univer), u koliini od 1.000 t/h, ili 350.000 t godinje.
Iverica se izrauje od sitnih komada (ivera) razliite vrste drveta (amovina, bukva, grab,
lipa) koji se meusobno spajaju sintetikim vezivima pod pritiskom u tri sloja. Unutranji
sloj je od krupnijih ivera, a spoljanji slojevi su od sitnijih ivera. Ovakva iverica se naziva jo
i sirova iverica i ona kao takva nema upotrebu u proizvodnju nametaja, ve zahteva
doradu tj. oblaganje povrina.
Oplemenjena iverica - univer je (kao i to naziv kae) iverica
koja je oplemenjena melaminskim folijama. Folije mogu biti
jednobojne ili dezeni drveta, kamena, mermera... povrina
ove iverice je otporna na kiseline, vlagu, paru, ogrebotine,
udarce... Pored svojih dobrih osobina ona je i veoma
dekorativna i sprema je za obradu (seenje) bez ikakvih
posebnih priprema. Ploe od iverice i sirove i oplemenjene
izrauju se u vie razliitih dimenzija. Najee za
proizvodnju nametaja u upotebi su ploe dimenzija oko 2750x2070 mm (u zavisnosti od
proizvoaa) debljine 10, 18 i 25mm. Melaminske folije kojima je obloena iverica su od 80
do 110 g/m2. Ploe se koriste za proizvodnju svih vrsta nametaja. Mogu da se seku
pravolinijski ili krivolinijski. Moe da se dorauje kantovanjem. Kantovanje predstavlja
proces lepljenja traka na kantovima (bonim stranama) iseenog komada.
Panel (radne) ploe su po sastavu sline univeru, ali se veoma
razlikuju po gabaritima i folijama kojima su obloene. Debljina
radnih ploa kree se i do 80mm, gabarita oko 600x5000 mm, u
zavisnosti od proizviaa i namene. Folije kojima su obloene
radne ploe dosta su otpornije od folija kojima je obloen univer
samim tim je i radna ploa dosta otpornija, pre svega na vlagu i
habanje. Za razliku od univera kod radnih ploa najmanje jedna
strana (kant) je presvuen folijom tj. ini celinu sa radnom
povrinom ploe.
Koriste se za radne povrine, najee u kuhinjama, ali veoma esto u kupatilima,
ugostiteljskim objektima, laboratorijama i sl. Obraujuu se seenjem. Moe se doraivati
kantovanjem.
Instalirani kapacitet proizvodnje u fabrici KRONOSPAN iznosi oko 1000 m3 obraenih ploa
dnevno, odnosno za 24 sata rada, dok e stvarni kapacitet proizvodnje zavisiti od zahteva
trita.
Fabriku za preradu drveta KRONOSPAN u Lapovu ine vie tehnolokih celina koje su
smetene delom na otvorenom, a delom u zatvorenom prostoru.
Osnovne proizvodne celine su:
- Skladitenje sirovine
- Priprema i skladitenje iverja - SEKA PS1
- Skladitenje i priprema piljevine PS3
- Proizvodnja iverja - IVERA PS4
- Suenje iverja PS5
- Separacija iverja PS6
- Mlevenje iverja PS7
- Otpraivanje PS8
- Voda protivpoarna PS9
- Proizvodnja iverice i drugih ploa presovanjem PS11
33
Priprema lepka
Zavrna obrada drvenih ploa
Faze proizvodnog procesa od prijema drvenih trupaca do zavrne obrade sa pakovanjem i

utovarom u vagone i kamione date su na tehnolokoj emi u prilogu.
3.3.1.
Skladite sirovina
Kao sirovina za dobijanje iverice koristie se trupci uglavnom mekog drveta, kao i pokorica
sa trupaca, okrajci, odseci, seka, iverica i piljevina od prerade drveta iz drugih strugara.
Sirovina e se dopremati uglavnom iz Srbije, Bosne ili Crne Gore, a do kompleksa
KRONOSPAN u Lapovu dovozie se drumskim i eleznikim vozilima.
Skladitenje i manipulacija sa drvenom masom u formi seki je jednostavnija za rad nego u
obliku trupaca. Omoguava bolje i efektivnije iskoritenje skladine povrine i sniava
potrebu za mehanikim sredstvima. Transport seki mogue je potpuno automatizovati.
Proizvodnja seenog iverja samo od seki takodje sniava trokove rada u odnosu na
direktno drobljenje. Zato je u fabrici u Lapovu predvieno korienje seke i iverja iz drugih
strugara i pogona za preradu drveta.
U okviru kompleksa, na ulazu u kompleks, kao to je prikazano na situaciji u prilogu,
predvien je otvoreni prostor na kojem e biti skladitena sirovina. Na otvorenom skladitu
moe se skladititi maksimalno 60.000 m3 trupaca i druge drvene mase. Iz drumskih ili
eleznikih transportnih vozila sirovina se istovaruje odgovarajuim dizalicama, a bagerima
ili viljukarima odvozi i skladiti na odreeni plato za sirovine. Na platou sirovina e se
skladititi prema vrsti i oblika dopremljenog drvnog materijala.
3.3.2.
Priprema i skladitenje iverja PS1
Sa skladita sirovina preuzimaju se trupci, okrajci, okorci i drugi krupan materijal i odvozi na
liniju sekaa, gde se vri primarno usitnjavanje drvene mase, pri emu se dobija krupnije
iverje (seka). Kapacitet sekaa je max 100 t/h. Ispred bubnja sekaa prolazi preko
valjkastih transportera, pri emu sva neistoa (kameni materijal, kora i sl.) pada ispod
transportera i sakuplja se u kontejneru. Pri maksimalnom kapacitetu proizvodnje koliina
neistoe koja se izdvaja je oko 5 t/h.
Iz bubnja sekaa iverje prolazi sistemom transportera i dolazi do trakastog detektora
metala, gde se vri izdvajanje metalnih delova, koji padaju u kontejner za metal.
Iverje se trakastim transporterima kapaciteta 100 t/h prenosi na skladite iverja.
Na liniju za pripremu iverja, a pre magnetnog separatora, unosi se ve pripremljeno iverje
sa skladita sirovina i to u koliini od max 60 t/h. Takvo iverje je dobijeno iz drugih strugara.
Proizvodni sektor za pripremu i skladitenje iverja PS1 je lociran delimino na otvorenom
prostoru, dok su glavni ureaj i vei deo opreme smeteni u zatvorenom objektu, kako bi se
smanjilo prostiranje buke u okolinu.
Skladitenje iverja vri se na otvorenom i predvieno je dovoljno prostora za skladitenje
iverja. Maksimalni kapacitet deponije za iverje je 10.000 m3. Iverje se odlae na gomile
maksimalne visine 8 10 m.
Postrojenje je snabdeveno raznom vrstom opreme za transport, doziranje i seenje drvne
mase razliitog oblika.
Glavna oprema u ovom postrojenju je Seka, koji je zajedno sa tehnikim prostorijama,
smeten u zatvorenom objektu (objekat 4 na situaciji u prilogu).
34
Oprema koja pripada ovom postrojenju je navedena u Tabeli 2. Oznaka ispred naziva
opreme je oznaka na crteu tehnoloke eme, koja je data u prilogu, to vai i za sve druge
tabele u kojima je dat spisak opreme za pojedine segmente proizvodnje.
Tabela 3.
Oprema na liniji za pripremu i skladitenje iverja (seke)
Broj na tehnolokoj
Koliina
emi
1.1
1
1.2
1
1.3
1
1.4
1
1.5
1
1.6
1
1.7
1
1.8
1
1.9
1
1.10
1
1.11
1
1.12
1
1.13
1
1.15
1
1.16
1
1.17
1
1.18
1
1.21
1
3.3.3.
Oznaka na
tehnolokoj emi
P1
R1
P2
S1
P3
P4
P5
P6
P7
1.22
S72
1.23
P8
Naziv opreme
Odloni lanasti transporter
Lanasti separacioni transporter
Vibracioni transportni ljeb
Koritasti trakasti transporter
Korito za direktno doziranje
Detektor metala
Valjkasti transporter
Grabuljasti transporter
Trakasti transporter
Bubanj sekaa
Dvostruki puni transporter
Trakasti magnetski odstranjiva
Pokretni deobni transporter
Pokretni deobni transporter
Levkasti utovariva za seku
Ureaji za puasto izbacivanje (6
pueva)
Skladitenje i priprema piljevine - PS3
Proizvodni sektor za skladitenje piljevine koja dolazi iz drugih strugara (PS3), lociran je na
otvorenom prostoru, koji je predvien za skladitenje sirovina.
Sa skladita piljevina se uzima bagerima i unosi na liniju za pripremu piljevine, koja je
kapaciteta 18 t/h, odnosno 120 m3/h. Krupniji komadi, koji se nau u piljevini, izdvajaju se
na disk separatoru i padaju u kontejner. Iz kontejnera krupniji komadi se prenose na liniju
sekaa.
Metalni delovi izdvajaju se na metal detektoru i padaju u kontejner za metal. Posle
oslobaanja od metalnih estica, piljevina prolazi kroz fine separatore. Izdvojeni krupniji
komadi odlaze na liniju sekaa, a piljevina odreene frakcije transportuje se u jedan od tri
silosa za piljevinu, zapremine 500 m3, u koje se skladiti piljevina pre suenja.
Ostala piljevina transportuje se pneumatskim putem u ciklon (sektor PS 4), u kome piljevina
pada na dno ciklona i transportuje se dalje u proces prerade, to je opisano u sledeem
poglavlju.
Postrojenje je snabdeveno raznom vrstom opreme za transport, doziranje i sortiranje
piljevine.
Oprema koja pripada ovom postrojenju je navedena u Tabeli 4.
35
Tabela 4.
Oprema na liniji za pripremu piljevine
Broj na tehnolokoj
emi
3.1.1
3.1.2
3.2.1
3.2.2
3.3.1
3.5.1
3.5.2
3.6
3.7.1
3.7.2
3.7.3
3.9.1
3.9.2
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
3.20
3.21
3.24
3.26
3.3.4.
Koliina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
S35.1
S35.2
S36.1
S36.2
P12
Oznaka na
tehnolokoj emi
R10
S23.1
S23.2
S24
F
K
R11
P
S25
K2
S19
VT1
VT1
VT1
VT1
VT1
Naziv opreme
Izlazna punica
Izlazna punica
Izlazna punica
Izlazna punica
Disk separator
Disk separator
Transportni redler
Dozirni bunker/rezervoar
Izlazna punica
Izlazna punica
Disk separator
Disk separator
Sabirni puni transporter
VTL rotacioni zatvara
VTL ubaciva vazduha
VTL - ciklonfilter
Rotacioni zatvara
Klapna
Lanani transporter
Puasti transporter
Klapna
Puasti transporter
Proizvodnja iverja PS4
Proizvodni sektor za proizvodnju iverja PS4 je lociran delimino napolju, na otvorenom

prostoru, delimino u zatvorenom objektu.
Sa skladita seka se transportnim vozilima prenosi i unosi u prijemne rezervoare linije za
proizvodnju iverja. Posle prolaska kroz separator izdvaja se krupniji drvni materijal i pada u
posebni kontejner. Iz kontejnera takav materijal se prenosi na liniju sekaa i vraa u
proizvodni proces u cilju usitnjavanja.
Ostali drvni materijal odlazi u dozirni bunker, odakle se transportuje do separatora, gde se
sitnije frakcije pneumatskim putem prenose u ciklon, a ostali materijal u silos zapremine
160 m3, u kome se sakuplja i drvni materijal sa dna ciklona.
Za preiavanje vazduha u ciklonu koriste se vreasti filteri, koji se otresaju pneumatskih
putem. Drvni materijal pada na dno ciklona, odakle se isputa u pomenuti rezervoar, ili
direktno u dozirni bunker ispred iveraa, a preien vazduh odlazi u atmosferu.
Iz rezervoara iverje odlazi na separatore, gde se vri izdvajanje razliitih frakcija, koje se
transportuju do venastih iveraa, kojih ima tri. Pre iveraa vri se izdvajanje metalnih delia
na metal detektoru i njihovo skladitenje u odgovarajue kontejnere, koji se nalaze pored
iveraa. Pored iveraa nalaze se i kontejneri u koje se moe ispustiti drvni materijal iz istog,
ukoliko doe do zastoja u radu iveraa ili neke nepredviene situacije.
Kapacitet linije za proizvodnju iverja je 40 t/h.
36
Tei delovi iz iveraa isputaju se na transportnu traku, a laki materijal se pneumatskim

putem prenosi u ciklone. Piljevina koja se sakuplja ispod iveraa i materijal ispod ciklona
sakupljaju se jedinstvenim transporterom i prenose u tri silosa za piljevinu zapremine po
500 m3 svaki. Piljevina koja se skladiti u silosima sadri prirodnu vlagu, koja iznosi od 50
120%, raunato na suvu piljevinu.
Postrojenje je snabdeveno opremom za proizvodnju iverja, tzv. ivera i raznom opremom za
transport i doziranje.
Oprema koja ini proizvodnju iverja navedena je u Tabeli 5.
Tabela 5.
Oprema za proizvodnju iverja (piljevine)
Broj na
Koliina
tehnolokoj emi
4.1.1
1
4.1.2
1
4.2.1
1
4.2.2
1
4.3.1
1
4.3.2
1
4.4
1
4.5
1
4.5.1
1
4.5.2
1
4.7.1
1
4.7.2
1
4.8.1
1
4.8.2
1
4.8.3
1
4.8.4
1
4.9
1
4.10
1
4.11
1
4.12
1
4.13
1
4.16
1
4.17.1
1
4.17.2
1
4.17.3
1
4.17.4
1
4.18.1
1
4.18.2
1
4.39.1
1
4.39.2
1
4.21.1
1
4.21.2
1
4.21.3
1
4.21.4
1
4.21.6
1
4.22.1
1
4.22.2
1
4.22.3
1
4.22.4
1
4.22.5
1
4.22.6
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
S2.1
S2.2
S3.1
S3.2
Oznaka na
tehnolokoj emi
R2
S4
S5
S6
S7
K2
VT1
S8
P11
E2
S9
P9
S10.1
S10.2
S10.3
S10.4
S11
S12
S14
S15
Naziv opreme
Pu za podizanje
Pu za podizanje
Pu za podizanje
Pu za podizanje
Disk separator
Disk separator
Sabirni lanani transporter
Pu za podizanje
Pu za podizanje
Disk separator
Disk separator
Pu transporter
Pu transporter
Klapna
Rotacioni zatvara
Pu transporter
Elevator
Pu transporter
Ureaji za dizanje
Izlazni puni transporter
Pu transporter
Pu transporter
Pu transporter
Pu transporter
Venasti ivera 1
Magnetski separator metala
Separator tekih delova
Hidraulika
Venasti ivera 2
Pogon venca za noeve
Hidraulika
37
Nastavak Tabele 5
Broj na
tehnolokoj emi Koliina
4.23.1
1
4.23.2
1
4.23.3
1
4.23.4
1
4.23.5
1
4.23.6
1
4.25
1
4.27
1
4.28
1
4.31
1
4.35.1
1
4.35.2
1
4.35.3
1
4.36.1
1
4.36.2
1
4.37.1
1
4.37.2
1
4.37.3
1
4.38.1
1
4.38.2
1
4.38.3
1
4.39.1
1
4.39.2
1
4.40
1
4.41
1
4.41.1
1
4.41.2
1
4.42.1
1
4.42.2
1
4.42.3
1
4.42.4
1
4.43.1
1
4.43.2
1
4.43.3
1
3.3.5.
Oznaka na
tehnolokoj emi
Oznaka na
tehnolokoj emi
R3
R4
S18
S17
V5
V5
V5
V4
V4
V3
V3
V3
V2
V2
V2
S14
S15
S16
S13,1
S13.2
Vx
Vx
Vx
Naziv opreme
Venasti ivera 3
Pogon venca za noeve
Hidraulika
Sabirni lanani transporter
Lanani transporter
Puasti transporter
Puasti transporter
Ventilator
Ciklonski separator
Rotacioni dostavlja
Ventilator
Ciklonski separator
Ventilator
Cikonski separator
Rotacioni dostavlja
Ventilator
Ciklonski separator
Rotacioni dostavlja
Sabirni puasti transporter
Pu za podizanje
Pu za podizanje
Mlin za mokro iverje 1
Ventilator
Ciklonski separator
Rotacioni dostavlja
Suenje piljevine PS5
Proizvodni sektor za suenje piljevine PS 5 je lociran napolju, na otvorenom prostoru.

Iz silosa piljevina se prenosi u dozirni rezervoar, odakle se transportuje u bubanj za
suenje, u koji se kroz dizne uduvava topao vazduh. Piljevina vlanosti od 50 120 % atro
(raunato na suvu piljevinu) na kraju suenja ima vlagu od svega 2%.
Toplota za suenje piljevine dobija se u komori za spaljivanje, u koju se dovodi sve
vazduh, prirodni gas i piljevina i gde prirodni gas i piljevina sagorevaju uz pomo vazduha
stvarajui temperaturu gasova od 750 1050C. Vreli gasovi se odvodi u komoru za
meanje, u koju se uvod bridove pare iz ciklona temperature oko 120C, pri emu se
temperatura gasova sniava na oko 55C. U bubanj se ubacuju gasovi i piljevina, bubanj
rotira oko svoje ose pri emu se piljevina sui i hladi do oko 120 C i kree prema izlazu iz
bubnja. Osuena piljevina se sakuplja u ormanu sa konusom iz koga odlazi dalje u
38
proizvodni proces. Vazduh, sa malim koliinama piljevine, prolazi kroz ciklone, u kolima se
na dnu izdvaja piljevina koja odlazi dalje u proces. Deo vlanog vazduha, osloboen
piljevine, se sa vrhova ciklona sakuplja jedinstvenim kanalom i odvodi u atmosferu, a deo
vraa u komoru za meanje. Zahvaljujui velikim dimenzijama bubnja i niskim temperaturam
dovodi do snienja zagaujuih materija i aerosloa.
Kapacitet linije za suenje piljevine je 40 t/h.
Postrojenje je snabdeveno raznom vrstom opreme za transport, doziranje i suenje
piljevine. Piljevina se sui u struji toplog vazduha, koji se kroz dizne uduvava unutar
sunice.
Oprema za suenje piljevine navedena je u Tabeli 6.
Tabela 6.
Oprema za suenje piljevine
Broj na
Koliina
tehnolokoj emi
5.1.1
1
5.1.2
1
5.1.3
1
5.2.1
1
5.2.2
1
5.2.3
1
5.3.1
1
5.3.2
1
5.3.3
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
S31.1
S31.2
S32.1
S32.2
S33.1
S33.2
5.4
R5
5.5
5.6.1
5.6.2
5.7
5.7.1
5.7.2
5.7.3
1
1
1
1
1
1
1
E3
R6
S34
B12
S35.1
S35.2
S35.3
5.10
5.11
5.12
5.13
5.14
5.15
5.16
5.17.1 4
5.18
5.19
5.21
5.22
5.24
5.25
5.26
5.27
5.28
5.29
5.30
5.30
1
1
1
1
1
1
1
4
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
S37
R7
Oznaka na
tehnolokoj emi
Naziv opreme
Rotacioni ureaj za izbacivanje
Puasti transporter za dizanje
Sabirni i transportni redler lanani
transporter
Elevator
Transportni redler
Pu transporter
Dozirni rezervoar
Bubanj suara 27/30 t/h
Rotacioni dostavlja
Bubanj za suenje
Orman
Reverzni puasti transporter
Rotacioni dostavlja
Rotacioni dostavlja
Ventilator
Ciklon separator
Sabirni i transportni lanani transporter
Rotacioni dostavlja
Regulaciona klapna
Dimnjak
Komora za spaljivanje
Klapnasti zatvara
Rezervni dimnjak
Rezervni dimnjak
Komora za meanje
Klapnasti zatvara
Regulaciona klapna
Kombinovani gorionik
39
Nastavak Tabele 6.
Broj na
tehnolokoj emi Koliina
5.33
1
5.34
1
5.40
1
5.42
1
5.43
1
5.45
1
5.50.1
5.50.2
5.50.3
5.50.4
5.50.5
5.50.6
3.3.6.
1
1
1
1
1
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
Oznaka na
tehnolokoj emi
R13
R12
S38
K10
S72
S71
S74
VT9
VT9
Naziv opreme
Ventilator sagorevajueg vazduha
Ventilator vazduha za hlaenje
Redler - sagorelog iverja
Transportni redler
Reverzacioni puasti transporter
Klapna
Transport praine u gorionik
Transportni pu
Transportni pu
Dozirni rezervoar
Pu za dizanje
Rotacioni zatvara
VTL duvaljka
Separacija piljevine - PS6
Posle suenja piljevina se transportuje do silosa zapremine 150 m3, odakle se transportuje
na dalje sortiranje. Proizvodni sektor za separaciju piljevine PS6 je lociran napolju, na
otvorenom prostoru. U okviru ovog postrojenja se vri mehaniko i pneumatsko sortiranje
razvrstavanje piljevine. Piljevina prolazi kroz sistem sita, pri emu se odvajaju razliite
frakcije.
Piljevina prolazi kroz sistem vazdunih separatora, u kojima se izdvajaju sitne estice
neistoa, koje se do tog momenta nisu izdvojile. Suva i oiena piljevina, odreene
frakcije, skladiti se u odgovarajuem silosu, odakle se uzima za dalju proizvodnju.
Kapacitet linije za separaciju piljevine je 45 t/h.
Postrojenje je snabdeveno opremom za transport, doziranje i sortiranje piljevine.
Oprema za sortiranje piljevine navedena je u Tabeli 7.
Tabela 7.
Oprema za separaciju piljevine
Broj na
tehnolokoj emi
6.1.1
6.1.2
6.1.3
6.1.4
6.1.5
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.11
6.15
6.16
6.17.1
6.17.2
6.17.3
Koliina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
Oznaka na
tehnolokoj emi
S45.1
S45.2
S45.3
S45.4
S46
S47
S48
R14
R15
S52
V14
V14
V14
Naziv opreme
Ureaj za dizanje
Pu za dizanje
Pu za dizanje
Pu za dizanje
Pu za dizanje
Transportni pu
Transportni pu
Transportni pu
Sitasti separator 1
Sitasti separator 2
Sitasti separator 3
Lanani transporter
Lanani transporter
Puasti transporter
Ventilator
Ciklonski separator
Rotacioni dostavlja
40
Natavak Tabele 7.
Broj na
tehnolokoj emi
6.17.4
6.20
6.25
6.26
6.27
6.28
6.28.1
6.28.2
6.28.3
6.28.4
6.29.1
6.29.3
6.29.4
6.29.5
6.32
6.33
Koliina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
6.36.1
6.36.2
6.36.3
6.41
6.43.1
6.43.2
6.44.1
6.44.2
6.45
6.46
6.46.1
6.46.2
6.46.3
6.46.4
6.47.1
6.47.3
6.47.4
6.47.5
6.48
6.49
6.50
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
6.54.1
6.54.2
6.54.3
6.54.4
6.54.5
6.54.6
6.55
6.56
6.60
6.62
6.70
6.71
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
Oznaka na
tehnolokoj emi
V14
R16
R17
R19
V20
V20
V20
S55
V20
V20
V20
V20
V20
V20
R21
V12
V12
V12
R18
S51
S58
R20
S54
V21
V21
V21
V21
S56
V21
V21
V21
V21
V21
Rxx
S59
V21
V13
V13
V13
V13
V13
K9
S53
S77
S57
V22
Vxx
Vxx
Naziv opreme
Vazduni separator
Lanani transporter
Lanani transporter
Transportni lanani transporter
Rotacioni dostavlje
Vazduni separator - PT
Rotacioni dostavlja
Rotacioni dostavlja
Pu za dizanje
Rotacioni dostavlja
Ciklonski separator HURRICLONE
Ventilator
Regulaciona klapna
Regulaciona klapna
Regulaciona klapna
transportni redler
Ventilator
Ciklonski separator
Rotacioni dostavlja
Lanani transporter
Puzasti transporter za dizanje
Transportni lanani transporter -ST
Puasti transporter
Rotacioni dostavlja
Vazduni separator
Rotacioni dostavlja
Rotacioni dostavlja
Pu za dizanje
Rotacioni dostavlja
Ciklonski separator HURRICLONE
Ventilator
Regulaciona klapna
Regulaciona klapna
Lnaani transporter
Puasti transporter
Rotacioni zavretak
Ventilator
Ciklonski separator - silos PSKM
Rotacioni dostavlja
Vazduni separator
Vazduni separator
Klapna
Transportni pu
Transportni pu
Puni transporter
Ventilator
Ventilator axialni
Protiv poarna magnetna klapna
41
3.3.7.
Linija mlevenja- PS7
Krupnija piljevina, koja se izdvoji prilikom separacije, transportuje se do vazdunog

