Ana Buji}

Borislavu Peki}u i Semu [epardu

103
VREMENSKA
PROGNOZA
ZA AULIDU
104 Ana Buji}
Ana Buji} ro|ena je 30. 7. 1973. godine u Beogradu, gde je i
diplomirala i magistrirala na Filolo{kom fakultetu.
Za prvi roman, Nazirej, objavqen u izdawu Narodne
kwige, dobila nagradu Saveza jevrejskih op{tina Jugosla-
vije.
Objavqivala eseje u Kwi`evnoj re~i i pripovetke u
Kwi`evnom magazinu.
LICA
AGAMEMNON, vladar Argolide
KLITEMNESTRA, wegova `ena
MENELAJ, Agamemnonov brat, spartanski kraq
ODISEJ, vladar Itake
AHILEJ, mirmidonski vladar
KALHANT, prebeglica, trojanski vra~ i prorok
VOJNIK
STARAC
Gra|ani, robovi, glasnici, vojska
Radwa se odvija u Argu i Troji, neposredno pre i
neposredno posle rata.
Svaka sli~nost sa ratovima na ovom prostoru se
iskqu~uje.
Svi anahronizmi su namerni
Vremenska prognoza za Aulidu 105
Ana BUJI]
VREMENSKA PROGNOZA
ZA AULIDU
IFIGENIJA
OREST
ELEKTRA
wihova deca
}
PRVA SCENA
Scena minimalisti~ka. U pozadini razapeto belo platno. Is-
prva se ne vidi, jer je pozornica u mraku. Jedno svetlo se pali,
usmereno na levu stranu od gledali{ta. S te strane se ~uje
tandrkawe. Na scenu ulazi Vojnik. Mo`e da pripada bilo kojoj
vojsci, jer je toliko iscepan da se uniforma ne prepoznaje. Ipak,
nosi veliki dvosekli ma~, {to nas vezuje za pro{lost. Ustvari,
dr`i ga za bal~ak, a ma~ se vu~e za wim, i odatle taj zvuk. Dolazi
do rampe. Govori publici.
VOJNIK: Gotovo je, kona~no. Rat, mislim.
(Pauza, vrlo kratka)
Trojanski. Rasturili smo je. I sad je vaqda gotovo.
Ako je i vama svima dosta rata, bede, straha, ako
ste do{li da vidite povratak ku}i, sre}ne po-
rodice ponovo na okupu, ako ste `eqni mira i tihe
radosti, onda mirno, polako, bez pa-ni-ke, uzmite
svoje stvari i be`ite odavde {to vas noge nose.
Jer, vide}ete neke gadne stvari, mislim kako je
do{lo do ovog sr... do svega ovog. Naravno, svi su
krivi. Ali, nekako mislim da su najkrivqi At-
ridi. Ne, ne samo onaj skot Agamemnon i tupi
Menelaj, mislim na celu wihovu kretensku po-
rodicu. To je sve ludo. Odnosno, bilo je ludo. Jer
pola ih je mrtvo, i o tome se ustvari radi. A i ona
druga polovina }e da capne, i to vrlo uskoro i vrlo
nasilno. Osta}e dva-tri anonimca, ko ja {to sam,
jer, ipak neko mora da ispri~a {ta je bilo. Jo{ ste
tu? Dobro, onda ovako
Povla~i se i pokretom ruke ukazuje na platno u pozadini koje se
tek tad primeti. Polako se rasvetqava bina. Vojniku, koji ide
prema desnoj strani, ispadne ma~. On se trgne, zatim ga {utne
prema sredini pozornice. On je sada potpuno u mraku, a platno je
osvetqeno. Ispred wega, dve stolice bez naslona i sto~i} na
kome je sud s vinom i dva pehara. Iza platna, silueta mu{karca u
kadi. Glava i ruke opu{teni preko ivica. O~igledno, izraz za-
dovoqstva. Duboh uzdah; mu{karac izlazi iz kade, navla~i neku
dugu odoru i stavqa krunu na glavu. Pojavquje se na svetlu; visok
i ko{~at; svetla, proseda, kosa. Po kraqevskim insignijama pre-
poznajemo Agamemnona. On seda i nato~i sebi pehar vina. S druge
strane, pojavquje se drugi mu{karac, znatno mla|i. Duga plava
kosa, visok, krupan... uostalom, videti opis iz Ilijade. To je
Menelaj.
106 Ana Buji}
MENELAJ: (Boja`qivo)
Smem li?
AGAMEMNON: O, kako da ne! Samo u|i!
(Menelaj poslu{no seda, skupqenih kolena, skr-
{tenih ruku, oborenog pogleda)
Pa, kako se ose}a{? Sad je kraj. Deset godina, {to
je mnogo, mnogo je. A nije mnogo omatorila, a?
MENELAJ: Nemoj, molim te...
AGAMEMNON: Da nas onaj mudrac ne izvu~e, jo{ bismo dre`dali
ovde. Onda bi bila ba{ matora.
MENELAJ: (Mole}ivo)
Brate, {to mi to radi{?
AGAMEMNON: (Polubesno, poluironi~no)
Da zave`e{ labrwu, jesi ~uo! Zbog tebe ovde iz-
gubismo cvet gre~eske junosti!
MENELAJ: (Odjednom mewa izraz lica. Zloban je, kao da jedva
~eka da ka`e {ta mu je na srcu)
Zbog mene? Ma ne}e biti? Ko je poveo vojsku? Ko je
bquvao besede o mojoj ~asti? O ~asti cele Helade?
[ta se tebe ti~e moja ~ast? Nego ti je malo bilo
Argolide, i bogatstva, preselo ti...
Nne dovr{ava jer Agamemnon ustaje i jednim mirnim, uve`banim
pokretom zalepi Menelaju {amar.
MENELAJ: (Ustaje s poda i sklawa kosu s lica)
@ivotiwo!
AGAMEMNON: Samo ti pri~aj! Ali ja }u da te mlatnem na svaki
izraz nepo{tovawa vo|e i starijeg brata!
(Po~iwe da sipa sve same fraze, svestan je toga i
odli~no se zabavqa)
Znaj, brate, da je ovo mnogo vi{e zabolelo mene!
Morao sam to da u~inim, jer te volim! Mi smo
robovi svog porekla i polo`aja! Ako mi ne osta-
nemo dostojanstveni, {ta }e ostati drugima! [ta
}e ostati od na{e svetle tradicije?
MENELAJ: (Upla{eno)
Ti... nisi pri sebi!
AGAMEMNON: (Perfidno se sme{ka)
Savr{eno dobro zna{ za{to!
MENELAJ: Nisam ti ja kriv.
AGAMEMNON: (Odjednom smrtno ozbiqan, skoro tu`an)
Jesi, isto koliko i svi ostali, jer prstom niste
mrdnuli.
Vremenska prognoza za Aulidu 107
MENELAJ: Pomenuo si dr`avu i tradiciju. Ka`i, ko je hteo da
mewa postoje}i red?
AGAMEMNON: A {ta se ticalo vas, u Sparti, Ftiji, na Itaci,
{ta ja u Argu radim?
MENELAJ: Zaboravqa{ da smo Savez. Ne sme{ ni{ta na svoju
ruku. [ta ti radi{, nas se ti~e i te kako! [ta
misli{, ako si sopstvenu `enu oteo i silovao, da i
nad ostalima sprovodi{ svoju voqu? E, vidi{, ne
mo`e!
