Faizam, post-faizam, neoliberalizam

Zato je faizam/nacizam jo uvek enigma, nerazjanjeni momenat

evropskog/transatlantskog samorazumevanja? Najzad, zato u ovde tvrditi da se
neoliberalizam moe razumeti samo kao post-nacistiki fenomen?
Odmah da se postavi i kontrapitanje: nije li ova naznaka tek retoriko preterivanje
koje puca u prazno? Nismo li sve to ve odavno prevazili pretvorivi mune tridesete
godine XX veka u monumente seanja? Nije li strahota nacizma sublimirana napretkom
kapitalizma posle svetskog rata kao i mnogobrojnim deklaracijama jasno opredeljenog
sveta? Nije li !aizam"nacizam tek ona monstruozna Drugost u odnosu na savremene
tolerantne poretke?
#alja poeti sa poetkom prolog veka$ svetski rat je kolosalni poraz %klasinog&
liberalizma zasnovanog na normama naturalnog poretka$ 'a u dubini postoje naturalno
sazdani principi koji e osvetljavati put oveku posle hipertro!iranja instrumentalne
racionalnosti u vezi (ile, to se vie nije moglo odr)ati$ *riza liberalizma koja od tog
trenutka neprestano traje samo je simptom ove konstelacije$ +erbert ,arkuze u jednom
lanku koji e nas ovde izuzetno zanimati
-
pokazuje najbitnije karakteristike epohe:
borba protiv liberalizma u ime asti, dr)ave, zajednice, heroizacije oveka .%herojsko/
narodnjaki realizam&0, organskog totaliteta$ 1iberalizam, tvrdilo se, uni)ava oveka,
uspravni ovek se mora tra)iti negde drugde$ ,arkuze dodue ne pravi razliku izme2u
bur)oazije i liberalizma, mada je to nu)no: da je to neophodno mogli bismo da znamo
recimo od znamenitog sociologa epohe #ernera 3ombarta koji se upisao u registar
tadanjih ideja i sa krilaticom %trgovci protiv ratnika&$
4

,arkuze precizno navodi neke zablude sa kojima razliite !ilozo!ije izme2u
svetska rata atakuju na liberalizam: on nikad nije bio protiv %nacije koja je mona&, nije
se protivio robustnoj dr)avnoj intervenciji ukoliko je to u interesu nacije, kao to je
-
+$ ,arcuse, 5he (truggle 6gainst 1iberalism in the 5otalitarian #ie7 o! the (tate, in: Negations, ssa!s
in "ritical #$eor!, 1ondon, 4889, -/:-$
4
;$ (ombart, Der %ourgeois& ,<nchen und 1eipzig: 'uncker = +umblot, -9-:, isti, '(n)ler un) 'el)en&
,<nchen: 'uncker = +umblot$ -9->$
dozvoljavao nacionalne ratove u ime paci!izma/humanizma$
:
No mnogo bitnije je ipak
neto drugo: ,arkuze primeuje sa jedne strane da je liberalizam odre2eni modus vi2enja
sveta .sa znaajnim utopijskim potencijalima u pogledu slobode: dodali bismo mi0 na
osnovu individualnih oblika svojinske strukture, %pojedinanog& preduzetnika, sa druge
strane dodaje sutinsku primedbu: !aizam"nacizam, %totalno/autoritarna& dr)ava ne vri
trans!ormaciju dubinske strukture kapitalizma$ (amo se prilago2ava novonastalim
monopolistikim strukturama$ 'a ne bude zabune: ,arkuze ne propoveda je!tino
pojednostavljivanje da je liberalizam zapravo !aizam, to je veoma daleko od mislioca
takvog !ormata$ 6li njega ipak interesuje kako je mogue da se postojale linije
povezivanja izme2u !aizma i liberalizma, odnosno da %diktatura i autoritativna
orijentacija dr)ave$$$uopte nije strana liberalizmu&$
?
'a li je izjava ,usolinija koji je za
sebe u jednom pismu ')entileu tvrdio da je ube2eni liberal samo obina zabluda i nita
vie, ili, bismo morali da budemo dovoljno okrutni da bismo sagledali sve aspekte
konstelacije?
@ostavimo i mi ovde jedno pitanje mada jo ne naputamo dragoceni ,arkuzeov
lanak$ Ne napada li !aizam"nacizam liberalnu bur)oaziju, ili, kako smo maloas videli
povodom 3ombarta: ne )eli li da izotri odnose prema %trgovcima& a u ime herojskog
elementa novopeenog narodnjatva? (amo, valja upamtiti da !aizam"nacizam ne
atakuje na kapitalizam, tavie, intenzivno radi na tome da kapitalistika struktura ostaje
ne)o)irnuta& On se usmerava samo na trgovako/pekulantski %bur)oaski duh&, na
zelenae koji isisavaju %sokove&, na navodno grabe)ljivi kapital .protiv kojeg se lako
mo)e mobilizovati gnev populacije, mada je to samo povrina0, a ne na korporativni
kapital, ne na kapital per se$ Nije !aizam nikada napadao kapitalistiki produktivizam,
na protiv$ *ao to i neoliberalizam tako i !aizam prezire sve to nije produktivno,
dakako, u smislu razmenske vrednosti$ Nije !aizam napadao odnos izme2u gospodara i
sluge u kapitalistikom kljuu$ On je samo ponudio iracionalnu ideologiju u cilju toga da
se poka)e da je ljudskoj konstelaciji potreban !undament in re u odnosu na splasnulu
liberalnu idelogiju$ 3ato jo uvek va)i !rank!urtska maksima: ne mo)e se govoriti o
!aizmu a da se ne uzima u obzir kapitalizam$ 6pstraktni govor o !aizmu bez kapitalizma
:
O tome se mnogo toga mo)e saznati, '$ 1osurdo, *iberalism, + "ounter-'istor!, 1ondon, 48--$
?
