SRDM6 1 Saobracajna Signalizacija (120427 SRB Konacna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

6 SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA

6.1 SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena
1 30.04.2012. Poetno izdanje

Saobraajna signalizacija Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
JP Putevi Srbije i
SADRAJ
6.1.1 UVODNI DEO 1
6.1.1.1 OPTE 1
6.1.1.2 RENIK UPOTREBLJENIH STRUNIH TERMINA 1
6.1.1.3 REFERENTNI NORMATIVI 3
6.1.2 SAOBRAAJNI ZNAKOVI 5
6.1.2.1 ZNAKOVI OPASNOSTI 6
6.1.2.2 ZNAKOVI IZRIITIH NAREDBI 27
6.1.2.3 ZNAKOVI OBAVETENJA 45
6.1.2.3.1 Znakovi obavetenja za voenje saobraaja 68
6.1.2.3.2 Znakovi obavetenja za obeleavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode
radovi na putu 72
6.1.2.4 DOPUNSKE TABLE 74
6.1.2.5 ZNAKOVI SA IZMENLJIVIM SADRAJEM PORUKA 78
6.1.3 OZNAKE NA KOLOVOZU I TROTOARU 79
6.1.3.1 UZDUNE OZNAKE NA KOLOVOZU 80
6.1.3.2 POPRENE OZNAKE NA KOLOVOZU 82
6.1.3.3 OSTALE OZNAKE NA KOLOVOZU I TROTOARU 88
6.1.4 UREAJI ZA DAVANJE SVETLOSNIH SIGNALA 96
6.1.5 TURISTIKA SIGNALIZACIJA 104
6.1.5.1 POSTRAVLJANJE TURISTIKE SIGNALIZACIJE 104
6.1.5.2 VRSTA TURISTIKE SIGNALIZACIJE 105
6.1.6 SVETLOSNE OZNAKE NA PUTU 110
6.1.7 PRIVREMENA SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA 111
6.1.8 DRUGE OZNAKE NA PUTU 114
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Saobraajna signalizacija
JP Putevi Srbije 1
6.1.1 UVODNI DEO
6.1.1.1 Opte
Saobraajna signalizacija mora biti takva da
uesnicima u saobraaju prenosi jasnu i
jednoznanu poruku. To znai da
saobraajna signalizacija na javnim putevima
mora da bude planirana i postavljena tako da
se od uesnika u saobraaju moe oekivati
da je lako i pravovremeno primete i shvate
njeno znaenje i da na osnovu postavljene
saobraajne signalizacije postupaju u skladu
sa znaenjem, odnosno zahtevima koji su
odreeni (izraeni) postavljenom
saobraajnom signalizacijom.

Na teritoriji RS, saobraajna signalizacija
mora da bude projektovana, izvedena i
odravana u skladu sa odredbama Zakona o
bezbednosti saobraaja na putevima,
Zakona o javnim putevima i Pravilnika o
saobraajnoj signalizaciji.

U poglavlju su data uputstva za projektovanje
i upravljanje saobraajne signalizacije na
javnim putevima (u nastavku putevi).

Saobraajnu signalizaciju na putevima
sainjavaju:

1. Saobraajni znakovi:
- znakovi opasnosti
- znakovi izriitih naredbi
- znakovi obavetenja
- dopunske table koje detaljnije
odreuju znaenje znaka, koje su
mu dodate i sastavni su deo
saobraajnog znaka pored kog stoje
- znakovi sa izmenljivim sadrajem
poruka
2. Oznake na kolovozu i trotoaru
- uzdune oznake na kolovozu
- poprene oznake na kolovozu
- ostale oznake na kolovozu i trotoaru
3. Ureaji za davanje svetlosnih signala
4. Svetlosne oznake na putu
5. Branici ili polubranici na prelazu puta
preko eleznike pruge
6. Privremena saobraajna signalizacija
7. Druge oznake na putu

6.1.1.2 Renik upotrebljenih strunih
termina
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom priruniku
imaju sledee znaenje:
1. bankina je element javnog puta koji
obezbeuje stabilnost bone konstrukcije
i slui za postavljanje saobraajne
signalizacije,
2. biciklistika traka je saobraajna traka
namenjena iskljuivo za saobraaj
bicikala, mopeda i lakih tricikala,
3. branici i polubranici su ureaji koji se
sastoje od mehanizma za pokretanje i
barijera sa svetlosnim znakovima i
oznakama, a koji slue za zatvaranje
saobraaja itavom irinom puta,
odnosno do polovine irine puta na
prelazu preko eleznike pruge u nivou,
4. kolona vozila je niz od najmanje tri vozila
koja su zaustavljena ili se kreu jedno iza
drugog istom saobraajnom trakom u
istom smeru, iji je nain kretanja
meusobno uslovljen i izmeu kojih ne
moe bez ometanja ui drugo vozilo,
5. kolovoz je deo puta namenjen
prvenstveno za kretanje vozila,
6. kolovozna traka je uzduni deo kolovoza
namenjen za saobraaj vozila u jednom
smeru,
7. materijali za izradu lica saobraajnog
znaka folije su plastini materijali sa
ugraenim elementima za retrorefleksiju,
lepkom za lepljenje na podlogu i
zatitnim povrinskim slojem za zatitu
od spoljnih uticaja,
8. mimoilaenje je prolaenje uesnika u
saobraaju pored drugog uesnika u
saobraaju koji dolazi iz suprotnog
smera,
9. naselje je izgraen, funkcionalno
objedinjen prostor, koji je namenjen za
ivot i rad stanovnika i ije su granice
obeleene odgovarajuim saobraajnim
znakom,
10. obilaenje je prolaenje uesnika u
saobraaju koji se ne pomera, objekta ili
prepreke na kolovozu,
11. parking mesto je oznaeni deo
parkiralita iskljuivo namenjen za
parkiranje jednog vozila,
12. parkiralite je deo puta namenjen,
ureen i oznaen prvenstveno za
parkiranje vozila, koji se sastoji od
jednog ili vie parking mesta,
13. parkiranje vozila je svaki prekid kretanja
vozila, osim prekida radi postupanja po
znaku ili pravilu kojim se regulie
saobraaj, koje se ne smatra
zaustavljanjem,
2 JP Putevi Srbije
14. peaki prelaz je oznaeni deo kolovoza
namenjen za prelazak peaka preko
kolovoza,
15. peaka staza je put koji je namenjen
iskljuivo za kretanje peaka,
16. peako ostrvo je obeleeni ili uzdignuti
deo kolovoza koji je odreen za
privremeno zadravanje peaka koji
prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz
vozila za javni prevoz putnika,
17. peak je lice koje se kree po putu,
odnosno koje po putu sopstvenom
snagom vue ili gura vozilo, runa kolica,
deje prevozno sredstvo, kolica za
nemona lica ili lice u dejem prevoznom
sredstvu ili lice u kolicima za nemona
lica koje pokree sopstvenom snagom ili
snagom motora ili lice koje klizi
klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi
na koturaljkama, skejtbordu i sl,
18. preglednost je odstojanje na kome
uesnik u saobraaju, s obzirom na
fizike prepreke, moe u uslovima
normalne vidljivosti jasno videti drugog
uesnika u saobraaju, odnosno drugu
moguu prepreku na putu,
19. prelaz puta preko pruge je mesto na
kojem se u istom nivou ukrtaju put i
eleznika ili tramvajska pruga,
20. preticanje je prolaenje uesnika u
saobraaju koji se kree kolovozom u
istom smeru,
21. proputanje je radnja koju uesnik u
saobraaju preduzima kako bi omoguio
kretanje drugog uesnika u saobraaju
koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne
doe do promene dotadanjeg naina
kretanja uesnika u saobraaju koji ima
prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog
kontakta,
22. raskrsnica je deo kolovoza na kome se
ukrtaju, spajaju ili razdvajaju putevi u
istom nivou,
23. saobraajna signalizacija je sistem
sredstava, ureaja i oznaka za
regulisanje i voenje saobraaja,
24. saobraajni znak je znak kojim se
upotrebom grafikih ili svetlosnih ili
brojanih ili slovnih oznaka ili drugih
simbola, uesnici u saobraaju
upozoravaju na opasnosti na putu,
stavljaju im se do znanja ogranienje,
zabrane i obaveze, odnosno daju
obavetenja potrebna za bezbedno
kretanje po putu.
25. saobraajna traka je obeleeni uzduni
deo kolovozne trake namenjen za
saobraaj jedne kolone vozila,
26. saobraajna traka za spora vozila je
saobraajna traka kojom se moraju
kretati spora vozila koja se kreu brzinom
manjom od odreene da ne bi ometala
saobraaj drugih vozila,
27. saobraajna traka za ukljuivanje je
saobraajna traka namenjena za
ukljuivanje vozila na put,
28. saobraajna traka za iskljuivanje je
saobraajna traka namenjena za
iskljuivanje vozila sa puta,
29. saobraajna traka za vozila javnog
prevoza putnika je saobraajna traka
namenjena iskljuivo za kretanje vozila
javnog prevoza putnika i koja moe biti
izgraena tako da se po njoj mogu kretati
tramvaji,
30. saobraajna nezgoda je nezgoda koja se
dogodila na putu ili je zapoeta na putu,
u kojoj je uestvovalo najmanje jedno
vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje
jedno lice poginulo ili povreeno ili je
nastala materijalna teta,
31. saobraajna signalizacija je sistem
sredstava, ureaja i oznaka za
regulisanje i voenje saobraaja,
32. signalna tabla za oznaavanje radova na
putu je tabla sa treptaima i
saobraajnim znakovima koja se montira
na zadnji deo radnog vozila i slui kao
upozorenje vozaima za radove na putu,
33. srednja (prosena) brzina kretanja vozila,
na odreenoj deonici puta, predstavlja
kolinik izmeu duine te deonice i
vremena za koje vozilo tu duinu pree,
34. svetlei stubi je stub sa unutranjim
osvetljenjem, sa naizmeninim crnim i
utim poljima koji se postavlja na vrh
razdelnog ili saobraajnog fizikog ostrva
radi obeleavanja vrha ostrva,
35. svetloodbojni elemenat je elemenat
ograde prikaen na gredu koji slui za
vizuelno oznaavanje poloaja (visine)
ograde, odnosno on se koristi kao
smerokaz jer se na deonici puta na kojoj
postoji zatitna ograda ne postavljaju
klasini stubni smerokazi,
36. svetloodbojni prsluk je prsluk koji
reflektuje svetlost,
37. tabla za obeleavanje vrha ostrva je
tabla od retroreflektujueg materijala sa
naizmeninim poljima crne i ute boje
koja se postavlja na vrh razdelnog ili
saobraajnog fizikog ostrva radi
obeleavanja vrha ostrva,
38. tramvajska batica je posebno ureen
deo puta namenjen iskljuivo za kretanje
tramvaja,
39. trotoar je posebno ureen deo puta
pored kolovoza namenjen prvenstveno
za kretanje peaka,
40. uesnik u saobraaju je lice koje na bilo
koji nain uestvuje u saobraaju,
JP Putevi Srbije 3
41. uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u
kojima je vidljivost manja od 200 m na
putu izvan naselja, odnosno 100 m na
putu u naselju,
42. vidljivost je odstojanje na kome uesnik u
saobraaju moe jasno videti kolovoz,
43. voza je lice koje na putu upravlja
vozilom,
44. zaustavljanje vozila je svaki prekid
kretanja vozila na putu u trajanju do tri
minuta, pri emu voza ne naputa
vozilo, osim prekida radi postupanja po
znaku ili pravilu kojim se regulie
saobraaj,
45. zaustavna traka je obeleeni uzduni deo
puta namenjen iskljuivo za zaustavljanje
vozila koja se zbog nepredvidivih razloga
moraju zaustaviti (neispravnost,
iznenadna nesposobnost vozaa za
upravljanje vozilom i sl.),
6.1.1.3 Referentni normativi
1. Zakon o javnim putevima, Sl.glasnik RS
105/05
2. Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima, Sl.glasnik RS 41/2009,
53/2010
3. Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
bezbednosti saobraaja moraju da
izpunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta, Sl.glasnik RS 50/2011
4. Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji
Sl.glasnik RS 26/2010
5. Pravilnika o bliim saobraajno-tehnikim
i minimalnim sanitarno-tehnikim i
higijenskim uslovima za izgradnju,
odravanje i eksploataciju autobuskih
stanica i stajalita Sl. glasniku RS 20/96,
18/04, 56/05
6. SRPS U.S4.201, 2005, Saobraajni
znakovi na putevima - Latinino pismo i
brojke normalne irine za saobraajne
znakove - Oblik i veliine
znakovi na putevima - Latinino usko
pismo i brojke za saobraajne znakove -
Oblik i veliine
znakovi na putevima - irilino pismo i
brojke normalne irine za saobraajne
znakove - Oblik i veliine
znakovi na putevima - irilino usko
pismo i brojke za saobraajne znakove -
Oblik i veliine
10. SRPS U.S4.221, 1980, Oznake na
kolovozu - Uzdune oznake - Definicije i
podela
kolovozu - Uzdune oznake -
Neisprekidane linije
kolovozu - Uzdune oznake - Isprekidane
linije
kolovozu - Uzdune oznake - Udvojene
linije
kolovozu - Poprene oznake - Linije
zaustavljanja
kolovozu - Poprene oz-nake - Kosnici i
graninici
kolovozu - Poprene oznake - Peaki
prelazi
kolovozu - Poprene oznake - Prelazi
biciklistike staze
kolovozu - Ostale oznake Strelice
kolovozu - Ostale oznake - Polja za
usmeravanje saobraaja
kolovozu - Ostale oznake - Linije
usmeravanja
kolovozu - Ostale oznake Natpisi
kolovozu - Ostale oznake - Oznaavanje
saobraajnih povrina za posebne
namene
kolovozu - Ostale oznake - Obeleavanje
mesta za parkiranje
24. SRPS Z.S2.220, 1989, Oznake na
kolovozu - Klasifikacije, termini i definicije
25. SRPS Z.S2.235, 1991, Saobraajno-
tehnika oprema javnih puteva
Smerokazi
26. SRPS Z.S2.236, 1982, Tehnika oprema
javnih puteva - Oprema za usmeravanje -
Vertikalno obeleavanje
27. SRPS Z.S2.237, 1984, Saobraajni
znakovi na putevima - Svetlosne oznake
- Svetlosni stub - Tehniki uslovi
znakovi na putevima - Znakovi opasnosti
- Grafiko predstavljanje
znakovi na putevima - Znakovi za
regulisanje prvenstva prolaza - Grafiko
predstavljanje
obeleavanje prelaza puta preko pruge -
Grafiko predstavljanje
4 JP Putevi Srbije
znakovi na putevima - Znakovi zabrane,
odnosno ogranienja - Grafiko
predstavljanje
znakovi na putevima - Znakovi obaveze -
znakovi na putevima - Znakovi
obavetenja - Grafiko predstavljanje
34. SRPS Z.S2.306/1, 1988, Saobraajni
obavetenja - Grafiko predstavljanje -
Dopuna 1
zaustavljanja i parkiranja - Grafiko
predstavljanje
znakovi na putevima - Dopunske table -
znakovi na putevima - Simboli za
dopunske table - Grafiko predstavljanje
38. SRPS Z.S2.309/1, 1988, Saobraajni
znakovi na putevima - Simboli za
dopunske table - Grafiko predstavljanje-
Dopuna 1
obavetenja za voenje saobraaja u
zoni raskrsnice
znakovi na putevima - Putokazi i
putokazne table - Oblik i mere
znakovi na putevima - Saobraajni
znakovi za voenje saobraaja na auto-
putevima i putevima sa raskrsnicama u
vie nivoa - Oblik i mere
znakovi na putevima - Potvrda pravca -
Oblik i mere
obavetenja - Raskrsnica - Grafiko
predstavljanje
obavetenja - Prestrojavanje vozila -
obavetenja - Broj puta - Oblik i mere
obavetenja - Kilometraa puta -
obavetenja - Naziv naseljenog mesta,
zavretak naseljenog mesta, putni objekt,
reka - Grafiko predstavljanje
obavetenja - Table zaoznaavanje
naziva ulica - Oblik i mere
oznaavanje organizacija -Oblik i mere
obavetenja - Izbor natpisa na
znakovima putokazne signalizacije
znakovi na putevima - Boje za
saobraajne znakove
52. SRPS Z.S2.580 1990 Svetlosni
znakovi za oznaavanje prelaza puta
preko eleznike pruge u nivou - Znakovi
kojima se najavljuje pribliavanje voza
(putoprelazni signali)- Oblik i mere
53. Tehniko uputstvo za sprovoenje
odredaba pravilnika o saobraajnoj
signalizaciji

JP Putevi Srbije 5
6.1.2 SAOBRAAJNI ZNAKOVI
Saobraajne znakove sainjavaju:
znakovi opasnosti,
znakovi izriitih naredbi
znakovi obavetenja,
dopunske table koje detaljnije odreuju
znaenje znaka,
znakovi sa izmenljivim sadrajem poruka.

Na putevima postavljaju se saobraajni
znakovi, propisani Pravilnikom o
saobraajnoj signalizaciji, koji uesnike u
saobraaju upozoravaju na opasnosti,
stavljaju do znanja zabrane, ogranienja i
obaveze, kojih se moraju pridravati i pruaju
potrebna obavetenja za bezbednost
saobraaja.

Saobraajni znakovi morajo biti izraeni iz
odgovarajuih retroreflektujuih materijala.

Upotreba retroreflektujuih materijala za
izradu lica saobraajnog znaka zavisi od
kategorije puta, i to:
1) na dravnim putevima I reda, od materijala
klase 3;
2) na dravnim putevima II reda, optinskim
putevima i na glavnim gradskim
saobraajnicama od materijala klase 2, i
3) na ulicama od materijala klase 1.

Izuzetno od gornjeg stava:
1) na dravnim putevima I reda, od materijala
klase 2 se izrauju znakovi uz objekte na
putu (tuneli, mostovi, vijadukti..);
2) na dravnim putevima II reda, optinskim
putevima i na glavnim gradskim
saobraajnicama od materijala klase 3
izrauju se: znak II-2, znak II-1, prelaz
preko pruge u nivou sa i bez rampe, znak
III-63, znak III-63.1, znak III-63.2, znak III-
63.3, znakovi obavetenja za obeleavanje
prepreka na putu i zoni radova, i znakovi u
zoni kola;
3) na ulicama od materijala klase 2 izrauju
se znak II-2, znak II-1 i prelaz preko pruge
u nivou sa ili bez rampe.

Radi poveanja uoljivosti na materijalima
klase 3, sa fluorescentnim svojstvima, mogu
biti izraeni:
1) znakovi u zoni radova na putu, na utoj
podlozi i

2) znakovi na mestima gde je potrebno da se
istakne znaaj informacije na znaku ili je
uoljivost takvih znakova umanjena
okruenjem na uto-zelenoj podlozi.
Veliina podloge na koju se ugrauje znak
mora da bude za jednu dimenziju vea od
ugraenog znaka, a za znakove vee od
najvee propisane dimenzije, podloga se
proporcionalno uveava.

Saobraajni znakovi mogu biti izvedeni sa
vlastitim izvorom svetlosti (unutranje
osvetljenje) ili spoljnjim izvorom svetlosti
(osvetljeni spolja posebnim osvetljenjem).
Nain osvetljenja saobraajnih znakova mora
spreiti eventualno zaslepljivanje vozaa.

Saobraajni znakovi se postavljaju sa desne
strane puta pored kolovoza, u smeru kretanja
vozila.

Ako na mestu na kome se postavlja
saobraajni znak, zbog gustine saobraaja,
odnosno iz drugih razloga, preti opasnost da
uesnici u saobraaju nee pravovremeno
uoiti znak, saobraajni znak se mora
postaviti i na suprotnoj, levoj strani puta,
odnosno kolovozne trake kada su kolovozne
trake fiziki odvojene ili iznad kolovozne
trake.

Izuzetno, ako sa desne strane puta pored
kolovoza, u smeru kretanja vozila nije
mogue postaviti saobraajni znak, znak se
moe postaviti na konzolni nosa na objektu
sa desne strane puta ili iznad kolovozne
trake i ima isto znaenje kao i kada je
postavljen sa desne strane puta.

Saobraajni znakovi se postavljaju tako da
ne ometaju kretanje uesnika u saobraaju.

Saobraajni znakovi koji se postavljaju na isti
nosa moraju da budu jednoobrazni, bez
obzira da li su reflektujui ili osvetljeni
sopstvenim izvorom svetlosti.

Radi poveanja uoljivosti saobraajni
znakovi mogu biti izraeni na uto-zelenoj
podlozi.

Uesnicima u saobraaju poruke mogu biti
prenete putem znakova koji u celini ili
delimino mogu da menjaju sadraj.

6 JP Putevi Srbije
Znakovi sa izmenljivim sadrajem poruka
mogu da budu izvedeni sa svetleim
elementima na podlozi crne boje.

Saobraajni znakovi na stubu pored puta,
postavljaju se na putevima, raskrsnicama i u
naselju, van peakih povrina, zavisno od
broja znakova, na visini od 1,2 do 1,4m.

Izuzetno od gornjeg stava, na visini od 80cm
postavljaju se znaci III-17 broj puta, III-17.1
kilometraa puta, III-18 broj meunarodnog
puta, III55 broj serpentine i III-66 tabla za
oznaavanje izlaza, a na visini od 110 cm
postavljaju se znakovi II45 obavezno
obilaenje sa desne strane, II45.1
obavezno obilaenje sa leve strane i II45.3
obilaenje sa obe strane.

Saobraajni znakovi, koji se postavljaju na
peakim povrinama, postavljaju se tako da
najnia take znaka ili dopunske table bude
na visini od 2,2 m.

Saobraajni znakovi iznad kolovoza
postavljaju se na visini najmanje od 4,5 m.

Rastojanje izmeu ivice kolovoza i
najisturenije ivice saobraajnog znaka koji se
postavlja na putu, raskrsnicama i u naselju,
van peakih povrina, iznosi od 0,50 m do
1,5 m.

Rastojanje izmeu ivice kolovoza i
najisturenije ivice saobraajnog znaka koji se
postavljaju na peakim povrinama iznosi
od 0,30 do 1,5 m.

6.1.2.1 Znakovi opasnosti

Znakovi opasnosti upozoravaju korisnika
puta na opasnosti koje sam, postupajui s
uobiajenom panjom, ne moe da uoi,
odnosno teko moe da ih prepozna.
Obavezuju korisnike puteva na poveani
oprez u skladu sa odredbama Zakona o
bezbednosti saobraaja na putevima, i prema
tome na takvu vonju koja omoguava
pravovremeno reagovanje, u smislu
izbegavanja opasnosti na koju upozorava
znak, te da se na taj nain pobrinu kako za
sopstvenu sigurnost tako i za sigurnost
drugih uesnika u saobraaju.

Znakovi opasnosti imaju oblik ravnostranog
trougla ija se jedna strana nalazi u
horizontalnom poloaju sa suprotnim vrhom
okrenutim navie. Izuzetak predstavljaju
znakovi I-34 i I-34.1 (Andrejin krst) koji imaju
oblik jednog odnosno dva ukrtena kraka;
znakovi I-35 (pribliavanje prelazu puta preko
eleznike pruge sa branicima ili
polubranicima) i I-36 (pribliavanje prelazu
puta preko eleznike pruge bez branika ili
polubranika), su pravougaonog oblika iju
osnovu ini kraa strana.

Osnova znakova opasnosti je bele boje, a
okvir trougla je crvene boje. Simboli na
znakovima opasnosti su crne boje. Izuzetak
predstavljaju znak radovi na putu I-19 i
znakovi opasnosti, koji se odnose na
privremenu signalizaciju prilikom izvoenja
radova na putu, koji imaju utu osnovu,
simboli znakova I-20 i I-20.1 (nailaenje na
svetlosne saobraajne znakove sa trobojnim
svetlima), imaju po vertikalnoj osi crveno
svetlo gore, uto u sredini, zeleno dole, a po
horizontalnoj osi crveno svetlo levo, uto u
sredini i zeleno desno, na simbolima vozila
na znaku kolona zaustavljenih vozila I-38
iscrtana su svetla crvene boje.

Duina strane ravnostranog trougla znaka
opasnosti iznosi: na autoputu i putu
rezervisano za saobraaj motornih vozila 120
cm, na dravnim putevima I. i II. reda,
optinskim putevima i glavnim gradskim
saobraajnicama 90 cm, na ostalim
saobraajnicama u naselju 60 cm, ako se
upotrebljavaju kao umetnuti znakovi 40 cm.

Na dravnim putevima I. i II. reda, optinskim
putevima i glavnim gradskim
saobraajnicama mogu se, po potrebi
postavljati i znakovi opasnosti ija strana
trougla iznosi 120 cm, a na ostalim
saobraajnicama u naselju i znakovi
opasnosti ija je strana trougla 90 cm.

Izuzetak su znakovi I-34 i I-34.1 (Andrejin
krst) koji imaju krakove duine 120 cm i irine
12 cm, znakovi I-35 (pribliavanje prelazu
puta preko eleznike pruge sa branicima ili
polubranicima) i I-36 (pribliavanje prelazu
puta preko eleznike pruge bez branika ili
polubranika), imaju jednu stranu
pravougaonika duine 100 cm, drugu stranu
pravougaonika duine 30 cm, a kose trake na
znaku postavljene pod uglom od 30 irine 8
cm.

Znakovi opasnosti se izvan naselja po pravilu
postavljaju na udaljenosti 150 m do 250 m
pre opasnog mesta na putu.
JP Putevi Srbije 7
Znakovi opasnosti iz prethodnog stava mogu
da se postavljaju i na udaljenosti manjoj od
150 m pre opasnog mesta na putu ako to
zahtevaju okolnosti na delu puta na kojem se
znak nalazi. Ako to zahteva bezbednost
saobraaja, a naroito brzina kretanja vozila
ili nepreglednost puta, te znakove treba
postavljati na udaljenosti veoj od 250 m pre
opasnog mesta na putu.

Znakovima opasnosti koji su postavljeni na
udaljenosti manjoj od 150 m ili veoj od 250
m moraju da se dodaju dopunske table na
kojima je obeleena udaljenost od opasnog
mesta zbog kojeg su takvi znakovi
postavljeni.

Na nepreglednim putevima ili na putevima sa
velikom brzinom saobraaja, kao i u drugim
sluajevima kada se moe oekivati da voza
iznenada i nepripremljen naleti na opasno
mesto na putu, izmeu znaka opasnosti
postavljenog na propisnoj udaljenosti i
opasnog mesta na putu moe da se postavi
jedan, dva ili vie znakova sa dopunskim
tablama kojima se obeleava udaljenost od
opasnog mesta.

Na putevima u naselju, saobraajni znaci za
opasnost se po pravilu ne postavljaju.
Ukoliko je zbog posebnih okolnosti
neophodno da se znakovi opasnosti postave
u naselju, oni se postavljaju na udaljenosti
150 m pre opasnog mesta. Zbog specifinosti
urbane sredine i prepoznavanja opasnosti na
koju znak upozorava, znakovi opasnosti
mogu da se postave i na udaljenosti manjoj
od 150 m pre opasnog mesta, bez
postavljanja dopunske table.

Znakovi opasnosti su:

Znak krivina nalevo (I-1), znak krivina
nadesno (I-1.1) oznaava pribliavanje
opasnoj krivini na levo, odnosno na desno
zbog fizikih karakteristika ili nedovoljne
preglednosti.

I-1 I-1.1

Znak dvostruka krivina ili vie uzastopnih
krivina od kojih je prva nalevo (I-2), znak
dvostruka krivina ili vie uzastopnih
krivina od kojih je prva nadesno (I-2.1),
znak opasna krivina, oznaava pribliavanje
vie opasnih krivini na levo, odnosno desno.

I-2 I-2.1

znak opasna krivina (I-2.2) oznaava
pribliavanje vie krivina ili uzastopnim
krivinama koje su opasne po svojim fizikim
karakteristikama ili zbog nedostatka
preglednosti.

I-2.2

Krivina moe da predstavlja opasnost za
vozaa zbog jednog od sledeih inilaca ili
nepovoljne kombinacije istih: brzine
pribliavanja, radijusa horizontalne krivine,
nagiba puta u krivini, frikcionih svojstava
kolovoza i ergonomije puta i putnog pojasa.
Znak I-1 odnosno I-1.1 upozorava na
pribliavanje po pravilu otrijoj krivini koja
dolazi nakon srazmerno ravne deonice puta.
Znak se postavlja i pred krivinama koje
korisnik puta tee prepoznaje kao opasne
(element obmane) ili koje se javljaju iza
nepreglednog dela puta (element
iznenaenja).

Postavljanje znakova je obavezno kada
elementi krivine odstupaju od zahtevanih
minimalnih propisanih vrednosti za
projektovanu brzinu.

Ukoliko krivine na celom potezu puta slede
jedna iza druge, na pojedinane krivine u
okviru tog poteza se ne upozorava, osim u
sluaju krivine koja po svojim elementima
znaajno odstupa od ostalih i zato za
korisnika moe da predstavlja opasnost.

8 JP Putevi Srbije
U naseljima se na opasne krivine ne
upozorava znakovima I-1 i I-1.1, takve krivine
se po potrebi obeleavaju tablama za
usmeravanje (III-63 do III-63.3).

Znak I-2, odnosno I-2.1 se postavlja u sluaju
kada na putu, neposredno jedna iza druge,
dolaze dve opasne krivine, pri emu druga
krivina skree u suprotnom pravcu od prve.
Ako prva od krivina skree nalevo, za
upozoravanje se koristi znak I-2, a ako
skree nadesno, znak I-2.1.

Ako neposredno jedna iza druge dolaze tri ili
vie opasnih krivina, za upozoravanje se
takoe koristi znak I-2, odnosno I-2.1, pri
emu se duina opasne deonice navodi na
dopunskoj tabli.

Pri postavljanju znakova I-2, odnosno I-2.1
dosledno se potuju pravila za postavljanje
znaka I-1, odnosno I-1.1.

Znak I-2.2 se postavlja ispred opasnih krivina
koje svojim elementima predstavljaju
serpentine. Izuzetno znak moe da se
postavi i za obeleavanje samo jedne
serpentine.

Nain obeleavanja krivina u kombinaciji
sa ostalim saobraajnim znacima

U odnosu na oekivani stepen opasnosti,
opasne krivine se obeleavaju na sledee
naine:
- Obeleavanje samo saobraajnim
znakom opasnosti (slika 6.1.1)
- Obeleavanje samo saobraajnim
znakom opasnosti i tablama za
usmeravanje (slika 6.1.2)
- Obeleavanje saobraajnim znakom
opasnosti, tablama za usmeravanje i
opcijsko znakom brzina koja se
preporuuje (slika 6.1.3)

Na sliki 6.1.4 prikazan je mogui nain
obeleavanja krivine u sluaju dogaaja vie
saobraajnih nesrea u krivini (crna taka).
Ovaj nain primjenjuje se izuzetno, samo do
odgovarajue rekonstrukcije krivine.

1
5
0

m

2
5
0

m
150 m 250 m

Slika 6.1.1: Obeleavanje saobraajnim znakom opasnosti
JP Putevi Srbije 9
1
5
0

m

2
5
0

m
150 m 250 m

Slika 6.1.2: Obeleavanje saobraajnim znakom opasnosti i tablama za usmeravanje

1
5
0

m

2
5
0

m
150 m 250 m

Slika 6.1.3: Obeleavanje saobraajnim znakom opasnosti, tablama za usmeravanje na kontrastnoj
podlozi i opcijsko znakom brzina koja se preporuuje
10 JP Putevi Srbije
1
5
0

m

2
5
0

m
150 m 250 m

Slika 6.1.4: Obeleavanje saobraajnim znakom opasnosti, tablama za usmeravanje i
ogranienjem brzine, sve na uto-zelenoj podlozi (crna taka)

Znak opasan uspon (I-3) i znak opasna
nizbrdica (I-4) oznaavaju pribliavanje
opasnoj nizbrdici, odnosno opasnom usponu,
ako razlika u visini predstavlja neku opasnost
koja proistie iz tih uslova. Ovaj znak za
simbol ima samo nagib ili uspon, prema
situaciji na terenu, a veliina nagiba odnosno
uspona ispisuje se na dopunskoj tabli.

I-3 I-4

Obeleava se onaj strmina kod koje poduni
nagib iznosi 10% ili vie, po pravilu na duini
od minimalno 100 metara. Tim znakom se ne
obeleavaju one strmine koje su krae od
100 metara i zbog toga predstavljaju prevoj,
koji se obeleava drugim znakom. Ako je
duina strmine vea od 200 metara,
dopunskom tablom se obeleava duina
opasne deonice.

Ako je razmak izmeu dve uzastopne opasne
nizbrdice, odnosno dva uzastopna opasna
uspona, manji od 150 m, postavlja se samo
jedan znak, a na dopunskoj tabli se uz znak
navodi ukupna duina opasne deonice puta.

Pri promenljivoj strmini se u simbolu navodi
samo najvea nizbrdica, odnosno uspon. Za
obeleavanje nagiba strmine, izraenog u
procentima, u simbolu znaka mogu da se
koriste samo celi brojevi.