AGAMEMNON: Promenio si mi{qewe od prvog sastanka u Argu?
MENELAJ: Ne znam o ~emu pri~a{.
AGAMEMNON: Ima{ kratko pam}ewe, dragi moj. To je dar bogova,
zna{ li? Ali, nastranu to, nije ti bilo `ao?
Rasli ste zajedno, igrali se... I pustio si ih, bez
re~i.
MENELAJ: Ne reci mi samo da ti je k}er bila puna `ivotne
radosti! Koliko si joj puta samo podvezivao vene?
AGAMEMNON: (Vidno zainteresovan)
^uj, kad ovako pri~a{, pod pretpostavkom, narav-
no, da se na boji{ bogova, je l se ne boji{ da }u te
ubiti za ovo? Ili si totalni idiot, pa ne mo`e{
da pove`e{ mene s mojom }erkom?
MENELAJ: To se tako sklopilo. A ako me ubije{, koji }e te
grad primiti? Koje }e svetili{te o~istiti brato-
ubicu? Nisi ni ti budala, ume{ da se ~uva{!
Sa~uvao si se sve ove godine.
AGAMEMNON: Nema{ ti pojma, dragi moj. @ivim, i `iveo sam sa
ve}im grehom. Sad je do{lo vreme. A ona je jo{
onda znala ono {to vama, gomili razbija~a i idio-
ta, nije nikad palo na pamet.
MENELAJ: [ta?
AGAMEMNON: [ta vredi da ti pri~am. Ti si dobio, ja sam izgu-
bio. Idi sad.
MENELAJ: Ne.
AGAMEMNON: Onda ostani. Vi{e nema zna~aja. Samo mi reci,
se}a{ li se bar ne~ega od onda?
MENELAJ: Ne, koliko je pro{lo... uhahaj!
AGAMEMNON: Blago tebi... blago i meni s vama...
Zatamwewe
108 Ana Buji}
DRUGA SCENA
Dvor u Argu. Odaja name{tena ne toliko rasko{no koliko pro-
fiweno. Troje mladih qudi. Mladi} i devojka, mr{avi, plavokosi,
odeveni u crno, veoma sli~ni mladi} ima pomalo `enstvene
crte, a devojka de~a~ke. To su Orest i Elektra. Malo daqe sedi
crnka u haqini boje korala. Smrtno se dosa|uje.
ELEKTRA: Ipak je kosmos nastao iz jednog.
OREST: Tako mi bogova, sestro, u pravu si. Ali, kako
tuma~i{ pitawe zla? Da li je i dobro i zlo iz
jednog? Ili ipak postoje dobri i zli demijurg?
ELEKTRA: Zavisi {ta se podrazumeva pod pojmom dobra. Ako
je to ono {to propisuju zakoni...
OREST: (@u~no)
Bo`anski ili qudski?
Elektrin odgovor prekida rob koji ulazi na scenu.
ROB: Agamemnon Atrid, Areju podobni vladar...
IFIGENIJA: (Crnka koja se dosa|uje)
Moga bogolikog oca namah uvedi amo.
Ulazi Agamemnon. Orest i Elektra ska~u i klawaju mu se.
IFIGENIJA: Da govori sa mnom, neznatnom, otac nas ~asni
po`ele.
Elektra i Orest izlaze.
IFIGENIJA: Je l vas dvoje ne{to upla{ilo kad ste ih pravili?
AGAMEMNON: ^ini mi se da sam ti bezbroj puta rekao da ne
govori{ tako.
IFIGENIJA (Ignori{u}i ga)
Ipak, od wega mo`e da ispadne dobar kraq. Poznat
je, svud se kre}e, svi ga vole. Naravno, pod uslovom
da mu neko pametan pi{e govore.
AGAMEMNON: (Seda pored we)
Ifigenija, po{to je Helena pobegla u Troju...
IFIGENIJA: (Izrecituje)
O lele, lele mene!
Vremenska prognoza za Aulidu 109
AGAMEMNON: ... i ne znamo ishod Menelajeve i Odisejeve misije,
ja sam odlu~io da te proglasim za suvladarku. Ja
bih bio ovde a ti na Kritu.
IFIGENIJA: Ne}e ti dati.
AGAMEMNON: Ko?
IFIGENIJA: Ftija, Itaka, Sparta.
AGAMEMNON: Ne misli{ vaqda da }u da ih pitam?
IFIGENIJA: Kad ti ka`em. Ne znam kako }e{ ih ubediti da te
k}er nasle|uje.
AGAMEMNON: Ne raduje{ se?
IFIGENIJA: Ma, meni je svejedno.
AGAMEMNON: [ta ti je?
IFIGENIJA: Ni{ta.
AGAMEMNON: Misli{ da tata ne zna. Tvoji... poku{aji,
(Uhvati je za zglob)
gledam te, danima ne izlazi{iz te sobe, jede{samu
sebe... ka`i {ta je bilo?
IFIGENIJA: Ni{ta.
AGAMEMNON: Je li te neko uvredio?
IFIGENIJA: Nije.
AGAMEMNON: (Ukrsti svoje prste s wenima)
Meni mo`e{ sve da ka`e{, to zna{.
Ulazi jedan vojnik.
VOJNIK: Gospodaru, vide se jedra Menelajevih i Odisejevih
brodova! Bi}e ovde za nekoliko sati.
AGAMEMNON: (Ustaje)
Dobro.
(Daje znak vojniku da mo`e da ide. Ifigeniji)
Hajde, idemo da ih sa~ekamo.
IFIGENIJA: Idi ti samo.
AGAMEMNON: Do|i da ~uje{ novog rapsoda.
IFIGENIJA: Boqi su moji Huni i Da~ani.
AGAMEMNON: Dobro, ali da promenimo malo. Idemo.
IFIGENIJA: Idi ti, do}i }u za tobom.
Zatamwewe
110 Ana Buji}
TRE]A SCENA
Prestona dvorana u Argu. Na prestolu Agamemnon. Presto pored
wega je prazan. Pokraj vrata rob i rapsod s lirom.
AGAMEMNON (Ne obra}aju}i se nikom posebno)
Gde je gospodarica?
ROB: (Klawaju}i se)
Iza{la je u vrt, gospodaru.
AGAMEMNON: A Egist?
ROB: (Zbuwen, jedan trenutak okleva s odgovorom)
Sad }e, gospodaru.
Agamemnon mu daje znak da ide. Naslawa glavu na ruku. Rob, na
izlazu, iskreveqi se prema wemu i pokazuje rogove prstima.
AGAMEMNON: (Rapsodu)
Ima{ ne{to?
RAPSOD: O da, gospodaru, jednu `alostivnu qubavni~ku pe-
smu.
AGAMEMNON: (Sa`aqivo)
Ajde, jedva ~ekam.
RAPSOD: (Svira lo{e i peva jo{ gore)
[ta ti govore te o~i wene
kada ih pogleda{ pogledom plavim?
Ko pono} crne, prete}e zene
brane mi qubav da objavim.
Jer to dvoje o kojim pojem
jedno drugo imati ne}e,
jer, avaj, oni u srodstvu stoje
a za wu vi{e nema sre}e.
Posledwe stihove zaglu{uje zvuk visokih potpetica po mermer-
nom podu. Ifigenija stoji na vratima i gleda).