bid$ >$
je ritualno ideologizovanje postojeeg$ zato ,arkuze mo)e da tvrdi da !aizam"nacizam
reintepretira elemente liberalizma u novom kontekstu i prepravlja ih za drugi poredak$
>

'alekose)nost ,arkuzeovog lanka je upravo u tome da demonstrira ranjivost
liberalizma u odnosu na !aizam"nacizam, a ini se )a je ta k$rkost ponajvie izraena
tamo g)e liberalizam ostaje nereflektovan u o)nosu na kapitalizam$ (amo bi kritika
samore!leksija mogla da spasi liberalizam od ove opasnosti$ 3ato e ovaj predstavnik
kritike teorije da tvrdi da se liberalizmu sveti i njegova ukorenjenost u projektovani
naturalni poredak, to jest, naturalistika interpretacija drutva kao i liberalni racionalizam
koji se odjednom pretvara u iracionalizam$ 1iberalizam, uostalom neto smo o tome ve
rekli, pola)e nadu u osvetljavajuu mo naturalnog poretka: valja se iterativno
prilago2avati naturalnim zakonima i njihovim harmonizirajuim e!ektima$ Akonomija
vo2ena privatnim interesima ali podvrgnuta ovim zakonima vodi do optimalne situacije,
tamo gde vlada logika summum bonum$
nije li !aizam"nacizam u)lebljen u slavljenje veitih naturalnih zakona koji e
uravnote)iti gubitke i dobitke u sklopovima drutva? Nacizam itekako slavi prirodne
zakone, izbavljujuu mo prirode, ono veito u prirodi koje e se uvek reprodukovati$
Bak i ako e nas to zaboleti, moramo da ka)emo da tu postoje take povezivanja sa
liberalnim naturalizmom$ *ao to postoje spojnice u pogledu prerastanja liberalnog
racionalizma u iracionalizam$ Naravno, i ova tvrdnja izgleda u prvi tren kao krajnje
neosnovana: kako se mogu povezivati dva potpuno suprotna programa, naime,
iracionalizam i racionalizam?CC *ao da ,arkuze ne zna o tome da su racionalizam
ekonomskog )ivota i iracionalizam antipodiC *ao da on ne zna o tome kakvi mehanizmi
su sprovo2eni u cilju racionalizacije )ivotaC *ao da !rank!urtovci ne poznaju
sveobuhvatno ovu dihotomijuC 3ato e i 6dorno da ka)e na jednom mestu:
%$$$iracionalnost pri tom poput samog pojma ostaje !unkcija ratio$$$&$
D
zato e i ,arkuze
pronai paralelu u zabrani da se propituje/kritikuje %celina&: i klasini liberalizam i
faizam/nacizam izvlae ,celinu- iz procesa racionalizacije/racionalne refleksije$ @rvi na
osnovu %racionalnih& a drugi na osnovu %iracionalnih& argumenata$ stina totalne
racionalizacije je iracionalizam$ +ipostazirana %celina& nije, to jest, ne mo)e biti predmet
>
Avo kako ka)e jedan pobornik !aizma %Eaizam a!irmie privatnog preduzetnika kao upravljaa
proizvodnje i poveavanja bogatstva&, ;$ *och, @olitik und ;irtscha!t im 'enken der !aschistischen
E<hrer, .c$mollers /a$rbuc$, .-9::0 No$ >, ??$
D
6dorno, Negativna )ijalektika, Feograd, -9G9, HH$
kritike re!leksije, ona je %naturalna ravnote)a&, %generalna harmonija&, i uvek %neto&
to obitava iznad nas, mi se povinujemo njemu a ne obrnuto$ Ne sme ov)e )a zalazi, ne
sme )a pita, ne sme )a zna ta je iza naturalnog poretka, iza $armonije ponu)e i
tranje, gubitaka i )obitaka&&&Ivek postoji neprimerenost oveka u odnosu na ono to ga
nadvisuje, eto zajednikog ishoda do koje sti)e i liberalizam i !aizam$
ne kazuje li ambivalentni, kad/kad genijalni, 0ronjurist *arl Jmit da nema
%racionalnog cilja&, da nemojte pomisliti na%socijalni ideal, makako on bio udesno lep&?
Ne odzvanja li u ovim reima poznata !ormula %nemojte pomisliti na komunizam kao
racionalni cilj&, da je %komunizam udesno lep&, ali ga %nema&, jer je utopijski,
nestvaran, nemogu? 'a je to magla koja se prodaje? Fezvredno sanjarenje? zar je,
najzad, udno da su obazrivi istra)ivai pronali skrivene paralele izme2u kultne linosti
neoliberalizma, naime, 6ustrijanca +ajeka i pravnog mislioca *arla Jmita koji je
promislio krizu demokratije?
G
3ar e to iznenaditi bilo koga da e se +ajek nai u obruu
*arla Jmita kada izriito zabranjuje tretiranje opravdanosti"pravednosti socijalnog
poretka zasnovanog na katalaktikoj logici tr)ita? zar se udimo da smo pronali
nadasve opasni liaison, zapanjujuu vezu izme2u !aistike i neoliberalne zabrane
tretiranja poretka? 3ar smo se iznenadili da zabrana miljenja uvek sankcionira postojei
poredak? @roblem koji poga2a liberalizam jeste da je time prona2ena !ormula koja
istovremeno opravdava i slobodu i potinjavanje$ Jmit i +ajek su jednostavno u istom
amcu kada naglaavaju sna)an diskontinuitet izme2u liberalizma i demokracije: prodor
liberalizma je mogu tek uz podre2ivanje demokratije$
shodno tome, vrativi se do ,arkuzea, %autoritativni i harizmatini lider&
!aizma se nalazi u blizini liberalnog slavljenja %darovitog& ekonomskog vo2e koja nas
vodi prema optimalnom stanju$ @ogleda li se ekonomska struktura tada se neprestano
smanjuje udaljenost izme2u klasinog liberalizma i !aizma$ Ostaje jo jednom da
citiramo ,arkuzea %okret od liberalnog do totalno/autoritativnog poretka se odigrava u
istom poretku$$$s obzirom na uni!ikovanost ekonomske osnove, liberalizam produkuje
G
;$ A$ (cheuerman, The unholy alliance of Carl Schmitt and Friedrich A. Hayek, Constellation,
!!", #, "#-$$. %. Cristi, Carl Schmitt and Authoritarian &iberalism, Cardiff' (ni)ersity of
*ales +ress, !!$.
autoritarno/totalnu dr)avu iz sebe u vidu samopro)diranja na razvijenem stepenu
razvoja$$$iskljuivanje celine iz racionalne argumentacije je greka liberalne teorije$&
H
(toga se mogu rei retorike !ormule .koje su i danas prisutne u %neoliberalizmu&0: %ovo
je osveta prirode&, %nismo potovali naturalne zakone prirode& etc$ Nije li nadirajui
neoliberalizam u sedamdesetim i osamdesetim godinama koristio !ormulu %osveta
prirode& i racionalizovala ekonomiju u to ime naglaavajui tr)ite kao krajnjeg garanta
racionalnosti? Nije li i on u znaku heteronomije koja se provercovala prodavajui se kao
autonomija?
