1 Nemaka klasina filozofija - Hegel

HEGELOVA
FILOZOFIJA
HEGEL IVOT
GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL roen je u tutgartu 27. avgusta 1770. godine. Ota mu je !io vi"i finansijski
inovnik. Osnovnu "kolu i gimnaziju svr"io je Hegel u svome rodnom mestu# !io je uvek odlian ak# ali nije s$adao u %uda od
dee%# kao &aj!ni i eling. Od uitelja u gimnaziji na Hegela je imao utiaja jedino &efler# koji mu je !io i $rivatni uitelj.
'nteresantno je s$omenuti da je $etnaestogodi"nji deko Hegel $ovodom smrti ovog svog uitelja za$isao# %. . . On je !io naj$o"teniji
i najne$artajiniji ovek . . . On je $oznavao vrednost nauka i ute(u koju nam one u raznim sluajevima $ru)aju . . . *alo i( je# koji
su $oznavali njegove zasluge . . .% + gimnaziji Hegel je naroitu $a)nju o!ra,ao klasinim $isima# u zadaima se $okazivao !olji
majstor nego u govoru. -ema njegove maturantske !esede !ila je. %/lo stanje umetnosti i nauka kod -uraka%. 0ao gimnazist vi"i(
razreda Hegel ne $okazuje nikakvog interesa za nemaku literaturu njegovog vremena# mesto ilera i &esinga on ita Sofijin put od
Memela u Saksonsku, jedan !edan roman u "est svezaka. 0ad je o$en(auer iz 1ozenkranove !iografije o Hegelu doznao za ovaj
$oslednji fakt# on je triumfuju,i $isao jednome svome ueniku# da je njegova lektira u gimnaziji !io Homer# dok je Hegel itao
Sofijino putovanje . . . 2odine l733. Hegel je stu$io u internat teolo"kog seminara u -i!ingenu# gde je ostao $et gadina. 4ve $rve
godine studirao je filozofske nauke i $romoviran je za magistra filozofije 5!rane,i $ri tome temu %O granii du)nosti%# koja mu je !ila
zadata6# tri ostale teolo"ke nauke# $ri svr"etku koji( je $ostao kandidat teologije. 0ao student Hegel se $rvi $ut u$oznao sa 0antovim
s$isima# osim toga tre!a s$omenuti# da je !io vatren $ristalia franuske revoluije i lan re$u!likanskog studentskog klu!a. 'ako je
voleo veselo dru"tvo# nije se odavao akim eksesima# nosio se nemarno i imao je neega starakog u svojim manirima. 7o
Hegelovu !udu,nost od naroitog je znaaja s$omenuti njegovo $rijateljstvo sa $esnikom Helderlinom i elingom# koji su takoe !ili
lanovi !ogoslovskog internata u -i!ingenu.
7o zavr"etku univerzitetski( studija Hegel se vra,a ku,i u tutgart# gde ostaje neko vreme# 0ako nije imao $otre!ni( oso!ina za
sve"tenika# a )eleo je da $ostane naunik# to se odluio na akademsku karijeru. 8$or i !ez dovoljno materijalni( sredstava# morao se#
da !i taj ilj $ostigao# latiti istog sredstva koga i 0ant i 9i(te# $ostati doma,i uitelj. :itavi( sedam godina Hegel je $roveo kao
doma,i uitelj# i to tri godine u ;ernu u vajarskoj i etiri u 9rankfurtu na *ajni. + ;ernu je !io u uvenoj aristokratskoj ku,i
tajgera# gde je imao $rilike da iz!li)e u$ozna !ernsko vi"e dru"tvo i tada"nje oligar(ijsko ureenje !ernske dr)ave. /a vreme ovog
!oravljenja u ;ernu# Hegel studira iz!li)e 0antove s$ise iz o!lasti $raktine filozofije# 9i(teovu %novu doktrinu% i s$ise elingove# s
kojim stoji u stalnoj $re$isi i iji je on revnosan uenik 5eling je !io mlai od Hegela za $et godina# ali je mnogo ranije $oeo $isati
i do"ao je ranije do slave6. + isto do!a Hegel studira i ilerove estetike s$ise. 7oetkom l7<7. Hegel se $reselio u 9rankfurt i tu
$ostao# $o $re$orui $esnika Helderlina# doma,i uitelj u ku,i 2ogela. Hegel je !io ne$osredni svedok nesre,ne lju!avi Helderlinove
sa )enom trgova 2ontarda# u ijoj je ku,i Helderlin !io doma,i uitelj# i nesre,nom Helderlinu 5koji je naskoro zatim $oludeo6
saveti jednog takvog %oveka od razuma%# kao "to je !io Hegel# nisu ni"ta $omogli. + 9rankfurtu Hegel je ve, do"ao do neki(
osnovni( ideja svoga filozofskog sistema# i $oku"ao da im da literarnu formu 5taj je ruko$is $u!likovao donije 1ozenkran6.
7oetkom l7<<. godine umro je Hegelov ota# i Hegel je kao svoj deo naslea 5on je imao jo" jednog !rata i sestru6 do!io oko tri
(iljade forinti. 8a ovim novem on je ve, mogao $omi"ljati da ot$one akademsku karijeru# ali su $ro"le jo" $une dve godine dok je
ostvario ovu svoju nameru.
7oetkom l30l. naime# Hegel je# $osredovanjem elingovim# $ostao $rivatni doent na univerzitetu u =eni# tada"njem sredi"tu
nemake filozofije. 8a svojim (a!ilitaionim s$isom %O $utanjama $laneta% Hegel meutim nije imao sre,e# (ote,i dijalektiki da
s(vati zakone $lanetski( kretanja# Hegel dolazi do zakljuka da je dotada"nji $razni $rostor izmeu *arsa i =u$itera logiki nu)an#
dok je# meutim# na osam mesei $re ovog Hegelovog s$isa ve, $ronaen $rvi $lanetoid izmeu *arsa i =u$itera. + =eni Hegel je
zajedno sa elingom izdavao %0ritiki )urnal za filozofiju%# u kome su iza"li nekoliki njegovi lani. 7redavanja je dr)ao o logii#
metafizii i $rirodnom $ravu# a $redavao je jednog semestra i matematiku. 2odine l30>. $ostao je vanredni $rofesor i kao takav vodio
se u =eni sve do l303. godine# mada je =enu na$ustio ve, l30?. + =eni se Hegel $ot$uno emani$ovao od elinga# i izradio $rvo svoje
veliko delo# Fenomenologiju duha. Ovo je delo Hegel zavr"io u $ono, uvene !itke na =eni 5u okto!ru l30?.6# kojom je 7ruska
$odlegla Na$oleonu# sam Hegel !io je o$ljakan od franuski( vojnika# i da mu 2ete nije $ritekao u $omo,# ostao !i !ez (le!a. 7ri
"tam$anju Fenomenologije duha $rvi $ut se javlja Hegelov raniji jenski kolega Nitamer kao $rijatelj njegov# jer on garantuje
izdavau da ,e nedovr"en ruko$is !iti na vreme dovr"en. +skoro zatim Nitamer se $onovo javlja kao $rijatelj Hegelov 5u Nitameru je
Hegel na"ao jednog retkog $rijatelja6# nalazi mu mesto za urednika zvaninog lista u ;am!ergu 5u ;avarskoj6# gde je Hegel ostao do
okto!ra l303# kada mu je Nitamer# $ostav"i naelnik u !avarskom ministarstvu $rosvete# izradio mesto direktora gimnazije u
Nirn!ergu# gde je Hegel u etiri vi"a razreda $redavao filozofsku $ro$edevtiku# i gde je $uni( osam godina ostao. Hegel je !io strog
direktor i jednu !ednu "kolu uzdigao do ureenog zavoda. 7ored svi( "kolski( $oslova Hegel je i$ak na"ao vremena da u Nirn!ergu
na$i"e svoje najva)nije# naja$straktnije i najte)e delo# Veliku logiku u tri sveske. + Nirn!ergu se Hegel i o)enio# i to ,erkom jednog
!arona# dvaestogodi"njom *arijom -u(er 5dok je Hegelu !ila @l godina6# i smatrao je# da je njegova uloga u svetu zavr"ena zvanjem
koje ima i )enom koju je do!io# i ne sanjaju,i o !udu,oj svetskoj slavi svojoj.
7rva eta$a na $utu slave !io je za Hegela Hajdel!erg# gde je l3l?. $osredovanjem njegovog donijeg uenika# $rofesora
teologije 0arla 4au!a# $ostao $rofesor filozofije. + Hajdel!ergu Hegel je stekao $rve svoje uenike# 'ksila# jednog 1usa# kome je
Hegel $retskazao veliku !udu,nost 1usije# Hinriksa i 0arovea. + (ajdel!er"ku $eriodu $ada i $rvo $oznanstvo Hegelovo sa
franuskim filozofom Aiktorom 0uzenom. + Hajdel!ergu Hegel je dovr"io i izdao tre,e svoje veliko delo# Enciklopediju filozofskih
nauka. Ovo delo# kao i ranija# $rivukla su $a)nju $ruski( vladaju,i( krugova na Hegela# i uveni $ruski ministar $rosvete Blten"tajn
lino se !io anga)ovao da dovede Hegela za $rofesora filozofije u ;erlin. Hegel je svoje ranije mi"ljenje o 7ruskoj 5militaristika
dr)ava !ez nauke i umetnosti6 $romenio# nova era $ruske regeneraije# era $rosve,enog konzervatizma# na"la je u njemu svoga
$o"tovaoa i !ranioa.
2odine l3l7. u okto!ru Hegel je ot$oeo svoja slavna $redavanja u ;erlinu. + svome uvodnom $redavanju Hegel je rekao da je
nemakom narodu dodeljeno da svetu vatru filozofije sauva i $reda $otomstvu# da u $ruskoj dr)avi $ored svetovnog tre!a da se
samostalno razvije i slo!odno arstvo misli. + $oetku $redavanja Hegelova u ;erlinu nisu $rivlaila nikakvu $a)nju# ali malo-
$omalo o njima se $oelo govoriti# sam je Hegel $ro"irivao o!im svoji( $redavanja 5$rido"la su $redavanja o filozofiji religije i
filozofiji istorije6# i u toku od C-@ godine Hegelova filozofija $ostala je o$"te $oznatom i stekla dosta $ristalia 5*ar(ajneke# Hans#
Hening# *i(elet i dr.6. Hegel je stekao utiaj u samom ministarstvu $rosvete# i uskoro filozofske katedre na $ruskim univerzitetima
2 Nemaka klasina filozofija - Hegel
dos$ele su u ruke njegovi( uenika. 7oetkom l327. osnovan je# uz sudelovanje Hegelovo# kritiki )urnal Jalzrbucher fur
issenschaftliche !ritik, $reko koga je Hegelova "kola za itavi( dvadeset godina vr"ila $resudan utiaj u du(ovnom )ivotu 7ruske.
-re!a s$omenuti i tri velika $uta Hegelova u inostranstvo# koja je $reduzeo uz $omo, ministarstva $rosvete. 2odine l322. $utovao je
u ;risel# l32@. u ;e 5gde mu se naroito do$ala talijanska o$era6 i l327. u 7ariz. Ovaj $ut u 7ariz Hegel je $reduzeo i na navaljivanje
0uzenovo# koji se (teo odu)iti Hegelu za uinjenu lju!aznost njegovu $riiikom "estomesenog !oravljenja 0uzenovog u ;erlinu
l32>.# kad je Hegel $ri$omogao te je 0uzen oslo!oen $oliijskog zatvora u koji je# kao $rogla"eni %demagog%# !io za$ao. 0uzen je
smatrao Hegela jo" ranije za svoga $rijatelja# $osvetio mu je tre,u svesku svoga $revoda 7latona# i njemu i elingu $osvetio je svoje
izdanje 7roklovog komentara o 7latonovom 7armenidu 5%amiis et magistris# $(iloso$(iae $raesentis duei!us% glasila je $osveta
0uzenova6. Osim toga 0uzen je# naroito $o $ovratku svome iz ;erlina# dr)ao $redavanja o filozofiji Hegelovoj u 7arizu i mnogo
do$rineo "irenju (egelijanizma van Nemake. + 7arizu# gde je ostao dva mesea# Hegel se nije ose,ao tako do!ro kao u ;eu# za
njega je 7ariz !io suvi"e velika varo". + $ovratku iz 7ariza Hegel se svratio u Aajmar# gde se $oslednji $ut video sa 2eteom# kome je
Hegel !io i $o tome jako u volji# "to je !ranio njegovu teoriju !oja. 2odine l32<DC0. Hegel je !io rektor ;erlinskog univerzitet a i kao
rektor dr)ao je dva govora. +mro je l@. novem!ra l3Cl.# od kolere# koja je tada vladala u ;erlinu. 8$rovod mu je !io velianstven#
uenii su se te"ili time "to su takvog oveka imali u svojoj sredini# "to su od njega mogli da ue# "to su s njim mogli da !udu u
linom dodiru.
Hegel je !io nesumnjivo genijalan ovek# i $o du!ini i originalnosti svoji( ideja# i $o mnogo!rojnosti dela u kojima. je te ideje
razradio i $rimenio na razne o!lasti. Hegel je !io eniklo$edijski o!razovan filozof# i samo time !io je u stanju da da jedan tako
razraen filozofski sistem# kakav se nije javio ni $re ni $osle njega. 0ako du!ina njegovi( ideja# tako i jedinstvo njegovog sistema#
$ored !ogatstva njegovog# ine naroitu dra) toga sistema# i nije nikakvo udo# "to je Hegel za svoje uenike imao znatne ljude u
$ravom smislu te rei. Njegov je utiaj !io ogroman# univerzalan# taj je utiaj jedno vreme !io takav i toliki# kakav nije imao mo)da
ni ranije ni donije nijedan drugi mislila 5izuzev Bristotela6. &inost Hegelova sva je konentrisana u njegovom sistemu# to je jedna
od oni( retki( linosti kojima je saznanje $rava strast. Najle$"i o$is Hegelove linosti i njegovog naina $redavanja dao je Hegelov
dugogodi"nji uenik estetiar Hoto. %7rvi utisak lia nikada ne,u za!oraviti 8ve su rte visile tromo i umorno# ali nikakva ru"e,a
strast# ve, ela $ro"lost jednog mi"ljenja# koje je dan i no, ,ute,i radilo# ogledala se u njima%. %0ad sam ga $osle nekoliko dana na
katedri video# nisam se mogao odma( na,i ni u nainu njegovog $redavanja ni u unutra"njem toku njegovi( misli . . . 0ao "to su
najstariji $roroi# "to su se vi"e !orili sa jezikom# utoliko jezgrovitije iznosili ono "to su u unutra"njoj !or!i savladali# tako se i on
!orio i $o!eivao u te"koj koniznosti. Ae, u $oetku zastajao je# itaju,i $onovo $oinjao# o$et zastajao# zatim govorio i razmi"ljao#
i kad je izgledalo da je zgodne rei zauvek nestalo# ona se !a" onda $ojavljivala# izgledala je o!ina# a !ila je do ne$odra)avanja
zgodna# neu$otre!ljavana $a i$ak jedino u$otre!ljiva%.
8$isi Hegelovi su mnogo!rojni. Osim toga tre!a s$omenuti i Hegelovu reenziju tre,e sveske =ako!ijevi( dela# koja je iza"la
l3l7.
UVOD U SISTEM I DIJALEKIKA METODA
Hegelov sistem je sistem a$solutnog idealizma. On $roizlazi direktno iz elingovog sistema# ali $redstavlja na neki nain
sintezu elingovog i 9i(teovog sistema. 7o elingu idealno i realno su identini# $o 9i(teu idealno je ono "to je $rvo!itno. 7o
Hegelovom sistemu $ak idealno ili du( ima $rimat nad realnim ili $rirodom# i $riroda $redstavlja samo jedan $rolazan stu$anj u
razvi,u du(a. =o" je u jednoj taki Hegel !li)i 9i(teu nego elingu# u filozofskoj metodi. Njegova dijalektika metoda je 9i(teova
metoda su$rotnosti 5trojna metoda teze# antiteze i sinteze6# samo "to je Hegel tu metodu s(vatio du!lje i na originalan nain. Fihteova
metoda su!ot"osti osta#e $od He%e&a u isto do'a metodom !otiv!e("osti i metodot" !a)vi*a+ Hegel naime dr)i da# je
su$rotnost $rvo!itno nu)nim nainom u isto do!a i $rotivrenost. Ovim se tvrenjem Hegel razlikuje od svi( raniji( raionalista#
izuzev"i mo)da Heraklita# i stoji# mo)e se re,i# u tom $ogledu usamljen. O" tv!di, da stav ide"titeta i stav !otiv!e("osti "isu
os"ov"i )a$o"i mi-&#e"#a. ve* da mi-&#e"#e u os"ovi "e samo -to mo/e "e%o i mo!a )amis&iti #edi"stvo su!ot"osti i&i
!otiv!e("ast+ S d!u%e st!a"e, oet !otiv!e("ost te)e i a"tite)e mo!a da se i)'e%"e+ To i)'e%ava"#e !otiv!e("osti #este
stav&#a"#e "e(e% "ovo%, stav&#a"#e #edi"stva te)e i a"tite)e 0 "#ihove si"te)e+ A&i $a$o sva$i stua"# aso&ut"o% sad!/i u se'i i
svo#u su!ot"ost, to si"te)om do'ive"o #edi"stvo te)e i a"tite)e osta#e "ovom te)om, $o#a se'i "asu!ot stav&#a "ovu
a"tite)u, a ova su!ot"ost !edstav&#a "ovu !otiv!e("ost, $o#a mo!a da se i)'e%"e "ovom si"te)om, ova a$ osta#e "ovom
te)om itd+, do$ se "e do1e do stu"#a o#ma, $o#i !edstav&#a #edi"stva 'e) su!ot"osti i&i os&ed"#u, !a)!e-e"u, )av!-"u
!otiv!e("ost+ 8tavljanje antiteze nasu$rot tezi jeste negativna strana dijalektike# a razre"avanje tako stavljene $rotivrenosti
sintezom jeste njena $ozitivna strana. 2e%ativ"a i o)itiv"a st!a"a di#a&e$ti$e sa(i"#ava#u um, t#+ mo* stav&#a"#a i !a)!e-ava"#a
!otiv!e("osti+ 3a)um #e a$ mo* $o#a osta#e !i (isto# su!ot"osti, $o#a "i#e soso'"a da su!ot"e od!ed'e shvati u#ed"o, )a
$o#u su!ot"e od!ed'e osta#u odvo#e"e od!ed'e, od!ed'e $o#e "ema#u "i$a$ve ve)e me1u so'om+
7omo,u dijalektike metode idealno se razvija u mno)inu svoji( momemata. 8ku$ svi( ti( momenata ini apsotutno bi"e. 7o
Hegelovoj kone$iji a$solutno !i,e ima raznolikost i mno)inu u se!i samom# to su njegove imanentne odred!e. Ovim se apsolutno
Hegelovo razlikuje od apsolutnog elingovog. 7o Hegelu# kod elinga je a$solutno !i,e kao iz $i"tolja iz!aeno# ono je no, u kojoj
su sve krave rne. 7o Hegelovom sistemu sve se svodi na to da se a$solutno s(vati ne samo kao su$stanija# ve, kao su!jekt# ne samo
kao ne"to neodreeno# nego kao ne"to "to samo se!e iz te neodreenosti unutra"njim razvi,em odreuje.
B$solutno se !i,e $o Hegelu nalazi u tri osnovna svoja stu$nja# kao apsolutna ideja, kao priroda i kao duh. B$solutna ideja je
ideja u u)em smislu ili ideja po sebi, $riroda $redstavlja ideju van sebe, a du( ideju za sebe i kod sebe, sve tri zajedno ine a$solutno
!i,e.
'deju $o se!i $osmatra %&ogika%# $rvi deo Hegelovog sistema# drugi je deo toga sistema# %9ilozofija $rirode%# a tre,i %9ilozofija
du(a%. *eutim# $re nego "to Hegel $relazi na svoj sistem# on (o,e i $ose!no da o!razlo)i stanovi"te na osnovu kojeg je mogu,e
a$solutno saznanje. On to ini u Fenomenologiji duha, koja $redstavlja neku vrstu teorije saznanja (egelijanizma# ali ona nije ni ista
teorija saznanja niti $si(ologija saznanja# nego o!u(vata u isto do!a o!oje# a u malome i filozofiju du(a. Hegel se dokan razvio#
stoga ovo delo njegovo $redstavlja $rodukt jo" nezrelog du(a 5njegov je stil zamr"en i mnogi stavovi jedva su razumljivi6.
C Nemaka klasina filozofija - Hegel
FE2OME2OLOGIJA DUHA
# Fenomenologiji duha Hegel (o,e da $oka)e# da je samo a$straktno saznanje u istom $ojmu $ravo saznanje# da u njemu
su!jekt i o!jekt saznanja $adaju ujedno# da na tom stu$nju svest dosti)e s$oso!nost a$solutnog saznanja. 4a je to tako i da svest
nu)nim nainom mora da doe u svome razvi,u do tog najviseg stu$nja# Hegel to $okazuje $rimenjuju,i na razvi,e stu$njeva svesti
dijalektiku metodu# tj. on $okazuje# da svaki ni)i stu$anj svesti mora se!e da negira# ime se svest $enje na vi"i stu$anj# sve dok ne
doe do najvi"eg. 7o Hegelu $ostoje tri glavna stu$nja u tome razvi,u svesti. l. stupanj predmetne svesti, 2. samosvesti, i C. uma. Na
$rvom stu$nju svest veruje u o!jekt kao u ne"to razlino od nje. Na drugom stu$nju svest $ostaje svesna toga da je ona ono "to stavlja
o!jekte. Na tre,em stu$nju svest $ostaje svesna toga da je ona ono "to je identino sa o!jektima.
7redmetna svest za se!e ima o$et tri stu$nja. l. $ulna svest 5%ulna izvesnost(%6# 2. opa%ajna svest, i C. razum. :ulna svest
veruje ne$osredno u realitet $ojedinano o$a)enog sadr)aja# odnosno ona misli# da su ulni kvaliteti sami kao takvi o!jekti# i to
o!jekti# kojima je sasvim ravnodu"no da li i( neko o$a)a ili ne. -ime "to ulna svest veruje samo u egzist eniju ne$osredno datoga#
ona veruje samo u egzisteniju $ojedinanoga. *eutim# na ovom stu$nju na"a svest ne mo)e da ostane# jer ulna svest sama se!e
uni"tava. -ime "to ulna svest tvrdi# sad je $odne# ovde je drvo# itd.# a mesto $odne nastaje $ono,# mesto drveta ku,a# $retvara se sad
u svako sad# ovde u svako ovde# i na mesto $ojedinanog javlja se op&te. Na taj nain ulna svest $relazi u o$a)ajnu# ulni $redmet
$ostaje stvar sa osobinama. *eutim# svest ne ostaje ni na tom stanovi"tu# zato "to dolazi $itanje# "ta je stvarE 8tvar ima izvesne
oso!ine# je li ona suma oso!ina ili nijeE Bko je stvar suma oso!ina# onda nema stvari# ako je $ak razlina od oso!ina# ona onda nije
stvar koja ima oso!ine. 4alje# svest mora da zamisli razne stvari# koje se nalaze u vezi meuso!om# mora da zamisli !itne i ne!itne
oznake stvari# ija je razlika relativna. 4a !i se iz!egle ove $rotivrenosti# svest mora da zamisli stvar kao ne"to "to je uslov oso!ina.
-ime se $ak stvar $retvara u su&tinu 5u ono "to uslovljava oso!ine6# sad se stvar $redstavlja kao snaga, a oso!ine kao manifestacija
snage. Na ovom stu$nju mi smo u sferi razuma# $o"to je razum mo, koja# tra)e,i slinosti i razlike meu stvarima# obja&njava stvar.
Bli na ovome stu$nju razuma na"a svest ne mo)e da ostane. *i mo)emo naime da s(vatimo odnos meu silom i
manifestaijama njenim samo kao odnos zakona# snaga je vezana sa svojom manifestaijom zakonom# zakon je ono "to ini !i,e
snage. Me1utim, )a$o" #e "e-to -to !iada samo# svesti, "e-to -to se da samo o#miti a "e i oa)iti, o" #e o"o -to #e "at(ut"o u
ulnome. Shvata#u*i )a$o", svest, da$&e, shvata samu se'e, i i)di/e se time "a stua"# samosvesti. 7relaze,i o$et tri s$eijalna
stu$nja# samosvest se $retvara u um# iji se stu$njevi razvi,a vi"e ne ograniavaju na individualni# ngo o!u(vataju i kolektivni du(.