RAPSOD: (Naka{qe i zbuweno po~iwe slede}u strofu)
A on i ne zna da ga osvaja
qubavqu {to joj srce para
jer sudba kraqa Menelaja...
IFIGENIJA: Povu~e{ ga za...
AGAMEMNON: (Qutito)
Ifigenija!
Vremenska prognoza za Aulidu 111
IFIGENIJA: (U{eta na scenu. Wena haqina jednostavnog kroja
i si}u{ne nau{nice ~ine kontrast sa glomaznom,
kitwastom ogrlicom. Rapsodu)
Mar{ napoqe!
RAPSOD: Pozvao me je gospodar!
IFIGENIJA: A tera te princeza.
RAPSOD: A moj trud...
IFIGENIJA: Ne vredi ti trud bez dara Apolona, moj peva~u.
Ipak, dr`i.
(Skida ogrlicu i daje je peva~u. Rapsod se pokloni
i iza|e natra{ke. Ifigenija seda na prazan pre-
sto)
Ogavne li ogrlice!
AGAMEMNON: Jeste vala grozna! Je l to be{e Helenin poklon?
IFIGENIJA: Aha. Sve {to joj se ne svi|a teslimi meni.
AGAMEMNON: Ati kome stigne{. Je li, gde re~e Helena, {ta ovaj
peva o Menelaju? Kakva neostvarena qubav?
IFIGENIJA: Otkud ja znam; ~ula sam samo posledwi stih. Iz-
vini tata, toliko je glup da nisam mogla da se
suzdr`im.
AGAMEMNON: E pa morala si! Slu{aj, ne sme{ vi{e onako da
govori{! Bruka{ se! Sad }e ovaj da istrtqa kome
stigne.
IFIGENIJA: Taj? Pa on }e u prvom hramu da mi prinese `rtvu.
Je s video {ta sam mu dala?
AGAMEMNON: Svejedno, ne}u vi{e onako da psuje{.
IFIGENIJA: Dobro, de... ali i ti... stvarno, saspeo si na onog
nesre}nika, a pun dvor bo`anske muzike. Da po-
zovem Hune i Da~ane?
AGAMEMNON: Nemoj, molim te, progovorio sam ve} hunski. Eno,
opet se derwaju.
Iz off-a Ma fakut mu ma frumose.
IFIGENIJA: To su Da~ani. Ovo sad zna~i: Zar ne vidi{kako sam
lepa?
AGAMEMNON: (Pogleda je)
Jesi, nema zbora.
112 Ana Buji}
IFIGENIJA: Jesam tebi, ali...
(Ustaje i obgrli se oko struka)
AGAMEMNON: Ifigenija, moramo ozbiqno da razgovaramo.
Ulazi rob.
ROB: Gospodaru, vladari ahajski su ovde. ^ekaju tebe.
AGAMEMNON: (Ifigeniji)
^ekaj me.
Izlazi. Ifigenija brzo izlazi na drugu stranu. Muzika postaje
ja~a.
Zatamwewe.
^ETVRTA SCENA
Dvorana za savetovawe. Za stolom sede Agamemnon, Menelaj, Odi-
sej i Ahilej, s prekrasnim {titom prislowenim uza sto. Niko
nije raspolo`en.
AGAMEMNON: Svi ste tu? Dobro. Gospodo, svi znate za{to smo
ovde, stoga se ne gubimo u detaqima. [ta }emo
daqe?
ODISEJ: Ni{ta. Sa~eka}emo ostale i kre}emo iz Aulide.
AHILEJ: A {to ne krenemo odmah, a ostali nek se pri-
kqu~e?
AGAMEMNON: Ne mo`e. Vetar ve} nedeqama duva u suprotnom
pravcu. A, uostalom, Menelaj treba prvi da se
izjasni.
ODISEJ: (Upada)
Nema on {ta da pri~a. Svi ste se slo`ili.
MENELAJ: Kako nemam kad...
ODISEJ: (Opet prekida)
Da te podsetim, postoji ne{to {to se zove Savez.
Niko nije bio voqan da ti uzme{ Helenu; ali, svi
su se slo`ili da, ukoliko bude nasrnu}a na tvoju
~ast, svi weni prosioci, ceo Savez, krenemo da je
branimo.
MENELAJ: Ja je uzeo? Pa ona je birala, i izabrala mene.
ODISEJ: Ne pri~aj mnogo. Nasrnuto je na wenu ~ast i mi
treba da je branimo.
Vremenska prognoza za Aulidu 113
MENELAJ: Nikakvog nasrnu}a nije bilo. Ona je svojevoqno
oti{la s Parisom.
ODISEJ: I ti }e{ pustiti da tek tako pro|e?
MENELAJ: Ona je izabrala.
ODISEJ: Pusti}e{da ti se cela Helada podsmeva, da te zove
rogowom, robom jedne kurve?
MENELAJ: ([~epa ga za grlo i prikuca za sto. Tiho)
Pazi na svoje re~i.
Agamemnon ga povu~e za ruku. Menelaj seda. Odisej, trqaju}i vrat,
uspravi se.
ODISEJ: [ta god bilo, Savez postoji.
AGAMEMNON: Vi{e ne. Jedini zainteresovani ovde odbija da
krene.
AHILEJ: (Koji se tokom ove scene klati na svojoj stolici,
pqesne Menelaja)
Tako je, brate. Kad je tebe takvog napustila, koji
}e ti...
MENELAJ: (Hladno)
Skidaj ruke s mene.
AGAMEMNON: (Kuca o sto)
Gospodo, gospodo, molim vas! Jo{ ne{to.
(Ustaje)
Objavqujem, ovde i sada, pred vama, vladari ahaj-
ski, da svoju najstariju k}er, Ifigeniju, progla{a-
vam za svog suvladara, koji }e vladati na Kritu.
Posle moje smrti, ona }e preuzeti presto Argoli-
de, koji }e se nasledno prenositi i na wene po-
tomke.
(Muk)
ODISEJ: (Prvi se snalazi)
To ne mo`e{ da u~ini{.
AGAMEMNON: U~iweno je.
ODISEJ: A gra|ani Arga? [ta su rekli?
AGAMEMNON: Nemoj, Odiseju, meni da pri~a{. Obojica znamo
neke stvari.
ODISEJ: Ftija? Sparta? [ta vas dvojica ka`ete?
114 Ana Buji}
AHILEJ: Ma kako god o}e. Ja sam svoje odu`io. Napravio
sam sina, i dosta. Da je bila }erka, verovatno bi
ona vladala
(Smejuqi se)
ODISEJ: Dobro, dobro, poznato nam je. Ne mora{ nam nati-
cati na nos svoje sklonosti.
MENELAJ: (Neodlu~no)
Ja... ne znam. Kod nas u Sparti je druga~ije. Nije
moje da donosim zakone u tu|oj zemqi.
AGAMEMNON: (Pogleda ga)
Tu|a zemqa? Koliko znam, ro|en si u Argu. Kad
pre ti postade tu|?
ODISEJ: Dosta naklapawa! Porodi~ne stvari raspravite
me|u sobom! A ti, Agamemnone, zna{ da `ensko
dete ne nasle|uje presto. Zamisli kakav bi haos
nastao u zemqi.
AGAMEMNON: Nasle|uje pametniji. Od danas. Rekao sam.
