AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

SEMINARSKI RAD
ISTORIJA UMETNOSTI
TEMA: HETITI

Prof.dr Vesna Dici

Dania Ben Sasi

Student:

Beograd, januar 2014.god.

Sadraj:
Hetiti kroz istoriju
Hetitska kultura
Hetitska mitologija
Mit o bogu koji je nestao
Carstvo Hetita i njen pronalazak
Slike

Hetiti kroz istoriju

U poreenju sa drugim velikim carstvima na Bliskom istoku, o
Hetitima se malo zna, a i ono to je poznato esto potie iz izvora u
drugim civilizacijama (kao to je Egipat). Hati ili Hetiti, imali su Imperiju na
prostoru Male Azije koja je bila jedna od velikih sila u tom regionu, rival
Vavilonu i Egiptu po vojnoj snazi i uticaju.
Hetiti su narod koji je naseljavao oblast Anadolije u Maloj
Aziji.Prvobitno su doli ili preko Kavkaza ili sa Balkana, ali naseljavanje
centralne Turske, a kasnije i Sirije, oblasti koje obiluju prirodnim resursima,
narocito metalima, e se pokazati kljuno za kasniju mo i razvoj Hetita.
Organizovana drava se pojavila oko 1800 godine p.n.e., pod kraljem
Anitom.
Prvi hetitski kraljevi su bili fokusirani na uvrsenju svoje moi i na
odbranu svojih teritorija i religije od napada drugih naroda.U to vreme
jaaju gradovi Kusara, Nea i Hatusa (Kussara, Nesha, Hattusa). Kralj
Mursilis I (1556.-1526. god.pne) je bio mnogo ambiciozniji izabravi da
pokrene seriju smelih napada protiv monog Vavilona. Imao je velikih
uspeha, i zaista bi bio u stanju da potkopa i uniti moni Vavilon, da nije
poginuo u jednoj borbi a njegova smrt pokrenula meusobne sukobe
njegovih naslednika. Sukobi su kratko trajali, pa se ubrzo Hetitska Imperija
vratila na svoju staru veliinu, ali bez ponovnih napada na susede.
Tokom XIV veka p.n.e., Hetiti kreu u osvajanja susednih zemalja i vrlo
brzo postaju jedna od najjaih sila u regionu, meajui se u sferu uticaja
monom Egiptu osvajanjem Sirije i Kanana (Canaan) oko 1300. godine
p.n.e..To je dovelo do jedne od najpoznatijih bitaka u bronzanom dobu,
bitke kod Kadea (Kadesh) 1274 godine p.n.e. (neki izvori navode i 1299
godine p.n.e. u zavisnosti od egipatskog raunanja vremena). Vojni
analitiari se slau da je to ''majka svih bitaka starog sveta'' zbog
obimnosti pokrenutih snaga, veliini teritorije na kojoj se odigrala i po
znaaju koji je imala na obe strane. Faraon Ramzes II je krenuo u
Palestinu sa do tada najveom silom koja je krenula u rat od strane Egipta,
sa 20.000 vojnika. Ipak, oni su bili prestravljeni silom koja ih je doekala,
od 37.000 Hetitskih vojnika i neim to do tada Egipani nisu videli. Hetiti
su imali bojna kola slina njihovim, bila su vea od njihovih i bila su bra,
zahvaljujui boljim konjima. Posebnu specifnost ovih Hetitskih bojnih kola
su bila tri vojnika u njima, naoruani lukom i strelama, kopljem, maem i
titom, to im je omoguavalo da se uspeno bore i na distanci i prsa u
prsa. Rat je poeo nebrojenim sitnim arkama izvidnica na irokom