Eaizam"nacizam, dakle, jeste kapitalizam nastavljen drugim sredstvima, mada, i
to valja uva)iti, uz podre2ivanje gra2anstva i uopte gra2anskih principa, to se danas
ionako sa kasnim kapitalizmom dovrava$ No ostaje jo jedan potez da se vidi zato
mislim da je neoliberalizam nastao kao furija u o)nosu na komunizam i kakva je uloga
!aizma u svemu tome i kako postoji kontinuitet u tom pogledu a koji se)e do dananjih
dana$ Kitirau sada nekoliko reenica: %genije$$$koji je personi!ikovan u ,usoliniju,
pokazao je kako se treba boriti protiv socijalizma$$$sa !aistikim re)imom$ ,usolini je
utvrdio re!erentnu taku u pogledu borbe protiv socijalizma&$ druga reenica: %postoje
samo dve mogunosti borbe protiv nezaposlenosti, jedan se vezuje za ,usolinija$$$ako
bih bio diktator, bio bi kao ,usolini&$
9
@rvu glorifikaciju .%genije&$$$0 ,usolinija je
izgovorio #inston Beril .u govoru pred 6nti/*omunistikom Inijom0, drugu je izrekao
drugo veliko ime engleske politike scene 1ojd ')ord)$
Ovo je neobino va)no, jer bez toga se nita ne mo)e razumeti$ Nije re o tome da
su ovi reprezentanti evropskog poretka iz nevolje postali !aisti$ 6li, ideoloka panika
koja je zavladala me2u transatlantskim elitama usled nastanka (ovjetskog saveza je bila
veoma duboka, komunizam na horizontu je pretio razaranjem ustaljenog
%milenijumskog& poretka: to to je Beril organizovao ekspediciju protiv sovjeta jeste
mo)da mali, ali ipak paradigmatini detalj$ I kontekstu svetskog rata otvorila su se
vrata komunizma, ovog plebejskog horizonta$ 'osta dugo se strahovalo od toga da
milioni proletera jo nisu rekli poslednju re$ 1aizam se, stoga, iskuavao kao saveznik-
spasilac, slamka spasa u borbi protiv meta-neprijatelja, to jest, komunizma& *apitalizam
je zapravo morao proi kroz kapiju !aizma$ 6li, ovo je u)asno teko uklopiti u
H
,arcuse, ibid$, -:$
9
1$ Kan!ora, Democrac! in urope, 1ondon, 488D, ->9$
transatlantsko samorazumevanje$ Ono ovde mora da podrhtava, jer unosi nesigurnost u
odnos prema !aizmu$ Neto preciznije: !aizam se do)ivljavao kao a)ekvatni .kad/kad i
jedini0 spasilac evropske civilizacije protiv bauka komunizma$ Ler, taj bauk je odista
kru)io svetom, a !aizam sa njegovim isprepariranim elementima liberalizma se inio kao
izlaz iz orsokaka$
1udvig !on ,izes, inae veliki ekonomista, drugo kultno ime neoliberalne, i
austrijski sazdane ekonomske !ilozo!ije govorio je ovako u pomenutom vremenu:
%!aizam i drugi oblici diktature su trenutano spasili evropsku civilizaciju&$
-8
Ovde je
jasno reeno: spas u oskudnom vremenu$ 'odue, trenutano, ali ostavljajui duboke
tragove$ ,izes je onomad tvrdio da se socijalistika ekonomija ne mo)e odr)ati ni dva
meseca: ako je bilo zaista tako onda i nije jasno zato je slavio !aizam makar kao
%trenutanog& spasioca$ Ler, ako je ekonomija izgra2ena na socijalistikim principima
takva !atamorgana, onda zato ova aspiracija za spasiocem? No, bie da je ,izes veoma
dobro izrazio ono to se tada mislilo: opasnost od komunizma je takorei meta!izika$
--
Nu)na kriminalizacija !aizma"nacizma nam danas zastire vidike u pogledu
razumevanja post/nacistike dinamike$ Eaizam se pretvorio u istorijsku sekvencu do
neprepoznatljivosti$ Nije lako promisliti da izme2u sadanjeg stanja i !aizma postoji
skriveni kontinuitet$ Lo te)e je zamisliti da je on mnogo vie sa nama nego to mislimo$
*ao to istinu skriva i jo uvek delatna hladnoratovska ideologija koja je jednim potezom
pera i posredstvom !igure %totalitarizma& izjednaavala nacizam i komunizam$ Na )alost i
mnogi dananji liberali padaju u ovu vrstu zamke pa e se uljuljkivati u veru da izme2u
!aizma i komunizma postoji znak jednakosti$ *oliko je to netano, videli smo:
transatlantske elite su se priklonile !aizmu protiv komunizma, kasnija iskustvena istorija
nita ne menja na tome$ Ler, to to je postojala neskrivena apoteoza !aizma moglo je da
se pojavi na povrini samo zato to je !aizam podupirao kapitalizam, makar sa drugim
sredstvima, dakle, samo zato to je faizam bio istorijski oblik kapitalizma, mada anti/
gra2anskog tipa$ 5o samo dokazuje da se kapitalizam mo)e posredovati sa razliitim
-8
,arcuse, ibid$, D$
--
,izes je, dakako !enomen za sebe, o njemu bi se moglo pisati i pisati, ali to ostavljam za drugu priliku,
vidi apologetsku knjigu o njemu koja na ironian nain isporuuje mnogobrojne pozitivne iskaze ovog
neoliberalnog heroja o !aizmu .i jo mo)emo biti presreni da se nije pozitivno oglasio o nacizmu, barem
ako se dr)imo klasine distinkcije izme2u nacizma i !aizma0, M$ Maico, "lassical *iberalism an) t$e
+ustrian .c$ool, ,ises nstitute, 48-4$
