FIZIKA ANTROPOLOGIJA RIMSKOG

PERIODA I RANOG SREDNJEG VEKA

Drutveno istorijsi oviri ri!so" #erio$%
(izvor: beleke sa predavanja)
Sredinom 3 v. BC Iliri su u srednjem delu Balkanskog poluostrva stvorili jedan
plemenski savez i uskoro doli u sukob sa Rimom. Ilirski gusari su ugroavali
plovidbu po !adranskom moru koje je predstavljalo vanu saobra"ajni#u. $osle nekog
vremena Iliri bivaju poraeni a Rimljani zauzimaju jedan deo !adrana. Ratovi se
nastavljaju do perioda %ktavijana &vgusta kad #elo balkansko poluostrvo biva
zauzeto od strane Rimljana.
'a Balkanu su ivela razli(ita plemena. 'ji) Rimljani preobraavaju. Iliri nisu
uspeli da se odupru* tako da ilirske dravi#e bivaju pot(injene rimskoj vlasti. Rimljani
su prodrli i u $anoniju. $rvi put se taj prostor naao u jedinstvenom okviru i biva je
pod jakim uti#ajem Rima (kultura* urbanizam* administra#ija).
+ulturno , istorijski posmatrano postojale su velike razlike i suprotnosti
izme-u starosedele#a i Rimski) osvaja(a. %ne su se vremenom ublaavale. Iz
antagonizma stvorena je simbioza. .oma"e stanovnitvo je na razne na(ine ulazilo u
Rimsku kulturnu s/eru. Stanovni#i provin#ija uklju(ivani su u Rimsku vojsku i u njoj
provodili skoro #eo ivot tako da su postajali ne samo branio#i #arstva ve" i deo
ivota Rimskog Carstva.
!ezi#i predrimskog stanovnitva su i(ezli. %drali su se samo u li(nim i
imenima neki) oblasti. $et vekova vladavine Rima nije dovelo do kompletnog
kulturnog i jezi(kog uobli(avanja. 0ato je mogu"e da se posle Slovenskog naseljenja
Balkana od ostatka tog rimskog provin#ijskog stanovnitva razviju razne etni(ke
grupe.
1 starim 2r(kim oblastima pod okriljem Rimske vlasti odrala se gr(ka
kultura. 2r(ki jezik se rairio po velikom podru(ju. 2rani#a izme-u 2r(kog i
3atinskog jezika prelazila je preko #entralnog Balkana (nae teritorije). 4o je linija
koja spaja Boku +otorsku sa Beogradom. 2r(ki element je postajao sve zna(ajniji
dok na kraju nije produio #elokupnu tradi#iju Rimskog Carstva.
1 blizini grani#e Rimske imperije iveli su razli(iti narodi koji su (esto
napadali Rimsku imperiju. 4o su bili plja(kaki upadi. 1groavali su i unutranjost.
2ermani su naj(e"e napadali Rimsku teritoriju. Sruili su 0apadno Rimsko Carstvo
567.g. najpoznatija 2ermanska plemena koja se pominju u vezi sa Rimskim Carstvom
su: &ngli* Sasi* 8ran#i* 3angobardi* Isto(ni i 0apadni 2oti* Burgundi.
Skripte S89a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature* ve" uz nju.
'iko ne garantuje potpunu ispravnost ovi) skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
'iko ne garantuje pozitivan is)od na ispitu* u slu(aju u(enja samo iz ovi) skripti. 'a
naem sajtu (:::.studentski9/orum.org) moete na"i i kompletan spisak ue i ire
literature preporu(ene od strane pro/esora.