podruju bojita, ali nije bilo ozbiljnog sukoba sve dok Hetiti nisu uspeli da
iznenade Egipatsku vojsku u sumrak, pri prelazu reke a samo dramatian
ubrzani mar Egipatske rezerve je spasao faraonovu vojsku totalnog
unitenja.Hetiti su bili primorani da se povuku, ali zbog ogromnih rtava
koje su pretrpeli, Egipani nisu bili u stanju da iskoriste Hetitsko
povlaenje i Ramzesov osnovni cilj, Egipatska kontrola Palestine i Sirije,
nije ostvaren.Hetiti su takoe ''osumnjieni'' od strane arheologa da su
prvi koristili topionice metala. Zahvaljujui Hetitima gvozdeno doba je
poelo u Turskoj, oko 1250 godine p.n.e., zahvaljujui njihovoj sposobnosti
da uklone neistou od gvoa i da na kraju naprave metal dovoljno jak
da se iskoristi kao oruje. Tehnika topljenja metala je iskoriena vrlo brzo,
dodajui jo vie bogatstva u ionako veliku riznicu Hetita. Meutim, ovu
prednost u topljenju metala nisu uspeli da koriste dugo. I druge drave,
iako manje bogate od njih, uskoro su ovladale obradom metala i oduzele
Hetitima dragoceni monopol nad gvozdenim predmetima, oruem i
orujem.
Kraj Hetita je doao oko 1200 godine p.n.e. koja je pre pola veka bila jos
na vrhuncu,a sada oslabljenu ustancima i problemima sa razbojnicima,
unitava najezda "morskih naroda" naroda kome etniki sastav i poreklo
jos nisu utvrdjeni. Jos pola milenijuma e postojati male hetitske drave,
drave "hijeroglifskih Hetita". Godine 717 p.n.e., Asirci pod kraljem
Sarukinom (Saragonom II) osvajaju poslednju veliku Hetitsku drzavu
Karhemis. Narednih vekova Hetiti se posemiuju i primaju jezik semitskih
Jermena. Ime Hetita ubrzo posle toga iezava iz istorije.

Hetitska kultura
Hetiti, koji su tako tiho pre dve i po hiljade godina sili sa istorijske
pozornice, vratili su se u ljudsku spoznaju po jedinoj uzronoj vezi, ostavili
su za sobom svoje kulturne spomenike. Za sobom su ostavili spomenike
svoje arhitekture, skulptura, knjizevnosti, poezije. Nazalost, Hetiti nisu
ostavili mnogo toga.To to su arheolozi do danas iskopali samo su delii
hetitske kulture, ali svakako nam i to to je pronaeno, delimino daje na
uvid da rekontruiemo izvornu sliku te kulture. U hetitskoj kulturi
nailazimo i na sasvim oite strane uticaje, naravno, hetitska kultura nije
stajala na tlu Male Azije zatvorena pred svim tim uticajima. Meutim taj
uticaj nije bio primaran, zato sa punim pravom moemo govoriti o pravoj
hetitskoj umetnosti. Pod pojmom hetitske umetnosti ne podrazumevamo
samo kulturu, umetnost naroda Hetita", nego i kulturu itave
mnogonarodne drave Hetita i onih malih hetitskih drava i dravica koje
su se posle pada velike drave odrale u istonoj Anadoliji i severnoj Siriji.
Od skulpturnih dela slobodnih u prostoru, sauvano je malo primeraka.Prvi
spomenici kulture s kojima su se sreli otkrivai drave Hetita bili su
skulpture hetitskih bogova. Ljudi poreani u nizovima, sa iljatim kapama
na glavama, na stenama svetilita u Jazilikaji, u blizini Hatue, prua

