IDEALNI RA

CUNAR
Ako izracunavanje shvatimo kao determinisanu proceduru koju izvrsavamo po
utvrdenom programu i korak po korak, nad konacnim matematickim objektima,
tada ovu ideju realizuje idealni racunar. On se od realnog razlikuje u tome sto nema
nikakvih ogranicenja na memorijski prostor i velicinu ulaznih podataka.
Idealni racunar (krace IR) ima:
neogranicen niz registara R
1
, R
2
, R
3
, . . . koji u svakom trenutku sadrze prirodne
brojeve r
1
, r
2
, r
3
, . . .. Ovi brojevi se mogu menjati tokom procesa izracunavanja.
program holder - prostor koji cuva konacan niz instrukcija P = (I
1
, I
2
, . . . , I
n
)
koji zovemo program. Idealni racunar moze da interpretira i izvodi instrukcije.
Instrukcije su numerisane prirodnim brojevima.
brojac (counter) koji u svakom trenutku sadrzi prirodni broj - redni broj in-
strukcije koju IR treba da izvrsi u tom trenutku.
Nakon unosenja programa i konacnog niza prirodnih brojeva u registre, IR unosi
u brojac 1 i pocinje da izvrsava instrukcije unetog programa. IR izvrsava onu instruk-
ciju ciji je redni broj upisan u brojacu u tom trenutku. Sa zavrsetkom izvrsavanja
neke instrukcije, u brojac se upisuje redni broj sledece instrukcije. IR prestaje sa
radom kada je u brojacu upisan broj veci od broja instrukcija koje cine program.
Ako se to ne dogodi IR radi zauvek.
IR prepoznaje i izvrsava sledeca cetiri tipa instrukcija:
NULA INSTRUKCIJA. Ako je I
k
: Z(n), n 1, IR je izvrsava tako sto
u registar R
n
unosi 0, ostali registri su nepromenjeni, a u brojac upisuje broj
k + 1.
INSTRUKCIJA SLEDBENIKA. Ako je I
k
: S(n), n 1, IR je izvrsava
tako sto sadrzaj registra R
n
uvecava za 1, ostali registri su nepromenjeni, a u
brojac upisuje broj k + 1.
INSTRUKCIJA PRENOSA. Ako je I
k
: T(m, n), m 1, n 1, IR je
izvrsava tako sto u registar R
n
unosi sadrzaj registra R
m
, ostali registri su
nepromenjeni, a u brojac upisuje k + 1.
INSTRUKCIJA PRELAZA. Ako je I
k
: J(m, n, p), m 1, n 1, p 1,
IR je izvrsava tako sto sadrzaji registara ostaju nepromenjeni, a u brojac se
upisuje p ako su sadrzaji registara R
m
i R
n
jednaki, a upisuje k + 1, ako su
sadrzaji R
n
i R
m
razliciti.
Neka je P = (I
1
, . . . , I
s
) neki program i n 1 prirodni broj. Unesimo prirodne
brojeve x
1
, x
2
, . . . , x
n
redom u registre R
1
, R
2
, . . . , R
n
(u ostalim je automatski up-
isano 0). Ako IR zavrsi izracunavanje po programu P i u registru R
1
je na kraju
1
upisan broj y, tada kazemo da program P konvergira za ulaz (x
1
, . . . , x
n
) izlazu y i
pisemo P(x
1
, . . . , x
n
) y.
Ukoliko se IR nikada ne zaustavi pri izvrsavanju programa P za ulaz (x
1
, . . . , x
n
),
kazemo da program P divergira za ulaz (x
1
, . . . , x
n
) i pisemo P(x
1
, . . . , x
n
) .
Primer. Neka je dat program:
I
1
: J(3, 2, 5)
I
2
: S(1)
I
3
: S(3)
I
4
: J(1, 1, 1)
Tada:
(a) P(3, 2) 5, P(5, 2) 7, uopste P(x, y) x + y.
(b) P(3, 2, 1) 4, P(5, 2, 1) 6, ali P(3, 2, 3) .
Uopste P(x, y, z) x+yz, za z y, P(x, y, z) , za z > y. IZRA

CUNLJIVE FUNKCIJE
Neka je P program i n 1 prirodni broj. Za proizvoljne prirodne brojeve
x
1
, . . . , x
n
neka je
f
n
P
(x
1
, . . . , x
n
) =

y, ako P(x
1
, . . . , x
n
) y
nedenisano, ako P(x
1
, . . . , x
n
)
Dakle, program P i broj n odreduju funkciju f
n
P
: D N ciji domen D cine sve n-
torke prirrodnih brojeva za koje program P konvergira. Skup vrednosti ove funkcije
je skup svih izlaza koji se dobijaju izracunavanjem po programu P za ulazne ntorke
prirodnih brojeva. Za funkciju f
n
P
kazemo da je izracunljiva. Samo funkcije koje se
mogu denisati na ovaj nacin smatracemo izracunljivim. Preciznije,
Definicija. Funkcija f : D N, D N
n
, je izracunljiva akko postoji program P
koji izracunava njene vrednosti, tj.
ako (x
1
, . . . , x
n
) D onda P(x
1
, . . . , x
n
) f(x
1
, . . . , x
n
),
ako (x
1
, . . . , x
n
) / D onda P(x
1
, . . . , x
n
) .
Primer. Sabiranje prirodnih brojeva je izracunljiva funkcija. Zaista, za program
P = (I
1
, I
2
, I
3
, I
4
), gde je
I
1
: J(3, 2, 5)
I
2
: S(1)
I
3
: S(3)
I
4
: J(1, 1, 1)
2
vazi P(x, y) x+y (za svako x, y N), sto dokazuje da je funkcija f
2
P
(x, y) = x+y
(x, y N) izracunljiva. Takode, isti program dokazuje da je funkcija
f
3
P
(x, y, z) =

x + y z, ako y z
nedenisano, ako y < z
izracunljiva.
Teorema. (a) Nula funkcija z : N N, z(x) = 0 je izracunljiva funkcija.
(b) Funkcija sledbenik s : N N, s(x) = x + 1 je izracunljiva.
(c) Projekcije
n
i
: N
n
N
n
i
(x
1
, . . . , x
n
) = x
i
, 1 i n, su izracunljive
funkcije.
Dokaz. Odgovarajuce programe koji dokazuju izracunljivost ovih funkcija cini
samo po jedna instrukcija i to:
(a) I
1
: Z(1)
(b) I
1
: S(1)
(c) I
1
: T(i, 1).
3