4im 2ermanskim plemenima je Rimska imperija dozvoljavala da nasele
pograni(ne oblasti. 4o su bile opustele teritorije bez stanovnitva. $ojedini #arevi su
2ermane primali i u rimsku vojsku.
Sa ;unima nije bila ista situa#ija. +rajem 5.v. kada ;uni prodiru iz prav#a
1rala i +aspijskog jezera po(inje <elika Seoba 'aroda. Bee"i ispred ;una zapadni
2oti koji su iveli iznad Crnog mora provalili su na Balkansko poluostrvo i preli na
&peninsko. 5=>.g. zapadni 2orti su osvojili Rim. 4aj pad su iskoristila mnoga
germanska plemena za napade na rimske provin#ije. $reli su reku Rajnu i osvojili
2aliju* ?paniju i stigli do severne &/rike.
;uni kada su doli u @vropu nastanjuju se izme-u .unava i 4ise. 1 prvoj
polovini petog veka &tila je uspeo da pot(ini skoro sva plemena koja su ivela na
ogromnom prostoru izme-u 1rala i Rajne. 4u su bila i mnoga Slovenska plemena.
5A=.g. Rimljani udrueni sa germanima pobe-uju &tilinu vojsku. 5A3.g. umire &tila a
njegova drava se ubrzo potom raspada. 1prkos tome ;uni su jo jedan (itav vek
lutali po @vropi trae"i mesto za naseljavanje. 4rag im se potom gubi.
<elika seoba naroda je izazvala velike posledi#e u @vropi i na antropolokom
planu.
'a teritoriji nekadanje rimske imperije stvorene su prvo mnoge germanske
drave. 4o je 0apadno 2otska drava u ?paniji* /ran#uska u 2aliji* Isto(no 2otska i
3angobardska u Italiji. $otom dolazi do postepenog /ormiranja novi) naroda:
8ran#uza* ?pana#a* Italijana i Rumuna.
'a kulturno istorijskom planu* @vropski narodi postepeno pri)vataju gr(ku i
rimsku kulturu iz koje se kasnije razvija spe#i/i(na @vropska kultura. 4okom <elike
seobe naroda na ove prostore pojavljuje se za nas najzna(ajnija plemenska grupa#ija ,
!uni Sloveni. Istorija !uni) Slovena po(inje nji)ovim doseljavanjem na Balkansko
poluostrvo. Bitav nji)ov dalji razvoj lei u sen#i tog doga-aja i moe se konstruisati u
najgrubljim #rtama. 1 sen#i ostaje rana istorija Slovena. 'epoznati su i potsti#aji koji
su i) doveli na obale .unava pred grani#e <izantijskog #arstva.
$re#i !uni) Slovena iveli su u prapostojbini koju ni dugotrajne rasprave u
raznim oblastima nisu razreile.
4okom estog veka Sloveni (esto su u zajedni#i sa grupama 4urski) naroda
provaljivali u <izantijsko #arstvo* ponekad blizu i Carigradski) zidina. Sve te
promene su vodile do manjeg ili ve"eg naseljavanja * dok se ve"ina ipak vra"ala sa
plenom na drugu stranu .unava.
1 delu Bella 2oti#a iz A5C.g. i delima iz AA>.g. opisuje se upad Slovena. (AA>.god.
vojska Slovena od najvie 3.>>> ljudi provaljuje u 4rakiju zauzima 4oper 9 grad u
Bugarskoj i ubija =A.>>> mukara#a* ostale pretvara u roblje i vodi nazad preko
.unava. Bilo je vie desetina )iljada zarobljenika.)
$oslednji) godina 7.v. <izantija je uspela da odgovori na te napade svojom
o/anzivom. $ovra"eni su pograni(ni gradovi a poprite borbe se preba#uje severno od
.unava.
'ajmasovniji imigra#ioni talasi koji su pokrili Balkan doga-aju se od 7=> ,
75=.g. za vreme #ara Iraklija. Iz istorijski) i ar)eoloki) izvora razmere i obim ti)
naseljavanja nisu nam poznati. Slika naseljavanja Balkanskog poluostrva nije se
ustalila do sredine 6.v. 'ovi imigra#ioni talasi su prisutni i usmereni na nenaseljene
oblasti. 1 takvim naknadnim talasima u sredinji Balkan doli su kompaktni delovi
9 D 9

pojedini) Slovenski) plemena. !edno od ti) plemena bili su i Srbi. Sve to je
zabeleeno na osnovu predanja.
Sredinom =>.v. imamo pouzdane istorijske izvore od +onstantina
$or/inogenita (<izantina#).
!edan !ermenski spis kae da je bilo DA naroda sa imenom S3&<I. Eogu"e je
da oni nisu bili svesni svoje etni(ke pripadnosti.
!uni Balkanski Sloveni su dolaskom Ea-ara u $anonsku niziju po modelu
klina prese(eni od svoje slovenske mati#e.

ISTRA&IVANJE RIMSKOG DO'A ( S(SEDNIM ZEMLJAMA
1rbaniza#ija* dravna administra#ija* ivot u gradovima donosi dve nove
kategorije stanovnika* vojnike i robove.
0na(ajan pro#enat sa)rana (inila je krema#ija. &ntropologija je uskra"ena
kada se radi o kremiranim osta#ima. Eoe da da rekonstruk#iju samog (ina sa)rane.
$rvo se vidi da li je skelet poloen na loma(u* tipi(an ustrinum ili je loma(a
postavljena iznad tela umrlog. +od ustrinuma kosti su jednako obojene* kod drugog
tipa kosti su razli(ite boje (svetlije) naro(ito donji delovi skeleta. Eoe se videti
kojom brzinom je posle spaljivanja izvreno sa)ranjivanje. .a li je sa)ranjivanje
par#ijalno ili ne. Eoe se videti da li je bilo veta(kog )la-enja* ako jeste kosti su
sivkasto9plavkaste boje* na lomovima kao da su se topile. 4emperatura za paljenje
kostiju je veoma visoka. Eoe se utvrditi da li je bilo visoko kalori(nog smolastog
drveta il su se koristile ivotinjske kosti ili komadi ivotinje. Sve su to elementi za
rekonstruk#iju samog (ina spaljivanja.
Skelet tei oko Dkg (kod ivog stanovnitva 59Akg)* /osilni nalazi su mnogo tei.
De)% se ne re!ir%ju $o #oj%ve st%*ni+ ,u-%.
'a antropolokom planu malo znamo kako je izgledala romanska retorta.
MA.ARSKA , $anonija* nekoliko nalazita sa antropolokim materijalom
9 Inter#isa D>>> grobova
9 Brigetio stotinak
9 2otium stotinak
$ojedina(no nalaen materijal. Eediteranski antropoloki tip sa varijetetima. Bili su
to pripadni#i rimskog na(ina ivota u najuem smislu.
R(M(NIJA , .akija* antropoloki odnos sa auto)tonim stanovnitvom. .olo je do
interesantnog antropolingvisti(kog proimanja* rumunski jezik je romanskog porekla*
romaniza#ija je imala veliki uti#aj. $ostoji svega nekoliko nalazita
9 .robeta
9 +lu
9 $jetru
'(GARSKA , 4rakija* postoje samo pojedina(ni nalazi* teko je bilo ta re#i o
romaniza#iji.
GRKA samo pojedina(ni nalazi.
9 3 9