reprezentativne primere plitkog reljefa sa prikazima scena na stenama,

to svedoi o posebno razvijenoj umetnosti, kulturi, verovenjima i
obiajima Hetita. ovek u stavu borca koji je uvao vrata takoe je bio
bog. Jedinstveni kip oveka to sedi, sa dva lava na postolju, koji je
iskopan u Karkemiu takodje je kip boga. ena s ogledalom, koju je otkrio
Human u Zindirliju je kip boginje. Dva ratnika na reljefu u Malatiji, koji
nastoje da ubiju veliku zmiju, takodje su bogovi. Gotovo polovina hetitskih
skulptura i reljefa prikazuju bogove i boginje, ali ni izdaleka ih ne prikazuju
sve. Jer hiljadu bogova imaju Hetiti".Na jednom zidu stene nalaze se dve
povorke, jedna mukih i druga enskih boanstava koja idu u susret Bogu
oluje Tesub i boginji ljubavi Isara.Figure su postavljene po sistemu
izokefalije, gde su via boanstva vea i uzdignutija od drugih. Bogovi
imaju ljudski lik, gornji deo tela i oko prikazano spreda, a noge i lice u
proflu. Razlikuju se i po odei,muki i enski likovi, tako to muki bogovi
imaju pored brade i naglaenog nosa visoke kupaste kape, a boginje na
glavi imaju vie etrvrtaste kape nalik kruni.
Osim skulptura bogova, Hetiti su bili poznati po svojoj urbanizaciji,
to nam svedoe arheoloka otkria i ostaci utvrdjenja, citadela, hramova i
kraljevske rezidencije u glavnom gradu Hatua. Zanimljivo je da arheolozi
u ruevinama hetitskih gradova nisu pronali slobodne prostore koje
bismo mogli smatrati trgovima.
Veoma je teko zamisliti grad bez trga na kraju su arheolozi u saradji sa
flozofma, doli do zakljuka da je verovatno mesto gde se koncentrisao
"javni ivot" hetitskog grada, kako se prema svemu ini, bilo veliko
dvorite izmeu gradskih vrata. Iz bedema svakog utvrdjenog hetitskog
grada izlazile su izboene kule izmedju kojih su bila ulazna vrata
karakteristinog oblika. Prostor ispred, izmedju izboenih kula i glavnih
vrata u bedemima bio je ogradjen bedemima sa svih strana zastienog
dvorita.U veim gradovima, koji su imali dva ili tri pojasa bedema, bila su
slina dvorita i meu tim bedemima i njihovim vratima.Tu su trgovci
dodnosili svoju robu (u gradove iza bedema, hetiti su ih iz opreza putali
veoma retko) tu su hetitski trgovci nudili svoju robu, tu su radili javni
pisari, tu je vojska polagala zakletve pre odlaska na javne pohode i tu je
bila doekivana posle pobedonosnog povratka.
Od ulaznih vrata koja su uvali kameni lavovi ili isklesani likovi bogova,
prostirali su se sve od glavnih vrata nizovi velikih kvadrata i ploa sa
reljefma i natpisima. Stajali su slobodno na niskim podlogama isto onako
kako su ih posle dvadeset i pet vekova otkrile lopate arheologa.
Veina tih reljefa potice iz kasnog vremena i samo su bledi odbljesak
umetnosti glavnog grada nekadanje hetitske velevlasti. Izgradnju
utvrdjenja preuzeli su iz Mesopotamije, snano utvrdjenih gradskih kapija,
ali su razvili svoj poseban stil poznat kao hetitski stil u izgradnji palata.
Bit-hilanija je popularan arhitektonski stil palata i citadela s kraja 10. i
tokom 9. veka p.n.e.,sa drvenim stubovima na monumentalnom procelju.U
grad Hatua ulazi se kroz monumentalna gradska kamena,
trodimenzionalna vrata, poznata kao "Lavlja vrata" ili "Kraljevska vrata"

zbog velikih skulptura lavova koje se nalaze na samom ulasku u grad.

O razvijenoj hetitskoj civilizaciji svedoi nam i kraljevska arhiva sa
10.000 ploica ispisanih klinastim pismom, koje je pronaao arheolog
Hugo Vinkler 1906. godine u okolini grada Hatui.Ove desifrovane glinene
plocice sastoje se od pravnih propisa, raznih obrednih postupaka i prvih
knjievnih zapisa drevnog Bliskog istoka. eki teolog i semitilog Bezik
Hrozni se 1915. godine zainteresovao za hetitske spomenike. Prva
pretpostavka je bila da su hetiti semitskog porekla, jer se u tekstovima
susreo sa nekim semitskim reima koje su preuzete, to je oteavalo
deifrovanje, kasnije je doao do zakljuka da su indoevropljani.Tekst uz
pomo koga je deifrovao hetitski klinopis glasi:" i hleb e te jesti i vodu e
te piti".Tokom razlicitih iskopavanja u Kapadokiji pronadjeni su brojni
natpisi na klinopisu i hijeroglifama.
Na religiju Hetita jako je uticalo naslee Proto Hetita, odnosno Hata, od
kojih su preuzeli praznike, kultne predstave i dr. Religija je izrazito
politeistikog karaktera. Mnoga boanstva su bila posledica spajanja sa
vavilonskim, huritskim i kananskim boanstvima.Hijeroglif su korieni u
religiozne svrhe. U vreme jake carske vlasti, za vreme novohetitskog
carstva, jedno od glavnih svetilita je bilo u Jazilikaji, tu je Tuthalija IV
podigao hram posveen za dvanaest Bogova.
esto su preuzimali bozanstva i kultove pobeenih naroda. Boanstva su
uglavnom bila antropomorfna mada je imalo i malo zoomorfnih. Imala su
vise funkcija.Neka su predstavljana u haljinama i sa krilima,poput andjela.
Nije postojalo vrhovno boanstvo, a zlim boanstvima su prinoene rtve.
Hetiti su bili izuzetno sujeveran narod. Proricanje budunosti su preuzeli
od Vavilonaca (proricanje po letu ptica, po snovima, iz utrobe ivotinja), a
bavili su se i magijom.Najpotovaniji bio je bog oluje i groma Tesub, koji je
bio boanstvo Hautsasa. ena Tesuba bila je boginja Sunca, Hepat. Bog
vegetacije, vavilonskog porekla bio je Telepin. Agnis je bio Bog vatre i
ognja, Apulunas je bio bog odbrane, koga su stari Grci verovatno kasnije
preuzeli kao Apolona. Apolon u Homerovoj Ilijadi brani Trojance koji su
esto bili saveznici Hetitima. Irnar je bio Bog muke snage. Rupas Boginja
lova, Jajas je bio Bog hodoasnika koga je Hrozni pokusavao da povee sa
jevrejskim Bogo Jahve.
Postojala su manja boanstva mora, neba, oblaka, planina, hladnoe,
vetra, mraka, itarica,voa i mnogi drugi. Vei gradovi su imali svoja
boanstva.Po prvi put u istoriji se susree formulacija greha prema
boanstvu, povezana sa ritualom oicenja. Od 14. veka p.n.e., vladar se
indentifkuje sa boanstvom. On je bio vrhovni svetenik, a dvor projekcija
sveta bogova na zemlji.
*ZANIMLJIVOST