re)imima, da se on ostvaruje i preko ljudskih glava$ 6nti/komunistika !urija koja i danas
nadahnjuje neoliberale jeste naslednik ovog motiva koji je u komunizmu video razaratelja
svega to je evropska civilizacija iznedrila$ 6nti/komunizam nije nikakva spoljna
dimenzija neoliberalizma, nego njegova post/nacistika"!aistika sutina$ 2 zato je
neoliberalizam uvek posre)ovan post-nacistikim momentom& Neoliberalizam, tako glasi
naa teza, jeste strukturalni modus razumevanja kapitalizma, tanije neoliberalizam nije
nikakav ekscesN drugaije reeno, neoliberalizam nije regrediranje u odnosu na neki
projektovani normalni tok kapitalizma, t3 neoliberalizam upravo jeste proces
normalizacije kapitalizmaC 6li ono to valja imati na umu jeste da on nastaje u odre2enoj
istorijskoj situaciji$ Fez !aizma kao %preventivne kontrarevolucije& .$ 'ojer0 protiv
komunizma ne mo)emo razumeti genealogiju neoliberalizma$ Eaizam u ovom smislu
jeste ono povesno u neoliberalizmu kao strukturalnoj determinaciji u kapitalizmu$
Fljutavi ostatak istorije kapitalizma u XX veku jeste da !aizam ostaje kao hipoteka nad
transatlantskim samorazumevanjem: zato se !aizam logiki i istorijski mora uraunati u
kapitalizam$ 5o to je transatlantsko samorazumevanje, suprotno dojmovima, zapravo
nemo u odnosu na !aizam, nije sluajno$
O
Nije lako prevesti neoliberalizam u okviru de!inicija, !enomen je krajnje arolik,
kad/kad emo nai dosta heterogenih momenata$ Neko e ga prepoznati kao ideoloku
matricu, drugi govore turo o neoliberalnoj hegemoniji, neki izjednaavaju
neoliberalizam se ortodoksnim teorijama o trgovini i tr)ituN +enri (ajmon, inae
+ajekov prijatelj, ikaki ekonomista, je grmeo dodue i protiv sindikata kao
koncentracije moi, ali i protiv velikih korporacija$
-4
No to mu nije smetalo da uzme
uee u neoliberalnom pokretu .mada je 4olker 1un) odbio da diseminira jedan njegov
rad zbog anti/monopolistikog stava0$ 3a razliku od njega mnogo poznatiji ,ilton
-4
M$ #an +orn, .48890 Meinventing ,onopolP and the Mole o! Korporations, 48?Q:G in @$ ,iro7ski
and '$ @leh7e .eds0 5he Moad !rom ,ont @Rlerin: 5he ,aking o! the Neoliberal 5hought Kollective$
Kambridge, ,6: +arvard IniversitP @ress$
Eridmen je ne samo da nije imao averziju, nego je otvoreno stao na stranu velikih
korporacija: one bi trebale da se ponaaju kao )a postoji konkurencija$ 'akle, razlike
nedvojbeno postoje, ali, to nas nee odvraati od toga da koristimo pojam ak na
monistiki nain$ Neoliberalizam se mo)e stopiti i sa drugim orijentacijama: primera radi,
neoliberalizam zduno slavi preduzetnitvo
-:
kao institucionalizaciju %kreativne
destrukcije& .mo)e se proizvoditi samo uz ruenje0 i u tome e nai saveznika u
amerikom neokonzervativizmu / konzervativizam koji gaji pijetet prema tradiciji kao
vrhovnom izvoru smisla bi trebao barem da izrazi skepsu prema !luksu ideolokih
matrica koje uveliavaju novitet, Novum$ 6lijansa izme2u neokonzervativizma i
neoliberalizma me2utim ne nailazi ni na kakve prepreke$
Neoliberalizam se zapravo kao stabilizovani pojam koristi ve na poetku XX
veka, ali njegov uzlet poinje izme2u dva svetska rata$ (a punim pravom se pominju
nemaki ordo/liberali kao znaajni inicijatori u drugoj polovini tridesetih godina XX
veka$ Ovde nema potrebe da se udubim u detalje ordoliberalnog miljenja, dovoljno e
biti da uputim itaoca na raznorazne i dragocene izvore$
-?
sto tako, ne ulazim u analizu
njihovog odnosa prema !aizmu$ Ler, najbitnije je da se ra2a miljenje koje je
nezadovoljno sa klasinim liberalizmom i pokuava izvesti zakljuke brodoloma
liberalizma$ #alja preinaiti liberalizam i prilagoditi ga novonastalim odnosima$ *asnije
je jedan vajcarski grad, ,ont @elerin, postao kultno ime, gde je mnogo toga zaeto, gde
su izvo2ene dalekose)ne dijagnoze i to sa ekonomistima koji su ili ve bili ili e tek biti
poznati kao kasniji nosioci tzv$ Nobelove nagrade$ ,inuli rad liberalizma nije dovoljan,
treba neto novo stvoriti$ 'a postoji robusna intencija da se preinai tradicionalni
liberalizam za koji se kazuje da je nemoan oituje se i po tome da jedan od
najznaajnijih predstavnika neoliberalizma, akter tadanjih zbivanja, naime, ,ilton
-:
Ne preduzetnika kao kod Jumpetera, jer to je arhaini impuls projiciran u heroja koji kri put: danas su
istinski inovatori korporativne laboratorije sa anonimnim kadrovima kapitala$
-?
M$ @tak, Neoliberalism in SermanP: Mevisiting the Ordoliberal Eoundations o! the (ocial ,arket
AconomP, in: '$ @leh7e, @$ ,iro7ski, #$e 5oa) from 6ont 78lerin, #$e 6aking of t$e Neoliberal
#$oug$t "ollective, 1ondon, 4889, 9H/-:9$ K$ 1$ Slossner, #$e making of t$e 9erman post-:ar econom!