AL'ANIJA 9 +alaja .almates* problem je jer su /alsi/ikovali da bi dobili
interpreta#iju koji su eleli.
MAKEDONIJA 9 .ve velike urbane #eline Skupi i Stobi sa prate"im nekropolama.
.osta se iskopavalo* antropoloka obrada nije ura-ena. <elike antropoloke serije.
Interesuju i) pre svega $eon#i.
/RVATSKA 0 Salona urbana #elina. Iskopana je i nekropola sa in)umiranim i
kremiranim osta#ima (galerije 2amzigrad). ;rvatska dubi#a je drugi lokalitet.
'OSNA 0 situa#ija je nepoznata
SR'IJA 0 nekoliko nalazita:
=. So(ani#a na +osovu 9 =>>9ak skeleta iz I< veka. Eoglo se izra(unati da su
mukar#i bili visoki oko =63#m* a ene oko =AC#m.
D. 1lpiana na +osovu kod 2ra(ani#e* nedaleko od $ritine 9 oskudan materijal* 5
skeleta iz < veka* obrada nije dala neke podatke. Eukar#i visoki =67#m* ene
=7D#m. Razlika od =>9=D#m je zbog malog broja uzoraka.
3. Eitrova(ka petlja kod Sremske Eitrovi#e , (56 grobova sa 7> individua datovani)
u III i I< vek. 3oka#ija 3km udaljena od gradski) bedema. +onstatovana je jedna
nekropola sa in)uma#ijom i krema#ijom. 'ji)ovu antropoloku obradu obavio je
Sr-o*ju- &iv%novi1* anatom koji je radio u 'ovom Sadu. 4u antropoloku seriju
publikovao je =FCC. prilog je prili(no kon/uzan. 1stanovio je arolik sastav Rimljana*
2ermana i Slovena).
5. +arata kod +ladova u Gerdapu , (kasnoanti(ka grobni#a* slabo o(uvan materijal
jer je kre( unitio kosti* D>9ak skeleta. Srboljub Hivanovi" je pretpostavio da je to
porodi(na grobni#a)
A. <imina#ium na u"u Elave u .unav kod Starog +ostol#a je intenzivno iskopavan*
posebno nekropole. $rona-eno je =3.>>> grobova ar)eoloki su istraeni. DI3
in)uma#ija =I3 krema#ija
$rvi paleodemogra/ski model ponudio je <imina#ium koji je dao ogroman statisti(ki
uzorak. 3ako se razdvajaju maloazijski skeleti ( da li su vojni#i najamni#i ili neto
drugo).
VIMINA2IJ(M 3 REZ(LTATI ANTROPOLO4KI/ ISPITIVANJA
<imina#ium se nalazi pored sela Stari +ostola#* nedaleko od 'ovog +ostol#a*
na u"u Elave u .unav. $rvo su po kon/igura#iji spoljnog terena uo(ene konture
vojnog logora dimenzija 55>J3CAm. 3ogorsko naselje ima ve"e dimenzije CA>J7>>m.
4okom svoje istorije <imina#ium je postao najve"e naselje provin#ije 2ornje Eezije.
$ovoljan geogra/ski poloaj omogu"io je da <imina#ium bude povezan prakti(no u
svim prav#ima. Sa zapada dolazio je glavni #arski put iz prav#a Sirmiuma i
Singidunuma. $rema jugu put je vodio preko 'aisusa prema 4rakiji* Eakedoniji i
2r(koj. Sa isto(ne strane dolazio je tre"i put preko 3ederate. Bio je povezan sa
9 5 9