(Ustaje)
ODISEJ: Ne o~ekuj da }e ti ovo olako pro}i.
AGAMEMNON: Preti{?
ODISEJ: O, ne, samo predvi|am. Vojska }e podivqati {to
smo ih yab-yabe dovla~ili ~ak ovamo, a gra|an-
stvo...
AGAMEMNON: Opet ti s gra|anstvom.
ODISEJ: Vide}e{.
AGAMEMNON: Sad }e{ da otr~i{ da ih obavesti{?
ODISEJ: Za{to? Pa ti si objavio. Za nekoliko trenutaka
svi }e znati. A za Troju razmisli.
AGAMEMNON: Sla`em se, to ostaje otvoreno.
(Menelaju)
Pa reci ne{to, tako ti bogova!
MENELAJ: (Sklawa kosu s lica)
Rekao sam.
ODISEJ: Slu{aj, osim {to si rogowa i rob, ti si i kuka-
vica. Jadna Sparta s tobom.
MENELAJ: (Mirno izvu~e ma~ i polo`i ga na sto)
Ja sam spreman, a ti? Do smrti, va`i?
Vremenska prognoza za Aulidu 115
ODISEJ: Skloni to, budalo, pose}i }e{ nekog.
MENELAJ: Ponuda stoji. Kad god bude{ raspolo`en.
ODISEJ: (Ustaju}i)
Va`i, jednog dana kad i ja budem zaludan.
(Svima)
To je to, gospodo. Ti, vrhovni, razmisli. Nemoj da
se pokaje{.
Izlazi, a za wim, ponev{i svoj {tit, i Ahilej. Agamemnon i
Menelaj ostaju sami. Kra}a pauza.
AGAMEMNON: Zna{{ta ne razumem? Kako si tako ravnodu{an.
MENELAJ: Niko ne zna kako je meni.
AGAMEMNON: Pri~aj, ako ho}e{, slu{am te.
MENELAJ: Zna{, kad smo svi i{li u Spartu da je prosimo, i
kada sam je prvi put video... znao sam da }u se ubiti
ako me ne izabere. Da, Agamemnone, stajao sam tamo
me|u ostalima, kao rob na pijaci, kakav rob, kao
glineno }up~e, glup, i gluv za sve, ja, Menelaj,
nedostupni i nedosti`ni, zabraweni san, ledeni,
devi~anski ratnik... dok ona nije zaustavila o~i na
meni. I pokazala prstom.
AGAMEMNON: Pa ba{ zato. Ja bih sam krenuo u Troju...
MENELAJ: (Ne slu{a ga, pri~a svoju pri~u)
... i pre ven~awa, pre nego {to su me zakraqili,
morao sam da se podvrgnem inicijaciji. Da do-
ka`em da sam dostojan da budem kraq Sparte. Da
nisam samo razma`eni brati} velikog Agamem-
nona. Tamo je obi~aj, da jednom godi{we bi~uju
mladi}e u Artemidinom hramu. Ti ne zna{ kako to
izgleda, i dobro je {to nisi video; krvav oltar,
okrvavqen Artemidin kip... Pustio sam da mi
obriju glavu. Ne znam vi{e, kao da sam to nekad
davno sawao... Se}am se, samo, pitao sam ho}e li
ona do}i. Smejali su mi se, rekli su naravno da
ho}e, mora da do|e... to je obi~aj. Mr{ava de~a~ka
tela... i ja... vezani za oltar... Stvarno...
(Pravi rukom pokret ispred o~iju)
kao kroz maglu... ^uo sam samo kako je sve{tenica
viknula: Dosta! Znam kad su me, ise~enog i kr-
vavog, odneli. Ona je sve to gledala, bez glasa, bez
pokreta... onda je do{la i oprala mi rane... onda
116 Ana Buji}
smo dobili dete... bio sam sre}an {to je devoj~ica,
{to nikada ne}e pro}i kroz onaj pakao... u Ar-
temidinom hramu.
A kada je oti{la s Parisom, u meni se ne{to
prekinulo. Sad mi je svejedno. Ho}e li do}i ili ne.
Da li }emo po}i na Troju ili ne. Ho}e li na{a
k}er pre`iveti bez we... We vi{e nema. Ni mene...
(Nasloni glavu na ruku, iscrpqen)
Upada Glasnik.
GLASNIK: Ve}e Arga, gospodaru.
AGAMEMNON: (Ustaje. Menelaju)
Izvini, mora{ da ide{. Pri~a}emo.
(Menelaj se te{ko di`e, odupiru}i se o sto, i
izlazi. Agamemnon ostaje sam. Glasniku)
Neka u|u.
Ulazi Starac, u pratwi nekoliko gra|ana. Pru`a ruku iza sebe.
Prvi Gra|anin mu dodaje govorni~ko `ezlo.
STARAC: Slobodni gra|ani Arga s tobom da govore ho}e.
AGAMEMNON: Dobro mi do{li, po{tovawa dostojni argivski
starci.
STARAC: Da ne du`imo, stvari stoje ovako: Ifigeniju ne
sme{ da proglasni{ naslednicom.
AGAMEMNON: To je moja vladarska i o~inska voqa.
STARAC: Tebi je svakako poznato da gotovo svako, osim
zakonite `ene, ima i nekoliko ino~a. [ta bi bilo
da sva ta deca zatra`e nasledstvo, {to }e i u~i-
niti, ako ti
(Uperi prstom)
u~ini{ {ta si naumio i da{ primer.
AGAMEMNON: Slu{aj...
STARAC: (Ne obaziru}i se)
Pa i da nema{ sina, wen mu` bi nasledio tron.
K}eri ne nasle|uju. One ra|aju naslednike.
(Agamemnon bi ne{to da ka`e, ali se savla|uje)
I utuvi joj u glavu kako da se pona{a. Mo`e da u~i
od svoje mla|e sestre. Mo`da je i Orest suvi{e
mlad da nasledi presto. Odredili smo da vlada
Egist, dok se ti ne vrati{.
Vremenska prognoza za Aulidu 117
AGAMEMNON: (Trudi se da savlada smeh)
Veoma sam vam zahvalan, o Argivqani, {to amo
do|oste da me o svojoj voqi izvestite. Ali, Savez
se raspao. Helena ho}e da ostane.
STARAC: ^ast Helade je u pitawu. Treba je dovesti, htela -
ne htela.
AGAMEMNON: O tome se pita Menelaj.
STARAC: Ovo nije Sparta! Svi odlu~uju. Zato mi, gra|ani
Argolide, imamo prava da ti ka`emo {ta bi tre-
balo... {ta mora{ da u~ini{. To je na{a re~,
gospodaru. Re~ celog naroda.
AGAMEMNON: (Odjednom mu je sve to zabavno)
Ali, tu su sinovi gotovo svih gra|ana! Ne bi vaqda
`eleo da izginu. Zemqa bi opustela! Dodu{e, ti
nema{ dece, ali tako plemenit ~ovek ose}a bol
naroda!
PRVI
GRA\ANIN: Ta~no, o gospodaru! Moji sinovi...
STARAC: (Okre}e se prema wemu. Zapovedni~ki)
]ut!
(Agamemnonu)
Razmisli, gospodaru. Mi smo rekli.
Mahne rukom. Svi Gra|ani, u pravilnom redu, izlaze za wim. Krat-
ka pauza. Ulazi Ifigenija.