Znak suenje puta (I-5), znak suenje
puta s desne strane (I-5.1), i znak
suenje puta s leve strane (I-5.2)
oznaavaju pribliavanje suenju kolovoza
koje moe da predstavlja izvesnu opasnost.

I-5
JP Putevi Srbije 11

I-5.1 I-5.2

Znak (I-5) upozorava korisnika puta na
opasnost usled stalnog obostranog suenja
puta. Moe da se koristi i za obeleavanje
privremenog suenja usled radova ili drugih
prepreka na putu, pri emu znak mora biti
ute boje. Kada se suenje javlja samo sa
jedne strane puta, smisleno se koristi znak I-
5.1 suenje puta s desne strane, odnosno I-
5.2 suenje puta s leve strane, koji se
postavlja samo za onaj smer saobraaja za
koji je saobraajna traka suena.

Znakovi I-5 do I-5.2 se postavljaju kada se
irina saobraajne trake odnosno
saobraajnog profila smanji (slika 6.1.5),
odnosno uvek kada se irina puta za
dvosmerni, odnosno jednosmerni saobraaj,
smanji ispod zakonski propisane minimalne
irine za saobraajnu traku.

Kada se irina puta za dvosmerni saobraaj
smanji ispod zakonski propisane minimalne
irine za saobraajnu traku, nije dovoljno da
se postave samo znakovi za suenje
kolovoza nego treba postaviti i dodatnu
saobraajnu signalizaciju za ureenje
naizmenino jednosmernog saobraaja (slika
6.1.6).

Znak se ne postavlja na uskim putevima, koji
su celom duinom jednako uski.

Znaku za suenje puta se dodaje dopunska
tabla na kojoj se navodi duina suene
deonice puta u sluajevima kada u zoni
suenja nije obezbeena preglednost i kada
saobraaj nije regulisan semaforima.

Nain obeleavanja suenja:

Slika 6.1.5: Obeleavanje suenja znakom opasnosti
12 JP Putevi Srbije
1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.6: Obeleavanje suenja znakom opasnosti i dodatnom saobraajnom signalizaciju za
ureenje naizmenino jednosmernog saobraaja

Znak pokretni most (I-6) oznaava blizinu
mesta na kome se na putu nalazi pokretni
most.

I-6

Znak blizina obale (I-7) oznaava blizinu
mesta na kome put nailazi na obalu.

I-7

Znak se postavlja u sluaju kada put prolazi
pored obale i kada pored kolovoza nije
postavljena zatitna ograda (slika 6.1.7).

Znak se postavlja i kada se put na obali
slepo zavrava (npr. pristanite) i pristup
vodi nije fiziki obezbeen(slika 6.1.8).

JP Putevi Srbije 13
1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.7: Obeleavanje blizine mesta na kome put nailazi na obalu

1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.8: Obeleavanje pristupa vodi, koji nije fiziki obezbeen
14 JP Putevi Srbije
Znak neravan kolovoz oznaava blizinu
dela puta na kome je kolovoz neravan zbog
postojanja opasnih izboina i ulegnua (I-8),
zbog ulegnua (I-9) ili zbog blizine opasnog
prevoja puta ili vee izboine na kolovozu (I-
10).

I-8

I-9 I-10

Znak I-8 upozorava uesnike u saobraaju
na opasnost koju pri vonji normalnom
brzinom za njih predstavljaju opasne izboine
i/ili ulegnua na kolovoznoj povrini.

Ako se na kolovoznoj povrini nalazi samo
jedno opasno mesto, na opasnost se
upozorava znakom I-8. Isti znak se u koristi u
sluaju kada se na inae dobrom putu nalazi
vei broj takvih mesta na veoj meusobnoj
udaljenosti. Meutim, ako su takva opasna
mesta na odreenoj deonici puta uestala i
rasporeena na maloj meusobnoj
udaljenosti ili su na odreenoj deonici
koncentrisana, upotrebljava se znak I-8 sa
dopunskom tablom na kojoj je navedena
duina opasne deonice puta.

Kada je oteena samo jedna polovina puta
za dvosmerni saobraaj i saobraajno
ureenje dozvoljava prelazak u saobraajnu
traku suprotnog smera, znak I-8 mora da se
postavi za oba smera saobraaja.

Znak I-9 upozorava korisnika puta na
opasnost kojoj je izloen zbog pojedinanog
opasnog ulegnua na kolovoznoj povrini ili
zbog osetnog konkavnog loma nivelete. Znak
se postavlja kada ulegnue ili lom pri
normalnoj brzini vonje predstavljaju
opasnost za korisnike puta.

Kada se znaenje znaka odnosi na lom
nivelete, ne postavlja se dopunska tabla za
navoenje duine.
Znak I-10 upozorava uesnika u saobraaju
na opasnost kojoj je izloen zbog
pojedinane opasne izboine na kolovoznoj
povrini ili osetnog konveksnog loma
nivelete. Znak se postavlja kada izboina ili
prevoj pri normalnoj brzini vonje predstavlja
opasnost za korisnike puta.

Kada se znaenje znaka odnosi na prevoj, ne
postavlja se dopunska tabla za navoenje
duine.

Znak klizav kolovoz (I-11) oznaava
blizinu dela puta na kome kolovoz pod
odreenim atmosferskim uslovima ili slinim
okolnostima ima klizavu povrinu.

I-11

Znak I-11 se postavlja tamo gde zbog
atmosferskih ili drugih posebnih uslova na
kolovoznoj povrini ne postoji zadovoljavajui
stepen prijanjanja, a sami korisnici puta nisu
u mogunosti da to sami pravovremeno
primete.

Ukoliko zadovoljavajui stepen prijanjanja na
kolovoznu povrinu nije obezbeen samo u
odreenim atmosferskim ili drugim uslovima,
znaku se dodaje dopunska tabla sa
odgovarajuim obelejem ili simbolom (pri
kii, pri snenim padavinama).

Ako se znak odnosi na deonicu puta koja je
dua od 100 metara, znaku se dodaje
dopunska tabla sa navedenom duinom
deonice na kojoj na kolovoznoj povrini nije
obezbeen zadovoljavajui stepen
prijanjanja.

Znak kamenje prti (I-12) oznaava blizinu
dela puta na kome se nalazi nevaljani tucanik
ili koji je posut sitnim kamenjem na tvrdoj
podlozi i na kome za druge uesnike u
saobraaju postoji opasnost od prskanja
kamena.
JP Putevi Srbije 15

I-12

Znak se postavlja na putevima sa krpljenim
kolovozom, kada su pojedinana mesta ili
deonice kolovoza zakrpljeni na takav nain
da postoji opasnost da druge uesnike u
saobraaju pogodi neki kamen.

Na takvu opasnost se ne upozorava ako
korisnik puta, na osnovu vrste i stanja
kolovoza, moe sam da utvrdi postojanje
takve opasnosti. Tako se znak I-12 ne
postavlja na putevima sa makadamskim
kolovozom.

Znak moe da se postavi u pojedinanoj fazi
obnove kolovoza, ukoliko tehnologija
izvoenja prouzrokuje takvu opasnost.
Ako se znak odnosi na duu deonicu puta,
znaku se dodaje dopunska tabla sa
naznaenom duinom deonice na kojoj
postoji opasnost da druge uesnike u
saobraaju pogodi neki kamen.

Znakovi odronjavanje kamenja sa desne
(I-13) odnosno leve strane puta (I-13.1)
oznaavaju blizinu dela puta na kome postoji
opasnost od kamenja koje pada ili od
kamenja koje se nalazi na putu.

I-13 I-13.1

Znakovi se postavljaju na deonicama puteva
sa stenovitim usecima i strmim kosinama,
gde se kamenje i zemljani materijal esto
obruavaju i ugroavaju saobraaj. Tamo
gde su opasne padine efikasno zatiene
mreama ili drugim tehnikim ureajima ili
graevinskim merama za zatitu od odrona
kamenja, znakovi I-13 i I-13.1 se ne
postavljaju.

Znakovi I-13 i I-13.1 se koriste smisleno, u
zavisnosti od padine sa koje pada kamenje.

U sluajevima kada kamenje leti sa padina
na obe strane puta, upotrebljava se simbol
osnovnog znaka I-13.

Ukoliko se radi o opasnoj zoni koja se
prostire na veoj duini, stvarna duina
opasne zone se obeleava na dopunskoj
tabli (slika 6.1.9).
16 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.9: Obeleavanje stvarne duine opasne zone na dopunskoj tabli

Znak oznaeni peaki prelaz (I-14)
oznaava blizinu mesta na putu na kome se
nalazi obeleeni peaki prelaz.

I-14

Saobraajni znak I-14 upozorava uesnike u
saobraaju na obeleene peake prelaze
koji se nalaze izvan naselja. Uslov za
postavljanje znaka I-14 jeste da peaki
prelaz na putu bude oznaen propisanom
horizontalnom signalizacijom.

Znakom se upozorava i na obeleeni peaki
prelaz koji ini prvi prelaz u naselju i koji je
udaljen manje od 100 m od znaka koji
obeleava poetak naselja.

Izuzetno se tim znakom upozorava i na
peaki prelaz u naselju koji je zbog
posebnih okolnosti teko uoljiv za vozae.
Ako znak ne moe da se postavi na
propisanoj udaljenosti, uz njega se dodaje
dopunska tabla na kojoj se navodi stvarna
udaljenost od opasnog mesta.

Znakom I-14 se ne upozorava na peake
prelaze ako se oni nalaze u podruju
raskrsnice i ako je raskrsnica obeleena
saobraajnim znakom opasnosti.

Peaki prelaz koji je u raskrsnici obeleen
paralelno sa glavnim saobraajnim pravcem
(prikljuni kraci) se ne obeleava
saobraajnim znakom.

Znak deca na putu (I-15) oznaava blizinu
dela puta na kome se deca ee i u veem
broju kreu (blizina kole, obdanita, igralita
i sl.).

I-15
JP Putevi Srbije 17
Saobraajnim znakom se upozorava na
opasnost zadravanja dece na saobraajnim
povrinama puta, odnosno neposredno pored
njih, pri emu peake povrine nisu
adekvatno ureene, kao i na prelaenje dece
preko puta (zona kole, vrtia, biblioteke,
igralita, autobuskih stajalita i slino).

Izuzetno se znak postavlja radi upozoravanja
na pojedinanu deonicu puta izvan naselja
gde se deca esto kreu, gde peake
povrine nisu ureene i gde je deonica puta
nepregledna ili je zbog drugih okolnosti
opasna. U takvom sluaju se znaku dodaje
dopunska tabla na kojoj se obeleava duina
opasne deonice.

Znak biciklisti na putu (I-16) oznaava
blizinu mesta na kome se biciklisti esto
prikljuuju na put ili ga prelaze.

I-16

Znak se postavlja izvan naselja, na mestu
gde se biciklistika staza zavrava ili prelazi
preko puta. Ako je raskrsnica obeleena
odgovarajuim znakom opasnosti, znak I-16
se ne postavlja.

Znakom se upozorava i na obeleeni
biciklistiki prelaz koji ini prvi prelaz u
naselju i koji je udaljen manje od 100 m od
znaka koji obeleava poetak naselja.

U naselju se znak ne postavlja, osim u
sluaju kada su biciklistiki prelaz ili mesto
zavretka biciklistike staze teko uoljivi.

Kada je biciklistiki prelaz kombinovan sa
peakim prelazom, postavlja se samo znak
I-14 (oznaeni peaki prelaz).

Znak ivotinje na putu (I-17) oznaava
blizinu dela puta na kome domae ivotinje
pod nadzorom prelaze preko puta ili se kreu
du puta.

I-17

Znak se postavlja za upozoravanje na
opasna mesta ili deonice izvan naselja na
kojima domae ivotinje esto prelaze preko
puta ili se du njega kreu.

Uprkos postavljenom znaku, domae
ivotinje smeju da prelaze preko puta samo u
pratnji i pod nadzorom gonia stoke.

Znak se ne postavlja u sluaju kada domae
ivotinje samo pasu pored puta. U tom
sluaju treba spreiti mogunost izlaska
domaih ivotinja na put.

Ako se znakom upozorava na duu deonicu
puta du koje se kreu domae ivotinje, uz
njega se dodaje dopunska tabla sa
obelejem duine opasne deonice.

Ako ivotinje prelaze put ili se du njega
kreu samo u odreeno doba dana, na
dopunskoj tabli se navodi i vreme na koje se
znak odnosi.

Znak divlja na putu (I-18) oznaava
blizinu dela puta opasnog zbog prelaska
divljai preko puta.

I-18

Znak se koristi za upozoravanje na posebno
opasna mesta na kojima divlji papkari esto
prelaze put.

Posebno opasna mesta se odreuju na
osnovu podataka o broju stvarnih prelazaka
i/ili saobraajnih nezgoda koji su dobijeni od
strane nadlenih institucija.

18 JP Putevi Srbije
Znak radovi na putu (I-19) oznaava
mesto na kome se izvode radovi na putu.

I-19

Znak se postavlja za vreme izvoenja radova
na putu. Znak mora da stoji i za vreme
neizvoenja radova, kada je to potrebno radi
zatite gradilita.

Znak se po pravilu koristi u kombinaciji sa
drugim saobraajnim znacima i/ili
saobraajnom opremom.

Kada je gradilite due od 100 m i/ili
nepregledno, uz znak moe da se doda
dopunska tabla IV-2 na kojoj se navodi
duina gradilita.

Svako privremeno saobraajno ureenje
mora da bude planirano u skladu sa sveskom
6.2 Oznaavanje radova na putevima ovog
Prirunika.

Znakovi nailaenje na semafore (I-20 i I-
20.1) oznaavaju blizinu raskrsnice ili
obeleenog peakog prelaza na kome je
saobraaj regulisan pomou ureaja za
davanje svetlosnih saobraajnih znakova.

I-20 I-20.1

Znak se po pravilu upotrebljava izvan
naselja, za upozoravanje vozaa na
svetlosne saobraajne znakove. Izuzetno
ovaj znak moe da se postavi i u naselju
kada korisnici puta, zbog posebnih okolnosti,
svetlosne znake ne bi mogli pravovremeno
da primete.

U takva sredstva se ubrajaju i svi ostali
svetlosni ureaji koji se koriste za regulisanje
saobraaja.

Znak blizina avionske piste (I-21)
oznaava deo puta preko koga avioni preleu
u niskom letu prilikom sletanja odnosno
poletanja.

I-21

Znak upozorava korisnike puta na mogunost
iznenadnog pojavljivanja aviona u niskom
letu, odnosno na eventualnu iznenadnu buku
aviona.

Znak se po pravilu postavlja samo na
putevima koji se nalaze u neposrednoj blizini
pisti za sletanje i uzletanje.

Znakovi boni vetar sa leve (I-22),
odnosno desne (I-22.1) strane oznaavaju
blizinu dela puta na kome esto duva jak
boni vetar.

I-22 I-22.1

Znakovi su namenjeni samo za obeleavanje
onih deonica puta na kojima se zbog mesnih
prilika javljaju iznenadni boni udari vetra koji
mogu biti opasni za motorna vozila (npr.
veoma visoki izloeni mostovi, vijadukti,
iseena umska podruja, ravnice iza useka
puta i sl.). Znakovi se ne postavljaju na
planinskim prelazima, grebenskim i drugim
izloenim obalnim putevima i u ravnicama
gde su vetrovi stalno prisutni, ali ne dolazi do
pojave udara vetra.

U sluaju due opasne deonice, znaku se
dodaje dopunska tabla na kojoj je obeleena
duina deonice puta.

Pored znaka, na vidljivom mestu i na
odgovarajuoj lokaciji, treba da se postavi
vrea za vetar koja pokazuje jainu i pravac
vetra.

JP Putevi Srbije 19
Podaci o jaini i smeru vetra mogu da se
prikazuju i na elektronskim ekranima,
odnosno znakovima sa izmenljivim
sadrajem (ITS sistemi). Na podrujima gde
se javljaju udari vetrova koji mogu da budu
opasni za dalju vonju pojedine vrste vozila
(prevrtanje), pa zato njihovo dalje kretanje
treba zabraniti, treba da se urede povrine za
iskljuivanje takvih vozila.

Znakovi I-22 i I-22.1 obavezuju uesnika u
saobraaju na putu da na osnovu prilika
preduzme sve potrebne mere za bezbednu
vonju, odnosno da prema trenutnim
vremenskim uslovima i karakteristikama
vozila odn. tereta proceni da li je nastavak
vonje po putu bezbedan ili nije.

Znak saobraaj u oba smera (I-23)
oznaava blizinu mesta na kome se prelazi
sa dela puta na kome se saobraaj odvija
samo u jednom smeru na deo tog puta na
kome se privremeno ili stalno saobraaj vri
u oba smera.

I-23

Znak se postavlja na mestu odakle poinje
dvosmerni saobraaj. (slika 6.1.10).

Slika 6.1.10: Obeleavanje mesta odakle poinje dvosmerni saobraaj
20 JP Putevi Srbije
Ukoliko je potrebno da se vozai unapred
obaveste o promeni saobraajnog reima
znak se postavlja i na odgovarajuoj
udaljenosti pre same promene. U takvom
sluaju se znaku dodaje dopunska tabla na
kojoj je obeleena udaljenost do mesta gde
poinje dvosmerni saobraaj (slika 6.1.11).

Slika 6.1.11: Obeleavanje mesta odakle poinje dvosmerni saobraaj sa najavom
Znak se koristi i kao privremeni znak prilikom
preusmeravanja saobraaja zbog izvoenja
radova, odnosno iz drugih opravdanih
razloga.

Ako je dvosmerni saobraaj ureen samo na
odreenoj deonici inae jednosmernog puta,
na dopunskoj tabli uz saobraajni znak se
navodi duina takve deonice.

Znak tunel (I-24) oznaava blizinu tunela
na putu.

I-24

Saobraajnim znakom se upozorava na
opasnost do koje dolazi zbog nagle promene
svetlosti i sa tim povezanog prilagoavanja
oka vozaa na osvetljenost.
JP Putevi Srbije 21
Znak I-24 upozorava korisnika puta na
obavezu potovanja svih saobraajnih pravila
koja se odnose na vonju kroz tunele.

Moe da se postavi i radi upozoravanja na
pribliavanje galeriji koja zbog svojih
elemenata (duina, osvetljenje, ukidanje
zaustavnih traka) zahteva od vozaa da
postupaju slino kao prilikom vonje kroz
tunele.

Znaenje saobraajnog znaka se ne odnosi
na opasnosti u sluaju suenja slobodnog
profila, eventualnog zatvaranja objekta zbog
prevelike koncentracije izduvnih gasova i
drugih vanrednih dogaaja. Na takve
okolnosti se upozorava drugim
odgovarajuim znakovima.

Znak vai celom duinom objekta.

Ako na pojedinanoj deonici puta postoji vie
uzastopnih objekata, po pravilu se na svaki
objekat upozorava odvojeno (slika 6.1.12).
Ukoliko znaka nije mogue postaviti na
udaljenosti 150 do 250 m od objekta, znak
moe biti postavljen na manjoj udaljenosti, pri
emu znakovima moraju da se dodaju
dopunske table na kojima je obeleena
udaljenost. Udaljenost ne smije biti manja od
zaustavne preglednosti (Zaustavna
preglednost u funkciji raunske brzine
deonice, Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
bezbednosti saobraaja moraju da
izpunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta).

Ukoliko su uzastopni objekti rasporeeni na
izuzetno kratkoj meusobnoj udaljenosti koja
ne omoguava postavljanje znakova za
sledee objekte, na njih se upozorava
dopunskom tablom koja se dodaje znaku I-24
ispred prvog objekta. Na dopunskoj tabli se
navodi broj tunela (slika 6.1.13).

1
5
0

m
1
0
0

m
1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.12: Obeleavanje uzastopnih objekata
22 JP Putevi Srbije
1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.13: Obeleavanje objekta rasporeenih na izuzetno kratkoj meusobnoj udaljenosti

Znak opasnost na putu (I-25) oznaava
blizinu dela puta ili mesta na putu na kome
uesnicima u saobraaju preti opasnost za
koju ovim pravilnikom nije predvien poseban
znak opasnosti.

I-25
Znak I-25 se upotrebljava kada znakovima
opasnosti koji su propisani Pravilnikom ne
moe da se upozori na konkretnu opasnost.

Znaku mora da se doda dopunska tabla sa
obrazloenjem vrste opasnosti (slika 6.1.14).

Na dopunskoj tabli se po pravilu koriste
simboli propisani Pravilnikom o saobraajnoj
signalizaciji. Uz te simbole mogu da se
koriste i meunarodno priznati ili opte
razumljivi simboli. Svi simboli koji odstupaju
od Pravilnika o saobraajnoj signalizaciji
mogu da se koriste samo uz saglasnost
upravljaa puta.

JP Putevi Srbije 23
1
5
0

m

2
5
0

m

Slika 6.1.14: Dopunska tabla sa obrazloenjem vrste opasnosti

Znak ukrtanje puteva iste vanosti (I-26)
oznaava blizinu ukrtanja puteva od kojih
nijedan put nije put sa prvenstvom prolaza.

I-26

Znak I-26 se po pravilu koristi samo na
raskrsnicama manje znaajnih puteva sa
retkim saobraajem.

Prvenstvo prolaza u tako obeleenoj
raskrsnici je odreeno optim pravilima
Zakona o bezbednosti saobraaja na
putevima.

Znak ukrtanje sa sporednim putem pod
pravim uglom (I-27), znak spajanje sa
sporednim putem pod pravim uglom s
leve strane (I-28), znak spajanje sa
sporednim putem pod pravim uglom s
desne strane (I-28.1), znak spajanje sa
sporednim putem pod otrim uglom s leve
strane (I-29) i znak spajanje sa
sporednim putem pod otrim uglom s
desne strane (I-29.1), oznaavaju blizinu
raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom
prolaza ukrta odnosno spaja sa sporednim
putem.

Simboli na navedenim znakovima iz ove
take mogu i drugaije da izgledaju, ali
moraju uvek prikazivati konkretnu situaciju na
putu.

I-27

24 JP Putevi Srbije

I-28 I-28.1

Znakovi I-27, I-28, I-28.1, I-29 i I-29.1 se
postavljaju na glavnom putu pod uslovom da
su na sporednim putevima postavljeni
znakovi kojima se odreuje prvenstvo
prolaza za saobraaj na glavnom putu.

Ukoliko se na kraoj razdaljini na glavni put
uzastopno prikljuuje vei broj sporednih
puteva, znak se oblikuje u skladu sa stvarnim
prilikama na terenu, odnosno dodaje mu se
dopunska tabla na kojoj se navodi broj
prikljuaka (slika 6.1.15 i 6.1.16)

I-29 I-29.1

Slika 6.1.15: Znak prikazuje poloaj i broj prikljuaka na glavni pravac

Slika 6.1.16: Dopunska tabla objanjava da je re o tri uzastopne raskrsnice na kraoj razdaljini
JP Putevi Srbije 25
Znakovi se u naseljima po pravilu ne
postavljaju.

Ukoliko znak ne moe da se postavi na
propisano mesto, dodaje mu se dopunska
tabla sa stvarnom udaljenou do opasnog
mesta.

Znakovi I-27, I-28, I-28.1, I-29 i I-29.1 se ne
postavljaju ako je ispred raskrsnice
postavljen znak III-8 raskrsnica, koji pored
saobraajnih ciljeva pokazuje i oblik
raskrsnice.

Na slikama 6.1.17 i 6.1.18 prikazani su
primeri postavljanja znakova sa
nestandardnim grafikim prikazom.

i
l
i
i
l
i
1
5
0
m

2
5
0
m
1
5
0
m

2
5
0
m

Slika 6.1.17: Obeleavanje veeg broja sporednih puteva, koji se prikljuuju na kraoj razdaljini

1
5
0
m

2
5
0
m
1
5
0
m

2
5
0
m

Slika 6.1.18: Obeleavanje poloaja i broja prikljuaka na glavni pravac
26 JP Putevi Srbije
Znak raskrsnica sa krunim tokom
saobraaja (I-30) oznaava blizinu
raskrsnice na kojoj se saobraaj odvija u
krunom toku.

I-30

Znak se postavlja na putevima izvan naselja
na propisanoj udaljenosti ispred krunih
raskrsnica i upozorava vozaa da se
pribliava raskrsnici na kojoj vae propisana
pravila za takvu vrstu raskrsnice.

Znak se ne postavlja ako je ispred raskrsnice
postavljen znak III-8.1 kruna raskrsnica,
kojim se pored saobraajnih ciljeva
obeleava i oblik raskrsnice.

U naselju se znak I-30 ne postavlja.

Znak tramvajska pruga (I-31) oznaava
blizinu mesta na kome put prelazi preko
tramvajske pruge u nivou.

I-31

Znak se postavlja na propisanoj udaljenosti
pre mesta na kojem put prelazi preko
tramvajske pruge. Znak se po pravilu
postavlja izvan naselja.

Znak prelaz puta preko eleznike pruge
sa branicima ili polubranicima (I-32)
oznaava blizinu prelaza puta preko
eleznike pruge u nivou, koji je obezbeen
branicima ili polubranicima, znak prelaz
puta preko eleznike pruge bez branika
ili polubranika (I-33) oznaava blizinu
prelaza puta preko eleznike pruge u nivou,
koji nije obezbeen branicima ili
polubranicima, znak Andrejin krst (I-34)
oznaava mesto na kome put prelazi preko
eleznike pruge u nivou bez branika ili
polubranika sa jednim kolosekom odnosno (I-
34.1) sa dva ili vie koloseka, znak
pribliavanje prelazu puta preko
eleznike pruge sa branicima ili
polubranicima (I-35) oznaava udaljenost
do prelaza puta preko eleznike pruge u
nivou, koji je obezbeen branicima ili
polubranicima, znak pribliavanje prelazu
puta preko eleznike pruge bez branika
ili polubranika (I-36) oznaava udaljenost
do prelaza puta preko eleznike pruge u
nivou, koji nije obezbeen branicima ili
polubranicima.

I-32 I-33

I-34

I-34.1

I-35
JP Putevi Srbije 27

I-36

Znakovi I-32 i I-33 se po pravilu postavljaju
na vrh znaka I-35, koji stoji na udaljenosti
240 m pre prelaza puta preko eleznike
pruge. Znakovi I-32 i I-33 mogu da se
postave i na vrh znaka I-35, koji stoji na
udaljenosti 80 m pre prelaza puta preko
eleznike pruge, i to tako da se ponove
znakovi koji su postavljeni na udaljenosti 240
m.

Znakovi I-34 i I-34.1 se postavljaju samo na
prelazima koji nisu obezbeeni branicima ili
polubranicima, ali mogu da budu obezbeeni
sredstvima za davanje svetlosnih ili zvunih
znakova. Ta dva znaka se postavljaju na
udaljenosti 5 m od najblieg koloseka.

Ako zbog posebnih okolnosti to nije mogue,
mogu da se postave i na manjoj ili veoj
udaljenosti, ali ona ne sme da bude manja od
3 m, odnosno vea od 10 m od najblieg
koloseka.

U sluaju kada je prelaz puta preko
eleznike pruge obezbeen sredstvom za
davanje svetlosnih znakova, znak Andrejin
krst se postavlja na isti stub, i to iznad
svetlosnog znaka.

Znakovi I-35 i I-36 se postavljaju na
udaljenosti 80, 160 m i 240 m pre prelaza
puta preko eleznike pruge, i to tako da
znak sa tri kose crte stoji na udaljenosti 240
m, znak sa dve kose crte na udaljenosti 160
m i znak sa jednom kosom crtom na
udaljenosti 80 m pre prelaza.

Znak neuvrena bankina (I-37)
oznaava blizinu dela puta na kome je uz
kolovoz neuvrena bankina.

I-37

Znak se postavlja na propisanoj udaljenosti
pre poetka deonice puta na kojoj je uz
kolovoz neuvrena bankina i zato za
korisnika puta predstavlja opasnost ukoliko bi
on sa kolovoza skrenuo na taj neuvreni
deo.

Znak se po pravilu postavlja u kombinaciji sa
dopunskom tablom na kojoj je obeleena
duina deonice sa neuvrenom bankinom.

Znak kolona zaustavljenih vozila (I-38)
oznaava blizinu dela puta na kome postoji
opasnost zbog zaguenja saobraaja.

I-38

Znak se postavlja na putevima izvan naselja
gde vozai mogu iznenada da nalete na
zastoje, po pravilu iza nepreglednih krivina,
putnih prevoja i slino. Isto tako znak se
koristi na onim denivelisanim ukrtajima na
kojima u saobraajnim trakama stalno dolazi
do zastoja.
6.1.2.2 Znakovi izriitih naredbi

Znakovi izriitih naredbi postavljaju se tada
kada je potrebno odreenom zabranom,
ogranienjem ili obavezom obezbediti bolje i
bezbednije odvijanje saobraaja.

Znakovi izriitih naredbi imaju oblik kruga.
Izuzetno od toga znak II-1 ukrtanje sa
putem sa prvenstvom prolaza ima oblik
ravnostranog trougla ija je jedna strana
postavljena horizontalno sa suprotnim vrhom
okrenutim nanie, a znak II-2 obavezno
zaustavljanje ima oblik pravilnog
osmougaonika.
Osnova znakova izriitih naredbi koji
odreuju zabrane ili ogranienja je bele boje,
a znakova izriitih naredbi koji odreuju
obaveze je plave boje. Simboli i natpisi na
znakovima sa belom osnovom su crne boje,
a na znakovima plave osnove su bele boje.
Okvir kruga kao i kose trake na znakovima
28 JP Putevi Srbije
izriitih naredbi na kojima postoje crvene su
boje.

Izuzetno od toga boja osnove znakova
zabrana, odnosno ogranienja koji se odnose
na privremenu signalizaciju prilikom
izvoenja radova na putu ute je boje;
znak II-2 obavezno zaustavljanje ima
osnovu crvene boje, a ivicu i simbol STOP
bele boje; simbol znaka II-8 zabrana
saobraaja za cisterne je crvene boje,
osovina sa tokovima odnosno vozilo je crne
boje, a dve talasaste linije su plave boje;
simbol znaka II-9 zabrana saobraaja
vozilima koja prevoze eksploziv ili lako
zapaljive materije i znaka II-9.1 zabrana
saobraaja vozilima koja prevoze opasne
materije je crvene boje, a osovina sa
tokovima odnosno vozila je crne boje;
simbol znaka II-33 prvenstvo prolaza vozila
iz suprotnog smera ima strelicu koja
oznaava zabranjen smer crvene boje;
znak II-34 zabrana zaustavljanja i parkiranja
i znak II-35 zabrana parkiranja imaju
osnovu plave boje; znak II-36 i znak II-37
naizmenino parkiranje imaju osnovu plave
boje, a simbol bele boje.

Kose trake na znakovima izriitih naredbi
moraju biti poloene pod uglom od 45 u
odnosu na horizontalnu ravan.

Prenik kruga znakova izriitih naredbi na
autoputu i motoputu iznosi
90 cm, na ostalim dravnim putevima I i II
reda, optinskim putevima i glavnim gradskim
saobraajnicama u naselju 40 cm, a ako se
ovi znakovi upotrebljavaju kao umetnuti
znakovi, prenik iznosi 30 cm.

Na dravnim putevima I i II reda, optinskim
saobraajnicama mogu se, po potrebi,
postavljati i znakovi izriitih naredbi iji
prenik kruga iznosi 90 cm, a na ostalim
saobraajnicama u naselju i znakovi izriitih
naredbi iji prenik kruga iznosi 60 cm.

U pogledu mera odstupa znak II-1 ukrtanje
sa putem sa prvenstvom prolaza koji ima
stranu duine 90 cm, a izuzetno duine 60
cm, visina slova znaka II-2 obavezno
zaustavljanje iznosi jednu treinu visine
znaka.

Znakovi izriitih naredbi se postavljaju
neposredno na mestu odakle poinje za
uesnike u saobraaju na putu obaveza,
zabrana ili ogranienje iskazano znakom.

Izriita naredba iskazana ovim znakom na
odreenom putu vai do prvog ukrtaja tog
puta sa drugim putem, ako znaenje znaka
nije pre toga poniteno odgovarajuim
znakom. To znai da je znak izriite naredbe
potrebno na tom putu ponoviti posle svake
raskrsnice sa drugim putem, ukoliko ta izriita
naredba vai i posle navedene raskrsnice.

Ako je zbog loe preglednosti puta ili drugih
bezbednosnih razloga potrebno da uesnici u
saobraaju budu unapred obaveteni o
izriitoj naredbi, takav znak se moe postaviti
i na odgovarajuem odstojanju od mesta
odakle vai naredba.

Znakovima izriite naredbe, koji se prema
prethodnom stavu postavljaju na odreenom
odstojanju ispred mesta na kojem stoji znak
izriite naredbe i odakle vai naredba,
potrebno je dodati dopunske table sa
oznakom udaljenosti do mesta odakle vai
naredba.

Ukoliko izriita naredba vai samo na
odreenoj duini deonice, znaku se dodaje
dopunska tabla sa oznakom duine na kojoj
vai ova izriita naredba.

Oznaavanje izriitih naredbi koje vae samo
za odreeno vreme u toku dana ili samo
odreenim danima, moe se izvesti na dva
naina:
sadraj saobraajnih znakova vidljiv je samo
u vreme vaenja naredbe (znak sa
promenljivim sadrajem ili prekrivanje znaka),
sadraj saobraajnih znakova vidljiv je i u
vreme kada naredba ne vai. U ovom sluaju
znaku je potrebno dodati dopunsku tablu koja
detaljno odreuje vreme naredbe.