naseljima na levoj obali .unava. 'a severu posebna saobra"ajni#a bio je .unav.
(.unav je u anti#i bio blie naselju. Elava je imala kameni most).
<eliki logor izgra-en je u prvoj polovini I veka n.e. 1 tom periodu tu su bile
sta#ionirane I< 8lavia i <II Claudia. <imina#ium je bio komandni logor* a manje
jedini#e bile su raspore-ene uz dunavski limes i nji)ova uloga je bila odbrana
teritorije samog Carstva.
$o(etkom II veka po(inje veliki ekonomski uspon <imina#iuma. 1 vreme
vladavine ;adrijana dobija status muni#ipiuma. $o(etkom III veka dostie pro#vat.
+rajem III i tokom I< veka po(inje da opada i postaje ruralno naselje. $od
2ordijanom III naselje je proglaeno za koloniju i dobilo je mogu"nost kovanja
nov#a. %stao je vaan trgovinski #entar. Ima zna(ajni) anti(ki) izvora* posebno kod
$riska. 1 I< veku <imina#ium je episkopsko sedite i pominje se nekoliko zna(ajni)
episkopa koji su tu stolovali. +rajem I< i po(etkom < veka ekonomska mo"
<imina#iuma opada. Razlog su 2otski i ;unski upadi i razaranja. Stanovinitvo
odvode u ropstvo. 55=.godine ;uni razaraju <imina#ijum i to je kraj u kulturnom i
ekonomskom smislu. +rajem < veka situa#ija se malo stabilizovala* ali se nije
popravila. .olaze gruap#ije %strogota i 2epida koji su bili /ederati u
paelovizantinskoj vojs#i. 1 to vreme <imina#ium je obnovljen* ali bez pret)odnog
sjaja iz III veka. Bio je pod jurizdik#ijom !ustinijane $rime. Cari(in grad (3ebane) se
pominje kao metropolis Eezije $rime u izvorima. AC5.godine &vari su osvojili
<imina#ium. $o(etkom <II veka 7>>.god.<imina#ium postaje <izantinska vojna
baza u ratu protiv &vara.
4okom ti) A>> godina pored vanog vojnog logora i urbanog #entra /ormiran
je i ve"i broj nekropola. 'a razli(itim mestima oko <imina#iuma* nekada se i
preklapaju.
$rve podatke o nekropolama dao je Ei)ajlo <altrovi" =CCD.godine.
+onstatovao je veliku nekropolu juno od varoi* to su june nekropole koje se prema
dananjim katastarskim jedini#ama zovu $e#ine i <ise 2robalja.
'ova iskopavanja po(ela su =F63.godine zbog ugroenosti terena
proirivanjem ugljenokopa za potrebe termoelektrane. $rema zakonu izvo-a( radova
bio je duan da /inansira iskopavanja. .vadesetak godina su suk#esivno trajala
iskopavanja (dnevno je otvarano i po =>> grobova). 4okom devedeseti) ritam je
prekinut.
%d D>>>.god. nastavljena su iskopavanja* po(eli su radovi i na urbanoj #elini.
Do s%$% su #o,n%te nero#o*e i, 5etiri #erio$%6
=. 'ajstarija je keltska nekropola
D. &nti(ka nekropola je izgleda lo#irana severno* isto(no* i juno od urbane #eline. .o
danas je istraivana samo juna strana i tu su poznate dve loka#ije.
a. $e"ine
b. <ie grobalja
&r)eoloki je iskopano oko =3.>>> grobova. F>>> in)uma#ija i 5>>> krema#ija. %vo
je najve"a nekropola iskopana na teritoriji (itavog rimskog #arstva.
3. nekropola iz perioda velike seobe naroda. !edna nekropola 2epida (u #elini
obra-ena) i jedna %strogota (nije antropoloki obra-ena)
9 A 9

5. jedna nekropola slovena* datuje se u period izme-u KI , KI< veka. Sloveni su
voleli rimske ruine pa su se sa)ranjivali direktno u gra-evinskim slojevima. Slovene
nalazimo i u 2amzigradu* Eediani* Sirmiumu (gradili su svoje baze u rimskim
ruinama).
2robni#a sa /reskama 9 (lanak E.+ora" Starinar F>9LF=.Henski skelet mla-i
od D> god. iz visokog stalea. 'a /reskama prikazana je samo do pola jer kako
pokazuju antropoloke analize bolovala je od uko(enosti kukova.
=3.>>> grobova poti(e samo sa june nekropole. Rimljani su imali ure-en
sanitarni standard. +oliko najmanje aktuelno groblje mora biti udaljeno od urbane
#eline (oko A>>m* na <imina#iumu 6>>m). 1 okviru grobova sa in)uma#ijom bio je
prisutan (itav spektar antropoloki) tipova. 4o su tipovi koji pokrivaju juni i isto(ni
deo rimskog #arstva:
=. anadolski antropoloki tip
D. dinarski antropoloki tip
3. nisko spe#ijalizovana varijanta dinarskog tipa
5. isto(nomediteranski antropoloki tip
A. kratkoglavi (bra)ikrani) antropoloki tip
7. dugoglavi (doli)okrani) antropoloki tip
6. praistorijska auto)tona popula#ija
C. nordij#i i negridi nisu konstatovani * a pominje se nji)ov prisustvo na
<imina#iumu.
$okopavanje u nekropolama biloje intenzivno kao i ivot na <imina#iumu. 'ije jasno
zato je veliki pro#enat sa)ranjen u masovnim grobovima.
%d =>.>>> grobova sa in)uma#ijom oko =>M je sa)ranjeno u zajedni(kim grobovima:

757 individua je sa)ranjeno u dvojnim grobovima
DDD individue su sa)ranjene u grobovima sa tri individue
FD individue su sa)ranjene u grobovima sa (etiri individue
3> individua je sa)ranjeno u grobovima sa est individua
DC individue su sa)ranjene u grobovima sa sedam individua
3D individue su sa)ranjene u grobovima sa osam individua
D6 individue su sa)ranjene u grobovima sa devet individua
3 groba sa => individua
D groba sa == individua
= grob sa =D individua
D groba sa =3 individua
= grob sa =A individua
= grob sa D= individuom
= grob sa =A3 sekundarno sa)ranjene lobanje. Bile su piramidalno pore-ane.
$o traumatskim tragovima na lobanjama utvr-eno je da je ve"ina usmr"ena.
0ato i kako jo se ne zna. 1o(ena je sli(nost po starosti* polu* trenutno se utvr-uje
.'+.
Sekundarna sa)rana praktikovana je iz dva razloga:
9 7 9