8tu$njevi uma# koji $ret(ode a$solutnom znanju kao zavr"nom stu$nju u razvitku du(a# $o Hegelu su# umna svest, moralnost i
religija 5iji su s$eijalni stu$njevi $rirodna religija# umetnika religija u kome je o!u(va,ena i umetnost - i otkrivena religija.6.
1eligija sainjava ne$osredni $redstu$anj a$solutnog znanja# i to kao otkrivena religija 5jer se u ovoj sadr)ina a$solutnog znanja
javlja u o!liku neega nametnutog# s$olja otkrivenog# u o!liku vere# ne u o!liku znanja i izvesnosti6. Na taj nain Hegel# uno"enjem
stu$njeva razvi,a kolektivnog du(a# dovodi individualni du( do najvi"eg stu$nja njegovog# do saznanja u istom pojmu, u kome
mi"ljenje i !i,e $adaju ujedno. Ovaj identitet mi"ljenja i !i,a $ostaje osnov eloku$nog sistema Hegelovog# u $rvom redu 'ogike.
LOGIKA
7ostoje tri razna Hegelova s$isa o logii# od koji( se svaki mora zase!no studirati. -o je $rvo njegova velika 'ogika u C sveake#
od koji( $rva ima dva izdanja 5u izdanju eloku$ni( dela $re"tam$ano je drugo6. 4alje $ostoji % 'ogika( u Enciklopediji filozofskih
nauka 5to je tzv. eriiklo$elijska &ogika6 u tri Hegelova izdanja 5naravno glavno je $oslednje6. Osim toga Hegelova se logika nalazi
i u tre,oj formi# kao enciklopedijska ('ogika( sa dodaima 5iz Hegelovi( $redavanja6 koji( nema u izdanjima Enciklopedije iza"lim
za Hegelova )ivota. 7ri studiji Hegelove 'ogike naj!olje je $oeti sa kakvim Hegelovim $ristaliom# koji izla)e njegovu logiku#
naj!olji je za to 0un 9i"eer# koji samo u nekim takama 5ne sre,no6 odstu$a od Hegela. =er 9i"er na vrlo elegantan# svetao nain
izla)e te"ke Hegelove stvari# i omogu,uje da se na lak nain ue u sama Hegelova izlaganja. *eutim 9i"erom se do!ija samo s$oljni
skelet Hegela# dok se do samog Hegela doe# ima jo" mnogo te"ko,a da. se savlada. Hegel je $isao jednim s$eijalnim jezikom koji
se mora naroito u$oznati# koji se mo)e nauiti samo du)im itanjem samog Hegela. 8tudiju samog Hegela tre!a $oeti sa
enciklopedijskom ('ogikom( u izdanju eloku$ni( dela# $o"to je ova knjiga mnogo jasnija od one druge dve# jer su dodai u njoj od
velike vrednosti za razumevanje samog teksta 5iako ti dodai nisu svi od samog Hegela6. /atim tre!a itati njegovu veliku 'ogiku, i
na$osletku enciklopedijsku ('ogiku( u izdanju Hegelovom 5ova $oslednja odstu$a u $ojedinostima od velike &ogike6. /a studiju
velike 'ogike od velike je koristi navedeni engleski komentar od *ak -agarta. Hegelova 'ogika sadr)i i za one koji je ne ake$tiraju
mnoge $rimed!e o odnosima meu $ojmovima kakvi( nigde vi"e nema.
'ogika Hegelova je jedno s$eijalno delo. On je u njoj (teo da s$oji logiku i metafiziku ujedno# ali u stvari ona nije ni jedno ni
drugo. =er u njoj Hegel se stavlja na jedno stanovi"te na koje se niko $re njega nije stavio# to je $oku"aj jedne a$solutno neem$irijske#
deduktivne konstrukije sveta. -o je raionalizam u a$solutnom svom o!liku# tako da raionalistiki sistemi $re Hegela# u$oreeni s
njim# $redstavljaju fragmentarne $oku"aje. 8$inoza je veliki raionalist# ali njegovi argumenti $olaze u mnogome od realnog sveta.
Hegel se# meutim# uzdi)e nad realnim svetom# on $ret$ostavlja da nema niega# i iz isti( $ojmova (o,e da izvede sve "to $ostoji.
8tanovi"te njegove 'ogike mo)e se karakterisati kao stanovi"te (i$ermetafizike# nadmetafizike. *etafizika ima vi"e-manje konkretan
zadatak# ona ima da utvrdi strukturu eline sveta# ali onako kako je ona faktiki data. *eutim# Hegel ide dalje i $ita se# za"to
konkretan svet# koji $ostoji# $ostoji# i za"to $ostoji tako kao "to $ostoji# a ne drukijeE Hegel (o,e da doka)e da svet mora $ostojati# i
da mora $ostojati onako kako faktiki $ostoji.
4e&a &o%i$a !edstav&#a !a)vita$ mome"ata (iste ide#e+ A&i o He%e&u (ista ide#a $ao ta$va "e osto#i u stva!"osti, "e%o
samo ast!a$t"o+ Ko "e shvati ovu os"v"u misao He%e&ove 5i&o)o5i#e, ta# He%e&a "i#e !a)umeo+ Ide#a se $o"$!et"o "a&a)i samo
u svo#im $o"$!et"im o'&i6ima, u !i!odi i duhu+ Ide#a "i#e osto#a&a stva!"o !e !i!ode i duha, o"a osto#i !e !i!ode i
duha samo ast!a$t"o, idea&"o, o"a #e ve("o $o"$!et"a u !i!odi i duhu, !i!oda i duh su $o"$!et"e 5o!me "#e"e e%)iste"6i#e+
*etafizika ima da is$ita strukturu konkretnog sveta# koji se ras$ada u dve $olovine# u $rirodu i du(. Hegel# $ak# u svojoj 'ogici (o,e
da is$ita idealni skelet sveta# i taj idealni skelet s(vata Hegel kao jednu zase!nu stranu a$solutnoga# koju naziva a$solutnom idejom.
ista ide#a se #av&#a u m"o/i"i svo#ih idea&"ih mome"ata, $o#i !edstav&#a#u o#edi"e kategorije i&i idea&"i s$e&et
$o"$!et"o%a, )ato idea&"i e&eme"ti !edstav&#a#u, s #ed"e st!a"e, o#mov"e od!ed'e (iste ide#e, a s d!u%e st!a"e, o#mov"e
od!ed'e samo% !ea&"o% sveta, !i!ode i duha+ 7o Hegelu su# dakle# kategorije osnovne $ojmovne odred!e svega "to $ostoji i "to se
da zamisliti. &ogika Hegelova je nauka o kategorijama# ali ona je u isto do!a i (i$ermetafizika. 7re Hegela samo su Bristotel i 0ant
$oku"ali da dadu sistem kategorija# meutim# Bristotelov se $oku"aj sastoji samo u em$irijskom na!rajanju katergorija# kod 0anta
@ Nemaka klasina filozofija - Hegel
istina $ostoji izvestan red meu kategorijama# ali du!lje unutra"nje veze meu njima nema. 7ozitivni znaaj Hegelove logike# sve i da
nije us$eo 5kao "to i nije6 da re"i $ostavljeni metafiziki $ro!lem# le)i u samom tom sistemu kategorija# i nijedan oz!iljan $oku"aj da
se kategorije izvedu ne mo)e o!i,i Hegelov $oku"aj. + tom razvijanju sistema kategorija Hegel je $okazao toliko du(a koliko niko
$re njega u tako a$straktnim stvarima jo" nije $okazao 5u tom $ogledu jedino se Bristotel da $orediti sa Hegelom6.
He%e& u svo#o# Logici (i"i, $ao -to !e$osmo, o$u-a# #ed"e dedu$6i#e sveta, $o#a o(i"#e od !ao(et$a, otu"o odo)%o+
He%e& !etostav&#a, da "ema "i(e% od!e1e"o%, i o"da i) "a#ast!a$t"i#ih o#mova ho*e da i)vede svu $o"$!et"u m"o/i"u i
sve od!ed'e $o"$!et"o%a+ O" to (i"i "a os"ovu svo%a !i"6ia aso&ut"o% ide"titeta mi-&#e"#a i 'i*a+ 3a)vi*e ast!a$t"e ide#e
#e !a)vi*e o#ma $ao ta$vo%, $o#i o&a)i od svo#e "a#ast!a$t"i#e, sad!/i"om "a#si!oma-"i#e 5o!me, a se, di5e!e"6i!a#u*i se,
sve vi-e 'o%ati sad!/i"om, do$ "e osta"e $o"$!et"im o#mom+ Na taj nain a$straktna ideja $rolazi kroz ova tri glavna stu$nja#
l. bi"e, 2. su&tina, i C. pojam. 8va tri stu$nja zajedno ine $ojam ili ideju# tako da i elina i tre,i stu$anj nose isto ime 5$ojam6# i !i,e i
su"tina su $ojam# ali $ojam u jo" nerazvijenoj formi. Ovo trojstvo !i,a# su"tine i $ojma odgovara onim trima momentima dijalektike
metode# tezi# antitezi# sintezi 5$rvu naja$straktniju trijadu a$solutnoga imamo u a$straktnoj ideji# $rirodi i du(u# zatim dolazi ova
trijada6. 1azlika izmeu !i,a i su"tine je ova# !i,e znai neposredno !i,e# a su"tina je posredno !i,e# ili !i,e koje je uslovljeno
drugim !i,em.
:isto !i,e ne mo)e dalje da se analizira# ono je $rva kategorija ili $rva odred!a a$solutnoga u o!lasti a$solutne ideje. :isto !i,e
je naja$straktniji $ojam na"eg mi"ljenja. Kad se ast!ahu#e od sve%a -to osto#i, od m"o%ost!u$o% i !a)"o&i$o% 7$va&itativ"o% i
$va"titativ"o%8 'i*a, osta#e samo misao "e(e%a, e%)iste"6i#e 'e) sad!/i"e+ -a je misao (isto% "e-to, i tim $ojmom mora mi"ljenje
da $one# to je $rva njegova eta$a. A&i isto neto 'a- )ato -to #e 'e) sad!/i"e, !av"o #e istom nita. 7rema tome na"e mi"ljenje#
kad $one od $oetka# uvia da su ne"to i ni"ta identini. *eutim# mi"ljenje u isto do!a uvia da su "e-to i "i-ta i !a)&i("i jer se
ne"to razlikuje od niega time "to ima egzisteniju. 4akle# mi"ljenje odma( u svome $oetku nailazi na jednu $rotivrenost# s jedne
strane# ono je $rinueno da tvrdi da je ne"to ni"ta# a s druge strane# da je ono i$ak ne"to. -o je jedna nerazre"ena $rotivrenost# $ri
kojoj mi"ljenje ne mo)e da ostane. Ono mora i,i dalje# zamisliti jedinstvo# izvesti si"te)u "e(e% i "i(e%+ -a sinteza le)i $o Hegelu u
"e!esta"om !e&a/e"#u "e(e%a u "i-ta i "i(e%a u "e-to, u !ivanju. 0ad zamislimo da ne"to $relazi u ni"ta i ni"ta u ne"to# onda
nema $rotivrenog identiteta neeg i nieg# jer tada ne"to# $relaze,i u ni"ta# $restaje !iti ne"to# i ni"ta# $relaze,i u ne"to# $restaje !iti
ni"ta.
4a na"e mi"ljenje ima da $one sa istim neim# koje je kao takvo ravno istom ni"ta# Hegel izvodi i a"a&i)om samo% o#ma
o(et$a+ Ono "to $oinje $oinje da je ne"to# ali zato "to tek samo $oinje# ono jo" nije ne"to# nego ni"ta# to je egzistenija koja jo"
nije esenija. 4akle# i logikom analizom samog $ojma $oetka dolazi se do toga da $oetak mora sadr)avati i ne"to i ni"ta.
:isto ne"to i isto ni"ta su identini meu so!om i razlini jedno od drugog. Bli ovaj nji(ov identitet i razlika ne smeju se
s(vatiti kao naroiti odnosi, koji !i $ostojali meu njima# nego je isto ne"to kao takvo identino sa niim i razlino od njega. Odnos
ulazi u !i,e tek sa su"tinom kao uslovljenim !i,em 5ime se !i,e i razlikuje od su"tine6. + eloj z!iri kategorija samo kategorija !i,a
nema odnosa# a ono "to mi nazivamo u toj o!lasti odnosom u stvari je ne"to ne$osredno.
Hegel svoje kategorije dovodi u vezu sa istorijskim razvitkom filozofije. 7o njemu se ljudsko mi"ljenje razvija 7oinju,i od
naja$straktniji( kategorija $a idu,i sve konkretnijim. Naja$straktniji $ojam !i,a je $rini$ Flea,ana. :isto ni"ta je $rini$ !udistike
filozofije# a sinteza neega i niega# !ivanje# Heraklitove.
9!e&a) od "eod!e1e"o% $a od!e1e"om 'i*u Hegel izvodi ovako. Ne"to i ni"ta javljaju se $onovo odvojeno u sintezi nji(ovoj#
u !ivanju. ;ivanje ima naime dva $rava# u njemu $relazi ne"to u ni"ta i ni"ta u ne"to. Ova dva $rava ine te se u samom !ivanju
kao takvom latentna $rotivrenost neega i niega javlja $onovo# time -to u 'iva"#u "e-to i "i-ta !e&a)e #ed"o u d!u%o, 'iva"#e #e
ie"avanje a time -to "e-to i "i-ta osta#u #ed"o i) d!u%o%a, o"o #e #ostajanje tako da !ivanje $redstavlja u isto do!a
i"ezavanje i neega i niega. 2a ta# "a(i" "e%a6i#a 'iva"#a 'i*e i-(e)ava"#e samo% 'iva"#a, stav&#a"#e mi!"o% #edi"stva "e(e%a
i "i(e%a, u $ome *e 'i*u ia$ !iadati !ima!"ost, ta$o da #e "e%a6i#a 'iva"#a osto#a"#e+ Time su, a$, u isto do'a i sve t!i
od!ed'e, $o#e !edstav&#a#u "eod!e1e"o 'i*e, "e%i!a"e u svo#o# "eod!e1e"osti i stav&#e"o #e o$re%eno !i&e 'i*e $o#e ima
od!e1e" $va&itet+ + ovom izrazu odreeno !i,e# %da% ne znai jo" kategoriju mesta# kao "to ni !ivanje nije vremeni $roes# $rostor i
vreme javljaju se tek donije# tek u o!lasti $rirode.
7rva odred!a o$re$enog !i&a je l. ne&to, koje odgovara istom !i,u. :isto !i,e je negirano ne!i,em# jedinstvo nji(ovo jeste
!ivanje# a negaijom !ivanja stavlja se $onovo !i,e# ono se tom negaijom restituira na vi"em ste$enu kao odreeno !i,e# kao !i,e
koje ima izvesnu kvalitativnu sadr)inu# koje je ne"to. Bli i ne"to sadr)i u se!i negaiju# samo "to ona nije vi"e ne$osredno u njemu#
nego van njega# ali je i$ak vezana s njim# tako da je i ono "to se tom negaijom stavlja vezano s njim. -o "to se negaijom stavlja
jeste 2. drugo, koje se odnosi $rema neemu kao antiteza $rema tezi 5ovaj odnos neeg $rema drugom u tome je# "to jedan kvalitet
mo)e $ostojati samo u vezi s drugim kvalitetom# to je eks$likaija 8$inozinog stava omnis determinatio est negatio). Ovde se
negaija neega u odnosu na drugo javlja kao ogranienje neeg drugim# ili# drukije reeno# svako drugo je drugo od drugoga. +
ovom odnosu neeg i drugog le)i $rotivrenost# koja se mo)e iz!e,i samo nji(ovim s$ajanjem u jedan vi"i $ojam. -aj vi"i $ojam je C.
promena 5ili konanost6# $relazak neega u drugo. + $romeni se ne gu!i kvalitet# tu !i,e $relazi u drugo !i,e i zato je promena
kategorija odredenog bi"a, dok je bivanje kategorija neodre*enog bi"a.
0ao i !ivanje tako i $romena $redstavlja jednu $rotivrenost koja vodi njenoj negaiji. -a je $rotivrenost u !eskrajnosti
$romene ili# kako Hegel veli# u r*avoj beskrajnosti $romene. 2e-to $o#e !e&a)i u d!u%o, !imo!ava ovo da ta$o1e !e1e u d!u%o
i ta$o da&#e in in'initum. Ta$av #eda" 'es$!a#a" !ed, o-to se "e mo/e )amis&iti da #e )av!-e", !edstav&#a !otiv!e("ost i
"emo%u*"ost+ 9!ema tome !i $ate%o!i#i !om"e "e mo/e se ostati, o"a mo!a da se "e%i!a+ O(evid"o #e da *e i ovom
"e%a6i#om 'iti "e-to stav&#e"o u #ed"o# vi-o# 5o!mi, $ao -to #e to 'io s&u(a# i !i "e%a6i#i 'iva"# a+ 9!ema tome
"e%a6i#a #romenljivog o$re%enog !i&a mo/e voditi samo o#mu ne#romenljivog o$re%enog !i&a $o#e u isto do'a osta#e #ravo
!eskonano !i&e. Ne$romenljivo ne"to je ne"to# koje je do"lo k se!i# koje se tako ograniava so!om# da sve drugo negira ili od!auje
od se!e. 7rvo naja$straktnije ne"to !ilo je ne"to $ot$uno neodreeno i $relazilo je u ni"ta. 4rugo ne"to# $ak# $relazilo je u ne"to
drugo. B ovo tre,e ne"to ne mo)e $relaziti ni u ni"ta ni u ne"to drugo# nego je ono# kako Negel ka)e# bi"e za sebe # koje ostaje onakvo
kakvo je stavljeno. -o je# dakle# samostalno bi"e.
Ovo samostalno ne"to je negaija onoga neega koje se odnosi na ne"to drugo. -o ne"to je jedno# jer ono se mora zamisliti kao
nedeljivo jedno# zato "to je ne$romenljivo. 4akle# $rva kategorija samostalnog !i&a je jedno. Ae, ovde# se vidi kako kvalitet sam
se!e negira i $oinje $relaziti u kvantitet. ' doista samostalno !i,e ini $o Hegelu $relaz od kategorije kvaliteta ka kategoriji
kvantiteta. Ovaj je $relaz te)ak i $redstavlja jednu od najdu(ovitiji( filozofski( teorija. 7o $rirodnoj naui kvalitet se zasniva na
> Nemaka klasina filozofija - Hegel
kvantitetu# ovde o!rnuto iz kvaliteta $roizlazi kvantitet# i tek $osredno# $reko kategorije mere# koja $redstavlja sintezu kvaliteta i
kvantiteta# kvalitet je odreen kvantitetom. 0ategorija samostalnog !i,a ima tri odred!e# l. jedno, 2. mnogo ili re$ulzija# i kao sinteza
jednog i mnogog C. atrakcija. =edno naime kao samostalno !i,e istina isklju,uje drugo# ali !a" time "to iskljuuje drugo# ono na
negativan nain stavlja drugo# tako da to iskljuivanje drugog $ret$ostavlja egzisteniju drugog. 8amo ovo drugo je. o$et $o svojoj
$rirodi jedno. Ne"to u o!lasti odre*enog bi"a stavlja ne"to drugo# meutim# ne"to u o!lasti samostalnog bi"a stavlja se!i na su$rot
o$et se!e# samo u drugom egzemplaru. 8tavljaju,i se!e u drugom egzem$laru jedno ne negira se!e nego samo se!e umno%ava. 8toga
Hegel "e%ativ"i od"os is$&#u(iva"#a, $o#im 'iva um"o/ava"#e d!u%o%a, "a)iva re#ul"ijom 5re$ulzija ovde ne znai snagu
od!ijanja nego a$straktno negativno iskljuivanje6. 1e$ulzija# kad se zamisli sama za se!e# daje $ojam !a)"o%a, kao neega "to se
nalazi izmeu mnogog# "to odvaja jedno od drugog.
0ao "to je isto !i,e $rini$ filozofije Flea,ana# isto ni"ta !udistike filozofije# a !ivanje Heraklitove# tako je jedno i mnogo
$rini$ atomistiara. 0od ovi( se javljaju jedno i mnogo kao atoma# a re$ulzija kao odnos meu njima# kao $raznina. /ato "to su
jedno i mnogo kvalitativne kategorije# vidi se# veli Hegel# koliko je atomistiki sistem a$straktan i daleko od konkretnog s(vatanja
sveta 5atomizmu u fizii i matematii odgvara atomizam u $olitii# tj. s(vatanje dr)ave kao neega "to logiki $redstavlja $rosto
agregat individua# nad ovim atomistikim# demokratskim s(vatanjem stoji Hegelovo organsko s(vatanje dr)ave# $o kome je dr)ava
nad $ojedinima6.
=edno i mnogo ne mogu da ostanu jedno $ored drugoga stoga "to meu njima $ostoji negativni odnos iskljuivanja# taj odnos !i
uinio da jedno negiraju,i se!e negira i mno)inu jednoga. Zato se mo!a i)vesti si"te)a #ed"o%a i m"o%o%a u #ed"o# vi-o#
$ate%o!i#i, a to #e atrakcija. -ime "to jedno stavlja mnogo# ono stavlja mnogo kao mno)inu jednoga# a ovim ono idealno stavlja se!e#
tako da je odnos iskljuivanja u isto do!a i odnos uzajamne veze# jedno iskljuuju,i drugo odr)ava drugo u egzisteniji.
Bli ni na atrakiji ne mo)e da se ostane. Btrakija je u isto do!a i re$ulzija# i o!rnuto# jer jedno i iskljuuje i za(teva drugo# a to
je $rotivrenost koja se mora uni"titi. 2e%a6i#a at!a$6i#e #e "e%a6i#a 6e&o$u"o% $va&iteta i stav&#a"#e "ove $ate%o!i#e kvantiteta
#e! "e%a6i#om at!a$6i#e "e%i!amo $va&itet u "#e%ovo# "a#vi-o# 5o!mi, da$&e, "e%i!amo $va&itet uo-te i "a mesto $va&iteta
stav&#amo "e-to -to #e !av"odu-"o !ema $va&itetu, a to #e o He%e&u kvantitet. 0od kvantiteta moramo razlikovati neodreen i
odreen kvantitet# koli$inu i veli$inu. Hegel nalazi da je matematika definiija kvantiteta kao onoga "to se da uve,ati i smanjiti
netana. Lo%i($a de5i"i6i#a $o&i(i"e o He%e&u #e u tome da #e o"a 'i*e $o#e #e osta&o !av"odu-"o !ema svome $va&itetu,
$o#e se !ema tome mo/e ove*avati 'e) !ome"e svo#e !i!ode+
0od kvantiteta $ostoje tri gru$e kategorija# l. $ist kvantitet ili koli$ina, 2. kvantum+ ili veli$ina, i C. kvantitativni odnos. :ist
kvantitet javlja se o$et u tri o!lika# l. kao kontinuitet, 2. kao diskrecija, C. kao granica.