AGAMEMNON: Odli~no, kao poru~ena. Sad sam hteo da te zovem.
IFIGENIJA: [ta se ovde de{ava?
AGAMEMNON: Ni{ta. Da vidim haqinu
(Uhvati je za ruku i zavrti)
Odli~no. Idemo na krunisawe.
IFIGENIJA: Ti to ozbiqno? [ta su ovi starci hteli?
AGAMEMNON: Ifigenija, ne izsazivaj me. Idemo.
IFIGENIJA: Ne daju da ti }erka vlada, a? Lepo sam ti rekla.
AGAMEMNON: (Stane ispred we i zagleda joj se u o~i)
Slu{aj, da te tata ne{to nau~i. To... o voqi gra-
|ana, to ti je pri~a za decu. Da se smire duhovi, da
misle malo kako i oni ne{to zna~e. Bi}e onako
kako ja ho}u. A ja ho}u tebe, najpametniju.
IFIGENIJA: A jesi li mene pitao?
118 Ana Buji}
AGAMEMNON: Nemam {ta da te pitam. Ti, takva kakva si, ne bi
bila sposobna da vodi{ ono {to se zove obi~an
`ivot. Da radi{ po pravilima koja je neko drugi
propisao. Ti si ro|ena za vladara... i niza{ta
drugo. Takva si ispala, i tu ni ti ni ja ne mo`emo
ni{ta. I dosta pri~e, idemo.
Uzima Ifigeniju za ruku. Svetla se gase. Kada se ponovo upale, oni
stoje na drvenoj galeriji koja se vidi iznad platna. Ostali deo
pozornice je u mraku.
AGAMEMNON: Gra|ani Arga! U ime Helade, wene slave, ~asti i
demokratije, objavqujem, pred vama i pred bogo-
vima, da za svog suvladara progla{avam Ifigeniju,
svoju najstariju k}er!
(Oni se okre}u jedno prema drugom; krunu koju
dr`i, Agamemnon stavqa na Ifigenijinu glavu.
Okre}u se prema pozornici)
Pozdravite svoju budu}u vladarku!
(Ti{ina)
Pozdravite je!
@amor. Glasovi: Ne}e ti ovo tek tako pro}i! Jadan Orest... E,
ovakve sramote nikad nije bilo. Ka`u da su u rodoskrvnoj vezi...
Ma ne, to su ona i Menelaj... Bruka! Sti}i }e nas gnev bogova! Pa
vidi{ da nedeqama nema vetra ni ki{e... itd. Iz glasova koji se
prepli}u, izdvaja se jedan, rezak i prodoran: A TROJA?
AGAMEMNON: Pametno pitawe.
(Ifigeniji, tiho)
Mora{ malo da im podi|e{...
(Glasno)
Jo{ uvek se pregovara, za sada se ne zna ni{ta.
Glasnike o~ekujemo svaki dan.
GLAS: A {ta ti, gospodaru i
(Kreveqe}i se)
budu}a gospodarica mislite?
AGAMEMNON: (Pogleda u Ifigeniju)
Ne zna se jo{ ni{ta. Ali ka`u da su i bogovi
protivni. Vetar se nedeqama kre}e u suprotnom
pravcu.
(Ifigeniji)
Obrati im se.
Vremenska prognoza za Aulidu 119
IFIGENIJA: (Iskora~i napred)
Gra|ani Argolide! Zahvaqujem na ~asti koja mi je
ukazana. Pred vama, pred bla`enim bogovima, zak-
liwem se Helijem Hiperionom da }u, sve {to
budem ~inila, ~initi u va{u korist. A sada, molim
vas da prisustvujete gozbi i igrama, u va{u ~ast!
Glasovi: @iveli! @ivela gospodarica Ifigenija! @iveo Agamem-
non, itd. Kada se svi razi|u, ostaje nekoliko crnih prilika na
sceni. Gledaju Agamemnona i Ifigeniju, koji gledaju u wih. To
traje nekoliko sekundi. Prilike odlaze. Zatim se gasi svetlo i
na galeriji. Kada se ponovo upali, galerije vi{e nema. Ifigenija i
Agamemnon sede jedno naspram drugog, umorni.
AGAMEMNON: Sad je gotovo. Niko ti vi{e ni{ta ne sme.
IFIGENIJA: Nisam sigurna. ^udno su me gledali.
AGAMEMNON: (Odmahne glavom)
Masa. ^im si im spomenula gozbu i igre, pro-
menili su mi{qewe. Vidi{, to ti je bilo pametno,
ali uobi~ajeno.
IFIGENIJA: Znam. Jedino sam time mogla da ih smirim. Bar
zakratko.
AGAMEMNON: Ume}e{ ti to, jako dobro.
(Naliva vino i sebi i woj. Podi`e pehar)
Za tebe, Ifigenija! Sre}no ti bilo!
(Ispijaju)
Za koji dan }e{ na Krit.
IFIGENIJA: (Ustaje)
Dobro. Idem sad.
AGAMEMNON: Idi, k}eri, odmori se.
(Ifigenija polazi)
Ifigenija!
IFIGENIJA: (Zastaje)
Da?
AGAMEMNON: Stigao je ju~e kip koji si poru~ila.
IFIGENIJA: (Uzbu|eno)
Helije?
AGAMEMNON: Da. Zna{ li da li~i na Menelaja?
Ifigenija iza|e `urnim korakom. U hodu daje znak i po~iwe pesma
wenih Huna Szerelem, szerelem.
Zatamwewe
120 Ana Buji}
PETA SCENA
Ifigenijina odaja. Ifigenija sedi i gleda u prazno. Ista pesma.
Ona se klati napred-nazad, bez ikakve veze s ritmom. Udarac, pad
tela, nagli prekid pesme. Upadaju Orest i Elektra.
IFIGENIJA: (Prezrivo, ali sa suspregnutim besom)
[ta ste uradili mojim peva~ima?
OREST: (Trqaju}i zglob)
Treba da umuknu kad nailazi vladar.
IFIGENIJA: (Ustaje)
Samo da te podsetim, vlada Agamemnon. A on ni-
kada nije grub.
OREST: Ati, ne`na, postarala si se da mi uzme{presto.
IFIGENIJA: Po{to si ve} prislu{kivao, trebalo je da u|e{
dok je Agamemnon bio tu; ali tr~i, sti}i }e{ ga, pa
se raspitaj. On }e ti sve lepo objasniti.
OREST: Ako je on star i izlapeo, ti nisi, vaqda zna{ {ta
se pristoji, a {ta ne.
IFIGENIJA: Izlapeo? Ve} si ga proglasio izlapelim? A, pret-
postavqam, ti }e{ da se stara{ o wemu? Qigav~e
mali...
(Drugim tonom)
A star nije.
OREST: Kako...
IFIGENIJA: (Prekida ga)
Idi, na|i ga i reci mu ovo {to si meni rekao, pa
kad te zalepi, prevrnu}e{ se. Vide}e{ da nije
star.
ELEKTRA: Sestro, gde ti je `enstvenost?
IFIGENIJA: (Odmeri je)
Ti si posledwa osoba koja to sme da me pita.
ELEKTRA: @ena je ne`na, i ne treba da se bavi vladawem.
Zato ona ima drugu ulogu - da ~uva ku}u i decu, da ih
odgaja u duhu reda i zakona.