HETITSKA MITOLOGIA

Sve do sredine prolog veka jedino to se znalo o Hetitima bilo je to

da se oni pominju u Starom zavetu u spiskovima ljudi koji su naseljavali
Hanan pre izraelskog doseljavanja. Abraham je kupio Mahpelahovu peinu
od Hetita u susedstvu Hebrona i pribliavanje njihove armije uslovilo je da
Sirijci podignu opsadu Samarije u toku dinastije Omri. Prorok Ezekiel
pribliio se stanovnitvu Jerusalima tako to je bio hetitski potomak. Ali u
toku druge polovine veka Vinklerova iskopavanja u Bogazkoju, gradu
Hatua, staroj prestonici hetitske imperije; i radovi mnogih naunika na
deifrovanju i prevoenju hetitskih klinastih spisa, pokazali su da su Hetiti
(ime koje oni nisu koristili za sebe) bili nesemitski osvajai koji su se
naselili u Maloj Aziji na poetku 3. milenijuma p. n.e. i izgradili imperiju
koja je trajala sve do 1225. godine p. n.e. i igrala veoma vanu ulogu u
politici starog Bliskog Istoka. U arhivama Bogaz-Koja je pronaeno vie od
10.000 tablica i ovaj znaajan literarni materijal sadri interesantne
mitoloke tekstove o kojima se sada mora dati izvesno objanjenje. Studije
o Hetitima su takorei u toku, i moe se pojaviti jo vie mitova nego to je
do sada bilo otkriveno, ali oni koji su nam ve sada dostupni, zahvaljujui
vetini istraivaa Hetita, pokazuju uticaj vavilonske religije iako imaju
sasvim odreene sopstvene karakteristike. Oni sadre mnogo vie
folklornih elemenata od onih koje smo do sada upoznali, i poreklo nekih
evropskih narodnih pria i Marchen moe se traiti u ovim udnim
mitovima i legendama.
Oni koji ele da saznaju neto vie o poreklu, religiji, literaturi i
umetnosti Hetita, nai e izvanredan i autoritativan opis u knjizi doktora
O.R. Gurneja The Hittites (Pelican Book).