0ontinuitet# diskreija i grania nisu u istom smislu kategorije u kom su to jedno# mnogo i atrakija# jer $o Hegelu kontinuitet
ne$osredno sadr)i u se!i diskretum i graniu. 7rvo ima kvantitet da se zamisli kao kontinuum. :i*e $o"ti"uuma+ sasto#i se u tome
-to #e to $va"titet $o#i #e de&#iv, a&i "e sad!/i de&ove+ 4alje ima kvantitet da se zamisli kao dis$!etum, #e! ode&#e"ost u #edi"i6e
data #e u $va"titetu, njegov kontinuitet odgovara atrakiji# njegova diskretnost re$ulziji. =edno# koje se javlja u kvantitetu# nije
identino sa jednim u o!lasti kvaliteta# #eda" $va&iteta #e "ede&#iv, #ed"o u $va"titetu #e de&#ivo, ono je jedinica. =edinia i jedno
nisu isto# jedno je a$solutno nedeljivo# aritmetiki jedno# a jedinia je ono "to je jedno time "to je odvojeno od drugog# "to ini elinu
za se!e 5matematika taka je jedno# a fizika taka je jedinia6. -re,i momenat# u kome kontinuitet i diskreija moraju da nau
sintezu# jeste grania. Samo "a ta# "a(i", "aime, -to *e se #aviti %!a"i6a u $va"titetu i)me1u #ed"e i d!u%e #edi"i6e, mo%u*a #e
$o&i(i"a i $ao $o"ti"uum i $ao dis$!etum, ta$o da #e o He%e&u sva$a $o&i(i"a i #ed"o i d!u%o+
Na kategoriji istog kvantiteta naj!olje se vidi# u emu se sastoji Hegelova logika $rotivrenosti. 7o strogom s(vatanju
matematikog kontinuuma u liniji nema taaka niti uo$"te delova# ona je a$solutni kontinuum# a $o diskretnoj matematii linija je
sastavljena iz a$solutno odvojeni( $rosti( taaka. 9o He%e&u "i #ed"o "i d!u%o "i#e ta("o, &i"i#a #e i $o"ti"uum i dis$!etum, i to
time -to #e #ed"o od ovo%a dvo%a, o"a #e i d!u%o, linija je deljiva u delove koji se kao takvi i dalje mogu deliti# i# u tome je
momenat njenog kontinuiteta# diskretnost njena je $ak u samom ras$adanju linije u delove# u manje linije. 9o He%e&u, $o#i smat!a
da #e !otiv!e("ost 5a$ti($i mo%u*a, o'o#e #e mo%u*e+
0ad se grania# koja $ostoji u istom kvantitetu# fiksira 5odnosno negira njena nestalnost6# onda se time negira sama kategorija
istog kvantiteta i kvantitet $ostaje kvantumom.
!od kvantuma imamo+ l. broj, 2. ekstenzivni i intenzivni kvantum, i C. beskrajno ili r*avo beskrajno 5!eskonaan $rogres6.
9iksiranjem granie u istom kvantitetu $ostaje broj. ;roj je suma jedinia koja se zami"lja i sama kao jedna# koja nije ist agregat
5ist agregat naime# $redstavlja mno)inu jedinia koje nisu iz!rojane6. Na taj se nain jedno javlja u !roju dvostruko# kao element
koji se !roji i kao momenat eline# koji sumi jedinia daje !rojni o!lik# kao jedinica i kao odre*eni broj. Na osnovu ova dva momenta
kategorije !roja daju se s(vatiti se o$eraije koje aritmetika izvodi na !rojevima. 7rva o$eraija ove vrste je s$ajanje sami( jedinia#
nji(ova adiija# kojom $ostaju !rojevi. 1aunske o$eraije u u)em smislu sastoje se u s$ajanju i razdvajanju sami( !rojeva. Hegel
$oku"ava da $oka)e logiku nu)nost triju direktni( raunski( o$eraija# sa!iranja# mno)enja i ste$enovanja na osnovu samog $ojma
!roja. + raunskim o$eraijama !rojevi se javljaju kao jedinie koje se s$ajaju i razdvajaju# $ri emu su $o Hegelu mogu,a samo ova
tri sluaja. Bko se s$ajaju razni !rojevi u $roizvoljnom !roju onda je to sa!iranje 5CG>G3...6. Bko se s$ajaju jednaki !rojevi u
$roizvoljnoun !roju# onda je to mno)nje 5CGCGCG. . . H C I n6. B ako se s$ajaju jednaki !rojevi u jednakom !roju 5tj. ako je !roj
jedinia kao !roj !rojeva ravan !roju elementarni( jedinia u svakoj !rojnoj jedinii6# onda imamo ste$enovanje 5CGCGC H C I C H C
2
6.
7o Hegelu# !roj za mi"ljenje ima va)nosti utoliko ukoliko je on jedna kategorija. Bli o$eraije na !rojevima nemaju nieg $ojamnog
na se!i# jer odnosi koji $ostoje meu !rojevima# ne"to su isto s$olja"nje. 8toga kad se matematika ogranii samo na raunanje# ona
$restaje !iti mi"ljenje. + istoriji filozofije !roj se javlja kao $rini$ $itagorejske filozofije# $o Hegelu $rvog s$ekulativnog
filozofskog sistema.
4ruga kategorija kvantuma su ekstenzivna i intenzivna veli$ina. -roj odgovara istom kvantitetu koji je diskretan# to je $rimena
granie na diskontinuumu. 7rimena granie na kontinuirani kvantitet daje ekstenzivnu i intenzivnu veliinu 5ako naime zamislimo# da
delovi koliine nisu odvojeni jedan od drugoga# onda grania ograniava jedan deo kontinuirane koliine6. Bko su $ri tome delovi
ove $oslednje jedan van drugog# $ostaje ekstenzivna koliina# ako su ti delovi jedan u drugome# intenzivna. + intenzivnoj veliini
mno)ina delova konentrisana je tako re,i u samoj jedinii# samoj granii# tako da ovde kvantum ima neeg kvalitativnog u se!i#
odnosno kvantitet se $oinje $onovo vra,ati u kvalitet. 'zraz ekstenzivne veliine su $rosti !rojevi# intenzivne veliine redni !rojevi.
0ad govorimo o ste$enenima to$lote# onda je dvadeseti ste$en ve,i od desetog# ali on ne sadr)i deseti ste$en u se!i# nego je samo u
nizu ste$ena dvadeseti. 8te$en $o svojoj $rirodi $ret$ostavlja druge ste$ene van se!e# ali kao ne"to "to nije on sam# ili# drukije
? Nemaka klasina filozofija - Hegel
reeno# odnos meu raznim ste$enima jeste odnos negativnog iskljuivanja 5isti odnos kao i izmeu jednog i mnogog# jedno je !i,e
za se!e# i time "to je za se!e ono iskljuuje drugo# negativno se odnosi na njega6.
Ovim $ret$ostavljanjem raniji( i doniji( ste$ena od se!e svaki ste$en kao kontinuirana koliina ide u !eskonanost i navi"e i
nani)e. Ova se !eskonanost javlja i kod !roja i kod ekstenzivne koliine# ona je oso!ina kvantuma uo$"te. =edan kvantum mora
staviti novi kvantum# ovaj o$et novi# tako da $ostaje jedan !eskonaan niz koji se ni nani)e ni navi"e ne mo)e ograniiti. Na taj nain
$ostaje tre,a odred!a kvantuma# !eskonani kvantum.
Bli na kategoriji !eskonanog kvantuma ne mo)e se ostati# kao !eskonani niz !eskonani kvantum je rava !eskonanost#
"adr)i u se!i $rotivrenost !eskonanog $rogresa# i mora se $rema tome negirati. ;eskonani kvantum mo)e se!e zaustaviti u
!eskonanom $rogresu svome samo ako stavi van se!e koji drugi kvantum# koji ne,e vi"e !iti dat u istom nizu# drukije reeno# ako
kvantum $ree u kvantitativni odnos. 'zvoenje kvantitativnog odnosa iz !eskrajnog niza omogu,uje $ravi $ojam !eskonanoga u
vi"oj matematii i $redstavlja $o Hegelu klju za razumevanje diferenijalnog rauna. 7rimer kvantitativnog odnosa imamo u
razlomku 2D7# gde 7 za se!e $redstavlja kvantum koji se mo)e smanjivati i uve,avati# a to isto va)i i za 2. B'i odnos izmeu 2 i 7 tako
je odreen da se kvantitet njegov ne mo)e vi"e da menja# taj je odnos fiksirani kvantum 5ovde imamo ve, kvalitativan odnos izmeu
dva kvantuma# a to je $relaz iz kvantiteta u kvalitet6. 0vantumi kvantitativnog odnosa mogu samo utoliko da se menjaju ukoliko se
time ne menja sam odnos 52D7H@Dl@H....6# stoga je kvantitativni odnos ve, kvalitativne $rirode. 8vaki ovakav odnos mo)emo
$redstaviti jednom !eskonanom sumom 5tako 2 D 7 H 2 . 7 H 0#23> ... H 2 D l0 G 3 D l00 G > D l000 G ...6 koja kao takva $redstavlja
ravu !eskonaenost. *eutim# smisao je rave !eskonanosti# da se $ri!li)ava jednoj $ravoj !eskonanosti kao granii# i kao "to se u
na"em $rimeru !eskonani niz !rojeva $ri!li)ava jednom odreenom odnosu# tako rava !eskonanost $o $ojmu svome stavlja
kvalitativni odnos kao svoju negativnu graniu.
7o Hegelu $ostoji trojak kvantitativni odnos# l. direktni 5aD!6# 2. indirektni odnos 5a I !6# i C. potencni odnos
.a
/0
0b).Ovaj $oslednji odnos je isto kvalitativan# i u vezi sa ovim tvrenjem Hegel izla)e na vi"e od l00 strana velike
'ogike svoje s(vatanje vi"e matematike# u $rvom redu diferenijalnog rauna. 7o njemu# funkije# s kojima ima $osla
diferenijalni raun# ne javljaju se u jednainama $rvog ve, vi"i( ste$ena# tj. koliine kojima se !avi diferenijalni
raun stoje u $otennom odnosu 5tako $o Hegelu jednaina $rave linije J H aK ne s$ada u vi"u matematiku6 i
difereniranje jedne jednaine 5iznala)enje diferenijalnog kvoijenta6 sastoji se $o njemu u smanjivanju njenog
ste$ena. + diferenijalnom kvoijentu dJ D dK# koliine dJ i dK. $o Hegelu imaju da se smatraju kao i"ezle# ali time nije
i"ezao i sam nji(ov odnos. 4rukije reeno# dJ i dK su nule van odnosa dJ D dK# u tome odnosu $ak one su kvalitativni
momenti# jer je granina krajna vrednost# koju $redstavlja dJ D dK# jedan isto kvalitativni odnos kvantiteta.
kvantitet kojim je odreen jedan kvalitet# ili od koga zavisi jedan kvalitet. 0ategorija mere ima ove tri s$eijalne kategorij e# l.
specifi$ni kvantitet, 2. realna mera, i C. postanak su&tine.
Specifi$ni kvantitet je kvantitet koji ima jedan odreen kvalitet. 0vantitet kao takav nema kvaliteta# ravnodu"an je $rema
njemu# dok s$eifini kvantitet nije vi"e ravnodu"an $rema kvalitetu. *eutim# $ri ovoj kategoriji ne mo)e da se ostane. =er kvantitet#
koji je kvalitativan# u isto do!a je i kvantitet koji odreuje. Na taj nain $ostaje kategorija realne mere. 0ako ovu tako i $rea"nju
kategoriju deli Hegel dalje 5u velikoj 'ogici) na tri kategorije. Na tim kategorijama mi se ne,emo zadr)avati 5vidi slede,u s(emu6.
8$omenu,emo samo da od tri s$eijalne kategorije realne mere 5l. odnos samostalnih mera, 2. $vorna linija mernih odnosa, i C.
bezmerno) $oslednja# kategorija !ezmernoga# ima znaaja utoliko "to ona $redstavlja !eskrajni $rogres u o!lasti mere. 0ad se
kvantitet jednog kvaliteta $ove,ava# onda to $ove,anje mo)e i,i donekle !ez $romene samog kva'iteta# ali kad ono dostigne izvesnu
taku# onda najedan$ut kvalitet $restaje 5$o Hegelu ovaka kvalitativna $romena je za razliku od kvantitativne momentana6 i na
njegovo mesto javlja se nov kvalitet# iji se kvantitet o$et mo)e donekle da $ove,ava. Ove take $relaza jednog kvaliteta u drugi
naziva Hegel $vornim ta$kama 5$rimer nji(ov imamo u $romeni agregatni( stanja vode# take to$ljenja i kljuanja jesu takve vorne
take6. -ime $ak "to jedan kvantitet ima vorne take# na kojima $ostaju novi kvaliteti# nastaje !eskonaan niz mera# a taj niz
$redstavlja ravu !eskonanost# koja je $rotivrena.
Na kategoriji !ezmernoga ne mo)e se $rema tome ostati# ona se mora negirati. Njenom negaijom# $ak# negira se ela o!last
kategorija mere a time i ela o!last kategorija !i,a# ali Hegel izmeu kategorije !ezmernog i nove o!lasti kategorija su"tine ume,e
jednu kategoriju koju jo" rauna u kategorije mere i koju naziva postankom su&tine 5te kategorije u eniklo$edijskoj 'ogici nema6. Od
tri s$eijalne kategorije# u koje on dalje tu kategoriju deli 5vidi slede,u s(emu6# mi ,emo s$omenuti samo $rvu# kategoriju apsolutne
indiferencije ili indiferentnog supstratuma.
-ime "to imamo itav !ezmeran red kvalifiiraju,i( kvantiteta# u kome jedan kvalitet $relazi u sve nove kvalitete# mi uviamo
da mora u meri !iti neega "to je indiferentno u odnosu na merni odnos izmeu kvaliteta i kvantiteta# a to je indiferentni su$strat
5voda# na $rimer# $relazi s jedne strane# u led# s druge# u $aru# mi# $ak# nazivamo i led i vodu i $aru vodom# "to znai da mora !iti
neega "to se u svima tim stanjima nalazi# a "to vi"e nije kvalitet koji !i !io odreen merom6.
0ategorija mere ini entralni $ojam grkog gledi"ta na svet i )ivot. 2rka mudrost tra)i meru u svemu# ko je# na $rimer#
isuvi"e o(ol# ko u svojoj o(olosti $relazi meru# toga $o njoj sud!ina ka)njava. ' Bristotelova teorija etiki( vrlina zasniva se na $ojmu
mere.
Sa kvantitativnim odnosom preli smo iz kvantiteta u kvalitet. Prelaz iz samostalnog bia u kvantitet bio je prelaz od kvaliteta u kvantitet, ovde je, meutim, prelaz obrnut. Taj dvostruki prelaz moe se po Hegelu samo tako shvatiti, ako se ide jednoj treoj kategoriji, koja predstavlja jedinstvo kvaliteta i kvantiteta. Tu sintezu njihovu naziva Hegel mero, i to je trea meu kategorijama bia. erom naziva Hegel ovo jedinstvo kvaliteta i kvantiteta zato to je mera
7 Nemaka klasina filozofija - Hegel
-re!a s$omenuti# da Hegel u vezi sa kategorijama mere iznosi i svoju filozofiju (emije# njegova gledi"ta na afinitet tela u
mnogome $odse,aju na modernu energetiku.
7relaz od mere ka su"tini# i u isto do!a od kategorija !i,a u kategorije su"tine# nije dovoljno jasan u $ojedinostima# nije
dovoljno motiviran# !ar ne u velikoj 'ogici. *i smo morali u o!lasti kategorija mere $ret$ostaviti ne"to "to vi"e ne zavisi od merni(
odnosa# od veze kvantiteta sa kvalitetom# ali "to je jo" u vezi sa merom 5a to je indiferentni su$stratum6.
-akva je kategorija# meutim# $rotivrenost na kojoj ne mo)emo ostati. Negaijom kategorije indiferentnog su$stratuma
negiramo kategoriju mere# a time i elu o!last kategorija !i,a# i stavljamo jednu novu o!last kategorija koju Hegel naziva su"tinom.
Su-ti"a #e o He%e&u o"o -to ima $va&itet i $va"titet $ao od!ed'e na se!i -to #e su#strat kvaliteta i kvantitea. 0valitet i
kvantitet su neposredne odred!e !i,a koje kao takve jo" ne egzistiraju nigde# jo" nemaju nikakvu konkretnu egzisteniju. One
konkretno egzistiraju samo ako imaju izvestan su$strat# ne"to na emu egzistiraju# egzistiraju# dakle# konkretno tek u su"tini 5jer ono
na emu one egzistiraju ini oevidno nji(ov uslov# nji(ovo unutra"nje !i,e# nji(ovu su"tinu6. Osim toga# razlikuje se su"tina od !i,a i
$o tome# "to meu kategorijama !i,a nema relaija# dok takve relaije $ostoje meu kategorijama su"tine# tako da se su"tina mo)e
definisati i kao bi"e u odnosima, otuda kategorije !i,a prelaze jedna u drugu 5tj. jedna $ostaje drugom6# dok kategorije su"tine
uslovljavaju jedna drugu.
O'&ast $ate%o!i#a su-ti"e ini najte)i odeljak Hegelove &ogike# "to i sam Hegel izrino ka)e. + tom odeljku nalaze se i
najve,a odstu$anja eniklo$edijske 'ogike od velike 'ogike. 0ao "to smo s$omenuli# kraj kategorija !i,a drukiji je u o!a ova dela# i
tome odgovara i nji(ova razlika u $oetku kategorija su"tine. Aelika 'ogika na kategoriju indiferentnog su$stratuma nadovezuje
kategoriju $rivida# dok u eniklo$edijskoj 'ogici kategorije $rivida nema# ve, se u njoj od kategorije !ezmernoga $relazi ne$osredno
na kategorije refleksioni( odreda!a. *i ,emo u slede,em izlagati kategorije su"tine $o velikoj 'ogici.
0ategorija su&tine javlja se u tri o!lika# kao# l. refleksija u sebi, 2. pojava # i C. stvarnost. 8u"tina se naj$re pojavljuje u sebi,
zatim se su"tina odvaja od svoje $ojave# su"tina $ostaje unutra"nja $odloga $ojave# i na$osletku su"tina $relazi $ot$uno u $ojavu# ona
se !ez ostatka realizira u $ojavi.
0ategoriju refleksije u se!i deli Hegel na ove tri s$eijalne kategorije# &+ privid, ;+ refleksione odredbe , i <+ razlog. 7ri $relazu od !i,a
ka su"tini javlja se su"tina naj$re kao ista negaija !i,a# kao uni"teno !i,e# kao !i,e koje jo" nije su"tina u $ozitivnom smislu# kao
!i,e !ez su"tine# $ao #rivi$. + istoriji filozofije kategoriju $rivida zastu$a ske$tiizam.
Na kategoriji $rivida# ne mo)e se ostati. 7rivid mora u,i u samu su"tinu# su"tina se mora reflektirati u samoj se!i# ime $ostaju
refleksione odred!e. ' kategorija !e5&e$sio"ih od!eda'a deli se na troje# l. identitet, 2. razlika, i C. protivre$nosi. -ime "to su"tina u
$rividu negira !i,e# ona mora dalje negirati samu ovu negaiju i time staviti se!e u formi iste negaije tj. u 5o!mi i$entiteta sa
so'om+ Na taj nain se identitet javlja kao jedna s$eijalna kategorija su"tine# kao jedan s$eijalni stu$anj u dijalekti$kom procesu
apsolutne ideje.
0ako su odred!e a$solutne ideje u isto do!a i odred!e svega "to egzistara# to se $o Hegelu sa istim $ravom# sa kojim se
kategorija identiteta u takozvanom stavu identiteta 5BHB# svaka stvar je ravna se!i6 izra)ava kao o$"ti $redikat svake stvari# i svaka
druga kategorija mo)e uiniti sadr)inom jednog zakona mi"ljenja 5%sve je ne"to%# %sve je ni"ta%6. Osim to%a ide"titet stava
ide"titeta o He%e&u #e ast!a$t"i ide"titet !a)uma, do$ ide"titet uma sad!/i !a)&i$u u se'i+ 1alje, prime"uje 2egel, da po
stavu identiteta, koji se smatra za osnov mi&ljenja, u stvari niko ne misli, jer se ina$e mi&ljenje ne bi moglo pokrenuti s mesta. 3o
tome stavu bili bi, kako veli 2egel, mogu"i samo stavovi kao &to su, $ovek je $ovek, biljka je biljka, itd.
Na kategoriji identiteta# ne mo)e se ostati. -ime "to je identitet negaija negaije# on je razlian od razlike# i $rema tome ve,
sadr)i razliku u se!i. 0ategorija !a)&i$e ima tri s$eijalne kategorije# l. apsolutna razlika, 2. razli$nost i C. suprotnost. 7rvo se javlja
razlika kao $rosta odred!a# koja nije identitet. /atim se javlja razlika kao ravnodu"na razlinost identiteta i $roste razlike# koji su
$ostali sasvim samostalni. Na$osletku ta se ravnodu"nost uni"tava# identitet i razlika $retvaraju se u pozitivno i negativno, koji se kao
su$rotni lanovi uzajamno uslovljavaju# drugim reima# razlinost se $retvara u suprotnost.
!ao &to kategoriji identiteta odgovara stav identiteta, tako kategoriji razli$nosti odgovara stav razli$nosti .(sve su stvari
razli$ne() koji je 'ajbnic formulisao u formi stava identiteta nerazli$noga .(nema dve stvari koje bi bile jednake(). 2egel priznaje
istinitost ovog poslednjeg stava, ali tvrdi da se on da opravdati samo na terenu logike uma. Stavu is$&#u(e"#a t!e*e%, a$, $o#i
od%ova!a $ate%o!i#i su!ot"osti, od!i(e He%e&, $ao i stavu ide"titeta, sva$u v!ed"ost+
0ategorija razlike u formi kategorije su$rotnosti $relazi $o Hegelu u kategoriju protivre$nosti. 'dentitet samo je time identitet
"to se razlikuje od razlike# i razlika samo time razlika "to nije identitet# $rema tome# veli Hegel# ide"titet #e u isto do'a i !a)&i$a, i
!a)&i$a #e u isto do'a i ide"titet, ide"titet i !a)&i$a, da$&e, #ed"o su, "#ihova !a)&i$a !etva!a se u !otiv!e("ost+
4bi$no se tvrdi, veli 2egel, da je protivre$nost nemogu"e zamisliti, me*utim, ba& naprotiv protivre$nost se daje zamisliti, jer
kad se ne bi mogla zamisliti, ne bi bilo nikakvog progresa u mi&ljenju, niti bi bilo %ivota i kretanja. ' ulno kretanje je njegova
ne$osredna manifestaija# ne"to se kre,e samo na taj nain "to je u istom momentu i na mestu sa kojeg i na mestu na koje se kre,e.
Nasu$rot stavu $rotivrenosti mo)e se stoga $ostaviti stav# %sve su stvari $o se!i $rotivrene%# stav u kome je izra)eno unutra"nje !i,e
stvari.
Bli na $rotivrenosti kao kategoriji ne mo)e se ostati. 0ao i svaka druga kategorija# koja $redstavlja nerazre"enu $rotivrenost#
i kategorija $rotivrenosti mora $re,i u jednu novu kategoriju koja $redstavlja razre"enu $rotivrenost. -a je $ate%o!i#a ra"log u
razlogu $ozitivno i negativno odvajaju se $onovo 5oni su u su$rotnosti ve, !ili samostalni6# oni uzajamno stavljaju jedno drugo# oni
se uzajamno uslovljavaju# jedno je razlog drugog. 8$eijalne kategorije razloga su# l. apsolutni razlog, 2. odre*eni raztog, i C. uslov.
+ a$solutnom razlogu javlja se su"tina kao o$"ta podloga, u odreenom razlogu razlog $ostaje razlogom jednog odreenog sadr)aja#
u uslovu razlog $ostaje i sam uslovljen drugim razlogom. 8vaku od ovi( kategorija deli Hegel dalje na tri kategorije# meu kojima
svaka od $otkategorija a$solutnog razloga 5l. forma i su&tina, 2. forma i materija, i C. forma i sadr%ina) ima $o dva lana.
Kate%o!i#i !a)&o%a od%ova!a stav dovo&#"o% !a)&o%a, sve ima svo# dovo&#"i !a)&o%+ 9o He%e&u tim se stavom ho*e !e*i da
se o"o -to 9OSTOJI ima da smat!a "e $ao "e-to "eos!ed"o dato, ve* $ao "e-to -to #e 7"e(i m d!u%im8 stav&#e"o+ + istoriji
filozofije kategoriji razloga odgovara sofistika filozofija# jer je !i,e sofistike u tra)enju razloga za i $rotiv svakoj stvari... $relazak u
egzistenijuLLL
0ategorije refleksije u se!i $redstavljene su u slede,oj s(emi.
Bli ni na kategoriji razloga ne mo)e se ostati. 0ada su svi uslovi jedne stvari is$unjeni# onda se stvar javlja# drukije reeno# razlika
izmeu uslova i uslovljenoga uni"tava se# uslovi $relaze u uslovljeno. Na taj nain razlog vodi nu)nim nainom sam svojoj negaiji# i
kategorija egzistencije $redstavlja rezultat te negaije. - , , .