Znakovi izriite naredbe su znakovi zabrane
odnosno ogranienja i znakovi obaveze.

Znakovi zabrane odnosno ogranienja su:

Znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1) oznaava blizinu raskrsnice na
kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza
JP Putevi Srbije 29
vozilima koja se kreu po putu na koji on
nailazi.

II-1

Znak upozorava uesnika u saobraaju da se
pribliava putu sa pravom prvenstva prolaza i
zato mora odgovarajue da smanji brzinu, po
potrebi da se zaustavi ili ukljui u saobraaj
na putu sa prvenstvom prolaza ili pree put
tada kada saobraaj na putu sa prvenstvom
prolaza to dozvoljava.

Na putu bez prvenstva prolaza znak se
postavlja ispred raskrsnice gde je
obezbeena zona preglednosti u skladu sa
vaeim Pravilnikom o uslovima koje sa
aspekta bezbednosti saobraaja moraju da
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta, poglavlje 3.5.1 Preglednost
povrinskih raskrsnica.

Znak se postavlja na desnu stranu puta.

Ukoliko postoji opasnost da usled gustine
saobraaja ili drugih okolnosti uesnik u
saobraaju na putu ne primeti znak
pravovremeno, znak treba ponoviti i na levoj
strani puta u smeru vonje.

U sluaju kada se put bez prvenstva prolaza
prikljuuje na put sa prvenstvom prolaza
preko razgranatog prikljuka, postavlja se
znak II-1 na svaki krak posebno.

U sluajevima kada voza teko moe
primetiti da dolazi u raskrsnicu u kojoj e mu
biti oduzeta prednost (due ravne deonice
ispred raskrsnice, slaba preglednost nad
trasom puta), 150 m ispred raskrsnice se
postavlja jo jedan znak II-1, kojem se dodaje
dopunska tabla sa navoenjem stvarne
udaljenosti do raskrsnice (slika 6.1.19).

Slika 6.1.19: Najava raskrsnice u kojoj e biti vozau oduzeta prednost
Po pravilu se znaku II-1 dodaje odgovarajua
horizontalna oznaka koja uesniku u
saobraaju ukazuje na mesto na kolovozu na
kojem treba po potrebi da sa zaustavi kada
ustupa prednost vozilima na putu sa pravom
prvenstva prolaza.
JP Putevi Srbije 31

Znak obavezno zaustavljanje (II-2)
oznaava mesto pred ulazom u raskrsnicu na
kome je voza duan da zaustavi vozilo i
ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se
kreu putem na koji on nailazi.

II-2

Znak se postavlja na putu bez prvenstva
prolaza i to na mestu na kojem se voza
mora zaustaviti.

Znak se postavlja na putu bez prava
prvenstva prolaza neposredno ispred
raskrsnice u sluaju kada znak II-1 nije
dovoljan zbog neodgovarajue preglednosti
na putu bez prvenstva prolaza ili iz drugih
osnovanih razloga.

Znak II-2 se postavlja i u sluajevima kada:
- su saobraajna optereenja na putu sa
prvenstvom prolaza tako velika da je
potrebno pre ukljuenja u saobraaj
zaustaviti vozilo,
- van naselja zbog razliitih okolnosti
(optika prevara") uesnik u saobraaju
teko procenjuje brzinu vozila na putu sa
pravom prvenstva,
- je radi bezbednosti u saobraaju
potrebno dodatno paljivo i oprezno
ponaanje korisnika puta (npr. mesta
uestalih saobraajnih nesrea).

Znak se u skladu sa propisima postavlja uz
desnu ivicu kolovoza, a ukoliko postoji
opasnost da zbog gustine saobraaja ili
drugih okolnosti uesnik u saobraaju znak
pravovremeno ne primeti, postavlja se i na
levoj strani puta ili kolovozne trake.

U sluaju kada se put bez prvenstva prolaza
prikljuuje na put sa prvenstvom prolaza
preko razgranatog prikljuka, postavlja se
znak II-2 na svaki krak posebno.

U sluajevima kada voza teko moe
primetiti da dolazi u raskrsnicu gde mora
obavezno da zaustavi vozilo (due ravne
deonice ispred raskrsnice, slaba preglednost
nad trasom puta), 150 m ispred raskrsnice se
postavlja znak II-1, kojem se dodaje
dopunska tabla sa navoenjem stvarne
udaljenosti do raskrsnice i natpisom STOP
(slika 6.1.20).

Slika 6.1.20: Obeleavanje najave obaveznog zaustavljanja u raskrsnici
JP Putevi Srbije 31
Znak se postavlja na mestu na kojem voza
mora zaustaviti vozilo. Znaku II-2 dodaje se
odgovarajua horizontalna oznaka
(zaustavna linija).

Ako znak II-2 nije mogue postaviti na mestu
na kojem se vozau obezbeuje
odgovarajua preglednost, znak se postavlja
na najblie mogue mesto, a linija STOP" se
obeleava na mestu na kojem voza mora
zaustaviti vozilo.

Znak zabrana saobraaja u oba smera (II-
3) oznaava put odnosno deo puta na kome
je zabranjen saobraaj svim vozilima u oba
smera.

II-3

Znak se postavlja na poetak deonice puta
na koju se odnosi.

Znaku se moe dodati dopunska tabla kojom
se suava ili proiruje znaenje znaka, tako
da znak zabranjuje ili dozvoljava saobraaj
pojedinanim vrstama vozila odnosno
peacima (npr. gradski autobusi, lokalni
saobraaj, zabrana samo u odreeno vreme i
slino).

Postavlja se onda kada tako zahteva stanje
puta (put je neprohodan, radovi na putu,
priredba na putu i slino) ili kada tako
zahteva saobraajni reim (npr. put je
namenjen samo peacima ili samo lokalnom
saobraaju, ili je zatvoren u odreenim
asovima dana i slino).
Znak se moe sa odgovarajuom dopunskom
tablom postaviti i na odreenoj udaljenosti od
poetka deonice puta za koju vai, i da sa tim
slui za najavu zabrane.

Kada se u vezi sa zatvaranjem odreene
deonice puta saobraaj preusmerava, znak
II-3 se po pravilu postavlja u vezi sa
znakovima za preusmeravanje saobraaja.

Znak zabrana saobraaja u jednom
smeru (II-4) oznaava put odnosno deo
puta na kome je zabranjen saobraaj vozila
iz smera prema kome je okrenut znak.

II-4

Znak se postavlja na mestu odakle saobraaj
u jednom smeru mora biti zabranjen, kada
tako zahteva stanje puta ili kada tako zahteva
saobraajni reim.

se suava ili proiruje znaenje znaka (slika
6.1.21).

Princip postavljanja isti je kao kod znaka II-3.

32 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.21: Dopunska tabla koja detaljnije odreuju znaenje saobraajnog znaka znaenje
znaka II-4

Znak zabrana saobraaja za sva motorna
vozila, osim za motocikle bez prikolice (II-
je zabranjen saobraaj za sva motorna
vozila, osim za motocikle bez prikolice i
mopede.

II-5

Znak zabrana saobraaja za autobuse (II-
je zabranjen saobraaj za autobuse.

II-6

JP Putevi Srbije 33
Znak zabrana saobraaja za teretna
vozila (II-7) oznaava put odnosno deo puta
na kome je zabranjen saobraaj za teretna
vozila.

Ako je znaku iz ove take pridodata
dopunska tabla na kojoj je oznaena najvea
dozvoljena masa vozila, zabrana vai samo
za ona teretna vozila ija najvea dozvoljena
masa prelazi oznaenu masu.

II-7

Znak zabrana saobraaja za cisterne (II-
je zabranjen saobraaj vozilima koja prevoze
materije koje mogu da izazovu zagaivanje
vode.

II-8

Znak II-8 se po pravilu postavlja na putevima
koji prolaze kroz podruja zatienih voda,
gde postoji mogunost zagaenja pijae
odnosno tehnoloke vode (rezervati pijae
vode, tehnoloke vode) usled izlivanja.

Moe se postaviti i pored puteva koji prolaze
van podruja zatienih voda, neposredno
pored voda ili kroz podruja zatite prirode,
ako je to zbog odreenih razloga potrebno.

Znak zabrana saobraaja vozilima koja
prevoze eksploziv ili neke lako zapaljive
materije (II-9) oznaava put ili deo puta na
kome je zabranjen saobraaj vozilima koja
prevoze eksploziv ili lako zapaljive materije.
Znak zabrana saobraaja vozilima koja
prevoze opasne terete (II-9.1) oznaava put
ili deo puta na kome je zabranjen saobraaj
vozilima koja prevoze opasne terete.

II-9 II-9.1

Znakovi II-9 i II-9.1 postavljaju se u sluaju
kada je potrebno na odreenoj deonici puta
zabraniti prevoz eksplozivnih ili lako
zapaljivih materija ili opasnog tereta u koliini
i pod uslovima pod kojima je inae prema
propisima prevoz dozvoljen.

Po pravilu, postavljaju se na putevima koji
prolaze kroz podruja ili pored objekata koji
su pod posebnom zatitom odnosno moraju
biti zatieni od poara ili eksplozije ili na
putevima koji prolaze kroz podruja zatite
prirode.

Znak zabrana saobraaja za motorna
vozila koja vuku prikljuno vozilo osim
poluprikolice (II-10) oznaava put odnosno
deo puta na kome je zabranjen saobraaj za
motorna vozila koja vuku prikljuno vozilo
osim poluprikolice; znak zabrana saobraaja
za motorna vozila koja vuku prikljuno vozilo
(II-10.1) oznaava put odnosno deo puta na
kome je zabranjen saobraaj za motorna
vozila koja vuku prikljuno vozilo.

II-10 II-10.1

Znakovi II-5 do II-7, II-10 i II-10.1 mogu se
postaviti ukoliko je put u takvom stanju da se
na njemu ne moe odvijati saobraaj
odreene vrste vozila, ili bi vonja
pojedinanih vrsta vozila prouzrokovala tetu
na putu, njegovom delu odnosno putnom
objektu, ili ukoliko to zahtevaju drugi razlozi
za zatitu puta ili bezbednosti saobraaja, ili
ako je to potrebno zbog izvoenja radova na
putu.

se dopunjava znaenje znaka (npr.
dozvoljeno za lokalni saobraaj).

34 JP Putevi Srbije
Znak se postavlja na poetak deonice puta
na koju se odnosi.

Znak se moe sa odgovarajuom dopunskom
tablom postaviti i na odreenoj udaljenosti od
poetka deonice puta za koju vai, i da sa tim
slui za najavu zabrane.

Znak zabrana saobraaja za traktore (II-
je zabranjen saobraaj za traktore.

II-11

Znak se postavlja na putevima na kojima je
potrebno, zbog saobraajne bezbednosti ili
spreavanja nanoenja blata na put, traktore
izdvojiti iz saobraaja. Pri tom moraju biti, po
pravilu, izgraeni paralelni traktorski putevi".

Znak zabrana saobraaja za motocikle
(II-12) oznaava put odnosno deo puta na
kome je zabranjen saobraaj za motocikle,
teki tricikl i teki etvorocikl.

II-12

Znak zabrana saobraaja za mopede (II-
je zabranjen saobraaj za mopede, lake
tricikle i lake etvorocikle.

II-13

Znak zabrana saobraaja za bicikle (II-14)
oznaava put odnosno deo puta na kome je
zabranjen saobraaj za bicikle.

II-14

Znak zabrana saobraaja za zaprena
vozila (II-15) oznaava put odnosno deo
puta na kome je zabranjen saobraaj za
zaprena vozila.

II-15

Znak zabrana saobraaja za runa kolica
kome je zabranjen saobraaj za runa kolica.

II-16

Znak zabrana saobraaja za peake (II-
je zabranjen saobraaj za peake.

II-17

Znakovi II-13 do II-17 postavljaju se na
deonicama puta gde je potrebno zbog
bezbednosti odreene vrste uesnika u
saobraaju ili poveanja protonosti puta, ili
zbog poboljanja saobraajne bezbednosti,
zabraniti uee u saobraaju pojedinanim
vrstama uesnika u saobraaju.

JP Putevi Srbije 35
vozila (II-18) oznaava put odnosno deo
puta na kome je zabranjen saobraaj za sva
motorna vozila.

II-18

vozila i zaprena vozila (II-19) oznaava
put odnosno deo puta na kome je zabranjen
saobraaj za sva motorna vozila i zaprena
vozila; znak zabrana saobraaja za vozila
oznaena simbolom (II-19.1) oznaava put
odnosno deo puta na kome je zabranjen
saobraaj za vrstu vozila prikazanih na
znaku. Na znaku se mogu kombinovati
simboli sa znakova II-6 do II-15. Znak II-19.1
moe imati najvie dva simbola ukoliko se
postavlja u naseljenom mestu odnosno tri
simbola van naseljenog mesta.

II-19 II-19.1

Znakovi II-18, II-19 i II-19.1 koriste se u
sluajevima kada je na odreenoj deonici
puta potrebno kombinovati vie zabrana
istovremeno.

Znak zabrana saobraaja za vozila ija
irina prelazi odreenu irinu (II-20)
zabranjen saobraaj za vozila ija irina
prelazi irinu oznaenu na znaku.

II-20

U irinu oznaenu na znaku ukljuene su i
dimenzije tereta, kada teret prelazi irinu
samog vozila.

Znak se postavlja na deonicama puteva gde
stanje puta ili objekata na tim deonicama ne
doputa vonju vozila sa irinom 2,50 m, koja
je u propisima odreena kao merodavna
irina vozila (Pravilnik o uslovima koje sa
aspekta bezbednosti saobraaja moraju da
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta).

U simbolu se navedena najvea dozvoljena
irina zaokruuje nadole sa preciznou 10
cm, izraeno u metrima.

Najvea dozvoljena irina se odreuje tako
da se od stvarne svetle irine odbije 20 cm
na svakoj strani, dakle ukupno 40 cm.

Primer:
irina svetlog profila iznosi 2,50 m, proraun
je selei:

2,50 m (2 x 0,20 m) = 2,10 m

Na znaku se u tom sluaju oznaava 2,10 m.

U vezi sa postavljenim znakom II-20 za vozila
za koja znak vai mora biti, po pravilu,
ureena obilaznica sa odgovarajuim
znacima. Po potrebi se pri tom moe
upotrebiti dodatni znak II-20 sa dopunskom
tablom kao najava zabrane.

ukupna visina prelazi odreenu visinu (II-
je zabranjen saobraaj za vozila ija ukupna
visina prelazi visinu oznaenu na znaku.

II-21
Pod visinom se smatra najvea visina vozila
sa teretom, to jest udaljenost od povrine
kolovoza do najvie take vozila ili tereta na
njemu.

Znak se postavlja samo tada kada je zbog
nedovoljne visine svetlog profila iznad puta,
dozvoljena visina praznog ili vozila sa
teretom na toj deonici manja od visine 4,00
m, koja je odreena u propisima (Pravilnik o
uslovima koje sa aspekta bezbednosti
saobraaja moraju da ispunjavaju putni
objekti i drugi elementi javnog puta).

36 JP Putevi Srbije
U simbolu se najvea dozvoljena visina pie
sa preciznou 10 cm, izraeno u metrima.
Najvea dozvoljena visina se odreuje tako
to se visinska razlika izmeu najvie take
kolovoza i najnie take objekta ili naprave
iznad kolovoza zaokruuje nadole sa
preciznou 10 cm i smanji za 20 cm.

Primer:
Visina svetlog profila iznosi 4,07 m, proraun
je sledei:

4,07 se zokruuje na dole na 4,00
4,00 m 0,20 m =3,80 m.

Na znaku se u tom sluaju oznaava 3,80 m.

4,07 m

Slika 6.1.22: Obeleavanje zabrane saobraaja za vozila ija ukupna visina prelazi odreenu visinu

JP Putevi Srbije 37

Slika 6.1.23: Obeleavanje zabrane najava zabrane i obilaznice

ukupna masa prelazi odreenu masu (II-
je zabranjen saobraaj za vozila odnosno
skupove vozila, ija ukupna masa prelazi
masu oznaenu na znaku.

II-22
Ukupna masa podrazumeva teinu vozila
zajedno sa teinom tereta koji se na njemu
prevozi, zakljuno sa teinom ljudi koji su na
vozilu i teinom eventualnog prikljunog
vozila sa teretom.

Znak se postavlja na deonicama puta koje
zbog neodgovarajue nosivosti objekata ne
podnose optereenje vee od onog
oznaenog na znaku.

Pomou ovog znaka
moemo izdvojiti iz saobraaja preteka
vozila u sluaju otapanja ili zbog slabe
kolovozne konstrukcije.

Otapanje podrazumeva porast temperature
iznad take smrzavanja nakon prethodnog
smrzavanja.

Ukupna masa u simbolu znaka zaokruuje se
na manju vrednost sa preciznou od 0,5
tone.

znacima.
38 JP Putevi Srbije

Po potrebi se pri tom moe upotrebiti dodatni
znak II-22 sa dopunskom tablom kao najava
zabrane.

Znak zabrana saobraaja za vozila koja
prekorauju odreeno osovinsko
optereenje (II-23) oznaava put odnosno
deo puta na kome je zabranjen saobraaj za
vozila sa osovinskim optereenjem veim od
optereenja oznaenog na znaku.

II-23

Znak vai za sva vozila bez obzira na njihovu
vrstu i bez obzira na to da li prazna ili
optereena premauju dozvoljeno osovinsko
optereenje samo na pojedinanoj osovini ili
na svim osovinama.

Znak se postavlja na onim deonicama puta
na kojima stanje kolovoza odnosno
kolovozne konstrukcije ne dozvoljava vonju
vozilima koja dostiu najvee dozvoljeno
osovinsko optereenje od 11,5 tona, osim na
optinskim putevima i ulicama gde je najvee
dozvoljeno osovinsko optereenje 6 tona
(Zakon o javnim putevima).

Znakom moemo
izdvojiti iz saobraaja preteka vozila u
sluaju jugovine ili zbog slabe konstrukcije
gornjeg stroja.

Osovinsko optereenje u simbolu znaka
zaokruuje se prema dole sa preciznou od
0,5 tone.

Znak zabrana saobraaja za vozila koja
prekorauju odreenu duinu (II-24)
zabranjen saobraaj za vozila, odnosno
skupovima vozila, ija ukupna duina prelazi
duinu oznaenu na znaku.

II-24

U ukupnu duinu ukljuene su dimenzije
tereta, u sluaju da teret izlazi iz gabarita
vozila.

U odnosu na to, ukupna duina vozila
predstavlja udaljenost izmeu krajnje prednje
i zadnje take vozila sa teretom, bez obzira
na to da li su to delovi vozila ili tereta.

Znaenje znaka obuhvata i vuna vozila sa
prikolicom i teretna vozila sa prikolicom.

Znak se postavlja na deonicama puteva na
kojima geometrija i elementi puta i zemljinog
pojasa ne dozvoljavaju vonju vozila koja
prekorauju duinu navedenu na znaku.

Duina mora biti manja od merodavne duine
odreene propisima (Pravilnik o uslovima
koje sa aspekta bezbednosti saobraaja
moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi
elementi javnog puta).

Dozvoljena duina napisana u simbolu
zaokruuje se na cele brojeve prema dole,
izraena je u metrima.


Znak najmanje odstojanje izmeu vozila
(II-25) oznaava najmanje odstojanje izmeu
vozila u kretanju kojeg se vozai moraju
pridravati.

II-25

Znak vai za sva motorna vozila bez obzira
na njihovu vrstu, osim za motocikle bez
prikolice.

Ukoliko znak vai samo za pojedinanu vrstu
vozila, znaku se dodaje odgovarajua
dopunska tabla.

Znak se postavlja na deonicama puteva gde
se zahteva takav reim iz bezbednosnih
razloga (tuneli, podruja este pojave magle i
sl).

JP Putevi Srbije 39
Znaku se moe dodati dopunska tabla na
kojoj se navodi duina deonice na kojoj znak
vai, odnosno, navodi se objekat u ijem
podruju vai znak (na primer tunel).

Znak zabrana skretanja ulevo (II-26)
oznaava raskrsnicu na kojoj je skretanje
ulevo zabranjeno, dok znak zabrana
skretanja udesno (II-26.1) oznaava
raskrsnicu na kojoj je skretanje udesno
zabranjeno.

II-26 II-26.1

Znak se postavlja neposredno ispred
raskrsnice na kojoj je skretanje u prikazanom
smeru zabranjeno.

Znak se koristi u sledeim sluajevima:
kada elimo vozaa prethodno upozoriti
da u smeru koji pokazuje strelica
saobraaj nije dozvoljen zbog
saobraajnog ureenja (jednosmerni put
i put sa zabranom saobraaja za sva
vozila),
kada elimo vozaa prethodno upozoriti
da u smeru koji pokazuje strelica
skretanje nije dozvoljeno zbog geometrije
prikljunog puta,
na putevima, kada elimo odmah
obezbediti poveanje propusne moi ili
poboljati saobraajnu bezbednost.

Ukoliko je potrebno zabraniti skretanje samo
za odreene vrste vozila, znaku se dodaje
odgovarajua dopunska tabla.

Znak zabrana polukrunog okretanja (II-
27) oznaava mesto na kome je zabranjeno
polukruno okretanje.

II-27
Znak se po pravilu postavlja ispred
raskrsnica gde je potrebno spreiti
polukruno okretanje odnosno na drugim
mestima gde je zbog saobraajne
bezbednosti zabrana neophodna.

Pomou dopunske table moe se odrediti
zabrana okretanja samo za odreenu vrstu
vozila.

Znak se po pravilu postavlja uz desnu stranu
kolovoza, a moe se postaviti i na sredini
puta (na denivelisanom razdelnom pojasu ili
ostrvu).

Kada je u raskrsnici sa vie saobraajnih
traka izveden denivelisani razdelni pojas ili
saobraajno ostrvo, znak se obavezno
postavlja na levu stranu u smeru vonje.

Znak zabrana preticanja svih motornih
vozila, osim motocikla bez prikolice (II-
je zabranjeno preticanje svih motorna vozila,
osim motocikla bez prikolice, mopeda, lakih
tricikla i lakih etvorocikla.

II-28

Znak se postavlja u kombinaciji sa
neisprekidanom razdelnom linijom kada je
potrebno posebno naglasiti zabranu
preticanja (slika 6.1.24) .

40 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.24: Obeleavanje zabrane preticanja svih motorna vozila, osim motocikla bez prikolice,
mopeda, lakih tricikla i lakih etvorocikla suenja- u kombinaciji sa neisprekidanom razdelnom
linijom
Znak se postavlja samostalno (bez
horizontalne oznake):
kada se zbog nedovoljne irine puta
neisprekidana razdelna linija ne
oznaava,
kada je zabrana preticanja potrebna
zbog privremenih saobraajnih ureenja.

Znak II-28 se po pravilu ne postavlja za
oznaavanje zabrane preticanja na onim
mestima gde je to ve zakonom zabranjeno.

Radi poboljanja vidljivosti i naglaavanja
zabrane, po potrebi se znak ponavlja i uz
levu stranu kolovoza.

Znak zabrana preticanja za teretna vozila
kome je zabranjeno da teretna vozila ija
najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t pretiu
druga motorna vozila osim motocikla bez
prikolice, mopeda, lakih tricikla i lakih
etvorocikla.
Ako je uz znak iz prethodnog stava dodata
dopunska tabla sa naznakom mase vozila,
zabrana preticanja odnosi se samo na
teretna vozila ija najvea dozvoljena masa
prelazi oznaenu masu.

II-29

Znak se postavlja u sluajevima kada je to
potrebno radi obezbeivanja vee propusne
moi puta (vietrani putevi) ili kada elementi
(irina, nagib) odnosno stanje puta ne
doputaju preticanja te vrste odnosno kada bi
takva preticanja mogla biti opasna.

Radi poboljanja vidljivosti i naglaavanja
zabrane, po potrebi se znak ponavlja i uz
levu stranu kolovoza.

JP Putevi Srbije 41

Znak ogranienje brzine (II-30) oznaava
put odnosno deo puta na kome se vozila ne
smeju kretati brzinom (u km/h) veom od
brzine koja je oznaena na znaku.

Ako je na znak iz ove take dodata dopunska
tabla sa naznakom mase vozila, oznaeno
ogranienje brzine odnosi se samo na vozila
ija najvea dozvoljena masa prelazi
oznaenu masu.

II-30

Znak se koristi kada voza uz uobiajenu
panju i potovanje postojeih znakova ne
moe prepoznati da odreeno mesto
odnosno deonicu puta moe bezbedno prei
samo uz smanjenu brzinu.

Znakovi za ogranienje brzine se koriste pre
svega u sledeim sluajevima:

{
u podrujima raskrsnice van naselja,
kada je potrebno zbog saobraajnih
prilika (saobraajno optereenje,
preglednost, optika prevara)
ogranienjem brzine na glavnom pravcu
omoguiti bezbedno ukljuivanje vozila iz
sporednih pravaca,
u zoni peakih prelaza van naselja,
kada zbog ergonomije puta korisnik u
saobraaju ne moe prepoznati sa kojom
brzinom se moe kretati vozilom kroz
opasnu krivinu, bez obzira na to to je
krivina oznaena ostalim znakovima,
kada je to potrebno radi zatite slabijih
uesnika u saobraaju,
kada je to potrebno radi smanjenja buke
ili oscilacija zbog tekih teretnih vozila u
podruju bolnice, leilita, kole ili slinih
ustanova,
kada put prolazi kroz izgraeno podruje
koje nije oznaeno znakovima za
naselje, a saobraaj se odvija sa
karakteristikama odvijanja saobraaja u
naselju.

Kada se u zonama kola, vrtia i drugih
objekata u naselju dodatno ogranii
dozvoljena brzina radi bezbednosti svih
uesnika u saobraaju, obavezno se
postavljaju fizike prepreke za usporavanje
saobraaja.

Znak se moe upotrebiti i za podizanje brzine
u naselju gde saobraajno-tehniki elementi
to omoguavaju.

Znak zabrana davanja zvunih znakova
kome se ureajem na vozilu ne smeju davati
zvuni znakovi, osim u sluaju neposredne
opasnosti.

II-31

Znak se postavlja na mestima gde su
okruenje puta odnosno objekti pored njega
takvi da su zvuni signali neprimereni i
predstavljaju smetnju (pre svega bolnice,
domovi za starija lica, kole, groblja i slino).

Vaenje znaka se sa dodatnom dopunskom
tablom moe ograniiti na odreeno vreme
dana ili na odreene dane u nedelji.

Znak zabrana prolaza bez zaustavljanja
(II-32), (II-32.1), (II-32.2) oznaava blizinu
carinarnice, policije ili naplatnog mesta za
putarinu odnosno mesta gde se vozilo mora
zaustaviti iz razloga oznaenog na znaku.

II-32

II-32.1 II-32.2

Znak se po pravilu postavlja na odreenoj
udaljenosti ispred mesta gde se voza
obavezno mora zaustaviti zbog razloga
navedenog na znaku, pri emu na znaku
mora biti dodata odgovarajua dopunska
42 JP Putevi Srbije
tabla sa navedenom udaljenou do tog
mesta.

Znak prvenstvo prolaza za vozila iz
suprotnog smera (II-33) oznaava zabranu
stupanja vozila na uski deo puta pre nego to
tim delom preu vozila iz suprotnog smera.

II-33

Ovim znakom daje se prednost saobraaju iz
suprotnog smera.

Znak se postavlja ispred suenih delova
kolovoza kao to su uski mostovi i druga
suenja, gde je meusobno mimoilaenje
vozila onemogueno.

Mesto na kojem znak stoji mora omoguavati
ekanje vozila, a da se pri tom ne ometa
saobraaj iz suprotnog smera. Sa mesta na
kojem stoji znak mora biti obezbeena
preglednost nad delom puta za koji vai
zabrana. Znak II-33 se uvek postavlja u
kombinaciji sa znakom III-1. Znakovi moraju
biti na meusobno vidljivom odstojanju.

Na kojoj strani suenja se postavlja znak II-
33, zavisi od saobraajnog reima koji je
izabran u odnosu na date okolnosti. Po
pravilu se prednost oduzima vozilima koja
koriste kolovoznu traku na kojoj je suenje.

Prednost se moe dati i saobraaju u smeru
koji koristi kolovoznu traku bez suenja,
ukoliko vozila u tom smeru usled razliitih
okolnosti imaju sutinski tee uslove za
zaustavljanje, ekanje i kretanje. Na primer,
kada nastupa suenje na delu puta koji se
odvija u strmom usponu ili padu, po pravilu
se prednost ustupa vozilima koja se kreu
uzbrdo.

Kada je put suen sa obe strane, prednost se
daje saobraaju iz onog smera iz kojeg vozila
imaju, usled razliitih okolnosti, tee uslove
za zaustavljanje, ekanje i kretanje.

Na putu koji je uzak na celom potezu i gde
postavljanje znakova II-1 i III-1 nije mogue,
na takvu deonicu se upozorava znakom za
opasnost I-5 do I-5.2. sa odgovarajuom
dopunskom tablom ili se naizmenino
jednosmerni saobraaj regulie svetlosnim
saobraajnim znacima.

Znak zabrana zaustavljanja i parkiranja
(II-34) oznaava stranu puta na kojoj je
zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila, a
znak zabrana parkiranja (II-35) oznaava
stranu puta na kojoj je zabranjeno parkiranje
vozila.

II-34 II-35

Znakovima II-34 i II-35 moe se dodati
dopunska tabla sa naznakom: dana u
sedmici odnosno mesecu i vremena u toku
dana na koje se zabrana odnosi; najdueg
dozvoljenog trajanja zaustavljanja odnosno
parkiranja i kategorije vozila na koje se
zabrana odnosi.

Ovi znakovi takoe mogu imati dopunsku
tablu sa ucrtanom strelicom koja se istie
ispod znaka paralelno sa uzdunom osom
puta, a koja upuuje na to da se zabrana,
odnosno ogranienje oznaeno saobraajnim
znakom odnosi samo na deo puta koji se
protee u pravcu oznaenom strelicom, i na
udaljenosti koja je oznaena uz strelicu.

Znak II-34 odnosno II-35 se po pravilu
postavlja na mestima gde je potrebno
zabraniti parkiranje odnosno zaustavljanje i
parkiranje, a ta zabrana na tim mestima nije
ve zakonom odreena.

Izuzetno se znak postavlja i u sluajevima
kada je parkiranje ve zakonom zabranjeno,
ali dolazi do svakodnevnih krenja te zabrane
i zbog toga su ugroeni slabiji uesnici u
saobraaju.

Znak II-34 se postavlja pre svega u
sluajevima kada je zabrana potrebna kako
bi povrine puta ostale slobodne za odvijanje
saobraaja, odnosno kada je to potrebno radi
obezbeivanja preglednosti ili iz drugih
razloga koji utiu na bezbednost saobraaja.
Znak II-35 se postavlja u sluajevima kada je
zabrana parkiranja potrebna iz razloga
propusne moi puta ili bezbednosti
saobraaja, pri emu je zaustavljanje jo
JP Putevi Srbije 43
dozvoljeno i po pravilu takva zabrana nije ve
zakonom odreena.

Znak III-34 i III-35 se postavljaju uz desnu
stranu kolovozne trake.

Kada je na putevima
sa jednosmernim saobraajem potrebno
zabraniti parkiranje i/ili zaustavljanje za obe
strane kolovoza, znak mora biti postavljen na
obe strane kolovoza.

Znak naizmenino parkiranje (II-36)
oznaava deo puta na koji se zabrana
parkiranja odnosi u neparne dane a znak
naizmenino parkiranje (II-37) oznaava
deo puta na koji se zabrana parkiranja odnosi
u parne dane.

II-36 II-37

Po pravilu, znak se koristi u naselju kada bi
stalno dozvoljeno parkiranje ometalo vrenje
privrednih ili komunalnih aktivnosti u tim
naseljima.

Pravila u vezi sa mestom postavljanja i
dopunskih tabli ista su kao kod znaka II-35.

Znakovi obaveze su:

Znak najmanje dozvoljena brzina (II-38),
oznaava put odnosno deo puta na kome se
vozila u normalnim uslovima moraju kretati
najmanje onom brzinom (u km/h) koja je
oznaena na znaku.

II-38

Ovaj znak obavezuje vozae da se iz
saobraaja na pojedinanoj saobraajnoj
traci ili deonici moraju izdvojiti ukoliko njihova
vozila ne mogu postii brzinu koja je znakom
propisana kao najmanja dozvoljena brzina.

Znak se moe postaviti samo tamo gde je
obezbeen izlaz na paralelni put.

Znaenje znaka se prilagoava prilikama i
zahtevima pojedinane deonice puta i
saobraaja; zato se u simbol znaka unosi
onaj broj koji u datom sluaju predstavlja
najmanju dozvoljenu brzinu.

Kada kolovoz sa jednom kolovoznom trakom
ima vie saobraajnih traka, a spori
saobraaj se preusmeri na krajnje desnu
saobraajnu traku, najmanja dozvoljena
brzina oznaava se postavljanjem znaka
iznad svakog od preostalih saobraajnih
traka, odnosno to se izvodi na znaku
obavetenja III-71 saobraajna traka za
spora vozila.