=. sanitarno ure-ivanje groblja , nekropole
D. mogu"nost donoenja lobanja pali) srodnika ili neprijatelja i nji)ovo grupno
sa)ranjivanje.
Rimsko #arstvo je zauzimalo veliki prostor i uklju(ivalo grupa#ije
stanovnitva razli(itog kulturnog nasle-a. 0ato su grobovi sa sekundarno sa)ranjenim
lobanjama interesantni. $ublikovani su.
4rag kuge koja je bila za vreme Earka &urelija identi/ikovana je u jednoj
masovnoj grobni#i. Skeleti su masovno sa)ranjeni* bez reda* zalivani kre(om* na-eno
je nekoliko nov(i"a iz vremena E.&urelija.
2robova sa krema#ijom ima oko 5>>> i poseban su problem za antropoloku
obradu. $ostoji nekoliko tipova grobova. 'agorelost je visokog stepena pa su
antropoloka opaanja svedena na minimum. &ntropologija pomae samo u smislu
rekonstruk#ije samog rituala spaljivanja. 'a <imina#iumu postupak je bio veoma brz.
+oliko je bio uslovljen ekonomskom mo"i ne moe se utvrditi.
.o sada nemamo ni jedan demogra/ski model rimskog perioda. $ro#ena da je u
<imina#iumu ivelo oko 3>.>>> ljudi je diskutabilna.
P%*eo%ntro#o*o% %n%*i,%:
Broj povreda koje nisu tipi(no ratni(ke.
Invaliditeti pogotovo na mukim skeletima pokazuju da su to morali biti neki pomo"ni
ljudi.
<ojna i #ivilna nekropola nisu razdvojene.
+o su bili teko je re"i samo na osnovu antropolokog materijala.
$otrebna je kompletna analiza nekropola i #ivilnog dela <imina#iuma.
Broj nalazita na kojima je iskopavan antropoloki materijal iz rimskog perioda je
ve"i* skoro =>> nalazita* ali antropoloki materijal nije obra-en.
Lekarstvo na Viminaciumu
1 &leksandriji je postojala medi#inska akademija u rimskom periodu. Simbol
im je bio mali metalni nilski konj sa kobrom na le-ima. 'ilski konj je bio bo(i#a* a
kobra poklopa#* unutra se (uvao opijat.
'a lokalitetu Bingen na Rajni prona-en je najstariji pribor za trepana#iju i
bo(i#a sa opijatom to je bio osnovni pribor kolovanog lekara.
Eedi#inski instrumenti identi(ni su sa dananjim* promenjen je samo materijal
od koga se prave.
3ekarstvo prou(avamo iz pisani) izvora* ar)eolokog i antropolokog
materijala. $rona-en je #eo pribor lekara sa o(uvanim tabletama. &naliza je pokazala
da se radi o etarskom ulju9mineralna osnova za ja(anje organizma.
&ntropoloka prou(avanja , kotani osta#i* konstatuju se samo one promene
koje su ostavile destruk#iju na kostima (/izi(ke ili tragovi bolesti).
$aleopatoloka slika je samo deo stanja popula#ije. 3ekarstvo je bilo
razvijeno* ali su organizmi bili slabi. !avljaju se dobro sanirane povrede ratni(kog
karaktera* a sa druge strane pojavljuju se zaputeni slu(ajevi. 3ekarstvo je bilo
tari/irano.
9 6 9