, , ,
3 Nemaka klasina filozofija - Hegel
. .
, . ,
, ! . ,
.
Negaijom razloga negirana je ela o!last kategorije refleksije u se!i# tom je negaijom vas$ostavljena u novoj formi kategorija
!i,a koja je !ila njome negirana# i ta nova forma !i,a# to je !e"uslovno eg"istiranje. 0ategorija egzistencije ili stvari je $rva meu
kategorijama $ojave# ije su druge dve s$eijalne kategorije pojava i su&tinski odnos. 7rva od tri s$eijalne kategorije# u koje Hegel
deli dalje kategoriju egzistenije# jeste kategorija stvari i njeni( oso!ina# ono "to egzistira javlja se kao $odloga kvaliteta koji
egzistiraju kao odred!e te $odloge. + $ojavi $odloga se odvaja od svoji( odreda!a i nastaje su$rotnost stvari po sebi i njene pojave.
+ su"tinskom odnosu ta su$rotnost i"ezava# izmeu su$stratuma i $ojave javlja se uzajamni odnos. 8$eijalne kategorije su"tinskog
odnosa imaju naroitog znaaja i stoga ,emo i( ovde navesti. -o su kategorije l. celine i delova, 2. snage i manifestacije, i C.
unutra&njeg i spolja&njeg. + su"tinskom odnosu $odloga se javlja naj$re kao elina# a odred!e kao njeni deloviM zatim nastaje te"nji
odnos meu njima time "to $odloga $ostaje snaga# a odred!e njena manifestaija# na$osletku razlika izmeu nji( $ostaje samo razlika
unutra"njeg i s$olja"njeg.
Negaijom razlike unutra"njeg i s$olja"njeg negira se i sama razlika izmeu $odloge i $ojave# $odloga ulazi $ot$uno u $ojavu i
su"tina $ostaje stvarno",u. 8$eijalne kategorije stvarnosti ove su# l. apsolutno, 2. stvarnost, i C. apsolutni odnos. B$solutno
$redstavlja $ot$uno jedinstvo unutra"njega i s$olja"njega# ili i $odlogu koja se $ovukla u se!e. + stvarnom a$solutno $ostaje
identino sa formom u kojoj se manifestuje. 8$eijalne kategorije stvarnosti ove su# l. slu$ajnost, ili formalna stvarnost# mogu,nost i
nu)nost# 2. relativna nu%nost, ili realna stvarnost# mogu,nost i nu)nost i C. apsolutna nu%nost. 8tvarnost je sluajna ukoliko je $rosto
stavljena# ona je relativno nu)na ako je uslovljena# ona je a$solutno nu)na ako je !ezuslovna 5odnosno uslovljena so!om6.
Na$osletku u a$solutnom odnosu javlja se stvarnost kao jedinstvo a$solutnoga i njegove forme# i li kao odnos a$solutnoga
$rema se!i samom. 8$eijalne kategorije a$solutnog odnosa# koje u isto do!a ine $relaz od su"tine ka $ojmu# ove su. l. odnos
supstancijaliteta, 2. odnos kauzaliteta, i C. uzajamno uticanje. B$solutni odnos naj$re se javlja kao odnos su$stanije i njeni(
akidenija. + akidenijama su$stanija se manifestuje kao mo,# koja akidenije stavlja i uni"tava. + istoriji filozofije 8$inozin
sistem zastu$a $ojam su$stanije.
9o#am susta"6i#e #e !otiv!e(a", #e! o"a o"o u (emu se sam sad!/a# "#e" sasto#i 7a$6ide"6i#e8 u"i-tava+ Ta *e
!otiv!e("ost i-(e)"uti $ad se susta"6i#a shvati $ao mo* $o#a !oi)vodi a$6ide"6i#e va" se'e, u tom s&u(a#u susta"6i#a
osta#e u"rok a a$6ide"6i#a "#e" e'ekt od"os susta"6i#a&iteta !etva!a se u od"os $au)a&iteta+ 7o"to je $ak svaki uzrok
$rouzrokovan drugim uzrokom van njega i svaki efekt uzrok iz koga $ostaje nov efekt# to odnos uzronosti vodi jednome nizu uzroka
i $osledia# koji je u o!a $rava !eskonaan. 0ako takav !eskonani niz $redstavlja $rotivrenost# to se ta $rotivrenost mora uni"titi.
-o ,e mo,i !iti uinjeno samo tako ako se $ret$ostavi# da je uzrok uzroka u samom efektu i da je efekt efekta u njegovom uzroku#
ako se# dakle# uzrok i efekt s(vate kao dve su$stanije# koje uzajamno utiu jedna na drugu. Na taj nain $ostaje kategorija
uzajamnog utiaja kao sinteza su$stanijalnog i kauzalnog odnosa.
7relaz od kategorije uzajamnog utianja# kojom se zavr"uje o!last kategorija su"tine# na novu gru$u kategorija $ojma isto je
tako te)ak i nedovoljno motivisan# kao "to je to !io sluaj i sa $relazom !i,a u su"tinu. U u)a#am"om uti6a#u susta"6i#e su i
a$tiv"e i asiv"e, u "#emu u)!o$ osta#e u)!o$om $o#i svo#e sostve"o de#stvo i stav&#a, i u"i-tava, a to #e !otiv!e("ost $o#a
se mo!a u"i-titi= 2#e"im u"i-te"#em "e%i!a se "u/"ost aso&ut"o% od"osa i stav&#a se mesto "u/"osti s&o'oda 7od"os"o
"u/"ost sostve"e !i!ode, #e! samo s&o'odu u ovom smis&u !i)"a#e He%e& sa Si"o)om8, mesto susta"6i#e su'#e$t i&i o#am+
0ao "to smo ranije s$omenuli i !i,e i su"tina su $ojam# ali oni su $ojam $o se!i# $ojam jo" nesavr"en# nerazvijen# tek u
kategoriji $ojma dolazi $ojam do $rave svoje forme# $ostaje $ojam za se!e. + o!lasti !i,a ne $ostoje nikakvi odnosi# niti $ostoji
ikakva zajednia meu odred!ama# stoga odred!e u toj o!lasti $relaze jedna u drugu. + o!lasti su"tine odred!e su vezane odnosima
meu so!om# one se reflektiraju jedna u drugoj. + o!lasti $ojma odred!e su vezane zajedniom# o$"tega# sli$noga meu so!om# i one
se razvijdju jedna u drugu# odnosno jedna iz druge. Osim toga razlika izmeu su"tine i $ojma mo)e se i ovako izraziti# stvari su u
su"tini 5jer u o!lasti su"tine ve, imamo $osla sa mno)inom $ojedini( stvari6 $ovezane uzajamnim odnosima meuso!no# dok u
$ojmu toj vezi $ridolazi jo" i veza slinosti meu kvalitetima koji im $ri$adaju. Aeza op&tosti je# dakle# ono novo "to $ridolazi
stvarima kategorijom $ojma.
A&i o#am )a He%e&a "e )"a(i samo o"o -to #e )a#ed"i($o m"o/i"i o#edi"a("ih stva!i, "e%o o" )a "#e%a )"a(i i #eda" vi-i
stua"# e%)iste"6i#e stva!"o%a, o" #e stva!"o $ao su!jekt svest, #a+ Ova identifikaija $ojma sa svesnim ja ima svoga $ret(odnika
u 4ekartovoj filozofiji# $o 4ekartu !i,e imaterijalne du"e sastoji se u s$oso!nosti mi"ljenja u istim $ojmovima.
4eo logike# koji se !avi $ojmom# naziva Hegel u velikoj 'ogici subjektivnom logikom, dok $rva dva dela 5o !i,u i su"tini6 nose
naziv objektivne logike. 0ategorija $ojma ima tri osnovna o!lika l. subjektivitet ili subjektivni pojam, 2. objektiviiet ili objektivni
pojam i C. ideja.
7otkategorije su!jektivnog $ojma su. l. pojam, 2. sud, i C. zaklju$ak, dakle# one tri forme koje se u formalnoj logii navode kao
osnovne forme su!jektivnog mi"ljenja. Hegel i(# meutim# smatra u $rvom redu kao forme samog o!jektivnog !i,a# kao forme
stvarnoga# a tek u drugom redu one su i forme su!jektivnog mi"ljenja 5$ored drugi( formi koje se javljaju u sistemu kategorija#
takoe kao forme stvarnoga6.
7ojam se javlja takoe u tri s$eijalne forme# l# kao op&ti pojam, 2. kao posebni pojam i C. kao pojedina$no. O$"ti $ojam kao
kategorija razlian je od a$straktnog $ajma u formalnoj logii i $si(ologiji. 7o Hegelu o$"ti $ojam formalne logike je $ojam razuma#
a kao kategorija $ojam uma. Ova razlika $ada ujedno s razlikom stari( doktrina o o$"tem# u smislu razuma $ojam je $ojam realizma
koji smatra da su $ojmovi van stvari# u smislu uma $ojam je ne"to "to je u stvarima. O$"ti $ojam u formalnoj logii $ostaje
a$strakijom# odvajanjem onoga "to je o$"te iz onoga "to je $ose!no# tako da u njoj o$"te egzistira odvojeno od $ojedinanog.
*eutim# kod Hegela $ojam kao kategorija $ostoji samo time "to se determinira# tako da su o$"ti $ojam# $ose!ni $ojam i
$ojedinano nu)ni stu$njevi samog $ojma 5o$"tost# $ose!nost i $ojedinanost su u o!lasti kategorija $ojma isto "to su identitet#
razlika i razlog u o!lasti su"tine# samo "to o$"te kao identitet sadr)i $ose!no i $ojedinano u se!i6. O-te !i tome osta#e ide"ti("o
se'i, o"o se od!/ava u svo#im !a)&i$ama, u ose'"ome+ Me1utim, o#am "e mo/e ostati "i "a stu"#u ose'"o%a+ 9ose'"o #e
samo ose'"o o-te%, da$&e, mo/e osto#ati samo u) o-te+ >Isti"itost>, t#+ si"te)a o-te% i ose'"o%, #este o#edi"a("o $o#e #e
t!e*a $ate%o!i#a o#ma+ 9o#edi"a("o !edstav&#a otu"o se6i5i6i!a" o#am, $ao ta$vo o"o #e samosta&"o, da$&e, su'#e$t+
-ime "to $ojedinano sadr)i $ose!no i o$"te u se!i# ono se mora dalje ras$asti u ove svoje momente# ime $ostaje kategorija
suda. + sudu $ojedinano $ostaje su!jektom# a o$"te $redikatom# nji(ov identitet izra)en je u ko$uli.
< Nemaka klasina filozofija - Hegel
7ostoje etiri s$eijalne kategorije suda# l. sud inherencije, iji je $redikat jedan ulni kvalitet# 2. sud refleksije ili supsumcije, u
kome $redikat sadr)i odnos $rema drugim su!jektima# C. sud nu%nosti, u kome je $redikat vrsta# i @. sud pojma, u kome je $redikat
identian sa $ojmom. 7ozitivni# negativni i !eskonani sud su s$eijalne forme suda in(erenije# singularni# $artikularni i univerzalni
sud s$eijalne forme suda refleksije# kategoriki# (i$otetiki i desjuktivni sud s$eijalne forme suda nu)nosti# a asertorini#
$ro!lematini i a$odiktini sud s$eijalne forme suda $ojma. Na taj nain Hegel je 0antovu ta!liu formi suda uneo u svoj sistem
kategorija i te forme uzdigao na rang kategorija.
Za$&#u(a$ #e #edi"stvo o#ma i suda, o" #e !estitu6i#a #edi"stva mome"ata o#ma u #ed"o# vi-o# 5o!mi, !estitu6i#a $o#u
sam sud u svome di#a&e$ti($om !a)vit$u mo!a da i)v!-i+ + a$odiktinom sudu javlja se $ose!no kao $osrednik izmeu
$ojedinanog i o$"teg# a u zakljuku i $ojedinano i o$"te do!ijaju tu $osredniku ulogu. 7ostoje tri s$eijalne kategorije zakljuka# l.
kvalitativni zaklju$ak, 2. zaklju$ak refleksije, i C. zaklju$ak nu%nosti. + kvalitativnom zakljuku javljaju se $rve tri silogistike figure
formalne logike 5etvrtu figuru od!auje Hegel6 kao s$eijalne $otkategorije# osim toga i matematiki aksiom jednakosti 5%ako su dve
stvari jednake s tre,om# one su jednake i meu so!om%6 Hegel s(vata kao zase!nu# etvrtu $otkategoriju kvalitativnog zakljuka. +
zakljuku refleksije javljaju se zakljui totaliteta, indukcije i analogije kao s$eijalne kategorije. B kategoriki# (i$otetiki i
disjunktivni zakljuak $redstavljaju s$eijalne kategorije zakljuka nu)nosti.
0ako se disjunktivnim zakljukom $ojam $ot$uno odreuje# to se on u njemu realizira# on $restaje !iti su!jektivnim $ojmom#
ve, se $retvara u o!jektivni $ojam ili objekt.
8$eijalne kategorije o!jektiviteta su# l. mehanizam, 2. hemizam i C. celishodnost 5teleologija6. 7ot$uno odreen
individualiziran $ojam je stvarni o!jekt# a $o"to $ojedinano $ostaje iz o$"teg# to je realizaija $ojma realizaija mno)ine o!jekata# i
ove tri kategorije o!jekta o!ele)avaju nain na koji su o!jekti meuso!no s$ojeni. + me(anizmu s$oj je isto s$olja"nji# o!jekti su tu
indiferentni jedan nas$ram drugog 5ovako definisan me(aniki odnos va)i i za $si(ike o!jekte# za sve o!jekte uo$"te# a ne samo za
materijalne o!jekte6. 8$eijalne kategorije me(anizma su# l. mehani$ki objekt, 2. mehani$ki proces i C. apsolutni mehanizam. 7ravo
jedinstvo o!jekta ne mo)e# meutim# nastu$iti dok su o!jekti indiferentni. Oni moraju $ostati zavisni samom unutra"njom $rirodom#
unutra"njim kvalitetom svojim jedan od drugog. -aj vi"i odnos jeste odnos (emizma 5i ova kategorija ima "iri znaaj kao i
me(anizam6. + (emizmu o!jekti nisu vi"e indiferentni# nego jedan utie svojim kvalitetoin na drugi 5i kod (emizma Hegel razlikuje
tri s$eijalne kategorije. l. kemijski objekt, 2. kemijski proces, i C. prelaz hemizma). *eutim# u (emizmu s$oj je takav da se o!jekti u
njemu $ot$uno gu!e# neutraliziraju. 7rema tome mora se $re,i na jedinstvo# koje ne,e da uni"ti difereniju o!jekta. -o je jedinstvo
ostvareno u odgovaranju $rirode o!jekta jednom ilju. Nelis(odnost se javlja $rema tome kao najvi"a forma
jedinstva meu o!jektima# koja u isto do!a $redstavlja sintezu me(anizma i (emizma. 7ojam se ovde javlja
kao ilj koji je odvojen od o!jekta# tako da se o!jekt javlja samo kao sredstvo ilja. 8$eijalne kategorije elis(odnosti su# l.
subjektivni cilj, 2. sredstvo, i C. realizirani cilj.
ta$o -to *e se 6i&# staviti u sam o'#e$t+ 9o#am $ao #edi"stvo 6i&#a i o'#e$ta !edstav&#a t!e*u os"ov"u $ate%o!i#u o#ma,
$ate%o!i#u i$eje. Na taj nain ideja je sinteza kategorija o!jektiviteta i su!jektiviteta# i kao sinteza ona $redstavlja kategoriju
su!jektiviteta $odignutu na vi"i stu$anj. 8 idejom dolazimo na $oslednju kategoriju logike# ija negaija ne daje nikakav $ojam vi"e.
'deja se javlja. l. kao %ivot, 2. kao saznanje i C. kao apsolutna ideja. 'deja je jedinstvo su!jektiviteta# i o!jektiviteta# i to je
$ojam koji $redstavlja realizirani ilj# $ojam koji sam se!e realizira. + ideji $ojam nije vi"e ilj koji je van o!jekta# ve, ilj koji se
o!jektivira u samom o!jektu# tako da o!jekt moramo s(vatiti kao ne"to "to samo se!e realizira ili "to je samoilj. 'deja kao )ivot je
du"a koja se javlja u jednom telu# njenom telu# jedinstvo du"e i tela je )ivi individuum. 5ivi individuum, %ivotni proces i rod su tri
s$eijalne kategorije )ivota. 0ategorija )ivota o!ja"njava organski )ivot# ona omogu,ava i o!ja"njava $ojavu organizma u realnosti.
Organizam je jedna idealna ili $ojmovna elina u kome je du"a )ivotni $rini$# Bristotelova $rva entele(ija organskog tela# $rini$
imanentne elis(odnosti. *eutim# sinteza su!jektivnog i o!jektivnog u kategoriji )ivota ne mo)e da se odr)i# jer se ona javlja kao
individuum koji nestaje# a takva je sinteza $rotivrena. Ai"a ne$rotivrena sinteza su!jektivnog i o!jektivnog je saznanje, u kome
jedinstvo su!jektivnog i o!jektivnog ima univerzalan karakter# $o"to ne zavisi vi"e od individuuma. 8$eijalne kategorije saznanja su
ideja istine ije su $otkategorije analiti$ko i sinteti$ko saznanje, i ideja dobra ili volja, $o"to teorijska istina za(teva realizaiju
$raktine. Ova je# $ak# realizaija u isto do!a realizaija samog $ojma 5ideje kao jedinstva su!jektivne i o!jektivne ideje6# ime se
dolazi do kategorije apsolutne ideje, $oslednje kategorije kojom se zavr"uje logika. 7o Hegelu# a$solutna ideja je ideja koja sama o
se!i misli# koja sama se!e $oima# stoga je njen sadr)aj identian sa svim ranije izvedenim kategorijama# njena je forma sama
dijalektika metoda# kojom $ojedine kategorije $roizlaze jedna iz druge# tako da se negaijom njenom ne mo)e do!iti nikakva
kategorija vi"e. B$solutna ideja mo)e se definisati i kao $ot$uno jedinstvo su!jektivnog i o!jektivnog# krajnjeg i !eskrajnog#
mi"ljenja i !i,a# ukratko ona je ela istina. 'li# kako se drukije izra)ava Hegel# a$solutna ideja je ;og u onom venom o!liku svome
u kome se on javlja $re stvaranja $rirode i konanog du(a.
FILOZOFIJA 93I3ODE
B$soiutna ideja je identina sa sistemom svi( kategorija ili sa logosom. 7relaz od ideje ka $rirodi ili od logosa ka realnom svetu
$redstavlja kod Hegela jednu od najnejasniji( taaka i u isto do!a jednu nekonzekveniju njegovog sistema. &ogos kao sistem svi(
logiki( kategorija $redstavlja mre)u realnosti# ideja jo" nije realnost# ali u realnosti nema niega "to se ne !i moglo $o svojoj
A+ (u!jektivni #ojam
10 Nemaka klasina filozofija - Hegel
kvalitativnoj strani svesti na kategorije ideje# ono "to $ridolazi ideji u realnosti jeste samo realnost idealnog. Hegel $ravi razliku
izmeu ideje kao istog mislenog !i,a i realnosti zato "to on $rostor i vreme# koji $redstavljaju forme realne egzistenije# ne smatra
za kategorije# ili# !olje reeno# "to njegov raionalizam nije u stanju da $rostor i vreme $redstavi kao kategorije. Ono "to ideja# kao
sistem kategorija# do!ija $relaze,i u realnost# jeste realizaija njeni( logiki( momenata u $rostornoj i vremenoj mno)ini. Ovaj $relaz
ima da se $o Hegelu s(vati tako da se ideja u njemu slo!odno sama od se!e otuuje# a$solutno u se!e sigurna i mirno $oivaju,i u
se!i# "tavi"e# da je ideja kao a$solutno jedinstvo istog $ojma i njegovog realiteta ve, $riroda. *a kako da je Hegel u ovim reima
nejasno $redstavio $relaz od ideje $rirodi# i$ak je toliko nesumnjivo da ga on ne s(vata kao $relaz koji se desio u vremenu# tj. ideja#
kao arstvo kategorija# nije $o njemu $ostojala $re realnog sveta i u jednom se momentu otuila od se!e i $re"la u svet# nego on
smatra da je taj $relaz vean# da je svet $romene ve,it# ideja je veita# ali i realizaija ideje takoe je veita. 'deja# $relaze,i u $rirodu#
otuuje se od se!e# ali samo da !i se na jedan vi"i nain# kao svesni du(# vratila se!i# taj je $relaz jedan nu)ni momenat# da !i se ona
vratila se!i. Ovo uenje Hegelovo o $rirodi kao $osrednom $relaznom stu$nju izmeu iste nesvesne ideje i svesnog du(a $redstavlja
jednu oevidnu $rotivrenost u njegovom sistemu# jer sa a$solutnom idejom zavr"uje se dijalektiki $roes# s druge strane o$et
a$solutna ideja# $riroda i konani du( tre!a da su jedna nova trijada# u kojoj se $rodu)uje dijalektiki $roes.
-u $rotivrenost $riznaje indirektno i sam Hegel kad tvrdi da $riroda u svojoj $ojedinanosti $redstavlja ne"to "to se vi"e ne
mo)e $odvesti $od $ojam# "to se ne mo)e s(vatiti $ojmom. +sled ove nekongruenije $rirode sa idejom vlada kod Hegela - mada je
$riroda jedan konkretni stu$anj same ideje izvesno $reziranje $rirode# izgleda kao da.je za Hegela $riroda jedna ne$rijatna e$izoda
realnosti za koju !i !olje !ilo da ne $ostoji. 7o Hegelu# $riroda je ideja u formi drugoga# u formi tueg !i,a# i spolja&njost je njena
osnovna odred!a. + ovoj s$olja"njosti odred!e $ojma do!ijaju izgled ravnodu&ne egzistencije i usamljene $odvojenosti. 8toga
$riroda u svome !i,u ne $okazuje nikakvu slo!odu# nego nu)nost i sluajnost. 7riroda dalje stavlja momente $ojma odvojeno 5kao "to
i( razum s(vata odvojeno6.
4alje defini"e Hegel $rirodu kao sistem stu$njeva# od koji( jedan $roizlazi nu)nim nainom iz drugog# ali razvi,e u $ravom
smislu 5metamorfoza6 ne $ostoji u $rirodi# jer ono $ri$ada samo $ojmu i du(u kao realnoj formi $ojma. Ovim Hegel direktno odrie
teoriju evoluije u $rirodi. On o tome ka)e# %Neve"ta je $ret$ostavka starije# a i novije filozofije $rirode !ila da smatra razvi,e i
$relaz jedne forme $rirode# jedne sfere u vi"u# za stvarnu $rodukiju# koju ona# meutim# da !i je uinila jasnijom# stavlja u mrak
$ro"losti%. 4alje dodaje# %takvi( magloviti(# u osnovi ulni( $redstava# kao "to je naroito takozvano $roizla)enje# na $rimer# !iljaka i
)ivotinja iz vode# a zatim $ostajanje razvijeni( )ivotinjski( organizama iz nerazvijeni( itd.# mora se oslo!oditi misleno $osmatranje%.
Nemo, $rirode da konkretno realizira $ojam manifestuje se $o Hegelu u te"ko,ama i nemogu,nosti da se na osnovu em$irijskog
$osmatranja $ostave odreene razlike izmeu razni( klasa i redova. Hegel $olemi"e $rotiv oni( koji o!o)avaju $rirodu stoga "to ona#
i $ored sve sluajnosti svoji( egzistenija# ostaje verna venim zakonima# i nasu$rot tome veli# da u arstvu samosvesti vlada takoe
zakonitost# ali $ored nje i slo!oda. 4a !i $otenirao svoje $reziranje $rirode Hegel tvrdi da je du(ovna sluajnost# samovolja# i# onda
kad ide do zla# ne"to !eskonano vi"e nego zakonito $utovanje zvezda ili nevinost !iljke. %=er "to je na taj nain zalutalo# to je jo"
uvek du(%.