Znak lanci za sneg (II-39) oznaava deo
puta na kome motorna vozila, osim
motocikla, mopeda, lakih tricikla, tekih
tricikla, lakih etvorocikla, tekih etvorocikla,
radnih maina, traktora i motokultivatora,
moraju na pogonskim tokovima imati lance
za sneg kad je na kolovozu sneg.

II-39

Znak se postavlja na poetku puteva koji po
pravilu vode na planinske prevoje odnosno
via podruja, gde su putevi esto prekriveni
snegom.

Znak se postavlja ispred kritine deonice na
mestima gde vozai imaju mogunost da
opreme vozilo lancima za sneg, a da pri tom
ne ometaju ostali saobraaj.

Sa odgovarajuom dopunskom tablom moe
se odrediti takva obaveza samo za pojedinu
vrstu vozila.

Znakovi se postavljaju pre poetka zime i na
kraju zimskih uslova se odstranjuju ili
prekrivaju.

Znak biciklistika staza (II-40) oznaava
put kojim se moraju kretati bicikli, a po kome
je zabranjeno kretanje drugim uesnicima u
saobraaju.
44 JP Putevi Srbije

II-40

Znak peaka staza (II-41) oznaava
posebno izgraenu stazu kojom se peaci
moraju kretati, a po kojoj je zabranjeno
kretanje drugim uesnicima u saobraaju, a
znak (II-41.1) spojene staze za bicikliste i
peake oznaava put po kome se odvojeno
kreu samo biciklisti i peaci, u svojim
stazama.

II-41 II-41.1

Znak staza za jahae (II-42) oznaava
stazu kojom se moraju kretati jahai, a po
kojoj je zabranjeno kretanje drugim
uesnicima u saobraaju.

II-42

Znakovi II-40 do II-42 se postavljaju na
mestima gde zapoinje staza namenjena
pojedinanim vrstama uesnika u saobraaju
koje su navedene u definiciji znaka.

Znak II-40 i II-41.1 se u naselju po pravilu ne
ponavlja posle svake raskrsnice, osim ako iz
saobraajnog ureenja nije nedvosmisleno
jasno kojim uesnicima u saobraaju je
povrina namenjena.

Znak II-41 se postavlja kada zbog naina
ureenja staze za peake nije nedvosmisleno
jasno kojim uesnicima u saobraaju je
povrina namenjena.

Znak II-42 se postavlja u sluaju kada je
potrebno jahae preusmeriti na povrinu koja
je namenjena iskljuivo njima.

Znakovi obavezan smer (II-43), (II-43.1),
(II-43.2), (II-43.3) i (II-43.4) oznaavaju smer
kojim se vozila moraju kretati.

II-43

II-43.1 II-43.2

II-43.3 II-43.4

Znakovi II-43 do II-43.4 se koriste u vezi sa
raskrsnicama gde je potrebno saobraaj
obavezno usmeriti samo u jedan odreeni
smer.

Znakovi vae za sva vozila. Ukoliko vai
obavezan smer vonje samo za odreene
vrste vozila, znaku se dodaje odgovarajua
dopunska tabla.

Znakovi II-43.3. i II-43.4 se koriste kao
prethodna najava obaveznog smera levo ili
desno, kada je to potrebno za bezbednije i
bolje odvijanje saobraaja. Znakovi se
postavljaju na odreenoj udaljenosti ispred
stvarne promene pravca u zavisnosti od
brzine vozila na toj deonici.

Znakovi II-43 do II-43.2 se postavljaju u
raskrsnici.

JP Putevi Srbije 45

Znakovi dozvoljeni smerovi (II-44), (II-
44.1) i (II-44.2) oznaavaju smerove u kojima
se vozila smeju kretati.

II-44 II-44.1

II-44.2

Znak II-44 do II-44.2 se koristi u raskrsnici
gde je potrebno zabraniti odreene smerove
vonje, iako bi inae bili mogui. Sa tim se
dozvoljava vonja samo u smerovima koji su
odreeni znakom.

Znakovi vae za sva vozila.

Ukoliko vai
dozvoljen smer vonje samo za odreene
vrste vozila, znaku se dodaje odgovarajua
dopunska tabla.

Znakovi se postavljaju u raskrsnici.

Znakovi obavezno obilaenje s desne
strane (II-45), obavezno obilaenje s leve
strane (II-45.1) i kruni tok saobraaja
(II-45.2) oznaavaju kolovoz odnosno deo
kolovoza kojim se vozila moraju kretati
prilikom obilaenja peakih ostrva, ostrva za
usmeravanje saobraaja i drugih objekata na
kolovozu, a znak obilaenje sa obe strane
(II-45.3) oznaava kolovoz odnosno deo
kolovoza kojim se vozila mogu kretati
prilikom obilaenja peakih ostrva, ostrva za
kolovozu.

II-45 II-45.1

II-45.2

II-45.3

Znakovi II-45, II-45.1 i II-45.3 postavljaju se
na vrh ili ivicu peakih ostrva, ostrva za
kolovozu. Oni se mogu postaviti uz tablu za
obeleavanje vrha ostrva.

Znak II-45.2 obavezuje uesnike u
saobraaju da na ulasku u krunu raskrsnicu
skrenu desno.

Znak II-45.2 se postavlja neposredno ispred
ulaska u krunu raskrsnicu uz desnu stranu
kolovoza, po pravilu na isti stub sa
saobraajnim znakom II-1 ukrtanje sa
putem sa prvenstvom prolaza i to ispod
njega.

U sluajevima kada postoji opasnost da
korisnici puta znak II-45.2 ne mogu
pravovremeno primetiti i kod vietranih uliva
u krunu raskrsnicu, znak se postavlja
paralelno i na levoj strani.

6.1.2.3 Znakovi obavetenja

Znakovi obavetenja pruaju uesnicima u
saobraaju potrebna obavetenja o putu
kojim se kreu, nazivima mesta kroz koja put
prolazi i udaljenosti do tih mesta, prestanku
vaenja znakova izriitih naredbi, kao i druga
obavetenja koja im mogu biti korisna.
46 JP Putevi Srbije

Posebne grupe znakova obavetenja su
znakovi za voenje saobraaja; znakovi za
obeleavanje prepreka na putu i mesta na
kome se izvode radovi, i znakovi turistike
signalizacije (obraeni u poglavju 6.1.5).

Znakovi obavetenja imaju oblik kvadrata,
pravougaonika ili kruga.

Izuzetno od gornjeg stava znak III-12
(strelasti putokaz) zavrava se strelasto.

Osnova znakova obavetenja je bele boje, sa
simbolima i natpisima crne boje, uta sa
simbolima i natpisima crne boje, odnosno
plava ili zelena sa simbolima i natpisima bele
boje. Izuzetno, na znakovima obavetenja
moe biti upotrebljena crvena boja, ali ne
moe preovlaivati na znaku.

Osnova znakova obavetenja, koji se odnose
na privremenu signalizaciju prilikom
izvoenja radova na putu, je ute boje.

Izuzetno od gornjeg stava znak III-3 put sa
prvenstvom prolaza i znak III-4 zavretak
puta sa prvenstvom prolaza imaju unutranji
kvadrat ute boje, a pojas izmeu
unutranjeg kvadrata i spoljne ivice znaka
bele boje; znak III-12 strelasti putokaz,
moe sadrati natpis, simbol ili natpis i simbol
koji blie odreuju karakteristian objekat na
koji se odnose; znak III-18 broj
meunarodnog puta je zelene boje, a simbol
i spoljna ivica znaka su bele boje; znak III-8
raskrsnica, znak III-8 kruna raskrsnica,
znak III-11.1 prestrojavanje vozila sa
nazivima naseljenih mesta, znak III-12
strelasti putokaz, znak III-13 putokazna
tabla, znak III-17 broj puta, znak III-23
naziv naseljenog mesta, znak III-24
zavretak naseljenog mesta, znak III-61
potvrda pravca, znak III-64 pretputokaz za
izlaz, znak III-65, III-65.1 i III-65.2 putokaz
za izlaz i znak III-67 putokaz za
prestrojavanje iznad saobraajnih traka, III-
72 pretputokazna tabla za izlaz ako se
odnose na autoputeve, imaju polje zelene
boje sa ivicom bele boje, a boja slova je bela.
Ako se odnose na motoputeve, imaju polje
plave boje, sa ivicom bele boje, a simboli i
natpisi na njima su bele boje. Ako se odnose
na ostale puteve, imaju polje ute boje, sa
ivicom crne boje, a boja slova je crna, a za
nazive delova naselja, znaajnih objekata,
stadiona, i sl. imaju polje bele boje, a ivice i
natpisi su crne boje. Znak III-30 zona u kojoj
je ogranieno trajanje parkiranja ima na tabli
bele boje ucrtan znak II-35. Znak III-8
raskrsnica na liniji poprenih pravaca moe
imati umetnute saobraajne znakove; znak
III-17.1 kilometraa puta i znak III-62 tabla
za oznaavanje naziva ulica, bele su boje sa
natpisom i okvirom crne boje; znakovi III-20
zavretak autoputa, III-22 zavretak
motoputa, III-24 zavretak naseljenog
mesta, III-27.1 prestanak najmanje
dozvoljene brzine, III-29.1 prestanak
obaveze noenja lanaca za sneg, III-29.2
zavretak staze za bicikliste, III-29.3
zavretak staze za peake i III-29.4
zavretak staze za jahae, imaju kosu traku
crvene boje; znak III-29.5 prestanak
zajednike biciklistike staze i III-29.6
prestanak razdvojene biciklistike staze,
znak III-31 izlaz iz zone u kojoj je ogranieno
trajanje parkiranja, ima polje kvadrata bele
boje i upisan znak II-35 zabrana parkiranja i
kose crte crne boje; znakovi III-63 i III-63.1
tabla za usmeravanje su bele boje, a
strelice crne boje; znak III-73 vienamenski
objekat i znak III-74 izlazak na
vienamenski objekat imaju osnovu plave
boje sa belim natpisima i simbolima crne boje
na beloj umetnutoj osnovi; znak III-80
opasna deonica puta ima podlogu
reflektujue limun ute ili uto zelene boje sa
fluorescentnim svojstvima sa upisanim
znakom I-25 Opasnost na putu i natpisom
Opasnost! koji se ispisuju crnim slovima i
duinom deonice na koju se odnosi. Ovi
natpisi ispisuju se crnim slovima na beloj
podlozi. Na znaku moe, umesto znaka I-25,
da bude upisan i drugi znak koji oznaava
opasnost koja oekuje vozaa; znak III-83
nain korienja saobraajne trake ima
osnove znaka zelene boje kada se postavlja
na autoputu i plave boje na svim ostalim
putevima.

Prenik kruga znakova obavetenja na
autoputu i motoputu iznosi 90 cm, na ostalim
dravnim putevima I i II reda, optinskim
saobraajnicama u naselju 40 cm, a prenik
znakova iznosi 30 cm ako se upotrebljavaju
kao umetnuti znakovi.

Stranica kvadrata znakova obavetenja na
autoputevima i motoputevima iznosi 90 cm,
na ostalim dravnim putevima I i II reda,
saobraajnicama u naselju 40 cm, a ako se
upotrebljavaju kao umetnuti znakovi, stranica
kvadrata iznosi 30 cm.

Dimenzije pravougaonika znakova
obavetenja iznose 90 cm x 135 cm na
autoputu i motoputu, 60 cm x 90 cm na
JP Putevi Srbije 47
ostalim dravnim putevima I i II reda,
saobraajnicama, 40 cm x 60 cm na ostalim
saobraajnicama u naselju.

Izuzetno od gornjeg stava odstupaju
dimenzije znaka naselje III-23.1, ije
dimenzije na autoputu i motoputu iznose 120
cm x 80 cm, odnosno 80 cm x 60 cm na
ostalim putevima, kao i dimenzije znakova
obavetenja koji se posebno projektuju,
odnosno znakova obavetenja za voenje
saobraaja.

Znakovi obavetenja postavljaju se tako da
uesnicima u saobraaju prue prethodna
obavetenja, obavetenja o prestrojavanju,
obavetenja o skretanju, potvrdno
obavetenje o pravcu kretanja, kao i da
oznae objekt, teren, ulicu ili delove puta na
koje se odnose.

Ako se objekat ili teren na koji se znak
obavetenja odnosi ne nalazi na putu na
kome je znak postavljen, potrebno
obavetenje moe biti postavljeno na
dopunskoj tabli ili na samom znaku tako da
se uesnicima u saobraaju omogui lako i
brzo pronalaenje objekta, odnosno terena
na koji se znak odnosi.

Po pravilu, znaci se u naselju postavljaju
neposredno ispred objekta o kojem
obavetavaju, odnosno neposredno ispred
prikljuka koji vodi do tog objekta.
Van naselja se znakovi postavljaju na
odgovarajuoj udaljenosti ispred prikljuka
koji vodi do objekta. Udaljenost zavisi od
brzine na pojedinanom putu i mora vozau
omoguiti da bezbedno po sve uesnike u
saobraaju skrene na prikljuak.
Ukoliko se znak postavlja na odreenoj
udaljenosti ispred prikljuka koji vodi do
objekta, znaku se dodaje dopunska tabla na
kojoj je oznaena navedena udaljenost.

Znakovi obavetenja su:

Znak prvenstvo prolaza u odnosu na
vozila iz suprotnog smera (III-1)
obavetava vozaa da na uskom prolazu ima
pravo prvenstva u odnosu na vozila koja
dolaze iz suprotnog smera.

III-1

Znak se postavlja ispred suenih delova
kolovoza kao to su uski mostovi i druga
suenja, gde je meusobno mimoilaenje
vozila onemogueno.

Ovim znakom prednost se daje saobraaju iz
smera za koji je znak postavljen, osim ako su
vozila iz suprotnog smera ve u vonji po
suenoj deonici puta.

Zato mesto na kojem znak stoji mora
omoguavati ekanje vozila, a da se pri tom
ne ometa saobraaj iz suprotnog smera. Sa
mesta na kojem stoji znak mora biti
obezbeena preglednost nad delom puta za
koji vai zabrana.

Znak III-1 se uvek postavlja u kombinaciji sa
znakom II-33. Znaci moraju biti na
meusobno vidljivom odstojanju.

Na kojoj strani suenja se postavlja znak III-
1, zavisi od saobraajnog reima koji je
izabran u odnosu na date okolnosti. Po
pravilu, prednost se daje vozilima u onom
smeru koji koristi kolovoznu traku na kojoj
nema suenja.

Prednost se moe dati i saobraaju u smeru
koji koristi kolovoznu traku bez suenja,
ukoliko vozila u tom smeru imaju sutinski
tee uslove za zaustavljanje, ekanje i
kretanje. Na primer, kada nastupa suenje na
delu puta koji se odvija u strmom usponu ili
padu, po pravilu se prednost ustupa vozilima
koja se kreu uzbrdo.

Kada je put suen sa obe strane, prednost se
daje saobraaju iz onog smera iz kojeg vozila
imaju, usled razliitih okolnosti, tee uslove
za zaustavljanje, ekanje i kretanje.

Na putu koji je uzak na celom potezu i gde
postavljanje znakova III-1 i II-33 nije mogue,
na takvu deonicu se upozorava znakom za
opasnost I-5 do I-5.2. sa odgovarajuom
dopunskom tablom ili se naizmenino
jednosmerni saobraaj regulie svetlosnim
saobraajnim znacima.

48 JP Putevi Srbije
Znakovi put sa jednosmernim
saobraajem (III-2) i (III-2.1) obavetavaju
uesnike u saobraaju o jednosmernom putu.

III-2 III-2.1

Znak III-2 se postavlja na poetku
jednosmernih puteva kao obavetenje
uesnicima u saobraaju koji dolaze na
jednosmeran put u njegovom podunom
smeru.

Znak III-2.1 se postavlja ne raskrsnicama i
prikljucima drugih javnih puteva na
jednosmeran put sa namenom da uesnike u
saobraaju obavesti da dolaze na
jednosmeran put, te o smeru u kojem je
vonja na takvom putu dozvoljena (slika
6.1.25).

Znak III-2 se u trasi jednosmerne vonje
ponavlja po potrebi ako dalji tok
jednosmernog puta u odnosu na ureenje
puta ili druge okolnosti postane tee
prepoznatljiv i ponavljanje postane
neophodno radi lake orijentacije uesnika u
saobraaju.

Znak III-2 se postavlja upravno na podunu
osu puta, a znak III-2.1 paralelno sa njom.
Znak III-2 moe se postaviti samo ako je na
istom putu, na suprotnom kraju jednosmerne
deonice puta, postavljen znak II-4 zabrana
saobraaja u jednom smeru.

Na svim prilazima na jednosmerni put i
izlazima sa jednosmernog puta mora se
postaviti odgovarajua signalizacija za
obavezu odnosno obavetenje.

Slika 6.1.25: Obeleavanje puta sa jednosmernim saobraajem (znakovi III-2 i III-2.1)
Znak put sa prvenstvom prolaza (III-3)
oznaava put ili deo puta na kome vozila
imaju prvenstvo prolaza u odnosu na vozila
koja se kreu putevima koji se ukrtaju s tim
JP Putevi Srbije 17
putem odnosno delom puta a znak
zavretak puta sa prvenstvom prolaza
(III-4) oznaava mesto na kome se zavrava
put ili deo puta sa prvenstvom prolaza.

III-3 III-4

Znak III-3 postavlja se u raskrsnicama gde
inae zbog oblika i dimenzije raskrsnice ili
drugih okolnosti korisnik na putu sa
prvenstvom prolaza ne moe nedvosmisleno
raspoznati da li u raskrsnici, u koju e ui,
ima prednost u odnosu na vozila sa puteva
koji se ukrtaju sa tim putem.

Znak III-3 se obavezno postavlja u
semaforizovanim raskrsnicama i to na stub
semafora. Istovremeno, u takvoj raskrsnici se
na putevima bez prvenstva prolaza postavlja
znak II-1 ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza ili znak II-2 obavezno
zaustavljanje", i to takoe na stub semafora.

Kada put sa prvenstvom prolaza u raskrsnici
menja svoj tok tako da skree levo ili desno,
u raskrsnici se postavlja znak III-3 kojem se
dodaje dopunska tabla IV-23 pruanje puta
sa pravom prvenstva prolaza na kojoj se
prikazuje stvarni tok puta sa prvenstvom
prolaza na toj raskrsnici.

U tom sluaju se na takvoj raskrsnici na
putevima bez prvenstva prolaza ispod znaka
II-1 ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza ili znaka II-2 obavezno
zaustavljanje postavlja dopunska tabla IV-23
pruanje puta sa pravom prvenstva prolaza.

Znak oznaeni peaki prelaz (III-6)
oznaava mesto na kome se nalazi obeleeni
peaki prelaz.

III-6

Znak se postavlja neposredno ispred
peakog prelaza oznaenog odgovarajuom
horizontalnom signalizacijom, na desnoj
strani kolovoza.

Ako postoji mogunost da, zbog ureenja
puta ili drugih okolnosti, uesnik u saobraaju
moe prevideti znak, znak se postavlja i na
levoj strani kolovoza.

Peaki prelaz koji se nalazi unutar podruja
ukrtaja dva ili vie puteva u naselju ne
oznaava se znakom III-6.

Izuzetno, peaki prelaz u takvoj raskrsnici
obeleava se znakom III-6, kada peaki
prelaz prelazi preko puta sa pravom
prvenstva prolaza i kada je peaki prelaz
odreen kao poseban peaki prelaz (kolski
prelaz, kolski prelaz u sklopu bezbednog
puta do kole, prelaz ispred bolnice, prelaz
ispred vrtia i sl).

Peaki prelaz koji u raskrsnici prelazi preko
puta bez prava prvenstva prolaza ne
oznaava se znakom III-6.

Znak podzemni ili nadzemni peaki
prolaz (III-7) oznaava mesto na kome se
nalazi podzemni ili nadzemni peaki prolaz.

III-7

Znak slepi put (III-9) oznaava blizinu i
poloaj puta koji nema izlaz (slepi put).
Poloaj simbola u znaku III-9 mora da
odgovara poloaju slepog puta u odnosu na
put na kome se postavlja taj znak.

III-9

Znak se postavlja za oznaavanje puta kojeg
korisnici ne bi mogli prepoznati kao slepi put.
Znak se postavlja neposredno ispred ulaza
na slepi put.
18 JP Putevi Srbije

Simbol na znaku mora odgovarati stvarnom
poloaju slepog puta.

Znak smer kretanja vozila koje namerava
da skrene ulevo na raskrsnici na kojoj je
skretanje ulevo zabranjeno (III-10)
oznaava put kojim se vozilo mora kretati ako
namerava da skrene ulevo na sledeoj
raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo
zabranjeno.

III-10

Znak se postavlja samo tamo gde je
potrebno, zbog specifinog saobraajnog
ureenja koje na odreenoj raskrsnici
zabranjuje levo skretanje, vozau prikazati
alternativni put po kojem mora da vozi da bi
stigao u eljeni pravac vonje.
Simbol na znaku mora odgovarati stvarnom
poloaju puteva.
Znak se postavlja ispred raskrsnice na kojoj
voza mora skrenuti na alternativni put,
ukoliko eli da na raskrsnici na koju se znak
odnosi skrene levo.

Znak prestrojavanje vozila (III-11)
oznaava prethodno obavetenje vozau radi
prestrojavanja na raskrsnici na putevima sa
vie saobraajnih traka.

III-11

Simboli na znaku III-11 treba da odgovaraju
stvarnom stanju broja saobraajnih traka i
nainu prestrojavanja na njima.

Znak se postavlja na mestu gde zapoinje
prestrojavanje vozila. Uslov je da
odgovarajue trake za prestrojavanje budu
oznaene na kolovozu.

Simbol na znaku mora se poklapati sa
oznakama na kolovozu.

Znakovi broj puta (III-17), kilometraa
puta (III-17.1) i broj puta, broj deonice
puta i kilometraa (III-17.2) oznaavaju broj
puta, odnosno deonice i stacionau puta.

III-17 III-17.1

III-17.2

Znakovi su namenjeni obavetavanju o broju
puta, stacionai odnosno o broju puta, broju
deonice i o stacionai. Na te podatke se
vezuju zvanine evidencije upravljaa,
policije i drugih organa u vezi sa
saobraajem i bezbednou u saobraaju.

Isto tako, navedeni znakovi slue za pomo
korisnicima puta prilikom orijentacije.

Znakovi se mogu postavljati samostalno, ili
ispod odnosno iznad drugih znakova.

Znak broj puta moe se upotrebiti i na
znakovima za voenje saobraaja.

Znak broj meunarodnog puta (III-18)
oznaava broj meunarodnog puta.

III-18

Obavetava o broju meunarodnog puta i
pomae korisnicima puta pri orijentaciji.

Znak se moe postavljati samostalno ili ispod
odnosno iznad drugih znakova.

Moe se upotrebiti i na znakovima za
voenje saobraaja.
Znak autoput (III-19) oznaava mesto
odakle poinje autoput, a znak zavretak
JP Putevi Srbije 19
autoputa (III-20) oznaava mesto na kome
se zavrava autoput.

III-19 III-20

Znak III-19 odnosno III-20 oznaava mesto
na putu gde poinje odnosno gde se
zavrava autoput i odakle vae odnosno
prestaju da vae propisi koji se odnose na
autoput i saobraaj na njemu.

Znak III-19 odnosno III-20 moe se upotrebiti
i kao predznak ispred mesta na kojem
poinje odnosno na kojem se zavrava
autoput, pri emu mora da mu se doda
odgovarajua dopunska tabla sa oznaenom
udaljenou do tog mesta.

Znak motoput (III-21) oznaava mesto
odakle poinje motoput, a znak zavretak
motoputa (III-22) oznaava mesto na kome
se zavrava motoput.

III-21 III-22

Znak III-21 odnosno III-22 oznaava mesto
na putu gde poinje odnosno gde se
zavrava motoput i odakle vae odnosno
prestaju da vae propisi koji se odnose na
motoput i saobraaj na njemu.

Znak III-21 odnosno III-22 moe se upotrebiti
i kao predznak ispred mesta na kojem
poinje odnosno gde se zavrava motoput,
pri emu mora da mu se doda odgovarajua
dopunska tabla sa oznaenom udaljenou
do tog mesta.

Znak naziv naseljenog mesta (III-23)
oznaava teritoriju i naziv naseljenog mesta u
koje ulazi put i granicu od koje poinje to
naseljeno mesto, znak naselje (III-23.1)
oznaava mesto od koga poinje naselje i od
koga se primenjuju propisi o saobraaju u
naselju, znak zavretak naseljenog mesta
(III-24) oznaava mesto na kome se
zavrava naseljeno mesto kroz koje prolazi
put, a znak zavretak naselja (III-24.1)
oznaava mesto na kome se zavrava
naselje i od koga prestaju da vae propisi o
saobraaju u naselju.

III-23 III-23.1

III-24 III-24.1

Znaci III-23 i III-24 postavljaju se na
katastarsku granicu naselja i ne odreuju
saobraajne granice naselja.

Znaci III-23.1 i III-24.1 postavljaju se na
saobraajnim granicama naselja koje
odreuje Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima (slika 6.1.26).

Od znaka III-23.1 vae propisana pravila
vonje u naselju, dok od znaka III-24.1
pravila vonje u naselju prestaju da vae.

20 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.26: Nain postavljanja znakova III-23, III-23.1, III-24 i III-24.1

Znak prestanak zabrane preticanja svih
motornih vozila, osim motocikla bez
prikolice (III-25) oznaava mesto odakle
prestaje zabrana preticanja svih motornih
vozila, osim motocikla bez prikolice, mopeda,
lakih tricikala i lakih etvorocikala.

III-25

Znak prestanak zabrane preticanja za
teretna vozila (III-26) oznaava mesto
odakle prestaje zabrana preticanja za teretna
vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi
3,5 t da pretiu druga motorna vozila, osim
motocikla bez prikolice, mopeda, lakih
tricikala i lakih etvorocikala.

III-26

Znak prestanak ogranienja brzine (III-
27) oznaava mesto odakle prestaje
ogranienje brzine i znak prestanak
najmanje dozvoljene brzine (III-27.1)
oznaava mesto odakle prestaje obaveza
kretanja najmanje propisanom brzinom.

III-27 III-27.1
JP Putevi Srbije 53
Znak prestanak zabrane davanja zvunih
znakova (III-28) oznaava mesto odakle
prestaje zabrana davanja zvunih znakova.

III-28

Znak prestanak svih zabrana (III-29), znak
prestanak obaveze noenja lanaca za
sneg (III-29.1), znak zavretak
biciklistike staze (III-29.2), znak
zavretak peake staze (III-29.3), znak
zavretak staze za jahae(III-29.4) i znak
zavretak spojene biciklistike i peake
staze (III-29.5) oznaavaju mesta na putu
odakle prestaju da vae odgovarajue
zabrane i obaveze koje su pre tog mesta
uspostavljene saobraajnim znakovima
postavljenim na tom putu.

III-29 III-29.1

III-29.2 III-29.3

III-29.4 III-29.5

Znakovi III-25, III-26, III-27, III-27.1, III-28, III-
29 do III-29.5 postavljaju se na mestima na
putu odakle prestaju da vae odgovarajue
zabrane odnosno obaveze izraene
saobraajnim znakovima na tom putu.
Znak III-29 se koristi kada se korisnici puta
obavetavaju o prestanku vie zabrana
istovremeno ili kada se obavetavaju o
prestanku zabrana za koje nije propisan
poseban znak obavetenja o prestanku
takvih zabrana.

Znak zona u kojoj je ogranieno trajanje
parkiranja (III-30) oznaava mesto u naselju
odakle se ulazi u zonu u kojoj je sprovedeno
opte ogranienje trajanja parkiranja na
odreeno vreme, bez obzira da li se za
parkiranje na odreeno vreme plaa naknada
ili se ne plaa, a znak izlaz iz zone u kojoj
je ogranieno trajanje parkiranja (III-31)
oznaava mesto u naselju na kome se izlazi
iz zone u kojoj je sprovedeno opte
ogranienje trajanja parkiranja na odreeno
vreme.

III-30 III-31

Znaku III-30 moe biti dodata dopunska tabla
na kojoj e se naznaiti dani ili sati za koje
ogranienje vai.

Na dopunskoj tabli se moe, po potrebi,
navesti i za koju vrstu vozila je zona
parkiranja namenjena.

Znak se sme postavljati samo u sluaju da je
povrina zone parkiranja vidljivo odvojena od
saobraajnih povrina javnog puta i da su
parking mesta odreena i odgovarajue
oznaena.

Znak se postavlja na mestu poetka zone i
vai za celu duinu zone, do znaka prestanka
zabrane III-31.

Znak parkiralite (III-32) oznaava
parkiralite. Na znaku III-32 ili na dopunskoj
tabli moe se odgovarajuim simbolima ili
natpisima oznaiti: nain parkiranja, smer u
kome se nalazi parkiralite, udaljenost
parkiralita, kategorije vozila kojima je
parkiralite namenjeno, kao i eventualno
vremensko ogranienje parkiranja. Znak
54 JP Putevi Srbije
parking garaa (III-32.1) oznaava garau
sa parking mestima.

III-32 III-32.1

Znak se ne koristi za oznaavanje odmorita.
U naselju se znak postavlja po pravilu
neposredno ispred prikljuka koji vodi na
parkiralite.

Van naselja se znak postavlja na
koji vodi na parkiralite. Udaljenost zavisi od
saobraaju skrene na parkiralite.
udaljenosti ispred prikljuka koji vodi na
parkiralite, znaku se dodaje dopunska tabla
na kojoj je oznaena navedena udaljenost.

Znak vremenski ogranieno parkiranje
(III-33) oznaava parkiralite na kome je
parkiranje vozila vremenski ogranieno.

III-33

Znaku se moe dodati dopunska tabla na
kojoj e biti ispisani dani ili asovi kada vai
vremensko ogranienje.

Na dopunskoj tabli se moe, po potrebi,
navesti i kojoj vrsti vozila su parking mesta
namenjena.

Znak parkiraj i vozi se (III-33.1) oznaava
parkiralite gde vozilo moe da se parkira i
da se putovanje nastavi nekim drugim
transportnim sredstvom, koje moe biti
prikazano simbolom.

III-33.1

Znaku se moe dodati i dopunska tabla sa
detaljnijim obavetenjima u vezi sa znakom.

Znak bolnica (III-34) oznaava blizinu
bolnice i upozorenje vozau da svojim
vozilom ne stvara suvinu buku.

III-34

Namenjen je obavetavanju o blizini bolnice i
istovremeno obavezuje vozae da svojim
vozilom ne prave preveliku buku.

Znak se postavlja na odgovarajuoj
udaljenosti ispred podruja bolnice, tako da
ispunjava svoju svrhu pravovremenog
obavetavanja uesnika u saobraaju u vezi
sa njegovim postupanjem.

Znaku je potrebno dodati dopunsku tablu gde
mora biti navedena udaljenost do objekta, ili
se udaljenost ispisuje na samom znaku.

Znak stanica za prvu pomo (III-35)
oznaava blizinu mesta ili mesto na kome se
nalazi stanica za prvu pomo.

III-35
JP Putevi Srbije 55
Namenjen je obavetavanju o zvaninoj
zdravstvenoj ustanovi koja redovno posluje
sa najmanje deurnom slubom.

U naselju se znak postavlja po pravilu
neposredno ispred prikljuka koji vodi do
navedenog objekta.


Po potrebi se znaku dodaje dopunska tabla
na kojoj se direkcionom strelicom i
navoenjem udaljenosti ukazuje na taj
objekat.

Znak radionica za opravku vozila (III-36)
oznaava blizinu mesta na kome se nalazi
radionica za opravku vozila.
Na znaku ili dopunskoj tabli moe se
simbolima ili natpisima oznaiti pravac u
kojem se nalazi mesto, prostor ili sluba na
koje se znak odnosi, kao i udaljenost u
metrima.

III-36

Namenjen je obavetavanju o radionici za
popravku vozila koja ima van redovnog
radnog vremena ureenu deurnu slubu.

Znak se po pravilu koristi za oznaavanje
radionica koje se nalaze pored puta ili u
blizini puta i to na putevima van naselja
odnosno u malim naseljima, gde korisnik
puta bez navedenog znaka obavetenja ne bi
mogao oekivati takvu radionicu.



Znak telefon (III-37) oznaava blizinu
mesta ili mesto na kome se nalazi telefonska
govornica.

simbolima ili natpisima oznaiti smer u kome
se nalazi mesto, prostor ili sluba na koje se
znak odnosi, kao i udaljenost u metrima.

III-37

Znak se postavlja van naselja na
koji vodi do navedene naprave. Udaljenost
zavisi od brzine na pojedinanom putu i mora
vozau omoguiti da bezbedno po sve
uesnike u saobraaju skrene na prikljuak.

Znaku se dodaje dopunska tabla na kojoj je
oznaena navedena udaljenost.

Znak benzinska stanica (III-38) oznaava
blizinu mesta ili mesto na kome se nalazi
benzinska stanica. Na znaku ili dopunskoj
tabli moe se simbolima ili natpisima oznaiti
smer u kome se nalazi mesto, prostor ili
sluba na koje se znak odnosi, kao i
udaljenost u metrima i obavetenje o vrsti
goriva koje se moe nai na stanici.