IFIGENIJA: (Besno)
O kakvom redu i zakonu pri~a{? Pa ovaj ovde
(Pokazuje na Oresta)
upravo ho}e da svrgne oca!
Vremenska prognoza za Aulidu 121
ELEKTRA: (Ignori{u}i posledwu re~enicu)
... a tebi bi boqe bilo da uradi{ ne{to korisno,
umesto {to po ~itav dan slu{a{ove tvoje Skite.
IFIGENIJA: Hune, pametnice. Nau~i jednom.
ELEKTRA: Oni su meni svi isti. A ti razmisli o na{im
re~ima.
IFIGENIJA: O va{im re~ima? Da razmislim? Helija mi, vi se
precewujete.
ELEKTRA: Iako si nas uvredila, pre}i }u preko toga.
IFIGENIJA: Nemoj, molim te, tolika plemenitost mo`e da
izazove gnev bogova.
ELEKTRA: Dakle, zapamti da se presto prenosi s oca na sina, a
ne s oca na k}er. Ti }e{ se udati, i ne}e{ vi{e
pripadati ovoj ku}i, a Orest }e sa~uvati ime
Atrida
(Orest odu{evqeno klima glavom)
Poslu{aj me, odbij presto. Pomiri se sa svojom
ulogom supruge i majke. Ne vaqa da `ena preuzima
mu{ke poslove. Ja znam, nama je sudbina da se
`rtvujemo za porodicu, ali treba na}i smisao u
tome, sestro. Treba se radovati malim stvarima,
jer je ceo `ivot satkan od wih.
IFIGENIJA: (Zainteresovano je posmatra)
Reci, je li ti to neko napisao, pa sad samo reci-
tuje{? Nemogu}e da si toliki kreten da misli{
sve {to si dosad izgovorila.
OREST: (Raskora~i se i podbo~i)
To mislim i ja!
IFIGENIJA: Izvini {to sam te izostavila; i ti si isti kreten
kao i ona. Nego, recite mi, {to ste do{li ovamo?
Da saslu{ate uvrede?
OREST: Ne, nego da te ubedimo da ne kr{i{voqu bogova.
IFIGENIJA: A tebi su se objavili, li~no?
OREST: Ti zna{ sve {to je Elektra rekla.
IFIGENIJA: A otkud Elektra zna?
122 Ana Buji}
OREST: Pa... to se zna. Oduvek je tako.
IFIGENIJA: Da, dragi moj. Zna{, ~udno je to... mislim, obi~aji...
neko je nekad davno ne{to rekao, ili u~inio... i to
odjednom postane zakon za glupake. Kao {to ste vas
dvoje, na primer. A tebi, Elektra, da ka`em i ovo.
Nemoj meni da pri~a{ pri~e o `rtvovawu za poro-
dicu. To tru}aj onim luda~ama kojima si se okru-
`ila. Ko da ste lezbejke, dawu i no}u ste zajedno.
Reci mi samo, molim te, da li je ijedna od vas ikada
po`elela mu{karca?
ELEKTRA: (Uzdignute glave)
Kojeg nam o~evi ili bra}a odrede.
IFIGENIJA: Da, zaboravila sam. Da ne du`imo, presto je moj.
Agamemnon je tako rekao. Ako ti, Oreste, misli{
da }u ga tebi prepustiti, vara{ se. Bar dok se ne
vidi ho}e li biti rata. Ado tada, ko `iv, ko mrtav.
I jo{ ne{to - vlada onaj koji je ro|en za to. @ena
ili mu{karac, to ve} nije va`no.
Na levoj strani se pojavquju Agamemnon i Menelaj; prilaze nepri-
me}eni.
AGAMEMNON: (Tiho)
Zla krv Atrida.
(Glasnije)
Je l vas troje mo`ete bar jednom qudski da razgo-
varate?
Orest mu neprimetno za|e za le|a i o~ajni~kim gestovima pre-
kliwe Ifigeniju da }uti.
IFIGENIJA: Zna{ o ~emu mi je Orest malopre govorio?
(Orest sklapa ruke)
Kako bi ipak trebalo da krenete na Troju.
(Tek tad primeti Menelaja i obisne mu se oko
vrata)
Zdravo da si, kraqu spartanski!
(Miluje mu kosu i vrat)
Zlatokosi moj, kr{ni, Helije Hiperione...
MENELAJ: (Ne prime}uju}i ni{ta, uhvati je oko struka i
zavrti oko sebe)
Ifigenija, kraqice moja! Reci, kad }emo opet u
lov nas dvoje?
Vremenska prognoza za Aulidu 123
AGAMEMNON: (Drhtavim rukama odvaja Ifigeniju od Menelaja.
Poku{ava da se sme{i)
Ovih dana, video sam tu skoro veliku ko{utu.
Mo`da }u i ja s vama.
(Gurne Menelaja daqe od Ifigenije. Usiqeno vese-
lim tonom)
E, ovo je ~udo! Bli`a je sa stricem nego sa sestrom
i bratom!
IFIGENIJA: Zato {to su pi{kili po pesku dok smo se nas dvoje
utrkivali dvokolicama.
MENELAJ: (Dobro}udno)
Uvek si me pobe|ivala.
IFIGENIJA: ([tipne ga za slabine)
Kad ima{jedno pedeset kila vi{e od mene, debeli.
AGAMEMNON: (U`asnut)
Vas dvoje, majka vas je tra`ila. Menelaju, idi da
pogleda{ vojsku; prove`baj ih malo. Ifigenija,
ostani, imam ne{to da pri~am s tobom.
Svi se razi|u.
IFIGENIJA: Zna{, Orest je podivqao {to si meni ostavio
presto.
AGAMEMNON: ^uo sam. A tebi je, izgleda, sada drago?
IFIGENIJA: Ma, meni je svejedno. Samo da wega malo izner-
viram. Opet su po~eli svoje pri~e, iako im je
re~eno, vi{e puta, da me ostave. To ti je kod wih...
pod konac. Nema {ta da misle, sve je ve} neko drugi
smislio za wih. Ume{eno pa obe{eno. Samo da
zine{.
AGAMEMNON: [to toliko bquje{ jed?
IFIGENIJA: Ma ~ini ti se.
AGAMEMNON: Stalno si smrknuta. Treba li ti ne{to?
IFIGENIJA: (Podi`e pogled na wega)
Ono {to ja ho}u, nema.
Agamemnon je gleda, bez re~i.
IFIGENIJA: (Kada progovori, krene tiha, jedva ~ujna muzika)
Zna{, ponekad iza|em sama, no}u, da me niko ne
vidi... hodam gradom... u sirotiwskim ku}icama
gori neko jadno svetlo... vide se neki qudi koji se
124 Ana Buji}
nagiwu nad kolevkom... ispro{enom, vaqda, od su-
seda koji ima starije dete... suze mi po|u.. to malo
ne zna {ta ga ~eka, {ta }e biti s wim.
(Nagli prekid muzike)
Ne}u imati decu.
ELEKTRA: (Koja je za vreme wenog monologa u{la nepri-
me}ena i ~ula ceo razgovor)
Sestro, {ta to govori{! Du`nost `ene je da rodi...
da ra|a mnogo dece.
OREST: (Koji je u{ao za wom)
Neko mora da nastavi lozu.
IFIGENIJA: Za{to?
ELEKTRA: Pa, neko mora da ostane iza tebe.