9ilozofiju $rirode deli Hegel na tri dela. l. mehaniku, 2. fiziku, i C. organiku, koje odgovaraju momentima $ojedinanosti#
$ose!nosti i su!jektiviteta. /adatak je me(anike# $osmatrarije materije# fizike# $osmatranje individualni( materija# organike#
$osmatranje organizma# onoga "to je realizaija su!jektiviteta u $rirodi. Hegelova filozofija $rirode sadr)i u se!i mnogo ega "to se
a$soiutno ne mo)e da odr)i. -o je najsla!iji deo Hegelovog sistema# i# u njemu ima mnogo# dedukija koje vode do a$surdni( i
nemogu,i( rezultata. 8toga ,emo filozofiju $rirode ukratko $re,i.
/adatak mehanike je da dijalektiki izvede $rostor# vreme i materiju. 7o Hegelu $rostor je a$straktno egzistiranje jednog van
drugog# to je ista simultanost koja odgovara samoj osnovnoj razlii $rirode od ideje# tj. s$olja"njosti. -ako a$straktno s(va,en#
$rostor je kontinuiran i u njemu nema jo" nikakvi( razlika. *eutim u kontinuiranom $rostoru mora da se stavi razlika# i $rva razlika
jesu tri dimenzije. Hegel (o,e dijalektiki da izvede da i( vi"e od tri ne mo)e !iti# i to ini na taj nain "to s(vata taku kao negaiju
$rostora# ali kao negaiju koja ostaje jo" u $rostoru. Na osnovu nje $oinju diferenije u $rostoru. Na taki se ne mo)e ostati# jer je
taka i u $rostoru i nije u $rostoru# i ova $rotivrenost razre"ava se time "to taka $ostaje $rostorna# tj. time "to iz take $ostaje linija.
Ova o$et negira se!e u $ovr"ini# a negaija $ovr"ine je stavljanje $ovr"ine kao granie tela# odnosno stavljanje trodimenzionalnog
$rostora. Negaija mora# meutim# i,i dalje# mora se negirati sam $rostor# i negaija elog $rostora mora o$et !iti taka# odnosno
ne"to slino njoj# negaija $rostora $redstavlja taku koja nije u $rostoru# a to je moment vremena. -aka u vremenu je $romenljiva#
nije stalna. Na taj nain vreme $redstavlja $romenljivu datost $ojedinanog u $rirodi# ili vreme je samo opa%eno postajanje.
4alje# $rostor kao elina $redstavlja tezu# vreme antitezu# a nji(ova sinteza !i,e sinteza take u $rostoru i take u vremenu# i ta
sinteza je mesto. Bli jedno mesto $ret$ostavlja drugo mesto i $relazi u njega# stoga je negaija mesta sinteza mno)ine mesta u
$rostoru i vremenu ili kretanje. 0retanje je takva sinteza $rostora i vremena da $rostor $ro$ada u vremenu i vreme u $rostoru. 0ao
takvo kretanje je $rotivrenost# a negaija te $rotivreno"ti je stavljanje mirne sinteze $rostora i vremena# materije. 7rema tome iz
$rostora i vremena izlazi dijalektiki materija. 8lino tome Hegel dalje izvodi te)u kao $rvu formu materije# zakone slo!odnog
$adanja# 0e$lerove zakone i Njutnov zakon gravitaije i
dr.
7relaze,i na fiziku# Hegel dijalektiki izvodi svetlost iz te)e# svetlost je materija koja se oslo!odila okova te)e. 'z razlike
izmeu te)e i svetlosti Hegel izvodi razlike izmeu tamni( i svetli( 5$rovidni(6 tela i $ostavlja etiri %fizikalna% elementa# vazdu(#
vatru# vodu i zemlju 5kojima odgovaraju etiri vrste kosmiki( tela# sune# mese# kometa i $laneta6. 'ndividualitet u o!lasti
neorganske materije javlja se u $ot$unoj svojoj formi# kao totalni individualitet, tek na osnovu zakona polariteta, $o kome se
identino diferenira# a diferentno identifiira 5ime Hegel dijalektiki izra)ava elingov zakon $olariteta6. -a je dijalektiki izraz
zakona da se istoimeni $olovi magneta od!ijaju# a raznoimeni $rivlae. 7olaritet se javlja kao# l. magnetizam, 2. elektricitet, i C.
hemizam. *agnetizam je naj$rostija# linearna forma $olariteta# tu se $olaritet javlja na jednom telu. Ai"i stu$anj $olariteta je
elektriitet# gde su $olovi razdeljeni na dva razna tela i gde se oni javljaju samo na $ovr"ini tela. + (emizmu su $olarno su$rotna ela
tela. Hemijsko srodstvo tela je $osledia nji(ovog $olariteta# tela koja su su$rotna tra)e se i s$ajanjem se neutralizuju. 'ndividualne
diferenije tela $ostaju s $ojmom magnetizma# a u (emizmu individualitet dosti)e najvi"u formu u neorganskoj $rirodi.
Na$omenu,emo jo" da se u teoriji !oja Hegel sla)e sa 2eteom i da $olemi"e $rotiv Njutna.
+ organii Hegel ras$ravlja o organskoj $rirodi. + organskoj $rirodi individualitet dosti)e najvi"i stu$anj# jer se tu u
individualnome manifestuje $ojam. 8toga u organskom svetu $ostoje idealni stu$njevi razvi,a. 7rvi takav stu$anj je geolo"ki
organizam# jer je /emlja# kao zemlji"te na kome se razvija )ivot# i sama organizam# ali organizam po sebi. 8toga /emlja ima svoju
istoriju# iji se zavr"ni lan sastoji u o%ivljavanju /emlje# u s$ontanom $roizvoenju najni)i( organizama iz neorganske materije.
Hegel# naime# uzima da $ostoji ne$osredni $relaz neorganskog u organsko# dok vi"e organizme smatra kao ne"to "to ne $ostaje na taj
11 Nemaka klasina filozofija - Hegel
nain# nego "to $redstavlja veito realiziranje stu$njeva ideje u $rirodi. Hegel je# o!ja"njavaju,i razvi,e /emlje# do"ao do najudniji(
zakljuaka. On# na $rimer# dijalektiki izvodi razliku izmeu ko$na i vode# i onda se $ita za"to se ko$no razdvojilo u 8tari i Novi
svet# $a na to odgovara da ta razlika $redstavlja ne"to "to nu)nim nainom izlazi iz $rini$a su$rotnosti. Bmerika $redstavlja jo"
indiferentnost 5nije $odeljena6# meutim# u 8tarom svetu $ostoji $ot$una $odeljenost# Bfrika i Bzija $redstavljaju naime su$rotnosti#
ije je jedinstvo Fvro$a# a u ovoj o$et Nemaka kao sredina. 8toga je Fvro$a sredi"te ivilizaije# a Nemaka o$et sredi"te evro$ske
ivilizaije i najvi"eg du(ovnog razvi,a.
4rugi i tre,i stu$anj razvi,a u organskom svetu su vegetabilni i animalni organizam. + njima se ideja realizira na tri naina# l.
kao artikulacija, 2. kao asimilacija, i C. kao generacija. -o su tri osnovna $roesa )ivota# davanje forme# odr)avanje forme
(ranjenjem i $loenje. Nji( Hegel dovodi u vezu dijalektiki. Brtikulaija je odnos individue $rema se!i# asimilaija je odnos
individue na drugo ne"to# na ne"to van se!e "to nije organizam# generaija je odnos individue na drugo ne"to# ali "to je ravno njoj.
Najvi"i $roes organskog )ivota je generaija# $roizvoenje jedne individue drugom. Ovaj $roes sadr)i# meutim# $rotivrenost
rave !eskonanosti# jer se red generaija $rodu)uje u !eskonanost. 8toga $riroda mora# negiraju,i ovu $rotivrenost# da negira
samu se!e# i na taj nain $ostaje iz $rirode
du(.
Ovaj $relaz od $rirode du(u nije jasan. Hegel u$otre!ljava esto s$olja"nje analogije# da !i dijalektiki izveo taj $relaz. 'deja#
koja se realizira u $rirodi u $roizvoenju individua# dolazi u $rotivrenost sa svojim $ojmom. 'ndividua# time "to $roizvodi druge
individue# te)i da odr)i vrstu# negira# dakle# se!e da !i stavila vrstu, op&te. *eutim# ovo stavljanje o$"teg !iva samo time "to se
stavlja individualno# a to je $rotivrenost koja ,e se mo,i iz!e,i samo na taj nain "to ,e se ideja realizirati na jedan nov nain koji
ne,e vi"e !iti vremen nego veit# a to je kao du(# kao ideja koja zna za se!e. -re!a na$osletku jo" s$omenuti da Hegel# govore,i o
odnosu izmeu vrste i individue# $ravi nekoliko $esimistiki( $rimeda!a u odnosu na )ivot individue# tvrde,i# na $rimer# kako je
nesigurnost individualne egzistenije ne"to "to $roizlazi iz negativiteta ideje koja se individualizira# i kako je sluajnost koja vlada u
$rirodi uzrok "to se svako organsko !i,e# $a i ovek# ose,a nesigurno i nesre,no.
FILOZOFIJA DUHA UO9?TE
7o Hegelu du( je ideja koja je do"la se!i# koja je $ostala svesna se!e# koja zna za se!e. 'deja u svom $rvo!itnom logikom !i,u
jo" je nesvesna# jer je ista a$strakija# u $rirodi ideja je takoe nesvesna# ali se nalazi u konkretnom o!liku# u du(u ona je konkretna i
zna za se!e. -rojna $odela vlada i u filozofiji du(a# i tri osnovne forme njegovog razvi,a su# l. subjektivni, 2. objektivni, i C. apsolutni
duh. 8u!jektivni du( je $ojedinana svest koja je u vezi s jednim telom# o!jektivni du( je du( koji se javlja u mno)ini individua# u
soijalnoj zajednii# a$solutni du( je du( koji o!u(vata ideju kao a$solutno znanje za se!e. 7rema ovim stu$njevima Hegel deli
filozofiju du(a na tri dela# na filozofiju subjektivnog, filozofiju objektivnog i filozofiju apsolutnog duha. 8tu$njevi su!jektivnog du(a
su# l. du&a, 2. svest, i C. duh. Nauka o du"i je antropologija, nauka o svesti fenomenologija, nauka o du(u psihologija. 7si(ologijom
se mo)e nazvati i ela filozofija su!jektivnog du(a# ali Hegel taj izraz u$otre!ljava samo za jedan njen stu$anj. O o!jektivnom du(u
$ostoje dve nauke# l. filozofija prava i 2. filozofija istorije. O a$solutnom du(u $ostoje tri nauke# l. filozofija umetnosti ili estetika, 2.
filozofija religije, i C. filozofija filozofije, ili istorija filozofije fi'ozofski s(va,ena. + slede,im odeljima izne,emo ukratko $regled ti(
nauka# samo filozofiju istorije izne,emo relativno o$"irno.
FILOZOFIJA SU:JEKTIV2OG DUHA
4u"a je su!jektivni du( onako kako se on javija u vezi s telom# ili u ne$osrednom jedinstvu s telom. 4u"a $redstavlja
unutra"njost one s$olja"njosti koju $redstavljaju telo. 7o Hegelu du"a nije su$stanija# koja !i imala sedi"te u telu# u nekom delu
mozga. Ovo dualistiko s(vatanje $o Hegelu je nemogu,e# jer se materija isto toliko razlikuje od du"e koliko je identina s njom#
jedan odnos koji samo um mo)e da s(vati. -e"ko,a odnosa du"e i tela na Hegelovom stanovi"tu ne $ostoji# $o"to on uo$"te negira
nji(ovu razliku. 7o"to je du( dola)enje ideje k se!i# to se on naj$re jav'ja kao unutra"njost jednog organskog tela# on se javlja kao
unutra"nje jedinstvo# kao entele(ija# kao forma tela.
Na $rvom stu$nju svome du"a je u $ot$unoj (armoniji s telom# ona )ivi )ivotom tela# ona nosi sve oso!ine telesnosti. -ako
s(va,ena du"a ima tri stu$nja razvi,a# l. prirodna du&a, 2. ose"ajna du&a, i C. stvarna du&a. 7rirodna du"a se javlja kao $ot$una
unutra"njost tela i okolne neorganske materije. 7rirodna du"a se javlja dalje u tri stu$nja# a. prirodne osobine, !. doba %ivota, i .
spavanje i java. 7rirodne kvalitete deli dalje Hegel na kosmike kvalitete rase i kvalitete individua. 0osmiki kvaliteti su kvaliteti
du"e koji zavise od kosmiki( $rilika 5klime# $romene dana i no,i6. 1as$olo)enja du"e# koja odgovaraju $romonama vremena# jesu
$rirodni )ivot du"e. -o menjanje $okazuje du"u jo" u vezi s okolnim svetom# s $rirodom. 7si(ike razlike meu rasama dolaze od
geolo"ki( razlika sami( delova sveta. 'ndividualni $rirodni kvaliteti su naturel# tem$eramenat i karakter. 7rirodna du"a se javlja dalje
u raznim do!ima )ivota# i Hegel daje interesantne dijalektike karakteristike ovi( $oslednji(. -ako $o njemu detinjstvo $redstavlja
identitet su$rotnosti 5izmeu individue i vrste6 koji jo" nije razvijen# a starost identitet su$rotnosti koji nije vi"e razvijen# starost nema
vi"e $otre!e za konflikt s $rirodom# detinjstvo te $otre!e jo" nema. 4alje Hegel izvodi# kako taj konflikt nastaje u do!a mladosti#
otkuda njena fantastinost# i kako te fantastinosti nestaje u do!u zrelosti# iji je zadatak $raktian )ivot. 8$avanje i java su stanja
svesti koja odgovaraju $rirodnom )ivotu du"e. -u du"a sleduje ne$osredno samom )ivotu tela# a telo svojoj $rirodi# $romenama dana
i no,i. Ai"e jedinstvo s$avanja i jave su $ojedini kvaliteti koje ona ne samo da ima# nego koji( je i svesna# koje ose,a. Ose,aji su ili
s$olja"nji ili unutra"nji# ili ulni kvaliteti ili ose,anja $rijatnog i ne$rijatnog.
Na drugom stu$nju svome kao ose,ajna du"a# du"a je svesno jedinstvo kvaliteta $rirodne du"e# i kao takva stoji na sredini
izmeu $ojedinanog ose,aja i samosvesti. + ose,ajnoj du"i javlja se svest o na"em ja kao nejasno intuitivno ose,anje# ose,ajna je
du"a identina sa o$"tim $si(ikim karakterom linosti# stoga Hegel zove ose,ajnu du"u i genijem koga svaki ima.
-re,i stu$anj du"e# stvarnu du"u# te"ko je jasno definisati. 7o Hegelu# stvarna du&a tre!a da $redstavlja jedinstvo $rirodne i
ose,ajne du"e# drukije reeno# to tre!a da !ude du"a koja $ot$uno $rodire svoje telo i vlada njime.
+ svesti su!jektivni du( se uzdi)e na vi"i stu$anj# tu nastaje odvajanje du"e od tela# nastaje svest o tome# da je du"a razlina od
tela# tu se javlja svest o samom ja. + svojoj Fenomenologiji duha Hegel je $ome"ao razvi,e su!jektivne svesti sa razvi,em svesti kao
o!jektivnog du(a. + Enciklopediji on to vi"e ne ini# u njoj su jedini stu$njevi su!jektivne svesti ovi# l. svest, 2. samosvest, i C. um, a
karakterisani su na isti nain kao i ranije.
12 Nemaka klasina filozofija - Hegel
-re,i stu$anj su!jektivnog du(a $redstavlja du(# ije se !i,e sastoji u jedinstvu du"e i svesti# dakle# u produktivnom znanju, ili
saznanju. 4u"a je $roduktivna i nesvesna# svest je svesna ali ne$roduktivna# a du( je svestan i $roduktivan# a $o"to je saznanje
svesno i $roduktivno# to je du( saznanje. 8$eijalni stu$njevi du(a su# l. teorijski, 2. prakti$ni, i C. slobodni duh. 8$eijalne forme
teorijskog du(a# saznanja u u)em smislu# o$et su# l6 opa%aj, 2. predstava, i C6 mi&ljenje. O$a)aj kod Hegela oznaava saznanje u
konkretnoj $redstavi koja je ulna. 7redstava je saznanje u slikama imaginaije# a mi"ljenje saznanje u istim $ojmovima. Ovo
$oslednje nije vezano za slike imaginaije.
7raktian du( se javlja kao $raktina volja# koja realizira iljeve# i to l. kao prakti$no ose"anje, 2. kao nagon, i C. kao sre"a.
7raktina ose,anja su ose,anja $rijatnog i ne$rijatnog# koja $ostaju iz $otre!a# jer kao $raktini du( su!jektivni du( je konglomerat
$otre!a koje nalaze# svoj korelat u ose,anjima. Ai"i stu$anj $raktinog du(a javlja se u nagonima. -o su ose,anja koja te)e
ne$osredno realizaiji# i javljaju se kao naklonosti i strasti. Na tre,em stu$nju javlja se $raktini du( kao sre,a.
-re,i stu$anj su!jektivnog du(a# slo!odni du(# identian je sa slo!odnom voljom. Na taj se nain slo!oda javlja kao $oslednja
forma su!jektivnog du(a# kojom on $relazi u o!jektivni du(. 8lo!odna volja nije $o Hegelu u delanju !ez motiva# niti se sastoji u
radu $o s$olja"njim motivima# ve, u radu $o unutra"njim motivima 5volja je u $si(olo"kom smislu slo!odna# ali ne u a$solutnom#
slo!odna je od s$olja"nji( motiva# ali je strogo $si(olo"ki uzev# determinisana# samo "to njeni motivi le)e u du(u kao takvom6.
8lo!odan du( $relazi u o!jektivan du(# jer realizirati slo!odu znai uiniti je nezavisnom od individua# realizirati je o!jektivno.
FILOZOFIJA O:JEKTIV2OG DUHA
O!jektvni du( se javlja u tri forme# l. kao pravo, 2. kao individualni moralitet, i C. kao socijalni moralitet. 7o"to se o!jektivni
du( razvija ne$osredno iz slo!odnog du(a# to je $ravo $rva manifestaija slo!ode# i ova $ostaje osnovnom temom svi( stu$njeva
$rava.
7o Hegelu# $ostoje tri forme $rava# l. apstraktno pravo, 2. svojina, i C. nepravo, od koji( o$et samo s$eijalne forme svojine 5l.
pravo svojine, 2. upotreba stvari, i C. ugovor) imaju znaaja. Nosila $rava je linost. &inost je egzistenija slo!ode# slo!oda se
realno javlja u linosti. 4ignitet du(a nad $rirodom je u njegovoj svesti. 'z toga $roizlazi $ravo du(a na okolnu $rirodu i nesvesne
stvari. 4u(# emani$iraju,i se od $rirode# u isto do!a se ras$rostire u $rirodi# a $o"to je on ono za im $riroda 5nesvesno6 te)i# on ima
$rava na to $rostiranje. &inost $ostaje lino",u time "to stavlja svoju volju na izvesne nesvesne stvari# koje ini svojom svojinom.
Na taj nain# $o Hegelu# $rivatna svojina je ne$rikosnoveno $rirodno $ravo svake $ravne linosti# koje i dr)ava# iako je vi"a elina#
mora da $rizna i $o"tuje. 'z $rava svojine izlazi $ravo na $ot$unu u$otre!u stvari koje se imaju. Bli $ravo svojine jedne linosti mora
da se sankioni"e op&tom voljom slo!odni( linosti# i u tome je ugovor.
Ne$ravo je negaija $rava. Najvi"i stu$anj njegov je kazna. Hegelova teorija kazne je $ot$uno konzekventna. 7o njemu kazna
nema s$olja"nji ilj# nego se njome vas$ostavlja $ravo koje je naru"eno Ona je negaija negaije. 7o Hegelu# kazna je $ravo samog
zloina# time "to je uinio zloin# zloina je se!e su$sumirao $od ideju $rava# a time i $od ideju kazne.
4rugi stu$anj o!jektivnog du(a je individualni moralitet, koji je $ravo u o!liku su!jektivne volje. 8toga je ono "to odluuje
vrednost jedne radnje# koja $roistie iz volje# sama volja kao takva a ne radnja# namera# a ne delo. Na stu$nju individualnog
moraliteta ne mo)e se# meutim# ostati# jer na tome stu$nju $ostoji stalan konflikt izmeu namere i izvoenja# du)nosti i volje. Ai"i
stu$anj o!jektivnog du(a le)a,e $rema tome u sintezi $rava i individualnog moraliteta# u sintezi legaliteta i moraliteta# a to je
soijalni moralitet.
Socijalni moralitet se javlja# l. kao porodica, 2. kao gra*ansko dru&tvo, i C. kao dr%ava. 7orodia# $o Hegelu# niti je isto $olni
odnos# niti je isto $ravni odnos# niti je isto lju!avna veza# ve, je moralno jedinstvo dve linosti raznog $ola. 7o Hegelu# lju!av tre!a
da je $osledia odluke za !rak.
2raansko dru"tvo $redstavlja sumu $orodia i o!u(vata sve odnose koji se javljaju iz $otre!a nji(ovi(. -i odnosi reguli"u
linu slo!odu# $rivatnu svojinu# sistem odreda!a $rivatnog $rava i sistem $oliijski.
4r)ava nije identina s graanskim dru"tvom nego je ona jedna vi"a forma. Ona je s gledi"ta $ojma ranija od $orodie i
graanskog dru"tva# ona je idealna forma kojoj te)e ove dve. Hegel to tvrenje i negativno dokazuje. 1atovi !i !ili nerazumljivi kad
!i dr)ava !ila identina s graanskim dru"tvom# jer se ratom egzistenija dr)ave stavlja nad egzistenijom individua i nji(ovi( $rava
u graanskom dru"tvu. 7o"to je dr)ava nad $orodiom i graanskim dru"tvom# $o"to je ona vlada# to je ona volja, i to je ona izraz
op&te volje, a ne volje sviju. + njoj se manifestuje generalna volja dru"tva# a ne univerzalna. Aolja izra)ena u dr)avi !ila !i
univerzalna# kad !i dr)ava !ila konglomerat individua ili kad !i $ostajala ugovorom# "to meutim nije sluaj. Nilj je dr)ave realizaija
slo!ode du(a# stoga je dr)ava najvi"a o!jektivaija o!jektivnog du(a i forma u kojoj oveanstvo )ivi.
FILOZOFIJA ISTO3IJE
Hegelova filozofija istorije je najinteresantniji deo njegove filozofije du(a i jedan od najznaajniji( $oku"aja filozofije istorije.
+ njoj je Hegel ideju evoluije $ot$uno konzekventno i svesno s(vatio# i tvrenje njegovo da evoluije u smislu vremena sukesije
razni( stu$njeva razvi,a ima samo u o!lasti du(a# ovde je na"lo najjasnijeg i najsjajnijeg izraza. /nanje Hegelovo u o!lasti svetske
istorije veoma je znatno# iako $okazuje $onegde i osetne $raznine i netanosti. Njegove konstrukije su u $ojedinostima na mnogo
mesta nategnute# ali ima i konstrukija tani(# skladni( i veoma interesantni(.
Ostvarenje dr)ave je ono "to se z!iva u svetskoj istoriji. 7o Hegelu# filazofija istorije ima da odgovori na tri $itanja# l. &ta je cilj
svetske istorije6, 2. koja su sredstva njena6, i C. kakav je hod svetske istorije, ili koji su stu$njevi u razvi,u oveanstvaE
Nilj istorije je realizaija slo!ode du(a# ne samo slo!ode kao s$olja"njeg stanja# nego i kao unutra"nje svesti. 8redstvo kojim se
ideja slo!ode ostvaruje u istoriji jeste dr)ava. Hod svetske istorije javlja se u raznim stu$njevima razvi,a koji su $redstavljeni u
istorijskom )ivotu $ojedini( istorijski( naroda. 8vetska istorija $redstavlja $lan koji ima da se izvede# i taj je $lan otkrivenje
!o)anstva kao ideje u oveanstvu $reko $ojedini( narodni( du(ova. + svetskoj istoriji realizira se svetski du( $reko du(ova
$ojedini( naroda. Nisu svi narodi nosioi svetskoga du(a nego samo istorijski narodi. 1azvi,e svetskoga du(a u toku istorije Hegel
dovodi u vezu s razvi,em $ojedinaa# i tako deli istoriju na etiri $eriode# l. detinjstvo, koje $redstavlja 0ina# 2. mladost, koju
$redstavlja 2rka# C. zrelos, koju $redstavlja 1im# i @. starost, koju $redstavljaju (ri",ansko-germanski narodi# s kojima Hegel misli
da je istorija zavr"ena.
