Mark Losoncz

Povrinska poetika gladnih stomaka

gde rastu forme

1. U pitanju je produktivna protivrenost: iako se ini da se samoreferencijalno tvrdi da

je ova poezija bez zaina, istovremeno se konstatuje da je uslov mogunosti poezije
kao takve, barem u savremenom drutvu, svojevrsna privilegija utoliko se i u
samoj ovoj poeziji otelovljuje izvestan eksces u odnosu na uobiajene prostorno-
vremenske prinude kasnog kapitalizma. U stvari, ova asketsko-luksuzna poezija
neprestano dekonstruie i sopstveni status, suprotstavljajui se tome da bude
pretvorena u simboliki kapital, odbijajui da bude kodirana u skladu sa vladajuim
proizvodnim odnosima. U skladu sa pomenutom ambivalentnou, kritika
ekonomije tednje i kritika povlaenog pristupa uitku nastupaju ruku pod ruku.
2. Poezija Maje Solar je nezamisliva bez iskustva hibridnosti, bez transgresije koja
raskida sa pseudogranicama izmeu poema, filozofema/teorema i onoga
politikog/ekonomskog. Meutim, njen eksperimentalni intelektualizam je sasvim
ulnog karaktera, tavie, izriito je telesan i multimedijalan. Zajedniko prisustvo
forme i pojmovnosti ne znai da bi zapravo forma, kao puka ilustracija, sluila tome
da bude priprema za konceptualnost vieg nivoa. Ovo nije Begriffsdichtung, ali ipak
pretpostavlja izvesnu pojmovnu kompetenciju, a ima (i) pojmovne posledice. Poem
nije podreen pojmu, ali se suprotstavlja i obrnutom iskuenju, naime,
romantiarskoj shemi: ne sugerie se da ima iega to bi iskljuivo poezija mogla
zahvatiti. Ukidaju se hijerarhije.
3. Intelektualna ulnost nosi sa sobom razliita sredstva, izmeu ostalog stvaranje
nadrealnih situacija i vokabulara punih neologizama, uvoenje substandarnih oblika
neposrednosti (npr. psovanje protiv institucija), afirmisanje monotone enumeracije,
itd. Nedovoljno retorizovan ili preretorizovan jezik slui suprotstavljanju ideolokim
kvazikonstantama (jeziku kapitala, patrijarhalnom jeziku...), ali pritom jezik ipak
uglavnom ostaje u ivoj dimenziji govornog jezika radikalno eksperimentisanje
nipoto ne ukida ono svakidanje, ve ga paljivo preoblikuje. Imajui u vidu
mehanizme te oprezne transformacije, razumljivo je to se ne insistira po svakoj
ceni na depoetizovanju poezije, te na odricanju od svih stilskih registara. Tvrdnja
prema kojoj je jezik uvek ve mudar i autentian, razotkriva se kao obian
 ideologem. Dobra brechtijanka smatra da treba promeniti jezik. Treba raditi na
efektu ouavanja i na polju rei. Poezija ne menja drastino, ali.
4. Nema prirode, postoje samo efekti prirode u obliku denaturacije i naturalizacije
pie Jacques Derrida. Ono ideoloko znai pojaviti se kao prirodno konstatuje
Roland Barthes. I sam proces naturalizacije se vremenom naturalizuje, zatim i sama
ta naturalizacija naturalizacije se ini prirodnom, i tako da beskonanosti... tom
vrtlogu se moe pruiti otpor samo pomou iskaza poput naravno da nije prirodno
(u pitanju je naslov jednog ciklusa koji je ujedno i naslov maarske knjige Maje
Solar: Jellemz, hogy nem termszetes). Ukazivanje na samorazumljivo postojanje
neprirodnog stvara rupu u logici naturalizacije. Nije re o tome da se binarnost
priroda/drutvo (priroda/kultura) potkopava u korist govora o neprestanom meanju
lanova te binarnosti, ve o uvidu o izvesnom prioritetu: ve je i sama ova binarnost
drutveno postavljena. Denaturalizacija promenom jezika podrazumeva ukazivanje
na promenljivost drutvenih odnosa. Jezik voli da lie prirodno, pozivajui se na
majku prirodu i na to da su majke prirode. Stoga se afirmie femicid,
pluriseksualnost, znanje o preicama u jeziku. La femme n'existe pas, la nature
n'existe pas.