separatora, odakle se pneumatskim putem transportuje u ciklon. Iz ciklona tee frakcije
padaju u silos za grubu piljevinu, zapremine 200 m3. Iz silosa gruba piljevina se transportuje
do mlinova za mlevenje. Pre ulaska u mlin piljevina prolazi kroz metal detektor, pri emu se
metalne estice izdvajaju u posebnim kontejnerima.
Na vrhu ciklona izdvaja se sitnija piljevina, koja se, zajedno sa vazduhom, prenosi do
ciklona u sektoru za prikupljanje i skladitenje drvne praine. Drvna praina koja se sakuplja
na dnu ciklona isputa se u dva silosa zapremine po 200 m3 svaki. Iz silosa drvna praina
se pneumatskim putem transportuje do komore za sagorevanje, u kojoj se mea sa
vazduhom i gasom. Vazduh iz ciklona izlazi na njegovom vrhu i vraa se u filter u cilju
preiavanja, odnosno izdvajanja drvne praine iz vazduha. Preien vazduh, sa malim
koliinama drvne praine, vraa se u ciklon sektora za prikupljanje i skladitenje praine, a
sakupljana piljevina iz filtera transportuje se u silos za suvu piljevinu.
Posle mlevenja piljevina ponovo odlazi na sortiranje.
Pored reverznog punog transportera nalazi se bunker u koji se isputa piljevina iz mlinova
u sluaju akcidenta.
Proizvodni sektor za mlevenje PS7 je lociran napolju, na otvorenom prostoru. Postrojenje je
smeteno ispod nadstrenice. Nadstrenica je deo tehnike konstrukcije za noenje
opreme.
Predviena su dva mlina za suvo iverje, svaki kapaciteta 4t/h.
Oprema za mlevenje piljevine navedena je u Tabeli 8.
Tabela 8.
Oprema za mlevenje piljevine
Broj na
tehnolokoj emi
7.1.1
7.1.2
7.1.3
7.4.1
7.4.2
7.4.3
7.5.1
7.5.2
7.5.3
7.6.1
7.6.2
7.6.3
7.7.1
7.7.2
7.7.3
7.8
7.9
7.10
7.11
7.12
7.13
Koliina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Oznaka na
tehnolokoj emi
Oznaka na
tehnolokoj emi
S60
S61
V9
V9
V9
V10
V10
V10
S49
VS1
Kxx
Sxx
Naziv opreme
Uredjaj za dizanje
Puasti transporter
Puasti transporter
Mlin za suho iverje
Vibracioni dostavlja
El.magnetni separator(odstranjiva) metala
Mlin za suho iverje
Vibracioni dostavlja
El.magnetni separator(odstranjiva) metala
Ciklonski separator (odstranjiva)
Ventilator
Rotacioni dostavlja
Ciklonski separator (odstranjiva)
Ventilator
Rotacioni dostavlja
Reverzni puasti transporter
Vertikalan puasti transporter
Klapna
Rotacioni dostavlja
Transportni pu
Bunker za piljevinu
42
3.3.8.
Proizvodnja iverice i drugih ploa PS11
Proizvodni sektor za proizvodnju iverice i drugih ploa PS11 je lociran u glavnoj

proizvodnoj hali.
Proizvodnja iverice i drvenih ploa je predviena postupkom presovanja na Hidraulinoj
etaer presi Simpelkamp. Pritisak presovanja je 3,6 MPa.
Pre presovanja, iverje se mea sa lepkom i posle sortiranja uliva u kalupe za presovanje.
Kalupi se unose u etanu presu, gde se pod pritiskom i temperaturom vri polimerizacija
lepka i ovravanje drvene mase.
Kapacitet prese je 100 m3/h, odnosno 2400 m3/dnevno drvenih ploa.
Zagrevanje prese postie se termalnim uljem. Toplota za zagrevanje ulja dobija se u kotlu
na gas, koji se nalazi u tehnikom bloku. Kotao je kapaciteta 5815 kW. Kao gorivo za
zagrevanje kotla koristi se prirodni gas, koji se do kotla dovodi u koliini od 700 m3/h. Za
odvoenje dimnih gasova iz kotla predvien je dimnjak prenika 1000 mm i visine 20 m.
Za odvoenje toplote iz okolnog prostora oko prese, a prilikom njenog otvaranja, predviena
su tri ventilatora snage 11 kW i tri ventilaciona kanala
1000 mm, kojima se vazduh oko
prese emituje vertikalano na gore iznad krova hale. Kapacitet svakog ventilatora je 13 m3/s.
U toku polimerizacije izdvajaju se isparljive komponente lepka, pa je na ovaj nain one
izbacuju van hale.
Po izlasku iz prese ovrsle drvene ploe prolaze kroz ureaj za hlaenje ploa, a zatim
odlaze na zavrnu mehaniku obradu, koja se sastoji od rezanja ivica i bruenja. Na
linijama rezanja i bruenja predvieno je otpraivanje.
Posle zavrne obrade drvene ploe se pakuju, obavijaju zatitnom ambalaom ili
privremeno skladite unutar hale ili se odmah transportuju na trite i to drumskim ili
eleznikim transportom. Transport gotovih proizvoda iz proizvodne hale do skladita ili
prevoznog sredstva vri se viljukarima na motorni pogon.
3.3.9.
Priprema lepka
Lepak koji se mea sa piljevinom u cilju dobijanja drvenih plaa, priprema se u posebnoj
prostoriji. Lepak je vodeni rastvor uree, amonijum nitrata, amonijum sulfata i formaldehidne
smole.
Za pripremu lepka koriste se sledee komponente:
- Urea-formaldehidni lepak
- Uvriva (tutkalo)
- Parafin
- vrsti emulgator ili
- Parafinska emulzija (ukoliko se kupuje gotova).
Komponente lepka se dovoze auto-cisternom ili vagon-cisternom. Iz auto ili vagon cisterne
lepak se pumpama pretae u tre stabilna rezervoara zapremine 80 m3 svaki, koji su
smeteni u prostoriji za pripremu i skladitenje lepka. U jednom rezervoaru zapremine
80 m3 skladiti se emulzija. U istoj prostoriji nalaze se jo 4 rezervoara zapremine po 30 m3.
Dva rezervoara se koriste za skladitenje uvrivaa, a dva su rezerva.
Lepak se zagreva u rezervoarima zapremine 3 m3 do temperature od 10 35C. Zagrejani
lepak se prebacuje u rezervoare zapremine 1000 l, a zatim u sud sa mealicom, gde se
gore navedene komponente umeavaju sa vodom. Pripremljeni rastvor lepka ubacuje se u
statiki mikser, odakle se preko dizni lepak unosi u piljevinu u cilju uvrivanja drvene
mase.
43
Emulzija lepka i vode priprema se na temperaturi od 30 C, pa je neophodno rezervoare

zagrevati. Za zagrevanje emulzije koristi se vrua voda, koja se zagreva u bojleru.
Konkretne koliine komponenata koje se umeavaju zavise od vrste ploa koje se
proizvode.
U pogonu za pripremu lepka smeten je rezervoar zapremine 8 m3, u koji se slivaju otpadne
vode od pranja filtera i nekih manjih sudova i sl. Rezervoar je opremljen mealicom, pa se
voda stalno umeava kako ne bi dolo do taloenja lepka na dno rezervoar. Takva voda se
potpuno vraa u proizvodni proces.
U podu pogona za pripremu lepka predvien je betonski rezervoar zapremine 20 m3 u koji
se odvode otpadne vode od pranja celokupne opreme, to se odvija periodino. Vode iz
rezervoara se vraaju u proizvodni proces, a talog, posle izvesnog vremena, kada se sakupi
dovoljna koliina, prenosi u talonik zapremine 60 m3, koji je nie opisan.
Ukoliko doe do nekih udesnih situacija, kao to su curenje rezervoara, pucanje ventila,
cevovoda i slino, predvieno je da se iscurela tenost odvodi u talonu jamu, zapremine
60 m3, koja e biti smetena ispod zemlje, pored rezervoara za protivpoarnu vodu.
3.4. RADNA SNAGA

Proizvodnja drvenih ploa u fabrici KRONOSPAN u Lapovu odvijae se u etiri smene 24
asa dnevno, odnosno bez prekida. Proizvodnja se prekida samo u cilju remonta
proizvodne opreme i to e se obavljati jednom u toku meseca. Remont traje 12 sati.
Za potrebe obavljanja procesa proizvodnje predvieno je da radi 157 radnika i uraena je
sistematizacija radnih mesta, to je ovde i prikazano.
SISTEMATIZACIJA I BROJ IZVRIOCA
01 UPRAVA-ADMINISTRACIJA
Struna sprema
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Direktor
Asistentica uprave
Rukovodioc raunovodstva i finansija
Glavni knjigovoa
Materijalni knjigovoa
Finansijski knjigovoa
Kadrovski refer.-obra.plate
Pomonik kadrovskoj slubi
Referent naplate
Rukovodioc prodaje
Komercijalista
Asistentica voditelja prodaje
Fakturista
pediter
Kontrolor info sustava u proizvodnji
Referent prodaje
Rukovodioc pripreme rada
Nabava gotovih proizvoda
Rukovodioc tehnikog odjela
Referent nabave the. Materijala
Skladitar tehnikog materijala
Tehnika kontrola pogona
Informatiar
VSS/VS/SSS
VSS/VS
VSS/VS
VS/SSS
VS/SSS
VS/SSS
VSS/VS
VS/VSS
VSS
VS/SSS
VS/SSS
SSS
VS/SSS
VSS/VSS/SSS
VSS/VS/SSS
VSS/VS
VS/SSS
VSS/VS/SSS
VS/SSS
SSS/KV
VS/SSS
VSS/VS/SSS
Br. izvr.
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
3
1
1
1
1
2
1
1
1
3
1
2
1
44
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
Tehnolog
Rukovodioc laboratorije
Laborant
Poslovoa u skladitu gotovih proizvoda
Skladitar gotovih proizvoda
Voza viljukara II
Pomoni radnik u skladitu
VSS/VS/SSS
VSS/VS
SSS
VS/SSS
VS/SSS
SSS/KV/PKV
PKV/NKV
UKUPNO
1
1
4
1
1
3
3
44
02 NABAVKA SIROVINE
1.
2.
3.
4.
5.
Rukovodioc nabavke sirovine i stovarita

Referent nabavke sirovine
Skladitar sirovine
Rukovaoc samohodne dizalice
Voza na stovaritu
Struna sprema
VS/SSS
VS/SSS
VS/SSS
SSS/KV/PKV
SSS/KV/PKV
UKUPNO
Br. izvr.
1
2
2
2
3
10
03 PROIZVODNJA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Rukovodioc proizvodnje
Voa smene
Rukovaoc utovarivaa s korpom i kljetima
Rukov.iveraa, stab. dizal.i sekaicom
Brusa
Rukovaoc suare-vatrogasnom centralom
Rukovaoc pripreme lepka
Rukovaoc proizvodne linije
Rukovaoc linije bruenja
Pomoni radnik-linija bruenja
Pomoni radnik u proizvodnji
Rukovaoc zavrne obrade
Rukovaoc linije OPL-a
Pomonik na liniji OPL-a
Voza viljukara I
Struna sprema
VSS/VS/
VSS/VS/SSS
SSS/KV/PKV
. SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
KV/PKV
VSS/VS
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
UKUPNO
Br. izvr.
1
5
4
8
4
4
4
4
5
4
2
1
8
9
8
71
04. ODRAVANJE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Rukovoditelj odravanja energetiar

Poslovoa mehano odravanja
Elektriar I
Elektriar II
Strojobravar I
Strojobravar II
Kompresorista
Elektroniar
Poslovoa automehaniar
Automehaniar
Struna sprema
VS/SSS
VS/SSS
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
SSS/KV
UKUPNO
Br. izvr.
1
1
2
4
3
4
1
2
1
1
20
45
05. SIGURNOST NA RADU

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Struna sprema
VS/SSS
SSS
SSS
SSS/KV
SSS/KV
PKV/NKV
Rukovoditelj odravanja energetiar

Poslovoa mehano odravanja
Elektriar I
Elektriar II
Strojobravar I
Strojobravar II
UKUPNO
Br. izvr.
1
1
1
4
4
1
12
3.5. KORIENJE PRIRODNIH RESURSA, ENERGIJE I ENERGENATA,

VODE I SIROVINA
3.5.1. Sirovine i pomone materije
Kao sirovina za dobijanje iverice koristie se trupci uglavnom mekog etinara drveta kao i
okrajci, odseci, iverica i piljevina od prerade drveta iz drugih strugara, u sledeim
koliinama:
Drvo iz ume:
- etinari
- liari
115.000 prostornih m
2.000 prostornih m
117.000 prostornih m
oko 47%
Seka i materijal za proizvodnju iverja:

- odseci
- komadni otpad
- seka bez mineralnih neistoa
Piljevina i strugotina
- strugotina mainska
- gruba piljevina
40.300 prostornih m
350 prostornih m
56.350 prostornih m
oko 39%
4.000 prostornih m
31.000 prostornih m
35.000 prostornih m
oko 39%
Instalirani kapacitet proizvodnje drvenih ploa iznosi 1.000 m3 dnevno. U poetku e se

proizvoditi znatno manje, a stvarni kapacitet proizvodnje zavisie od zahteva trita.
Potreban koliina mateija za pripremu lepka iznosi:
- Urea-formaldehidni lepak
- Uvriva (tutkalo)
- Parafin
- vrsti emulgator
3.5.2.
15.096 t/god
236,8t/god
592 t/god.
158,3 t/god
Energenti
Elektrina energija
U okviru kompleksa gradi se trafo stanica 110/10kV snage 28MVA, kao i trafostanice
10/0,4kV u proizvodnoj hali, Sekau i Iverau..
46
Prema podacima investitora predviena potronja elektrine energije u ovoj godini iznosie:
-
Juli:
945.000 kWh
Juni:
1.350.000 kWh
September:
1.755.000 kWh
Oktober:
2.430.000 kWh
November:
2.430.000 kWh
Dezember:
2.430.000 kWh
Gas
Za tehnoloke potrebe i zagrevanje prostorija koristie se prirodni gas. Snabdevanje

kompleksa gasom vrie se sa gasovoda, koji prolazi pored lokacije.
Potrebe za gasom u okviru kompleksa iznose:
- kotlarnica u administrativnom bloku (50Nm3/h)
- kotlarnica u tehnikom bloku (700 Nm3/h)
- suara (3500 Nm3/h)
- iveraa (10 Nm3/h)
- kotlarnica u poslovno-uslunom objektu zgradi (40 Nm3/h)
Voda
Voda se koristi za tehnoloke potrebe, odnosno za spravljanje lepka, kao i za sanitarne
potrebe.
Potronja vode za tehnoloke potrebe iznosi:
-
13,3 m3/dan
10,8 m3/dan
6,0 m3/dan
30,1 m3/dan
voda za pripremu lepka

voda za pripremu parafinske emulzije
voda za ienje opreme
priprema lepka ukupno
3190 m3/god.
2.600 m3/god.
1.440 m3/god.
7.320 m3/god.
Maksimalna predviena potronja sanitarne vode iznosi 3,61 l/s.

Vazduh
U nekim procesima transport iverja i piljevine vri se pneumatskim putem, pa je neophodno
obezbediti dovoljnu koliinu komprimovanog vazduha za pojedine procese.
Pored svake maine ili transportera kome je neophodno dovesti odreenu koliinu vazduha
postavlja se odgovarajui kompresor.
Potronja komprimovanog vazduha iznosi 1500 Nm3/h.
47
3.6. VRSTE I KOLIINE ISPUTENIH GASOVA, VODE I DRUGIH TENIH I

GASOVITIH OTPADNIH MATERIJA, BUKA, VIBRACIJE, ISPUTANJE
TOPLOTE, ZRAENJA I DR.
Analizom proizvodnog programa proizvodnje drvenih ploa, odabrane tehnoloke
koncepcije i predviene opreme i ukupne organizacije prerade drveta, moe se zakljuiti da
se u toku rada javljaju tetnosti koje na neposredan ili posredan nain mogu ugroziti ivotnu
sredinu, od kojih se istiu:
- emisija zagaivaa u atmosferu
- vrst otpad,
- otpadne vode i
- buka.
Zagaenje ivotne sredine u eko-sistemu, posledica je emisije i imisije zagaivaa.
Stepen zagaenosti zavisi od medijuma u koji se zagaene materije isputaju, odnosno
zagaivanje je funkcija vremena i prostora.
3.6.1.
Isputanje otpadnih materija u vazduh

Emisija drvne praine
Procesi prerade drveta poznati su po stvaranju velike koliine drvne piljevine i praine. U
toku procesa proizvodnje drvenih ploa, a na osnovu opisan tehnologije, moe se zakljuiti
da do stvaranja drvne praine i piljevine dolazi na sledeim mestima tehnolokog postupka:
- u procesu mlevenja iverja
- u procesu pripreme i transporta piljevine
- prilikom suenja piljevine
- prilikom separacije iverja i piljevine
- prilikom presovanja ploa
- prilikom rezanja ploa
- prilikom bruenja ploa
Kako je ve opisano, tehnoloki postupak proizvodnje drvenih ploa je takav da na svim
mestima gde dolazi do stvaranja drvne piljevina i praine ista se sakuplja i odvodi u ciklone
ili vazdune separatore, odakle se ponovo vraa u proizvodni proces.
U ciklon u sektoru za proizvodnju iverja, dovodi se piljevina nastala na liniji sekaa, kao i
piljevina posle separacije iverja i to u koliini od 7 t/h. Iverje i piljevina se sakupljaju na dnu
ciklona, odakle odlaze dalje u proces mlevenja. Vazduh koji sa sobom nosi drvnu prainu,
prolazi kroz vreaste filtere, na kojima se drvna praina zadrava. Drvna praina se otresa
sa vreastih filtera pneumatskim putem i pada na dno ciklona, a preien vazuh isputa u
atmosferu.
Slian postupak preiavanja vazduha, koji sa sobom nosi piljevinu, odvija se na liniji za
suenje piljevine.
Konano preiavanje vazduha odvija se u sektoru za preiavanje vazduha, koji se
sastoji od sistema filtera i ciklona.
Gasovite otpadne materije iz kotlarnica
Zagaenje vazduha u okolini predmetnih objekata moe nastati usled emisije produkata
sagorevanja prirodnog gasa iz dimnjaka kotlarnica. Kotlarnice se nalaze u Proizvodnom
objektu, u Administrativnom i Tehnikom bloku i u objektu Ivera.
Produkti sagorevanja prirodnog gasa su uglavnom ugljendioksid i voda (CO2 i H2O), ali
mogu biti i sumporni oksidi (SO2 i SO3) i azotni oksidi (NOx), kao i male koliine
48
ugljenmonoksida CO, pa ak i ugljenika C, ukoliko sagorevanje nije potpuno. U odnosu na

ostala goriva gasovita goriva sagorevaju u najveem procentu, pa se time produkti
sagorevanja, koji se stvaraju usled nepotpunog sagorevanja, javljaju u neznatnim
koliinama.
U Tabeli 11 data je zavisnost koliine emitovanih tetnih materija od upotrebljene vrste
goriva u razliitim sektorima potronje.
Tabela 9.
Specifina emisija tetnih materija u procesima sagorevanja
INDUSTRIJSKA
LOITA
Kameni ugalj
Koks
Mazut
Ekstralako lo ulje
Prirodni gas
CO
45
55
5
5
0.2
SPECIFINA EMISIJA U g/GJ