8voje iljeve ostvaruje svetski du( u $ojedinim narodima $reko $ojedini( istorijski( individua. 8trasti $ojedinaa su sredstvo
koje u$otre!ljava svetski du( za svoje iljeve. &inosti# ije strasti $adaju ujedno. s o!jektivnim iljevima# $redstavljaju velike
1C Nemaka klasina filozofija - Hegel
individualitete. One su u $rvom redu sredstva kojima svetski du( izvodi svoje iljeve. Nama izgleda kao da veliki individuumi
svojevoljno izvode svoja dela# dok u stvari kroz nji( koraa svetski du(. Oivot $ojedinaa# koji ne )ive )ivotom istorije# sre,an je# a
$ozornia istorije nije sre,a# nego nesre,a# "to se vidi na velikim linostima. Bleksandar je umro mlad# Nezar je u!ijen# a Na$oleon
$roteran. 'storija je $ozornia nesre,e zato "to je ona $ozornia !or!e. B !or!a je a$solutno nu)na da !i !ilo $rogresa. + istoriji vlada
$roizvoenje novoga# $rogres# dok u $rirodi vlada $onavljanje istoga# stagnaija. 4u( u $rogresu ide od nesavr"enog savr"enom#
svetski du( je ideja koja se razvija u vremenu# i taj se razvitak karakteri"e $romenljivo",u. 8a svoje negativne strane ta nam se
$romenljivost $redstavlja kao $ro$ast negda"nje veliine. 8vakog $osmatraa ru"evina 0artagine# 1ima i drugi( veliki( gradova
o!uzima tuga za $ro$alim sjajnim i kulturnim )ivotom. *eutim# $romenljivost ima i svoju $ozitivnu stranu# a to je nestajanje onog
"to je ni)e i javljanje vi"ega# s te strane $romena nije apsolutna promena 5a$solutno i"ezavanje6 ve, ne"to "to je saMuvano u
sada"njosti.
/emlji"te na kome se z!iva svetska istorija je 8tari svet 5Bmerika je zemlja !udu,nosti6# a 8redozemno more entar toga sveta#
i zemlje okolo njega $rva sedi"ta kulture.
7ostoje tri glavne e$o(e u svetskoj istoriji# orijentalna# grko-rimska i germansko-(ri",anska. + orijentalnoj e$o(i je samo
jedan slo!odan# u grko-rimskoj mnogi# u (ri",ansko-germanskoj svi. 4r)avna forma $rve e$o(e je despotizam, druge e$o(e
demokratija i aristokratija, tre,e e$o(e monarhija 5ova je konstrukija oevidno nategnuta# taniji !i red sa gledi"ta Hegelovog !io#
despotizam, aristokratija i demokratija, jer je u des$otskoj monar(iji jedan slo!odan# u aristokratiji su mnogi slo!odni# a u
demokratiji svi6.
+ o!lasti Orijenta Hegel navodi tri naije# 0inu# 'ndiju i 7ersiju. 0ina i 'ndija ne s$adaju u istoriju zato "to se ne menjaju# one
$redstavljaju dva su$rotna momenta koji imaju da se sinteziraju. 7ersijsko arstvo je $rva istorijska dr)ava# i to zato "to je $ro$alo# a
$rolaznost je uslov za $rogres. 7ersijska dr)ava je $ro$ala zato "to je morala dati mesto jednoj novoj# vi"oj formi. + drugoj e$o(i
imamo dva istorijska naroda# 2rke i 1imljane. 7ersijani# 2ri i 1imljani su tri velika naroda i dr)ave koje su zavr"ile svoj istorijski
)ivot. + (ri",ansko-germanskoj $eriodi nema jednog naroda kao nosioa $rogresa nego i( je vi"e# i u nji(ovoj istoriji $ostoji $rogres#
ali u okviru sami( naroda# svetski du( se tu ne o!jektivira vi"e samo u jednom narodu. -o je zato "to ta e$o(a $redstavlja# $o Hegelu#
zavr"etak istorije# jer $o njemu nema novog momenta u istoriji koji !i tra)io nov narod kao nosioa svoga $rogresa 5ovde Hegel
$revia da i oveanstvo kao elina mo)e $ostati nosioem istorijskog $rogresa6. 8$omenuli smo kako Hegel dovodi u vezu ove
e$o(e sa ljudskim individualnim razvitkom# $o njemu detinjstvo $redstavlja 0ina# dea"tvo 7ersija# mladost 2rka# zrelost 1im# a
starost (ri",ansko-germanski narodi. 8amo# veli Hegel# ne tre!a $ot$uno identifikovati istorijske e$o(e sa do!ima )ivota
individuuma# $ostoje samo izvesne karakterne oso!ine kod o!oji( koje se sla)u.
0ina $redstavlja $rini$ familijarni# to je dr)ava koja $redstavlja jednu veliku $orodiu. + njoj je ar sve# ota svi( 0ineza#
najmudriji# naj!olji ovek koji je "ef religije# koji se !rine ne$restano za sve# koji $redstavlja du"u dr)avnog organizma. O 0ini ima
Hegel interesantni( $rimeda!a. -ako $o njemu soijalni moral javlja se u 0ini kao o!jektivni sistem dr)ave# u kome ne $ostoji
unutra"nja svest o nu)nosti i o$ravdanosti samoga sistema. + 0ini ne $ostoji $lemstvo# nego samo jedan $lemi,# ar. + njoj vlada
a$solutna demokratija# jer sistem je istina (ijerar(ijski i des$otski# ali $oiva na demokratiji# $red arem su svi jednaki# svaki $o
s$oso!nosti mo)e da zauzme svaki $olo)aj. Najve,i inovnii u 0ini su istorii# iji je zadatak da $i"u istoriju. 7o"to u 0ini ne $ostoji
vi"a du(ovna svest# to su nauke i umetnosti ostale u njoj na relativno niskom stu$nju. 8amo se istorijske i filolo"ke nauke razvijaju.
0ineski je moral filozofski 50onfuije6.
0ontrast 0ini je 'ndija. -o je narod# a ne dr)ava# i to zato "to u njoj nema dru"tva# ve, $ostoje samo odeljene kaste. Ova
$odeljenost $redstavlja ist a$straktni $rini$ individualizaije# koji se javlja u o!lasti aristokratije# ime se 'ndija uzdi)e nad 0inom.
Bli ni u njoj $rini$ slo!ode jo" ne $ostoji. 4ok je 0ina zemlja $rozainog razuma# dotle je 'ndija zemlja du(a koji sanja# fantazije#
ose,anja# "to se manifestuje u indijskoj $oeziji i religiji# koja je u isto do!a indijska filozofija.
'storija u $ravom smislu $oinje tek s 7ersijam# u koju Hegel# u!raja i one narode 5Bsire# *eane# Aavilone# =evreje#
Fgi$,ane i 9eniane6 koji ne $ri$adaju 7ersiji# i od koji( neki imaju zase!an i mnogo vi"i istorijski znaaj od nje. On to ini stoga "to
$osmatra 7ersiju u do!a najve,eg njenog razvitka# za vreme 0ira# koji je najedan$ut uvodi u istoriju gotovo u elom njenom o!imu.
Ono "to karakteri"e 7ersiju# narod /ende# jeste njegova religija# verovanje u svetlost. Hegel nalazi da i sama dr)ava $ersijska
o!jektivira taj $rini$# ona $redstavlja dr)avno jedinstvo koje ne uni"tava delove# ona omogu,uje narodima u njoj da mogu
manifestovati svoju $artikularnu istorijsku vrednost# i u tome je $o Hegelu znaaj 7ersije. O =evrejima i Fgi$,anima Hegel govori
samo utoliko ukoliko to ima veze sa njegovom osnovnom istorijskom kone$ijom 5"to ne stoji u saglasnosti sa stvarnim istorijskim
znaajem ti( naroda6. Hegel nije znao koliko je star Fgi$at# jer tek $osle njega $ostaje $rava nauka o Fgi$tu# mi danas znamo da je
Fgi$at $rva istorijska dr)ava# $rvo sedi"te kulture koje ima znaaj za istorijski $roes. /naaj Fgi$ta $o Hegeln# meutim# u tome je
"to Fgi$at $ostavlja jedan $ro!lem koji je izra)en u 8finksu. 8finksom# koji je $ola )ivotinja $ola ovek# egi$atski du( (o,e da izrazi
svoju te)nju za slo!odom i nemogu,nost da do te slo!ode doe# oslo!oenje oveka od $rirode Fgi$at $ostavlja kao zadatak koji ima
da se re"i.
=evrejski narod $redstavlja u istoriji svojom religijom ideju du(a $ot$uno odvojenog od $rirode# ideju du(a u a$straktnoj formi.
+ jevrejskoj religiji du( je tvora i u izvesnom smislu gos$odar $rirode. *eutim# du( tre!a s(vatiti kao ne"to "to je u $rir odi# "to
izlazi iz $rirode# "to nije nad njom.
Hegel do$unjava znaaj jevrejskog naroda donije# $relaze,i na (ri",anske narode.
7reiaz od $ersijskog arstva ka novim narodima# koji se javljaju kao nosioi istorije# ini $o Hegelu Fgi$at# iz egi$atskog du(a
$ostaje grki. *eutim# ovo je vi"e jedan ideaian $relaz. 4u( se javlja u grkom svetu u jednoj vi"oj formi# kao slo!odan du(# ili kao
ne"to "to je svesno svoje razlike od $rirode. Nat$is u (ramu !oginje Neite u 8aisu glasio je# %=a sam ono "to $ostoji# "to je !ilo i "to ,e
!iti# niko nije otkrio moj veo%. 2rk je tome dodao# %7lod koji sam rodila je Helios 5;og svetlosti6%. Na taj nain grki B$olon sa
svojom devizom# %:ovee# $oznaj se!e%# $ostaje# $o Hegelu# re"enjem zagonetke 8finksa.
2ri $redstavljaju do!a mladosti oveanstva. Nji(ova istorija# veli Hegel# $oinje jednim a zavr"ava se drugim mladi,em
5$oinje B(ilom a zavr"ava se Bleksandrom# odakle Hegel izvodi istorijsku nu)nost "to je Bleksandar umro mladL6. 2rki du(
$redstavlja slo!odu individualiteta# ta slo!oda ide do le$ote# ali ne dalje# tj. to je slo!oda du(a koja ne odvaja du( od $rirode# ve, ga
ostavlja u (armoninom jedinstvu s $rirodom# a to sainjava individualnu le$otu. -aj se elemenat grkog du(a javlja u tri forme# kao
su!jektivno# kao o!jektivno i kao $olitiko umetniko delo. 0ao su!jektivno umetniko delo le$ota individualiteta se javlja kao le$o
ljudsko telo# kao o!jektivno umetniko delo ona je svet !ogova# kao $olitiko umetniko delo ona je demokratski ustav 5Hegel naime
smatra grko dr)avno ureenje kao demokratsko# raunaju,i tu i 8$artu# "to je netano6. 8ve forme grkog )ivota# i dr)avnog i
dru"tvenog i du(ovnog# samo su ostvarenje ideje individualiteta.
1@ Nemaka klasina filozofija - Hegel
2rku istoriju deli Hegel na tri $eriode# l. $erioda do $ersijski( ratova# 2. do $elo$oneski( ratova# C. do Bleksandra Aelikog i
njegovi( sled!enika. 8vaki istorijski narod# tj. narod koji se razvija i $ro$ada# ima# $o Hegelu# u svome razvi,u tri $eriode# l. $eriodu
razvi,a# u kojoj narod $ostaje svestan se!e# 2. $eriodu $o!ede i veliine# u kojoj dati istorijski narod dolazi u dodir s $ret(odnim
istorijskim narodom# uni"tava ga i time se!e di)e# C. $eriodu $ro$asti# u kojoj dati istorijski narod dolazi u vezu s !udu,im istorijskim
narodom. 7omenute tri $eriode grke istorije Hegel smatra za identine sa ovim trima o$"tim $eriodama# $ri emu on i makedonsku
dr)avu rauna za grku.
O drugoj $eriodi grke istorije Hegel je na$ravio nekoliko le$i( $rimeda!a. + njoj dolaze 2ri u vezu s 7ersijanima# meu
njima nastaje !or!a u kojoj 2ri $o!euju. -a $o!eda s$ada u najve,e $o!ede u svetskoj istoriji. %Nesumnjivo da su ve,e !itke
!ivene# ali ove !itke )ive veito u us$omeni ne samo istorije naroda# nego i nauke i umetnosti# $lemenitog i moralnog. =er to su
svetskoistorijske $o!ede# one su s$asle svetsko o!razovanje i du(ovnu mo, i oduzele azijatskom $rini$u svu snagu%. =er Hegeiov
kriterijum $rave vrednosti jednog naroda u istoriji je# %Ne formalna (ra!rost niti takozvana zasluga# ve, vrednost stvari%. ' dalje#
%Nikada u istoriji nije se nadmo,nost du(ovne snage nad masom# i to nad znatnom masom# $okazala u takvom sjaju%. 2rka istorija
je $o njemu najva)nija u oveanstvu# grki narod je najva)niji narod. + drugoj $eriodi grke istorije glavnu ulogu igraju Btina i
8$arta. One $o Hegelu $redstavljaju dva su$rotna $rini$a. 7olitiki 8$arta je u osnovi demokratska kao i Btina# ali je Btina delo
du(a# 8$arta delo jedinstva !ez du(a. =er ona $redstavlja jednu militarnu dr)avu u stanju ne$restanog rata# Btina# meutim#
$redstavlja demokratiju u naj!oljem smislu# u kojoj $ostoji jednakost i konkureija# u kojoj individualiteti jai du(om izlaze na
$ovr"inu i u mogu,nosti su da razviju svoje s$oso!nosti. Ar(una svoj dosti)e Btina u 7eriklu# koga Hegel smatra za najve,eg
dr)avnika. 7erikle ima sve tri osnovne oso!ine atinskog du(a# le$otu# (ra!rost# mudrost. Hegel tvrdi dalje za 7erikla da je osniva
maritimne mo,i Btine# "to je# meutim# netano# jer je to !io -emistokle.
Osnov grkog du(a je slo!oda# ali ta slo!oda nije jo" unutra"nja slo!oda# slo!oda individuuma# ova $oslednja se# meutim#
nu)nim nainom javlja kao su!jektivna slo!oda# kao slo!oda refleksije# i dejstvuje razorno. 8ofisti su $rvi $redstavnii te slo!ode kao
su!jektivnog $rini$a kojim se ru"i tradiija i data realnost. 7rini$ unutra"nje slo!ode mo)e se. meutim# javiti ili kao $rini$
moralne samovolje# kao "to je to sluaj kod sofista# ili kao $rini$ o!jektivnog morala# ali sa su!jektivnom sankijom# kao kod
8okrata. Btinjani# osuuju,i 8okrata# u su$rotnosti su sa o!jektivnim $rini$om na kome $oiva sama atinska dr)ava# s druge strane
o$et oni su u $ravu# jer za nji( je o!iaj !io nerazdvojna forma toga $rini$a. + 8$arti se tako isto javlja $rini$ su!jektivnog morala#
ali kao $rini$ razuzdanog ulnog u)ivanja. 7ro$adanje 2rka $oinje od $elo$oneski( ratova# ovima sleduje makedonsko arstvo#
$od 9ili$om ne$rijateljsko 2rkoj# $od Bleksandrom stavljeno u slu)!u 2rka. Helenistiku $eriodu Hegel vrlo malo uzima u o!zir# u
njoj# meutim# $ostaju ureenije i o!imnije grke dr)ave no "to je to ranije !io sluaj i u toj $eriodi javljaju se kao samostalne
$ozitivne nauke.
7rini$ unutra"nje slo!ode du(a javlja se $rvi $ut u rimskom svetu# ali jo" u jednom formalnom o!liku# kao a$straktni $rini$
slo!ode individuuma# kao slo!oda linosti u $ravnom smislu 5$rivatno $ravo6. 0orelat ovoj slo!odi i ono "to njenu realizaiju
omogu,uje jeste njena su$rotnost# dr)ava. -ako dr)ava i $ravo $redstavljaju u rimskom svetu dva $rini$a# koji su u su$rotnosti jedan
s drugim i koji se do$unjuju. 'ndividuum $ostaje slo!odan samo time "to se $ot$uno $otinjava dr)avi u svima drugim $ravima.
1im u svetskoj istoriji ima jo" jedan znaaj# a to je "to on $redstavlja svetsko arstvo# iji je $rini$ drukiji od $ersijskog. 4ok u
7ersiji svaki narod zadr)ava svoj individualitet# dotle je 1im nasilnika dr)ava# dr)ava koja uni"tava individualnost dr)ava i naroda#
koja je univerzalna. 4u(ovni )ivot je u 1imu vrlo sla! u$oreen sa grkim. 1im je dr)ava $roze# tu ovek ima da izvr"i trudan rad#
zato je to do!a zrelosti. Od $oetka svoga 1im ima u se!i neega nasilnog# on je u $oetku dr)ava raz!ojnika# i taj karakter zadr)ava
kroz elu istoriju 5$o Hegelu to se vidi i iz naina na koji je 1im do"ao do $rvi( )ena6. 7roza rimskog du(ovnog )ivota ogleda se i u
nji(ovoj religiji# grki !ogovi su !ogovi $oezije# rimski su $raktini# njima se 1imljani o!ra,aju samo u nu)di# oekuju,i od nji(
$omo, u $raktinom )ivotu.
1imsku istoriju Hegel deli na tri $eriode# l. $eriodu $ostanka i razvi,a rimskog naroda# koja traje do drugog $unskog rata i
zavr"uje se $o!edom nad Hani!alom# 2. $erioda do osnivanja rimske arevine# i C. do $ro$asti njene 5$ri emu Hegel rauna
vizantijsku arevinu za $rodu)enje rimske# ne $ridaju,i joj samostalnu ulogu6. 7rva $erioda karakteri"e se !or!ama $atriija i
$le!ejaa i nji(ovim relativnim izmirenjem. /atim se 1im okre,e s$olja# !aa se svom snagom na s$oljne ne$rijatelje# i savlauje
0artaginu. + drugoj $eriodi 1im $okorava okolne narode# ali u njemu nastaju graanski ratovi koji $okazuju da 1im ne mo)e da
izmiri su$rotnosti dr)ave i individuuma. =edino re"enje koje ostaje da se ta su$rotnost izmiri jeste $ri!egavanje arskom re)imu.
Nezar je to video i on je !io sredstvo svetsko-istorijskog razvitka da se to izvede. %Nezar je dvoje uinio# on je izravnao unutra"nju
su$rotnost i u isto do!a stvorio jednu novu s$olja. =er vlada svetom do tada je !ila $rodrla samo do Bl$a# Nezar je otvorio jednu novu
$ozorniu# on je zasnovao $ozorniu koja ,e sada $ostati sredi"tem svetske istorije. /atim je uinio se!e vladarem sveta# !or!om koja
nije odluena u samom 1imu# nego time "to je on eo rimski svet osvojio%. Hegel $ravi jednu du(ovitu $rimed!u o Nezarovoj smrti#
%8mrt Nezareva nije !ila smrt monar(ije# ova je !ila istorijska nu)nost i morala se javiti.% Narstvo $redstavlja takoe nemogu,nost da
se izmire ona dva momenta# dr)ava i $ravo# jer individualnost kao $ravna linost je u arstvu istina $ot$uno zagarantovana# ali ona
gu!i svoju $olitiku slo!odu# s$olja $ostaje nula 5$o"to je u arstvu samo jedan $olitiki slo!odan# im$erator# a ostali $olitiko
ro!lje6. Ova nere"ena $rotivrenost ulazi u samu svest 1imljana# i $o"to nije !ilo mogu,nosti da se ona re"i# ostalo je samo
$ovlaenje nji(ovog du(a u se!e. 4oista vi"i stale)i za vreme arstva !avili su se samo svojim $rivatnim $oslovima# naukom i
$oezijom# $ri!egli su unutra"njem zanimanju. *eutim# kako 1imljani nisu !ili $roduktivni# nji(ovo zanimanje naukom i umetno",u
ostalo je sterilno.
7ravo s$asenje od $rotivrenosti rimske dr)ave donosi (ri",aristvo# kojim $oinje etvrta $erioda svetske istorije# $erioda
starosti. + (ri",anstvu se najzad javlja unutra"nja slo!oda du(a kao $rini$# tu du(# dolazi do svesti o se!i. O Hristu veli Hegel#
%Najdu!lja misao je s$ojena sa lino",u Hristovom# sa istorijskim i s$olja"njim# i u tome je !a" veliina (ri",anske religije# "to se ova
i $ored sve ove du!ine lako mo)e s(vatiti od svesti sa s$olja"nje strane i "to ona tra)i da se du!lje u nju ue%. Aizantiju Hegel ne
rauna za $redstavnika (ri",anske slo!ode i o njoj veli# %Aizantijsko arstvo je veliki $rimer za to kako (ri",anska religija mo)e ostati
a$straktna kod jednog o!razovanog naroda# ako se organizaija dr)ave i zakona ne rekonstrui"e $o njenom $rini$u%. Aizantija se
!avi samo dogmatskim $re$irkama koje ulaze u samu "iroku masu 5u $otvrdu ega Hegel navodi jedno mesto iz jednog od sveti(
otaa o Narigradu# %Ovaj grad je $un zanatlija i ro!ova koji su svi du!oki teolozi# i koji $ro$ovedaju u svojim radioniama i na
uliama. 0ad (o,ete da $romenite sre!rni nova kod menjaa# on vam daje $ouke o tome ime se razlikuje ota od sina# kad $itate za
enu (le!a# odgovara vam se da je sin ni)i od oa# a kad $itate# da li je (le! $een# odgovara vam se da je sin $ostao iz niega%. Hegel
jo" na$ominje da je vizantijsko arstvo# usled oskudie unutra"njeg jedinstva# moralo $ro$asti# i da se istorijski fatum njegov
manifestovao u sranim -urima.
1> Nemaka klasina filozofija - Hegel
2ermanski du( je du( novoga sveta# iji je ilj realizaija a$solutne istine kao !eskonanog samoo$redeljenja slo!ode# one
slo!ode koja svoju a$solutnu formu ima za sadr)aj. *isija germanski( naroda je u tome da daju nosioe (ri",anskog $rini$a%.
8$omenuli smo ranije kako u (ri",ansko-germanskoj $eriodi nema vi"e $relaza od jednog svetsko-istorijskog naroda na drugi# ve, da
u njoj kao zavr"noj $eriodi svaka dr)ava radi na $rini$u slo!ode. Nosioi njegovi su naj$re romanski narodi# zatim 2ermani# $a
najzad Hegel s$ominje i slovenske narode# ali i( ne smatra za nosioe toga $rini$a# jer $o njemu oni jo" nisu u"li u istoriju. O
8lovenima veli Hegel# %Osim toga nalazimo na istoku Fvro$e veliku slovensku naiju# ija su se stani"ta $rotezala na za$adu od Fl!e
do 4unava# izmeu nji( su se zatim utisnuli *aari# u *oldaviji# Ala"koj i severnoj 2rkoj nalaze se ;ugari# 8r!i i Bl!ani# koji su
isto tako azijskog $orekla a zaostali su kao slomljeni varvarski zaostai iz sudara i $rotivsudara naroda. Ovi su narodi istina zasnovali
kraljevine i imali znaajne !itke sa raznim narodima# oni su katkada kao $redtru$e ili kao neko srednje !i,e uestvovali u !or!i
(ri",anske Fvro$e i ne(ri",anske Bzije# 7oljai su oslo!odili o$saeni ;e od -uraka i jedan deo 8lovena $rido!ijen je za za$adni
razum. Bli ela ova masa iskljuena je iz na"eg $osmatranja stoga "to se jo" nije javila kao samostalan momenat u redu manifestaija
uma u svetu. 4a li ,e to u !udu,nosti !iti# ovde nas se ne tie# jer u istoriji imamo $osla sa $ro"lo",u%.