MIT O BOGU KOJI JE NESTAO

Bio jednom moni bog koji se zvao Telepinu i od koga je zavisila
plodnost Zemlje; naljutila ga je ljudska zloa, pa je odluio da nestane i da
se sakrije. Bio je tako razjaren da u urbi nije ak obukao obuu kako
treba, nego je desnu sandalu stavio na levu nogu, a levu sandalu na desnu
i tako otiao pucajui od besa.
Ubrzo se na Zemlji sve promenilo. Izgledalo je da se nikada nee vratiti
prolee i leto. Reke i jezera ostajali su zaleeni, sneg se nije topio. Sve
drvee je ostalo bez lia a na poljima nije izbila ni vlat trave. U talama i
torovima goveda i ovce su se tiskali preplaeni; u kuama su se ljudi
pribijali uz ognjita na kojima se pepo gomilao sve do visine neke planine,
a nije se moglo gledati kroz prozore, jer su bili potpuno prekriveni adju i
dimom. Bilo je uz to tako hladno da niko nije mogao da izae napolje i baci
otpatke i da nabavi hranu, te je celom svetu pretila strana glad.
Svuda je izgledalo da je izumro svaki ivot. Koze su naputale jarce i
krave nisu htele da pridu bikovima; ak i ivotinje koje su ve nosile
mladunce nisu htele da ih donesu na svet.
Ada je bog Sunca, koji vidi sve i ije oi poivaju na svim ivim
stvorovima, doznao za ovo, pozvao je na gozbu sve druge bogove i
boginje. Poto su se pogostili gospodskim jelima koja im je izneo i poto su
iskapili mnoge ae vina i raznih rakija, izloio im je poloaj i rekao im bez

uvijanja:
Moga sina Telepinua nema vie nigde na Zemlji. Naljutio se i otiao je;
ali on je odneo sa sobom sve to je na svetu bilo plodno i dobro.
im su uli ove rei, bogovi veliki i mali odmah su poeli da
trae brata. Otili su na visoravni i u doline, na planine i u rene doline i
mada su ga traili svuda i na svakom mestu, ipak nisu mogli da ga
pronau. Vratili su se bogu Sunca i saoptili mu neuspeh.
Tada je bog Sunca pozvao brzog orla otroga vida i naredio mu:
Pretrai visoke planine, pretrai duboke doline, a kada ugleda
uzburkanu vodu, baci i na nju prodoran pogled, jer moda su talasi odneli
Telepinua.
Orao je onda poleteo, preleteo je preko visokih planina, spustio se
nad polja, a kad god bi ugledao uzburkanu vodu, bacio bi na nju mnoge
prodorne poglede; ali mada je leteo daleko i mada je bio vrlo paljiv, nije
mogao da otkrije Telepinua. Orao se zato vratio bogu Sunca i izvestio ga o
svom porazu.
Za to vreme, Zemlja se i dalje zlopatila; sada su i bogovi, a ne samo
ljudi, bili u tekom poloaju; jer, zbilja, ako bi stoka polipsala i ako vie ne
bi bilo etve, bogovima vie ne bi bile prinoene rtve od kojih su iveli.
Kad su pomislili na to, bogovi su poeli da oajajavu i da kre ruke,
pa su se ushodali tamoamo toliko je bila velika njihova zabrinutost.
Meutim, jedan bog je bio naroito uzbuden i plah. Bio je to bog
vetrova koji nikada nije mogao da miruje i koga su drugi bogovi obino
viali kako nekuda hita, riui i urlajui, puui i dahui.
ta, zar da svi umremo od gladi vikao je on treba neto preduzeti!
Zbilja, treba neto preduzeti odgovorila mu je majka, blagotvorna
kraljica bogova. Idi onda i uradi to sam! Ti si moan i silan bog, sve
potinjava svojoj volji.
Ti dopire do krajnjeg kuta najtamnije peine, duva kroz sve
pukotine, prodire u sva skrovita, pokree lie, talasa vodu, potresa
domove ljudi, a pred tobom se povija sve klasje kada naide na neko polje.
Idi zato i potrai sam Telepinua!
Bog vetra je poao i jurio kroz svet sve dok nije na kraju doao do
grada u kome je obino obitavao Telepinu. ..Moda je on u stvari jo uvek
tu.., pomislio je bog. I zakucao je na reetku stana, ali nije bilo odgovora.
Onda se iz sve snage zaleteo na vratnice i one su ispale iz arki i pale. Ali
od Telepinua ni traga.
Onda se bog vetra vratio u nebesa; bio je zlovoljan i razoaran, seo je i
utao. Vie se nisu mogli uti ni uzdasi lahora, ni aputanje vetria, svuda
je zavladala muna tiina.
Meutim, enski duh je bri od vetra i prodire dalje, pa kada je
Kraljica neba saznala da nijedan od monih bogova, pa ni sam vetar, nije
umeo da pronae Telepinua, odluila je da stvari uzme u svoje ruke.
Naredila je da potrae pelicu.
Pelice, ree joj idi trai Telepinua! Kada ga bude nala, ubodi ga
u ruke i noge. To e ga sigurno pokrenuti; istoga asa treba da ga natrlja
svojim voskom i da ga dovede meni.
Kada je uo da se Kraljica ovako obratila peli, Vetar je bio uvreen i
tuan.
E ba lepo! uzviknuo je on, podrugljivo se smejui. Telepinua su