CmHn
SO 2
NO X
680
220
15
190
220
0
850
250
7
210
250
7
0.06
200
4
ESTICE
120
70
30
1
-
Iz Tabele 11 jasno proizilazi da prirodni gas ima nesumnjive ekoloke prednosti u odnosu
na ostala goriva. Prema analizama Svetske konferencije za energiju, sagorevanje uglja i
tenih goriva znatno poveava koncentraciju ugljendioksida u atmosferi. Prirodni gas za
jedinicu energije proizvodi samo 0,57, a naftni derivati 0,80 one koliine SO 2 koju proizvodi
ugalj. Takoe, ako se sa 1 oznai sadraj sumpora u GJ energije prirodnog gasa, onda je
sadraj sumpora u ekstra lakom lo ulju 1000 jedinica, mazutu i uglju 3000 jedinica.
Gasovite otpadne materije iz suare
U procesu suenja piljevine koristi se topao gas, koji nastaje sagorevanjem prirodnog gasa i
piljevine. Produkti sagorevanja prirodnog gasa su ve navedeni, a tetni produkti
sagorevanja piljevine su ugljenmonoksid, sumpordioksid, azotovi oksidi i prakaste materije.
Ovi produkti sagorevanja odvode se u atmosferu kroz dimnjak.
Gasovite otpadne materije nastale usled kretanja motornih vozila
Dostavna motorna vozila, kao i druga motorna vozila koja se kreu unutar kompleksa za
proizvodnju drvenih ploa, predstavljaju potencijalne zagaivae okolnog vazduha usled
sagorevanja goriva u njihovim motorima i oslobaanja izduvnih gasova, koji sadre
ugnjenmonoksid, sumpordioksid, azotove okside itd.
3.6.2.
Tene otpadne materije
U okviru kompleksa za preradu drveta Kronospan otpadne vode nastaju:

- kao tehnoloke otpadne vode
- kao fekalne otpadne vode
- kao atmosferske otpadne vode
U procesu prerade drveta, odnosno proizvodnje univera, medijapana, oplemenjene iverice i
panel ploa, tehnoloke otpadne vode nastaju samo prilikom pranja opreme u kojoj se vri
priprema lepka. Takve otpadne vode nose sa sobom sve komponente lepka u odreenim
koliinama.
U postupku pretakanja sirovina za lepak moe doi do sluajnog izlivanja sirovine usled
pucanja rezervoara, cevovoda i drugih delova instalacija za pretakanje.
Otpadne vode u okviru kompleksa nastaju i usled korienja vode za sanitarne potrebe. Sve
sanitarno-fekalne otpadne vode sakupljae se internom fekalnom kanalizacijom i odvoditi u
ureaj za preiavanje otpadnih voda, biofilter. Preiene otpadne vode odvodie se u
otvoreni kanal za atmosfersku vodu.
49
Otpadne vode koje nastaju pranjem posua u kuhinji poslovno-uslunog objekta nose sa
sobom izvesne masnoe, pa se ne mogu uputati u fekalnu kanalizaciju i dalje na biofilter
bez prethodnog preiavanja u separatoru ulja i masti.
Hidraulikim proraunom odreeno je da koliina sanitarno-fekalne otpadne vode u prvoj
fazi izgradnje iznosi 72m3/dan, a da je bioloko optereenje 27,23 kg BPK5/dan.
Atmosferske otpadne vode koje se slivaju sa parking prostora za teretna vozila nose sa
sobom izvesna zagaenja u koncentracijama koje su esto iznad maksimalno dozvoljenih
za isputanja u recipijent. Radi se pre svega o komponentama tenog goriva kao to su
ugljovodonici, organski i neorganski ugljenik, jedinjenja azota. Zato je predvieno
preiavanje takvih voda odvoenjem u separator ulja i masti, a pre uputanja u
atmosfersku kanalizaciju u okviru kompleksa.
Atmosferske otpadne vode sa ostalih saobraajnica i manipulativnih povrina mogu biti
zagaene vrstim esticama, odnosno piljevinom i drvnom prainom. Za sakupljanje
atmosferskih otpadnih voda predvien je sistema otvorenih kanala, koji e atmosfersku
vodu odvoditi u retenziju. Iz retenzije atmosferska voda e se postepeno uputati u otvoreni
kanal.
Za rad prese za presovanje ploa koriste se i termalno i hidrauliko ulje. Koliina termalnog
ulja u sistemu iznosi 250 l, a hidraulikog oko 200 l. Termalno i hidrauliko ulje ne isputaju
se iz sistema, osim usled nepredvienih havarija u sistemu.
3.6.3.
vrste otpadne materije
Proces prerade drveta prati pojava drvnog otpada u obliku seke, iverja, piljevine i praine,
koji moe da se rastura po okolini.
U procesu proizvodnje drvenih ploa vrst otpad moe da nastane u sledeim operacijama:
- prilikom izdvajanja drvne piljevine i praine u ciklonima i na filterima,
- prilikom separacije iverice i piljevine
- prilikom izdvajanja metalnih delova na metal detektoru
Kako je ve ranije opisano, u cilju to efikasnijeg transporta materijala koji se dobija u
odreenoj fazi prerade drveta, koristi se sistem ciklona kroz koji prolazi usitnjen materijal, pri
emu se na dnu ciklona materijal sakuplja i odvodi u sledeu fazu prerade ili ponovo vraaju
u proces usitnjavanja. U pojedinim procesima, sitniji materijali se sa vrha ciklona odvode u
sledeu fazu proizvodnje ili vraa u proizvodni proces.
Drvna praina koja se odvodi u segment za sakupljanje i skladitenje drvne praine, odvodi
se u ciklone. Na dnu ciklona sakuplja se drvna praina, koja se isputa u silose. Iz silosa
drvna praina se odvodi u komoru za spaljivanje.
Projektovani proizvodni proces prerade drveta je takav da se sav drvni materijal, ak i u
obliku drvne praine, koristi u proizvodnom procesu dobijanja drvenih ploa, tako da nema
vika drvnog materijala.
vrst otpad koji nastaje u proizvodnom procesu jeste pepeo, koji se sakuplja ispod komore
za sagorevanje i komore za meanje. Kako u komori sagoreva prirodni gas i piljevina u
fluidizovanom stanju i kako je sagorevanja navedenih materija skoro potpuno, to je koliina
pepela koja se stvara veoma mala i iznosi oko 3 m3/meseno. Pepeo se odlae u
zatvorenom kontejneru zapremine 3 m3.
Metalni otpad, koji se izdvaja prilikom detekcije metala, sakuplja se u za to namenjene
kontejnere i uva u okviru lokacije do predaje zainteresovanim stranama na dalje
korienje. Koliina metalnog otpada iznosi oko 3 m3 za tri meseca. Metalni otpad se odlae
u zatvorenom kontejneru zapremine 3 m3.
50
vrst otpad nastaje i u retenziji u koju se sakupljaju atmosferske vode sa saobraajnica i

manipulativnih povrina. Kako ove atmosferske vode nose sa sobom i izvesne koliine
drvne piljevine i praine, kao i ostalu neistou sa navedenih povrina, to e se ista istaloiti
u retenziji. Zato je neophodno ienje mulja iz retenzije od strane Javnog komunalnog
preduzea ili druge ovlaene organizacije.
Drva praina, piljevina i iverje sakupljaju se i u otvorenim kanalima za atmosfersku vodu, pa
je neophodno ienje i kanala od strane Javnog komunalnog preduzea ili druge
ovlaene organizacije.
Na dnu jame za sakupljanje otpadne vode iz prostora za pripremu lepka sakuplja se
istaloeni lepak, koji se vadi sa dna i ponovo vraa u proizvodni proces.
Ostali vrst otpad koji se javlja u okviru objekta ima karakter komunalnog otpada.
3.6.4.
Buka i vibracije
Poveanje nivoa buke nastaje u toku razliitih procesa proizvodnje drvenih ploa.
Buka u okviru kompleksa za proizvodnju drvenih ploa prvenstveno potie od rada maina i
ureaja za obradu drveta, odnosno usled operacija seenja, mlevenja i sortiranja drvne
mase. Posledica je samog procesa obrade, osobine materijala i tehniko-tehnolokih
karakteristika maina.
Transport drvne mase iz operacije u operaciju, odnosno kretanje transportera u mehanikim
sistemima i kretanje drvne mase i vazduha u pneumatskim sistemima, kao i rad
ventilacionog sistema, ini da dolazi do poveanja postojeeg nivoa buke.
Navedeni tehnoloki procesi predstavljaju kontinualne stalne izvore buke u okviru
kompleksa.
Izvor buke na lokaciji predstavljaju i graevinski radovi vezani za izgradnju objekata i
postavljanja opreme.
U mainskim sistemima za preradu drveta, kao i u ventilacionom sistemu, odvijaju se
mehaniki procesi kretanja mainskih delova, strujni procesi kretanja, kompresije i
ekspanzije fluida, elektromagnetni procesi magnetnog fluksa i druge promene koje
proizvode buku. Mehanika pobuda i pobuda usled strujanja fluida su dominantne.
Frekfencijski spektar emitovane buke sloenog mainskog sistema je po pravilu irok i
kontinualan. Obuhvata iroko podruje ujnih frekfencija, a nivoi buke za ove frekfencije su
ujednaeni. Za neke frekfencije nivoi buke mogu biti uveani.
U okviru kompleksa javlja se i buka koja nastaje kretanjem motornih vozila, kako teretnih
vozila (motornih i eleznikih) koja dovoze sirovinu i odvoze gotove proizvode, tako i
putnikih vozila koja poseuju kompleks.
3.6.5.
Emisija svetlosti, toplote i zraenje
Spoljanje osvetljenje kompleksa emituje svetlost u ivotnu sredinu, ali intenzitet svetlosti
nije neophodno razmatrati, obzirom da se radi o uobiajenoj spoljanjoj rasveti.
Za rad kompleksa za proizvodnju drvenih ploa nije karakteristina emisija toplote i
radijacije.
51
3.7. TEHNOLOGIJA TRETIRANJA SVIH VRSTA OTPADNIH MATERIJA

3.7.1.
Tretiranje otpadnog vazduha

Tretiranje otpadnog vazduha iz procesa prerade drveta
U procesima prerade drveta, kakvi se odvijaju u okviru kompleksa "Kronospan", stvara se

drvna praina u skoro svim fazama prerade. itav sistem prerade drveta sve do skladitenja
u silose ispred proizvodne hale, osim sektora sekaa gde se dobija seka, je takav da se
drvna masa, bilo u obliku iverja, piljevine ili praine, prenosi kroz zatvorene sisteme. Na
svim mestima gde dolazi do izdvajanja lake frakcije i drvne praine, a to je opisano u
poglavlju 3.3. "Proizvodni proces", ista se pneumatskim putem odvodi do ciklona, pri emu
se na dnu ciklona sakupljena drvna masa odvodi u sledeu fazu procesa.
U proizvodnoj hali u toku formiranja ploa u kalupima, kao i u toku zavrne obrade ploa
bruenjem i seenjem, nastaje drvna praina. Praina koja nastaje u toku navedenih
operacija sakuplja se sistemom za otpraivanje, a vazduh koji nosi drvnu prainu
preiava se prolaskom kroz filtere pre isputanja u atmosferu. Preien vazduh odvodi
se u atmosferu emiterima razliitog prenika i visine, a u zavisnosti od filtera iz kog vazduh
izlazi.
Svi transportni sistemi kroz koje prolazi praina su zatvoreni i oklopljeni, tako da ne dolazi
do rasprostiranja praine u okolni prostor.
Za sakupljanje najsitnijih estica drvne praine projektovan je sistem za zavrno
otpraivanje. Drvna praina i piljevina, zajedno sa vazduhom, prolaze kroz sistem ciklona i
filtera. Tei delovi padaju na dno ciklona, odakle se isputaju u silose za drvnu prainu. Iz
silosa drvna praina se pneumatskim putem transportuje do komore za sagorevanje.
Vazduh iz ciklona odlazi na dodatno preiavanje i uklanjanje zaostalih estica
prolaenjem kroz filtere, tee estice, koja padaju na dno filtera njegovim otresanjem,
vraaju se u proces proizvodnje, a preien vazduh odlazi u atmosferu kroz odgovarajue
emitere.
Na pojedinim mestima u proizvodnom procesu, drvna praina dolazi u filtere sa
polietilenskim filter vreama. Posle izvesnog vremena, kada se sakupi odreena koliina
drvne praine na filter vreama, vri se njihovo otresanje pomou udarne struje vazduha iz
suprotnog smera. Sakupljena praina pada na pod filtera, odakle se vraa u proizvodni
proces. Posle preiavanja, vazduh koji izlazi iz filtera u okolnu atmosferu kroz
odgovarajui emiter, nosi sa sobom drvnu prainu u koliini od maksimalno 5 mg/m3, to je
ispod vrednosti koja je propisana Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl.gl.RS" br. 30/97), lan 56, prema kojem
GVE za drvnu prainu iznosi 10 mg/m3.
U Tabeli 10 date su karakteristike filtera koji se primenjuju u fabrici "Kronospan" u Lapovu.
Tabela 10.
Karakteristike filtera
Br. pozicije
Naziv
8.20
8.22
12.0
8.40
11.8
Filter F2
Filter F4
Filter F12
FILTER F11
Filter F9
Povrina
filtera
[m]
700
700
240
700
99
Protok
vazduha
[m/h]
37000
80000
34000
88000
6000
Materijal
Filtera
Praina na
iz filtera
PE 520LO
PE 520LO
PE 520LO
PE520 LO
PE 520 LO
<5mg/m
<5mg/m
<5mg/m
<5mg/m
<5mg/m
Navedenim nainom tretmana vazduha koji sa sobom nosi drvnu prainu spreava se
prostiranje drvne praine u okolnu atmosferu.
52
Tretiranje otpadnog vazduha iz kotlarnica

Smanjenje emisije gasovitih zagaivaa (SO2, CO i NOx) iz kotlarnice vri se organizovanim
sagorevanja u loitu, sa tanom regulacijom minimalnog vika vazduha, kao i
obezbeenjem rasejavanja gasova kroz dimnjak potrebne visine.
Kotlarnice u Administrativnom bloku, Iveru i Poslovno-uslunom objektu koriste se za
zagrevanje prostorija. Kao gorivo u kotlarnicama koristi se prirodni gas, pa je sagorevanje
skoro potpuno. Zato se dimni gasovi iz kotlarnice Administrativnog bloka odvode dimnim
kanalima 125mm, koji izlaze horizontalno na fasadu, na visini 2,15 i 3,15 m od poda
kotlarnice (koja je u prizemlju), iz kotlarnice Iveraa dimni kanal takoe izlazi horizontalno
na fasadu na visini od 2,85 m od nivoa poda radionice u kojoj se kotao nalazi, a iz kotlarnice
Poslovno-uslunog objekta (II faza izgradnje) na visini od oko 2,3 m.
Zbog relativno malog kapaciteta kotlova u Administrativnom bloku, Iverau i Poslovnouslunom bloku, kao i zbog odgovarajue visine dimnjaka koji odvode dimene gasove iz
kotlarnica navedenih objekata, pretpostavlja se da nee doi do isputanja zagaujuih
materija iz dimnjaka u koliinama koje prelaze dozvoljene vrednosti.
Iz kotla koji se koristi za zagrevanje termalnog ulja, a koji je smeten u Tehnikom bloku,
dimne gasove odvodi dimnjak
1000 mm i visine 20 m. Zbog odgovarajuih dimenzija
ovog dimnjaka pretpostavlja da nee doi do emisije dimnih gasova izvan dozvoljenih
granica, to e biti potvreno merenjem emisije.
Kotao za zagrevanje termalnog ulja je toplotne snage 5,815 MW, pa na osnovu Pravilnika o
graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
("Sl.gl.RS" br. 30/97), lan 11, GVE za loita na gasovita goriva za kotlove toplotne snage
<1 50 MW iznosi
- prakaste materije
5 mg/m3
- ugljen monoksid
100 mg/m3
- sumporni oksidi izraeni kao SO2
1700 mg/m3
- azotni oksidi izraeni kao NO2
350 mg/m3
Tretiranje otpadnog vazduha iz suare
Savremenom metodom suenja piljevine i iverja u bubnju velikih dimenzija i pri niim
temperaturama, sa opisanim nainom zagrevanja bubnja, postie se znatno manja emisija
zagaujuih materija iz suare,
Dimni
gasovi
koji
nastaju
sagorevanjem prirodnog gasa i
piljevine u komori za sagorevanje u
suari za suenje piljevine, odvode
se u atmosferu kroz emiter
1200
mm visine 45 m. Kako u komori
sagorevaju prirodni gas, koji inae
sagoreva skoro potpuno, i drvna
praina,
koja
sagoreva
u
fluidizovanom stanju i takoe skoro
potpuno, to se u dimnim gasovima u
najveoj meri nalazi ugljendioksid i
voda, a koliine CO, NOx i drugih
zagaujuih materija su neznatne.
Pretpostavlja se da nee doi do
emisije zagaujuih materija izvan
dozvoljenih granica, to e biti
potvreno merenjem emisije.
Slika 1. Suara u montai
53
Na emiteru suare moe se nai i drvna praina, koja se izdvaja u bubnju suare i koja se u
struji vazduha sakuplja u ciklonima iznad suare. Drvna praina sa dna ciklona odvodi se
dalje u proces prerade, a dimni gasovi osloboeni drvne praine sa vrha ciklona odlaze u
emiter. Kako su gasovi zagrejani na temperaturu od oko 120 C, to se deo gasova vraa u
komoru za meanje. Pretpostavlja se da predvienim nainom tretiranja drvne praine nee
doi do prekoraenja GVE za prainu na emiteru suare, koji, prema Pravilniku o graninim
vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl.gl.RS" br.
30/97), lan 56, iznosi 50 mg/m3.
3.7.2.
Tretiranje otpadnih voda
U procesu proizvodnje drvenih ploa tehnoloka voda se koristi samo u pogonu pripreme
lepka i to za formulisanje lepka i za pranje opreme u kojoj se priprema lepak. Otpadna voda
sadri komponente lepka (erea-formaldehidni lepak, uvriiva, emulziju, parafin) pa je
jako isplativo vodu i mogue vodu ponovo koristiti u procesu proizvodnje, na sledei nain:
U pogonu za pripremu lepka smeten je rezervoar zapremine 8 m3, u koji se slivaju otpadne
vode od pranja filtera i nekih manjih sudova i sl. Rezervoar je opremljen mealicom, pa se
voda stalno umeava kako ne bi dolo do taloenja lepka na dno rezervoar. Takva voda se
potpuno vraa u proizvodni proces.
Ispod poda pogona za pripremu lepka predvien je betonski rezervoar zapremine 20 m3 u
koji se odvode otpadne vode od pranja celokupne opreme, to se odvija periodino. U ovom
rezervoaru vri se proces taloenja, pri emu komponente lepka padaju na dno rezervoara,
a izbistrena voda iz gornje polovine rezervoara ponovo se vraa u proces pripreme lepka.
Moe se zakljuiti da u toku redovnog rada proizvodnje nema isputanja tehnolokih
otpadnih voda.
Talog, koji se sakupi na dnu rezervoara, prenosi se u talonu jamu zapremine 60 m3, koji se
nalazi van objekta. Talog iz rezervoara prempumpava se u cisterne specijalizovanih vozila i
odvozi sa lokacije. Talog mogu da preuzimaju organizacije ovlaene za obavljanje takvih
vrsta poslova.
Pre predaje taloga ovlaenoj organizaciji potrebno je izvriti njegovo razvrstavanje prema
Pravilniku o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
(Sl. gl. RS br. 55/01), a na osnovu porekla i karaktera, na osnovu ega se mogu preduzeti
dalji koraci u smislu mogunosti tretiranja i odlaganja takvog otpada.
Ukoliko doe do nekih udesnih situacija, kao to su curenje rezervoara, pucanje ventila,
cevovoda i slino, predvieno je da se iscurela tenost pokupi i prenese u talonu jamu,
zapremine 60 m3, koja e biti ukopana pored rezervoara za protivpoarnu vodu. Sadraj iz
rezervoara mogu da prazne organizacije ovlaene za sakupljanje takve vrste otpada.
Pre predaje sadraja iz rezervoara ovlaenoj firmi, neophodno je izvriti kategorizaciju
otpada, odnosno razvrstavanje, na osnovu ega se mogu preduzeti dalji koraci u smislu
mogunosti daljeg tretiranja i odlaganja ovako nastalih otpadnih voda.
Sve sanitarno-fekalne otpadne vode sakupljae se internom fekalnom kanalizacijom i
odvoditi u ureaj za preiavanje otpadnih voda, biofilter. Preiene otpadne vode
odvodie se u otvoreni kanal za atmosfersku vodu.
Na osnovu hidraulikog optereenja iz objekata u I fazi izgradnje od 72 m3/dan i biolokog
optereenja od 27,23 kg BPK5/dan za preiavanje voda usvojen je biorotor Tehnix BRT400.
Otpadne vode koje nastaju pranjem posua u kuhinji poslovno-uslunog objekta moraju se
preistiti u separatoru ulja i masti pre isptanja u fekalnu kanalizaciju kompleksa i dalje u
54
ureaj za bioloko preiavanje fekalnih otpadnih voda. za preiavanje sanitarnofekalnih otpadnih voda iz poslovno-uslunog objekta predvien je takoe biorotor Tehnix
BRT-400.
Za proraun sistema za odvoenje atmosferskih otpadnih voda usvojene su merodavne
kie za povratni period od 2 godine i to u trajanju od 20 minuta (intenzitet, 50.7 mm/h,
odnosno, 140 l/s/ha) i trajanja 30 minuta (intenzitet, 39.6 l/s/ha, odnosno, 110 l/s/ha).
Za sakupljanje atmosferskih voda predvien je sistema otvorenih kanala, kojima se
atmosferska voda odvodi u retenziju. Predviena su dva glavna sabirna otvorena kanala:
jedan koji sakuplja atmosferske otpadne vode sa betonskog platoa i drugi koji sakuplja
atmosferske vode sa krovova.
Atmosferske otpadne vode sa platoa nose sa sobom zagaenja kao to su drvna piljevina i
praina. Zato su svi kanali projektovani tako da se odreena koliina drvne piljevine i
praine taloi u njima, a da su sve povrine kanala dostupne prilikom ienja. Svi kanali
vode ka jednom kanalu, koji je trasiran po granici kompleksa prema eleznikoj pruzi i ide
sve do retenzije.
Kanal koji je trasiran paralelno sa sredinom saobraajnicom kompleksa prima deo kinih
voda sa proizvodne hale. I ovaj kanal se uliva u retenziju.
Za preiavanje zauljenih otpadnih voda sa parking prostora, na kome se parkiraju teretna
vozila, predvien je separator ulja i masti sa talonikom. Preiena voda iz separatora ulja
i masti odvodie se u otvoreni kanal za atmosfersku vodu, koji se nalazi u okviru kompleksa,
a zatim dalje u retenziju.
Retenzija je zapremine 3.300 m3 i moe da prihvati kiu intenziteta 150 lit/sec/ha u trajanju
od 30 minuta. I otvoreni kanali mogu posluiti kao dodatna retenzija. Iz retenzije
atmosferska voda e se postepeno uputati u otvoreni putni kanal. Retenzija e se prazniti
preko pumpne stanice, koju ine etiri muljne potopljene pumpe pojedinanog kapaciteta Q
= 62,50 lit/sec i koje e biti dimenzionisane tako da lokacija ne bude ugroena. Pumpe
preko pojedinanih potisnih cevovoda prepumpavaju kine vode u betonski aht za
umirenje energije iz koga kina voda odlazi otvorenim kanalom do prikljuka na recipijent.
Kako atmosferske vode sa platoa nose sa sobom drvnu piljevinu i prainu, to je predvieno
da retenzija bude uraena tako da je dno retenzije asfaltirano, da ima betonske zidove
visine 1,0 m, a da je iznad te visine zemlje. Ovakvom konstrukcijom retenzije, ona se moe
koristiti i kao talonik. Za ienje taloga sa dna retenzije, kao i taloga iz otvorenih kanala u
okviru kompleksa, u kojima se takoe sakuplja drvna piljevina i praina, treba angaovati
Javno komunalno preduzee.
3.7.3.
Tretiranje vrstog otpada
Otpad iz proizvodnog procesa