'storiju (ri",ansko-germanski( naroda deli Hegel na tri $eriode# l. 8eo!a naroda# 2. 8rednji vek 5od 0arla Aelikog do
reformaije6# i C. Novo do!a 5od reformaije do danas6. 0roz elu tu istoriju $rovlai se su$rotnost izmeu rkve i dr)ave. Ona dolazi
od samog naina na koji ulaze narodi u istoriju. 2rki i rimski narodi su se slo!odno razvijali# ovde# meutim# novi narodi dolaze
$rvo u dodir s drugim narodima# $rimaju nji(ovu kulturu i tek se onda razvijaju samostalno. 2ermani $rimaju rimsku kulturu
$rimanjem (ri",anstva# a stara germanska kultura nji(ova $ro$ada. Hri",anstvo je do$rinelo uni"tenu rimske dr)ave# ali ju je ono i
$rodu)ilo. Hri",anstvo se javlja u varvarskim narodima u o!liku rkve. 7redstavnik unutra"nje slo!ode je dr)ava a rkva je
$redstavnik te slo!ode samo $o s$olja"njoj organizaiji svojoj. + $eriodi seo!e naroda javljaju se $ojedine germanske dr)ave koje
ne$restano $ro$adaju. Nasu$rot germanskim dr)avama stoje mu(amedanske. 'slam se# $o Hegelu# javlja kao su$rotnost $rini$u koji
je ostvaren u $rvim germanskim dr)avama. 4ok se ovde sve zasniva na sluaju# $artikularitetu# tamo se javlja su$rotna tendenija
kojom se du"a di)e do %a$straktnog jednog%. *u(amedanska religija je# $o Hegelu# direktno $rodu)enje jevrejske religije. =e(ova je
a$straktan# ali iskljuivi !og# B'a( je takoe a$straktan !og# ali je !og svi( naroda. 8lu)!a Bla(u $ostaje jedina sadr)ina )ivota
mu(amedanaa i ilj kome su svi ostali iljevi $odlo)ni. -aj je ilj isto a$straktan# i zato mu(amedanske dr)ave moraju# $o Hegelu#
$ro$asti. %Nikada odu"evljenje kao takvo nije izvelo ve,a dela. 'ndividue se mogu za ono "to je visoko )rtvovati u raznim o!liima# i
odu"evljenje jednog naroda za svoju nezavisnost ima jo" jedan odreen ilj# ali odu"evljenje niim nezadr)ano# odu"evljenje koje
se!e ne ograniava# koje ni"ta ne $otre!uje# to je odu"evljenje mu(amedanskog orijenta%. Na osnovu toga odu"evljenja mu(amedani
su stvorili dr)ave koje su !ile sedi"ta ivilizaije 5Bra!ljani6. -urska dr)ava# meutim# $redstavlja $razninu mu(amedanskog
$rini$a. + konfliktu sa (ri",anstvom mu(amedanski $rini$ $retr$eo je $oraz i si"ao sa $ozornie svetske. -o se vidi iz toga "to je
islam sad su)en samo na jedan mali ugao Fvro$e# $a i to samo za(valjuju,i surevnjivosti (ri",anski( dr)ava. 'nae je# veli Hegel#
%islam ve, odavna i"ezao sa zemlji"ta svetske istorije i $ovukao se u orijentalsku ugodnost i mir%.
Narstvo 0arla Aelikog je $rva dr)ava koju je (ri",anstvo stvorilo# ona $redstavlja jedan strog $ravni sistem. *etiutim# kako je
imala $osla s divljim narodima# ta se dr)ava nije mogla odr)ati# jer taj $ravni sistem tre!a i mo)e da ovrsne samo u ot$oru reakije
$rotiv njega. Hegel nalazi# da se ta reakija doista i javila 5i to u trostrukom o!liku6# i sa $ojavom njenom $oinje srednji vek. 7rva
reakija je reakija naroda $rotiv univerzalne dr)ave# i otuda njen ras$ad. 4ruga reakija je reakija individua $rotivu $ritiska dr)ave#
individue ne tr$e vlast odozgo i dr)ava se stoga ras$ada u svoje atome. *eutim# kako je dr)ava ono "to individuumu daje slo!odu
ograniavaju,i ga# to je s nestankom njenim individuum ostao !ez za"tite# te se sla!iji morao da osloni na jaega# time $ostaje malo-
$omalo ro$ska $odlo)nost sla!iji( jaima# iz ega se razvija feudalni sistem. -re,a je reakija rkvena# rkva je# oslanjaju,i se na svoj
du(ovni $rini$# us$ela da savlada svetsku divljinu# ali je samim tim $ostala svetskom. Hegel o$isuje kako je katolika rkva do"la
do svoje mo,i# stiala sve vi"e imanja darovima $o!o)ni( i vladike $ostale gos$odarima zemalja. /atim $ominje $a$e koji su
reformama $odigli ugled rkve# $ominje uvoenje !o)ijeg mira kao va)nog sredstva za du(ovni autoritet rkve. 7relaze,i na du(ovnu
stranu rkve# Hegel tvrdi da je rkva svoj du(ovni $rini$ $ot$uno $rogutala. 4u(ovni je $rini$ rkve jedinstvo ;oga i oveka#
dovoenje oveka do svesti o njegovoj !o)anskoj $rirodi. *eutim# katolika rkva izaziva svest o tome jedinstvu samo s$oljnim
sredstvima# slu)!om# molitvom# $rie",em. Naroito u katolikom s(vatanju ovog $oslednjeg Hegel vidi o!esve,ivanje unutra"njeg
du(ovnog $rini$a# jer $rie",e mo)e samo znaiti $risustvo Hrista. Na taj nain katolika rkva sve vi"e $ola)e $a)nju na s$olja"nja
sredstva# sve vi"e udara glasom na svoju $osredniku ulogu# i svim tim nainima ona us$eva najzad da odvoji du(ovni i svetski
$rini$# da $ostane svetovna. 8rednjovekovna rkva je $una $rotivrenosti koje se $renose i na sam srednji vek.
O toj $rotivrenosti srednjeg veka Hegel je na jednom mestu dao vrlo )ivu i du!oku karakteristiku. %-ako $rotivrean i tako
$un la)i je ovaj srednji vek i odvratnost je na"eg vremena (teti ga uiniti neim "to je izvanredno 5Hegel ovim. ilja na romantiare#
o!o)avaoe srednjeg veka6. Otvoreno varvarstvo# divljina o!iaja# detinjsko uo!ra)enje nije za revoltiranje# ve, za sa)aljenje# ali
u$rljati najvi"u istotu du"e naju)asnijim divlja"tvom# nainiti od istine sredstvo la)ju i egoizmom# ono "to je naj$rotivnije razumu#
"to je najgru!lje# naj$rljavije zasnovati i osna)iti religijom# to je najodvratnija i najnedostojnija $ojava koja se ikada videla# i koju
sama flozofija mo)e da s(vati i time da o$ravda%.
0ao jednu od $ozitivni( strana srednjeg veka Hegel nalazi razvijanje gradova koji $redstavljaju jedan nov faktor koji ,e donije
stu$iti u istoriju. 0ulminaiju srednjeg veka ine krsta"ki ratovi. Oni su u $ot$unoj (armoniji sa svetovno",u u koju je $retvoren
du(ovni $rini$ katolike rkve# i sasvim je $rirodno "to se u ovoj javlja te)nja da ona mesta u kojima je )iveo 'sus ima $od svojim
okriljem# $o"to je Hristov gro! ne"to s$olja"nje# rkva je (tela i njega da ima. Na taj nain srednji vek se zavr"uje u krsta"kim
ratovima. Ovi ratovi su doneli drukije rezultate od oni( kojima se rkva nadala. Hegel vrlo le$o veli# %Na ovom gro!u 5gro!u
Hristovom6 (ri",anstvo je do!ilo isti odgovor koji su do!ili uenii kad su u njemu tra)ili telo gos$odnje# %to tra)ite )ivot kod
mrtvi(E Njega nema ovde# on je vaskrsao%. 7rini$ va"e religije ne tre!a da tra)ite u ulnome# u gro!u kod mrtvi(# ve, u )ivome du(u
koji je kod vas sami( . . . Hri",anski svet na"ao je $razan gro!# a ne vezu svetskog i venog# i zato je i izgu!io svetu zemlju%. ' dalje#
%/a$ad je uzeo z!ogom od 'stoka zanavek na svetom gro!u i s(vatio svoj $rini$ su!jektivne !eskonane slo!ode%.
7relaz od srednjeg ka novom veku javlja se $rvo u $relazu feudalnog sistema u monar(iju# "to !iva na tri naina# ili monar(
silom savlauje vazale i $ostaje jedini suveren 5a$solutna monar(ija u 9ranuskoj6# ili vazali savlauju monar(a i $ostaju male dr)ave
5Nemaka# 'talija6# ili# najzad# jedan od sizerena mirnim $utem sku$lja $ojedine $okrajine i na taj nain savlauje vazale 5Bustrija6.
0rsta"kim ratovima rkva $ostaje jo" vi"e svetovna no "to je ranije !ila. -o se naroito o$a)a u una"anju umetnosti u rkvu# za
umetno",u je u!rzo do"la i nauka# i renesans je $restanak srednjeg a zora novog veka.
Novo do!a $redstavlja tre,u $eriodu germanskog sveta# $eriodu %du(a koji zna za se!e kao za slo!odnog time "to (o,e ono "to
je istinito# veito i $o se!i o$"te%. ' ovde ima da se razlikuju tri $eriode# 1. reformaija# koju Hegel smatra za sune koje se javlja za
zorom $ri kraju srednjeg veka# 2. vreme $osle reformaije# naroito do!a $rosve,enosti# koje se zavr"uje franuskom revoluijom# i C.
1? Nemaka klasina filozofija - Hegel
vreme 5Hegelove6 sada"njosti. 1eformaija je# $o Hegelu# definitivno oslo!oenje ljudskog du(a od okova ulnog i $rirodnog# i u
isto do!a vas$ostavljanje jedinstva du(a i $rirode. 4u( je u njoj $ostao svestan svoje veze s $rirodom i u isto do!a svoje nezavisnosti#
svoga digniteta u u$oreenju s $rirodom. Negiraju,i katoliku rkvu reformaija negira svetovni karakter njen zadr)avaju,i
unutra"nju du(ovnu su"tinu njenu. 8toga sa $ojavom reformaije katolika rkva gu!i definitivno svoj dotada"nji svetsko-istorijski
znaaj. Hegel naroito uzdi)e znaaj nemakog naroda kao nosioa reformaije i veli da dok ostali svet ide u istonu 'ndiju# Bmeriku#
da sku$lja !ogatstvo# da zasniva svetsku vladavinu# ije $okrajine tre!a da o!u(vate itav o!im zemlje i u kojima 8un,e ne tre!a da
zae# dotle jedan $rosti kaluer $okazuje da ono "to je (ri",anski svet ranije tra)io u zemaljskom# kamenom gro!u# le)i na$rotiv u
du!ljem gro!u a$solutnog idealiteta svega ulnog i s$olja"njeg# u du(u i sru. &uter o)ivljuje Hrista# njegovo uenje je uenje
$risustva Hrista u du(u ovekovu. 8vaki (ri",anin ima da )ivi u ne$osrednom jedinstvu s Hristom# nije mu $otre!an $osrednik.
%-ime je razvijena nova $oslednja zastava# oko koje imaju da se sku$e narodi# zastava slobodnog duha, koji se nalazi kod se!e# koji
je u istini i koji je samo u njoj i kod se!e. Ovo je zastava $od kojom mi slu)imo i koju mi nosimo%. Od toga vremena nadalje istorija
ima samo da razvija ovaj $roes du(ovne slo!ode. 4alje o$isuje Hegel ono stanje koje je nastu$ilo u evro$skoj istoriji kao $osledia
reformaije# !or!u $rotestantske rkve s katolikom# tridesetogodi"nji rat# me"anje 2ustava Bdolfa i vestfalski mir kojim se najzad
$riznaje samostalnost $rotestantske rkve. /ajedno s ovom $o!edom $rotestantske rkve $o!euje $rini$ dr)ave# i $rini$
svetovnosti $ostaje vladaju,i. -a je !or!a meutim dovela do ras$adanja Nemake. 1i"elje# najve,i ne$rijatelj Nemake# $oma)u,i
slo!odu u Nemakoj a gu"e,i je u svojoj zemlji# dovadi do ras$adanja nemakog arstva.
7rotestantizam do!ija ve,i znaaj u svetu tek sa $ojavom 7ruske# s kojom se on utvruje u svetu. 9ridri( Aeliki# koji je za
Hegela jedini kralj-filozof# utvrdio ga je. 8 9ridri(om Aelikim $oinje i $erioda $rosve,enosti koja dalje izvodi $rini$ du(ovne
slo!ode. &uter je $ostavio $rini$ du(ovne slo!ode# ali mu nije dao nikakvu sadr)inu 5jer $o njemu je religijsko otkrivenje sadr)ina
onoga "to ovek ima da $rimi za istinito6. *eutim# u $eriodi $rosve,enosti slo!oda du(a se $enje na vi"i $rini$ koji nalazi izraza u
mi"ljenju# u razumu# samo ono ima da se $rimi za istinito "to je razumno. Ni otkrivenje niti ikakav drugi autoritet ve, sam ovek ima
da re"i "ta tre!a da !ude# a "ta ne.
7rirodna $osledia $rini$a $rosve,enosti jeste franuska revoluija. Na $itanje za"to se revoluija javila u 9ranuskoj# a ne u
Nemakoj# Hegel daje jedan vrlo interesantan i u istini filozofski odgovor. + 9ranuskoj# koja je ostala katolika zemlja# $ostojale su
dve tendenije# katolika rkva i jaka kultura u kojoj vlada $rini$ slo!ode. -e dve ne$rijateljske sile morale su do,i u konflikt# iz
ega je $roiza"la revoluija. + Nemakoj# meutim# $rotestantski $rini$ je $rini$ slo!ode# te njena intelektualna kultura nije !ila
$rotiv teologije. Hegel ne o$isuje mnogo franusku revoluiju# ali ono "to on o njoj ka)e s$ada mo)da u najdu!lje "to je o njoj
reeno. On $rvo (vali $rini$ franuske revoluije# ali u isto do!a $okazuje kako je taj $rini$ doveo revoluiju do njenog razru"enja.
+nutra"nje ureenje 9ranuske $red revoluijom $redstavljalo je# kao "to Hegel ka)e# jednu ne$ravdu# koja je !ila u toliko ve,a "to su
je i sami vi"i stale)i ose,ali 5samo nisu imali smelosti da sami izvedu reforme6. 7rini$ franuske revoluije# razum# Hegel s
odu"evljenjem o$isuje# %Otkada 8une na zvezdanom ne!u stoji i $lanete se oko njega kre,u nije se videlo da se ovek oslanja na
glavu# "to ,e re,i na misao i da $o ovoj formira stvarnost . . . -o !e"e $rema tome jedno velianstveno raanje 8una. 8va su mislena
!i,a uestvovala u velianju ove e$o(e. +zvi"eno uz!uenje vladalo je u ono vreme# entuzijazam du(a $ro)imao je svet# kao da je tek
tad do"lo do faktikog izmirenja !o)anskog sa svetom%. O$isuju,i dalje sam tok revoluije# i kako je ona $ostala od svetsko-
istorijskog znaaja# Hegel $okazuje i na koji je nain ona samu se!e uni"tila. 1evoluija (o,e da reformi"e dr)avu $rema $ojmu
$rava. %7rvi ustav u 9ranuskoj !io je ustanova kraljevstva# na vr(u dr)ave tre!alo je da se nalazi monar(# kome $ri$ada uz $ri$omo,
ministara izvr"na vlast# a zakonodavno telo imalo je da stvara zakone. Bli ovaj je ustav odma( !io jedna unutra"nja $rotivrenost# jer
eloku$na vlast administraije !ila je stavljena u ruke zakonodavne vlasti# !ud)et# rat i mir# $odizanje oru)ane mo,i $ri$ado"e
zakonodavnoj komori . . . Alada i ustav nisu mogli o$stati i !ili su sru"eni. B'i vlade mora !iti. 8toga nastaje $itanje na koga je ona
$re"laE Na narod $o teoriji# ali u stvari na narodni konvent i njegove od!ore. -ako nastaje vlada a$straktni( $rini$a slobode i vrline
5onakve kakva se ona javlja u su!jektivnoj volji6. Arlina je ovde $rost $rini$# i razlikuje samo one koji su jednomi"ljenii od oni(
koji to nisu. Bli jednako mi"ljenje mo)e se samo jednakim mi"ljenjem u$oznati i $roeniti. 7rema tome vlada sumnja . . . vladaju
vrlina i teror, jer su!jektivna vrlina# koja vlada samo $olaze,i od jednakog mi"ljenja# donosi so!om naju)asniju tiraniju. Ona svoju
mo, izvr"uje !ez sudski( formi# a i njena je kazna tako isto $rosta# smrt%. -ako revoluija samu se!e ru"i# i $osle anar(ije i terora
morala je do,i jedna organizovana vlada# direktorijum i Na$oleon koji svojim $o!edama "iri li!eralizam revoluije.
&i!eralizam na taj nain $ostaje# $o Hegelu# forma i $ro!lem modernog )ivota. Hegel $okazuje unutra"nju $rotivrenost koja
le)i u samom li!eralizmu. &i!eralizam $riznaje vladu kao nu)nu# ali tra)i da ona !ude izreno sankionisana od strane mnogi(. -o
dvoje stoji u $rotivrenosti jedno s drugim# vlada i slo!oda dolaze u koliziju# volja mnogi( o!ara vladu# dotada"nja o$oziija stu$a na
vladu# koja o$et ima mnoge $rotiv se!e# tako da vladaju ne$restano kretanje i nemir u dr)avi. %Ova kolizija# ovaj vor# ovaj $ro!lem
jeste ono na emu se istorija nalazi i "to ona u !udu,im vremenima ima da re"i%. Hegel dalje $osmatra stanje u ostalim dr)avama
svoga do!a i nalazi da je u Fngleskoj ono najsta!ilnije# mada u njoj vlada ustav koji je sastavljen iz $artikularni( $rava. to je u
Fngleskoj do!ro# to je aristokratija# iji se lanovi s$eijalno s$remaju za $olitiku# dok u kontinentalnim li!eralnim zemljama vladaju
doktrinari# koji samo zastu$aju izvesne $rini$e# ali su sami !ez s$oso!nosti. 7ri tome Hegel $rilino ru)iasto rta stanje 5onda"nje6
Nemake# la)i arstva su i"ezle# a u $ojedinim dr)avama vlada slo!oda linosti i imovine# svima graanima omogu,en je $ristu$ u
inovnike# ali se tra)e i s$oso!nosti.
4alje Hegel izvodi kako ,e se istorija razvijati u !udu,nosti i tvrdi da je $rini$# koji ima da se razvije u !udu,nosti# ve, naen#
i da se ne"to !itno novo u istoriji ne mo)e vi"e da javi. Na kraju svoje filozofije istorije Hegel veli kako je ona $osmatrala samo (od
$ojma# a morala se odre,i o$isivanja sre,e i $erioda vetanja naroda# o$isivanja le$ote i veliine $ojedinili linosti. =er $o njemu
%filozofija ima $osla samo sa sjajem ideje koja se ogleda u svetskoj istoriji%. -ime "to je istorija sveta razvi,e i realizaija du(a# ona je
$rava teodieja# o$ravdanje ;oga u istoriji. 8toga su ovo zavr"ne rei Hegelove u njegovoj filozofiji istorije# %8amo uverenje da sve
"to se desilo i "to se svaki dan de"ava# ne samo "to se ne z!iva !ez ;oga# nego je !itno delo njega samog# mo)e izmiriti du( sa
svetskom istorijom i stvarno",u%.
Na zavr"etku ovog odeljka nave",emo jo" jedno le$o u$oreenje iz jednog $isma Hegelovog# %8vetski du( stalno ide na$red#
izgleda da se nekad vra,a# ali to je samo $rividno# $onekad $ak on o!uva izme od $o sedam milja. On ne$restano ide na$red# i ni"ta
ga ne mo)e da zaustavi.%
FILOZOFIJA A9SOLUI2OG DUHA
17 Nemaka klasina filozofija - Hegel
B$solutni du( je du( koji je do"ao do $ot$unog saznanja se!e# koji je se!e svestan u $ojmu kao $ravoj svojoj formi# koji je
jedinstvo i su!jektivnog i o!jektivnog du(a. + a$solutnom du(u su !i,e i mi"ljenje# su!jektivno i o!jektivno# konano i !eskonano
$ot$uno identini. B$solutni je du( du( koji je dostigao $ot$unu slo!odu i time $ostao vean i ne$romenljiv# dok su kako su!jektivni
du( tako i o!jektivni du( i u najvi"oj svojoj formi# kao svetski du(# jo" uvek konani i $romenljivi.
0ao "to se svetski du( manifestuje u svesti o slo!odi naroda# tako se a$solutni du( otkriva u nji(ovoj umetnosti# religiji i
filozofiji. 8toga su tri osnovne forme njegove# 1. umetnost, 2. religija, C. filozofija. + umetnosti a$solutni du( se!e s(vata slo!odno
o$a)aju,i# u religiji $o!o)no $redstavljaju,i# u filozofiji misleno s(vataju,i. +metnost i religija $redstavljaju stoga $redstu$njeve
mislenog s(vatanja du(a. + i umetnikom delu i u religiji $ostoji saznanje ideje# samo ono jo" nije isto# nije dato u adekvatnoj formi
svojoj# kao "to je to sluaj u filozofiji. + umetnosti ideju o$a)amo u formi o!jektivne stvarnosti# a u filozofiji znamo za nju kao za
istu misao koja je u isto do!a i o!jektivna stvarnost.
Fstetika se !avi a$solutnim du(om kao umetno",u. +metnost je realizaija le$ote# a le$ota je $ojava ideje u ulnome ili ulna
$ojava ideje. Hegel# dakle# zastu$a $rava tzv. sadr)ajne estetike# i to intelektualistiki $rava njen# $o"to se $o njemu sadr)ina
umetnikog dela sastoji u ideji koja se u njemu izra)ava. ' u $rirodi se javlja le$o# ali u nesavr"enoj formi# ono je tu samo uzgredni
$rodukt# $o"to je $rirodi glavno ostvarenje realnog o!jekta $od mogu,im uslovima. +metnost se sastoji u tome "to se u njoj le$o
realizira !ez oni( uslova koji ga u $rirodi ograniavaju i kvare. /ato je umetnika le$ata u isto do!a ideal.
7ostoje tri forme umetnosti# 1. simboli$na, 2. klasi$na, i C. romanti$na umetnost. + sim!olinoj umetnosti ulno je nad idejom#
ova se sluti u delu# tako da je umetniko delo samo sim!ol ideje. 0lasina umetnost $redstavlja $ot$uno jodinstvo ideje i ulne
$ojave# ili ideje i forme. + romantinoj umetnosti ideja je u $revazi nad ulnim# ulno je samo znak ideje# u njoj umetnost do!ija
unutra"nji karakter# njome se utie vi"e na du"u. 0lasina je umetnost le$"a# ali je romantina umetnost znaajnija# vi"a# jer se njome
ini $relaz ka vi"oj formi a$solutnog du(a# religiji# usled ega je i idealni sadr)aj# koji se njome izra)ava# religijski. Od $ojedini(
vrsta umetnosti $o Hegelu ar(itektura ima najvi"e sim!olinog# skul$tura klasinog# a muzika i slikarstvo romantinog# ali u svakoj
od nji( ima $ojedini(# s$eijalni( stu$njeva koji odgovaraju drugim dvema. Najvi"a umetnost# $oezija# s$aja sve ove tri vrste u se!i# i
to $o Hegelu (umor je najvi"a forma $oezije. + $ojedinostima Hegel je na$ravio mnogo tani( i interesantni( $rimeda!a o raznim
umetnikim delima# naroito romantinim. Orijentalna je umetnost u glavnom sim!olina# grka je klasina# a (ri",anska romantina.