III-38
56 JP Putevi Srbije
Znak se po pravilu postavlja za oznaavanje
servisa za gorivo koji se nalazi pored javnog
puta van naselja.

Postavlja se na odgovarajuoj udaljenosti
ispred prikljuka koji vodi do objekta.
Udaljenost zavisi od brzine na pojedinanom
putu i mora vozau omoguiti da bezbedno
po sve uesnike u saobraaju skrene na
prikljuak.

udaljenosti ispred prikljuka odnosno
prikljunog puta na servis za gorivo, znaku se
dodaje dopunska tabla na kojoj je oznaena
navedena udaljenost.

Unutar naselja se znak po pravilu ne
postavlja, osim ako zbog razliitih okolnosti
korisnik puta ne moe raspoznati servis za
gorivo odnosno jasno utvrditi preko kojeg
prikljuka je ureen pristup do servisa.

Servis za gorivo, koji se nalazi pored javnog
puta odnosno u njegovoj neposrednoj blizini,
oznaava se samo u sluaju kada je to jedini
servis za gorivo u irem okruenju.

Znak hotel ili motel (III-39) oznaava
hotel odnosno motel.

Na delu znaka III-39 ispod belog polja moe
se upisati hotel ili motel, zavisno od vrste
ugostiteljskog objekta koji se oznaava.

III-39

Znak restoran (III-40) oznaava blizinu
mesta ili mesto na kome se nalazi restoran.

III-40

Znak kafana (III-41) oznaava blizinu
mesta ili mesto na kome se nalazi kafana.

III-41

Znaci III-39 do III-41 se koriste za
obavetavanje korisnika puta o hotelu
odnosno motelu, restoranu ili kafani koji se
nalaze pored javnog puta van naselja
odnosno u njegovoj neposrednoj blizini.

Svi navedeni objekti moraju biti otvoreni cele
godine, moraju imati izveden prikljuak na
javni put u skladu sa propisima i ureene
povrine za parkiranje.

objekta. Udaljenost zavisi od brzine na
pojedinanom putu i mora vozau omoguiti
da bezbedno po sve uesnike u saobraaju
skrene na prikljuak.


Znakovi se ne postavljaju ukoliko korisnik
moe objekat pravovremeno primetiti i bez
postavljenih znakova.

U naselju se znakovi te vrste ne postavljaju.

JP Putevi Srbije 57
Znak teren ureen za izletnike (III-42)
oznaava blizinu mesta ili mesto na kome se
nalazi teren ureen za izletnike.

III-42

Znak se u naselju po pravilu ne koristi.

Kada se znak izuzetno predvidi u naselju,
postavlja se po pravilu neposredno ispred
prikljuka koji vodi na ureen prostor za
izletnike.

koji vodi na ureen prostor za izletnike.
Udaljenost zavisi od brzine na pojedinanom
putu i mora vozau omoguiti da bezbedno
po sve uesnike u saobraaju skrene na
prikljuak.

udaljenosti ispred prikljuka, znaku se dodaje
dopunska tabla na kojoj je oznaena
navedena udaljenost.

Znak teren za kampovanje pod atorima
(III-43) oznaava blizinu terena ili teren
ureen za kampovanje pod atorima.

III-43
Znak teren za kampovanje u prikolicama
(III-44) oznaava blizinu terena ili teren za
boravak u prikolicama. Na znaku ili
dopunskoj tabli moe se simbolima ili
natpisima oznaiti smer u kome se nalazi
mesto, prostor ili sluba na koje se znak
odnosi, kao i udaljenost u metrima.

III-44

Znak teren za kampovanje pod atorima i
u prikolicama (III-45) oznaava blizinu
terena ili teren za kampovanje pod atorima i
u prikolicama. Na znaku ili dopunskoj tabli
moe se simbolima ili natpisima oznaiti
udaljenost u metrima.

III-45

Znaci III-43 do III-45 koriste se za
oznaavanje odgovarajue ureenih
kampova pored javnog puta van naselja
odnosno u njegovoj blizini.

objekta. Udaljenost zavisi od brzine na
pojedinanom putu i mora vozau omoguiti
da bezbedno po sve uesnike u saobraaju
skrene na prikljuak.


Znak se moe postaviti ukoliko navedeni
objekat ima odgovarajue ureen prikljuak
na javni put i otvoren je cele godine, odnosno
58 JP Putevi Srbije
barem u vreme koje se smatra sezonom za
kampovanje.

Znak planinarski dom (III-46) oznaava
planinarski dom. Na znaku ili dopunskoj tabli

III-46

Znak se postavlja van naselja na

Znaku se dodaje dopunska tabla sa
oznaenom udaljenou do prikljuka.

Znak vozilo za pomo na putu (III-47)
oznaava blizinu mesta ili mesto u kome se
nalazi sluba za pruanje pomoi u sluaju
kvara na vozilu. Na znaku ili dopunskoj tabli

III-47

Znak vatrogasna sluba (III-48) oznaava
sluba za gaenje poara. Na znaku ili

III-48

Znak autobusko stajalite (III-49)
oznaava mesto na kome se nalazi
autobusko stajalite.

III-49

Znak tramvajska stanica (III-50) oznaava
mesto na kome se nalazi tramvajska stanica.

III-50

Znak aerodrom (III-51) oznaava blizinu
aerodroma ili mesto aerodroma. Na znaku ili

JP Putevi Srbije 59

III-51
Znak luka pristanite (III-52) oznaava
blizinu luke, pristanita, odnosno trajekta ili
mesto u kome se nalazi luka, pristanite,
odnosno trajekt. Na znaku ili dopunskoj tabli

III-52

Znak informacija (III-53) oznaava blizinu
mesta ili mesto u kome se mogu dobiti
turistike informacije. Na znaku ili dopunskoj
tabli moe se simbolima ili natpisima oznaiti

III-53

Znak prohodnost puta (III-54) oznaava
da je planinski put, odnosno prelaz preko
planinskog vrha otvoren ili zatvoren. Ako je
prolaz otvoren polje 1 je zelene boje i ima
natpis otvoren, odnosno ako je prolaz
zatvoren polje 1 je crvene boje i ima natpis
zatvoren.

Ako je prolaz zatvoren, na polju 2 se ispisuje
naziv mesta do kog je put otvoren.
Ako je prolaz otvoren, polje 3, sadri simbol
znaka lanci za sneg (II-39) ili simbol lanci ili
gume za sneg u zavisnosti od stanja puta.
Polja 2 i 3 imaju osnovu bele boje. Natpisi na
polju 1 su bele boje, a na polju 2 i 3 crne
boje. Simboli na polju 3 su crne boje.

III-54

Namena znaka je da korisnika puteva
informie o trenutnom stanju puta, o mestu
na kojem nastupa eventualna neprohodnost,
kao i o eventualnim obavezama koje mora
ispunjavati vozilo ako voza eli sa njim da
nastavi putovanje.

Znak moe biti postavljen trajno ili samo
privremeno. Sadraj znaka mora odgovarati
stvarnom stanju puta.

Znak mora biti postavljen na takvom mestu
da je vozila mogue jo uvek pravovremeno
preusmeriti na druge puteve.

Znak broj serpentine (III-55) oznaava broj
serpentine sa nadmorskom visinom.

III-55

Znak vozau omoguava da se na osnovu
podatka o nadmorskoj visini i broja
serpentine orijentie na putu.

Znak se koristi za oznaavanje serpentina na
deonici puta sa veim brojem serpentina.

60 JP Putevi Srbije
Znak se postavlja sa spoljanje strane
temena serpentine i to tako da se vidi iz oba
smera vonje. Brojevi rastu u smeru
stacionae. Nadmorska visina se zaokruuje
na cele metre.

Znak putni objekat (III-56) oznaava naziv
putnog objekta od posebnog znaaja
(vijadukt, tunel i sl).

III-56

Znak se postavlja ispred navedenih objekata
i namenjen je tome da korisnika puta
informie o tim objektima i pomae mu pri
orijentaciji.

Znak planinski prevoj (III-57) oznaava
planinski prevoj sa nadmorskom visinom.

III-57

Namena znaka je da obavesti korisnika puta
da se nalazi na mestu planinskog prevoja,
gde put prelazi na drugu stranu. Istovremeno
pomae pri orijentaciji i informie o
nadmorskoj visini prevoja.

Znak reka (III-58) oznaava naziv reke
preko koje put prelazi.

III-58

Namena znaka je da korisnika puta obavesti
preko koje reke, jezera ili prokopa prolazi put
i na taj nain mu pomae pri orijentaciji.

Znakom se oznaavaju pre svega vanije
vode, koje su upisane i u autokartama i
drugim turistikim mapama.

Kada put vie puta prelazi preko iste vode,
pri emu sve vreme ostaje u vidnom polju
korisnika puta, znak nije potrebno ponavljati.

Znak stanica policije (III-59) oznaava
stanica policije.

III-59

Ispod strelice moe biti napisana udaljenost
do grada u kojem se nalazi policijska stanica.

Znak brzina koja se preporuuje (III-60)
oznaava brzinu koja se preporuuje na
odreenom delu puta.

III-60

Sa ovim znakom se oznaava brzina koja u
uobiajenim uslovim omoguava bezbedno i
dovoljno brzo odvijanje saobraaja na
odreenoj deonici puta.

Znak se postavlja u sluaju kada drugim
znacima nije mogue na zadovoljavajui
nain reiti saobraajne situacije i kada se
eli usporiti odvijanje saobraaja, a da se pri
tom izriito ne ograniava najvea dozvoljena
brzina.

Znak tabla za oznaavanje naziva ulica
(III-62) oznaava naziv ulice. Znak moe
imati i kune brojeve bloka na koji se odnosi.

III-62

Znak se postavlja na poetku ulice koja je
napisana na znaku i to paralelno sa njom.
JP Putevi Srbije 61
Natpis na tabli mora se postaviti tako da
bude blie onoj ivici koja je usmerena u ulicu.

Znak se moe postaviti iznad znaka II-1
ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza
ili znaka II-2 obavezno zaustavljanje,
ukoliko je tako postavljen znak III-62
primetan prilikom pribliavanja iz glavnog
pravca.

Znak tabla za usmeravanje (III-63), (III-
63.1), (III-63.2) i (III-63.3) oznaava mesto
gde se nailazi na otru krivinu.

III-63 III-63.2

III-63.1

III-63.3
Table za usmeravanje se koriste za
oznaavanje krivina koje mogu biti za
korisnika puta opasne zbog malog radijusa
koji odstupa od propisa, nepravilno
izvedenog radijusa, nedovoljne preglednosti
ili kada krivina usledi posle due prave
deonice.

Van naselja se posmatrani znaci po pravilu
kombinuju sa odgovarajuim znakom za
opasnost, a u izuzetnim sluajevima i sa
znakom za ogranienje brzine.

Tablom za usmeravanje III-63.1 odnosno III-
63.3 se oznaava opasna, otra i kratka
krivina u naselju koju nije mogue oznaiti sa
vie znakova III-63 odnosno III-63.2 (slika
6.1.27).

Slika 6.1.27: Obeleavanje otre i kratke krivine u naselju
Table za usmeravanje III-63.1 odnosno III-
63.3 mogu se koristiti i u T raskrsnicama
(slika 6.1.28) i slui da obavesti vozaa da
mora u raskrsnici skrenuti levo ili desno
(smer pravo se zavrava)

62 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.28: Postavljanje znakova III-63.1 odnosno III-63.3 u T raskrsnicama
Tablama III-63 i III-63.2 oznaavamo opasne,
due krivine, pri emu je potrebno oznaiti
celu krivinu (slika 6.1.29).
Table za usmeravanje III-63 i III-63.2 se
postavljaju na takvoj meusobnoj udaljenosti
da voza za sve vreme vonje kroz krivinu
vidi najmanje dve table istovremeno. Za
oznaavanje krivine koriste se najmanje tri
table ukupno.
Table za usmeravanje moraju biti postavljene
tako da budu vidljive samo iz pravca vonje u
kojem se kreu.
Table za usmeravanje se u zavisnosti od
stepena opasnosti mogu postavljati i na
kontrastnoj podlozi.

2 JP Putevi Srbije
Slika 6.1.29: Obeleavanje krivine znakovima III-63 i III-63.2
Znak tabla za oznaavanje izlaza (III-66)
oznaava mesto izlaska sa autoputa.

III-66

Znak se postavlja na vrhu saobraajnog
ostrva, na kraju zaustavne trake.

Znak deca na putu (III-68) oznaava mesto
u ijoj se blizini nalazi kola i peaki prelaz
koji deca esto koriste.

III-68

Znak saobraajna traka za vozila javnog
prevoza putnika (III-69) koji oznaava
saobraajnu traku koja je namenjena samo
za kretanje vozila javnog prevoza putnika.
Ako je saobraajna traka namenjena samo
za kretanje vozila javnog prevoza putnika u
odreenom periodu u toku dana, uz
saobraajni znak se postavlja dopunska tabla
IV-4.

III-69

Znak se postavlja pored kolovoza na mestu
poetka trake koja je namenjena za vonju
vozila javnog prevoza.

Znak zavretak saobraajne trake za
vozila javnog prevoza putnika (III-69.1)
oznaava mesto na kome se zavrava
saobraajna traka namenjena samo za
kretanje vozila javnog prevoza putnika.

III-69.1

Znak ogranienje najvee dozvoljene
brzine na putevima u Republici Srbiji (III-
70) oznaava opte ogranienje najvee
dozvoljene brzine u Republici Srbiji prema
vrsti puta i obavezi upotrebe svetala.

III-70

Znak se postavlja na putevima pri ulazu u
Republiku Srbiju.

Znak saobraajna traka za spora vozila
(III-71) oznaava poetak saobraajne trake
kojom se moraju kretati vozila koja se kreu
brzinom manjom od brzine oznaene na
znaku.

64 JP Putevi Srbije

III-71
Ovaj znak obavezuje vozae da se iz
saobraaja na pojedinanoj saobraajnoj
traci sklone u traku za spora vozila, ukoliko
njihova vozila ne mogu postii brzinu koja je
znakom propisana kao najmanja dozvoljena
brzina.

Znak se postavlja na poetku trake za spora
vozila. Znak se po pravilu ponavlja i na
odreenom odstojanju pre poetka trake za
spora vozila, pri emu mu se dodaje
dopunska tabla sa navedenim odstojanjem
do poetka te trake.

Znaaj znaka se prilagoava prilikama i
zahtevima pojedinane deonice puta i
saobraaja; zato se u simbol znaka unosi
onaj broj koji u tom sluaju predstavlja
najmanju dozvoljenu brzinu.

Znak zavretak saobraajne trake za
spora vozila (III-71.1) oznaava mesto na
kome se zavrava traka kojom se moraju
kretati vozila koja se kreu brzinom manjom
od brzine oznaene na znaku.

III-71.1

Znak se postavlja na mestu zavretka
saobraajne trake za spora vozila. Znak se
po pravilu ponavlja i na odreenom
odstojanju pre zavretka te trake, pri emu
mu se dodaje dopunska tabla sa navedenim
odstojanjem do kraja te trake.

Znak odmorite (III-73) oznaava nailazak
na vienamenski objekat na putu iji se
sadraj oznaava piktogramima.

III-73

Znak oznaava mesto i udaljenost do mesta
na kojem je ureeno odmorite.

Na znaku je simbolima oznaena ponuda na
odmoritu.
Znaku se po pravilu dodaje dopunska tabla
sa navodima udaljenosti do sledeeg
odmorita ili benzinske pumpe.

Znak izlazak na odmorite (III-74)
oznaava mesto izlaska sa puta do
vienamenskog objekta. Na znaku, ukoliko je
potrebno, moe da se upie udaljenost do
sledeeg takvog objekta.

III-74

Znak peaka zona (III-77) oznaava
poetak zone namenjene iskljuivo za
kretanje peaka.

III-77

Znak kraj peake zone (III-77.1)
oznaava kraj peake zone.

JP Putevi Srbije 65

III-77.1

Znak zona 30 (III-78) oznaava zonu u
kojoj je brzina kretanja vozila ograniena do
30 km/h.

III-78

Znak kraj zone 30 (III-78.1) oznaava
zavretak zone u kojoj je ograniena brzina
kretanja vozila do 30 km/h (slika 6.1.30 i
6.1.31).

III-78.1

Slika 6.1.30: Obeleavanje zone u kojoj je brzina kretanja vozila ograniena do 30 km/h

66 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.31: Obeleavanje zone u kojoj je brzina kretanja vozila ograniena do 30 km/h (primer
zone du ulice)
Znak prepreka za usporavanje
saobraaja (III-79) oznaava nailazak na
mesto gde su postavljeni elementi za
usporavanje saobraaja.

III-79

Znak opasna deonica puta (III-80)
oznaava nailazak na posebno opasnu
deonicu puta i njenu duinu. Umesto znaka
opasnost na putu (I-25) moe da se upie
znak opasnosti koji blie objanjava prirodu
opasnosti.
Na znaku mogu biti najvie dva znaka koji
definiu prirodu opasnosti. Visina slova za
ispisivanje rei Opasnost! i duine deonice
je 105 mm i 140 mm.

Ovaj znak se uvek postavlja sa obe strane
puta u smeru kretanja.

III-80
JP Putevi Srbije 67
Znak zona usporenog saobraaja (III-81)
oznaava mesto od kojeg poinje zona
usporenog saobraaja.

III-81

Znak oznaava podruje gde peaci imaju
prednost nad vozilima i u kojem je dozvoljeno
igranje dece. Vozai moraju da voze naroito
paljivo i brzinom koja ne sme prelaziti 10
km/h.

Znak kraj podruja usporenog
saobraaja (III-81.1) oznaava mesto gde
se zavrava zona usporenog saobraaja.

III-81.1

Znak zona kole (III-82) oznaava mesto
od kojeg poinje zona kole.

III-82

Znak obavetava vozaa da se pribliava
podruju kole i da se zato pored puta ee
pojavljuju deca koja mogu da prelaze put,
hodaju po njemu ili ekaju prevoz.

Znak zavretak zone kole (III-82.1)
oznaava zavretak zone kole.

III-82.1

Znak nain korienja saobraajne trake
(III-83) oznaava da odreena saobraajna
traka nije namenjena za kretanje pojedinih
vrsta vozila iji je simbol prikazan na znaku.
Broj saobraajnih traka na znaku mora da
odgovara situaciji na terenu.

III-83

Znak se postavlja na mestu gde poinje traka
odnosno trake koje nisu namenjene vozilima
oznaenim na znaku. Znak se po pravilu
ponavlja i na odreenom odstojanju pre
navedenog mesta, pri emu mu se dodaje
dopunska tabla sa navedenim odstojanjem
do te trake.

Znak naizmenino proputanje vozila (III-
84) oznaava mesto gde se zbog
zavravanja saobraajne trake, suenja
kolovoza i smanjenja broja saobraajnih
traka, vozila naizmenino ukljuuju u jednu
saobraajnu traku.

III-84

Znak obavetava vozaa da se saobraajne
trake udruuju u jednu, pri emu nijedna od
te dve trake nije odreena kao put sa
prvenstvom prolaza. Voza mora postupati
68 JP Putevi Srbije
po sistemu patent-zatvaraa (naizmenino
ukljuivanje vozila).
Znakovi izlaz u sluaju opasnosti (III-85) i
(III-85.1) oznaavaju izlaz za peake u
sluaju opasnosti.

III-85 III-85.1

Znakovi udaljenost izlaza u sluaju
opasnosti (III-86) i (III-86.1) oznaavaju
smer u kome se nalazi izlaz za sluaj
opasnosti i udaljenost do njega.

III-86

III-86.1

Znak kontrola brzine kretanja (III-92)
oznaava poetak deonice na kojoj se vri
kontrola brzine kretanja vozila.

III-92

Znak se postavlja tamo gde se stalno ili esto
vre merenja brzine.

6.1.2.3.1 Znakovi obavetenja za
voenje saobraaja
Znakovima obavetenja za voenje
saobraaja uesnici u saobraaju se
obavetavaju o smerovima kretanja odnosno
smerovima kretanja po saobraajnim
trakama, do odreenih mesta.

Merila za odreivanje saobraajnih ciljeva na
pojedinanoj grani odnose se na prostor koji
put povezuje, na drutveno-ekonomski i
upravno-teritorijalni znaaj naselja koje putevi
povezuju, na saobraajni znaaj puta prema
vrsti i strukturi saobraaja i na tok puta u
prostoru u odnosu na naselja.

Saobraajni ciljevi su razvrstani u sledee
kategorije:
1. konani cilj voenja saobraaja u
inostranstvo (strano mesto),
2. glavni cilj voenja saobraaja unutar
drave,
3. vaniji cilj voenja unutar pokrajine,
4. vaniji cilj voenja unutar okruga,
5. ciljevi putovanja na optinskih putevima;
6. kulturna, istorijska, prirodna i turistika
odredita
7. drugo (poslovne zone i trgovaki centri,
sportsko-rekreacioni centri, aerodromi i
ostali vani objekti).

Redosled natpisa po smerovima je izveden
tako da se saobraajni ciljevi navode u
redosledu kao to su u prirodi rasporeeni po
pojedinanim putevima. Saobraajni ciljevi se
navode odozgo prema dole, od najudaljenijih
ka najbliem.

Pri voenju saobraaja je potrebno uzeti u
obzir naelo kontinuiranosti; saobraajni cilj
koji se postavi na signalizaciju za voenje
saobraaja potrebno je dosledno voditi
signalizacijom te vrste do samog cilja.

Znakovima obavetenja za voenje
saobraaja uesnicima u saobraaju se daju:
1) prethodna obavetenja o smeru kretanja;
2) obavetenja o prestrojavanju;
3) obavetenja o skretanju, i
4) obavetenje o potvrdi smera kretanja.
Broj i nain obavetenja koji se daju
uesnicima u saobraaju zavisi od kategorije
puta.

Na autoputevima uesnicima u saobraaju
daju se sva navedena obavetenja.

JP Putevi Srbije 69
Na dravnim putevima I reda, osim
autoputeva, uesnicima u saobraaju daju se
najmanje obavetenja iz take 1) i 3).

Na dravnim putevima II reda, optinskim
putevima i ulicama uesnicima u saobraaju
daju se najmanje obavetenja iz take 3).

Na autoputevima visina slova je 42 cm za
znakove koji se postavljaju iznad kolovoza i
35 cm za znakove koji se postavljaju pored
kolovozne trake.

Na putevima gde je dozvoljena brzina vea
od 80 km/h visina slova je 21 cm, a na
putevima sa dozvoljenom brzinom manjom ili
jednakom 80 km/h visina slova je 17,5 cm.

Na ulicama gde je dozvoljena brzina
najmanje 50 km/h visina slova je 17,5 cm, a
na ulicama sa dozvoljenom brzinom manjom
od 50 km/h visina slova je 14 cm.

Na dravnim putevima I i II reda na
znakovima koji se postavljaju iznad kolovoza
koriste se iriliko i latiniko pismo na istom
znaku.

Na znakovima koji se postavljaju pored puta,
odnosno kolovozne trake, iriliko i latiniko
pismo koriste se na istom znaku, a ako to nije
mogue znakovi sa irilikim i latinikim
pismom e se razdvojiti, s tim to se uvek
prvo postavlja znak sa irilikim pismom.

Kada se znakovima za voenje saobraaja
vodi do odredita u drugoj dravi, ovaj natpis
se ispisuje na engleskom jeziku, a desno od
njega simbol nacionalne automobilske
oznakom te drave (Budapest H).

Uz nazive srpskih mesta nije dozvoljeno
dodavati oznake stranih drava.

Kada je potrebno pored naziva srpskog
mesta navesti i stranu dravu, to se moe
izvesti samo sa automobilskom oznakom te
drave, koji na znaku mora biti naveden kao
samostalna informacija, a izuzetno sme biti
upotrebljen u istom redu zajedno sa brojem
puta.

Kada se znakovima za voenje saobraaja
vodi do odredita sa malim brojem slova, a
mogue je postii racionalniji raspored svih
odredita, odnosno dimenzija znaka, ovaj
natpis se ispisuje irilinim pismom, a desno
od njega, i to odvojeno sa kosom crtom,
natpis se ispisuje latininim pismom.

U raskrsnici dravnog puta i prikljuka na
autoput ili motoput mesta do kojih se pristupa
preko autoputa ili motoputa ispisana su na
zelenom odnosno plavom polju sa
pripadajuom oznakom puta (simbol
autoputa ili motoputa).

U poslednjoj raskrsnici opremljenoj
signalizacijom za voenje saobraaja, ispred
prikljuka na autoput ili motoput, uz nazive
mesta do kojih se pristupa preko autoputa ili
motoputa dodaje se simbol autoputa ili
motoputa, i to ispred naziva mesta.

U sluaju kada ciljevi do kojih se pristupa
preko autoputa ili motoputa jo nisu
obuhvaeni voenjem saobraaja, a za
vozaa je informacija u kom pravcu se nalazi
autoput ili motoput vana, signalizacija za
voenje saobraaja dopunjava se
samostalnim simbolom autoputa ili motoputa.

Na znakovima za voenje saobraaja na
autoputevima moe da se upie broj puta na
saobraajnim znakovima za davanje
obavetenja, osim na znakovima obavetenja
o skretanju.

Ako nije mogue da broj puta bude upisan na
znaku, moe da se doda izvan znaka kao
samostalan znak, i to: iznad znaka za
odredite u smeru pravo odnosno iznad,
ispod ili sa desne strane znaka, u visini
natpisa, za odredite za koje se skree.

Na znakovima za voenje saobraaja na
autoputevima i motoputevima ne upisuje se
udaljenost do odredita osim na znaku
potvrda pravca (III-61) na kome se upisuje
udaljenost do odredita.

Boja osnove znakova za voenje saobraaja
je:
1) zelene boje, ako se odnose na autoput;
2) plave boje, ako se odnose na motoput;
3) ute boje, ako se odnose na ostale
puteve, koji nisu autoput i motoput;
4) za znakove sa odreditima turistikog
karaktera je braon boje, i
5) bele boje, ako se odnose na odreeni
objekat.

Znakovi za voenje saobraaja su:

Znak raskrsnica (III-8) i kruna raskrsnica
(III-8.1), oznaava meusobni poloaj i
pravce puteva i nazive mesta do kojih vode
putevi koji se ukrtaju. Na znaku se mogu
upisati brojevi puteva i brojevi meunarodnih
puteva.

70 JP Putevi Srbije

III-8

III-8.1

Na znaku III-8 moe biti upisana udaljenost
do raskrsnice na koju se znak odnosi, ispod
dolazee strelice.

Znak se postavlja na udaljenosti od najmanje
150 m ispred raskrsnice koju oznaava.

Znak prestrojavanje vozila sa nazivima
naseljenih mesta (III-11.1) oznaava
prethodno obavetenje vozau radi
prestrojavanja na raskrsnici na putevima sa
vie saobraajnih traka.

Simboli na znaku III-11.1 treba da odgovaraju
stvarnom stanju broja saobraajnih traka i
nainu prestrojavanja na njima. Na znaku
moraju biti ispisani nazivi odredita.

III-11.1

Znak se postavlja na mestu gde zapoinje
prestrojavanje vozila. Uslov je da
odgovarajue trake za prestrojavanje budu
oznaene na kolovozu.

Znak strelasti putokaz (III-12) oznaava
pravac puta od odredita ili karakteristinog
objekta.

Na strelasti putokaz mogu da se ispiu dva
naziva odredita ako se ispisuju jednim
pismom ili jezikom, odnosno samo jedan ako
se ispisuju na dva jezika ili pisma. Na znak
mogu da se ispiu broj puta i udaljenost do
odredita, odnosno objekta.

III-12

Znak III-12 postavlja se na raskrsnici na
mestu odakle poinje put na koji se znak
odnosi.

Znak putokazna tabla (III-13) oznaava
pravac puta za naseljeno mesto ispisano na
znaku.

Znak moe da ima najvie tri polja za
oznaavanje smerova kretanja. Na svakom
polju mogu da se ispiu nazivi dva odredita
ako se ispisuju jednim jezikom i pismom. Ako
se nazivi odredita ispisuju na dva pisma ili
jezika, svako polje moe da ima samo naziv
jednog odredita.

Ovaj znak moe da se postavi i iznad
kolovoza a svako polje znaka postavlja se
kao poseban znak iznad saobraajnih traka
na koje se znak odnosi.

III-13

JP Putevi Srbije 71
Znak III-13 postavlja se na raskrsnici na
mestu odakle poinje put na koji se znak
odnosi.

Znak potvrda pravca (III-61) oznaava
potvrdu pravca kretanja posle prolaska
raskrsnice.

Znak sadri naziv mesta i udaljenost,
izraenu u km do mesta u koje vodi put na
kome je znak postavljen.

Na znaku moe da bude ispisano najvie
est naziva odredita, ukoliko se nazivi
odredita ispisuju jednim pismom ili na
jednom jeziku, odnosno etiri naziva
odredita ako se nazivi ispisuju na dva pisma
ili na dva jezika, kao i udaljenost u
kilometrima do tih mesta.

III-61

Znak se postavlja na odstojanju od najvie
500 m od poslednjeg prikljuka.

Znak pretputokaz za izlaz (III-64) na
autoputu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa
oznaava pravac kretanja do naseljenih
mesta ispisanih na znaku.

III-64

Znak se postavlja na 500 m od take u kojoj
poinje traka za usporavanje vozila. Izuzetno,
moe se postavljati i na manjem odstojanju,
ali ne manjem od 250 m od take gde poinje
traka za usporavanje vozila.

Znak putokaz za izlaz (III-65) i (III-65.1) na
autoputu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa
oznaava pravac kretanja do naseljenih
mesta ispisanih na znakovima.

Znakovi III-65 i III-65.1 postavljaju se iznad
kolovoza, a znak III-65.2 na bankini.

III-65

III-65.1

III-65.2

72 JP Putevi Srbije
Znak III-65 i znak III-65.1 postavljaju se na
mestima gde poinje traka za iskljuivanje
vozila.

Znak putokaz za prestrojavanje za
kretanje do odreenog mesta (III-67), (III-
67.1) i (III-67.2) obavetava vozae o
korienju saobraajne trake za kretanje do
naseljenog mesta ispisanog na znaku.

III-67 III-67.1

III-67.2

Znakovi se postavljaju iznad pojedinanih
saobraajnih traka.

Znak pretputokazna tabla za izlaz (III-72)
na autoputu i raskrsnicama u vie nivoa
oznaava poloaj putnih pravaca do
naseljenih mesta ispisanih na njemu.

III-72

Znak se postavlja po pravilu na udaljenosti
1000 m, ali ne manje od 700 m od mesta
poetka zaustavne trake.
Znak naziv petlje (III-76) i (III-76.1)
obavetava o nazivu petlje na koju se nailazi.

III-76 III-76.1

Znak III-76 postavlja se na ukrtanju
autoputa sa drugim putem a znak III-76.1
postavlja se na ukrtanju dva autoputa.

Znakovi se po pravilu postavljaju 1500 do
2000 m pre zaustavne trake odnosno
odvajanja.
6.1.2.3.2 Znakovi obavetenja za
obeleavanje prepreka na
putu i mesta na kome se
izvode radovi na putu

Znak predznak za obilazak (III-85)
oznaava smer i tok preusmerenog
saobraaja kada je zbog radova na putu,
privremenih prepreka ili oteenja kolovoza
put zatvoren. Kod dueg preusmeravanja na
znaku mora da se nalazi dopunska tabla sa
natpisom Obilaznica... km.

III-85

Na znaku III-8 moe biti upisana udaljenost
do raskrsnice na koju se znak odnosi, ispod
dolazee strelice.
JP Putevi Srbije 73
Znak se postavlja na udaljenosti od najmanje
150 m ispred raskrsnice.

Znak obilazak slui za usmeravanje vozila
na obilazni put. Znak se projektuje prema
odredbama srpskog standarda (SRPS) koji
vae za projektovanje strelastih putokaza.

Znak skretanje saobraaja iz jedne
kolovozne trake u drugu oznaava mesto
(III-86), odnosno blizinu mesta (III-86.1), gde
se vri skretanje saobraajnih traka, pri emu
broj saobraajnih traka ostaje isti. Poloaj
strelica na znaku mora da odgovara stanju
na terenu.

III-86 III-86.1

Znak zatvaranje saobraajne trake (III-87
i III-87.1) oznaava mesto gde poinje
zatvaranje jedne saobraajne trake
namenjene za kretanje u istom smeru. Broj i
poloaj strelica na znaku mora da odgovara
broju saobraajnih traka na terenu.

III-87 III-87.1

Znak predznak za zatvaranje saobraajne
trake (III-88 i III-88.1) oznaava udaljenost
do mesta na kome se zatvara jedna
saobraajna traka. Broj i poloaj strelica na
znaku mora da odgovara broju saobraajnih
traka na terenu.

III-88 III-88.1

Znakovi predznak za preusmeravanje
saobraaja na putu sa fiziki razdvojenim
kolovozima oznaava reim kretanja i nain
preusmeravanja saobraaja.