Ukoliko doe do sluajnog rasturanja krupnijeg drvnog materijala (seka, iverje, kora i sl.)
isti e biti pokupljen i odloen na odgovarajuu deponiju.
Kako je ve opisano, na svakom mestu gde nastaje drvna praina vri se otpraivanje
sistemom ciklona i filtera, pri emu se sva drvna praina sakuplja u dva silosa zapremine po
200 m3 svaki. Sakupljena praina se pneumatskim transporterom prenosi do komore za
sagorevanje. Na taj nain tehnoloki postupak proizvodnje drvenih ploa je u potpunosti
zatvoren, u smislu korienja drvnog materijala, tako da nema vika drvnog materijala, kao
ni otpada.
55
vrst otpad koji nastaje u proizvodnom procesu jeste pepeo, koji se sakuplja ispod komore
za sagorevanje i komore za meanje. Kako u komori sagoreva prirodni gas i piljevina u
fluidizovanom stanju i kako je sagorevanja navedenih materija skoro potpuno, to je koliina
pepela koja se stvara veoma mala i iznosi oko 3 m3/meseno. Pepeo koji nastaje kao
produkt sagorevanja u kotlarnici, koristi se kao izuzetno prirodno ubrivo za livade i njive.
Zato se pepeo odlae u zatvorenom kontejneru zapremine 3 m3 i uva u okviru lokacije do
predaje zainteresovanim stranama na dalje korienje.
Metalni otpad, koji se izdvaja prilikom detekcije metala, sakuplja se u za to namenjene
kontejnere i uva u okviru lokacije do predaje zainteresovanim stranama na dalje
korienje. Koliina metalnog otpada iznosi oko 3 m3 za tri meseca. Metalni otpad se odlae
u zatvorenom kontejneru zapremine 3 m3 i uva u okviru lokacije do predaje
zainteresovanim stranama na dalje korienje.
vrst otpad koji se taloi u retenziji i u otvorenim kanalima u okviru kompleksa jeste mokra
drvna piljevina i praina izmeana sa drugim uobiajenim neistoama, kao to je zemlja.
Zato je neophodno ienje mulja iz retenzije i iz otvorenih kanala od strane Javnog
komunalnog preduzea ili druge ovlaene organizacije.
Na dnu talone jame za sakupljanje otpadne vode iz prostora za pripremu lepka sakupljaju
se komponente lepka. Takav otpad treba predavati ovlaeniom organizacijama na dalji
tetman. Pre predaje, treba izvriti karakterizaciju otpada.
Otpadna ambalaa
Sakupljenu papirnu i kartonsku otpadnu ambalau treba odlagati u posebnom kontejneru za
papirni otpad, a zatim predati zainteresovanim i ovlaenim organizacijama na dalju
upotrebu (reciklau).
Sakupljenu plastinu otpadnu ambalau treba odlagati u posebnom kontejneru za plastini
otpad, a zatim predati zainteresovanim i ovlaenim organizacijama na dalju upotrebu
(reciklau).
Polomljeno ili staklo koje se vie ne moe upotrebljavati, treba odlagati u posebnom
kontejneru za stakleni otpad do predaje zainteresovanim i ovlaenim organizacijama na
dalju upotrebu (reciklau).
Sav otpad, koji predstavlja sekundarnu sirovinu (otpadni papir iz administrativnog dela,
otpadna ambalaa i metalni otpad iz proizvodnje), razvrstava se prema Pravilniku o
uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl. gl. RS br.
55/01), a na osnovu porekla i karaktera, pa je obaveza nosioca projekta da izvri
karakterizaciju i kategorizaciju otpadnog materijala.
Klasifikovan i na propisan nain obeleen otpad sakuplja se i odlae u posebne kontejnere,
na prostoru koji je zatien od atmosferskih padavina. Otpad se uva u okviru lokacije do
predaje zainteresovanim stranama na dalju obradu (reciklau).
Spakovan otpad obeleava se stavljanjem natpisa koji sadri: naziv i sedite ili registrovani
znak generatora otpada, naziv i oznaku otpada prema usvojenoj nomenklaturi, sadraj
neistoa, koliinu, kontrolni broj, datum otpreme i potpis odgovornog lica.
Prilikom predaje otpada zainteresovanoj strani spakovan otpad prati dokument o
preuzimanju otpada sekundarne sirovine. Otpad, koji nastaje usled sluajnog prosipanja
prakastih materija, odlae se u kontejner kao ostali komunalni otpad.
56
Talog iz separatora ulja i masti

ienje i pranjenje separatra ulja i masti, u kome se preiavaju zauljene otpadne vode,
vri struna i ovlaena organizacija, pri emu sakuplja sav otpad svojim specijalizovanim
vozilima i odnosi na dalju obradu (regeneraciju) u specijalizovanu i ovlaenu organizaciju
za obavljanje takve vrste delatnosti (rafineriju nafte).
Otpadno ulje i mulj pripadaju opasnom otpadu i sa njima treba postupati u skladu sa
Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija
(Sl. gl. RS br. 12/95). Pre predaje ovlaenoj organizaciji potrebno je izvriti njegovo
razvrstavaje prema Pravilniku o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja
sekundarnih sirovina (Sl. gl. RS br. 55/01), a na osnovu porekla i karaktera.
Mulj iz postrojenja za obradu otpadnih voda
Za obradu sanitarno-fekalnih otpadnih voda predvien je ureaj za bioloki tretman
otpadnih voda, pri emu se preiene otpadne vode isputaju u otvoreni kanal pored za
atmosfersku vodu. Postupak preiavanja je takav da se u ureaju deava potpuna
razgradnja organskih materija. Ipak, na dnu ureaja se stvara izvesna koliina taloga, pa je
potrebno s vremena na vreme izvaditi talog. Period ienja ureaja zavisi od koliine
obraene otpadne vode i odreuje se u toku ejksploatacije ureaja. Kako se radi o
preiavanju sanitarno-fekalnih otpadnih voda, to talog ne spada u opasan otpad, pa e
talog istiti Javno komunalno preduzee ili druga ovlaena organizaija. Nosioc projekta je u
obavezi da sklopi ugovor sa JKP ili ovlaenom organizacijom o pranjenju i ienju
biorotora.
Komunalni otpad
Kao vrst otpad u okviru kompleksa javlja se i komunalni vrst otpad, koji e se odlagati u
kontejnere. Kontejneri e biti smeteni na za to odreeno mesto u okviru kompleksa, a
kontejnere e prazniti Javno komunalno preduzee.
3.7.4.
Tretiranje ostalog otpada
Za rad prese za presovanje ploa koristi se hidrauliko ulje. Usled rada pokretnih delova
prese ulje trpi znaajne fizike i hemijske promene, pa ga je neophodno zameniti posle
izvesnog broja radnih sati. ovo ulje obino se menja jednom u 4-5 godina. Ukupna
zapremina hidraulikog ulja u sistemu iznosi oko 200 l.
U presi se nalazi i termalno ulje u koliini od oko 250 l, koje se praktino i ne menja, ve se
s vremena na vreme dopunjava.
Do isticanja termalnog i hidraulinog ulja iz prese moe doi u sluaju kvara na presi. Ispod
prese u podrumu se nalazi rezervoar u koji se moe ispustiti ulje, ako je to potrebno.
Po prestanku opasnosti, ulje se ispituje i vraa u sistem, ako se to pokae moguim, ili
predaje ovlaenoj organizaciji na dalji tretman.
Prilikom remonta maina moe doi do istakanja neke koliine mainskog ulja. Kako spada
u opasna otp
ad, ulje se ne sme prosipati na zemljite ili u vode,
ve ga treba odlagati na propisan nain. Istroeno mainsko ulje treba odlagati u
nepropusnu burad i uvati u okviru kompleksa do predaje rafineriji nafte, ili drugoj
ovlaenoj organizaciji, na dalje korienje. Burad se mora hermetiki zatvarati i odlagati na
prostor koji je obezbeen od atmosferskih padavina i od procurivanja buradi, koje moe
izgledati kao na slici 2. Na svakom buretu mora se nalaziti oznaka o poreklu opasnog
otpada.
57
Otpadno ulje uva se u okviru lokacije na nain kako je to propisano Pravilnikom o nainu
postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. gl. RS br. 12/95).
Neophodno je uraditi razvrstavanje otpadnog ulja. Razvrstavanje otpada vri se prema
Pravilniku o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.
gl. RS br. 55/01), a na osnovu porekla i karaktera. Kalsifikovano i na propisan nain
obeleeno hidraulino ulje odlae se na nain kako je to ve opisano.
Slika 2. Primer odlaganja istroenog termalnog ulja
58
4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC

PROJEKTA RAZMATRAO
Korisnik katastarske parcele br. 11368/1 KO Lapovo je preduzee KRONOSPAN SRB
d.o.o. iz Lapova, koje je ujedno i nosilac projekta za izgradnju fabrike za obradu drveta.
Lokacija je veoma povoljna zbog blizine transportnih puteva, kako autoputa, tako i
eleznike pruge. Osim toga, lokacija je dobro opremljena objektima infrastrukture, ime je
omogueno prikljuenje na vodovodnu i elektrodistributivnu mreu, kao i na gasovod.
KRONOSPAN SRB d.o.o. je jedna je od fabrika Kronospan koncerna, vodee grupacije u
drvnopreraivakoj industriji u svetskim okvirima, a koja je specijalizovana za proizvodnju
ploastih materijala, kao to su medijapan, iverica i laminat, za iju proizvodnju su
izgraene fabrike u raznim dravama irom Evrope i Sveta. Bogato iskustvo u proizvodnji
ploastih drvenih materijala preneeno je i u Lapovo, na prostoru na kome e biti izgraena
nova fabrika, pa nosioc projekta nije imao dilemu u vezi primene odgovarajue tehnologije
za proizvodni proces. Proces proizvodnje drvenih ploa u Lapovu poboljan je time to je
omogueno da se separacijom na sitima i u vazdunim separatorima dobije iverje
optimalnih razmera, to e obezbediti kvalitativne i korisne osobine proizvedenih ploa.
Kvalitet iverja utie in a manji utroak smese lepka i drugih dodataka.
Poboljanje proizvodnog postupka postignuto je i time to se sva praina sakuplja i koristi
za suenje piljevine, odnosno to sav viak drvne praine sagoreva, pri emu se postie
uteda energije i stvaranje manje koliine otpada (samo pepeo), to su bitna poboljanja i
sa aspekta zatite ivotne sredine.
Za potrebe nosioca projekta u postupku je izrada Glavnih projekata za preradu drveta, koji
e sadrati tehnoloki projekat, arhitektonsko-graevinski projekat, projekat saobraajnica,
projekat vodovoda i kanalizacije, projekat elektroinstalacija, projekat mainskih instalacija,
elaborat zatite od poara itd, a kojima e biti definisani svi zahtevi za izgradnju ovakve
vrste objekta.
Sva oprema i instalacije bie nabavljaju se od poznatih proizvoaa, sa odgovarajuom
atestnom dokumentacijom. Oprema se pre ugradnje ispituje prema odgovarajuim
propisima.
Izabrano tehniko-tehnoloko reenje mora garantovati da e koncentracija emitovanih
zagaujuih materija u vazduh, vodu i zemljite biti ispod zakonom definisanih normi, a da
buka nee prelaziti propisane vrednosti.
59
5. PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I U

BLIOJ OKOLINI
5.1. STANOVNITVO
Optina Lapovo sastoji se od dva naselja i zauzima povrinu od 55 km2. Popisom iz 2002.
godine utvreno je da u Lapovu ivi 7422 stanovnika.
Objekat za preradu drveta nalazi se u poslovnoj zoni Lapova, u ijem se okruenju ne nalazi
veliki broj stambenih objekata. Imajui u vidu da se radi o individualnim stambenim
objektima spratnosi P do P+2, to gustina naseljenosti u okruenju nije velika.
5.2. FLORA I FAUNA

ire podruje predmetne lokacije karakterie se znatnom prisutnou kulturnih biljnih vrsta i
sasvim malim ueem autohtonih biljnih formacija. Autohtona samonikla vegetacija na
ovom podruju zastupljena je uglavnom livadskim zajednicama. Najvei deo ovih povrina
danas je pretvoren u oranice i povrtnjake pod kukuruzima i raznim vrstama povra. Na
podruju lokacije na kojoj se gradi kompleks za preradu drveta nisu identifikovane zatiene
biljne vrste.
Predmetno podruje odlikuje se stalnom prisutnou oveka i specifinom vegetacijom, pa
je fauna na ovom podruju veoma siromana kako po broju vrsta koje ulaze u njen sastav,
tako i po brojnosti populacije. Njenu osnovu ine elementi srednjo-evropske i srednjobalkanske faune sa malim ueem istono-evropskih vrsta.
Istraivanja na terenu pokazala su da na najveem delu prostora ne treba oekivati
izraene efekte uticaja. Kod analiziranja postojeeg stanja utvreno je da na irem prostoru
ne postoje stanita retkih i zatienih vrsta i da nije od posebnog interesa istraivanje
moguih uticaja u ovom domenu. Uzimajui u obzir prostorni poloaj stanita ovih vrsta kao
i prostorni poloaj analiziranih koridora moe se doi do zakljuka da posebno negativne
uticaje ne treba oekivati.
5.3. ZEMLJITE
U okolini predmetne lokacije, sa druge strane autoputa i sa druge strane eleznike pruge,
prostire se poljoprivredno zemljite, uglavnom njive. Na samoj lokaciji zemljite, kao
prirodni resurs, ranije je imalo namenu poljoprivrednog zemljita, ali e biti izvrena njegova
prenamena i zemljite e biti pretvoreno u graevinsko.
U toku izvoenja projekta vri se samo uklanjanje povrinskog sloja humusa i kopanje
rovova za postavljanje temelja i cevovoda.
Planom detaljne regulacije predvieno je da se na predmetnoj lokaciji grade objekti
proizvodnih delatnosti.
5.4. VODA
Na lokaciji, kao ni u njenoj blizini ne nalazi se povrinska vode. Najblii vodotok je Liparski
potok.
Lokacija se ne nalazi u zoni uticaja izvorita za vodosnabdevanje.
Pored lokacije prolazi vodovodna mrea, na koju e biti prikljueni objekti u okviru lokacije.
Pored lokacije ne prolazi kanalizaciona mrea, pa e se sanitarno-fekalne otpadne vode
odvoditi u ureaj za preiavanje otpadnih voda, a zatim u kanal za atmosfersku vodu.
60
5.5. VAZDUH
U neposrednoj blizini lokacije nisu vrena merenja zagaenosti vazduha, pa nema
konkretnih podataka o stanju kvaliteta vazduha.
Mogui zagaivai u okolini lokacije su motorna vozila koja prolaze autoputom Beograd-Ni.
U kasnim jesenjim, zimskim i ranim prolenim mesecima javlja i zagaenje usled isputanja
dimnih gasova, nastalih sagorevanjem fosilnog goriva za grejanje okolnih objekata.
Broj vozila koji proe navedenom saobraajnicom nije veliki. U okolini se nalazi svega oko
20-tak individualnih stambenih objekata koji za grejanje koriste fosilna goriva. iri prostor u
okolini lokacije ine poljoprivredne povrine, teren je ravan i otvoren u svim pravcima, tako
da je omogueno dobro provetravanje terena, pa se pretpostavlja da na predmetnom
prostoru nisu premaene zakonske norme koncentracije zagaujuih materija u ivotnoj
sredini.
5.6. KLIMATSKI INIOCI

Klimatski inioci podruja Lapova dati su u poglavlju 2.4, a isti inioci vae i za predmetnu
lokaciju.
5.7. GRAEVINE
Sa severne strane lokacije, na oko 1 km od lokacije, nalazi se naselje sa individualnim
stambenim objektima. Dalje severno, nalaze se poljoprivredna povrina, sportski teren i
lokacija firme Neuson Kramer.
Lapovo.
Sa zapadne strane lokacije je pristupni put, zatim eleznika pruga, ranirna stanica, a sa
druge strane pruge je put, pa poljoprivredne povrine. Najblii individualni stambeni objekti
sa zapadne strane su na oko 350 m od lokacije.
5.8. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, ARHEOLOKA NALAZITA I

AMBIJENTALNE CELINE
Uvidom u raspoloivu dokumentaciju i izlaskom na teren, utvreno je da na lokaciji nema
vidljivih ostataka materijalnih i kulturnih dobara. Ukoliko se prilikom kopanja naie na
arheoloke ostatke obaveza investitora je da o tome odmah obavesti najblii Zavod za
zatitu spomenika kulture.
Kako su na lokaciji ve izgraeni neki od predvienih objekata, pretpostavlja se da na
lokaciji nema vidljivih ostataka materijalnih i kulturnih dobara. Ukoliko se prilikom daljeg
kopanja naie na arheoloke ostatke obaveza investitora je da o tome odmah obavesti
najblii Zavod za zatitu spomenika kulture.
5.9. PEJZA
Pejzane karakteristike neposrednog okruenja ine poljoprivredne povrine, autoput,
eleznika pruga, individualni stambeni objekti, ranirna stanica i sportski teren.
61
5.10. MEUSOBNI ODNOSI NAVEDENIH INILACA

Poseban znaaj za analizu objekata na ivotnu sredinu imaju ve stvoreni uslovi ivotne
sredine koji mogu, bilo pozitivnim bilo negativnim uticajima, bitno da utiu na koncepciju
daljeg razvoja naselja. Posebno je znaajna procena uticaja koji negativno utiu na uslove
boravka: aerozagaenje, buka i zagaenost prirodnih vodotokova.
Lokacija se nalazi na prostoru koji je predvien za izgradnju industrijskih sadraja, koji,
ukoliko se pri radu pridravaju mera zatite ivotne sredine, ne predstavljaju bitne
zagaivae ivotne sredine.
Usled saobraaja koji se odvija autoputem, kao i usled saobraaja koji se odvija
eleznikom prugom i na ranirnoj rampi, moe, u momentima najintezivnijeg saobraaja,
doi do poveanog nivoa buke. Takve pojave, ako se i deavaju, su vrlo kratkotrajne. Ostali
objekti su na dovoljnoj udaljenosti od predmetne lokacije da bi dolo do njihovog
meusobnog dejstva.
62
6. MOGUI ZNAAJNI UTICAJI PROJEKTA NA IVOTNU

SREDINU
6.1. UTICAJ U TOKU IZVOENJA PROJEKTA
Izgradnja objekata u okviru kompleksa je ve poela. Do sada je izvreno uklanjanje
povrinskog sloja zemljita, odnosno humusa i izvreno delimino nasipanje terena.
Izgraena je proizvodna hala i postavljen deo opreme, kako spolja, tako i unutra, ali ne u
potpunosti.
U toku izvoenja radova na izgradnji objekta, kao glavni uticaji na ivotnu sredinu, mogu se
javiti opasnosti od zagaenja zemljita, vazduha, buka i zauzee prostora.
U toku izgradnje objekata i montae opreme na povrinu terena mogu dospeti otpadne
materije, kao to su: mainsko ulje, gorivo od transportnih sredstava i graevinskih maina.
Verovatnoa pojave takvih materija, koje bi znaajno uticale na zemljite i podzemne vode,
ne moe se definisati, ali odreeni rizik postoji i on se uvek svodi na najmanju moguu meru
adekvatnom organizacijom gradilita. U cilju zatite zemljita i podzemnih voda od
zagaenja na gradilitu je zabranjeno servisiranje i opravka vozila, kao i pretakanje goriva.
Usled rada maina i vozila, koje kao pogonsko gorivo koriste naftu i njene derivate, kao i
usled manipulacije sa graevinskim materijalom, u vazduh dospevaju razliite gasovite i
vrste materije ije se dejstvo moe ispoljavati kroz objektivno nepovoljne efekte na
organizam (preko organa za disanje i koe) i subjektivno kao nepovoljni vizuelni efekti
(zadimljavanje, zapraivanje) i neprijatni mirisi. Ovi efekti su lokalnog karaktera i nee se
oseati u iroj okolini, sem na samom gradilitu.
Buka predstavlja nunu i nepovoljnu posledicu radova i kombinovana sa zagaenjem
vazduha usled rada maina i vozila moe predstavljati negativan uticaj na ivotnu sredinu u
toku izgradnje objekata i montae opreme. Buka se stvara i usled kretanje vozila, koja e se
uglavnom koristiti za dovoenje materijala za izgradnju i odvoenje nepotrebnog materijala
van kompleksa. Njen uticaj je u toku gradnje naroito izraen u pogledu uznemiravanja ljudi
na gradilitu i u neposrednoj blizini, ali su efekti privremenog karaktera usled kratkotrajnosti
radova.
Neorganizovano odlaganje vrstog otpada takoe predstavlja opasnost po ivotnu sredinu.
Kao vrst otpad javlja se otpadni graevinski materijal, kao i otpad koji nastaje montaom
opreme. Da ne bi dolo do rasturanja graevinskog i ostalog materijala, koji nastaje prilikom
izgradnje novih objekata, isti treba razvrstati i odlagati na privremenu deponiju u okviru
lokacije, a zatim odlagati na deponiju koju odredi nadleni organ, ili predavati
zainteresovanim i ovlaenim organizacijama na dalju upotrebu.
Spaljivanje otpada bi dovelo do poveanja emisije i neeljenih efekata i mirisa, pa je zato
zabranjeno spaljivanje otpada u okviru gradilita.
Sav komunalni otpad treba odlagati u kontejnere koje prazni Javno komunalno preduzee.
Uticaji na ivotnu sredinu u toku izgradnje objekta su minimalni i privremenog su karaktera
tj. prestaju po zavrenoj izgradnji objekta.
63
6.2. UTICAJI U TOKU REDOVNOG RADA