$risutna je trepana#ija lobanja. Identi/ikovane su dve te)nike:
=. Struganje
D. burgijanje9buenje (+riva reka burgijanje).
4e dve te)nike dokazuju da je bilo dva nivoa 999999dokazuje i #enovnik. 0apo(eta je
trepana#ija struganjem i iz nekog razloga je prekinuta (pa#ijent nije umro)*
osteoplasti(na reak#ija.
Izgleda da je i vidarstvo (ranarstvo) bilo na #eni.
ANTROPOLO4KO ISTRA&IVANJE RANOG SREDNJEG VEKA (
S(SEDNIM ZEMLJAMA
<elikom Seobom 'aroda dolo je do veliki) promena u #eloj @vropi.
MA.ARSKA , velika seoba naroda <9IK vek. <reme kad tim teritorijama
dominiraju ja)a(i iz &zije* germanske etni(ke grupe i slovenska popula#ija. 4aj period
se zavrava naseljavanjem Ea-ara pre jedanaest vekova. Ea-arska antropologija
smatra da germanski i slovenski elementi ne u(estvuju u nji)ovom stanovnitvu* a za
avarske smatra da su asimilovani od novog stanovnitva. .ve azijske komponente su
se ujedinile.
$rvo se pojavljuju ;uni tokom < veka kratko se zadravaju ne ostavljaju"i
antropoloke tragove. Ea-arska antropologija smatra da za to postoje dva razloga:
=. spaljivanje pokojnika
D. uklju(ivali su razli(ite grupa#ije pa i) je teko identi/ikovati
/uni donose jednu novinu u kulturno9antropolokom i u bio9antropolokom smislu a
to je #r%s% vet%5o" $e7or!is%nj% *o-%nje.
Istorijski izvori 9 !ordanes* &mijan Ear#elin su i) opisali kao kosooke Eongole. 1
Ea-arskoj su se zadrali manje od jednog veka. &ntropoloki su nepoznati.
Ger!%ni koji su nastanjivali Ea-arsku u vreme seobe naroda su brojni.
$raktikovali su $e7or!is%nje *o-%nje. Ea-arski antropolozi su najbolje upoznali
2epide i 3angobarde. %va 2ermanska plemena su se zadrala nekoliko vekova na
ovoj teritoriji. &ntropoloki su de/inisani. 'ji)ov antropoloki sastav je )eterogen*
raznorodan* ali nema mongolski) tragova. 2oti i 2epidi praktikuju de/ormisanje
lobanja.
L%n"o-%r$i i Le#i$i ne praktikuju de/ormisanje lobanja..
Bra)ikrani* kratkoglavi tip* koji se pojavljuje nisu uspeli da de/iniu (ili nisu )teli)
odakle dolazi u to vreme kad je prisutan. 1speli su da izra(unaju prose(nu telesnu
visinu. 2ermani mukar#i =6=#m* ene =7D#m.
Av%ri se pojavljuju u drugoj polovini <I veka. 0adrali su se nekoliko vekova. %ko
C>>.god. nji)ova domina#ija je zavrena ratom sa 8ran#ima. 1tvr-eno je da &vari
dolaze iz okoline &ltaja. Imaju mongolske odlike* govorili su neki turanski jezik. Bili
su bliski sa plemenima iz oblasti <olge koja su potom naselila Bugarsku.
Ea-arski antropolozi su skupili obiman antropoloki materijal o &varima. 8undus od
preko =>.>>> skeleta. %vo je razumljivo jer ma-arska antropologija genezu svog
stanovnitva vezuje za tu &varsko9Ea-arsku simbiozu* dva azijska elementa koja su
se ujedinila u IK veku.
9 C 9

Ea-arski antropolozi kau da se S*oveni pojavljuju u odre-enom broju na
ma-arskom tlu. 'a severu* i jugozapadu Ea-arske jo postoji veliki broj toponima
slovenskog porekla. .ilema je da li je broj bio ograni(en ili neN
M%8%rs% #*e!en% dolaze iz oblasti <olge i +ame. CF7.god. po(inju da naseljavaju
Ea-arsku. (svake F7.godine podiu po jedan luk na glavnom trgu). 4im
naseljavanjem sa istoka odvojili su june Slovene od mati#e. Razvoj na Balkanu bio
bi druga(iji da se to nije dogodilo.
R(M(NIJA , ne stavlja ak#enat na seobu naroda zbog auto)tonog porekla svog
stanovnitva. Rumunski narod je /ormiran me-u prvim narodima u @vropi.
Starosedeo#i su .ako92eti* (ine antropoloku osnovu. Rumunski antropolozi su
ustanovili da se tokom seobe naroda od strani) plemena prvo pojavljuju Sarmati koji
su praktikovali veta(ko de/ormisanje lobanja. %d I< veka se u Rumuniji pojavljuju
2oti* ;uni* 2epidi* Sloveni* &vari i protobugari (narodi azijskog porekla) pa se ne
stavlja ak#enat.
1 <III i IK veku pojavljuju se <lasi* nisu doli* bili su tu. %sta#i romanizovanog
stanovnitva u planinama. Bili su sto(ari i u vreme seobe naroda su se komotnije
kretali i ukazali na svoje prisustvo. 1laze u sastav protorumunske popula#ije. $ored
nordiskog* mediteranskog tipa pojavljuje se i bra)ikrani tip* nije interpretirano jo.
'(GARSKA , Bugarska antropologija po Ea-arskom modelu posve"uje mnogo
panje seobi naroda. $rvi zaklju(ak je da 2oti i Bastarni nisu ostavili antropoloke
tragove* dok su ar)eoloke ostavili. ;uni i &vari su prelazili .unav ali se nisu due
zadravali u Bugarskoj. 'ji)ovo prisustvo potvr-uju veta(ki de/ormisane lobanje*
mongolske karakteristike. Sloveni se pojavljuju u vreme !ustinijana I (AD69A73).
7C>.god. dolaze turskotatarski bugari koji preuzimaju vojnu i politi(ku vlast od
slovenski) plemena.
Bugarski antropolozi smatraju da Sloveni i Bugari nisu dirali auto)tono stanovnitvo i
da su naselili prazne prostore to je nemogu"e. Serija skeleta iz <II9<III veka
pokazuje i staroslovenske i starobugarske elemente. $risutne su veta(ki de/ormisane
lobanje* koje nam ukazuju na isto(ne korene. 4u je bugarska antropologija uvela
termin protobugari , po njima balkanski starosedeo#i koji su tu iveli pre dolaska
tatarobugara. 1 kasnijem periodu sre"u se mediteranski tip* dinarski tip.
AL'ANIJA , kada je u pitanju seoba naroda oni se oslanjaju samo na istorijske
izvore. $ominju slaviza#iju* ali ne ti) razmera kao u susednim zemljama. Slaviza#iju
posmatraju jezi(ki i zato sto ne govore slovenski jezik smatraju da slaviza#ije nije
bilo. 1 severnoj &lbaniji postoji veliki broj slovenski) toponima. &lbanska
antropologija to ignorie insistiraju"i na (istom ilirskom praistorijskom poreklu.
Ignorie se (injeni#a da se ime pominje tek u KI veku* jezik tek u K< veku. velika
sto(arsko katunska teritorija koja se sputala sve do Skadarskog jezera proglaavana
je nji)ovom teritorijom. Istina je da je tu bilo ostataka ne romanizovanog stanovnitva
i da je tu bilo i Ilirski) i .ardanski) elemenata* ali je bilo i slovenski) i neki) drugi).
&lbansko stanovnitvo je nova etni(ka tvorevina srednjeg veka.
MAKEDONIJA 3 ima nekropole tek od F.v. pa nadalje* tako da pojedina(ni nalazi
imaju samo kartogra/ski zna(aj. Radolite kod Struge ima jedan deo skeleta +omani
9 F 9