traili veliki mali bogovi i nisu ga pronali. Zar veruje da e ova malecka
pela, koja ima slabaka krila, moi da postigne ono to svima drugima
nije polo za rukom?
uti odvrati mu boginja otro ova e ivotinjica potraiti i nai
Telepinua!
Pela se brzo vinula u vazduh, zujala je nad visokim planinama,
pevuila je preleui duboke doline, pevuckala je du renih tokova.
Najzad, kada je skoro ve bila potroila sav med i kada je umor poeo da
joj iscrpljuje i poslednje zalihe snage, stigla je do istine u nekoj umi blizu
grada Lihzine i, boga mi, ta je spazila? Glavom Telepinua, koji je leao
na ledima i spavao vrstim snom. Bre nego to se to moe izrei, pela je
izujedala Telepinuove ruke i noge i uskoro se bog pokrenuo i probudio,
ali bogovi se ponaaju kao ljudi kada ih neko suvie naglo probudi, pa je i
Telepinu bio estoko ljut.
Zato si dola da me uznemiri? zagrmeo je on. Zar ne vidi da
sam pokuavao da spavam? I zar ne zna da neko ko je sasvim zle volje
kao ja vie voli da bude ostavljen na miru? Veruje li zbilja da sam
raspoloen za brbljanje?
Zaista, Telepinu je bio jo mnogo ljui nego ranije i, im je ustao,
ustumarao se po puteljku i poeo da unitava sve pred sobom. Reke, koje
su ranije bile samo zaleene, sada su sasvim presuile, a izvori, koji su
dotle ipak davali koju kap vode, sada su potpuno presahnuli.
Meutim, pela nije samo jedno od najmanjih stvorenja na svetu
nego i jedno od najpametnijih, pa je odmah znala ta joj valja initi.
Prikupila je preostalu snagu i smesta se vratila boginji:
Nala sam Telepinua saoptila je ali sama ne mogu da ga
dovedem, jer bi ga trebalo preneti preko vrlo visokog vrha i preko velikih
vodopada, a to prevazilazi moju snagu. Neka orao poe sa mnom,
pokazau mu gde je bog i on e ga poneti na krilima.
Na ove rei, boginja je naredila da pozovu orla, pa mu je naloila da
prati pelu i dovede Telepinua. Ali boginja je dodala:
Ipak, to je samo poetak: bog je jo uvek ljut i jarostan i bie nam
potrebne najjae arolije neba i Zemlje da bi nam polo za rukom da mu
vratimo dobro raspoloenje!
Orao i pela su preleteli bregove i doline, a bogovi su se za to vreme
okupljali na bedemima neba i brino oekivali njihov povratak.
ekanje je bilo muno i dugo, ali najzad se na vidiku pojavilo neto
kao crni oblaak, a istoga asa se
razlegla grmljavina i zasevale su mnoge munje i vazduh se prolomio od
prodornih i ljutitih krikova. Uplaeni bogovi su se pribili jedni uz druge.
Sve vie je jeao grom i krici su bili sve reskiji, munje sve ee i sve
su vie zaslepljivale, reklo bi se da se nebo i Zemlja bore prsa u prsa.
Odjednom, buku i huku je nadjaalo zujanje pele koja brzo leti i crni
oblak je dobio jasniji oblik. Bogovi su bolje pogledali i ugledali orla kako im
se pribliava hitro kao strela, a na njegovim leima je jahao Telepinu; oko
njih je zujala i pevuila pelica, pobedonosno ali i sa strepnjom.
Malo zatim ptica se spustila, a istoga asa je istupila itava poasna
eta posluitelja, nosei u rukama pehare nektara, posude sa skorupom i
medom, kotarice sa voem; dok su posluitelji stavljali poklone pred
Telepinua, boginja Kamrusepa je bila uz njega i umilno mu pevuila

odlomke pesama uz svaki pehar ili posudu ili kotaricu.