Analizom proizvodnog programa, odabrane tehnoloke koncepcije i predviene opreme i
ukupne organizacije prerade drveta, moe se zakljuiti da se u toku rada javljaju tetnosti
koje na neposredan ili posredan nain mogu ugroziti ivotnu sredinu, od kojih se istiu:
- emisija zagaivaa u atmosferu
- vrst otpad,
- otpadne vode i
- buka.
Zagaenje ivotne sredine u eko-sistemu, posledica je emisije i imisije zagaivaa.
Stepen zagaenosti zavisi od medijuma u koji se zagaene materije isputaju, odnosno
zagaivanje je funkcija vremena i prostora.
Stolarska radiomnica u Jagodini investitora SZTR Hrast vlasnika Petkovi Bobana moe
da bude potencijalni zagaiva okoline usled fiziko-mehanikih procesa obrade drveta.
6.2.1.
Zagaenje vazduha
Zagaenje vazduha usled prerade drveta
Naviknut od davnih vremena na kontakt sa drvetom, ovek je uvek smatrao ovaj materijal
potpuno nekodljivim. U dananje vreme, meutim, poznato je da to nije uvek sluaj.
Poznato je da se razne vrste drveta, koje se podvrgavaju tehnolokom procesu, mogu
podeliti na osnovu njihovih biolokih aktivnosti na tri grupe i to:
otrovne ili alergine,
bioloki aktivne i
bioloki neaktivne ili skoro neaktivne.
Brojne vrste drveta, naroito one iz tropskih krajeva, poznate su kao potencijalni trovai ili
bioloki aktivne vrste.
Neke vrste drveta koje se kod nas prerauju a spadaju u prve dve grupe su:
imir,
mahagoni
francuski jasen
bor
topola
Hemijski sastav drveta zavisi od vrste drveta, dela stabla i ekolokih inilaca, ali se moe
smatrati da drvo proseno sadri: 50% celuloze, 23-26% hemiceluloze (heksozani i
pentozani) i 24-27% lignina. Ostatak ine sporedni sastojci: tavne materije, smole, sluzne i
gumaste materije, boje.
U procesu prerade drveta, odnosno proizvodnje drvenih ploa, moe doi do pojave
izvesne koliine piljevine i drvne praine, to doprinosi poveanju poarne opasnosti i
zagaenju vazduha. Praine koje nastaju mehanikom obradom drveta dele se na:
-praina u pravom smislu rei (estice vee od 10m)
-maglice (estice od 0,1 -10m)
-dimove (estice manje od 0,1m)
Drvna praina izaziva uglavnom alergijske pojave, tj. osip, kijavicu, astmu i td.
Uz normalne uslove rada i skladitenje pranjavog materijala veina praina i piljevina
oksidira na vazduhu polako, a temperatura koja se pri tom oslobaa samo malo poviava
temperaturu praine. Ovo spontano zagrevanje, koje je posledica toplote i oksidacije, zavisi
64
od nekoliko faktora: povrine praine koja je izloena vazduhu, gustine praine i debljine
staloenog sloja, temperature vazduha i koliine vlage.
Minimalna energija zapaljenja praine je najmanja energija izraena u dulima (J) ili
milidulima (mJ), to je mora imati elektrina iskra da bi moglo izazvati zapaljenje praine.
Laboratorijska ispitivanja su pokazala da je za paljenje mnogih vrsta praine, esto dovoljno
slaba elektrina iskra (napravljena iskra nastala trenjem, statiki elektricitet), vrua praina,
ar, ar od cigareta i slino.
Mnoge praine mogu i tinjati (tinjanje moe prouzrokovati ar od cigarete). Tinjanje moe
neoekivano prei u gorenje i prouzrokovati poar ili eksploziju.
Kako je za proizvodnju drvenih ploa potrebna piljevina, to je proizvodni proces koncipiran
tako da se na svakom mestu, gde dolazi do stvaranja lebdeih, iste se transportuju do
ciklona, u koima se estice taloe na dnu i vraaju ponovo u proizvodni proces. Najsitnije
estice, odnosno drvna praina, transportuje se do ciklon. Na dnu ciklona se izdvajaju
krupnije drvne estice i isputaju u dva silosa zapremine 200 m3 svaki.. Drvna praina koja
se sakupi u silosu ima upotrebnu vrednost, jer se transportuje do komore za sagorevanje
postrojenja za suenje piljevine, gde sagoreva zajedno sa prirodnim gasom, stvarajui
potrebnu toplotu. Takav vazduh jo uvek sadri malu koliinu lebdee praine, pa se odovdi
u filter iz koga se sakupljena praina ponovo vraa u proizvodni proces.
Otpraivanje ima viestruki znaaj prilikom prerade drveta. Uporedo sa poboljanjem
sanitarno higijenskih uslova rada, kako u proizvodnim prostorijama, tako i u okolini objekta,
otpraivanje omoguava poveanje tehnoloke efikasnosti opreme, snienje opasnosti od
eksplozije i obezbeuje bezbedeniji i dugoroniji rad ureaja i elektroopreme.
Emisija dimnih gasova iz kotlarnica
Kako je ve naglaeno, produkti nastali sagorevanjem prirodnog gasa uglavnom ne prelaze
zakonom propisane vrednosti. Osim toga, zbog odgovarajue visine dimnjaka, koji odvode
dimne gasove iz kotlarnica, pretpostavlja se da koncentracije zagaujuih materija nee
prelaziti zakonom propisane vrednosti.
Tehnikim reenjima preduzete su sve mere da ne doe do zagaenja vazduha iz emitera
kotlarnice za zagrevanje termalnog ulja, ali e se to proveriti merenjem emisje.
Emisija zagaujuih materija iz suare
Sagorevanjem piljevine i zemnog gasa u komori za sagorevanje suare mogu nastati tetne
materije, koje sa dimnim gasovima odlaze u atmosferu. Sagorevanje je skoro potpuno, pa
se pretpostavlja da zagaujue materije u dimnim gasovima ne prelaze dozvoljene
vrednosti.
Vazduh sa drvnom prainom iz suare prolazi kroz sistem ciklona, u kojima se izdvaja
znatan deo praine, a preien vazduh odlazi u atmosferu preko emitera.
Kako je navedeno u poglavlju 3.7.1. ne oekuje se emisija zagaujuih materija koja bi
prelazila GVE.
Kretanje motornih vozila u okviru kompleksa.
S obzirom na broj vozila koji poseuju kompleks (oko 55 kamiona dnevno), kao i to da su
motori motornih vozila iskljueni za vreme boravka u krugu kompleksa, moe se tvrditi da
polutanti koji se emituju tokom kretanja motornih vozila kroz kompleks, odnosno polutanti
koji se emituju sa izduvnim gasovima, ne prelaze dozvoljene granine vrednosti.
65
Zatita okolnog prostora ureenjem zelenih povrina

U cilju zatite prostora od prostiranja mogue praine i buke, na slobodnim povrinama i
oko kompleksa, a naroito na strani prema naselju i autoputu, potrebno je urediti zelene
povrine. Uvoenjem novih vrsta u pejzanom stilu prostor treba urediti na savremen i
funkcionalan nain u skladu sa arhitektonskim karakteristikama okolne sredine. Naglasak
treba dati sadnom materijalu koji je autohton i karakteristian za nae podruje.
Slobodne povrine izmeu objekata terba formirati sa kontinualnim zelenim masivima i
oplemeniti sadnicama zimzelenih i listopadnih vrsta drvea kao i grupacijama zimzelenog i
listopadnog bunja, koje su obraene u koloristikom pogledu, a da se pri tome ne narui
preglednost internih i javnih drumskih i eleznikih saobraajnica. Takoe, nije dozvoljeno
saenje sadnica iznad podzemnih vodova.
Opti zakljuak
Uzimajui u obzir sve gore navedeno, kao i prostorni poloaj i veliinu povrine lokacije
kompleksa Kronospan, kao i to da je prostor otvoren u svim pravcima, moe se proceniti
da postojanje i rad objekata u okviru kompleksa nee dovesti do emisije polutanata u obimu
koji e znaajno poremetiti postojee stanje kvaliteta vazduha u okolini predmetne lokacije.
6.2.2.
Zagaenje vode i zemljita

Mogui uticaj na zagaenja isputanjem tehnolokih otpadnih voda
Da bi se spreilo zagaenje vode i zemljita otpadnim vodama koje nastaju u okviru

kompleksa za proizvodnju drvenih ploa Kronospan neophodno je izgraditi zatvoreni
separacioni sistem odvoenja otpadnih voda. Posebnim kanalizacionim sistemom treba
odvesti:
- tehnoloke otpadne vode,
- sanitarne otpadne vode,
- zauljene atmosferske otpadne vode,
- atmosferske otpadne vode zagaene drvnom piljevinom i prainom i
- relativno iste atmosferske otpadne vode.
Kako je ve navedeno u poglavlju 3.6.2. tehnoloke otpadne vode nastaju samo prilikom
pranja opreme u kojoj se vri priprema lepka. Prema podacima navedenim u poglavlju
3.7.2. u toku redovnog rada proizvodnje nema isputanja tehnolokih otpadnih voda, ve se
one sakupljaju u posebnim rezervoarima u okviru pogona za pripremu lepka, odakle se
vraaju u proces proizvodnje, jer u sebi sadre aktivne komponente lepka.
U sluaju akcidenta tehnoloke otpadne vode odovode se u spoljanji rezervoar, a sadraj
iz rezervoara praznie ovlaena organizacija.
Navedenim nainom tretmana tehnolokih otpadnih voda nema opasnosti od zagaenja
voda i zemljita njihovim isputanjem.
Mogui uticaj na zagaenja vode i zemljita isputanjem sanitarno-fekalnih voda
Kako je navedeno u poglavlju 3.7.2. sve sanitarno-fekalne otpadne vode sakupljae se
zatvorenom internom fekalnom kanalizacijom i odvoditi u ureaj za preiavanje otpadnih
voda, biofilter. Preiene otpadne vode odvodie se u otvoreni kanal za atmosfersku vodu.
Projektom je za preiavanje otpadnih voda usvojen ureaj za bioloko preiavanje
otpadnih voda Biorotor Tehnix BRT-400. Navedenim nainom tretmana sanitarno-fekalnih
otpadnih voda spreava se zagaenje zemljita i podzemnih voda ovakvom vrstom
otpadnih voda.
Otpadne vode iz kuhinje poslovno-uslunog objekta, koji e se graditi u drugoj fazi, moraju
se preistiti u separatoru ulja i masti pre uputanja u fekalnu kanalizaciju kompleksa i dalje
66
u ureaj za bioloki tretman fekalnih otpadnih voda, ime se obezbeuje efikasan rad
ureaja za obradu otpadnih voda.
Mogui uticaj na zagaenja vode i zemljita isputanjem
atmosferskih otpadnih voda
Kao recipijent kinih voda na lokaciji Kronopan-Lapovo u I i II fazi izgradnje kompleksa
moe posluiti otvoreni kanal koji je lociran na obodu kompleksa, pored budue pristupne
saobraajnice. Poto ovaj kanal nije dovoljnih dimenzija da primi sve kine vode sa
kompleksa u svoje korito, a njegova kota na mestu prikljuenja je takva da se kine vode ne
mogu gravitaciono prikljuiti predvia se retenzija sa pumpnom stanicom za prihvat vika
kinih voda koje bi se naknadno po prestanku padavina uvodile u postojei otvoreni kanal.
Predvieno je vie otvorenih kanala za prihvat kinih voda. Kanali su razliitih poprenih
preseka. Na mestima ukrtanja kanala sa eleznicom i saobraajnicama predvieni su
armirano betonski propusti.
Atmosferske otpadne vode sa saobraajnica i manipulativnih povrina nose sa sobom drvnu
piljevinu i prainu, koja se sakuplja u otvorenim kanalima za atmosfersku vodu u okviru
kompleksa i u retenziji. Zato je predvieno redovno ienje kanala i retenzije od strane
Javnog komunalnog preduzea, ime se spreava zaguenje kanala i retenzije navedenim
talogom.
Sve potencijalno zauljene otpadne vode sa prostora za parkiranje teretnih vozila odvodie
se na predtretman u odgovarajui separator ulja i masti sa talonikom, a pre uputanja u
atmosfersku kanalizaciju, ime se spreava zagaenje krajnjeg recipijenta takvim vodama.
Navedenim nainom tretmana atmosferskih otpadnih voda spreava se zagaenje zemljita
i podzemnih voda.
Mogui uticaj nepravilnim postupanjem sa vrstim i opasnim otpadom
Predvieno je da se sav metalni otpad, koji se izdvaja metal detektorom, sakuplja u
posebnom kontejneru i predaje kao sekundarna sirovina ovlaenoj i zainteresovanoj
organizaciji na dalji tretman, ime se obezbeuje pravilno postupanje sa sekundarnim
sirovinama.
Pepeo, koji nastaje sagorevanjem piljevine u komori za sagorevanje, je istovremeno i jako
kvalitetno prirodno ubrivo, pa ga u tu svrhu i treba koristiti. Prilikom odlaganja na deponiju,
zbog svoje prainaste strukture, predstavlja velike probleme u vreme vetrovitih dana, kada
dolazi do njegovog rasipanja u okolinu deponije. Zato je, bez obzira na male koliine pepela
koje se javljaju prilikom sagorevanja piljevine, potrebno pepeo skladititi u zatvorenom
kontejneru i uvati u okviru lokacije, sve do predaje zainteresovanim stranama na dalje
korienje. S obzirom na prisustvo velikih poljoprivrednih povrina u okolini lokacije,
procenjuje se da e biti dovoljno zainteresovanih strana za preuzimanje pepela.
Organizovano sakupljanje i razvrstavanje otpadne ambalae kao sekundarne sirovine u
okviru kompleksa Kronospan, postie se ukupno smanjenje koliine otpada, koji sve vie
optereuje komunalne deponije, kao i utedu u sirovinama. Nosioc projekta e u okviru
lokacije postaviti odvojene kontejnere za papir, plastiku i staklo, koje e prazniti organizacije
zainteresovane i ovlaenje za sakupljanje sekundarnih sirovina, sa kojim e nosioc
projekta sklopiti ugovor o preuzimanju ovakvog otpada.
Pravilnim postupanjem sa istroenim mainskim uljem, odnosno njegovim odlaganjem u
okviru lokacije na propisan nain, a kako je to opisano u poglavlju 3.7.4. spreava se
zagaenje okolnog zemljita ovom materijom, pa nee biti tetnih uticaja na ivotnu sredinu.
67
6.3. BUKA I VIBRACIJE

Buka je poseban oblik fizikog zagaenja. Kao zvuno talasno kretanje, ona izaziva tetne
efekte na sluni aparat i psihu ljudi.
Sva istraivanja pojedinih prostornih celina u smislu odreivanja negativnih uticaja i potreba
za preduzimanje odreenih mera zatite temelje se na definisanim graninim nivoima i
proceni merodavnih pokazatelja buke. Kompleksno sagledavanje problematike buke u zoni
proizvodnje drvenih ploa mogue je ako se njene karakteristike istrae za sve objekte i
prostorne celine gde ona nastaje, a to je:
-
buka usled rada maina, transportnog i ventilacionog sistema prilikom proizvodnje i
saobraajna buka.
U mainskim sistemima, koji su zastupljeni na prostoru kompleksa Kronospan, odvijaju se

mehaniki procesi kretanja mainskih delova, strujni procesi kretanja, kompresije i
ekspanzije fluida, elektromagnetni procesi magnetnog fluksa i druge promene koje
proizvode buku.
Mehanika pobuda i pobuda usled strujanja fluida su dominantne.
Frekfencijski spektar emitovane buke sloenog mainskog sistema je po pravilu irok i
kontinualan. Obuhvata iroko podruje ujnih frekfencija, a nivoi buke za ove frekfencije su
ujednaeni. Za neke frekfencije nivoi buke mogu biti uveani.
Buka u okviru kompleksa prvenstveno potie od rada sekaa, iveraa i mlinova, koji se
koriste za usitnjavanje drveta, kao i radom prese i maina za zavrnu obradu ploa
bruenjem i posledica je same obrade drveta, osobine materijala i tehniko-tehnolokih
karakteristika maina. Buka nastaje i radom vibracionih sita za sortiranje iverice i piljevine,
kao i radom transportnih sistema, kako mehanikih, tako i pneumatskih, kojima se drvna
masa prenosi iz procesa u proces.
Seka i Ivera predstavljaju opremu iji rad u znatnosj meri doprinosi poveanju nivoa buke
u okolnom prostoru. Zato su oni smeteni u posebnim objektima od vrstog materijala, sa
odgovarajuom zvunom izolacijom, kako bise nivo buke sveo na odgovarajuu meru.
Presa i maine za zavrnu obradu ploa, koji su takoe emiteri buke, nalaze se u
proizvodnom objektu, pa se pretpostavlja da navedeni izvori buke svojom akustinom
aktivnou nee premaivati postojee stanje pozadinskih nivoa za vie od 5 dB(A). Ovoj
pretpostavci doprinosi i injenica da se prvi stambeni objekti nalaze na rastojanju od oko
350 m od lokacije.
Buka nastaje i kretanjem motornih vozila koja dovoze sirovinu i odvoze gotove proizvode.
Uzimajui u obzir broj motornih vozila koja ulaze i izlaze iz kompleksa i to da su njihovi
motori iskljueni za vreme boravka u krugu objekta, kao i udaljenost stambenih objekata od
predmetne lokacije, moe se pretpostaviti da je ugroenost ivotne sredine usled buke koju
oni stvaraju minimalna.
Uzimajui u obzir lokaciju objekta i to da se predmetni kompleks nalazi na prostoru koji je
Planom detaljne regulacije radne zone I u Lapovu predvien za izgradnju objekata
industrijskog kapaciteta i to da se najblie kue nalaze na rastojanju od oko 350 m i da u
okruenju nema mnogo stambenih objekata, kao i to da intenzitet buke koji se generie
unutar kompleksa ne prelazi pripisane vrednosti, moe se zakljuiti da buka nema
negativnog uticaja na ivotnu sredinu.
Svako kretanje izaziva i vibracije. Projektovanjem i izvoenjem odgovarajue podloge i
zavrnog kolovoznog zastora postie se to da se ne stvaraju vibracije prilikom kretanja
drumskih i eleznikih vozila i transportnih sredstava u okviru kompleksa.
68
Sva oprema postavlja se na temelje i odgovarajue podloge, a i sama konstrukcija opreme

je takva da se spreava prostiranje buke i vibracija usled udarnih pravolinijskih i rotacionih
kretanja njihovih delova, pri emu se buka i vibracije prenose preko konstrukcije na tlo i na
ostale elemente radnog prostora.
Da bi se utvrdilo da buka koja nastaje unutar objekta nema znatnog uticaja na ivotnu
sredinu, potrebno je izvriti dnevno i nono merenje buke u ivotnoj sredini (s obzirom da je
predvien i noni rad).
6.4. TOPLOTA I ZRAENJE

U cilju odvijanja projektovanih tehnolokih procesa suara i presa se zagrevaju. I suara i
presa su toplotno izolovani ureaji, tako da ne dolazi do prostiranja toplote u okolni prostor.
Odvijanjem procesa koji se obavljaju u okviru kompleksa Kronospan ne dolazi do emisije
zraenja u okolinu.
6.5. UTICAJ NA STANOVNITVO (ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI UTICAJ)

Uticaj procesa koji se odvijaju u okviru kompleksa Kronospan na stanovnitvo moe se
posmatrati ako se determiniu odreene socijalne grupe kao korisnici prostora i objekta na
njemu. U konkretnim uslovima koji vae za planirani objekat jasno se mogu izdvojiti dve
interne populacije: korisnici-radnici i stanovnici urbanih celina u okolini. Negativni uticaji na
stanovnitvo usled rada objekta mogu se podeliti na:
uticaje u smislu mogueg naputanja lokaliteta zbog negativnih posledica i
uticaje u smislu pogoranja uslova ivota kao smanjenje vrednosti prostornih i
naseljskih potencijala.
U neposrednoj blizini prostora na kojem e se nalaziti objekti industrijskog kompleksa za
proizvodnju drvenih ploa nema stambenih objekata, pa se ne moe govoriti o
zdravstvenom uticaju predmetnog projekta na stanovnitvo. Stambeni objekti su na
dovoljnoj udaljenosti od kompleksa, pa postojanje i rad predmetnih objekata nee uticati na
pogoranje uslova ivota u naselju, kao ni na raseljavanje zbog negativnih uticaja.
Grupa stanovnika radom fabrike za proizvodnju drvenih ploa dobija u vie segmenata.
Poboljavaju se uslovi ivljenja i otvaraju mogunosti za razvoj odreenih delatnosti, kojima
se poboljava socijalna struktura. Koristi po socijalno okruenje, u toku eksploatacije fabrike
su viestruko vei, budui da se izgradnjom objekta poboljava ekonomska sfera
stanovnika, a time se pozitivno utie na niz globalnih problema. Radom fabrike ostvaruju se
odreeni pozitivni efekti koji se odnose na ostvarenje mogunosti za zapoljavanje lokalne
radne snage i to 157 radnika u poetnoj fazi rada.
6.6. UTICAJ NA METEOROLOKE PARAMETRE