5. Treba promeniti nain proizvodnje i proizvodne odnose u knjievnoj fabrici.
Pretpostavke delatnosti knjievnog kritiara su sledee: tekst zahteva razumevanje, a
bogata polisemija je njegova izvorna karakteristika u njemu se na neiscrpan nain,
usred beskonanih mogunosti stvara smisao, uvek u pluralu. Radi se o posebnoj
napetosti: tekst treba tumaiti zato to se njegovo tumaenje ne moe zavriti.
Interpretacija je, prema tome, uvek ve opcionalna, ona funkcionie kao veito
odlaganje konsenzusa. Njena nemo i vremenska ogranienost je njeno najvanije
oruje na taj nain se puko mnenje umnoava bez prekida. Za razliku od ove
strategije, antihermeneutika poezija ne interpretira, ve intervenie (ako je potrebno
interpretirati, to znai da u pesmi jo uvek ima suvie partikularnosti). Bez obzira da
li se tvrdi da je poezija (i jezik kao takav) nuno nerazumljiva, ili upravo suprotno,
sugerie se da poezija treba da bude jednoznano pristupana, oigledno je da je re
o odbijanju potrage za tamnim dubinama. Poem nije eksplanandum, ve je sadraj
koji se stvara tamo gde rastu vikovi forme. Nije li simptomatino to je Maja Solar
jednom odrala predavanje o Marxovom (i Hegelovom i Badiouovom i Lacanovom
i iekovom) formalizmu? U dubini kapitala i profita nema niega poput
prirodne, supstancijalne vrednosti: sam kapital kao drutvena forma je bitna. Iza
 razliitih duevnih manifestacija takoe nema niega: ono to je jedino bitno, to je
nain na koji oznaitelji krue oko nitavila psihoanaliza mora da bude
formalistika. Slino tome, prava poezija na kraju krajeva ne tvrdi nita drugo do
povrina je povrina je povrina je povrina je... Stoga ljubav prema povrinama
ima centralnu ulogu, od dodirivanja tastature do make zvane Maka, od radikalnog
projekta koji se sastoji u redukovanju tela na kou do istog tekstualnog spektakla.
U depolitizovanoj (i depoetizovanoj) privatnoj imperiji ispod koe nam ideologija
sugerie da smo autentini, nezavisni subjekti delanja. Povrinska poezija govori o
mnotvu ne-ja i apstraktnim formama (Srbija, kapitalizam & Co.), s onu stranu
narcisoidnog lirskog ja.
6. Na osnovu ega jedna poetika moe da bude materijalistika? Tako to reflektuje
uslove mogunosti svog nastanka. Maarski pesnik i kritiar, Gyrgy Somly je
tvrdio sledee: osnovni materijalizam moderne poezije se sastoji u tome ... da prvi
put u povesti umetnosti kod procesa proizvodnje pokuava da zahvati sutinu
poezije. Izmeu ostalog, Mallarm i Hopkins koji tvrde da su poetske tehnike
doista tehnikog karaktera, Valry koji se vraa poeziji kao poietici i Majakovski,
koji govori o pesnitvu kao radu i proizvodnji, su predstavnici ove tendencije. U
doba techna / arsa, kada umetnost i proizvodnja jo nisu bile razdvojene, to je jo
bilo samorazumljivo, ali moderna poezija mora da se izbori za taj uvid, oslobaajui
se od lane svesti poezije koja veliku ulogu pripisuje inspiracijama lirskog ja.