kulture ali su izuzetno slabo o(uvani. 2ro nekropole pripada Slovenima. Sveti
!erazmo kod %)ridskog aerodroma o#rtava istu situa#iju a ostale nekropole su kasnije.

'OSNA i /ER2EGOVINA 3 je raniji) de#enija dala nekoliko nekropola izme-u A i
F. veka. 'ekropola +orita kod 3ivna je dala D> , ak skeleta starosedela#a pre
ekspanzije Slovena. 0atim Rakov(ani* Baltine Bare i Bonja#i su ukazali na prisustvo
2ermana sa veta(ki de/ormisanim lobanjama.
/RVATSKA 3 u severnom delu , Slavonska oblast prisutni su 2ermani* &vari i
Sloveni. 1kupno antropolokog materijala nema dovoljno da bi se govorilo o periodu
velike seobe naroda.
MODEL ISTRA&IVANJA ETNOGENEZE
$ostoji pet aspekata posmatranja: drutveno9istorijski* bio9antropoloki*
kulturno9jezi(ki* prostorni i vremenski aspekt. %va polja istraivanja mogu se
prikazati i ovako. 1 #entru ovi) krugova nalazi se etnogeneza* jer je najbolji metod
prou(avati je uzimaju"i u obzir sve ove aspekte.
2eneza nekog naroda samo na osnovu jezika nije dovoljno kriti(na* nije #elovita.
2eneza na osnovu istorije i istorijski) izvora je jednostrana* nije utemeljena.
2eneza na osnovu antropologije nije dovoljno nau(na* jednosmerna je.
Di 3 $rutveno0istorijso #o*je
'A 3 -io0%ntro#o*oo #o*je
Kj 3 u*turno0je,i5o #o*je
E 3 etnos9 etno"ene,%
'i jedan aspekt sam nije dovoljno
kriti(an i #elovit. 4reba uzeti u
obzir svi) pet aspekata. %vaj
model nije jedini i idealan* ali trpi
najmanju kritiku. 1 prou(avanju etnogeneze potrebna je interdis#iplinarnost.
Srbi jesu lingoslavi (kao i ;rvati i Sloven#i)* ali da li su bioslavi treba videti.
Slovena(ki je sa(uvao najvie staroslovenskog.
FENOMEN VE4TAKOG DEFORMISANJA LO'ANJA
8enomen veta(kog de/ormisanja lobanja je kulturni /enomen.
$ostoji nekoliko zona gde se javlja ova pojava:
9 => 9

=. zona Centralne @vrope u najirem geogra/skom smislu. 1 tu zonu praksu su
doneli ;uni* proirila se preko germanski) plemena &vara. .anas <...3.
sre"emo u 'ema(koj* &ustriji* Sloveniji* ;rvatskoj. 'ajbrojnije su u
Ea-arskoj. 1 ovoj zoni )ronoloki su vezani za period velike seobe naroda
(do IK veka)
D. oblast topli) mora* pa#i/i(ka ostrva. =F>C.god. jedna ekspedi#ija je na
/otogra/skoj plo(i zabeleila majku kako svom odoj(etu trakom stee lobanju.
1 ovoj zoni nema )ronoloke odredni#e po(etka ove prakse. $od pritiskom
savremene #iviliza#ije pojava je iskorenjena.
3. juna &merika. 0namo da su panske kolonijalne vlasti dekretom
starosedeo#ima zabranile praksu. Smatra se da se praktikuje od kasne
praistorije. $raksa je trajala oko dva milenijuma.
5. juni deo Eediterana* u praistoriji imamo pojavu u @giptu u poznom periodu*
na +ipru.
$rimenjvane su dve te)nike de/orma#ije:
=. stezanje trakom oko glave , bandairanje
D. spe#ijalne da(i#e su vezivane na #elo i zatiljak (ju.&merika)
Bilo je to obeleje so#ijalnog statusa* ideal lepote...........
ANTROPOLO4KO ISTRA&IVANJE SEO'E NARODA NA TL( SR'IJE
=F73.god. prvi put je pomenut /enomen <...3. u radu ma-arskog antropologa
$ardua. 1 radu pomenuo je tri nalazita u Srbiji.
=. !akovo kod Sur(ina. $oznate su tri lobanje sa <...3.
D. lokalitet izme-u <atina i Bezdana. !edna lobanja koja se od =F>A.god.nalazi u
prirodnja(kom muzeju u Be(u.
3. $an(evo* okolina. 1 gradskom muzeju se (uvaju <...lobanje prona-ene u periodu
izme-u =C6F9=CC3.
.ruga li(nost koja se bavila velikom seobom naroda kod nas je Gula 8arka* prvi
ma-arski antropolog koji je obra-ivao i publikovao materijal sa nai) nalazita.
$ublikovao je <...3. iz Suboti#e* koja je na-ena =FA>.god. na lokalitetu ?andor.
.rugi lokalitet je ;usarske Barake =F73.god. na-ene su <...3.
4re"i lokalitet je naselje &da kod Sente. 3obanje sa tog nalazita naao je u muzeju u
'.Sadu i publikovao je rad.
Sve to su par#ijalno otkriveni antropoloki nalazi.
Skeletne serije iz perioda velike seobe naroda na tlu Srbije9<ojvodine obradio je
anatom Srboljub Hivanovi". %bradio je dve nekropole:
=. <ojka u Sremu* ar)eoloka iskopavanja =F7=9=F6D.god. %bradio je A>9ak skeleta i
zaklju(io da se radi o &varima. <idelo se da su skeleti mongolskog porekla i u
koordina#iji sa ar)eolokim materijalom bez dileme su pripisani avarskom prisustvu
na tom tlu.
9 == 9