Promene mikroklimatskih karakteristika u podruju koje je obuhvaeno analizom nastale
kao posledica izgradnje objekata mogu se posmatrati samo u domenu striktno lokalnih
obeleja. Radi se o mikroklimatskim karakteristikama koje su posledica egzistencije objekta
u prostoru i nastaju prvenstveno zbog vetakih tvorevina koje svojim volumenom izazivaju
posledice koje unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske reime.
Osnovni mikroklimatski pokazatelji koji se mogu registrovati u okolini slinih objekata i
(temperatura, vlanost, isparavanje, zraenje), a bez uticaja izraenih vetakih objekata,
pokazuju ustaljene zakonitosti koje vae i u konkretnim prostornim odnosima. S obzirom na
prethodno iznesene injenice mogu se oekivati lokalni uticaji koji nee imati posebno
negativno delovanje.
69
6.7. UTICAJ NA EKOSISTEME

Na osnovu analiziranih uticaja planiranog objekta u domenu aerozagaenja, zagaenja
voda i tla i zauzimanja povrina mogue je doi do izvedenih zakljuaka i u pogledu
moguih uticaja na floru podruja. injenice koje su iznesene u okviru postojeeg stanja
pokazuju da, s obzirom na lokalne uslove i floristiki sadraj podruja, ne treba oekivati
ire uticaje.
Uticaj zagaenja tla na floru podruja su krajnje prostorno ogranieni uz samu ivicu
kompleksa, budui da se radi o malim koliinama polutanata. Na ovom nivou analize
postupak kvantifikacije uticaja na floru mogu je samo kroz definisanje povrina sa
potpunim gubitkom vegetacije, povrinama sa izmenjenom vegetacijom i povrinama
autohtone vegetacije pod odreenim uticajima. Potpuni gubitak vegetacije je na povrinama
koje su obuhvaene objektima, saobraajnicama, manipulativnim platoom, parking
prostorom i prostorom za skladitenje sirovina.
Potreba da se istrae svi negativni uticaji koji su posledica izgradnje planiranog objekta
zahteva i istraivanja moguih negativnih uticaja u domenu faune. Ovi uticaji posledica su
nekih veih kvantifikovanih kriterijuma (buka, aerozagaenje, zagaenje voda i tla,
zauzimanje povrina i dr.) koji svoj uticaj izraavaju u odnosu na postojea stanita, ali su i
posledica nekih specifinih kriterijuma koji su svojstveni fauni odreenog podruja.
Kako usled izgradnje objekata u okviru kompleksa dolazi do gubitka zelenih povrina, to e
se smanjiti i stanita ivotinja vezanih za tlo, uglavnom insekata. Istraivanja na terenu
pokazala su da na najveem delu prostora ne treba oekivati izraene efekte uticaja. Kod
analiziranja postojeeg stanja utvreno je da na irem prostoru ne postoje stanita retkih i
zatienih vrsta i da nije od posebnog interesa istraivanje moguih uticaja u ovom domenu.
Uzimajui u obzir prostorni poloaj stanita ovih vrsta kao i prostorni poloaj analiziranih
koridora moe se doi do zakljuka da posebno negativne uticaje ne treba oekivati.
6.8. UTICAJ NA NAMENU I KORIENJE POVRINA

Zauzimanje povrina neophodnih za izgradnju i normalno funkcionisanje analiziranog
kompleksa predstavlja jedan od parametara koji je merodavan za definisanje njegovog
odnosa prema ivotnoj sredini. Lokacija se ranija koristila u poljoprivredne svrhe, ali je
Planom detaljne regulacije radne zone I u Lapovu predmetnoj lokaciji dodeljena nova
namena. Namena povrina je bitno promenjena, ali je u skladu sa planskom
dokumentacijom i u cilju razvoja optine Lapovo.
6.9. UTICAJ NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

Za rad novoplaniranih objekata u okviru kompleksa Kronospan ve postoje sledei objekti
infrastrukture: pristupna drumska saobraajnica, pristupna eleznika saobraajnica,
elektrodistributivna mrea, gasovodna mrea i vodovod.
Snabdevanje objekata u okviru kompleksa predvieno je sa elektrodistributivne mree
lokalnog distributera na visokom naponu, a prema uslovima JP Elektroumadija
Kragujevac. U okviru lokacije planiran je izgradnja trafo stanica 110/10 kV snage 28 MVA i
vie trafo stanice 10/0,4 kV. Preko lokacije prolaze dalekovodi naponskog nivoa 10 kV i
35kV, koje treba kablirati u svemu prema uslovima J.P. "eleznice Srbije" i
"Elektroumadije" Kragujevac.
Snabdevanje kompleksa vodom vrie se iz gradske vodovodne mree 400 mm, koja je
projektovana uz saobraajnicu prema pruzi, a prema uslovima JKSP Morava Lapovo, tako
da nema promena u smislu dovoenja novih cevovoda do predmetne lokacije.
U okolini lokacije ve postoji izgraena putna mrea, preko koje se lokacija povezuje sa
autoputem Beograd-Ni, na koju izgradnja fabrike Kronospan nee imati uticaja. U
70
budunosti je predvieno asfaltiranje pristupne saobraajnice koja vodi izmeu predmetne

lokacije i eleznikog koloseka, to e poboljati pristup lokaciji.
eleznika dvokolosena elektrificirana pruga Beograd-Ni prolazi zapadno, obodno u
odnosu na posmatrano podruje. Za potrebe rada kompleksa Kronospan predviena je
izgradnja industrijskog koloseka koji e biti povezan na elezniku prugu, a prema uslovima
JP eleznice Srbije.
Prilikom izgradnje objekata treba potovati uslove preduzea Telekom Srbija i Srbijagas
kako ne bi dolo do oteenja postojeih vodova.
Potovanjem svih gore navedenih uslova, kako prilikom izgradnje, tako i tokom redovnog
rada kompleksa, nee doi do negativnih uticaja na komunalnu infrastrukturu.
6.10. UTICAJ NA PRIRODNA DOBRA POSEBNE VREDNOSTI
Na samoj lokaciji na kojoj e se graditi objekti u okviru kompleksa Kronospan, kao ni u

njenoj okolini, nisu identifikovana prirodna dobra posebne vrednosti, pa se ne moe ni
govoriti o uticaju Projekte na ista.
6.11.
UTICAJ NA PEJZA
Problematika vizuelnih zagaenja kao kriterijum odnosa analiziranog objekta i ivotne

sredine postaje aktuelna jer odlike slike predela predstavljaju kvalitativni inilac koji bitno
doprinosi kvalitetu projektovanog reenja ili se pak javljaju kao element degradacije
ureenih i ustaljenih odnosa.
Problematika vizuelnih zagaenja razmatrana je u smislu definisanja uticaja na pejza.
Izgraenost kompleksa Kronospan imae znatan uticaj na promenu pejzanih
karakteristika predmetnog prostora. Do izgradnje kompleksa lokacija je bila livada, bez
16
izgraenih objekata. Proizvodna hala je povrine u osnovi oko 22 000 m2 visine oko
m, to znatno menja dosadanji izgled prostora. U okviru lokacije postavljaju se jo i objekti
za seka i ivera sa svom pripadajuom opremom. Veliki deo opreme je vidan i nalazi se
van objekata, tako da se celokupni izgled prostora potpuno menja i dobija izgled industrijske
zone.
71
7. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU

UDESA
7.1. DEFINISANJE MOGUNOSTI POJAVE AKCIDENTNE SITUACIJE
Udes, po definiciji Evropske unije, predstavalja iznenadnu pojavu velike emisije, poara ili
eksplozije kao rezultat neplanskih dogaaja u okviru odreene industrijske aktivnosti koja
nastaje u okviru ili van industrije ukljuujui jednu uli vie hemikalija.
U okviru kompleksa Kronospan u kome e se obavljati procesi prerade drveta, odnosno
proizvodnje drvenih ploa, teorijski mogui udes nastaje:
- usled paljenja drveta kao sirovine na skladitu i izazivanje poara
- usled paljenja drvne praine i izazivanje poara i eksplozije
- usled paljenja prirodnog gasa i izazivanja poara i eksplozije
7.2. VRSTA I KOLIINA OPASNIH MATERIJA

7.2.1.
Drvo
Drvo kao vrsti gorivi materijal je zapaljiv materijal.

Njegova zapaljivost zavisi od brojnih faktora koji utiu na tok sagorevanja. Najbitniji faktori
sagorevanja su vrsta drveta, veliina komada, obraenost povrine i sadraj vlage. Tvrdo i
zapreminski tee drvo tee e se zapaliti nego meko i lako drvo. Manji komadi drveta lake
se pale od veih komada, a komadi drveta ija je povrina hrapava, lake se pale nego
komadi sa uglaanom povrinom. Vlano drvo tee sagoreva od osuenog drveta.
Sagorevanje drveta se vri u vie faza. Do paljenja drveta dolazi na temperaturi 250-300C.
Skladite sirovina je otvoreno i koncipirano je tako da na njemu moe da se skladiti
koliina od 60.000 m3 trupaca i drugog drvenog materijala.
Pri mehanikoj obradi drveta u cilju proizvodnje drvenih ploa stvara se drvna praina u
skoro svim fazama proizvodnje, to predstavlja latentnu opasnost od eksplozije. Statistika je
pokazala da je broj eksplozija nastalih pri paljenju drvne praine relativno mali, ali su tete
koje pri tome nastaju velike, pa je zato opravdano elaboriranje ovog problema.
Temperatura samopaljenja drvene praine iznosi 205 do 260 oC. Granina temperatura
ureaja sa kojima drvna praina dolazi u kontakt moe da bude najvie 135 oC.
Granice eksplozivnosti za drvenu prainu kreu se u opsegu od 20 do 100 gr/m3.
Gornju granicu veliine estica pri kojoj nee doi do eksplozije je teko odrediti, ali praksa
je pokazala da su retke eksplozije estica iznad 500m. U praksi obrade drveta veliina
estica je u irokom dijapazonu.
7.2.2.
Prirodni gas
Prirodni gas predstavlja smeu ugljovodonika metanskog reda. U smei

procentu prisutni i azot i ugljendioksid. Sastav prirodnog gasa je :
vii ugljovodonici (CnH2n+2)
metan (CH4)
87,82%
azot (N2)
etan (C2H6)
7,96%
ugljendioksid (CO2)
butan (C4H10)
0,58%
su u izvesnom
0,03%
2,36%
1,25%
Sagorljive materije u prirodnom gasu prisutne su u koliini od 80-85%.
72
Sastav gasa koji e se koristiti u kotlarnicama i u suari fabrike za proizvodnju drvenih

ploa moe se razlikovati od navedenog sastava, ali ne u meri koja moe znatno da
utie na promenu osnovnih parametara.
Karakteristike prirodnog gasa su:
donja kalorina mo gasa:
specifina gustina gasa pri normalnim uslovima
relativna gustina gasa u odnosu na vazduh
granica eksplozivnih smea
maksimalna brzina paljenja
temperatura samozapaljenja u vazduhu
Hd = 33340 kJ/Nm3
= 0,806kg/Nm3
r = 0,611
4-16%vol
0,35 m/s
650-900 C
Prirodni gas je bezbojan i bez mirisa pa mu se dodaje jako aromatina supstanca (etilmerkaptan) koja svojim neprijatnim mirisom upozorava na prisustvo gasa.
Ve pri koliini prirodnog gasa od 0,4 % intenzivno se osea miris dodate supstance.
Za potrebe snabdevanja prirodnim gasom proizvodnog kompleksa fabrike za preradu
drveta "Kronopan", predviena je izgradnja unutranje gasne instalacije od
polietilenskih cevi pritiska piz. = 3 bar i to od glavne merno-regulacione stanice
kapaciteta Q=18.000 Nm3/h (koja se nalazi u okviru kompleksa) do potroaa, odnosno
do:
- kotlarnice u administrativnom bloku (50Nm3/h), za zagrevanje prostorija
- kotlarnice u tehnikom bloku (700 Nm3/h), za zagrevanje ulja u presi za presovanje
ploa
- suare (4500 Nm3/h), za stvaranje toplote za suenje piljevine
- iveraa (2,9 Nm3/h), za zagrevanje prostorija
7.3. ANALIZA OPASNOSTI OD UDESA

Procena uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa obuhvata identifikovanje moguih
opasnosti od udesa, utvrivanje verovatnoe i mehanizma njegovog nastanka i razvoja i
sagledavanje moguih posledica.
7.3.1.
Opasnosti od poara
Drvo kao vrsti gorivi materijal je zapaljiv materijal.

Njegova zapaljivost zavisi od brojnih faktora koji utiu na tok sagorevanja. Najbitniji
faktori sagorevanja su vrsta drveta, veliina komada, obraenost povrine i sadraj
vlage. Tvrdo i zapreminski tee drvo tee e se zapaliti nego meko i lako drvo. Manji
komadi drveta lake se pale od veih komada, a komadi drveta ija je povrina hrapava,
lake se pale nego komadi sa uglaanom povrinom. Vlano drvo tee sagoreva od
osuenog drveta. Sagorevanje drveta se vri u vie faza. Do paljenja drveta dolazi na
temperaturi 250-300C. Pod uticajem izvora paljenja drvo se ugljenie u pojedinim
delovima uz oslobaanje toplote. U ovoj prvoj fazi, u manjem stepenu, dolazi do
oslobaanja zapaljivih gasovitih materija, to ima za posledicu paljenje drugih delova
drveta.
U drugoj fazi gorenja drveta, toplota se prenosi sa povrine komada drveta na njegove
unutranje delove. Gasovite materije koje su se razvile u unutranjosti drvene mase,
prolaze kroz nastale pore i pukotine i izbijaju na povrinu drveta gde u smei sa
kiseonikom iz vazduha sagorevaju.
U treoj fazi sagorevanja dolazi do izdvajanja ugljenika na povrini zapaljenog komada
drveta. Ovo usporava proces prenoenja toplote u unutranjost drvene mase. Intenzitet
sagorevanja slabi krae vreme, a onda dolazi do poveanja plamena koji prati proces
sagorevanja iz rasplamsavanja kao posledica raspadanja sloja ugljenika.
75
Dogorevanje je proces koji nije praen pojavom plamena. Kod sagorevanja drveta,
sastav proizvoda raspadanja se menja sa porastom temperature. Na niim
temperaturama preovladava CO i CO2. Na viim temperaturama se javljaju CH4, H2 i
drugi ugljovodonici uz smanjenje teih proizvoda raspadanja.
U temperaturnom intervalu 150-180C, oslobaa se 51,9% gasovite materije po jedinici
suve materije.
Pri razlaganju drveta na 150C, sadraj ugljenika je 52%, vode 6% i oko 43% vezanog
kiseonika, dok je na 450C sadraj ugljenika 84,9%, vodonika 3,1% i 12% kiseonika.
Tabela 11.
Produkti sagorevanja drveta

t
200
300
400
500
600
700
7.3.2.
zapr. gasova
m3/100m3 drva
0,4
0,4
0,4
0,4
0,4
0,4
CO2
CO
75,0
5,6
9,5
12,8
14,3
16,0
25,0
40,0
34,0
28,4
27,2
25,2
CH4
3,8
14,3
21,7
23,4
24,9
C2H4
H2
0,85
3,68
5,74
8,50
1,45
2,34
2,66
2,80
Opasnost od eksplozije drvne praine
Pri mahanikoj obradi drveta u cilju proizvodnje drvenih ploa, drvna praina se stvara
u skoro svakoj fazi preradi, kako pri usitnjavanju drvene mase, tako i pri sortiranju,
transportu, presovanju ploa i zavrnoj obradi ploa. Nastala drvna praina predstavlja
stalnu opasnost od eksplozije.
Uslovi za nastanak eksplozije drvne praine pri preradi drveta su da:
drvna praina bude u lebdeem stanju
atmosfera u kojoj se nalazi drvna praina ima dovoljno kiseonika da potpomae
gorenje
veliina estica mora da bude takva da omogui irenje plamena
koncentracija praine u vazduhu da bude unutar eksplozivnih granica
praina mora da bude u dodiru sa izvorom paljenja dovoljnog intenziteta i trajanja
da zapone paljenje i odrava plamen.
Iz ovih uslova se vidi da za nastanak eksplozije drvne praine, bitnu ulogu igraju fizikohemijske karakteristike praine, kao i njena disperzija u vazduhu.
Pri eksploziji se odvija hemijska reakcija izmeu kiseonika iz vazduha i drvne praine.
Zato je veoma bitan hemijski sastav praine koji predodreuje mehanizam reakcije
(homogene ili heterogene).
Eksperimentalnim istraivanjima se dolo do saznanja da prisustvo pojedinih hemijskih
grupa u organskim prainama, na primer COOH, OH, NO2. C=N, NN poveava
opasnost od eksplozije.
Najbitnija fizika karakteristika drvne praine sa aspekta eksplozivnosti je stepen
usitnjenosti. to je veliina estica manja, raste spoljna povrina materije, pa je i kontakt
sa kiseonikom vei.
76
U tehnici pneumatskog transporta, uskladitenja i otpraivanja prihvaeno je da se

praina klasifikuje prema svom disperzionom sastavu u sledee grupe:
do 10m veliina estica je fina praina
veliina od 100-500m je srednje fina
iznad 500m su grubi komadi i ne klasifikuju se u prainu.
Gornju granicu veliine estica pri kojoj nee doi do eksplozije je teko odrediti, ali
praksa je pokazala da su retke eksplozije estica iznad 500m. U praksi obrade drveta
veliina estica je u irokom dijapazonu.
Koncentracija praine je vrlo vana za nastanak eksplozije.
Da bi se dogodila eksplozija praine, njena koncentracija mora biti unutar granice
eksplozivnih koncentracija. Neki literaturni podaci daju vrednost u granicama od 20100g/m3 vazduha. Sadraj vlage je vrlo bitan za eksplozivnost praine. Vlaga
potpomae slepljivanju sitnih estica u vee i oteava efikasnost delovanja izvora
toplote, poto se deo toplote troi prvo na isparavanje vode iz praine. Vlaga od 15%
smanjuje opasnost od eksplozije. Sa 30% vlage, drvo se nee zapaliti.
Za drvnu prainu minimalna temperatura paljenja je 360C, dok je minimalna energija
paljenja u oblaku 20 MJ.
Potencijalna opasnost od drvne praine lei u injenici da pri mehanikoj obradi drveta
dolazi i do 40% otpada od polazne sirovine do dobijanja finalnog proizvoda.
U praksi se nikad ne moe postii apsolutna sigurnost od paljenja eksplozivnih smea
drvne praine i vazduha, mada je statistika pokazala da je eksplozije drvne praine
retka pojava.
7.3.3. Opasnost od poara i eksplozije prirodnog gasa

Osobine prirodnog gasa navedene u poglavlju 7.2.2. ukazuju na to da pri njegovom
korienju postoji opasnost od eksplozije. U svim gasnim kotlarnicama postoji izrazita
opasnost od izbijanja poara i eksplozije, jer su prisutna sva tri faktora poara:
goriva materija, koja je u ovom sluaju prirodni gas,
izvor toplote, odnosno plamen i usijane povrine,
vazduh u dovoljnoj koliini za sagorevanje.
Kao to je prikazano eksplozivne koncentracije prirodnog gasa kreu se u granicama od
4-16%. Temperatura samozapaljivosti prirodnog gasa se najee kree oko 650C.
Period paljenja prirodnog gasa u prvom redu zavisi od veliine temperature kojom izvor
paljenja deluje na ovu gasovitu smeu. Pri temperaturi od 650C period paljenja iznosi
10-15 s, a pri 1000C ovaj period iznosi svega nekoliko delova sekundi. Temperature
koje se pri ovakvim eksplozijama razvijaju su razliite. Najvie eksplozivne temperature
nastaju pri eksploziji smee koja sadri 9,5% metana. Tada su eksplozije najsnanije a
temperatura se kree oko 2600C.
Eksplozije u kotlarnici, u suari, ili na nekom mestu gasovoda, mogu nastati usled
curenja gasa na prirubnikim i drugim spojevima cevovoda, armature i opreme, a kao
posledice nepravilne ugradnje konstrukcije, odnosno ukoliko je izvoa prilikom
izvoenja radova odstupio od utvrene i odobrene projektne dokumentacije ugradnjom
drugaijih mera i koliina nego to je projektom predvieno, ugradnjom nepropisnog,
odnosno nestandardnog materijala, loim i nestrunim rukovoenjem radovima,
nestrunim nadzorom itd. Zato je neophodno u toku izvoenja radova pridravati se
tehnike dokumentacije.
77
Do proputanja gasa moe doi i usled pojave korozije na instalaciji, pa je neophodno

izvriti zatitno bojenje nadzemne instalacije i odgovarajuu katodnu zatitu podzemne
instalacije.
Upotreba prirodnog gasa u kotlarnicama je jedno od podruja u kojima sve prednosti
prirodnog gasa najvie dolaze do izraaja. U kotlarnicama u kojima se primenjuje
prirodni gas, potrebno je posvetiti veliku panju obezbeenju njihovog sigurnog rada, za
koji je ventilacija jedan od vanih uslova.
7.4. MERE PREVENCIJE, PRIPRAVNOSTI I ODGOVOR NA UDES