IFIGENIJA: (Pri kraju strpqewa)
ZA[TO?
OREST: Pa, da bi se nastavila loza.
IFIGENIJA: (Duboko uzdahne i za`muri. Strpqivo)
Zaista je potreban dar bogova da bi bio ba{ to-
lika budala!
ELEKTRA: (Vikne)
Ti opet vre|a{!
IFIGENIJA: Heliju hvala da ste kona~no shvatili! Napoqe
odavde, glupaci jedni, i ne {uwajte se vi{e!
OREST: (Pogleda u Agamemnona)
O~e, zar }e{ dopustiti...
AGAMEMNON: Idite, deco.
(Oboje izlaze)
Za{to si tako gruba prema wima?
IFIGENIJA: Vidim da me ne podnose. A ni ja wih.
AGAMEMNON: Pa to su ti brat i sestra!
IFIGENIJA: A ti s Menelajem?
AGAMEMNON: To je drugo. Ja sam mu bio umesto oca, podigao sam
ga, vaspitao...
IFIGENIJA: Pa sad mo`e{da ga poni`ava{kako ti se prohte?
AGAMEMNON: A{ta je tebi odjednom toliko stalo do Menelaja?
IFIENIJA: Ne smem?
AGAMEMNON: Ne sme{.
Vremenska prognoza za Aulidu 125
IFIGENIJA: (Podi`e obrve)
Ne smem da ga pomenem?!
AGAMEMNON: Ne sme{ ono drugo, i ne pravi se luda.
IFIGENIJA: (Hladno)
Ne znam o ~emu pri~a{.
AGAMEMNON: Zna{. I NE SME[.
IFIGENIJA (Oborenog pogleda, posle kra}e pauze)
Jer ima `enu?
AGAMEMNON: Jer je ro|eni brat tvog oca. Jer ti je stric. Jer
biste ra|ali ~udovi{ta.
IFIGENIJA: Rekla sam ti. Ne}e ih biti. Nego, gledaj ti ono
dvoje. Oni su ti kamen temeqac. Ako ova ukleta
porodica opstane, ako nam se neki bog smiluje, to
}e samo zahvaquju}i wima. Dovoqno glupi da pri-
stanu na svaku ideju koju im neko, malo bistriji, na
ubedqiv na~in predstavi, i dovoqno zagri`eni da
je sprovedu u delo. A jako je dobro i {to je Orest
tako mlad, i ne mo`e u rat. Krele bi odmah poginuo
i Atridi... odo{e!
AGAMEMNON: Ja ho}u tvoju decu za naslednike, Ifigenija.
IFIGENIJA: (Pravi se da ga ne ~uje)
Zna{, svi su oni suvi{e tupi za ratovawe.
AGAMEMNON: Ko to?
IFIGENIJA: Svi ovi koji se sad vrzmaju po Mikeni i Argu.
Osim moga tata - Agamemnona, naravno, koji vidi
da je to neizvodivo.
AGAMEMNON: Kako to misli{?
IFIGENIJA: Hajde, reci, ko je ikad u{ao u Troju? Takav im je
polo`aj da mo`emo i deset godina da dre`dimo
ispred we, pa ni{ta. A na otvorenom, Dardanci bi
nas samleli. Jer tu treba i malo ovog ovde...
(Kuca se po slepoo~nici)
a ne samo ma~, pa udri.
AGAMEMNON: (Zabavqa ga wen govor, a ujedno ga i zanima)
A ti? [ta ti misli{?
IFIGENIJA: Ja ne mislim ni{ta. Pustite Helenu da ostane, ako
joj se onaj mali ba{ toliko svi|a.
AGAMEMNON: Ne, ba{ me zanima! Da si ti vojskovo|a...
126 Ana Buji}
IFIGENIJA: Ali nisam. Ne znam. Ne ti~e me se. Nije moj posao.
A i ne}ete i}i.
AGAMEMNON: Ne}emo, naravno, ali na primer, {ta bi bilo kad
bi bilo, samo se igramo...
IFIGENIJA: Dobro, kad ho}e{. Gledaj sad. Ovo je Troja
(Crta prstom po sto~i}u)
Ali to je gotovo nemogu}e. Mo`da kada bi tamo
`iveli idioti. Na primer, neko ih tamo opseda,
jedno vreme. Pusti da izgine dosta ratnika, reci-
mo. Onda, odve`e brodove, i sa delom qudstva
krene prema Heladi. Najboqi ostanu. Sakriveni,
naravno.
AGAMEMNON: Gde?
IFIGENIJA: Ne znam. Samo... ali to je mnogo glupo. Svejedno,
recimo da se napravi neki umetni~ki predmet, ali
ogroman. E, u wemu. Onda oni, kao, pomisle da su
opsadnici oti{li, i poklon uvuku u grad. Onda,
kad padne mrak, a oni se ponapijaju kao sviwe,
ratnici iza|u i pokoqu ih pijane. @ene i decu }e
jo{ lak{e, oni nemaju oru`je. Ponavqam, to samo
ako su Ahajci zveri, a Trojanci idioti.
AGAMEMNON: (Prasne u smeh)
Kakva ma{ta, sjajno!
IFIGENIJA: (Zasmeje se zajedno s wim)
To je tako glupo! Boqe, tatko, da budem rapsod nego
vladar!
(Odjednom, neo~ekivano zapla~e)
Nemoj da ide{, tata, molim te! Ubi}u se ako ode{!
AGAMEMNON: Dete moje, ja...
IFIGENIJA: (U afektu)
Hajde, ka`i da mora{! Uvek ti mora{! Ti si
glavni! Samo da bude{ va`an!
AGAMEMNON: (Zapawen)
Ifigenija, {ta ti je?
IFIGENIJA: Ukleta sam! Sve {to ho}u, izmi~e mi!
(Ustaje i unosi mu se u lice)
Slu{aj, Agamemnone, ovoga puta me ne}e{ spasti!
Ubi}u se kro~i{ li samo na brod! Pomene{ li
Troju! Wega ne mogu da imam, to je jasno! Iti si mi,
kao da ja to ne znam, vrlo jasno stavio do znawa!
Ubi}u onog rapsoda. Ali ti, ti }e{ mi ostati!
Vremenska prognoza za Aulidu 127
AGAMEMNON: [to se toga ti~e, mo`e{ da bude{ potpuno mirna!
Verovatno nema ni{ta od toga. Brodovi stoje u
Aulidi, nema vetra, Savez se raspada. Bi}e sve po
tvojoj `eqi.
IFIGENIJA: (Jo{ uvek u nastupu besa)
Ne}u verovatno, ka`i sigurno! Tako mo`e{ sa
onima da pri~a{, a ne sa mnom!
AGAMEMNON: (Vrlo ozbiqno)
Slu{aj me sad. Sedi. Tako. Popij malo vina. Tako.
Slu{aj pa`qivo. Ti ide{ na Krit, i tamo si svoja,
tamo radi{ {ta ho}e{, i{ao ja u Troju ili ne.
IFIGENIJA: (Ponovo sko~i)
NE!
AGAMEMNON: (Stavqa joj ruke na ramena i ne`no je primorava
da sedne)
Ka`em to onako. Ti }e{ vladati. Ti propisuj
zakone, radi {ta `eli{, a pametna si, i to }e biti
dobro. Wega zaboravi.