D. Belarevo. Hivanovi" je obradio oko 3>> skeleta 6>9i) god. &r)eoloka iskopavanja
su nastavljena. .anas preko =>>> iskopani) grobova* ali dalja antropoloka obrada
nije obavljena.
.osadanja antropoloka znanja se oslanjaju na stariju Hivanovi"evu publika#iju u
kojoj je zaklju(io da se radi o jednoj )omogenoj mongolskoj popula#iji. 1stanovio je
da su mukar#i bili visoki =73#m* a ene =A3#m u proseku. 'a osnovu demogra/ske
strukture* broja mukara#a* ena i de#e zaklju(io je da je to bila jedna stabilna
popula#iona grupa koja se nije meala sa okolnim stanovnitvom. +ada bude obra-en
ostatak materijala moda "e se dobiti druga(ija slika o pro/ilu ove popula#ije.
1z prisustvo Eongola tokom velike seobe naroda imamo nekropole 2ermanakoji se
nisu dugo zadravali na ovom tlu. Broj ar)eoloki istraivani) nekropola je ve"i u
odnosu na broj antropoloki istraivani) nekropola. 4o najbolje ilustruje stanje na
<imina#iumu* gde su 2ermani konstatovani na tri loka#ije.
=. <ie grobalja , nekropola 2epida
D. Burdelj , nekropola isto(ni) 2ota
3. 3an#i , samo sondano istraivanje
GEPIDI NA VIMINA2IJ(M( 3 ANTROPOLO4KA INTERPRETA2IJA
!edina nekropola iz perioda seobe naroda u #elini ar)eoloki iskopana i
antropoloki obra-ena je nekropola 2epida sa <imina#iuma. 2epidi su bili /ederati u
<izantijskoj vojs#i* zatekli su se na <imina#iumu koji je imao zna(ajnu ulogu i u
<izantijskom periodu.
'ekropola je imala =>3 skeleta. F5 su antropoloki obra-ena. F skeleta je bilo
loe o(uvano pa nije obra-eno. 2epidi su bili dublje pokopani u zemlju od Rimljana.
$robili su i unitili rimsku nekropolu jug9ist.od grada. %d F5 obra-ena skeleta samo
=7 je bilo de(ijeg uzrasta* 57 je bilo mukog pola i D6 enskog pola. A skeleta nije
moglo da se obradi detaljnije. 1kupno =5 skeleta tj.=>M od #ele nekropole nije
obra-eno* to je zanemarljiv pro#enat. &ko se svi elementi uporede i ako se uradi
antropoloka rekonstruk#ija i interpreta#ija dobijaju se slede"i poda#i:
9 $rose(ni vek de#e bio je A*A godina* mukara#a 5> godina* ena 3A*A godina.
$ojavljuju se dve anomalije:
=. 'e srazmerno mali broj de#e u odnosu na odrasle individue
D. .ispropor#ija mukara#a i ena
9 Hene umiru znatno pre kraja reproduktivnog perioda
9 2epidi na <imina#iumu borave manje od =>> godina
9 'aselje broji 3>95> osoba
9 Hiveli su u izolatu jer nema meoviti) antropoloki) tipova.

$ostojale su veoma jake enidbeno9udadbene barijere* strogo su se drali svog kruga.
Iz ovi) elemenata treba izvu"i )ipotezu* antropoloka rekonstruk#ija i interpreta#ija.
9 =D 9

Bilo je 3>9ak skeleta sa <...3. i bogatim grobnim prilozima. Bili su dobro pla"eni
vojni#i. 1slovi u kojima su iveli osudili su i) na polako izumiranje. Istorijski izvori
pominju da su 2epidi doli na <imina#ium* ali ne pominju da su otili. Imamo model
kako su se 2epidi u Centralnoj @vropi ponaali antropoloko9demogra/ski. $rva
nekropola iz tog perioda koja je istraena i publikovana. 'ije univerzalan* ali je mo
9 =3 9