Da ne bi dolo do udesnih situacija u okviru kompleksa Kronospan u Lapovu
neophodno je pri projektovanju, izvoenju radova i odabiru opreme preduzeti sve
propisane mere, kako bi se rizik sveo na minimum i praktino eliminisao. Takoe, obuka
radnika i stalni monitoring su obaveza kako investitora, tako i nadlenih inspekcijskih
slubi.
Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na mestu mogueg udesa, a
imaju za cilj spreavanje ili umanjivanje verovatnoe nastanka udesa i moguih
posledica.
Mere prevencije poinju planiranjem prostora. Sa aspekta obezbeivanja maksimalne
bezbednosti i zatite ivotne sredine lokacija fabrike za proizvodnju drvenih ploa je
dobro odabrana, s obzirom da se nalazi na periferiji Lapova, izmeu autoputa i
eleznike pruge (ranirne stanice), na prostoru koji nije optereen stambenim
objektima, ve se prvi stambeni objekti nalaze na rastojanju od oko 350 m od
kompleksa, a i broj poslovnih objekata je veoma mali i nalazi se na dovoljnom rastojanju
od predmetnog kompleksa. Na taj nain kompleks svojim postojanjem i radom nee
ugroavati okolne objekte sa stanovita poara i eksplozije.
Proizvodni kompleks fabrike za preradu drveta udaljen je 7 km od Vatrogasnog doma u
Batoini, pa je oekivano vrema za dolazak vatrogasne jedinice na intervenciju oko 15
minuta. Pristup objektima za intervenciju vatrogasnim vozilima omoguen je preko
postojeih gradskih saobraajnica, a samim objektima unutar kompleksa preko internih
saobraajnica, ije karakteristike zadovoljavaju sve zahteve Pravilnika o tehnikim
normativima za pristupne puteve, okretnice i ureene platoe za vatrogasna vozila u
blizini objekata poveanog rizika od poara.
Glavnim projektom predviena su takva reenja opreme koja spreava nastajanje
udesne situacije. Sva oprema za proizvodnju drvenih ploa nabavljena je od poznatog
dobavljaa, atestirana i ispitana. Deo opreme je nov i savremeniji u odnosu na opremu
u postojeim fabrikama, a deo opreme je ve korien u ekoj za proizvodnju istog
proizvodnog programa. Elektrina oprema koja se nalazi u zonama ugroenim od
stvaranja eksplozivnih koncentracija uraena je u protiveksplozivnoj zatiti, kako bi se
spreilo nastajanje iskrica, koje mogu biti potencijalni izaziva eksplozije drvne praine.
Usled pneumatskog prenosa drvne piljevine i praine kroz kanale, dolazi do trenja
izmeu zidova kanala i drvne piljevine ili praine, pri emu mogu nastati varnice. Kako
se u kanalima drvna praina nalaze u fluidizovanom stanju, uglavnom u eksplozivnim
koncentracijama, to i mala varnica moe izazvati eksploziju drvne praine. Da bi se
spreilo irenje varnica i izazivanje akcidenata veih razmera, u kanalima za
pneumatski transport postavljaju se detektori varnice i mlaznice za gaenje varnica
rasprenom vodom. Detektori iskri su osetljivi na zraenje uarenih estica. U trenutku
prolaza takve estice pored detektora, on daje komandu za otvaranje elektromagnetnog
ventila, a paralelno sa tom komandom na centrali se dobija svetlosni i zvuni signal i
dolazi do zaustavljanja transportnog ventilatora. Mlaznice za vodu se postavljaju na
takvoj udaljenosti od detektora koje uzima u obzir vreme potrebno za detekciju i brzinu
transporta u cevovodu. Otvaranjem elektromagnetnog ventila voda pod pritiskom ide na
78
mlaznicu, zaliva iskru i poar se gasi. Kad proradi sistem za gaenje zaposleno
ljudstvo je duno da pregledom ostvari uvid u stanje instalacije za pneumatski transport.
Ukoliko poar nastane na nekom od segmenata proizvodnog procesa, mogue je drvnu
masu iz tog segmenta ispustiti u kontejner ili betonski bunker, koji se nalazi pored
odreene grupe opreme, a sve u cilju spreavanja irenja poara na ostale segmente
proizvodnje. Tako, npr. pored mlinova za mlevenje iverja, pored suare (ta je 5.41),
sistema za sortiranje, vazdunih separatora, silosa za drvnu prainu i sl. predvieni su
kontejneri ili betonski bunkeri. Isputeni materijal kvasi se vodom, kako bi prestala vatra
ili tinjanje.
Oprema za transport i primenu prirodnog gasa u kotlarnici i suari nabavlja se od
poznatih dobavljaa, atestira se i ispituje pre ugradnje. Odabrana oprema mora da
spada u red najsavremenije opreme za transport i korienje prirodnog gasa, sa visokim
stepenom sigurnosti i bezbednosti.
Za sve radove na instalaciji za prirodni gas moraju da postoje radna uputstva, sa
razraenim postupcima manipulacije i posebno merama zatite u sluaju udesnih
situacija i uputstvima za nuno zaustavljanje postrojenja. Redovna kontrola ispravnosti
gasne opreme i instalacija i kontrola uvek posle veih remonta i blagovremeno
otklanjanje svih uoenih tehniko-tehnolokih nedostataka, takoe je jedna od bitnih
mera prevencije.
Jedna od mera prevencije je i upotreba negorivih materijala za konstrukciju i obloge u
kotlarnici, kao i dobra zatita od korozije nadzemnih i podzemnih instalacija za prirodni
gas.
Projektovanje i izvoenje odgovarajue ventilacije u kotlarnicama, jedna je od bitnih
mera prevencije u zatiti od stvaranja eksplozivnih koncentracija zapaljivih i
eksplozivnih materija. Prinudna ventilacija kotlarnica izvedena je ugradnjom odsisnog
ventilatora, a dovod vazduha je prirodan, kroz vrata kotlarnice u koja se postavljaju
fiksne reetke.
Elektrini ureaji u kotlarnici ne mogu biti pod naponom pre nego to odsisni ventilator
ispravno radi najmanje 5 minuta. Pri neispravnom radu ili prekidu rada ureaja za
prinudnu ventilaciju obustavlja se rad gorionika. Sva elektrina oprema za prinudnu
ventilaciju koja je smetena u prostor kotlarnice izvedena je u protiveksplozivnoj zatiti.
Prinudna ventilacija je kontrolisana. Prilikom aktiviranja bilo kog od zatitnih ureaja
kojima se vri nadziranje, svi elektrini ureaji u kotlarnici ostaju bez elektrinog
napona, osim nunog svetla koje je u zatitnoj Ex zatiti.
Pored dobre prirodne ventilacije, spreavanje stvaranja eksplozivnih koncentracija
prirodnog gasa postie se ugradnjom senzora za merenje koncentracije gasa
(eksploziometra), koji zvunom i svetlosnom signalizacijom obavetavaju zaposlene da
se gas nalazi u koncentraciji bliskoj donjoj eksplozivnoj granici. Kako je prirodni gas
laki od vazduha, to se u kotlarnicama postavlja detektorska sonda iznad kotlova (ispod
plafona) radi otkrivanja prisustva prirodnog gasa. Detektorska sonda je difuzna i
neprekidno prati hemijske promene u kontrolisanom prostoru. Stabilna instalacija za
detekciju prisustva eksplozivnih gasova ima dva alarmna nivoa (10% i 40% donje
granice eksplozivnosti) kada se ukljuuje svetlosna i zvuna signalizacija.
Za zatitu od atmosferskog pranjenja projektovana je klasina gromobranska
instalacija za sve objekte u okviru kompleksa, a svi ureaji, oprema i cevovodi e biti
propisno uzemljeni.
U cilju zatite od opasnosti koje izaziva rad sa prirodnim gasom, preporuuje se da se
rukovanje gasnom instalacijom poveri licima obuenim i struno osposobljenim za rad
sa ovom vrstom instalacija.
79
Pripravnost je stanje koje se postie pripremom svih odgovornih subjekata, opreme i

tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na udes, uz najmanje mogue posledice.
Jedna od mera pripravnosti je i projektovanje, nabavka i postavljanje na odgovarajuem
mestu opreme za zatitu od poara, to je definisano Elaboratom za zatitu od poara.
Za gaenje eventualnog poara predviena je stabilna i mobilna oprema za gaenje
poara. Od stabilne instalacije projektovana je hidrantska mrea postavljena prstenasto
oko objekata sa 29 spoljanjih hidranata 100 mm. U proizvodnoj hali je projektovana
je unutranja hidrantska mrea sa 43 hidranta 65 mm i 52 mm, u sekau jedan
unutranji hidrant 52 mm, a u iverau 5 unutranjih hidranta 52 mm.
Takoe je predviena i sprinkler instalacija za gaenje poara u proizvodnoj hali sa
presom, kao i u halama za zavrnu obradu ploa. Sprinkler instalacija sa mlaznicama
projektovana je i u Iverau.
Od mobilne opreme za gaenje poara predvieno je:
*
u Proizvodnom objektu:
- 70 runih prenosnih apara S-9,
- 2 runa prenosna aparata S-6,
- 4 runa prenosna aparata CO2-5 i
- 2 runa prevozna aparata CO2-10
u Sekau
- 3 runa prenosna apara S-9,
- 4 runa prenosna aparata CO2-5
u Iverau
- 4 runa prenosna apara S-9,
- 5 runih prenosnih aparata CO2-5
Odravanje pristupnih saobraajnica i protivpoarnih puteva u ispravnom stanju i bez

prepreka, kako bi, u sluaju poara, vatrogasno vozilo moglo adekvatno da dejstvuje,
predstavlja veoma bitnu meru pripravnosti na udes. Odgovor na udes odvija se u skladu
sa trenutnom situacijom na terenu, odnosno na mestu udesa.
U sluaju da i pored preduzetih mera prevencije doe do udesa radnici, u zavisnosti od
mesta dogaaja, vrste udesa i opasnosti, postupaju na odgovarajui nain i pri tome:
ne dozvoljavaju da se udes prenese na susedne objekte i iru okolinu;
iskljuuju elektrinu instalaciju na glavnoj razvodnoj tabli;
alarmiraju ostale upoljene i ukoliko je potrebno organizuju evakuaciju radnika i

drugih lica bez odgovarajuih linih zatitnih sredstava iz ugroene zone na
bezbedno rastojanje. (Ukoliko ima vetra, radnike treba evakuisati u suprotnom
smeru od smera duvanja vetra.);
u sluaju poara na opremi i instalaciji radnici dejstvuju opremom za gaenje

poetnog poara;
ukoliko se ni tada ne lokalizuje poar, neophodno je pozvati najbliu vatrogasnu

jedinicu i o poaru obavestiti nadlene organe.
80
7.5. MERE OTKLANJANJA POSLEDICA OD UDESA

Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj praenje postudesne situacije,
obnavljanje i sanaciju ivotne sredine, vraanje u prvobitno stanje objekata, postrojenja
i instalacija, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa. Sanacija
obuhvata izradu Plana sanacije i izvetaja o udesu. Plan sanacije moe, zavisno od
vrste udesa, obima posledica i trenutne situacije, konkretno da se uradi samo nakon
udesa.
Meutim, u svim sluajevima Plan sanacije treba da sadri nain obavetavanja javnosti
o proteklom udesu (samo za udese drugog i vieg nivoa). Plan sanacije sadri:
ciljeve i obim sanacija;
snage i sredstva angaovana na sanaciji, redosled njihovog korienja i rokove;
program postudesnog monitoringa ivotne sredine, stanje i zdravlje ljudi i ivotinja;
trokove sanacije;
nain obavetavanja javnosti o proteklom udesu (samo za udese drugog i vieg

nivoa).
Sastavni deo mera za otklanjanje posledica udesa je i izrada strunog Izvetaja o

udesu, koji treba da sadri:
analizu uzroka i posledica udesa;
razvoj i tok udesa i odgovora na udes;
procenu veliine udesa;
analizu trenutnog stanja.
Procena veliine udesa vri se na osnovu stepena angaovanih snaga, veliine tete u
ljudstvu (povrede, trovanja, eventualni smrtni sluajevi) i materijalnim dobrima (izraene
u novanim sredstvima) i obima posledica.
81
8. OPIS MERA PREDVIENIH U CILJU SPREAVANJA,

SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAAJNIJEG
UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
Projekat za izgradnju fabrike za preradu drveta "Kronospan" na katastarskoj parceli
br. 11368 KO Lapovo, nosioca projekta preduzea "Kronospan SRB" iz Lapova,
planiran je radi prerade drveta, odnosno proizvodnje drvenih ploa. Analiza svih
karakteristika postojee lokacije kao i karakteristika planiranih postupaka u okviru
lokacije pokazuje da su stvoreni osnovni uslovi za minimizaciju negativnih uticaja na
ivotnu sredinu. Za odreene uticaje na ivotnu sredinu koje je mogue oekivati, a do
kojih se dolo analizom, potrebno je preduzeti odgovarajue mere zatite kako bi se
nivo pouzdanosti itavog sistema podigao na jo vii nivo.
Mere zatite od mogueg negativnog uticaja fabrike za preradu drveta "Kronospan" na
ivotnu sredinu predstavljaju najznaajniji deo Studije, jer omoguavaju nadlenom
inspekcijskom organu kontrolu nad realizacijom projekta i eventualnu intervenciju u
sluaju nepridravanja definisanih zakonskih obaveza i mera zatite ivotne sredine od
strane Nosioca projekta.
8.1. MERE KOJE SU PREDVIENE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA

1)
Emisija tetnih i opasnih materija iz emitera koji preien vazduh iz ciklona ili
filtera odvode u atmosferu ne sme biti iznad graninih vrednosti predvienih
Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka (Sl.gl. RS br. 30/97).
2)
Emisija tetnih i opasnih materija iz emitera suare ne sme biti iznad graninih
vrednosti predvienih Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl.gl. RS br. 30/97).
3)
U cilju zatite voda zabranjeno je isputanje u kanal onih otpadnih voda koje
sadre opasne materije iznad propisanih vrednosti ili koje mogu otetiti
kanalizaciju.
4)
Sanitarno-fekalne otpadne vode posle preiavanja u ureaju za bioloki tretman

otpadnih voda moraju biti u kvalitetu koji zadovoljava uslove Pravilnika o opasnim
materijama u vodi ("Sl. gl. SRS" br. 31/82).
5)
Atmosferske otpadne vode na izlasku iz retenzije, a pre uliva u kanal pored puta,
moraju biti u kvalitetu koji zadovoljava uslove Pravilnika o opasnim materijama u
vodi ("Sl. gl. SRS" br. 31/82).
6)
Izvriti razvrstavanje otpada koji predstavlja sekundarnu sirovinu prema Pravilniku

o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
(Sl.gl. RS br. 55/01).
7)
Obeleiti sve povrine za odlaganje sekundarnih sirovina (metal, neupotrebljiva

ambalaa od papira, kartona, stakla, plastike itd.) tablama obavetenja.
8)
Izraditi dokumentaciju o postupanju sa sekundarnim sirovinama u skladu sa

Pravilnikom o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina (Sl.gl. RS br. 55/01).
9)
Separisane sekundarne sirovine obeleiti stavljanjem natpisa koji sadri: naziv i

sedite ili registrovani znak generatora otpada, naziv i oznaku sekundarne sirovine
prema usvojenoj nomenklaturi, sadraj neistoa, koliinu, kontrolni broj, datum
otpreme i potpis odgovornog lica.
82
10) Za svaki razvrstan otpad izraditi Dokument o razvrstavanju otpada (Prilog 3

Pravilnika o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina).
11) Za sekundarne sirovine koje se predaju zainteresovanim i ovlaenim
preduzeima na dalju reciklau izraditi Dokument o preuzimanju otpada
sekundarne sirovine (Prilog 4 Pravilnika o uslovima i nainu razvrstavanja,
pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina).
12) Pri izboru lokacije za prikljuni gasovod voditi rauna o zahtevima definisanih
lanom 13 Zakona o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS br. 37/88) i l.28 i 29
Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl.glasnik
SRS br. 44/77,45/84 i 18/89).
13) Pri izvoenju projekta i u njegovom redovnom radu primenjivati sve zahteve
definisane Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Sl.gl.RS" br.
54/92)
14) Pri izvoenju projekta i u njegovom redovnom radu primenjivati sve zahteve
definisane Zakonom o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS br. 37/88).
8.2. PLANOVI I TEHNIKA REENJA ZATITE IVOTNE SREDINE

15) Planom detaljne regulacije Radna zona 1 Lapovo i Odobrenjem za
izgradnjuomoguena je izgradnja fabrike za proizvodnju drvenih ploa
"Kronospan" na predmetnoj lokaciji.
16) Predvieni prostorni koncept planiranog kompleksa, s obzirom da se izabrana
lokacija nalazi na prostoru koji je Planom detaljne regulacije Radna zona 1
Lapovo definisan za izgradnju industrijskih objekata, kao i to da se u okruenju ne
nalazi veliki broj stambenih objekata i koji je otvoren u svim pravcima, predstavlja
dobru osnovu za pozitivne elemente u domenu zatite ivotne sredine.
17) Poloaj objekata u okviru kompleksa, predvieni odnos izgraenih i slobodnih
povrina kao i planirane namene predstavljaju dobru soluciju za odnose koji
karakteriu ovaj prostor.
18) Planski koncept internih saobraajnica predstavlja povoljan element u smislu
zatite ivotne sredine.
19) Povezivanje objekata u okviru kompleksa na postojeu infrastrukturu ostvaruju se
globalni povoljni odnosi za minimizaciju negativnih uticaja na ivotnu sredinu.
20) Na svim mestima u proizvodnom procesu gde nastaje drvna praina vri se
otpraivanje ciklonima, pri emu se sa nekih mesta sakupljena drvna praina
vraa u proizvodni proces, a sa nekih odlazi u sektor za drvnu prainu.
21) U sektoru za drvnu prainu vazduh prolazi kroz ciklon, u kome se na dnu izdvaja
drvna praina i pada u silos. Vazduh zatim prolazi kroz vreasti filter na vrhu
ciklona i tako preien odlazi u atmosferu.
22) Za skladitenje drvne praine predviena su dva silosa zapremine po 200 m3
svaki. Drvna praina se koristi za sagorevanje u komori za sagorevanje suare.
23) Za odvoenje dimnih gasova iz kotlarnice tehnikog bloka predvien je dimni
kanal prenika 1000 mm, visine 20 m.
24) Za odvoenje dimnih gasova i preienog vazduha iz suare predvien je emiter
prenika 1200 mm i visine 45 m.
25) Svi pneumatski transportni sistemi kroz koje prolazi drvna praina su zatvoreni i
oklopljeni, tako da ne dolazi do rasprostiranja praine u okolni prostor.
83
26) Projektnom dokumentacijom predvieno je da se sve sanitarno-fekalne otpadne

vode preiavaju u ureaju za bioloko preiavanje otpadnih voda. Posebno je
projektovan ureaj za preiavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda iz
proizvodne hale, a posebno iz poslovno-uslunog objekta. Preiene otpadne
vode odvodie se u otvoreni kanal za atmosfersku vodu a zatim preko retenzije i
crpne stanice u Liparski potok.
27) Zauljene otpadne vode iz kuhinje poslovno-uslunog objekta preistiti u separatoru
ulja i masti pre isputanja u fekalnu kanalizaciju kompleksa, odnosno pre
isputanja u ureaj za preiavanje fekalnih otpadnih voda (biorotor),
28) Za skupljanje atmosferske otpadne vode projektovan je sistem otvorenih kanala,
kojima se voda odvodi preko retenzije i crpne stanice u Liparski potok.
29) Iz retenzije atmosferska voda e se pumpama postepeno prepumpavati u otvoreni
kanal.
30) Kanali su takvog oblika da se u njima vri taloenje drvne piljevine i praine.
31) Retenzija se takoe koristi i kao talonik u kome se taloi drvna piljevina i praina,
doneena sa atmosferskom vodom.
32) Zauljene otpadne vode sa parking prostora preiavaju se u separatoru ulja i
masti pre isputanja u internu atmosfersku kanalizaciju kompleksa.
33) U toku redovnog rada tehnoloke otpadne vode od pranja filtera odvode se u
rezervoar za otpadne vode zapremine 8 m3, koji je smeten u okviru pogona,
odakle se takva voda u potpunosti vraa u proizvodni proces i ponovo koristi za
pripremu lepka.
34) Otpadne vode od pranja celokupne opreme za pripremu lepka odvode se u
betonski rezervoar zapremine 20 m3. Posle taloenja vrstih komponenti lepka
voda iz rezervoara vraa se u proizvodni proces pripreme lepka.
35) Talog sa dna rezervoara prenosi se u talonu jamu zapremine 60 m3 i tu uva do
preuzimanja zainteresovane i ovlaene organizacije.
36) Ukoliko doe do sluajnog izlivanja lepka (ili drugih komponenata za pripremu
lepka) (sluajno curenje rezervoara za lepak, curenje instalacije za pripremu lepka
i sl.), iscureli sadraj se prenosi u talonu jamu zapremine 60 m3 i tu uva do
odvoenja sa lokacije.
37) Talona jama mora da bude veom zapreminom slobodna za prihvat sluajno
iscurelog saraja.
38) Odrediti karakter taloga iz talone jame pre predaje ovlaenoj organizaciji na dalji
tretman.
39) Odrediti karakter otpadnog tenog sadraja u talonoj jami pre predaje ovlaenoj
organizaciji na dalji tretman.
40) Na osnovu karaktera taloga ili tenog sadraja u talonoj jami (opasan ili
bezopasan otpad) sa istim postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i nainu
razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.gl. RS br. 55/01) i
Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija
("Sl.gl. RS" br. 12/95)
41) Istroeno mainsko, hidraulino ili termalno ulje odloiti u nepropusnu burad, koja
se hermetiki zatvaraju. Burad odloiti na prostoru koje je obezbeeno od
atmosferskih padavina i od procurivanja buradi i tu uvati do predaje
zainteresovanoj i ovlaenoj organizaciji na dalji tretman. Na svakom buretu mora
se nalaziti oznaka o poreklu opasnog otpada.
84
42) Pre predaje ovlaenoj organizaciji izvriti kategorizaciju otpadnog ulja.