7olitical "ommunication an) 7ublic 5eception of t$e .ocial 6arket conom!, after ;orl) ;ar 22, 1ondon,
Ne7 Tork, 48-8$ ,$ ;UrsdUr!er, ,anuel .48-80: Ordoliberalism and the Avolution o! NormsN
Normative Orders ;orking @aper 8G"48-8,
http:""publikationen$ub$uni!rank!urt$de"vollteVte"48-8"HG8-"pd!"OrdoliberalismWandWtheWAvolutionWo!WNor
ms$pd!$ sti, .48--0: 'ie normativen und 7irtscha!tsethischen Srundlagen des OrdoliberalismusN
Erank!urt$ Eleck, 1$ .-9G90 #$e 9enesis an) Development of a 1act$ Khicago: IniversitP o! Khicago @ress$
.Meprint: original -9:>0
Eridmen, i sam .makar jednom
->
0 nalazi za shodno da sa)me novu orijentaciju u imenu:
neo-liberalizam$
-D
.Onaj ko uporno negira postojanja !enomena neoliberalizma, trebao bi
da uzme u obzir ovu injenicu0
de li se ovim tragovima tada dobijamo sliku o neoliberalizmu ija genealogija
ima izvore u intelektualno/epistemikim kolektivitetima koji imaju ambiciju da
preusmeravaju totalitet drutvenih odnosa$ Oni su nezadovoljni sa naraslim dr)avnim
ansamblom koji deluje u ime blagostanjaN utoliko razvijaju skepsu prema dr)avi
blagostanja koja je inae nastala da otupi otricu rizika u dinamici tr)ita$ 'akle,
neoliberali pale baklju, jer strahuju za sudbinu slobode iji je garant: tr)ite$ (loboda se
prevashodno izra)ava negativno, kao sloboda od neeg, a ako se )eli naznaiti pozitivni
aspekt tada se govori o slobodi preduzetnitva kao o otelovljenju apsolutne slobode$
@revie pristupana dr)ava blagostanja sa njenom praksom preraspodele se imenuje kao
glavni krivac za dekadenciju i za korupciju sveta: treba, dakle, obnoviti obru slobode
protiv dr)ave/)deraa slobode$ @rotiv besplodne birokratije dr)ave blagostanja valja
obnoviti posvemanju %kreativnu destrukciju&, vreme je da se vratimo na teren tr)ine
slobode$ 5reba isupati iz nas strepnju da tr)ite osloba2a prostore nejednakosti i da
otvara vrata za asimetriju moiN to ionako nije nita drugo do skrivena zavist$ Nije
sluajno da +ajek, koga uvek moramo dr)ati na umu, zavist smatra najveim
neprijateljem za slobodno miljenje$
Ne zaboravljamo u me2uvremenu istorijski kontekst: dr)ava blagostanja, koja nije
naravno nije nova, poinje svoj uspon ipak posle svetskog rata$ Xivo je seanje na
veliku krizu, kapitalizam .kao )aC0 otkazuje poverenje sada ve nepotrebnom !aizmu, a
dr)ava blagostanja je tu da smiruje i paci!ikuje socijalne aspiracije$ Negativna memorija
koja se zgunjavala u strah od sline krize objanjavala je mnogo toga to se tada
deavalo$ No to da je dr)ava blagostanja u slu)bi radnike klase a deluje kao prepreka
kretanju kapitala, obina je ideoloka !loskula$ Naravno, nije sluajno da su neoliberali
koji su zainteresovani za demonta)u dr)ave blagostanja ipak jako privr)eni toj !ormuli$
Osim toga, u sklopu hladnog rata jo postoji horizont socijalistikog bloka predvo2enim
->
,$ Eriedman, Neo/liberalism and ts @rospectsY, 1arman), -9>- -G: H9Q9:$ K$ L$ Eriedrich, Mevie7:
5he @olitical 5hought o! Neo/liberalism, +merican 7olitical .cience 5evie:, -9>>, ?9.40: >89Q4>$
-D
Naravno, moglo bi se izvetavati i o tome da su postojali i takvi pravci koji su se zasnivali na
nadovezivanju na klasini liberalizam .,$ 'ean, Methinking neoliberalism, /ournal of .ociolog!, 48-4,
-?$0 no ako bismo se orijentisali tako iroko, ovaj lanak bi bio razmrvljen$
sa (((M, treba neto suprotstaviti tome da radnici ne bi zagledali u socijalistike ideale
koji obeavaju sigurnost )ivota bez potresa$ 'akle, to jeste kontekst rascvetanja dr)ave
blagostanja koja je projicirana da sprovodi kompromise izme2u rada i kapitala$
Ledva de treba rei: nita se ovde ne deava spontano$ Neoliberalizam ne tee
blago$ Lo manje se odvija dobrovoljno$ za neoliberalnih epistemikih kolektiviteta koji
umuju o zloj sudbini sveta veoma brzo e stajati mone, uticajne !ondacije, %think/
thanks& .'eritage koji je kasnije predstavljao ideoloki %um& iza Megana i Fua, "ato,
'oover 2nstitution on ;ar, 5evolution an) 7eace, ;illiam ;olker 1un) it)&
<=
> koji sa
diskurzivnom politikom utiu na dr)avne aparate, prera2uju javnost i slu)e kao ideoloki
aparat$ Ogromna !inansijska sredstva se ula)u da bi nova !ilozo!ija izala iz boja kao
pobednik$ Neoliberali samosvesno ulaze u ono to oni nazivaju %rat ideja&N oni )ele dobiti
rat, i kao to emo odmah videti uprkos gromoglasnoj retorici nikada nisu prezali od toga
da se poslu)e sa uslugama dr)ave$ Njima je bilo od poetka jasno da ulaze u polje
diskurzivne borbe u kojoj ideja u nesputanom kretanju kapitala mora prvo da trijum!uje
da bi preovladavala$
*ada politiki neoliberali .,argaret 5aer, Monald Megan0 osvajaju politiku
scenu, tada su ve nastali znaajni pomaci u diskurzivnom polju$ Oni ne poinju od
ideoloke nulte take, nego tre krugove koji se podupiraju upravo od pomenutih monih
!ondacija i ideolokih aparata$ neoliberalizam se kree na ini koja je postavljena od
strane ve pomenutog *arla Jmita: jaka dr)ava/zdrava ekonomija$ 5o je ujedno problem
? la baron ,inhenhauzen za neoliberalizam: on propoveda protiv dr)avne svemoi, no,
da bi preveo svoje zamisli na teren prakse mora posegnuti za dr)avom$ 'a bi se drutvo
prekrojilo shodno imperativima tr)ita, odnosno, da bi se drutvo predizajniralo po slici
tr)ita, dr)ava mora neminovno upregnuti svoj aparat prinude$ (amo dr)ava mo)e da
nametne, dakako, prinudno, maineriju tr)ita drutvu koje nikad nije dovoljno
prosveeno / inae sve ostaje lepranje$
Neoliberali su odista zaljubljeni u tr)ite, mada ponekad se sete i nekih granica
tr)ita: ipak, ambicija je da se granice tr)ita proiruju u nedogled$ 'okle se mo)e: dokle
drutvo mo)e da izdr)i$ .3ato se prvo eksperimentie, drutvo se testira i izla)e se probi:
-G
O njihovoj !inansijskoj moi, ($ Seorge, +o7 to 7in the ;ar o! deas, Dissent, -99G, (ummer$ ,$
(teger, and M$ *$ MoP, Neoliberalism@ + 4er! .$ort 2ntro)uction, OV!ordN Ne7 Tork: OV!ord
IniversitP @ress, 48-8$
tako se prvi pokus morao javiti van transatlantskog sveta, naime, u Bileu gde je general
@inoe implementirao snagom svog militarnog ansambla slobodu cena protiv slobode
ljudi$ 5ek posle toga je neoliberalizam nastavio svoj putN uostalom, da se uvideti da u
drutvu bez kohezivnih spojnica i spremnosti za otpor uvek lake prodire0 Iostalom nije
li sus umro na krstu kao raunovo2a? Nije li to )rtvena smrt na osnovu kalkulacije? 3ar
ne bismo mogli instituciju braka sagledavati kao susret izme2u kvazi/emocijama
potpomognute ponude i tra)nje, odnosno, kao racionalnu kalkulaciju koja dolazi do
konkluzije da je isplativije biti zajedno nego sam? Nije li to upravo dokaz univerzalne
racionalnosti tr)ita? Nije li i pljaka banke jedna ekonomska kalkulacija, jer je isplativija
iz perspektive pojedinanih pre!erencija od upriliavanja napora u gra2anskom )ivotu?
