Učenje

 
 

Da li je bolje učiti gradivo raspodeljeno na vreme, ili učiti

vremenski koncentrisano?
       Bolji uspeh u učenju postiže se kad se gradivo raspodeli i uči u nekoliko navrata

       Kratki period učenje preporučuju se kod učenja gradiva bez smisaone povezanosti

       Prvo učenje smisaonog gradiva trebalo bi da bude duže, dok se ne shvati smisao

       Mlađim učenicima preporučuju se kraći periodi učenja, a starijim duži

       Pauze
između raspodeljenog učenja na početku treba da budu kraće, a što je učenik bolje
savladao materijal, duže

Da li učiti gradivo u celini, ili deo po deo?

       Učenje
gradiva deo po deo preporučuje se kod učenja motornih veština, gradiva bez smisaone
povezanosti, teškog gradiva, mlađim učenicima i učenicima slabijih intelektualnih sposobnosti

       Učenje
gradiva u celini preporučuje se kod učenja smisaonog gradiva, kod učenja priča, kratkih
pesmica, lakog gradiva, starijim učenicima i sposobnijoj, bistrijoj deci

       Kad
je gradivo isuviše teško, preporučuje se kombinovana metoda: prvo pročitati gradivo, pa ga
podeliti na delove, i učiti deo po deo. Učenje deo po deo može biti različito. Kad delove
obeležimo brojevima 1, 2, 3,4, raspored učenja može izgledati ovako 1,2, 1+2, 3, 1+2+3, 4,
1+2+3+4

Aktivno ili pasivno učenje?

Za kvalitetno učenje nije dovoljno da se udžbenik samo čita, a da se učenik preslišava, već se
preporučuje učenje u nekoliko faza:

I faza: Prethodni pregled gradiva

       Opšti pregled

       Detaljniji pregled gradiva

II faza: Postavljenje pitanja

       Već prilikom prethodnog pregleda gradiva, ili odmah posle njega, i tražiti odgovore na njih &

       Ako postoje pitanja na kraju poglavlje, odgovarati na njih

III faza: Čitanje gradiva

       Uočiti ideju svakog pasusa

       Uočiti i zapamtiti značajne detalje koji su povezani s glavnom idejom

       Naći odgovore na postavljena pitanja

       Upoređivati razne teorije i gledišta

IV faza: Preslišavanje

       Preslišavanje može da bude reprodukcijom, glasno, ili u sebi, ili odgovaranjem na postavljena
pitanja

       Ne preporučuje se preterano preslišavanje

       S
preslišavanjem bi trebalo početi posle nekoliko čitanja, odnosno posle potpunog shvatanja
smisla gradiva

       U
toku preslišavanja preporučuje se povremeno gledanje u knjigu radi provere tačnosti:
pravljenje zabeleški u vidu izvoda ili rezimea; podvlačenje osnovnih ideja, detalja i važnih
stručnih termina

V faza: Završni pregled gradiva

       Sastoji se više od preslišavanja nego od čitanja

       Trebalo bi da se obavi nekoliko puta, na kraju svakog poglavlja

Prilikom završnog pregleda poželjno je duže zadržavanje na težim mestima