Za smokve je pevala:
Opore smokve slae su kad vremenom sazru, neka bi se i tvoja ljuta i
pogubna jarost pretvorila u blagost!
A za grode i masline:
Maslina je puna ulja; iz groa tee vino; neka bi i tvoje srce bilo tako
prepuno svih blagotvornih darova na svetu!
Za skorup i med:
Budi mek kao skorup i sladak kao med. Napusti brzo svaku ljutnju i
ozlojeenost.
Telepinu su ove pesme izgledale kao molbe i elje, ali te rei su u
stvari predstavljale bajalice, jer Kamrusepa je bila vrlo upuena u
umetnost vraanja; i zato, tek to je bog okusio zalogaj hrane i srknuo koji
gutljaj pia, ve je bio omaijan. Izgledalo je da je namah nestalo besa i
jeda koji su vreli u njemu, a njihovo mesto je zauzela nena i topla
blagonaklonost. to je vie jeo i pio, bio je sve ljubazniji, a svaki put kad bi
mu usne dodirnule neko zaarano jelo, duom bi mu poteklo beskrajno
blaenstvo.
Na kraju, kada su bogovi videli da je sasvim nestalo Telepinuove
ljutnje i da prema njima osea samo ljubav i nenost, ponovo su postavili
trpezu, opet rasporedili sedita i nastavili gozbu koja je bila tako
neprijatno prekinuta. I opet su sedeli kao nekad, gostei i veselei se; ali
sada je meu njima i na poasnom mestu sedeo sam Telepinu, primao
njihovo podvorenje i veselo im uzvraao.
Za to vreme, na Zemlji, smrtnici su takode pokuavali da ugode
bogu, ali zbog nestaice i gladi nisu mogli da mu ponude namirnice i
napitke kojima su ga obasipala njegova nebeska braa i sestre; ipak su u
svakom domu irom otvorena vrata i prozori i svi su poeli da u glas
pevaju:
Neka odu iz kue kroz prozore, neka odu kroz prozore preko dvorita,
neka odu preko dvorita kroz vratnice, neka odu kroz vratnice pa niz put,
neka odu bes, jarost, ljutina! Neka odu putem i neka ne skrenu sa njega,
neka ne zastanu ni blizu bate, ni blizu polja, ni blizu vonjaka, neka
pohitaju prema mestu gde se dodiruju Zemlja i nebo, i neka potamne kao
to Sunce otpoine svake veeri i neka nam nestanu sa oiju!
Zatim je neko doneo veliku metalnu zdelu sa prekrupom; poeli su da
meaju kau drvenom kaikom, a za to vreme su ostali zapevali u glas:
Okrei, okrei, okrei bez prestanka, dokle god ima grumuljica; okreni
duh i okreni srce, da iz njih nestane svaka surovost!
Na kraju su oprali i oribali unutranjost kua, pa su prosuli prljavu vodu po
ljunku i zapevali:
Voda jednom prosuta po zemlji, nikad se vie nee vratiti u vedro;
prognaj jarost iz srca i neka ona ode za uvek.
I mada su ovi stihovi Telepinuu izgledali samo kao molitve i elje,
ipak su to bile arobne rei i, odjednom, ledeni vetar zime kao da se
stiao, kroz otvorene prozore i vrata uao je prvi dah prolea. Na granama
drvea i po ivicama moglo se nazreti prvo zelenilo, a odjednom su i
hiljade zvukova oivele polja i ume: uborenje izvora, tapkanje noica,
prve nesigurne popevke mladih ptia koji naputaju gnezdo.