4ruga forma a$solutnog du(a# religija, javlja se kao saznanje a$solutnog u formi ose,anja i u formi $redstave# samo zato "to je
u vezi sa ose,anjem $o!o)nosti religija se javlja u formi $redstave. 7ostoje tri vrste religije# l. prirodna religija, 2. religija duhovnog
individualiteta # i C. religija otkrivenja 5ili istine6. + $rirodnoj religiji !og stoji jo" u vezi s $rirodom# nije izdvojen jo" od nje# on se u
njoj zami"lja kao $rirodna sila. 2lavne su forme $rirodne religije# osim feti"izma# kineska# !ramanska# !udistika# $ersijska# asirska i
egi$atska. 8vakoj od nji( Hegel daje naroito ime# kineska je religija mere# !ramanska fantazije# !udistika unutra"njosti# $ersijska
do!ra ili svetlosti# asirska !ola# a egi$atska zagonetke. 1eligija du(ovnog individualiteta javlja se u tri forme# l. kao jevrejska, 2. kao
gr$ka i C. kao rimska. =evrejska religija je religija jedinstva ili uzvi"enosti# grka nu)nosti ili le$ote# rimska razuma ili elis(odnosti.
+ religiji du(ovnog individualiteta !og se s(vata kao zase!an individuum# !ilo kao a$straktno du(ovno !i,e 5=evreji6# ili kao !i,e u
ljudskom o!liku 52ri i 1#imljani6. + jevrejskoj religiji za(teva se ro$ska $oslu"nost za$ovestima jednoga !oga# ija se mo, nad
$rirodom manifestuje u udima# u rimskoj vlada $rozaina oz!iljnost# jer su njeni !ogovi prakti$ni !ogovi# dok su u grkoj religiji
!ogovi idealisane snage ljudske $rirode.
1eligija otkrivenja ili a$solutna religija je (ri",anstvo kao najvi"a forma religije. 7o Hegelu# dogme (ri",anske religije isto su
tako istinite kao stavovi filozofije# samo je razlika u formi# forma (ri",anske religije je $redstava# a filozofije $ojam. 8toga Hegel
dogmama (ri",anstva $ridaje sim!olian karakter i o!ja"njava i( filazofski# ime je jedino mogu,no o$ravdati njegovo tvrenje da je
sadr)ina (ri",anske religije i filozofije ista. -ako Hegel o!ja"njava sim!oliki dogmu triniteta# !ogooveka i $raotaeskog gre(a. 7o
Hegelu ;og je razlian od sveta kao du(ovna strana sveta# ali je u isto do!a identian s njim# nije ne"to odvojeno od sveta# ve, svet
$redstavlja njegovu konkretnu formu# njegov realitet. 0ao ista ideja !og je identian sa ;ogom oem (ri",anske religije# kao realni
svet# !og je identian sa ;ogom sinom# a kao jedinstvo realnog sveta sa idejom njegovom !og je identian sa ;ogom du(om.
;o)anstvo Hrista znai !o)ansku $rirodu samoga oveka# a $raotaski gre( je la)no odvajanje oveka od ;oga. Hegel inter$retira#
dakle# (ri",anstvo $ot$uno $anteistiki 5on se $oziva $ri tom na =ovanovo evanelje6# dok je (ri",anstvo u stvari teistika religija.
7anteistika religija Hegelova naj!olje se vidi iz slede,e izreke njegove koja sadr)i kvinteseniju njegovog religijskog uverenja# %;og
je ;og ukoliko zna za se!e# a samo u oveku ;og zna za se!e%. /nai# nema ;oga kao zase!nog !i,a koje !i imalo samosvest# nego
je on samo du(ovna strana sveta koja# realiziraju,i se!e# dolazi do svesti o se!i samo u oveku.
-re,a forma a$solutnog du(a je filozofija. 9ilozofija je saznanje istine kakva je ona $o se!i# saznanje du(a kakav je on u stvari#
ukratko filozofija je a$solutna istina s(va,ena u adekvatnoj formi svojoj# $ojmu. 9orme razvi,a a$solutnog# du(a u fiiozofiji su forme
razvi,a same filozofske misli u istoriji filozofije. 'zla)u,i logiku mi smo ve, videli# kako $ojedini filozofski sistemi u istoriji
filozofije odgovaraju $ojedinim kategorijama u logii. 'storija filozofije nije istorija isti( za!luda# donijim sistemom istina se
negira raniji# ali se jezgro istine sadr)ane u njemu konzervira u novome sistemu# tako da $ostoji umni razvitak u istoriji filozofije# iji
je ilj saznanje a$solutne istine u formi istog $ojma. 8vaki sistem sadr)i jedan deo istine# ali samo svi sku$a sadr)e elu istinu. 8voj
so$stveni sistem smatra Hegel kao krajnji zavr"ni rezultat eloku$nog istorijskog razvi,a filozofije. Netanost ovog Hegelovog
mi"ljenja utvrena je# meutim# kako istovremenom $ojavom sistema# koje Hegel nije o!u(vatio u svome# tako i $ojavom doniji(
sistema.
K3ITIKI 9OGLED 2A HEGELOVU FILOZOFIJU
Ono ime se Hegelova filozofija razlikuje od drugi( sistema to je# 1. panlogisti$ka koncepcija, da je sve $ojam# i 2. dijalekti$ka
forma u kojoj se $ojam javlja. -vrenje da je sve ideja mo)e da !ude i jeste tano# samo iz njega ne izlaze one konzekvenije koje je
Hegel izveo. Nemogu,e je# na $rimer# s(vatiti $rirodu kao otuenje ideje# a du( kao vra,anje ideje se!i iz toga otuenja# kao "to to
Hegel ini. Bko je ideja sve# ako se sve "to egzistira da $ojmom s(vatiti# onda je nemogu,e $ret$ostaviti da !i se ideja mogla otuiti
od se!e# jer to otuivanje !ilo !i ne"to "to ne !i vi"e s$adalo u ideju# ve, !i !ilo ne"to nelogino# neraionalno. -vrenje# dakle# da
kategorije $rostora i vremena nisu odred!e ideje# dolazi u konflikt sa tvrenjem da je sve logino# da se sve da s(vatiti. 4rugo#
nemogu,e je s(vatiti kako ,e ta otuena ideja# koja je rasuta u $rostoru i vremenu# da se vrati se!i. 0ako je otuena ideja kao $riroda
nesvesna# to !i ideja morala ostati veito nesvesna# $relaz ideje ka svesnosti !io !i a$solutno nemogu,# isto tako kao "to je taj $relaz
nemogu, u materijalizmu# iz nesvesnog se nikad ne mo)e razviti svesno. Osim toga# tvrenje Hegelovo da je svest ideja koja je do"la
se!i# nemogu,e je izvesti i iz sami( $rini$a njegove filozofije. =er najve,i nedostatak Hegelove filozofije je u tome "to u njoj nema
13 Nemaka klasina filozofija - Hegel
s$eijalne ontologije# "to se Hegel zadr)ao na (i$ermetafizii i o$"toj ontologiji# ne ulaze,i iz!li)e ni u re"enje kvalitativnog ni u
re"enje kvantitativnog $ro!lema sveta. -e"ko,a $ostanka svesnog iz nesvesnog $ak mogla !i se u Hegelovom sistemu iz!e,i samo
ako !i se Hegel do$unio ;erklijem# ako !i se $oslednji elementi $rirode s(vatili da su ve, svesni 5samo "to !i tada moralo ot$asti
Hegelovo tvrenje da je svest vra,anje ideje k se!i6. 0oliko se Hegel malo !avio kvantitativnim $ro!lemom sveta vidi se i iz toga "to
on ostavlja !ez odgovora $itanje o !eskonanosti sveta u $rostoru i vremenu. Na to $itanje# meutim# mora se odgovoriti ako se# kao
"to Hegel ini# tvrdi# da $ostoji $rogres u samom du(u# kad !i svet !io vean u vremenu# ta evoluija du(a 5ili vra,anje ideje k se!i6
!ila !i ve, davno zavr"ena# jer !i joj u tom sluaju stajalo $ola venosti na ras$olaganju.
+o$"te govore,i# filozofija $rirode i filozofija du(a 5odnosno s$ekulativna $si(ologija6 sla!e su strane Hegelovog sistema.
1azlog za to le)i# $rvo# u tome "to je Hegel svoj $anlogistiki $rini$ s(vatio suvi"e a$straktno i# drugo# u samoj formi njegovog
$anlogistikog sistema# u dijalektikoj metodi.
Hegel smatra da su forma i sadr)ina njegovog sistema jedno isto# da se osnovne ideje njegove mogu zamisliti samo
$ret$osiavljaju,i tanost dijalektike metode. Ovaj $rini$ identiteta forme i sadr)ine le)i u samoj kone$iji Hegelove logike.
&ogika# koja $oinje !ez ikakve $ret$ostavke# zasniva se na samom $rini$u identiteta forme i sadr)ine# i taj identitet $renosi Hegel
dalje na eo sistem. *eutim# sadr)ina i forma u Hegelovom sistemu nisu tako nerazdvojno vezane jedna za drugu kao "to to Hegel
misli# mnogi rezultati njegove filozofije daju se ake$tirati i kad se od!ai dijalektika metoda. + su"tini dijalektika metoda je
metoda $rotivrenosti# Hegel izvodi razlike# koje $ostoje u !i,u i mi"ljenju# na osnovu $ret$ostavke da je razlinost $rodukt
$rotivrenosti. 8vojom metodam Hegel unosi jedan dualizam u ljudski razum# to je dualizam uma i razuma. 7o njemu um je s$oso!an
da s(vati $rotivrenost# a razum nije. Ovo razdvajanje razuma i uma# meutim# sla! je razlog za s(vatanje $rotivrenosti# tvrditi da
$rotivrenost mo)e !iti s(va,ena samo od jedne zase!ne du(ovne mo,i# koja nije data o!inim ljudima# znai una$red osuditi $rini$
mogu,nosti $rotivrenosti# $o"to $ozivanje na takvu jednu oso!itu du(ovnu mo, znai $riznanje da faktiko ljudsko mi"ljenje nije u
stanju da $rotivrenost s(vati. 4oista $rotivrenost je nemogu,e s(vatiti# ni Hegel nije sa svojom dijalektikom metodom us$eo da je
s(vati# nego ju je samo $rividno uinio mogu,om na taj nain "to je $rotivrenost# s jedne strane# $ome"ao sa su$rotno",u# a s druge
strane# $riznao da svaku $rotivrenost tre!a razre"iti 5$o"to je# kao "to znamo# dijalektiki $roes isto toliko uslovljen nemogu,no",u
koliko i mogu,no",u $rotivrenosti6. 8 druge strane# o$et# ne tre!a izgu!iti iz vida da je Hegelovo tvrenje egzistenije $rotivrenosti
jedno tvrenje koje zaslu)uje oz!iljnu $a)nju filozofa kao is$itivaa $oslednji( $rini$a realnosti. + samoj realnosti kao takvoj
$ostoje naime fakta koja se# kako izgleda# te"ko daju s(vatiti a da se ne do$usti egzistenija $rotivrenosti u njima# fakta u kojima
izgleda da je $rotivrenost na neki nain ostvarena.
Hegel je odma( u $oetku svoje 'ogike naveo takav jedan fakt# to je fakt $ostajanja ili !ivanja. -ako je mogu,e da ne"to $ree
u ni"ta# ili# !olje reeno# kako uo$"te mo)e ne"to $restati da egzistira# i kako mo)e $oeti da egzistira ne"to "to $re toga nije
egzistiraloE Hegel taj $ro!lem !ivanja re"ava na taj nain "to tvrdi da u !ivanju $ostoji u istini $relazak neega u ni"ta i niega u
ne"to# da je taj $relaz $rotivrean# ali da je i$ak# zato "to se $rotivrenost da umom s(vatiti# !ivanje jedan logian fakt. 4oista# kad se
ue du!lje u $ro!lem !ivanja# izgleda da se ono ne mo)e s(vatiti a da se ne do$usti $rotivrenast. Najlak"i je nain re"enja toga
$ro!lema u tvrenju da je !i,e# u kome $ostoji !ivanje# !a" zato "to je !ivanje $rotivreno# $rividno# a da u onom !i,u koje stvarno
$ostoji nema !ivanja. -akvo su re"enje dali Flea,ani i Her!art. *eutim# takvo je re"enje nemogu,e# jer kad !i !ivanje !ilo $rividno#
mi !ismo njegovu $rotivrenost $ove,ali novom $rotivreno",u $rivida# ili# drukije reeno# $rotivrenost !ivanja !i $re"la na $rivid#
$rema tome $rotivrenost u stvari ne !i !ila iz!egnuta# ona !i ostala. Hegelovo re"enje $ro!lema sasvim je su$rotno# $o"to sve "to
egzistira# faktiki egzistira# i $o"to je !ivanje i $rotivreno i faktino# znai da je $rotivrenost ono "to $ro)ima elu realnost.
-re,e re"enje# koje $oku"ava da iz!ai $rotivrenost iz samog !ivanja# dao je Bristotel# on ga istina nije $ro"irio na eloku$no
!i,e# ali ga je $rini$ijelno $ostavio. -o je re"enje $o kome u !i,u $ostoji razlika izmeu materije i forme 5materija je jedna# a forma
mnogostruka i raznolika6 i $o kome se $roes !ivanja sastoji u $relazu materije u formu# u $rimanju razni( formi od strane materije.
-aj $roes !ivanja da se ilustrovati na naj$rostijim ulnim kvalitetima. Nrno je sadr)aj svesti# i kad i"ezne# ono i"ezava uo$"te. 7o
Hegelu ono onda $ostaje ni"ta 5"tavi"e ono# $o njemu# i dok $ostoji# $redstavlja ne$restani $roes $rela)enja neega u ni"ta# tako da
kad rno i"ezne# i"ezao je definitivno i sam taj $roes $rela)enja neega u ni"ta6. 7rema Bristotelovom re"enju $ro!lema $ak# dok
rno traje# nema nikavog $roesa !ivanja u njemu# "to znai# da je materija# koja je $rvo!itno isto ne"to !ez forme# u njemu $rimila
formu rnog na se!e. 0ad rno i"ezne# onda materija gu!i formu rnoga i $rima drugu formu na se!e# ali ne sme se zamisliti da
materija u momentu toga $relaza egzistira !ez forme# ve, se mora tvrditi# da ona a$solutno ne$osredno gu!i jednu# a $rima drugu
formu na se!e# tako da je ona u svakoj formi a$solutno identina sa formom# tj. da se materija samo $o $ojmu svome a ne i stvarno
razlikuje od forme koja je jedina stvarnost. 0ao "to se vidi# $ro!lem !ivanja vodi nas ontolo"kim $ret$ostavkama koje su tako
a$straktne da i( na" razum jo" jedva mo)e da $rati.
*i smo $rinueni da te $ret$ostavke inimo ako ne,emo da do$ustimo $rotivrenost u samom !ivanju# kao "to to ini Hegel.
7rotivrenost !ivanja !ila !i dvostruka# $re svega# ako se do$usti $relazak neega u ni"ta# onda se mora do$ustiti sama egzistenija
niega# "to je $rotivrenost# jer je ni"ta $o definiiji svojoj ono "to ne egzistira. /atim morala !i se do$ustiti identinost neega i
niega u samom momentu nji(ovog $rela)enja jednog u drugo 5Hegel samo ovu drugu $rotivrenost !ivanja uzima u o!zir6# jer da
ne"to $ree u ni"ta# da ne"to $restane egzistirati kao ne"to i da na mesto njega doe ni"ta# $otre!no !i !ilo da u momentu samog
$relaza ne"to $restane !iti ne"to# ali da jo" nije ni"ta# "to znai da !i u samome $relazu ne"to i ni"ta !ili a$solutno identini. -aj nji(ov
identitet# meutim# nemogu, je# $redstavlja $rotivrenost# ne"to i ni"ta su a$solutno su$rotni# jer je ne"to ono "to egzistira 5"to ima
realan sadr)aj6# ni"ta ono "to ne egzistira.
Bli tvrenje da je identitet istog neega i niega identian sa $roesom !ivanja u stvari nije tano. -aj !i identitet# kad se
du!lje misli# znaio u stvari samo mirno jedinstvo neega i niega# znaio $rivid 5jer se $rivid !a" i sastoji u neemu "to je u stvari
ni"ta# u neemu koje je identino sa niim6. 'dentet istog neega i niega kod Hegela $ostaje !ivanjem u stvari samo na taj nain "to
je za njega taj identitet jedna $rotivrenost koja se ne mo)e odr)ati 5"to ini da ne"to mora $ot$uno $re,i u ni"ta6.
-re!a jo" na$omenuti# da je zamerka# koja se $rotivu Hegelove logike $rotivrenosti o!ino ini# kao da u njoj $rotivrenost
znai tvrenje identiteta razlini( stvari uo$"te# !ar utoliko netana ukoliko Hegel izrino tvrdi da ve, odreeno !i,e 5a tim $re !i,e
vi"i( kategorija6 ne mo)e !iti ravno niemu# nego samo isto !i,e. Odreeno !i,e# zato "to sadr)i rezultat istog !i,a# mo)e da
i"ezne u ni"ta# ali dok $ostoji# ono samo nije ni"ta# niti je identino sa drugim odreenim !i,em. 8 druge strane# o$et# nemogu,e je
ne tvrditi# kad !i $rotivrenost faktiki $ostojala# da !i tada jedno odreeno !i,e moglo !iti identino sa drugim odreenim !i,em# iz
ega !i izlazilo da ako $rotivrenost ne $ostoji na $ovr"ini !i,a# nje ne mo)e !iti ni u du!ini njegovoj.
7ostoji najzad jo" jedno re"enje $ro!lema !ivanja# ali koje je nekonzekventno. 7o njemu $rotivrenost se ne mo)e s(vatiti i
Hegel nema $ravo kad tu mogu,nost tvrdi# ali $ostoje fakta# koja su $rotivrena i stoga nes(vatljiva 5iraionalna6# i u nji( s$ada i
!ivanje. -akvo je re"enje $ro!lema formulisao Hartman. *eutim# time je samo $rividno iz!egnuta Hegelova $rotivrenost# dualizam
1< Nemaka klasina filozofija - Hegel
izmeu razuma i uma nainjen je u stvari jo" mnogo du!ljim# jer se na taj nain tvrdi da u realnosti ima iraionalni( elemenata.
Hegelovo re"enje je !ar konzekventno# jer ili je sve "to $ostoji logino ili ni"ta nije logino# tre,ega ne mo)e !iti.
*eutim# u dijalektikoj metodi Hegelovoj ima i jedna $ozitivna strana. -vrenje mogu,nosti $rotivrenosti $redstavlja
ekstremno izvoenje jednog tanog $rini$a# principa suprotnosti. 8u$rotnost i $rotivrenost nisu isto# "tavi"e $rini$ su$rotnosti
iskljuuje $rotivrenost. Hegel je svojom dijalektikom metodom (teo da u(vati u mre)u $ojma raznolikost i $roes $romene# koji
$ostoje u svetu. Bli on stavlja te)i"te na $roes# o!ja"njava raznolikost $roesom# a ne $roes raznoliko",u. *eutim# taj se odnos
mo)e o!rnuti# mo)e se tvrditi da je $roes rezultat raznolikosti. Bko se $roes uzme kao $rvo# onda se stavlja na $rvo mesto $rini$
$rotivrenosti i tvrdi se mogu,nost $rotivrenosti# ako li se $ak raznolikost uzme kao $rvo# onda se stavlja na $rvo mesto $rini$
su$rotnosti i o!ja"njenja su !ez $rotivrenosti. -ime "to su ova dva $rini$a kod Hegela $ome"ana# Hegel je u svoj raionalizam uneo
iraionalne elemente. 0ad se $ak uvidi da u dijalektikaj metodi $ostoji i $ririi$ su$rotnosti# onda se Hegelov raionalizam uzdi)e
visoko nad ranijim raionalizmom. =er tada se mo)e re,i da je Hegelov raionalizam $rvi koji je $oku"ao da faktiki s(vati svet# dok
je raniji raionalizam raionalizam stagnaije i identiteta. 4a su$rotnost iskljuuje $rotivrenost# da se lako $okazati. Bko B nije ;# i
ako je B zato B "to nije ;# onda B ne mo)e u isto do!a !iti i ;# su$rotnost iskljuuje# dakle# $rotivrenost. 0ad !i se svet u$ravljao $o
stavu B H B# kao "to to (o,e raniji raionalizam 5iji su klasini $redstavnii &aj!ni i Aolf6# tada !i se ili do"lo do akosmizma 5tj. do
gledi"ta koje odrie egzisteniju sveta raznolikosti i $romene6# ili do $luralizma# koji uni"tava veze meu delovima sveta. Hegel
$olazi od drugoga ekstrema# od stava B H non B# $a tvrdi da !a" time "to sve "to $ostoji $relazi u razlino od se!e# $ostaju raznolikost
i $romena u svetu. Bko se $ak $oe od stava su$rotnosti B nije ;# 5odnosno od stava da je svaka stvar zavisna od druge razline od
nje6 onda iz toga sleduju ne$osredno i mno)ina i raznolikost.l
Osim sa ove svoje (i$ermetafizike i logike strane# Hegelov sistem jo" ima znaaja i svojim uenjem o razvi,u du(a.
8$omenuli smo ranije da je Hegelova filozofija $rirode veoma sla!a# ona je mnogo sla!ija nego "to !i se moglo oekivati kod Hegela.
+ njoj nema originalni( ideja# a Hegelova o!ja"njenja su# jedno# suvi"e s(ematina# a drugo# ve,inom iz osnova $ogre"na# a $onegde
i $ot$uno naivnaE 8toga nije udo "to o$en(auer# veliki $rotivnik Hegelov
5koji izgleda veliku 'ogiku nije ni itao6# kad itira Hegela da !i $okazao njegove %glu$osti%# itira stalno njegovu filozofiju $rirode.
*eutim# u filozofiji du(a Hegel je dao mnogo $ozitivnoga# i on je jedan od osnivaa evoiuionizma na $olju du(ovni( nauka.
On je $rvi jasno uvideo i detaljno $rimenio ideju evoluije u istoriji 5stariji $oku"aji te vrste mnogo su sla!iji od njegovog6. Od razni(
s$eijalni( disi$lina filozofije du(a Hegelova $si(ologija je sla!o delo. Bli estetika# filozofija $rava# filozofija istorije i istorija
filozofije od velikog su $ozitivnog znaaja. -o va)i naroito za filozofiju istorije# koja je imala velikog utiaja na donije filozofsko-
istorijske kone$ije i koja i danas ima velike vrednosti. Hegelov filozofsko-istorijski sistem je sistem intelektualizma, ono "to se $o
njemu u istoriji razvija to je ideja# intelektualna strana svetskog du(a# a ideja je u isto do!a i faktor koji dela u istoriji# negde svesno
negde nesvesno. -a osnovna kone$ija Hegelova je uglavnom tana# !ar ukoliko se odnosi na sam ilj istorijskog razvitka. 8vaki
na$redak kulture je na$redak u znanju# a ostali deo toga na$retka $redstavlja ili njegovo $omo,no sredstvo ili njegovu $rimenu. Bli
tvrenje da je ideja 5i ako Hegel i umetnost i religiju u!raja u idealne faktore6 jedini faktor istorijskog razvitka# nesumnjivo je
$ogre"no. =er osim intelektualni( faktora utiu na taj razvitak i one religiozne $redstave kojima se nikakav $ozitivan idealan sadr)aj
ne da $ridati# zatim te)nja ljudska za sre,om# koja nalazi izraza u raznim manifestaijama ekonomskog i du(ovnog )ivota. Osim toga#
formuli"u,i osnovni ilj istorijskog razvi,a# Hegel ne odvaja dovoljno du(ovnu od $olitike slo!ode usled ega je njegova
konstrukija istorije# naroito novije# $roizvoljna. Osim taga# tvrde,i $ogre"no# identitet (ri",anske religije s filozofijom# Hegel istie
i suvi"e znaaj religije $o razvitak oveanstva 5stoga on $reenjuje i znaaj reformaije# $okreta koji je u su"t ini svojoj
reakionaran6.
'z izlaganja Hegelove filozofije vidi se da je ona $una originalni( ideja i tani( o$a)anja u $ojedinostima. -o je jedna velika
intelektualna tvorevina# koja je fasiniraju,i utiala na savreinenike i stvorila jednu o!imnu "kolu.
!!!."esplatniSeminarski#adovi.$om