Znakovi (III-89 i III-89.3) oznaavaju blizinu
mesta gde se dvosmerni saobraaj sa fiziki
razdvojenih kolovoznih traka preusmerava na
deo puta na kome kolovozne trake nisu fiziki
razdvojene odnosno na kome su odvojene
samo oznakama na kolovozu.
Znakovi (III-89.1, i III-89.2) oznaavaju blizinu
mesta gde se saobraaj sa dela puta na
kome kolovozne trake nisu fiziki razdvojene
odnosno na kome su odvojene samo
oznakama na kolovozu, presumerava na put
sa fiziki razdvojenim kolovoznim trakama.

III-89 III-89.1

III-89.2 III-89.3

Znak predznak za neposredno regulisanje
saobraaja na mestu na kome se izvode
radovi (III-90) vozae obavetava o blizini
mesta na kome je, zbog radova na putu,
privremenih prepreka ili oteenja kolovoza,
uvedeno naizmenino proputanje vozila,
koje neposredno reguliu ovlaena lica.

74 JP Putevi Srbije

III-90

Znak ogranienje korienja saobraajne
trake (III-91) oznaava da odreena
saobraajna traka nije namenjena za kretanje
pojedinih vrsta vozila iji je simbol prikazan
na znaku.

Broj saobraajnih traka na znaku mora da
odgovara situaciji na terenu.

III-91

Pravila za postavljanje znakova obavetenja
za obeleavanje prepreka na putu i mesta na
kome se izvode radovi na putu detaljno su
obraena u posebnom svesku.
6.1.2.4 Dopunske table

Uz znakove opasnosti, znakove izriitih
naredbi i znakove obavetenja mogu biti
postavljene dopunske table.

Dopunska tabla je obavezna uz znak III-34
(bolnica), znak III-35 (stanica za prvu pomo)
i znak III-37 (telefon) ako udaljenost tih
objekata nije ispisana na samom znaku.

Dopunska tabla moe se dodati i
saobraajnom znaku I-25 (opasnost na putu).
Na dopunskoj tabli mora biti simbolom ili
tekstom navedena konkretna opasnost.

Dopunska tabla mora da ima ista svojstva u
pogledu boje osnove i retrorefleksije kao i
znak uz koji se dopunska tabla postavlja, a
boja natpisa i simbola na dopunskoj tabli
mora biti ista kao i boja natpisa i simbola na
znaku uz koji se dopunska tabla postavlja.
Izuzetak predstavlja dopunska tabla (IV-5)
koja daje dodatna obavetenja o vrsti i
nainu korienja vremenske zone
parkiranja.

irina dopunske table postavljene uz znak na
putu ne sme biti vea od duine one strane
znaka uz koji se dopunska tabla postavlja,
odnosno od prenika znaka ako je znak u
obliku kruga, osim ako se dopunska tabla
postavlja uz znak II-1.

Visina dopunske table ne sme da iznosi vie
od polovine njene duine, osim kod
dopunskih tabli IV-8.3, IV-8.4 i IV-8.5.

Dopunske table detaljnije odreuju znaenje
saobraajnog znaka ispod kojeg stoje i
postavljaju se u sluaju kada znaenje
saobraajnog znaka nije mogue objasniti
simbolom oznaenim na saobraajnom
znaku.

Po pravilu se na dopunskoj tabli za detaljnije
oznaavanje saobraajnog znaka
upotrebljava simbol. Ukoliko simbolom nije
mogue objasniti znaenje saobraajnog
znaka, na dopunskoj tabli se upotrebljava
tekst.

Na dopunskoj tabli se po pravilu koriste
simboli propisani Pravilnikom. Uz te simbole
mogu da se koriste i meunarodno priznati ili
opte razumljivi simboli.

Ukoliko se na istom stubu nalazi vie od
jednog saobraajnog znaka, dopunska tabla
vai samo za saobraajni znak ispod kojeg
se nalazi.

Dopunske table nije dozvoljeno postavljati
ispod sledeih saobraajnih znakova: I-34, I-
34.1 (Andrejin krst); III-17 (broj puta); III-17.1
(kilometraa puta); III-17.2 (broj puta, broj
deonice puta i kilometraa); III-18 (broj
meunarodnog puta); III-23 (naziv naseljenog
mesta); III-23.1 (naselje); III-24 (zavretak
naseljenog mesta); III-24.1 (zavretak
naselja); III-55 (broj serpentine); III-56 (putni
objekat); III-57 (planinski prevoj); III-58
(reka); III-62 (tabla za oznaavanje naziva
ulica); III-63, III-63.1, III-63.2 i III-63.3 (tabla
za usmeravanje); III-12 (strelasti putokaz); III-
64 (pretputokaz za izlaz); III-65, III-65.1 i III-
65.2 (putokaz za izlaz); III-67, III-67.1 i III-
67.2 (putokaz za prestrojavanje za kretanje
do odreenog mesta).

Pojedinanom saobraajnom znaku mogu se
dodati najvie dve dopunske table.

Dopunske table su:
JP Putevi Srbije 75

1) dopunska tabla IV-1 oznaava udaljenost
izmeu znaka uz koji je postavljena
dopunska tabla i poetka dela puta odnosno
mesta na koje se znak odnosi.

IV-1

2) dopunska tabla IV-2 oznaava duinu dela
puta na kome preti opasnost oznaena
znakom odnosno na kome se primenjuje
izriita zabrana, obaveza odnosno
ogranienje oznaeno znakom.

IV-2

3) dopunska tabla IV-3 oznaava udaljenost
izmeu znaka uz koji je postavljena
dopunska tabla i objekta, terena ili dela puta
na koji se obavetenje odnosi.

IV-3

4) dopunska tabla IV-4 oznaava vreme za
koje izriita zabrana, obaveza, odnosno
ogranienje vai, ako ne vai neprekidno.

IV-4

5) dopunska tabla IV-5 reima blie odreuje
znaenje znaka, odnosno daje dodatna
obavetenja o vrsti i nainu korienja
vremenske zone parkiranja.

IV-5

6) dopunska tabla IV-6 simbolom blie
odreuje znaenje znaka uz koji se istie.
Ukoliko se na dopunskoj tabli nalazi simbol
teretnog vozila, na tabli se moe upisati i
najvea dozvoljena masa koja se odnosi na
teretno vozilo.

IV-6

7) dopunska tabla IV-7 oznaava blizinu dela
puta odnosno mesta na kome postoji
opasnost od klizavog kolovoza zbog
nastanka poledice ili snega.

76 JP Putevi Srbije

IV-7

8) dopunske table IV-8, IV-8.1, lV-8.2, lV-8.3,
lV-8.4, IV-8.5 oznaavaju primenu zabrane
parkiranja ili zaustavljanja vozila do znaka,
od znaka, odnosno s jedne ili druge strane
znaka.

IV-8

IV-8.1 IV-8.2

IV-8.3

IV-8.4 IV-8.5

9) dopunska tabla IV-9 oznaava poloaj
parkiralita ili garaa i udaljenost do njega.

IV-9

10) dopunske table IV-10, IV-11, IV-12
oznaavaju nain parkiranja na trotoaru koje
se regulie znakom III-32, i to: IV-10
parkiranje na trotoaru pod uglom u odnosu
na podunu osu kolovoza, IV-11 parkiranje
na trotoaru paralelno sa podunom osom
kolovoza i IV-12 parkiranje na trotoaru
upravno na podunu osu kolovoza.

IV-10

IV-11

IV-12

11) dopunske table IV-13, IV-14 i IV-15
oznaavaju nain parkiranja kada se ono
izvodi delom na trotoaru a delom na
kolovozu, koje se regulie znakom III-32, i to:
JP Putevi Srbije 77
IV-13 parkiranje na trotoaru i kolovozu pod
uglom u odnosu na podunu osu kolovoza,
IV-14 parkiranje na trotoaru i kolovozu
paralelno sa podunom osom kolovoza i IV-
15 parkiranje na trotoaru i kolovozu upravno
na podunu osu kolovoza.

IV-13

IV-14

IV-15

12) dopunske table IV-16, IV-17, IV-18
oznaavaju nain parkiranja na kolovozu koji
se regulie znakom III-32, i to: IV-16
parkiranje na kolovozu pod uglom, u odnosu
na podunu osu kolovoza, IV-17 parkiranje
na kolovozu paralelno sa podunom osom
kolovoza i IV-18 parkiranje na kolovozu
upravno na podunu osu kolovoza.

IV-16

IV-17

IV-18

13) dopunska tabla IV-19 oznaava deonicu
puta na kome se sneg isti mainski i
postavlja se za vreme ienja snega uz
znak Opasnost na putu (I-25).

IV-19

14) dopunske table IV-20 i IV-20.1
oznaavaju vremenske uslove u kojima vai
znakom oznaena opasnost ili izriita
naredba, i to: IV-20 kada pada kia i IV-20.1
kada je na kolovozu sneg.

IV-20 IV-20.1

15) dopunska tabla IV-21 oznaava da je
parkiralite, odnosno parking mesto
rezervisano za vozila lica sa invaliditetom i
postavlja se uz III-32 i III-32.1.

IV-21

78 JP Putevi Srbije
16) dopunska tabla IV-22 oznaava vrstu
oteenja na kolovozu i duinu puta na koju
se odnosi.

IV-22

17) dopunska tabla pruanje puta sa pravom
prvenstva prolaza (IV-23), koja oznaava put
sa prvenstvom prolaza.

IV-23

Poloaj simbola na znaku IV-23 mora da
odgovara konkretnom poloaju puta sa
prvenstvom prolaza u odnosu na sporedni
put i postavlja se uz znakove (II-1), (II-2) i (III-
3).
6.1.2.5 Znakovi sa izmenljivim
sadrajem poruka

moraju u svemu da imaju izgled i sadraj
znakova propisanih ovim pravilnikom i imaju
isto znaenje.

mogu da budu:

1) kontinuirani znakovi, koji su slini fiksnim
saobraajnim znakovima i jedina razlika je da
se korienjem elektro-mehanikih sredstava
mogu prikazivati razliite poruke (rotirajui
znakovi u obliku prizmi, lamela ili rotirajueg
zastora), i
2) nekontinuirani znakovi, koji oblikuju poruke
korienjem individualnih elemenata koji
mogu da budu u jednom od dva stanja (ili
vie) i time mogu da oblikuju razliite poruke
na istoj prednjoj povrini znaka (znakovi sa
optikim vlaknima LED diodama ili tenim
kristalima).

Ako se znakovi sa izmenljivim sadrajem
poruka izvode kao kontinuirani znakovi
moraju da zadovolje sledee uslove:
1) znaenje simbola mora da bude jasno
najmanje na 150 m udaljenosti, i
2) intenzitet osvetljenosti znaka mora da
bude prilagoen uslovima okruenja i mora
da bude obezbeen noni model rada.

Poruka koju prikazuju znakovi sa izmenljivim
sadrajem poruka moe da se sastoji od
teksta, odnosno simbola.

Materijali od kojih se izrauju kuita
znakova sa izmenljivim sadrajem poruka
moraju da budu otporni na koroziju u skladu
sa odgovarajuim propisima i standardima za
materijale koji se koriste.

Kada se znakovi sa izmenljivim sadrajem
poruka postavljaju du autoputa, bez obzira
da li su poruke povezane ili ne, rastojanje
izmeu znakova ne sme da bude manje od
400 m, a optimalno rastojanje je 700m.
Minimalno rastojanje izmeu znakova sa
izmenljivim sadrajem na putevima sa dve
trake po smeru je 300m.

Za postavljanje znakova sa izmenljivim
sadrajem poruka, zbog konstrukcije
znakova, koriste se portali i poluportali ili
posebno konstruisani stubovi nosai. Prilikom
projektovanja nosaa ovih znakova treba
predvideti slobodan pristup znakovima u
sluaju potrebnog servisiranja.

Svi elementi znakova sa izmenljivim
sadrajem poruka kao i sistem kvaliteta i
ispitivanje kvaliteta znakova definisani su
srpskim standardom SRPS EN 12966-1.

JP Putevi Srbije 79
6.1.3 OZNAKE NA KOLOVOZU I
TROTOARU
Horizontalnom signalizacijom nazivaju se sve
oznake koje se nanose ili lepe na kolovoz
odnosno koje se ugrauju u kolovoznu
konstrukciju i zajedno sa vertikalnom
saobraajnom signalizacijom, te
saobraajnom opremom sainjavaju
funkcionalnu celinu.
Horizontalna signalizacija ima veoma vanu
funkciju i korisnicima puta prua informacije
koje su potrebne za bezbednu vonju. Njena
prednost je u neposrednosti i kontinuitetu
(pre svega kod podunih oznaka) kojim vodi
vozaa i daje mu informacije potrebne za
vonju i to bez odvraanja panje sa puta i
saobraaja koji se na njemu odvija. Tako
omoguuje neposrednu komunikaciju sa
vozaem.

Horizontalna signalizacija ima i nedostatke
odnosno ogranienja. Mogu da budu
nevidljive ili delimino vidljive u sluaju da je
kolovoz prekriven snegom. Njihova vidljivost
moe da bude smanjena i zbog loeg
vremena (mokar ili zagaen kolovoz) ili
istroenosti.

Horizontalna signalizacija optiki izdvaja
vozila koja dolaze u susret, usmerava i vodi
vozae, te na taj nain pozitivno utie na
protok saobraaja. Takoe najavljuje mesta
na kojima slabiji uesnici u saobraaju
prelaze ulicu i raznim natpisima, simbolima i
drugim oznakama vozau daje ostale vane
informacije za odvijanje saobraaja.

Navedene injenice od projektanata
saobraajnog ureenja iziskuju promiljene
odluke, poto horizontalna signalizacija
uesnicima u drumskom saobraaju mora da
prosleuje jasne i nedvosmislene informacije
da bi reakcije bile blagovremene i
odgovarajue.

Oznake na kolovozu su:
uzdune oznake;
poprene oznake, i
ostale oznake na kolovozu i trotoaru.

Oznake na kolovozu ine linije, strelice
natpisi i druge oznake.

Oznake na kolovozu su bele boje.

Izuzetno od gornjeg stava ute boje su:
oznake mesta na kolovozu i trotoaru na
kojima je zabranjeno parkiranje;
privremene oznake na kolovozu koje se
koriste prilikom izvoenja radova na
putu;
linije za odvajanje saobraajnih traka za
kretanje vozila javnog prevoza putnika, i
oznake kojima se obeleavaju mesta za
odreene namene (autobuska stajalita,
taksi vozila, policija i dr).

Oznake na kolovozu obeleavaju se na
saobraajnicama sa savremenim kolovoznim
zastorom.

Oznake za obeleavanje mesta za
parkiranje, na parkiralitima i u garaama
mogu da se obeleavaju materijalima koji
nemaju retroreflektujua svojstva.

Oznake na kolovozu ucrtavaju se odnosno
ugrauju ili utiskuju u kolovozni zastor na
putevima sa savremenim kolovozom kao
tankoslojni i debeloslojni materijali.

Oznake na kolovozu mogu da se izvode
bojilima, toplom i hladnom plastikom,
aplikativnim trakama, klinovima i markerima.

Oznake na kolovozu ne smeju poveavati
klizavost kolovoza.

Mogu da se primenjuju samo materijali iji
kvalitet i tehnike karakteristike omoguuju
dobru vidljivost oznaka danju, nou, nou u
vlanim uslovima i imaju odgovarajuu
trajnost i hrapavost u zahtevanom
vremenskom periodu.

Karakteristike materijala moraju da
odgovaraju zahtevima iz standard i ne
smeju da budu manje od minimalnih zahteva
u garantnom veku proizvoda. Prilikom
odabira materijala mora se uzeti u obzir
saobraajno optereenje puta, poloaj puta u
prostoru i njegove specifinosti, kao i
vremenske karakteristike na datoj deonici
puta.

Odabrani materijali takoe moraju da
odgovaraju potrebama redovnog odravanja
puta (npr. pluenje) pri emu ne smeju da
pogoraju nivo odravanja i stepen
bezbednosti saobraaja.

Za nove ili nestandardizovane materijale
mora se dobiti odgovarajui dokazni
dokument od strane verifikovane institucije o
ispunjenosti zahtev iz propis, i mora se
izraditi tehnoloki elaborat sa opisom
karakteristika materijal i odgovarajuim
uputstvom za postupak ugradnje i
odravanja.
80 JP Putevi Srbije
Kada je to potrebno, horizontalnoj
signalizaciji se dodaju posebni materijali:
protivklizni elementi za poveanje hrapavosti
oznake, dodatni elementi za poveanje
none vidljivosti u vlanim uslovima,
svetloodbojni elementi markeri, metalne
glave itd.

Metalne glave se koriste pre svega kod
zahtevnijih saobraajnih ureenja kao to su:
odstupanje od propisanih elemenata zbog
prostornih ogranienja, povean broj slabijih
uesnika u saobraaju, posebna upozorenja
na opasna mesta, naglaavanje toka puta i
oznaka u prostoru (obojena odn. kontrastna
pozadina) itd.

Za privremene oznake na kolovozu u vreme
radova na putu ili za vreme posebnih
dogaaja uvek se moraju primeniti aplikativni
materijali sa privremenom trajnou, a nakon
uklanjanja ovih oznaka na kolovozu ne smeju
da ostanu tragovi privremene signalizacije.
Materijali za izvoenje oznaka, zavisno od
ranga puta, utvreni su u tabeli u Prilogu 1
Pravilnika o saobraajnoj signalizaciji.
6.1.3.1 Uzdune oznake na kolovozu

Uzdune oznake na kolovozu su linije koje se
pruaju uporedo sa osom puta, vode
korisnika puta i propisuju mu nain korienja
kolovozne povrine.

Uzdune oznake na kolovozu (V-1) su
razdelne i ivine linije.

V-1

Razdelna linija razdvaja kolovoz na
kolovozne trake odnosno na saobraajne
trake.

Razdelne linije izvode se kao neisprekidane,
isprekidane ili kombinovane.

Isprekidane i neisprekidane razdelne linije
izvode se kao obine ili udvojene.

Neisprekidana razdelna linija oznaava
zabranu prelaenja preko te linije i zabranu
kretanja po toj liniji.

Neisprekidana uzduna linija se koristi tamo
gde je zbog bezbednosti saobraaja
potrebno zabraniti preticanje ili usporiti
saobraaj, a naroito:
na otvorenim deonicama puta na kojima
nije obezbeena zadovoljavajua
preticajna preglednost (neodgovarajui
vertikalni i/ili horizontalni elementi),
u zoni raskrsnice, autobuskog stajalita,
odmorita, benzinskih pumpi i slinih
povrina,
u neposrednoj blizini peakog i/ili
biciklistikog prelaza, prelaza puta preko
eleznike pruge, semaforizovane ili
kanalisane raskrsnice,
u zoni u kojoj su na putu izvedene mere
za usporavanje (platoi, granini prelazi,
naplatne stanice),
u zoni u kojoj su na putu izvedeni
denivelisani graevinski elementi (ostrva,
razdelne trake).

Na putevima u naselju se neisprekidana
razdelna linija zbog brojnih prikljuaka po
pravilu ne koristi, osim na mestima gde je
zbog bezbednosti saobraaja potrebno
zabraniti preticanje ili usporiti saobraaj
(peaki prelazi, u blizini kola, obdanita,
domova za stara lica, raskrsnica i sl).

Neisprekidana ivina linija moe da se koristi
i za suavanje kolovoza, a time i za

Udvojena neisprekidana razdelna linija (V-2)
oznaava zabranu prelaska preko te linije ili
kretanja po njima.

V-2
Udvojena neisprekidana razdelna linija izvodi
se na kolovozima sa dvosmernim
saobraajem sa dve i vie saobraajnih traka
po smeru ako je u oba smera zabranjeno
preticanje, u tunelima i na prilazima tunelima
u duini od 150m do 250m, na putnim
objektima (mostovi, tuneli..) i ako to
zahtevaju saobraajni uslovi ili uslovi
bezbednosti na putu ili u okruenju.

Kada je udvojena neisprekidana razdelna
linija potrebna da bi se obezbedila vea
bezbednost u saobraaju, ona moe da se
JP Putevi Srbije 81
izvede u kombinaciji sa drugim merama i
time da se naglasi njen znaaj (kontrastna
podloga, strukturirano izvoenje, dodatni
izvori svetlosti, markeri, posebno izvoenje
asfalta izmeu linija i sl).

Isprekidana razdelna linija moe biti obina,
kratka, udvojena i linija upozorenja.

Razdelna isprekidana obina linija (V-3)
koristi se za razdvajanje kolovozne trake na
putu sa samo po jednom saobraajnom
trakom za svaki smer, za razdvajanje
kolovozne trake na saobraajne trake.

V-3

U naseljima je duina razmaka izmeu linija
jednaka duini oznaene linije, a na putevima
izvan naselja duina razmaka izmeu linija
jednaka je dvostrukoj duini oznaene linije.

Razdelna isprekidana kratka linija koristi se
na prilaznim kracima za obeleavanje
posebnih saobraajnih traka za levo i desno
skretanje na raskrsnici, kao razdelna linija na
dvosmernim biciklistikim stazama, kao
isprekidana razdelna linija u podruju
prikljuaka gde na glavnom pravcu nema
traka za prestrojavanje (V-4), i kao linija
vodilja za kretanje vozila kroz raskrsnicu (V-
4.1).

V-4

V-4.1
Razdelna udvojena isprekidana linija (V-5)
koristi se za obeleavanje saobraajnih traka
sa izmenljivim smerom kretanja na kojima je
saobraaj regulisan ureajima za davanje
svetlosnih saobraajnih znakova.

V-5
Srednja saobraajna traka u kojoj smer
kretanja vozila moe da se menja ureajima
za davanje svetlosnih saobraajnih znakova
moe da bude izvedena u drugoj boji
(kontrastno naglaena).

Razdelna udvojena kombinovana linija (V-6)
oznaava zabranu prelaska preko te linije ili
kretanja po njoj, za vozila koja se kreu
kolovoznom trakom u kojoj je neisprekidana
linija blia desnoj ivici kolovoza od
isprekidane.

V-6
Razdelna udvojena kombinovana linija koristi
se za razdvajanje kolovoznih traka na
mestima gde uslovi preglednosti ili regulacije
saobraaja doputaju preticanje samo u
jednom smeru, tako da se koristi saobraajna
traka namenjena za kretanje iz suprotnog
smera.

Linija za odvajanje saobraajnih traka za
kretanje vozila javnog prevoza putnika (V-7)
slui da oznai ivicu vozne povrine kolovoza
javnog prevoza putnika.

V-7
82 JP Putevi Srbije
Oznaka V-7 mora da bude ute boje. U
kombinaciji sa oznakom obavezno mora da
bude postavljen saobraajni znak III-69 i III-
69.1. Oznaka V-7 moe da bude isprekidana
ili neisprekidana.

Neisprekidana linija se koristi kada je
kolovozna traka rezervisana za vozila javnog
prevoza putnika 24 sata u toku dana.

Ukoliko je kolovozna traka rezervisana za
vozila javnog prevoza putnika samo u
odreenom periodu tokom dana, koristi se
isprekidana linija, a znaku III-69 se dodaje
odgovarajua dopunska tabla IV-4.

Ivina linija (V-8) je isprekidana linija i slui
za oznaavanje ivice kolovozne povrine
puta tamo gde je dozvoljen prelaz preko
ivine linije. U zavisnosti od namene
korienja moe da bude normalna ili iroka.

Normalna ivina linija se koristi kao
isprekidana ivina linija na podruju manjih
prikljuaka (prikljuci ka domainstvima,
poljski putevi itd), te za odvajanje autobuskog
stajalita od kolovozne povrine puta.

iroka ivina linija koristi se na autoputu,
magistralnom putu i drugim putevima sa
raskrsnicama u vie nivoa za razgranienje
izmeu saobraajnih traka i trake za ubrzanje
i usporenje. iroka ivina linija se takoe
koristi za razgranienje traka za ukljuivanje
u saobraaj i iskljuivanje iz njega u
raskrsnicama van naselja i za razgranienje
kao ivina linija u raskrsnici u kojoj put sa
pravom prvenstva ne ide pravo.

V-8

Linija upozorenja (V-9) koristi se za
najavljivanje blizine neisprekidane linije.

V-9
Isprekidana linija upozorenja se primenjuje
samo na putevima van naselja. Duina
oznaene linije jednaka je dvostrukoj duini
razmaka izmeu linija.

irina uzdunih linija na kolovozu iznosi
najmanje 10 cm, a rastojanje izmeu
paralelnih uzdunih udvojenih linija iznosi 10
cm. Rastojanje izmeu ivine linije i ivice
kolovoza mora biti najmanje 10 cm.
6.1.3.2 Poprene oznake na kolovozu

Poprene oznake na kolovozu obeleavaju
se neisprekidanim ili isprekidanim linijama i
mogu biti povuene na kolovozu tako da
zahvataju jednu ili vie saobraajnih traka.

Poprene oznake na kolovozu obeleavaju
se u obliku linije ili polja koje obeleavamo
popreno u odnosu na smer vonje.

Poprene oznake su:
linija zaustavljanja,
kosnici,
graninici,
peaki prelazi i
prelazi biciklistike staze preko kolovoza.

Linije zaustavljanja su neisprekidane linije (V-
13) i isprekidane linije (V-13.1 i V-13.2).

Neisprekidana linija zaustavljanja (V-13),
postavljena ispred svetlosnog saobraajnog
znaka, oznaava mesto na kolovozu
neposredno pre koga voza mora da
zaustavi vozilo samo ako mu je svetlosnim
saobraajnim znakom zabranjen prolaz.
Neisprekidana linija zaustavljanja mora biti
izvedena ispred semafora na mestu sa koga
voza ima neometan pogled na svetla
semafora u propisanom poloaju za volanom
(normalan poloaj tokom vonje).

postavljena na prilazu raskrsnici sa putem sa
prvenstvom prolaza, gde je postavljen znak
obavezno zaustavljanje (II-2), oznaava
mesto na kolovozu neposredno pre koga
voza mora da zaustavi vozilo. Linija
zaustavljanja mora biti postavljena tako da
voza koji se zaustavi moe da vidi bez
JP Putevi Srbije 83
smetnje vozila i peake koji mu dolaze u
susret iz svih pravaca.

postavljena ispred znaka zabrana prolaza
bez zaustavljanja (II-32), (II-32.1), (II-32.2)
koji oznaava blizinu carinarnice, policije ili
naplatnog mesta za putarinu, oznaava
mesto neposredno pre koga voza mora da
zaustavi vozilo.

Ispred neisprekidane linije zaustavljanja (V-
13) na kolovozu moe da se obelei re
STOP. Razmak izmeu natpisa i linije
zaustavljanja mora da iznosi najmanje koliko
i veliina natpisa.

V-13

Linija zaustavljanja se postavlja po pravilu na
najmanje 1,0 m od ivice kolovoza osim u
sluajevima kada za to ne postoji mogunost.

Kada irina saobraajne trake na mestu gde
e se nalaziti, linija zaustavljanja prevazilazi
polovinu irine ulaska u raskrsnicu, a nije
dovoljna za oznaavanje dve saobraajne
trake za ukljuivanje, primenjuje se
izlomljena linija za zaustavljanje.
Ovakav oblik linije se primenjuje samo u
sluajevima kada preko prikljuka ne postoji
obeleen peaki prelaz (Slika 6.1.32).

Slika 6.1.32: Obeleavanje izlomljene linije
zaustavljanja kod irokih ulaska u raskrsnicu
Na putevima koji se na put sa pravom
prvenstva prikljuuju pod otrim uglom ili ako
ne postoji nain da se u raskrsnici drugaije
omogue lukovi skretanja, moe da se
obelei stepenasta linija zaustavljanja. Pri
tom zamaknutost izmeu linija mora da bude
vea od irine linije (Slika 6.1.33).

Slika 6.1.33: Obeleavanje stepenaste linije zaustavljanja
84 JP Putevi Srbije
Lokacija i oblik izvoenja linije zaustavljanja
se odreuje na osnovu trajektorija
merodavnog vozila u vonji kroz raskrsnicu
(Slika 6.1.34).

Slika 6.1.34: Obeleavanje linije
zaustavljanja na osnovu trajektorija
U sluaju da je irina puta koji se prikljuuje
na put sa pravom prvenstva manja od 5,5 m,
linija zaustavljanja se izvodi bez produetka u
obliku razdelne linije (rep). U tom sluaju se
linija zaustavljanja izvodi kao produetak
ivine linije V-8, ivinjaka ili ivice kolovoza u
duini polovine irine prikljuka (Slika 6.1.35 i
6.1.36).

Slika 6.1.35: Obeleavanje neisprekidane
linije zaustavljanja bez produetka (repa)

Slika 6.1.36: Obeleavanje isprekidane linije
zaustavljanja bez produetka (repa)
Isprekidana linija zaustavljanja (V-13.1) i (V-
13.2), postavljena na raskrsnici, na putu sa
prvenstvom prolaza, gde je postavljen znak
ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza
(II-1), oznaava mesto na kolovozu na kome
je voza duan da ustupi prvenstvo vozilima
koja se kreu putem na koji nailazi i da, po
potrebi, zaustavi vozilo pre linije
zaustavljanja.

Isprekidana linija zaustavljanja se obeleava i
ispred kolskih peakih prelaza, te na
trakama za skretanje u levo.

Neposredno pre linije zaustavljanja (V-13.1)
odnosno (V-13.2), na kolovozu moe da se
obelei saobraajni znak ukrtanje sa putem
sa prvenstvom prolaza (II-1). Razmak
izmeu simbola znaka i linije zaustavljanja
mora da iznosi najmanje koliko i veliina
simbola.

V-13.1

V-13.2

Isprekidana linija zaustavljanja se postavlja
po pravilu na najmanje 1,0 m od ivice
kolovoza osim u sluajevima kada za to ne
postoji mogunost.
Lokacija i oblik izvoenja isprekidane linije
zaustavljanja se odreuje na osnovu
trajektorija merodavnog vozila.

JP Putevi Srbije 85
U sluaju da je irina puta koji se prikljuuje
na put sa pravom prvenstva manja od 5,5 m,
isprekidana linija zaustavljanja se izvodi bez
produetka u obliku razdelne linije (rep). U
tom sluaju se isprekidana linija zaustavljanja
izvodi kao produetak ivine linije V-8,
ivinjaka ili ivice kolovoza u duini polovine
irine prikljuka.

Na prilazu raskrsnici sa putem sa prvenstvom
prolaza ako iz bilo kog razloga ne postoji
saobraajni znak II-1 ili II-2, linije V-13 i V-
13.1 imaju znaenje kao da znak postoji.

Neisprekidanu liniju zaustavljanja (V-13),
isprekidanu liniju zaustavljanja (V-13.1) i (V-
13.2) ima smisla koristiti i na povrinama za
regulisanje biciklistikog saobraaja.

Kosnici se koriste pre svega na putevima
vieg ranga za otvaranje i zatvaranje traka za
ubrzanje, usporenje i zaustavnih traka, kao i
traka za spora vozila, i za otvaranje i
zatvaranje posebnih traka rezervisanih za
vozila javnog prevoza putnika.

Kosnik oznaava mesto zatvaranja trake (V-
14), otvaranja trake (V-14.1) i zatvaranja
saobraajne trake rezervisane za vozila
javnog prevoza putnika (V-14.2).

V-14

V-14.1

V-14.2

Horizontalna oznaka V-14.2 mora da bude
ute boje.

Graninik oznaava deo kolovoza na kome je
zabranjen saobraaj zbog ulivanja
saobraaja sa prilaznog puta (V-15).

V-15

Peaki prelaz oznaava deo povrine
kolovoza namenjen za prelaz peaka (V-16).
Obeleava se na mestima gde se u istom
nivou ukrtaju saobraajni tokovi peaka i
vozila.

V-16

Na mestima na kojima peaki prelaz nije
mogue obeleiti bojom, prelaz se moe
obeleiti elinim elementima, klinovima ili
reflektujuim materijalima.

Peaki prelaz se obeleava na mestima na
kojima su ispunjeni uslovi koji se odnose na
saobraaj peaka u zavisnosti od
saobraajnog optereenja vozilima odnosno
na mestima na kojima to zahtevaju razlozi
bezbednosti saobraaja (blizina kole,
obdanita, bolnice, domova za stara lica,
raskrsnice itd).

Osim navedenog, za obeleavanje peakog
prelaza moraju da budu ispunjeni i sledei
uslovi:
- obezbeena odgovarajua preglednost
pri emu se uzima u obzir zaustavna
duina,
- udaljenost do susednog prelaza mora da
bude vea od 100 m (osim za prelaze u
raskrsnicama),
- obezbeen propisani koeficijent trenja na
kolovoznoj povrini,
86 JP Putevi Srbije
- obezbeene povrine za ekanje pored
prelaza koje moraju da budu povezane
sa trotoarom,
- obezbeeno odgovarajue osvetljenje
mesta peakog prelaza,
- proveriti neophodnost postavljanja
svetlosno-signalnih ureaja.

U zoni peakog prelaza na putevima van
naselja, brzinu je potrebno ograniiti najvie
na 70 km/h. U naselju se dodatno
ogranienje brzine u zoni peakog prelaza
primenjuje samo u kombinaciji sa merama za

Kada je samostalni peaki prelaz obeleen
preko dve saobraajne trake namenjene
kretanju vozila u istom smeru, takav prelaz
mora da bude obezbeen semaforom bez
obzira na broj peaka ili vozila.