Nije li mo)da i etika re!leksija izraz ekonomskog rauna: vredi biti etian, jer je tada
tr)ina pro2a vea? Nije li to racionalno ostvareni Aden: svi lanovi drutva, ak i 2avoli
su obavijeni moralnim normama, jer im se to, eto, isplati? Ne bi li trebalo i nauku ustrojiti
na osnovu modela tr)ita: ponuda i tra)nja prema naunim rezultatima, gde se sankcije i
nagrade .bodovi0 dele kao na tr)itu? 6 onaj ko ispada ide u u steaj? Nije li sama nauka
plod tr)ine kalkulacije? Nismo li mi svi tr)ini agensi koji obitavaju u )ivotu a koji je
determinisan ukrtavanjem razliitih ekonomskih kalkulacija? Nije li dakle tr)ite jedina
univerzalna kategorija koja povezuje razliite ljude rasute po vremenu i prostoru? Nije li
tr)ite jedino mesto gde ovek mo)e da bude samosvojan, da sledi zov onog sopstvenog
La? Seri Fejker, jo jedan Nobelovac, veruje da je svaka smrt ujedno i neka vrsta
samoubistva: kandidat za smrt je manje ulagao u sebe, ako tako hoemo voljno doveo
sebe u provaliju smrti$ eto, dobili smo objanjenje za enigmatinu sklonost raznih pisaca
tokom istorije .ah, koliko ih je biloC0 da poalju sebe u smrt, ili za mranu sklonost stoika
u odnosu na ravnoduno samoubistvo: bili su takvi i takvi preduzetnici, sebi se zakrili
put do tr)ine sree$ (amo su alternirali izme2u )ivota i smrti, kao u eleuzinskim
misterijama$ Nije li ovek sam nita drugo do ishod .samo0preduzetnitva, ishod onog
%raditi na sebi&, inovirati sebe, stvoriti sebe kao inovaciju? Nije li on samo nagodba
izme2u razliitih pre!erencija? Nije li sopstvo ishod preduzetnitva oveka? nije li
drutvo nita drugo do serija razliitih tr)inih radnji utkanih u kalkulacije? Nije li tako
da barem pribli)no sve mo)emo prometnuti u tr)ine tokove?
(amo, tr)ite nije bogomdano, ono se konstruie, ono je ishod razliitih i
kon!liktnih konstrukcija: jednostavno reeno, tr)ite je drutvena konstrukcija u kojoj
dr)ava itekako uestvuje$ Nije dovoljno govoriti kao to inae izvanredni 5omas Erank
radi, naime, da neoliberalizam va)i kao %tr)ini populizam&$
-H
Nije dovoljno da se
neoliberalizam zahvata kao %idolatrija ili kao diktatura tr)ita&$ 5o je samo deo istine$
-9
Ikoliko se )eli proireno tr)ite koje racionalizuje ljudske postupke poput tr)ita dobara i
koje se nudi kao mehanizam koordinacije mora se polagati nada u konstruktivnu mo
dr)ave koja sankcionie, ukljuuje i iskljuuje, normira, i udara maem suvereniteta, to
jest, prisilom monopola prinude$ Ler, ak i u vreme sveopte globalizacije ostaje nama
znana dr)ava .tanije monopol njene jurisdikcije0 sa mogunou udarca suvereniteta, jer
niko drugi to ne mo)e$
3ato neoliberalizam ostaje uvek protivrean: ambivalentnost je njegova stigma$
On mo)e samo da istera 2avola Felzebubom, to jest, mo)e da se pouzda u ono to
neprestano izla)e kritici: dr)avno razmetanje, i spremnost dr)ave da intervenie snagom
svog autoriteta$ 3ato je mitovska !ormula sna)na dr)ava/zdrava ekonomija jo uvek al!a
i omega neoliberalizma: to nije intencija nego nu)an ishod$ zato se ne treba uditi kada
se ita o tome da se ne smanjuju dr)avni izdaci u poslednjim dekadama, uprkos
cvetanju"hegemoniji neoliberalizma: oni se ne smanjuju nego se preusmeravaju u cilju
kazni, sankcija, odr)avanja poretka$ Osim toga, ko bi socijalizovao gubitke kapitala za
vreme krize .tako i u poslednjim godinama u odnosu na velike banke0 ako ne dr)ava?