43) Sa istroenim mainskim (hidraulikim, termalnim) uljem postupati u skladu sa
Pravilnikom o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina (Sl.gl. RS br. 55/01) i Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji
imaju svojstva opasnih materija ("Sl.gl. RS" br. 12/95) i Pravilnikom o nainu
postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.gl. RS" br. 12/95).
44) Sav izdvojeni metal sakuplja se u posebnom kontejneru i odlae u okviru lokacije
na propisan nain do predaje zainteresovanim stranama na dalju upotrebu.
45) Sav sakupljen otpad koji predstavlja sekundarne sirovine odloiti u posebne
kontejnere za plastine, drvene, staklene i papirne (kartonske) sekundarne
sirovine. Kontejnere postaviti na za to odreenom mestu u okviru lokacije.
46) Sekundarne sirovine se uvaju u okviru kompleksa do odvoenja od strane kupca
sekundarnih sirovina, sa kojim je nosioc projekta u obavezi da sklopi ugovor o
preuzimanju istih.
47) Pepeo koji nastaje prilikom sagorevanje piljevine skladititi u zatvorenom
kontejneru i uvati u okviru lokacije, sve do predaje zainteresovanim stranama na
dalje korienje, kao odlino prirodno ubrivo.
48) Sav komunalan vrst otpad odlagati u kontejnere koje prazni Javno komunalno
preduzee. U okviru lokacije predvideti prostor za smetaj kontejnera.
49) Kolovozna konstrukcija internih saobraajnica projektovana je od asfalt betona za
uslove teretnog saobraaja, sa odgovarajuim podlogama u cilju spreavanja
stvaranja vibracija.
50) Sva oprema postavlja se na temelje i odgovarajue podloge, kako bi se spreila
pojava buke i vibracija usled njihovog rada.
51) U cilju zatite od prostiranja buke deo opreme se postavlja u zatvorene objekte sa
odgovarajuom zvunom izolacijom.
52) Elektrina oprema koja se nalazi u zonama ugroenim od stvaranja eksplozivnih
koncentracija uraena je u protiveksplozivnoj zatiti.
53) U kanalima za pneumatski transport drvne piljevine i praine postavljaju se
detektori varnice i mlaznice za gaenje varnica rasprenom vodom.
54) Pored odreene opreme svakog segmetna postavljaju se kontejneri ili betonski
bunkeri za prihvat zapaljene iverice, piljevine ili praine u sluaju poara.
55) U cilju spreavanja stvaranja eksplozivnih koncentracija prirodnog gasa u
kotlarnicama je projektovana odgovarajua prinudna ventilacija.
56) Elektrini ureaji u kotlarnici ne mogu biti pod naponom pre nego to odsisni
ventilator ispravno radi najmanje 5 minuta.
57) Sva elektrina oprema za prinudnu ventilaciju koja je smetena u prostor
kotlarnice projektovana je u protiveksplozivnoj zatiti.
58) Za merenje koncentracije prirodnog gasa u kotlarnicma projektovana je ugradnja
senzora (eksploziometra), koji zvunom i svetlosnom signalizacijom obavetavaju
zaposlene da se gas nalazi u koncentraciji bliskoj donjoj eksplozivnoj granici.
59) Projektovan je sistem za automatsko otkrivanje i dojavu poara.
85
60) U cilju zatite od poara projektovano je:

- hidrantska mree sa spoljanjim i unutranjim protivpoarnim hidrantima,
- stabilna (sprinkler) instalacija za gaenje poara,
- rezervoari za protivpoarnu vodu,
- postavljanje aparata za gaenje poara sa suvim prahom i CO2,
- postavljanje tabli obavetenja, upozorenja i zabrane.
61) U cilju zatite od atmosferskog pranjenja predvideti gromobransku zatitu.
62) Interna saobraajnica slui i kao protivpoarni put.
63) Komunikacije u objektu usklaene su sa tehnologijom i mogunou brze
evakuacije.
64) Raspored prostorija usklaen je sa tehnolokim potrebama i potrebama
bezbednosti.
65) Pribaviti protivpoarnu saglasnost na trasu prikljunog gasovoda.
66) Pribaviti protivpoarnu saglasnost na tehniku dokumentaciju.
67) Pribaviti vodoprivrednu saglasnost na tehniku dokumentaciju.
8.3. DRUGE MERE KOJE MOGU UTICATI NA SPREAVANJE ILI

SMANJENJE TETNIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
8.3.1.
Mere koje treba preduzeti u toku izgradnje
68) U toku izgradnje objekata u okviru kompleksa svakodnevno vriti raiavanje

terena, a sav nepotreban materijal odvoziti na deponiju koju odredi nadleni organ.
69) Potrebnu koliinu zemlje za zatrpavanje deponovati u okviru gradilita.
70) Viak zemlje transpotovati na deponiju koju odredi nadleni organ.
71) Sav rasuti graevinski materijal i ut koji nastaje izgradnjom objekata sakupiti i
ukloniti sa terena odvoenjem na deponiju koju odredi nadleni organ.
72) Sav metalni i drugi otpad koji predstavlja sekundarnu sirovinu, a koji nastaje u toku
izgradnje objekata i montae opreme, uvati na propisan nain u okviru lokacije do
predaje zainteresovanim stranama na dalje korienje.
73) U toku gradnje objekta redovno istiti i odravati gradilite.
74) Po zavretku svih graevinskih radova ukloniti sav nepotreban materijal i urediti
prostor oko objekta.
75) Za vreme izvoenja graevinskih radova zabranjena je opravka i servisiranje
motornih vozila, kao i pretakanje goriva u okviru lokacije, na povrinama koje nisu
zatiene od mogueg tetnog delovanja sluajno iscurelog goriva ili ulja.
8.3.2.
Mere koje treba preduzeti u toku redovnog rada
76) Talonu jamu redovno istiti od taloga lepka i to preko ovlaene organizacije.
77) Sklopiti ugovor sa ovlaenom organizacijom o ienju i pranjenju talone jame.
78) Voditi evidenciju o pranjenju i ienju talone jame.
79) Vriti redovnu kontrolu kvaliteta preienih sanitarno-fekalnih otpadnih voda od
strane ovlaene organizacije, u pravilnim vremenskim intervalima i to etiri puta
godinje.
86
80) Za pranjenje i ienje taloga iz biorotora sklopiti ugovor sa Javnim komunalnim

preduzeem ili drugom ovlaenom organizacijom.
81) Voditi evidenciju o pranjenju i ienju biorotora.
82) Vriti redovnu kontrolu kvaliteta preienih atmosferskih otpadnih voda od strane
ovlaene organizacije, u pravilnim vremenskim intervalima i to etiri puta
godinje.
83) Za pranjenje i ienje taloga iz kanala za atmosfersku vodu i iz retenzije sklopiti
ugovor sa Javnim komunalnim preduzeem ili drugom ovlaenom organizacijom.
84) Voditi evidenciju o pranjenju i ienju retenzije.
85) Vriti redovnu kontrolu kvaliteta preienih zauljenih atmosferskih otpadnih voda
sa parking prostora od strane ovlaene organizacije, u pravilnim vremenskim
intervalima i to etiri puta godinje.
86) Talonik i separator ulja i masti, u kome se preiavaju atmosferske otpadne
vode sa parking prostora redovno istiti od izdvojenih ulja i masti i mulja i to preko
ovlaene organizacije.
87) Sklopiti ugovor sa ovlaenom organizacijom o ienju i pranjenju separatora
ulja i masti.
88) Uestalost vaenja taloga i ulja iz talonika i separatora odreuje se tokom
eksploatacije ureaja.
89) Voditi evidenciju o pranjenju i ienju separatora ulja i masti.
90) Vriti redovnu kontrolu emisije zagaujuih materija iz emitera kotlarnice tehnikog
bloka pri punoj jednovremenosti rada opreme, a od strane ovlaene organizacije.
91) Vriti redovnu kontrolu emisije zagaujuih materija iz emitera suare pri punoj
jednovremenosti rada opreme, a od strane ovlaene organizacije.
92) Za kretanje hendikepiranih lica obezbediti uslove koji su propisani Pravilnikom o
uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem,
hendikepiranih i invalidnih lica (Sl. gl. RS br. 18/97).
93) Za transport unutar objekta koriste se svi tipovi viljuakara, kao i drumska i
eleznika vozila.
94) Planom praenja proizvodnje predvideti plansko preventivne preglede i remonte
gasnih instalacija.
95) Planom praenja proizvodnje jednom meseno predvieni su preventivni pregledi i
remonti opreme za proizvodnju drvenih ploa, kao i provera njihove hermetinosti,
koji traju 12 sati.
96) Rukovanje gasnom instalacijom poveriti licima obuenim i struno osposobljenim
za rad sa ovom vrstom instalacija.
97) Blagovremeno otklanjati sve tehniko-tehnoloke nedostatke sa proizvodne
opreme i gasne instalacije.
98) Prilazne puteve objektu odravati u ispravnom stanju. Putevi moraju biti uvek
slobodni i prohodni kako bi se u sluaju poara lake i bre intervenisalo.
99) Ulaz i stepenita u objektu i prostorijama uvek moraju biti slobodni i prohodni, kako
bi se u sluaju poara to pre izvela evakuacija i gaenje poara.
87
100) U okviru lokacije zabranjeno je unoenje otvorene vatre, puenje i korienje alata
koji varnii. Korienje aparata koji varnie dozvoljeno je samo u radionicama za
popravku delova, ili na samoj opremi, a li posle pranjenja iverice, pilevine ili drvne
praine iz segmetna u kojem se vri popravka.
101) U kompleksu je zabranjeno ostavljanje i bacanje zapaljivih materija kao to su
papir, drvo, naftni derivati i sl.
102) Nije dozvoljeno spaljivanje bilo kakvog materijala unutar kompleksa.
103) Na slobodnim povrinama oko objekata podii zatitno zelenilo, koje osim
funkcionalne ima i estetsku vrednost.
104) Kompleks ograditi odgovarajuom ogradom.
105) Ograda, stubovi ograde i kapije ne smeju prelaziti van graevinske parcele.
106) Vriti striktnu zatitu terena van neposredne zone kompleksa, to znai da se van
te zone postojee povrine ne mogu koristiti kao stalna ili privremena odlagalita
materijala, kao i platoi za parkiranje i popravku maina itd.
8.4. MERE OTKLANJANJA POSLEDICA UDESA

107) Da ne bi dolo do udesnih situacija, odnosno poara ili isticanja velikih koliina
freona, planiranjem prostora i ovom Studijom predviene su odreene mere
zatite. Ako i pored svih mera ipak doe do udesne situacije, neophodno je
odgovoriti na udes i to onog trenutka kada se dobije prva informacija o udesu.
108) U takvom sluaju mora se:
- lokalizovati poar sa najsnanijim sredstvima za gaenje poara koja stoje na
raspolaganju,
- zatvoriti glavni zaporni ventil na instalaciji za dovod gasa u kotlarnicu i
- iskljuiti glavni prekida za dovod elektrine energije
109) Lice zadueno za otvaranje krovnih prozora duno je da neprekidno prati razvoj
situacije i da u sluaju pojave poetnog poara istog momenta zatvori krovne
prozore.
110) Ukoliko se ni tada ne lokalizuje poar, neophodno je pozvati najbliu vatrogasnu
jedinicu i o poaru obavestiti nadlene organe.
111) Evakuisati najpre povreene i ugroene, a zatim i ostale koji se nau u poaru.
Pozvati hitnu pomo.
112) Iznositi gorive materije koje mogu da se nau u poaru.
113) Iznositi vrednu imovinu, koju je mogue iznositi (dokumentaciju, raunare,
prenosnu opremu itd.)
114) Obezbediti vatrogasnu strau zbog mogunosti ponovne pojave vatre i uvanja
tragova poara do dolaska nadlenih organa radi utvrivanja uzroka eksplozije ili
poara.
88
9. PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

9.1. PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE PRE POETKA
FUNKCIONISANJA PROJEKTA
Za predmetnu lokaciju nisu vrena merenja prisustva specifinih polutanata tako da
nema konkretnih podataka o postojeem stanju ivotne sredine.
9.2. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI TETNI

UTICAJI NA IVOTNU SREDINU
U cilju zatite ivotne sredine od moguih tetnih uticaja usled rada industrijskog
kompleksa za preradu drveta Kronospan u Lapovu neophodno je vriti kontrolu i
praenje stanja ivotne sredine u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine i u skladu
sa posebnim zakonima i pravilnicima koji ureuju oblast zatite ivotne sredine.
Praenje stanja ivotne sredine vri se merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora
stanja i zagaenja ivotne sredine koje obuhvata praenje prirodnih faktora, odnosno
promena stanja i karakteristika ivotne sredine i to: vazduha, vode, zemljita, buke,
otpada i to u propisanom vremenskom periodu.
Parametri na osnovu kojih se moe utvrditi tetni uticaji na ivotnu sredinu usled rada
fabrike za proizvodnju drvenih ploa su:
Emisija zagaujuih materija iz emitera suare;
Emisija zagaujuih materija iz emitera kotlarnice tehnikog bloka;
Emisija zagaujuih materija iz biorotora;
Emisija zagaujuih materija iz separatora ulja i masti;
Emisija zagaujuih materija iz retenzije;
Buka u ivotnoj sredini
9.3. MESTA, NAIN I UESTALOST MERENJA UTVRENIH

PARAMETARA
Praenje uticaja Industrijskog kompleksa "Kronospan" na ivotnu sredinu vrie se na
sledei nain:
9.3.1.
Ispitivanje kvaliteta otpadnog vazduha
Pri punoj jednovremenosti rada kotla za zagrevanje termalnog ulja izvriti garancijsko
merenje emisije tetnih i opasnih materija na izvoru zagaenja, odnosno na dimnjaku
kotla, radi dobijanja dozvole za rad. Dalje vriti godinje kontrolno merenje emisije
zagaujuih materija.
Pri punoj jednovremenosti rada suare izvriti garancijsko merenje emisije tetnih i
opasnih materija na izvoru zagaenja, odnosno na dimnjaku suare, radi dobijanja
dozvole za rad. Dalje vriti godinje kontrolno merenje emisije zagaujuih materija.
Merenja emisije mogu da vre preduzea ovlaena od strane nadlenog ministarstva.
Sklopiti ugovor sa ovlaenom organizacijom o merenju emisije.
89
Prema Pravilniku o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i

evidentiranja podataka ("Sl.gl.RS" br. 30/97), lan 11, granina vrednost emisije
zagaujuih materija iz emitera kotla za zagrevanje termalnog ulja, odnosno loita na
gasovita goriva toplotne snage od 1-50 MW, iznosi:
- prakaste materije
5 mg/m3
- ugljen monoksid
100 mg/m3
1700 mg/m3
- sumporni oksidi izraeni kao SO2
- azotni oksidi izraeni kao NO2
350 mg/m3
Prema lanu 56 granina vrednost emisije iz suare postrojenja za proizvodnju drvenih
vlaknastih i vezanih ploa - lesonita, perploe, iverice i dr. iznosi:
-
drvna praina
50 mg/m3.
Emisija ostalih zagaujuih materija na emiteru suare, kod koje je gorivo kombinacija
prirodnog gasa i drvne praine, nije definisana zakonskom regulativom, pa e biti
definisana i usklaena sa lokalnim vlastima posle probnog rada.
Koncentracije zagaujuih opasnih i tetnih materija ne smeju prelaziti propisane
granine vrednosti emisije. Ukoliko doe do prekoraenja dozvoljenih vrednosti
preduzeti mere radi svoenja zagaujuih materija u dozvoljene granice.
9.3.2.
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda
Vriti redovnu kontrolu kvaliteta otpadne vode:

-
posle preiavanja sanitarno-fekalnih otpadnih voda
posle preiavanja zauljene atmosferske otpadne vode u separatoru ulja i masti;
atmosferske otpadne vode na izlasku iz retenzije.
Poetna faza ispitivanja kvaliteta otpadne vode je uzimanje uzoraka.

Mesto uzimanja uzorka odreuje institucija koja vri ispitivanje otpadnih voda.
Ispitivanje otpadne vode vriti u pravilnim vremenskim intervalima, od strane ovlaene
organizacije, a u skladu sa Pravilnikom o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta
otpadnih voda ("Sl.gl.SRS" br. 47/83).
Prilikom ispitivanja zauljenih atmosferskih otpadnih voda pored optih parametara
ispituju se i sledei karakteristini parametri:
- sadraj ulja i masti
- sadraj ugljovodonika
Prilikom ispitivanja fekalnih i atmosferskih otpadnih voda ispituju se opti parametri
zagaenja.
Kvalitet otpadnih voda posle predtretmana treba da odgovara kvalitetu koji je propisan u
Pravilniku o opasnim materijama u vodi ("Sl. gl. SRS" br. 31/82).
Sklopiti ugovor sa ovlaenom organizacijom o vrenju redovne kontrole kvaliteta
otpadnih voda.
Ukoliko se ispitivanjem otpadnih voda utvrdi prekoraenja dozvoljenih vrednosti,
preduzeti mere radi svoenja koncentracija zagaujuih materija u dozvoljene granice.
9.3.3.
Ispitivanje nivoa buke u ivotnoj sredini
U sluaju pritubi graana izvriti ispitivanje buke kod najbliih stambenih objekata
prema Pravilniku o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Sl.gl.RS" br. 54/92).
Ukoliko doe do prekoraenja dozvoljenih vrednosti preduzeti mere da se buka dovede
u propisane granice.
90
10. NETEHNIKI KRAI PRIKAZ PODATAKA O PROJEKTU

ZA PROIZVODNJU DRVENIH PLOA
Netehniki prikaz podataka iz pojedinih poglavlja Studije, daje se kao poseban separat i
sastavni je deo Studije.
11. PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA ILI

NEPOSTOJANJU ODREENIH STRUNIH ZNANJA I
VETINA
Pri izradi ove Studije nisu primeeni tehniki ili tehnoloki nedostaci strunih znanja
znaajnih za nesmetan i siguran rad. U izradi urbanistike i tehnike dokumentacije kao
i ove studije primenjeni su svi relevantni standardi, tehniki i drugi propisi, kao i uslovi
za njenu lokaciju i izgradnju od strane javnih komunalnih i drugih organizacija.
12. PODACI O AUTORIMA

Rsovac Slavica, dipl.in.tehn.
Diplomirala na Tehnoloko - metalurkom fakultetu u Beogradu 1986. godine. Radno
iskustvo sticala u Fabrici hidraulike i pneumatike Prva petoletka u Trsteniku, gde je
radila 12 godinana na poslovima samostalnog tehnologa za galvansku zatitu,
upravnika tehnologije i efa marketinga. Zatim je 6 godina radila u Institutu za
obrazovanje, zatitu na radu, zatitu ivotne sredine i zatitu od poara "27. januar" u
Niu na poslovima samostalnog strunog saradnika i to uglavnom na izradi Prethodnih i
Detaljnih analiza uticaja na ivotnu sredinu. Od maja 2004.g. vodila je Radnju za
inenjering i projektovanje Ecoing u Niu, u kojoj je se bavila poslovima zatite ivotne
sredine i projektovanjem tehnolokih procesa. Od marta 2007. radi u Drutvu za
projektovanje, inenjering i izgradnju Europen Invest d.o.o. u Beogradu kao projekt
menader za ekologiju. Izradila je Prethodne i Detaljne analize i Studije o proceni
uticaja na ivotnu sredinu za objekte i komplekse razliitih namena, kao to su: stanice
za snabdevanje gorivom, skladino-distributivni centri, magacinski prostori zapaljivih i
nezapaljivih medija, proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pia, konditorskih proizvoda,
klanice i prerade mesa, farme, proizvodnja stiropora i stirodura, objekti za proizvodnju
plastinih elemenata, obue, strugare, proizvodnja acetilena, proizvodnja kamene vune
i drugi objekti razne namene u raznim gradovima. Na temu objekata za preradu drveta
uradila je vie Prethodnih i Detaljnih analiza i Studija o proceni uticaja na ivotnu
sredinu, a meu kojima su strugare, objekti za preradu drveta, objekti za proizvodnju
pragova u Ivanjici i raznim selima oko Ivanjice, Niu i selima oko Nia, Leskovcu,
Jagodini, Vranju, Varvarinu, Prokuplju itd.
91

Sadrzaj Studije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sadrzaj Studije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ....................................................................................5

OPIS LOKACIJE ................................................................................................................6

OPIS PROJEKTA ............................................................................................................ 14

PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ....... 59

PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I U BLIOJ OKOLINI .................... 60

MOGUI ZNAAJNI UTICAJI PROJEKTA NA IVOTNU SREDINU .............................. 63

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU UDESA .............................. 72

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

OPIS MERA PREDVIENIH U CILJU SPREAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA

PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ........................................... 89

NETEHNIKI KRAI PRIKAZ PODATAKA O PROJEKTU ZA KLANICU SA

PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREENIH STRUNIH

PODACI O AUTORIMA ................................................................................................... 91

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

ULOGA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE O PROCNI UTICAJA NA IVOTNU

Zakon o zatiti ivotne sredine("Sl.gl.RS"br.135/04)

Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.gl.RS br.69/05)

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije (Slubeni list SFRJ

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Elaborat protivpoarne zatite proizvodne hale, MULTICON INENJERING Beograd,

Reenje o odreivanju obima i sadraja strudije o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Odobrenje za izgradnju, br. 351-7/09-02 od 6.02.2009.g.

Uslovi za projektovanje prikljuka vodovoda za kompleks Kronopan Lapovo, izdati od

Uslovi za projektovanje kine i fekalne kanalizacije za kompleks Kronopan Lapovo,

Tehniki uslovi za projektovanje i izgradnju fabrike iverice i prikljuenje i izgradnju

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

KRONOSPAN SRB d.o.o. Lapovo

ul. Njegoeva br. 20 - Lapovo

Kronospan SRB d.o.o. je jedna je od fabrika Kronospan koncerna, vodee grupacije u

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

2.2. PEDOLOKE, GEOMORFOLOKE, GEOLOKE, HIDROGEOLOKE

Opte karakteristike optine Lapovo

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Neogene tvorevine predstavljene gornjim miocenom (M13) nisu otkrivene na istranom

Neogene tvorevine - gornjomiocene tvorevine lee konkordantno preko starijih miocenih

Gornjomioceni sedimenti su predstavljeni glinama, peskovitim glinama i peskovima, dok

Drugu genetsku grupu ine kvartarne tvorevine koje su izdvojene

Na podruju Lapova zastupljeni tip zemljita je aluvijalni nanos.

Prema "Elaboratu o geotehnikim uslovima izgradnje regionalne deponije komunalnog

Geotehniko ispitivanje predmetne lokacije

Lokacija na kojoj e se graditi poslovni kompleks "Kronospan" nalazi se na prostoru

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Humus (h) je pripovrinski deo terena i nalazi se na dubini do 0,40 m.

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Granulometrijskim analizama uzoraka iz ovog sloja utvren je sledei sastav: glina od

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Hidrogeoloke karakteristike terena

Geoloki sastav i morfologija terena podruja optine Lapovo uslovljavaju specifine

2.3. IZVORITA VODOSNABDEVANJA I OSNOVNE HIDROLOKE

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Za podruje Lapova od znaaja su Velika Morava i Raa.

2.4. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE SA METEOROLOKIM

FLORA, FAUNA I PRIRODNA DOBARA POSEBNE VREDNOSTI

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu

njima se prepliu antropogeni ekosistemi sa korovskim (ruderalnim) vrstama, iji floristiki

2.6. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEJZAA

2.7. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

2.8. NASELJENOST, KONCENTRACIJA STANOVNITVA I