Poem moe da bude subverzivnog karaktera zato to, iako je proizvod, nije deo
imperije roba, ve je anti-roba, izvan zakona, u trajku, postao je potreban
kao neto suvino. Ukupno uzevi, poezija je revolucionarna zato to je postala
proizvodnja koja na samosvestan nain ostaje izvan robne proizvodnje. Meutim,
nisu li se promenili proizvodni uslovi poezije? Kakva je materijalistika poezija
mogua u kasnom kapitalizmu? izvini audre lorde, ali poezija jeste luksuz. da. kada
si potinjen, podreen, kada proizvodi za drugog, kada si prekarni radnik*ca, kada
preivljava, kada puzi pred vlau, kada pizdi, kada si proleter*ka, kada pati i
puta strah da ti proara krilima, kada pendrek i palica neprekidno stoje iznad
glave, kada nee imati ta da jede ukoliko ne pristaje na eksplotaciju od
ezdesetest sati dnevno, kada si u panoptikom hororu... tada pisanje izgleda
nemogue. Kasni kapitalizam (neoliberalna organizacija uitka, prakticiranje
ideologije, post-graanstvo, neprozirna ekonomija, post-socijalistiki horor)
nije samo istaknuta tema poezije Maje Solar, nego je ujedno i glavna prepreka
 njenog nastanka. Usred protivrenosti kasnog kapitalizma, koje istovremeno znae
da se proporcija ivog rada smanjuje, odnosno da sve manji broj ljudi radi sve vie,
poezija kao kontra-proizvodnja vie nije mogua. Produktivistika paradigma
poezija mora biti ukinuta. Vreme poezije se vie ne razotkriva kao radno vreme, ve
kao linija bekstva u odnosu na drutvene mehanizme koje naddeterminie radno
vreme. Ovo je ve poetika besposlenosti, dsoeuvrementa ideal Kafke, Bataillea,
Barthesa, Blanchota i drugih. Poem vie nije rezultat neke istije, autentinije
proizvodnje iznad imperije roba, nego je luksuz, skoro nedokuiv viak. Kada je
vie nemogu? Kada se vreme rtvuje sve fleksibilnijem, prekarnom radnom
vremenu, ili kada se rtvuje oajnim naporima nezaposlenog neivota? Moje telo
nije moje telo, moj prostor nije moj prostor, moje vreme nije moje vreme. Tajmizam
u ovom kontekstu podrazumeva i materijalistiku anti-poietiku u potrazi za
izgubljenim vremenom.
7. Otvara se mogunost alternativne ekonomije darivanja, s onu stranu kalkulativne
recipronosti onoga dajem ti jer mi daje... (volim te jer me voli..., itd.),
posesivnosti i kvantitativne simetrije. Vrhunac darivanja je u davanju onoga ime
ne raspolaemo to znai dati ono to nemamo. U ovoj logici nije bitan niti davalac,
niti onaj kome se daruje, niti ono to se daje, ve sam dogaaj darivanja. U pitanju
je afirmisanje neizvesnosti, neintendiranog rizika. ja ti dajem / ono to ne moes
primiti / ... / ja te volim / ali, zato neobjanjivo volim u tebi neto vie od tebe /
predmet malo a, osakaujem te / ... / dajem ti nita / n e mo e p rim it i / ne
traim nita / ne mogu tr a i ti. Odnosno: nae gorljivo vie nikada ne eli biti
manje / mada uopte ne elimo / da primimo / mi nismo primateljica mi smo
davateljke umiranja svih vrsta. Predivna ekonomija darivanja ne slui uspostavljanju
simbolikog reda, niti investiciji, niti umnoavanju ljudskog kapitala. Utoliko
predstavlja praksu negiranja i povezana je sa smru. Ima li beskorisnijeg od smrti?
Ono tanatoloko je proerdavanje, maksimum davanja, luksuz bez zaina. Ne
primamo nita i to je najvee rtvovanje. I nije li na kraju krajeva i sama poezija
jedna vrsta darivanja?