Minimalna irina peakog prelaza mora da
bude 3,0 m.

Peaki prelaz se obeleava uporedo u
odnosu na osu puta. Rastojanje izmeu
obeleenih delova peakog prelaza iznosi
onoliko koliko iznosi njihova kraa stranica.
Ako je to mogue, peaki prelaz mora da
bude obeleen pod pravim uglom u odnosu
na osu puta, tako da je peak u to kraem
vremenskom periodu izloen saobraaju.

Oznaka V-16 na putu bez prava prvenstva je
po pravilu odmaknuta od glavnog
saobraajnog pravca, tako da udaljenost od
oznake koja obeleava oduzimanje prava
prvenstva iznosi najmanje 5,0 m. U tom
sluaju je preporuljivo da se saobraaj
peaka fiziki izdvoji (koii, lanac, ograda,
vegetacija i sl. slika 6.1.37).

Slika 6.1.37: Udaljenost oznake V-16 od
oznake koja obeleava oduzimanje prava
prvenstva iznosi najmanje 5,0 m
U semaforizovanim raskrsnicama i
raskrsnicama malog saobraajnog
optereenja oznaka V-16 se ne odmie od
glavnog saobraajnog smera, pri emu mora
da bude udaljena od zamiljene ivice
kolovoza najmanje 0,5 m (slika 6.1.38).

Slika 6.1.38: Udaljenost oznake V-16 od
zamiljene ivice kolovoza iznosi
najmanje 0,5 m
Na kolovozu pored peakog prelaza koji se
nalazi u blizini kole mora da stoji natpis
KOLA.

Sa obe strane pribliavanja se ispred
kolskog peakog prelaza obeleava
isprekidana linija zaustavljanja (V-13.1) i
neisprekidana razdelna linija u duini
minimalno 50 m. Na oba prelaza se
preporuuje fiziko odvajanje peaka. U
sluajevima u kojima je potrebno dodatno
smanjiti brzinu vozila u naseljima, to se izvodi
u kombinaciji sa merama za usporavanje
(optike, fizike prepreke, te ostale
graevinske mere).

Prelaz biciklistike staze preko kolovoza je
deo povrine kolovoza namenjen iskljuivo
za prelaz biciklista (V-17).

JP Putevi Srbije 87
a a
m
i
n

0
.
1
0
,

m
a
x

a
a=0.40 ali 0.50
mere v metrih
a
a
a
a
a
a
a a
m
i
n

0
.
1
0
,

m
a
x

a

V-17

Obeleavaju se na mestima gde se na istom
nivou ukrtaju saobraajni tokovi biciklista i
ostalih vozila.

Prelaz biciklistike staze se obeleava na
mestima na kojima su ispunjeni uslovi koji se
odnose na saobraaj biciklista u zavisnosti
od saobraajnog optereenja vozilima
odnosno na mestima gde se nezavisni
biciklistiki put ukrta sa putem.

Osim navedenog, za obeleavanje prelaza
za bicikliste moraju da budu ispunjeni i
sledei uslovi:
- obezbeena odgovarajua preglednost
pri emu se uzima u obzir zaustavna
duina,
- obezbeen propisani koeficijent trenja na
kolovoznoj povrini,
- moraju da budu obezbeene
odgovarajue povrine za ekanje pored
prelaza,
- obezbeeno odgovarajue osvetljenje
mesta prelaza za bicikliste,
- proveriti neophodnost postavljanja
svetlosno-signalnih ureaja,
- jasno i nedvosmisleno voenje biciklista,
te razumljivo obeleavanje prednosti.

U zoni prelaza za bicikliste na putevima van
naselja, brzinu je potrebno ograniiti najvie
na 70 km/h.

Kada je samostalni prelaz za bicikliste
obeleen preko dve saobraajne trake
namenjene kretanju vozila u istom pravcu,
takav prelaz mora da bude obezbeen
semaforom bez obzira na broj biciklista ili
ostalih vozila.

irina prelaza za bicikliste mora da bude
barem jednaka irini biciklistike povrine
ispred odnosno iza prelaza. Oznaka V-17 se
ne ukljuuje u irinu prelaza za bicikliste.

Kada se biciklistika staza i povrina za
peake pruaju naporedo i odvojene su samo
ivinjakom ili horizontalnom oznakom, prelaz
biciklistike staze se obeleava kvadratima ili
pravougaonicima bele boje samo na onoj
strani koja je blia raskrsnici.

Kada se biciklistika staza i povrina za
peake pruaju na meusobnoj udaljenosti
veoj od 1,0 m, prelaz biciklistike staze se
obeleava sa obe strane.

U zoni raskrsnica i autobuskih stajalita, te
na biciklistikoj traci je potrebno obezbediti
vizuelno razlikovanje biciklistikih povrina
bojenjem i/ili obeleenim simbolom bicikla.
Vizuelno razlikovanje biciklistikih povrina je
preporuljivo i kada je biciklistika staza od
peakog koridora odvojena samo ovom
linijom.

Prelaz za bicikliste se obeleava uporedo u
odnosu na osu puta. Rastojanje izmeu
obeleenih delova prelaza za bicikliste iznosi
onoliko koliko iznosi njihova stranica. Ako je
to mogue, prelaz za bicikliste mora da bude
obeleen pod pravim uglom u odnosu na osu
puta, tako da je biciklista u to kraem
vremenskom periodu izloen saobraaju.

Oznaka V-17 na putu bez prava prvenstva je
po pravilu odmaknuta od glavnog smera
saobraaja, tako da udaljenost od oznake
koja obeleava oduzimanje prava prvenstva
iznosi najmanje 5,0 m.

U tom sluaju je preporuljivo da se
saobraaj biciklista fiziki izdvoji (koii,
lanac, ograda, vegetacija i sl).

U semaforizovanim raskrsnicama i
raskrsnicama malog saobraajnog
optereenja oznaka v-17 se ne odmie od
glavnog saobraajnog pravca, pri emu mora
da bude udaljena od zamiljene ivice
kolovoza najmanje 0,5 m.

Kada je u ovom sluaju omoguena
poveana brzina kretanja biciklista, pre
prelaska puta se preporuuje smanjenje
brzine biciklista (optiki, suavanjem trake
itd).

Kada samostalni prelaz za bicikliste (nije u
kombinaciji sa peakim prelazom) prelazi
put sa pravom prvenstva, biciklisti se
obavezno mora oduzeti prednost
isprekidanom linijom zaustavljanja V-13.1 i
simbolom II-1 obeleenim na biciklistikoj
stazi neposredno ispred navedene linije.
88 JP Putevi Srbije
6.1.3.3 Ostale oznake na kolovozu i
trotoaru

Ostale oznake na kolovozu i trotoaru su:
strelice,
polja za usmeravanje saobraaja,
linije usmeravanja,
natpisi,
oznake za oznaavanje saobraajnih
povrina za posebne namene,
obeleavanje mesta za parkiranje i
vertikalne oznake (oznake na
predmetima uz ivicu kolovoza).

Strelice delimo na strelice za obeleavanje
smera upravljanja, strelice za usmeravanje
saobraaja, strelice za regulisanje smera
upravljanja u garaama, parkiralitima i
otvorenim prostorima i strelice na
biciklistikim povrinama.

Strelice za obeleavanje smera obeleavaju
se tako da stablo strelice bude paralelno u
odnosu na uzdunu razdelnu liniju. Podnoje
strelice mora da bude u visini punog dela
isprekidane uzdune linije.

Strelice se obeleavaju na sredini
saobraajne trake.

Strelica na kolovozu slui za obeleavanje
obaveznog smera kretanja vozila ako je
ubeleena u saobraajnoj traci oivienoj
neisprekidanim linijama i za obavetavanje
vozaa o nameni saobraajnih traka, ako je
ubeleena u traci oivienoj isprekidanom
linijom.

Na autoputevima i motoputevima strelica
mora da se ponovi najmanje tri puta, a na
ostalim putevima najmanje dva puta. Veliina
strelice zavisi od kategorije puta i dozvoljene
brzine.

Na autoputu i motoputu duine strelica
iznose 12,0 m, na ostalim dravnim putevima
I i II reda i glavnim gradskim
saobraajnicama sa dozvoljenom brzinom
vie od 50 km/h duina iznosi 7,5 m, a na
optinskim putevima i saobraajnicama u
naselju 5,0 m.

Strelicama se moe oznaiti: jedan smer (V-
18), dva smera (kombinovane) (V-19),
prestrojavanje na dve bliske raskrsnice gde
prestrojavanje mora da se izvede pre prve
raskrsnice (V-20), smer kretanja u garaama
(V-21), skretanje saobraaja (V-22) i smer
kretanja na biciklistikim povrinama.

V-18

V-19

V-20

V-21

Strelice za skretanje saobraaja (V-22) se
koriste za usmeravanje saobraaja ispred
mesta na kome se broj saobraajnih traka za
vonju u jednom smeru smanjuje, i to na
JP Putevi Srbije 89
saobraajnoj traci koja se ukida. Duina
strelice iznosi 5,0 m, a nagib strelice zavisi
od irine saobraajnih traka. Za saobraajne
trake ija je irina najvie 3,0 m koristi se
strelica sa nagibom 2:5, a za saobraajne
trake ija je irina vea od 3,0 m strelica sa
nagibom 2,9:5.

V-22

Uska strelica za skretanje saobraaja (V-
22.1) se koristi za usmeravanje saobraaja u
zoni ravanja autoputa ili magistralnog puta.

V-22.1

Strelice na biciklistikim povrinama se
koriste za usmeravanje saobraaja biciklista.
Duine strelica iznose 1,6 m.

Polja za usmeravanje saobraaja oznaavaju
povrinu na kojoj je zabranjen saobraaj i na
kojoj nije dozvoljeno zaustavljanje odnosno
parkiranje. Polja za usmeravanje korisnika
puta obavetavaju o nainu korienja
kolovoznih povrina, te obezbeuju vizuelno
voenje i kanalisanje saobraaja.

Na kolovozu ih obeleavamo kada usled
nedostatka prostora nije mogue izvesti
izdignuta saobraajna ostrva u minimalnim
propisanim dimenzijama, ili kada
predstavljaju potencijalnu opasnost za vozila,
ili kada iz drugih razloga nije opravdano
izvoenje saobraajnih ostrva. Polja za
usmeravanje saobraaja ispred izdignutih
ostrva slue za voenje vozila pored ostrva.

Polja za usmeravanje saobraaja sainjavaju
nizovi uporednih linija koja se obeleavaju
pod uglom od 30 u odnosu na osu kolovoza.
Oiviena su linijom bele boje. Linije kojima su
polja oiviena jednako su iroke kao i ostale
osne i razdelne linije na putu na kome je
polje obeleeno.

Uporedne linije kojima se polje obeleava
izvode se u irini 0,5 m na autoputu i
magistralnom putu i u irini 0,2 m na ostalim
putevima. Razmak izmeu pojedinanih linija
jednak je trostrukoj irini linije.

Polje za usmeravanje saobraaja na
saobraajnicama u naseljima kao i polja
malih povrina (manje od 2,0 m
2
) mogu biti
potpuno pokrivena bojom.

Polja za usmeravanje saobraaja izvode se:
izmeu dve trake sa suprotnim smerovima
(V-23), izmeu dve trake sa istim smerovima
(V-23.1), na mestu otvaranja posebne trake
za skretanje (V-23.2), ispred ostrva za
razdvajanje saobraajnih tokova (V-23.3 i V-
23.4), na ulivnim kracima na autoputu (V-
23.5) i na izlivnom kraku sa autoputa (V-
23.6).

V-23

90 JP Putevi Srbije

V-23.1

b
a
0
.
1
0
3
x
3
0
mere v metrih

V-23.2

V-23.3

V-23.4

V-23.5

V-23.6

Linija usmeravanja oznaava mesto promene
slobodne povrine kolovoza ispred fiksnih
prepreka koje se nalaze na putu ili na
njegovim ivicama. Linije usmeravanja mogu
da budu ispred ostrva za prestrojavanje
vozila javnog prevoza putnika (V-24), za
oblikovanje prepreke na ivici puta (V-24.1) i
za oznaavanje promene korisne povrine
kolovoza (V-24.2).

V-24

V-24.1

V-24.2
Natpisi (ukljuujui i simbole) se obeleavaju
na kolovozu kao dopunsko ili dodatno
objanjenje uz ostalu saobraajnu
signalizaciju.

Natpisi mogu biti: STOP (V-25), KOLA
(V-25.1), BUS (V-25.2), TAXI (V-25.3),
saobraajni znakovi (V-25.4), simbol bicikla
(V-25.5) ili simbol kolica za lica sa
invaliditetom (V-25.6), kao i nazivi mesta i
brojevi puteva.

V-25
JP Putevi Srbije 91

V-25.1

V-25.2

V-25.3
Za pisanje natpisa na kolovozu se koriste
slova i brojevi visine 4,0 m.

Na povrinama za mirujui saobraaj, u
zonama usporenog saobraaja i za natpise u
zonama prestrojavanja vozila na
saobraajnim povrinama u naselju se
koriste slova i brojevi visine 1,6 m. Navedena
visina se primenjuje i u saobraajnoj traci u
kojoj zbog nedovoljne irine nije mogue
izvoenje natpisa visine 4,0 m.

Navedene visine su najmanje dozvoljene
visine, a izuzetno se mogu koristiti i vee.

Natpis BUS (V-25.2) oznaava saobraajnu
traku za vozila javnog prevoza putnika.
Postavlja se na poetku saobraajne trake za
vozila javnog prevoza putnika i ponavlja se
nakon svake raskrsnice.

V-25.4
Natpis saobraajni znakovi (V-25.4) se
postavlja na kolovozu, na mestima gde je
ovakvom oznakom potrebno dodatno
upozoriti vozaa na opasnost, ogranienje
koje mu je propisano saobraajnim znakom
odnosno gde je vozau neophodno pruiti
potrebno obavetenje.

Osnovu za obeleavanje simbola na
kolovozu predstavljaju saobraajni znaci,
simboli ili crtei koji su prikazani na slikama.
Prilikom izvoenja ovih simbola na kolovozu
uzima se u obzir faktor pravosti. Za
saobraajne povrine na kojima se saobraaj
odvija brzinom do 30 km/h mogu se koristiti
osnovne mere saobraajnih znakova,
simbola ili piktograma.
Simbol znaka II-1 ukrtanje sa putem sa
prvenstvom prolaza moe da se obelei na
kolovozu neposredno pre linije zaustavljanja
(V-13.1), odnosno (V-13.2). Simbol II-1
obavezno mora da se obelei ukoliko nema
odgovarajue vertikalne signalizacije. Simbol
znaka mora da bude odmaknut od linije
zaustavljanja minimalno za veliinu simbola.
Simbol znaka II-1 se koristi i za oduzimanje
prednosti biciklistima na mestima na kojima
se zavrava biciklistika staza, odnosno pre
prelaska puta, kada se radi o nezavisnom
prelazu za bicikliste preko puta sa pravom
prvenstva.

V-25.5
92 JP Putevi Srbije
Natpis - piktogrami bicikla (V-25.5) oznaava
biciklistiku stazu odnosno traku. Postavlja
se na poetku saobraajne trake odnosno
staze i posle svake raskrsnice.

V-25.6
Natpis - piktogram kolica za lica sa
invaliditetom (V-25.6) oznaava da je parking
mesto na kome je natpis obeleen
namenjeno iskljuivo za parkiranje vozila lica
sa invaliditetom.

Oznaavanje saobraajnih povrina za
posebne namene slui za obeleavanje
mesta gde je zabranjeno parkiranje na
trotoaru (V-26) i kolovozu (V-26.1),
obeleavanje mesta rezervisanih za
autobuska stajalita (V-26.2), obeleavanje
mesta rezervisanih za taksi vozila (V-26.3) ili
druga vozila, obeleavanje zona peakih
prelaza u zoni kola (V-26.4).

V-26

Oznaka V-26 se koristi za obeleavanje
zabrane parkiranja na delu trotoara (ulazi u
objekte, garae, pristupi za invalide i sl) na
kome su inae na trotoaru saobraajnom
signalizacijom obeleena parking mesta.

Ne koristi se tamo gde je zabrana parkiranja
ve odreena zakonom.

V-26.1

Oznaka V-26.1 se koristi na mestima gde je
potrebno zabraniti parkiranje (ulazi u objekte,
garae, pristupi za invalide i sl), a ova
zabrana na tim mestima nije odreena
zakonom.

V-26.2

Oznaka V-26.2 se koristi za obeleavanje
autobuskog stajalita. Horizontalna oznaka
se koristi u kombinaciji sa znakom III-49
autobusko stajalite.

Saobraajnom signalizacijom (V-26.2 i III-49)
se obeleavaju autobuska stajalita koja su
ukljuena u odgovarajui red vonje. Osim
toga, moraju da ispunjavaju i ostale zahteve
Pravilnika o bliim saobraajno-tehnikim i
minimalnim sanitarno-tehnikim i higijenskim
uslovima za izgradnju, odravanje i
eksploataciju autobuskih stanica i stajalita.

V-26.3

V-26.4

Horizontalna oznaka V-26.4 mora da bude
praena i odgovarajuom vertikalnom
signalizacijom.

Ako u blizini kole nisu ispunjeni uslovi za
obeleavanje peakog prelaza, podruje u
kome deca prelaze put se obeleava samo
oznakom X KOLA X na kolovozu.

Oznaka parking mesto (V-27), (V-27.1) i (V-
27.2) oznaava mesto i nain parkiranja
vozila. Parkiranje moe da bude poduno (V-
27), koso (V-27.1) i uspravno (V-27.2).

V-27

JP Putevi Srbije 93
Poduno parkiranje uz kolovoz moe da
bude obeleeno samo na putevima u naselju.

a 1.00
c
b
0.10
mere v metrih

Slika 6.1.39: Oblik i preporuene mere
parking mesta kod eme kosog parkiranja

Tabela 6.1.1: Preporuene mere parking
mesta kod eme podunog parkiranja
Vrsta vozila a
(m)
b
(m)
min c
(m)
Motocikl 2,20 1,25 2,50
Putniki
automobil
5,50 * 2,00
(min.1,80)
3,00
Autobus i manje
teretno vozilo
16,00 3,00 4,50
7,00 **
Teretno vozilo
sa prikolicom ili
poluprikolicom
20,00

3,00 7,00

Napomene:
* prvo i poslednje parking mesto moe da
bude krae za 0,50 metra, ako ne postoji
fizika prepreka koja bi oteavala parkiranje,

** irina saobraajne trake u sluaju
jednosmernog saobraaja

V-27.1

Kosa ema parkiranja se obeleava pod
uglom od 30, 45 ili 60. Ugao parkiranja mora
da bude takav da omoguuje neposredno
parkiranje iz smera upravljanja.

a
b
1.00
0
.1
0
c
mere v metrih

parking mesta kod kose eme parkiranja

mesta kod kose eme parkiranja
Vrsta vozila

(
o
)

a
(m)

b
(m)
min
c
(m)
Motocikl 45
o
60
o

1,80
2,00
1,25
1,25
2,50
2,50
Putniki
automobil
30
o

45
o

60
o

4,30 *
5,00 *
5,30 *
2,30 **
2,30 **
2,30 **
3,50
4,00
4,50
Autobus i manje
teretno vozilo
30
o

45
o

60
o

9,75
11,50
12,75
4,00
4,00
4,00
10,00
7,50
10,00
Teretno vozilo
sa prikolicom ili
poluprikolicom
30
o

45
o

60
o

12,50
16,00
18,50
4,00
4,00
4,00
5,50
8,50
12,00

Napomene:
* u sluaju da prednji ili zadnji deo vozila
moe da dopre preko ivice parking prostora
(trotoar, zelena povrina) duina parking
mesta moe da se skrati za 0,50 metra
** u sluaju kratkotrajnog parkiranja i
obeleavanja parking prostora za vozila taksi
slubi, irina parking mesta se poveava za
0,20 metra, a irina parking mesta
obeleenog neposredno uz izdignuto ostrvo,
zelenu povrinu, zid ili stub se poveava za
0,30 do 0,45 metra.

V-27.2

Uspravno parkiranje je parkiranje pod uglom
od 90.

mere u metrima
mere u metrima
94 JP Putevi Srbije
1.00
0.10
c
a
b
mere v metrih

parking mesta kod eme uspravnog
parkiranja

mesta kod eme uspravnog parkiranja
Vrsta vozila a
(m)
b
(m)
min c
(m)
Motocikl manji 2,50 1,25 2,50
Putniki
automobil
5,00 * 2,30 ** 5,40
Autobus i manje
teretno vozilo
13,00
15,00 ***
4,00 12,00
Teretno vozilo sa
prikolicom ili
poluprikolicom
19,50 4,00 15,00

Napomene:

* u sluaju da prednji ili zadnji deo vozila
moe da dopre preko ivice parking prostora
(trotoar, zelena povrina) duina parking
mesta moe da se skrati za 0,50 metra
** u sluaju kratkotrajnog parkiranja i
obeleavanja parking prostora za vozila taksi
slubi, irina parking mesta se poveava za
0,20 metara, a irina parking mesta
obeleenog neposredno uz izdignuto ostrvo,
zelenu povrinu, zid ili stub se poveava za
0,30 do 0,45 metara.
*** u sluaju da parkiralita koriste preteno
turistiki autobusi ija duina po evropskim
propisima moe da bude do 15,00 m.

Kod obeleavanja parking mesta za lica sa
invaliditetom, irina parking mesta iznosi 3,5
m. U irinu je ukljuen prostor namenjen
izlasku i ulasku lica sa invaliditetom u vozilo, i
iznosi 1,0 m (slika 6.1.42 i slika 6.1.43).

Koso i uspravno parkiranje se obeleava
samo u zonama mirujueg saobraaja
(parkiralita, javne garae) i u zoni
usporenog saobraaja.

Slika 6.1.42: Obeleavanje parkiranja vozila lica sa invaliditetom
mere u metrima
JP Putevi Srbije 95

Slika 6.1.43: Obeleavanje parkiranja vozila lica sa invaliditetom

Elementi konstrukcije i opreme javnih puteva
i drugih predmeta koji predstavljaju stalne
prepreke unutar gabarita slobodnog profila
puta obeleavaju se oznakom (V-28).

V-28

Oznaka se sastoji od naizmenino
obeleenih vodoravnih ili dijagonalnih crvenih
i belih polja.

Dijagonalna polja se obeleavaju pod uglom
od 45.

Ukoliko je to potrebno, oznake se kombinuju
sa saobraajnim znacima zabrane, ustupanja
prvenstva prolaza ili ak sa svetlosnim
signalima.
96 JP Putevi Srbije
6.1.4 UREAJI ZA DAVANJE
SVETLOSNIH SIGNALA

Ureaji za davanje svetlosnih signala, (u
daljem tekstu:semafori) koriste se za
regulisanje saobraaja i oznaavanje radova
i prepreka na putu.

Semafori koji se koriste za regulisanje
saobraaja su:
1) semafori za regulisanje kretanja vozila;
2) semafori za regulisanje kretanja bicikala i
mopeda na biciklistikim trakama ili stazama;
3) semafori za regulisanje kretanja peaka;
4) semafori za regulisanje kretanja tramvaja;
5) semafori za regulisanje kretanja vozila
odreenom brzinom;
6) semafori kojima se najavljuje pribliavanje
voza prelazu puta preko eleznike pruge, i
7) semafori za regulisanje pristupa vozila.

Semaforima se emituju svetlosni saobraajni
znakovi odnosno svetla crvene, ute, zelene
odnosno bele boje.

Svetlo koje daju semafori moe biti postojano
(neprekidno) ili trpue (prekidajue).

Svetlosni saobraajni znakovi mogu biti i sa
grafikim prikazom, koji dodatno objanjava
njegovo znaenje, odnosno definie
kategoriju korisnika na koju se pojam odnosi.

Prilikom postavljanja semafora ili modifikacije
njegovog rada, saobraajni projekat iz lana
9 stav 1. taka 3) Pravilnika o saobraajnoj
signalizaciji mora da sadri, i:
1) odgovarajue saobraajne slike za
najmanje tri karakteristina perioda;
2) obrazloenje za izabrani nain upravljanja
(fiksni, adaptibilan, u linijskoj koordinaciji,
koordinaciji sloenih raskrsnica);
3) proraun matrice zatitnih vremena za
vozila i peake;
4) plan stanja ili plan faza za odgovarajue
saobraajne slike u skladu sa predloenim
reimom saobraaja;
5) proraun optimalnog ciklusa i
preraspodele zelenih vremena kod fiksnih
sistema rada odnosno proraun minimalnih i
maksimalnih zelenih vremena, izbor kritinih
intervala najave kod adaptibilnih sistema
rada;
6) grafo analitiki proraune merodavnih
ciklusa, preraspodele zelenih vremena i
faznih pomaka kod koordinisanog naina
rada;
7) planove tempiranja sa naznakom perioda
u toku dana u kojima su aktivni i take
izmene u planu tempiranja signalnih planova
kod fiksnog naina rada, i
8) proraun nivoa usluga.

Semafori se postavljaju na stubove. Stubovi
nosai semafora mogu biti: obian stub
(redukovan ili ravan), konzolni stub i portalni
stub.

U izuzetnim sluajevima, kada ne postoji
prostor za postavljanje stuba pored kolovoza
(uzak trotoar i sl.) semafori se mogu, pomou
posebnih nosaa, postaviti i na objekte pored
kolovoza.

Ako postoje vee visine saobraajnog profila
koja onemoguava primenu konzolnog stuba
ili portala, semafori se ,mogu pomou
posebne konzole, postaviti i na stub javne
rasvete ili stub kontaktne mree ili se
postaviti na elinu uad na prilazu, odnosno
u samoj zoni raskrsnice.

Ako na prilazu raskrsnice postoje stubovi
komunalnih instalacija, koji bi zaklanjali
semafor postavljen na sopstveni stub nosa,
a njihova pozicija na prilazu i tehniki uslovi
obezbeuju postavljanje semafora pored
kolovoza, semafori se mogu postaviti na
stubove komunalnih instalacija.

Semafori koji se postavljaju na stub pored
kolovoza, moraju biti postavljeni na visini od
2m do 2,5m iznad povrine kolovoza.

Na stubu na kome se nalazi semafor na visini
iz gornjeg stava, mogu se postaviti i semafori
manjih dimenzija, na manjoj visini
namenjenih za regulisanje kretanja vozila i
peaka.

Rastojanje osovine stuba semafora od ivice
kolovoza iznosi od 0,75m do 1,00m. U
posebnim sluajevima, najvee udaljenje
stuba od ivice kolovoza definisano je
uslovom da voza na prilazu raskrsnice moe
pravovremeno da uoi svetlosni signal.

Ako se semafori postavljaju iznad kolovoza
(konzola, portal), donja ivica semafora ne
sme da bude na visini manjoj od 4,5m iznad
kolovoza.

JP Putevi Srbije 97
2
.
0
-
2
.
5

2
.
0
-
2
.
5
m
i
n
4
.
5

2
.
0
-
2
.
5 m
i
n
4
.
5

2
.
0
-
2
.
5
m
i n
4
.
5

Stub semafora se postavlja na udaljenosti
najmanje 3m od linije zaustavljanja.
Svi semafori koji su postavljeni iznad
kolovoza obavezno moraju da imaju
kontrastnu plou za poboljavanje uoljivosti.

Semafor se postavlja uvek pored kolovoza,
sa desne strane u smeru kretanja vozila.

Na prilazima raskrsnici sa vie saobraajnih
traka obavezno je postaviti semafor koji
prikazuje iste signalne pojmove (ponavlja) i
na levoj strani, a po potrebi i na konzolnom
stubu.

Na prilazima sa jednom saobraajnom
trakom, ponavlja se postavlja ukoliko uslovi
pravovremenog uoavanja signala na
raskrsnici to zahtevaju.

Na stub semafora mogu biti postavljeni
sledei saobraajni znakovi: znak II-1
(ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza),
znak II-2 (obavezno zaustavljanje), znak II-4
(zabrana saobraaja u jednom smeru),
znakovi II-43, II-43.1 i II-43.2 (obavezan
smer), II-44, II-44.1, II-44.2 (dozvoljeni
smerovi), II-45.2 (kruni tok saobraaja),
znak III-2 i znak III-2.1 (put sa jednosmernim
saobraajem), znak III-3 (put sa prvenstvom
prolaza), znak III-4 (zavretak puta sa
prvenstvom prolaza) i znak III-62 (tabla za
oznaavanje naziva ulica).

Na stub semafora, moe da bude postavljen
samo jedan saobraajni znak iznad, odnosno
dva znaka sa desne strane, u nivou
semafora, na posebnom nosau.

98 JP Putevi Srbije
Semafori za regulisanje kretanja vozila

Na semaforu za regulisanje kretanja vozila
na prilazu raskrsnici postavljaju se po
vertikalnoj osi, jedno ispod drugog crveno,
uto i zeleno svetlo.

Ako je semafor postavljen iznad saobraajne
trake, svetla mogu biti postavljena po
horizontalnoj osi, jedno pored drugog,
crveno, uto i zeleno svetlo gledano sa leva
na desno.

Prenik kruga svetlosnog saobraajnog
znaka je 210mm ili 300mm.

Svetlosni saobraajni znakovi na semaforu
moraju biti istih dimenzija.

Izuzetno od gornjeg stava prikaz crvenog
svetla moe biti dimenzije 300mm, kada su
uto i zeleno svetlo dimenzija 210mm.

Svi semafori na prilazu raskrsnici ne moraju
imati svetlosne saobraajne znakove istih
dimenzija, odnosno semafori koji se
postavljaju iznad kolovoza mogu imati
znakove veih dimenzija odreenih u gornjim
stavovima.

Semaforu za regulisanje kretanja vozila moe
se pridodati tajmer za odbrojavanje
preostalog vremena do pojave zelenog
signalnog svetla i grafika i/ili tekstualna
interpretacija poruke koja se eli preneti
vozaima.

Displej tajmera se postavlja u visini crvenog
svetla tako da se njihove gornje ivice
poklapaju i konstruisan je tako, da ne
zaklanja ostale elemente saobraajne
signalizacije postavljene na stub semafora.

Zeleni svetlosni saobraajni znakovi bez
grafikog simbola (VI-1), se primenjuju kada
se neko od kretanja realizuje sa ili bez
postojanja dozvoljenog konflikta sa nekim od
vozakih ili peakih tokova na raskrsnici.

VI-1
Semafori koji daju direkcione svetlosne
saobraajne znakove (VI-2.1-VI-2.8) koriste
se za regulisanje kretanja vozila na jednom ili
vie prilaza raskrsnici, ili na jednom ili vie
krakova raskrsnice, ili za kretanje vozila iz
jednog ili vie smerova kretanja.

VI-2.1 VI-2.2 VI-2.3 VI-2.4

VI-2.5 VI-2.6 VI-2.7 VI-2.8

Zeleni direkcioni svetlosni saobraajni znak
sa grafikim simbolom jednom ili dve strelice
se primenjuju kada je obezbeeno da se
kretanje vozila, u smeru odreeno strelicom
odnosno strelicama, odvija kao bezkonfliktno.

Grafiki simbol strelice koji oznaava smer
kretanja, izvodi se kao crni uz crveno i uto
svetlo odnosno kao zeleni na crnoj podlozi za
zeleno svetlo.

Semafor sa trobojnim svetlima moe da ima
dodatni svetlosni saobraajni znak (VI-4.1 -
VI-4.5) u obliku zelene strelice-uslovni znak.

Dodatni svetlosni saobraajni znak postavlja
se sa odgovarajue strane semafora, u visini
na kojoj se nalazi zeleno svetlo, na nain
prikazan na slici.

JP Putevi Srbije 99

VI-4.1 VI-4.2

VI-4.3 VI-4.4 VI-4.5

Dodatni svetlosni saobraajni znak se
prikazuje samo kada je na semaforu kome
pripada, ukljueno crveno svetlo.

Semafori za regulisanje kretanja vozila po
saobraajnim trakama (VI-3.1 i VI-3-2)
koriste se za regulisanje kretanja vozila po
saobraajnim trakama u odreenim
vremenskim periodima.

VI-3.1 VI-3.2

Semafori za regulisanje kretanja vozila po
saobraajnim trakama postavljaju se iznad
saobraajne trake na koju se odnose i za
svaku saobraajnu traku ponaosob (slika
6.1.44, 6.1.45 i 6.1.46).

Grafika forma semafora za regulisanje
kretanja vozila po saobraajnim trakama je
prikaz crvenih ukrtenih linija i zelene strelice
sa vrhom okrenutim nadole, na podlozi crne
boje.

100 JP Putevi Srbije

Slika 6.1.44: Semafori za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama
otvorene tri trake u smeru kretanja vozila

zatvaranje srednje trake u smeru kretanja vozila

otvorene dve trake u smeru kretanja vozila
JP Putevi Srbije 101
Semafor za regulisanje promene saobraajne
trake (VI-4) je u obliku ute strelice usmerene
koso na dole i koristi se za promenu
saobraajne trake kojom se vozilo kree.
Semafor se postavlja iznad saobraajne
trake, odnosno u saobraajnoj traci koju
vozilo mora napustiti u smeru odreenom
strelicom (slika 6.1.45).