Najza), zato nije )ovoljno reAi )a je neoliberalizam ekscesna i)eologija trita@ ne, ona
je i)eologija trita/)rave iz vi)okruga kapitala, ona pomera ovu cezuru, ali nika)a
neAe stiAi )o konsekventnog nitenja )rave$ stina je da se ideja dr)ave uobliava
povodom tr)ita, ali ipak, cela konstelacija ne postoji bez dr)ave$ @rocesuiranje
neoliberalizma iziskuje jaku dr)avu koja autoritarno nastupa i dresira"kondicionira
drutvo$ Neoliberalizam mora ovla)ati )rutvom posre)stvom )rave& Itoliko je on
trijum! strukturalne moi kapitala$ *ada je ,argaret 5aer izgovorila uvenu reenicu:
nema drutva, ona je naravno isporuila materijal za citiranje, to je ionako jedna od
najvie citiranih reenica a koja cilja na to da je drutvo samo agregat individua$ Od toga
-H
5h$ Erank, Bne 6arket un)er 9o)@ Ctreme "apitalism, 6arket 7opulism, an) t$e n) of
conomic Democrac!, Ne7 Tork: 6nchor Fooks, 488-$
-9
1$ Foldeman, #$e "ult of t$e 6arket@ conomic 1un)amentalism an) 2ts Discontents, Kanberra:
6ustralian National IniversitP A @ress, 48--$
je napravljen re!erent: eto, neoliberali !avorizuju pojedinca na raun drutva$ ,e2utim,
meni se ini da elina ledi nije shvatila sutinu neoliberalnog projekta u ovom pogledu:
biti poje)incem u snano socijalizovanom okruenju, po)re)iti poje)inca
D,pre)uzetniko sopstvo-, sopstvo ka pre)uzetnika> socijalno-trinoj po)rutveljenju&
48
Fie da je 'ajvid *ameron mnogo bli)e istini kada menja retoriku: on govori o %velikom
drutvo&$ 5o mnogo vie prilii neoliberalnom poimanju sveta koje a!irmie
neosocijalizaciju navodno omekalih subjekata$
@ogotovo neoliberalizam mora ovladati demokratijom$ Ler, u demokratiji postoji
uvek iskra anarhinosti, decentralizacije moi, amor!nog otpora: zato neoliberalizam
ostaje u mitovskom sazve)2u$ 1iberalizam versus demokratija$ /ak neoliberalizam,
slaba )emokratija& Lak neoliberalizam: intenzivni autoritarizam$
Najzad, gde god se pojavljuje tr)ite, ugovori na njemu, to mo)e da !unkcionie
samo posredstvom prinude"nasiljaN ne treba zaboraviti da ono to neoliberalizam
glori!ikuje kao sklad volja .ugovor0, uvek podrazumeva e!ekat iskljuenja, odnosno,
prinudu$ %'a bi roba uopte mogla biti smislena, ona mora da !igurira kao moja/a ne
tvoja$$$to uvek implicira kapacitet prinude$$$prinuda je implicitna$$$prema tome, nasilje je
inherentno u odnosu na robnu razmenu&$
4-
(vaki ugovor, svaka svojina, svaki navodni
sklad volje sadr)i ovaj momenat prinude: tek to objanjava arhetipsku zainteresovanost
neoliberalizma za sigurnost"bezbednost$ +ipertro!iranje diskursa o bezbednosti u
poslednjim dekadama se tako mora tumaiti: )eli se uvati re)im gde preovla2uju e!ekti
iskljuenja$ 'a bi neoliberalizam !unkcionisao on mora da se oslanja na ove implicitne
kapacitete prinude"nasilja dr)ave koji su uvek prezentni, makar implicitno$
O
48
O pojmu &socijalno tr)iteZ izvetava, ($ 1essenich, ,obilit[t und *ontrolle$ 3ur 'ialektik der
6ktivgesellscha!t,Z in *$ 'Urre, (tephan 1essenich, and +artmut Mosa, (oziologie Q *apitalismus Q
*ritik$ Aine 'ebatte unter ,itarbeit von 5homas Farth .Erank!urt am ,ain: (uhrkamp #erlag,
48890, ->9/-DG$
4-
K$ ,i\ville, %et:een eEual rig$ts, Frill, 1eiden, Foston, 488>, -4H$ O !ikciji voluntaristikog/slobodnog
sporazuma, L$ Fanaji, 5he Eictions o! Eree 1abour: Kontract, Koercion and (o/Kalled In!ree 1abour,
'istorical 6aterialism, 488:, --, :, D9Q9>$ L$ @eck, 3ombie Neoliberalism and the 6mbideVtrous (tate,
5heoretical KriminologP, 48-8, -?: -8?Q-8$

'a li smo zaboravili na !aizam? Na protiv, to to je neoliberal !anatik
produktivizma u smislu razmenske vrednosti u kapitalizmu, ne odvraa ga od odre2enih
orijentacija u !aizmu$ Neoliberalizam se hrani na osnovu a!irmacije razliitosti u samom
pojmu gra2anstva: on osna)uje razliku tamo gde bi trebala prebivati jednakost, on probija
telo jednakosti sa iglom razliitosti$ tada smo opet stigli u luku !aizma$
*ao to dobro znamo Euko tumai nastanak biopolitike u susedstvu sa
neoliberalizmom, a time sugerie robustne veze izme2u njih$ Njegov postupak bi
zaslu)ivao punu pa)nju, ovde naravno odustajemo od toga, naglaavamo ono to je
neizostavno$ Euko naglaava da je dr)ava u neoliberalizmu %potroa slobode&, ona mo)e
da postoji samo ako postoji odre2eni re)im slobode$ 3atim, za razliku od socijalizma koji
se mo)e normativno propitivati, neoliberalni kapitalizam se opire normativnim pitanjima$
Euko neoliberalizam opisuje kao izvesnu !ormu konstruisane racionalnosti koja se
normalizuje$ Najzad, po njemu u neoliberalnom kapitalizmu va)i da postoji tr)ite kao
princip istinitosti$ da ga citiramo: neoliberalizam nije 6dam (mit, on nije umotan u
staro ruho liberalizmaN on je prelomio: neoliberalizam nije o)ivljavanje pojabanog
liberalizma, odnosno, %neoliberalizam nije Sulag u podmukloj hijerarhiji
kapitalizma$$$nego je to znanje kako urediti ostvarivanje globalne moi po uzoru na
principe tr)ine ekonomije&$ 5ako on opisuje tr)ite: kao %permanentni ekonomski
tribunal& koji meri, sudi, prihvata, dodeljuje i ome2uje$ @o tome, doao je kraj traganja u
odnosu na meruN tr)ite !igurira kao apsolutni horizont / Eredrik ')ejmson ima pravo
kada podi)e tr)ite na re!leksivni nivoN na tr)ite se ne troe tek robe, nego se troi sama
ideja tr)ita, kupcu"potroau se nudi ne samo )vakaa guma, nego i ideja tr)ita koja nm
isporuuje dotinu robu$ (amo, vidimo da nerv neoliberalizma, uprkos sloganima na
zastavama, nije sloboda, nego disciplina i autoritarnost bez kojih tr)ine zakonitosti ne