Carstvo Hetita i njen pronalazak

ini se da Hetiti, ovaj zaboravljeni narod, izaziva znatielju nauke
ve vie od jednog veka, iako prvi pomen o njima nalazimo ve u Prvoj
knjizi Mojsijevoj (15,18-21), bilo je potrebno da prou vekovi, da ovaj
narod opet stupi na istorijsku pozornicu. Zanimanje za Hetite prisutno je
ne samo u istorijskoj nauci, ve i u etnologiji, istoriji kulture i mitologije,
budui da je ovaj narod posedovao veliko znanje i igrao jednu od
dominantnih uloga u starom svetu. Poinje traganje za kulturom naroda
koji je bio pokriven istorijskim zaboravom i pored toga sto su podaci i
istorijski fosili bili prisutni na teritoriji Male Azije, i to je pomen o ovom
narodu postojao i u Bibliji i to na vise mesta. Iz tog pomena moe se
zakljuiti da su hetiti iveli severno od "Obeane zemlje" i bili starosedeoci
na toj zemlji,daleko pre nego sto su doli Jevreji iz "egipatskog
ropstva".ini se da su bili autohtoni narod i prvobitni stanovnici dananje
Turske i Sirije, pa su stoga neki istoriari smatrali Turke direktnim
potomcima, dok su drugi smatrali da su u malu Aziju doli iz Evrope, i to iz
junih ruskih stepa, preko naeg poluostrva-Balkana.Sa druge strane, neki
istraivai ove civilizacije smatraju da su Hetiti doli u Mali Aziju jo u
etvtrom milenijumu p.n.e. Meutim, bilo kako bilo, zemlja u koju su doli
nije bila naroito gostoljubiva, ve opora i siromana, ali dosta bogata
rudama, najvie srebrom (ak se smatra da izraz "hati" znai - srebro), sto
je ve prualo mogunost da se izrodi oblikovanje matala i izrada
zanimljivih predmeta koji e poneti ritualni segment i istraivaima
omoguiti da polako prodru u njihov svet.
Otkrivanje hetitske civilizacije zapravo poinje negde u prvoj
polovini prolog veka. Jedan od prvih naunika koji je sa njom kontaktirao
bio je francuski putnik i arheolog Feliks Mari Taksie (1802-1871) koji je
1834.godine preao maloazijsku reku Kizilirmak, iji je antiki naziv Halis, i
putovao po srednjoj Turskoj. Ovaj arheolog je tragao za antikim gradom
Taviljom. Meutim, naiao je na neke udesne izglede sjajno belog kamena
sa pravilnim oblicima, to je bio znak da je to neki grad razvijenog naroda.
Naiao je i na likove koji su imali krila poput anela, zatim na ljudske
fgure koje su u rukama drale nepoznate predmete i imale iljate kape, a
na kamenju su bili znakovi koji su liili na egipatske hijeroglife.Videvi to,
naslutio je vezu izmeu mrtvog grada i kamenih likova, ali je sve vreme
mislio da se radi o Taviji.
Meutim to je bio grad Hatusa, glavni grad hetitskog carstva i od tada
poinje zanimanje arheologa za ova otkrica. Kasnije su ove ruevine,
privukle panju naunika i polako je poeto sa otkrivanjem ove civilizacije,
iji su umetniki predmeti poeli da se ispituju i tumae na razne
naine.Turski grad Bogazkaleu je bio meta mnogih arheologa.Ovo otkrie
je bilo posebne vrste, otkrilo nam je jedno nepoznato carstvo.
Takoe treba pomenuti i to da su Hetiti igrali znaajnu ulogu u drevnoj
istoriji.Bili su i vrsni ratnici, ratovali sa Egiptom, Ramzes II hteo je da unisti
hetitsku dravu, ali nije dolo do toga, ve je sklopljen mir, kao to je ve
pomenuto u tekstu. Saznajemo da je i hetitska drava bila robovlasnicka,

odnosno, klasna. Uoljiva je klasna razlika-slobodni i ne slobodni

stanovnici. Svakako su i meu slobodnima postojale klasne skale, a najnii
stepen hetitske drutvene lestvice bili su zanatlije, lovci, ribari i seljaci.
Nakon istraivanja arheologa u mogunosti smo da pratimo
hetitsku kulturu, dravno ureenje, umetnost,i tako steknemo neku pravu
sliku o Hetitima. Sigurno je jedno da toliko toga jos stoji negde sakriveno,
za ta jo uvek dananji ovek ne zna. Oigledno je da je re o
zaboravljenom narodu, koji je imao veliki uticaj na grku kulturu, jer su
mnogi motivi i sadraji u grkoj mitologiji stvarani po ve utvrenoj
paradigmi, koja je preuzeta iz Azije, u prvom redu od Hetita.Izvueni su iz
dubine istorije, postali prisutni u naunim istraivanjima koja jos uvek nisu
dobila svoj epilog, ali u ovom obimu su dovoljna, i to zahvaljujui onima
koji su ulagali velike napore da prodru u samu sr naroda, njegove kulture
i umetnikog izraavanja kako bi danas imali uvid u njihovu
svakodnevnicu, ivot i na neki nain tragediju.

Bibliografja:

Tekst S.H.Huka; prevod Mirko Jirsak

Tajne carstva Hetita -Vojteh Zamarovski
prevod Mirko Jirsak
Middle Eastron Mythology
Mitovi i religije Hetiti, Beograd 1990.

Miodrag ijakovi
http://pixelizam.com/5- zaboravljeni gradovi
u
kojima
je
vreme
stalo1
deo/#ixzzzyn5flus9