Svetlosni saobraajni znak se izvodi kao uta
treptua strelica usmerena na dole, na crnoj
podlozi.

VI-4

Semafori za regulisanje kretanja bicikala

Kretanje bicikala i mopeda po biciklistikim
trakama, odnosno bicikala po biciklistikim
stazama moe se regulisati upotrebom
semafora kojima se daju trobojni svetlosni
saobraajni znakovi, na kojima se svetla
postavljaju po vertikalnoj osi jedno ispod
drugog, i to crveno gore, uto u sredini i
zeleno dole.

Grafiki simbol bicikla izvodi se kao crni
simbol u crvenom i utom svetlu, odnosno
kao zeleni simbol na crnoj podlozi.

Na prelasku biciklistike staze za kretanje
bicikala i mopeda preko kolovoza, mogu se
koristiti ureaji za regulisanje kretanja
peaka, ako se staza nalazi uz obeleeni
peaki prelaz.

Semafori za regulisanje kretanja bicikala
koriste se ako je biciklistika staza izvan
lokacije obeleenog peakog prelaza ili
bicikli imaju drugaije elemente voenja na
raskrsnici u odnosu na peake.

VI-8
Semafori za regulisanje kretanja peaka

Za regulisanje kretanja peaka upotrebljavaju
se semafori za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova crvenim i zelenim
svetlima, kojima moe biti pridodat ureaj za
davanje zvunih signala ili ureaj za
odbrojavanje preostalog vremena ekanja.
Svetla mogu da budu postavljena po
vertikalnoj osi, i to: crveno svetlo gore, a
zeleno svetlo dole, odnosno po horizontalnoj
osi, i to: crveno svetlo levo, a zeleno svetlo
desno.

Svetla iz gornjeg stava sastoje se od svetlee
povrine crvene ili zelene boje na kojoj se
nalazi tamna silueta peaka ili od tamne
povrine na kojoj se nalazi svetlea silueta
peaka crvene ili zelene boje.

Svetla ne smeju biti upaljena istovremeno, s
tim da zeleno svetlo moe biti trepue, u
odreenom vremenskom intervalu, pre
pojave crvenog svetla.

Na semaforu za regulisanje kretanja peaka
mogu se dodati zvuni ureaji koji peacima
daju obavetenje o tome da je upaljeno
zeleno svetlo semafora, odnosno da im je
dozvoljen prolaz.

VI-6

Ureaji za regulisanje kretanja tramvaja

Za regulisanje kretanja tramvaja
upotrebljavaju se ureaji za davanje svetla
bele boje na podlozi crne boje. Svetla su u
oblike poloene, uspravne ili kose crte ili
kombinacija istih.

Ovi semafori mogu da se koriste u
kombinaciji sa semaforima kojima se regulie
kretanje vozila.

Ako vozila javnog gradskog prevoza koriste
istu saobraajnu traku kojom se kreu i
tramvaji za regulisanje njihovog kretanja
koriste se ureaji za davanje svetla bele boje
na podlozi crne boje.


VI-7.1 VI-7.2 VI-7.3 VI-7.4

VI-7.5 VI-7.6 VI-7.7

VI-7.8 VI-7.9

VI-7.10 VI-7.11 VI-7.12 VI-7.13 VI-7.14

Ureaji za regulisanje kretanja vozila
odreenom brzinom

Semafori za regulisanje kretanja vozila
odreenom brzinom brojanom oznakom
preporuuju brzinu kojom vozila treba da se
kreu da bi na narednom semaforu imalo
slobodan prolaz.

Svetlosni saobraajni znakovi za regulisanje
kretanja vozila odreenom brzinom mogu biti
sa najvie tri svetla, gde broj koji oznaava
preporuenu brzinu svetli belom bojom na
crnoj pozadini.

VI-3.1

Svetlosni saobraajni znakovi na prelazu
puta preko eleznike pruge u istom nivou

Svetlosnim saobraajnim znakovima na
prelazima puta preko eleznike pruge u
istom nivou najavljuje se pribliavanje voza,
sputanje branika ili polubranika ili
oznaavaju da je branik, polubranik u
sputenom poloaju.

Svetlosni saobraajni znakovi daju se
naizmeninim paljenjem dva okrugla crvena
svetla i mogu im biti pridodati zvuni ureaji.

Svetla iz gornjeg stava nalaze se jedno pored
drugog u horizontalnoj osi, na tabli koja ima
oblik ravnostranog trougla sa vrhom
okrenutim navie, ije boje i mere odgovaraju
boji i merama znaka opasnosti.

Svetlosni saobraajni znak postavlja se na
prelazima puta preko eleznike pruge u
nivou, sa ili bez branika, odnosno
polubranika.

Na semaforu iz gornjeg stava mogu se dodati
zvuni ureaji kojima se uesnici u
saobraaju obavetavaju o tome da je dat
svetlosni saobraajni znak kojim se najavljuje
pribliavanje voza.

VI-9

Semafori za regulisanje pristupa vozila

Za regulisanje pristupa vozila upotrebljavaju
se semafori kojima se prikazuju svetlosni
saobraajni znaci, u vertikalnoj osi, jedno
ispod drugog, i to crveno svetlo gore, a
zeleno svetlo dole odnosno po horizontalnoj
osi, i to: crveno svetlo levo, a zeleno desno.
Semafori za regulisanje pristupa vozila
koriste se na mestima gde se uesnici u
saobraaju primaju pojedinano i gde je
potrebno oznaiti da je odreeni kanal za
opslugu otvoren ili zatvoren.

VI-10 VI-10.1

6.1.5 TURISTIKA SIGNALIZACIJA
Turistika signalizacija je namenjena za
obavetavanje, odnosno vodjenje uesnika u
saobraaju do kulturnih, istorijskih, prirodnih i
turistikih odredita, znaajnih poslovnih,
trgovakih, sportsko-rekreacionih centara i
vanih objekata i ureaja u naseljenim
mestima te oznaavanje teritorije drave,
pokrajine, okruga, optine i turistikih puteva.

Turistika odredita, u zavisnosti od svog
znaaja, razvrstavaju se na turistika
odredita od izuzetnog i velikog kao i od
lokalnog znaaja.

Turistika odredita od izuzetnog i velikog
znaaja su: kulturno dobro od izuzetnog i
velikog znaaja, nacionalni park, rezervat
biosfere, turistiko mesto I kategorije,
olimpijski sportski centar, javno skijalite,
kulturno-istorijski kompleks od nacionalnog
znaaja.

Sva ostala turistika odredita su lokalnog
znaaja.

Turistika odredita se oznaavaju
znakovima turistike signalizacije (osim
turistika putokazna tabla) ukoliko je
odredite uvrteno u listu kulturnih,
istorijskih, prirodnih ili turistikih vrednosti,
odredite od opteg interesa i dostupno
tokom cele godine,
pristup do odredita siguran i lako
dostupan irokom krugu uesnika u
saobraaju kojima je namenjen,
dovoljno parkiralinih mesta.

Na turistikoj signalizaciji natpisi (jezik i
pismo) se ispisuju u skladu sa vaeim
zakonskim propisima i srpskim standardima.
Natpisi se mogu ispisati i na jednom stranom
jeziku.

Radi blieg odreenja karakteristinog
objekta na koji se signalizacija odnosi ili
sadraja turistike ponude, na turistiku
signalizaciju moe da se stavi simbol
odnosno simboli.
Mogu se koristiti simboli koji se
upotrebljavaju na saobraajnim znakovima iz
grupe znakova obavetenja, simboli
definisani standardom, meunarodno priznati
simboli i posebni simboli koji odgovaraju
objektima i odreditima na koje se
signalizacija odnosi. Ne mogu se nalaziti
natpisi ili simboli koji slue za reklamiranje
turistikih ili drugih sadraja.
Lice znaka turistike signalizacije mora da
bude izraeno od svetloodbojnih materijala.
Znakovi ne smeju da budu osvetljeni, a
sadraj ne sme da bude izmenljiv.

Zadnja strana (poleina) turistike
signalizacije mora da bude mat siva i bez
sadraja.
6.1.5.1 Postravljanje turistike
signalizacije
Turistika signalizacija postavlja se u skladu
sa odgovarajuim odredbama Zakona o
bezbednosti saobraaja, Pravilnikom o
saobraajnoj signalizaciji i vaeim propisima
kao i standardima kojima se ureuju javni
putevi.

Za potrebe postavljanja turistike
signalizacije mora biti izraen odgovarajui
saobraajni projekat koji je overen od strane
tehnike kontrole. Saobraajni projekat mora
da sadri dokaz da odredita koja su
oznaena u projektu ispunjavaju sve
zahtevane opte uslove za turistiku
signalizaciju.

Na autoputu i motoputu se mogu oznaavati
samo kulturna, istorijska, prirodna i turistika
odredita od izuzetnog i velikog znaaja za
razvoj turizma u Republici Srbiji koja se po
pravilu nalaze u neposrednoj blizini autoputa
ili motoputa. Na autoputu i motoputu u
Republici Srbiji dozvoljeno je postavljati i
znakove dobro doli, do vienja sa
natpisom Republika Srbija i turistike
informacije. Ostala turistika i druga
signalizacija obavetenja se na autoputevima
i motoputevima ne postavlja.

Znakovi turistike signalizacije se postavljaju
u blizini turistikih odredita, a najmanje na
poslednjoj raskrsnici sa pristupnim putem koji
vodi direktno do turistikog odredita. Za
turistika odredita od izuzetnog i velikog
znaaja, znakovi turistike signalizacije mogu
da se postave i na prethodnim vanim
raskrsnicama, kao i du putnih pravaca.
Isticanje se vri na nain kojim se
obezbeuje kontinuitet u oznaavanju
turistikih odredita.

Turistika signalizacija se na putevima izvan
naselja postavlja na visini od 1,2 m do 1,4 m
od povrine kolovoza. Kada se postavlja u
naselju, uz kolovoz ili iznad druge
saobraajne povrine, mora da se izvede na
visini 2,5 m od povrine kolovoza odnosno
druge saobraajne povrine iznad koje se
postavlja.
Poloaj, mesto postavljanja i visina
postavljanja znakova odreuje se tako da
turistika signalizacija:
ne zaklanja postavljene saobraajne
znakove,
ne odvraa panju vozaa od postavljenih
saobraajnih znakova,
ne ugroava kretanje peaka i
nije zaklonjena peacima i parkiranim
vozilima.

Turistika signalizacija moe biti postavljena i
na konzolnom nosau ukoliko se time
omoguava bolja vidljivost znaka za uesnike
u drumskom saobraaju.
6.1.5.2 Vrsta turistike signalizacije

Turistiku signalizaciju ine:
osnovna turistika signalizacija i
ostala turistika signalizacija.

Osnovna turistika signalizacija je namenjena
obavetavanju i upuivanju uesnika u
saobraaju do kulturnih, istorijskih, prirodnih i
turistikih odredita kao i obavetavanju i
upuivanju uesnika u saobraaju do
znaajnih poslovnih, trgovakih, sportsko-
rekreacionih centara i vanih objekata i
ureaja u naseljenim mestima.

Ostala turistika signalizacija se koristi za
informisanje uesnika u saobraaju o
turistikom prostoru i saobraajnim
informacijama (odmorita, parkiralita i sl) i
oznaavanje teritorije drave, pokrajine,
okruga, optine i turistikih puteva.

Pored turistike signalizacije, za oznaavanje
kulturnih, istorijskih, prirodnih i turistikih
odredita koriste se i znakovi obavetenja za
voenje saobraaja u zoni raskrsnice na
kojima nazivi i simboli turistikih odredita
mogu da se nalaze u obliku posebnog polja ili
umetnute osnove.

OSNOVNA TURISTIKA SIGNALIZACIJA

Znakovi osnovne turistike signalizacije su:
znak ,,turistika informaciona tabla,
znak ,,turistiki strelasti putokaz,
znak ,,turistika putokazna tabla.

Znak ,,turistika informaciona tabla sadri
informacije o kulturnom, istorijskom i
prirodnom turistikom odreditu. Znak ima
oblik pravougaonika ili kvadrata i sadri naziv
turistikog odredita, simbol odnosno grafiki
ili likovni prikaz i udaljenost do turistikog
odredita.

Ukoliko se znak postavlja u zoni raskrsnice u
donjem delu table moe se staviti i strelica za
smer kretanja.

Znak moe da sadri naziv turistikog
odredita i simbole koji oznaavaju sadraj
turistike ponude. Naziv turistikog odredita
ispisuje se u gornjem delu znaka. Znak moe
sadrati likovni, grafiki ili fotografski prikaz
koji simbolizuje turistiko odredite.

Na autoputevima se na znak dodaje broj
izlaza.

Osnova znaka je braon boje. Okvir, natpisi i
umetnuta osnova za simbole su bele boje.

Znak ima oblik pravougaonika ili kvadrata.
Najvea dozvoljena povrina znaka, kada se
postavlja na autoput ili motoput je 15 m2, a
na drugim putevima iznosi 6 m2.

Turistika informaciona tabla se postavlja
samo na znaajnim putnim pravcima koji
vode do odredita. Znak prethodi turistikim
putokazima i turistikim putokaznim tablama i
postavlja se uvek samostalno. Na
pojedinanom putnom pravcu do odredita
na koje znak upuuje, postavljaju se najvie
dva znaka na razliitim rastojanjima.

Turistika informaciona tabla, osim u
sluajevima postavljanja na autoputu i
motoputu, ne sme biti postavljena na
rastojanju veem od 30 km od odredita na
koje se odnosi.

Ukoliko se postavlja na autoputu i motoputu,
turistika informaciona tabla se postavlja
izmeu vorita (denivelisane raskrsnice) na
kom se vri iskljuenje sa autoputa ka
odreditu i vorita koje mu prethodi. Kada
se postavlja na autoputu, turistika
informaciona tabla se moe postaviti i na
dravnom i/ili optinskom putu koji se ukrta
sa autoputem u smeru kretanja ka odreditu
na koje se odnosi.

Znak ,,turistiki strelasti putokaz
oznaava pravac prema jednom turistikom
odreditu. Znak sadri natpise i simbole,
odnosno samo simbole u razliitim
kombinacijama. Na pojedinani strelasti
putokaz moe da se postavi najvie dva
natpisa a svaki natpis moe da sadri najvie
dva simbola. Na strelasti putokaz mogu se
postavljati samo simboli bez natpisa i to
najvie tri simbola.

Osnova znaka je braon boje. Okvir, natpisi i
umetnuta osnova za simbole su bele boje.

Na znaku moe biti ispisano rastojanje do
oznaenog turistikog odredita, dok se broj
puta ne ispisuje.

U sluaju kad se turistiki strelasti putokaz
postavlja na zajedniki stub sa strelastim
putokazima za voenje saobraaja, svi
strelasti putokazi moraju biti jednakih duina.

Znak turistika putokazna tabla. Znak
oznaava pravac puta prema kulturnim,
istorijskim i prirodnim znamenitostima,
spomenicima ili objektima u naselju (npr.
spomenici kulture, prostorne i kulturno-
istorijske celine, arheoloka nalazita, verski
objekti, biblioteke, hoteli, itd).

Turistika putokazna tabla ima pravougaoni
oblik. Tabla sadri jedan simbol, najvie dva
natpisa i strelicu koja oznaava kretanje
pravo, levo ili desno. Natpis ili natpisi moraju
biti postavljeni u sredini znaka, izmeu
strelice i simbola. Polje sa simbolom se
odvaja uspravnom linijom od polja sa
natpisom.

Na jednoj lokaciji u jednom sklopu turistikih
putokaznih tabli moe da bude najvie
sedam pojedinanih turistikih putokaznih
tabli.

U sluaju postavljanja vie turistikih
putokaznih tabli na zajedniki stub, sve table
moraju da budu jednakih dimenzija.

Boje turistikih putokaznih tabli u
pojedinanom sklopu su sledee odozgo
nadole: bela, smea, plava, zelena, bela sa
simbolima i natpisima smee boje, siva.

Turistike putokazne table su:
znak turistika putokazna tabla za javni
objekat,
znak turistika putokazna tabla za
kulturno-istorijsku znamenitost,
znak turistika putokazna tabla za hotele
i motele,
prirodne objekte,
smetajni objekat i objekat za ishranu,
poslovno-trgovinski centar i objekat.
Znak turistika putokazna tabla za javni
objekat oznaava pravac puta prema
javnim objektima (putniki terminali, sportsko-
rekreativni centri, bolnice itd).

Osnova znaka je bele boje, okvir, natpisi i
strelica su crne boje, a simbol crne boje na
umetnutoj osnovi bele boje.

Znak turistika putokazna tabla za
kulturno-istorijsku i prirodnu
znamenitost oznaava pravac puta prema
kulturnim, istorijskim i prirodnim
znamenitostima, spomenicima ili objektima
(npr. spomenici kulture i istorije, arheoloka
nalazita, verski objekti, biblioteke, objekti u
zatienom prirodnom dobru, botanika
bata itd).

Osnova znaka je smee (braon) boje, okvir,
natpisi, strelica i simbol su bele boje.

Znak turistika putokazna tabla za hotele
i motele oznaava pravac puta prema
hotelima i motelima. Na znaku se ispisuje
vrsta objekta (hotel, motel itd), naziv i
kategorizacija objekta.

Osnova znaka je plave boje, okvir, natpisi i
strelica su bele boje a simbol na znaku je
plave boje na umetnutoj osnovi bele boje.

prirodne objekte oznaava pravac puta
prema prirodnim objektima (npr. park,
zooloki vrt, akvarijum, itd).

Osnova znaka je zelene boje, okvir, natpisi i
strelica su bele boje, a simbol na znaku je
zelene boje na umetnutoj osnovi bele boje.

smetajni objekat i objekat za ishranu
oznaava pravac puta prema smetajnom ili
objektu za ishranu, izuzev hotela, motela,
bara, poslastiarnice, kafane itd.

Osnova znaka je bele boje, okvir, natpisi,
strelica i simbol su smee (braon) boje.

poslovnu zonu i/ili trgovinski centar i
objekat oznaava pravac puta prema
znaajnom poslovnom i/ili trgovinskom centru
i objektu.

Osnova znaka je sive boje, okvir, natpisi,
strelica i simbol su bele boje.

Na ovaj tip turistike putokazne table sme da
se postavi ili simbol ili logotip odnosno
amblem.

OSTALA TURISTIKA SIGNALIZACIJA

Znakovi ostale turistike signalizacije su
znakovi za pruanje informacija o turistikim
odreditima i znakovi za izraze dobrodolice.

Znakovi za pruanje informacija o turistikim
odreditima su:
znak ,,turistike informacije",
znak ,,turistiki put".

Znak ,,turistike informacije sadri
detaljnije informacije koje su namenjene
uesniku u saobraaju o turistikom prostoru,
kulturnim, istorijskim, prirodnim i turistikim
odreditima i saobraajne informacije. Znak
moe da sadri i servisne informacije (na
primer: naziv, kategorija, adresa, brojevi
telefona hotela i drugih kategorisanih
objekata; naziv, adresa, brojevi telefona
restorana; naziv, adresa, brojevi telefona
servisa, i sl) za korisnike turistikih usluga.

Znak je pravougaonog oblika i podeljen je na
dva vodoravna polja. Polje u gornjem delu
znaka je maksimalne visine 40 cm i sadri
natpis ,,turistike informacije. Polje u donjem
delu znaka sadri likovne, grafike,
kartografske ili fotografske prikaze i pisane
informacije o turistikoj ponudi turistikog
prostora, kulturnim, istorijskim, prirodnim i
turistikim odreditima i saobraajne
informacije. Ukoliko znak sadri i servisne
informacije, polje u donjem delu znaka deli se
na tri uzduna polja, tako da dva bona polja
zajedno ine 1/3 celog polja. Servisne
informacije se ispisuju u bonim poljima.

Znak ima osnovu znaka bele boje, a okvir,
linije koje dele polja i polje na kome se
ispisuje tekst ,,turistike informacije su braon
boje; tekst ,,turistike informacije ispisuje se
belom bojom; likovni, grafiki, kartografski,
fotografski prikazi kao i saobraajne, pisane i
servisne informacije mogu biti prikazani u
vie boja.

Nosea konstrukcija znaka moe biti
dizajnirana prema stilskim zahtevima
neposrednog okruenja.

Znak ima oblik pravougaonika. Najvea
dozvoljena povrina znaka je 10 m
2
. Na
pojedinanoj lokaciji dozvoljeno je postavljati
dva znaka okrenuta nalijem jedan prema
drugom i to na istim nosaima.

Znak se postavlja na saobraajnim
povrinama izvan kolovoza puta (odmorita,
parkiralita) i drugim povrinama uz put, koje
su odreene za obavljanje prateih aktivnosti
uz put; postavlja se na povrinama koje nisu
namenjene vonji vozila i koje obezbeuju
sigurnost peacima koji se upoznaju sa
sadrajem znaka.

Na putu uz koji se nalazi odmorite ili drugi
prostor namenjen za odmor putnika, a na
kojem se nalazi znak turistike informacije,
mora biti postavljen saobraajni znak III-53
informacija, koji upozorava na blizinu mesta
u kome se mogu dobiti turistike informacije.

Znak ,,turistiki put oznaava mesto na
putu od kojeg je put ili njegov deo
promovisan od strane Turistike organizacije
Srbije kao turistiki put (panoramski putevi,
putevi vina, staze zdravlja, planinski putevi,
putevi kulture, biciklistiki putevi, staze, rute i
slino).

Znak sadri vrstu i naziv turistikog puta,
simbol ili grafiki prikaz.

Osnova znaka je braon boje. Okvir, natpisi,
simboli i grafiki prikaz su bele boje.

Znak ima oblik pravougaonika. Najvea
dozvoljena povrina znaka je 4 m2.

Znak se postavlja na poetnoj i krajnjoj taki
turistikog puta ili dela turistikog puta ili
samo na poetku krune putanje.

Znakovi za izraz dobrodolice su:
znak ,,dobro doli i
znak ,,do vienja.

Znakom ,,dobro doli, koji se postavlja
neposredno na ulasku u zemlju, pokrajinu,
okrug i optinu, izraava se dobrodolica
uesnicima u drumskom saobraaju.
Znak za izraz dobrodolice u Republiku
Srbiju sadri natpis ,,Republika Srbija, mali
(nazivi, adresa ili tel. brojevi hotela, servisa, itd)
grb Republike Srbije i tekst ,,dobro doli.
Tekst se ispisuje na srpskom jeziku a ispod
njega na jednom stranom jeziku.

Osnova znaka je plave boje, okvir i natpisi su
bele boje, a grb Republike Srbije se nalazi na
umetnutoj osnovi bele boje. Tekst ,,do
vienja se ispisuje na srpskom jeziku a
ispod natpisa na srpskom moe se ispisati
tekst na jednom stranom jeziku.

Znak je pravougaonog oblika. Najvea
dozvoljena povrina znaka kada se postavlja
na autoput ili motoput je 16 m2, dok na
drugim putevima iznosi 6 m2.

Znak za izraz dobrodolice u pokrajinu,
okrug ili optinu sadri naziv pokrajine,
okruga ili optine i natpis dobro doli. Tekst
dobro doli se ispisuje na srpskom jeziku, a
moe se dodati i prevod na jednom stranom
jeziku. Znak moe sadrati simbol ili grb
pokrajine, okruga ili optine.

Osnova znaka je braon boje, okvir i natpisi su
bele boje, a grb i simboli se nalaze na

Znak je pravougaonog oblika. Najvea
dozvoljena povrina znaka je 6 m
2
za

izraz
dobrodolice u pokrajinu i 4m
2
za izraz
dobrodolice u okrug i optinu.

Znakom ,,do vienja koji se postavlja
neposredno na izlasku iz zemlje izraava se
opratanje uesnicima u drumskom
saobraaju. Sadri natpis Republika Srbija i
tekst do vienja. Tekst do vienja ispisuje
se na srpskom jeziku a ispod njega se moe
ispisati tekst na jednom stranom jeziku.
Osnova znaka je plave boje, okvir i natpisi su
bele boje, a grb Republike Srbije se nalazi na

Najvea dozvoljena povrina znaka, kada se
postavlja na autoput ili motoput je 16 m2, dok
na drugim putevima iznosi 6 m2.

6.1.6 SVETLOSNE OZNAKE NA PUTU
Na putevima van naselja postavljaju se
smerokazi i znake za obeleavanje ivice
kolovoza.

Smerokazi i znake svojim oblikom, merama
i nainom izrade moraju biti uoljivi u svim
vremenskim uslovima, a posebno u sluaju
smanjene vidljivosti (no, magla, sneg i sl).

Smerokazi moraju imati reflektujua tela
odreene povrine (folije ili druga reflektujua
tela), i to: crvene boje s desne strane, a bele
boje s leve strane u smeru kretanja vozila (V-
25).

V-25

Pod znakama za obeleavanje puta
podrazumevaju se tapovi obojeni
naizmenino poljima crvene i ute boje, irine
po 30cm (V-26).

V-26

Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva
postavlja se na vrhu ostrva radi upozorenja
vozaima na nailazak na razdelno ostrvo (V-
27). Tabla ima naizmenino crna i uta polja.
Na vrhu table obavezno se postavlja, jedan
od znakova iz grupe II-45. Ovaj znak i tabla
se izrauju sa unutranjim osvetljenjem ili od
retroreflektujueg materijala klase 2.

V-27

6.1.7 PRIVREMENA SAOBRAAJNA
SIGNALIZACIJA
Privremena saobraajna signalizacija se
koristi za obeleavanje prepreka na putu i
mesta na kome se izvode radovi na putu.
Privremenu saobraajnu signalizaciju pored
znakova obavetenja za obeleavanje
prepreka na putu i mesta na kome se izvode
radovi na putu ine i saobraajni znakovi i
oprema.

Oprema za obeleavanje prepreka na putu
i mesta na kome se izvode radovi na putu

Oprema koja se koristi za obeleavanje
prepreka na putu i mesta na kome se izvode
radovi na putu je:

1) eoni branik je branik sa tablom na
kojoj su naizmenina polja bele i crvene boje,
zakoena pod uglom od 45
o
. Izvode se kao
levi (VII-1) i desni (VII-1.1);

VII-1

VII-1.1

2) Usmeravajui branik je branik sa
tablom na kojoj su naizmenina polja
bele i crvene boje strelastog oblika,
zakoena pod uglom od 45
o
od donje
i gornje ivice prema sredini table.
Izvode se kao levi (VII-2) i desni (VII-
2.1);

VII-2

VII-2.1

eoni i usmeravajui branici se koriste
prilikom zatvaranja puta, odnosno
saobraajne trake, za ograivanje radilita ili
privremenih prepreka na putu sa eone i
zaelne strane. Branici se izrauju od
retroreflektujueg materijala najmanje klase
2.

Na branike mogu da se postave najvie dva
saobraajna znaka.

U nonim uslovima, radi bolje uoljivosti, na
branike mogu da se postave trepue ili
bljeskave svetiljke.

3) Zapreke su table postavljene na
sopstvenim nosaima sa naizmeninim
kvadratnim poljima bele i crvene boje i mogu
da budu jednostruke (VII-3) i dvostruke (VII-
3.1). Koriste se za ograivanje radilita sa
bone strane i u zoni radova i privremenih
prepreka na putu na mestima gde se vri
potpuno zatvaranje saobraaja.

Na zapreku moe da se postave najvie dva
saobraajna znaka.

zapreke mogu da se postave trepue ili
Zapreke se izrauju od retroreflektujueg
materijala najmanje klase 2;


VII-3

VII-3.1

4) Vertikalne zapreke su jednostrane ili
dvostrane table postavljene na sopstvenim
nosaima, vertikalno u odnosu na kolovoz, sa
naizmeninim poljima bele i crvene boje pod
uglom od 45
o
u odnosu na povrinu
kolovoza. Koriste se za skretanje saobraaja,
podelu smerova kretanja i oznaavanje
bone ivice radilita;

Vertikalne zapreke izvode se kao leve (VII-4)
i desne (VII-4.1).

VII-4 VII-4.1

Na vertikalnu zapreku moe se postaviti
samo jedan saobraajni znak.

zapreke mogu da se postave trepue ili
Vertikalne zapreke se izrauju od
retroreflektujueg materijala najmanje klase
2.

5) Zaprene trake (VII-5) su plastine trake
obojene naizmenino belom i crvenom bojom
kojom se oznaavaju ivice radilita ili
prostora sa privremenim preprekama;

VII-5

6) Zapreno ue (VII-6) je ue sa
naizmenino nanizanim ploama ili
zastavicama crvene i bele boje i slui za
oznaavanje ivice radilita ili prostora sa
privremenim preprekama;

VII-6

7) Saobraajne kupe (VII-7) su kupe
izraene od gume ili plastinih materijala na
kojima se nalaze naizmenina bela i crvena
polja izraena od retroreflektujueg
materijala. Koriste se za obeleavanje
kratkotrajnih radova.

VII-7

Radi bolje uoljivosti na vrh kupe mogue je
postaviti bljeskalice ili odgovarajue treptae;

8) Montani ivinjak (VII-8) koristi se za
oznaavanje povrine kolovoza koja je
namenjena za kretanje vozila u zonama
radova na putu. Ivinjak je ute boje. Na
njemu moraju da budu postavljene
retroreflektujue oznake radi bolje vidljivosti;


VII-8

Na ivinjak se mogu postaviti i markeri.

9) Razdvajajua ograda (VII-9) predstavlja
plastine elemente bele i crvene boje
izraene prema tipu ograde Nju Dersi, koji
se reaju naizmenino i koriste se za
razdvajanje suprotnih smerova kretanja, za
skretanje saobraaja i za razdvajanje
povrine kolovoza na kojoj je dozvoljeno
kretanje od povrine na kojoj kretanje vozila
nije dozvoljeno;

VII-9

10) Delineatori (Markeri) (VII-10) ili
usmeravajue oznake koriste se za
razdvajanje smerova kretanja ili voenje
tokova u sluajevima skretanja saobraaja.
Mogu da stoje samostalno ili se ugrauju na
montani ivinjak;

VII-10

11) Rastegljive ograde (VII-11) i sloive
ograde (VII-12) su ograde izraene od lakih
materijala koje se lako postavljaju i uklanjaju i
slue za ograivanje radilita, posebno na
trotoarima prilikom jednodnevnih ili
kratkotrajnih radova za zatitu peaka.
Elementi od kojih se ove ograde sastavljaju
obojeni su naizmenino belom i crvenom
bojom;

VII-11

VII-12

12) Signalna tabla za oznaavanje radova
na putu (VII-13) postavlja se na zadnji deo
motornih vozila ili prikolice, kada je vozilo
zaustavljeno i koristi se za obezbeivanje
kratkotrajnih pokretnih radilita na putu.

VII-13

Signalna tabla za oznaavanje radova na
putu sastoji se od rama crvene bele boje na
koju se postavljaju treptai, znakovi radovi
na putu (I-19), obavezno obilaenje sa
desne strane (II-45) ili obavezno obilaenje
sa leve strane (II-45.1), zavisno od situacije
na putu. Umesto saobraajnih znakova
obavezno obilaenje sa desne strane (II-45)
ili obavezno obilaenje sa leve strane (II-
45.1) moe se postaviti semafor za
regulisanje promene sobraajne trake (VI-4);
Regulisanje saobraaja na delu puta na
kome se izvode radovi ili gde je nastala
prepreka koja se ne moe odmah otkloniti
vri se zastavicama zelene i crvene boje (VII-
14), dimenzija najmanje 40cm h 40cm. Kada
radnik, odreen od strane izvoaa radova,
dri podignutu zelenu zastavicu, prolaz je
slobodan, a kada je podignuta crvena
zastavica, prolaz je zabranjen.

VII-14

Pravila za postavljanje opreme za
obeleavanje prepreka na putu i mesta na
kome se izvode radovi na putu detaljno su
obraena u posebnom svesku.

6.1.8 DRUGE OZNAKE NA PUTU
U ostale oznake na putu spadaju linije vodilje
i zvuna signalizacija za slepa i slabovida
lica.
Signalizaciju za slepa i slabovida lica ini
oprema za obeleavanje prostora na javnim
saobraajnim i peakim povrinama,
prilazima do objekata, za kretanje po
objektima za javno korienje, kao i ugradnju
posebnih signalnih ureaja kojima se
obezbeuje nesmetano i orijentisano kretanje
slepih i slabovidih lica.

Oprema iz gornjih stavova moe da se
postavlja na putevima uz saobraajnu
signalizaciju propisanu Pravilnikom o
saobraajnoj signalizaciji.

Opremu koja se koristi za obeleavanje
puteva kretanja slepih i slabovidih lica ine:
1) taktilne trake sa jasno naznaenim
krajevima putanja;
2) taktilni peaki tasteri na stubovima
semafora;
3) zvuni signali navoenja;
4) zvuni signali prelaenja, i
5) ostala tehnika sredstva sline namene.

Za kretanje slepih i slabovidih lica mogu da
se ugrade i pomona sredstva kao to su,
rukodrai, voice i druga slina pomagala
koja e slepim i slabovidim licima omoguiti
bolje i lake kretanje i snalaenje na javnim
povrinama ili u javnim objektima.

SRDM6 1 Saobracajna Signalizacija (120427 SRB Konacna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM6 1 Saobracajna Signalizacija (120427 SRB Konacna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

You might also like