mogu da !unkcioniu$
3a nas je va)no da je neoliberalna racionalnost zapravo minirala u poslednjim
dekadama princip apsolutne inkluzije koja je pohranjena u pojmu univerzalnog
gra2anstva$ Ipad etnicizacije u termine gra2anstva, novi oblici autoritarnosti u kontekstu
prekarnosti zaposlenja svedoe o tome$
44
Njena ideologija se ne vezuje za gra2anstvo kao
prava prima facie nego za !ormu gra2anstva koje se realizuje posredstvom aleatorne
pozicije na tr)itu$ Ovaj modus racionalnosti mo)e da opravdava samo takve aktere koji
su pro)uktivni i govorei Fatajevim jezikom dovoljno homogeni da bi ispunjavali putanja
ove vrste racionalnosti$ Neoliberalizam nameAe misao )a samo pro)uktivni, to jest, oni
koji generiraju )inamiku razmenske vre)nosti zasluuju )a se nazivaju graFanima$ 5o je
daleko od ideala univerzalne inkluzije svih ljudi, jer, dobar gra2anin se vie ne promilja
na nain kako se to ocenjuje u klasinoj antici, nego je on aktivni uesnik u tr)inom
!luksu, odnosno, realizator odre2enih aleatorno/kontingentnih tr)inih pozicija$ @ostoje
intenzi!ikacija politike retorike o pogledu nacionalne bezbednosti sa podseanjem na
nu)nost smanjivanja !luksa imigranata$ 3adobivanje gra2anstva, lanstvo u politikoj
zajednici se zato realizuje u kontekstu revitalizovanih neoliberalnih vrednosti i normi: iz
perspektive Fatajeve retorike realizuje se zatita koherentnosti zajednice putem
stabilizacije korienja i prisvajanja predmeta$
Neoliberalna moralizacija tr)inih uinaka
4:
naravno ne iziskuje nikakvu vrstu
nacistike diktature, nego samo odre2enu %vitalnu& biopolitiku$ Nacizam je zahtevao
)rtvu: za kasnokapitalistike aktere odricanje od u)itka ne mo)e biti program,
kapitalizmu takav nacizam odavno vie nije potreban$ Ne treba misliti na )ivee kosture u
logorima$ No dananja biopolitika sada stabilizuje nedostatak univerzalne inkluzije u
kontekstu koji ne mora uopte da bude nacistika, na protiv, kao to mo)emo znati na
osnovu nekih opisa mo)e da cveta i u okvirima demokratije$ ovde se mo)emo povezati i
sa Fatajem: biopolitika u neoliberalizmu podrazumeva homogenost koja potire
heterogenost, u ovom sluaju radi se o neproduktivnosti iz perspektive tr)ine
racionalnosti u globalizovanom kapitalizmu$ ako je neoliberalizam uvek vezan za
tr)inu racionalnost, tada se mo)e rei da je ova homogenost obezbe2ena
implementacijom tr)ine racionalnosti$ ,a koliko Fatajevi opisi u pogledu heterologije
izgledali bizarni i raznorodni za odre2ene itaoceN najzad tu se pominju takve stvari kao
to je nasilje, delirijum, modusi ekscesa, nadrealistiki ok, najni)i slojevi zajednice koji
44
Kh$ Futter7egge, S$ +entges .+rsg$0 5ec$tspopulismus, +rbeits:elt un) +rmut, %efun)e aus
Deutsc$lan), Gsterreic$ un) )er .c$:eiz, #erlag Farbara Fudrich, Opladen = Earmington +ills, 488H$
4:
N$ (tehr, Die 6oralisierung )er 6(rkte$ ine 9esellsc$aftst$eorie, Erank!urt am ,ain, (uhrkamp,
#erlag, 488GN N$ (tehr, Kh$ +enning, and F$ ;eiler .eds$0, #$e 6oralization of t$e 6arkets, Ne7
Fruns7ick"Ne7 LerseP: 5ransaction @ublishers, 4889$
izazivaju marginalizaciju, no, oni itekako doaravaju provaliju koja zjapi izme2u
homogenosti i heterogenosti, to jest, logiku ove distinkcije koja otelovljuje neto
nemerljivo s obzirom na teror merljivosti na nivou svakodnevnog )ivota$ .'odue Fataj
uvek dodaje da se to deava u a!ektivnom iskustvu$0
I svakom sluaju neoliberalizam biopolitizuje upravo ovu gore pomenutu
distinkciju$ 3a njega nije potrebno ni ono to je Fataj predvi2ao za !aizam: suverena
!orma suverenosti$ (amo, treba ipak uzeti u obzir da nacizam, makoliko se detektuje kao
seme apsolutnog zla, ostavio je duboke brazde u zemljiN zato mo)emo i rei da je
neoliberalizam postnacistiki !enomen$ @ostnacistike biopolitike ne mora da bude
politika 5anatosa: ona povezuje neomaltuzijanizam .postoji viak populacije, to je bitna
poruka0, prera2enu i spremljenu tr)inu homogenost, zatitu drutva od heterogenih
vikova i zahteve produktivnosti u vezi toga, kao i upravljanje a!ektima$ 6 naravno bez
politiki"civilizacijski nekorektne scijentistike eugenike koja je nekada zarobljavala
razliite ljude i na levici i na desnici$ Ovde se samo pridru)ujem onome to sin naziva
upravljatvom posredstvom neuroze
4?
: umesto pretpostavke da subjekti upravljaju sobom
samo posredstvom normi racionalnosti, realnije je sugerisati da se to realizuje
posredstvom skale na kojoj e se nai i a!ektivna kompozicija$ Fiopolitika, kako to
znamo od Eukoa registruje odre2ene rizike i opasnosti i upravlja slobodom subjekata u
cilju toga da oni upravljaju sobom i to u cilju kon!rontacije sa rizicima i opasnostima$
Bini se da je tu Euko gde/gde prekratak, jer on kao da sugerie da upravljanje adresira
$omo oeconomicusa, aktera koji otelovljuje puri!ikovanu tr)inu racionalnost$ No
biopolitika neoliberalizma cilja ne samo na subjekta koji raspola)e sa gra2anskim
kompetencijama a koje se mogu realizovati u okvirima drutvene podele rada, nego i
posredstvom strepnje i straha$ *ao rezultanta takve biopolitike se javlja neurotini
subjekat koji strepi za sebe i prihvata sebe kao nosioca a!ektivne kompozicije strepnje i
straha spram oseke i plime tr)inih uspeha i neuspeha$ za kapitalizma stoji strah,
uostalom kako se to nekad i dobro znalo / strah koji disciplinuje, a neoliberalizam se
hrani ovim strahom$
4?
A$ sin, 5he Neurotic Kitizen, "itizens$ip .tu)ies, #ol$ H, No$ :, (eptember 488?, 4-G/4:>$