(Za sebe)
Dosta je prokletstva ovoj ku}i.
IFIGENIJA: Slu{aj, ili prestani da pri~a{ sebi u bradu ili
mi reci o ~emu se radi!
AGAMEMNON: [ta je s tobom danas, Ifigenija?
IFIGENIJA: Nisam rekla, vri{tala sam. Nemogu}e da nisi ~uo
{ta mi je.
AGAMEMNON: To mo`e i lepo da se ka`e. Ne mora{ na mene da
urla{. Bar smo se nas dvoje razumeli.
IFIGENIJA: Izvini, tata. Mnogo mi je te{ko. Mnogo toga za
jedan dan.
(Uzdahne)
AGAMEMNON: Znam. Nemoj misliti da nisam video. To }e sve da
pro|e, veruj mi. To... {to se tebi de{ava, de{avalo
se i drugima. Ali pro}i }e. Samo kad ode{ odavde.
Tamo }e da te gledaju kao bogiwu! Mo}i }e{ da
bira{ koga bude{ htela.
128 Ana Buji}
IFIGENIJA: (Oklevaju}i)
Slu{aj, nije lepo ovo {to }u re}i, posle svega,
(Obori pogled)
ti zna{...
(Okrene {ake dlanovima nagore, i vide se o`iqci)
ali... mislim da nema ni{ta od toga. I da odem, i da
krojim sebi i drugima sudbinu, i sve da krene
onako kako sam zamislila, ja }u ostati otrovana,
ovde, vidi{.
(Pritiska {ake na trbuh)
Kao... da me nema vi{e.
AGAMEMNON: Ne govori tako.
IFIGENIJA: Ali tako jeste.
AGAMEMNON: Onda me makar sla`i, molim te. Pre}uti mi bar
ne{to.
IFIGENIJA: (Drhtavim glasom)
Ali ja samo tebe imam...
AGAMEMNON: Vide}e{, sve }e da se sredi pre nego {to shvati{
da se sredilo.
IFIGENIJA: Mene ne prime}uju. Skrajnuta sam. Ali Elektra...
o, da, ona je ve} op{ta mezimica. Svi je obo`avaju.
AGAMEMNON: Da nisi qubomorna?
IFIGENIJA: (Prezrivo)
Na Elektru?
(Odmahne rukom)
Ne zasmejavaj me. Nije mi do smeha.
AGAMEMNON: (Tiho)
Ovo ja ne bi trebalo da ka`em, ali... ona se dopada
jer im je sli~na. Ti... kao da nisi odavde. Ne znam
odakle ti samo ta crna kosa...taj ...dar. Ti }e{ ovu
zemqu postaviti na noge. Zato sam tebe odabrao, a
ne Oresta. Oni su... weni. Ti si moja. Zato ho}u
naslednike od tebe.
IFIGENIJA: Ako ih neko ubedi da je mu{ki deo prete`niji
okrenu}e se protiv we, bez obzira {to je vole, i
{to ona voli wih. Ja decu ne}u imati.
Agamemnon je pomiluje po kosi. Ifigenija mu obgrli ruku. On seda
pored we, uzima weno lice me|u ruke. Ona se izvla~i iz wegovog
zagrqaja, obgrli se rukama i izlazi sa scene.
Zatamwewe
Vremenska prognoza za Aulidu 129
[ESTA SCENA
Sastanak vojskovo|a.. Na sceni Odisej, Ahilej sa svojim {titom,
Menelaj.
ODISEJ: Nagrdi nas tvoj brat, ostadosmo za bruku.
MENELAJ: Kakve ja veze imam s tim?
ODISEJ: Ima{, tvoj je brat. Govori mu.
MENELAJ: E, mudrice, ovog puta si omanuo. Ako se pojavim
kada ne treba, nisam siguran da me ne bi i{amarao.
ODISEJ: (Nervozno ustaje)
S tobom se ne mo`e razgovarati.
(Ahileju, koji, s nogama na stolu, sve vreme gricka
smokve)
Hajdemo.
AHILEJ: (Prene se)
A?
ODISEJ: Slu{a{ li ti uop{te? I prestani da `dere{!
AHILEJ: Ma jebe se meni, radite {ta znate. Ne `urim nigde.
ODISEJ: (Vi~e)
Je l vama, debilima, jasno da }e od sada svako va{e
kopile imati pravo na presto? Da }e mo}i s punim
pravom da tra`e da si|ete s prestola u wihovu
korist, a ako odbijete, ubi}e vas!
MENELAJ: Ako ti ima{ nekoliko desetina kopiladi...
ODISEJ: Znam, ti si se o`enio nevin, i ni na jednu drugu ti
se ne di`e, a ovaj voli da se igra s momcima. Ali tu
su ostali vladari. A wih zabole i za Helenu i za
Troju, da ti otkrijem tajnu.
MENELAJ: Da ja tebi otkrijem tajnu, to je meni jasno od
po~etka. Ali mi nije jasno za{to si ti toliko
zapeo. Zna{, osim {to se kupi plen, u ratu se i
gine.
ODISEJ: A Savez?
MENELAJ: Prestani vi{e da meqe{ o tom Savezu. Ne postoji
vi{e, raspao se! Samo je tebi cela ova stvar prob-
lem!
130 Ana Buji}
ODISEJ: E, pa trebalo bi da je i tebi! Tvoja `ena je odve-
dena...
MENELAJ: (Besno i naglo se baca na Odiseja. Ahilej sko~i, i,
obuhvativ{i ga otpozadi, razdvaja ih, dok se Me-
nelaj otima iz sve snage)
Prestani ve} jednom, spletkaro{u! [ta se tebe
ti~e moja `ena! [ta te se ja ti~em! Dokle }e{ da
se petqa{ u tu|e stvari! Ti si tra`io Savez, pa ti
i idi, ratuj sam s Trojom!
(Kona~no se otme Ahileju. Prilazi Odiseju i spu-
{ta ton)
A moj ti je savet, kne`e ita~ki, ako ti se ve}
toliko ide u rat, da sam sebi smesti{ ma~ u trbuh.
Jer ti je boqe i to nego da te Dardanci ra{~ere~e!
(Kratka pauza)
Helena je odabrala. Ne}e me vi{e. Idosta o tome.
AHILEJ: Onda idemo ku}i?
MENELAJ: Ne jo{.
AHILEJ: (Prilazi mu vrlo blizu)
Mo`da bi se prepustio pravim zadovoqstvima?
(Pru`a ruku prema Menelaju)
MENELAJ: (Grubo ga odgurne)
Nema vetra u Aulidi
(Kre}e prema izlazu)
ODISEJ: ^ekaj.
(Menelaj se okrene)
Gde ti je brat?
MENELAJ: Otkud znam, vaqda u lovu. Jeste, pomenuo je neku
ko{utu.
(Izlazi)
ODISEJ: (Zami{qeno)
Slu{aj, idi po Kalhanta.
(Ahilej uzima {tit i kre}e)
Stani.
(Ahilej se vrati)
Nemoj da vas neko vidi zajedno. Za ovo glava ide. Ti
i ja se nismo videli. Jesi li razumeo?
AHILEJ: (Klima glavom, ozbiqan)
Jesam.
Vremenska prognoza za Aulidu 131
ODISEJ: Odli~no. Idi sad.
Lagano ga gurne. Ahilej izlazi. Tiho, iz offa, ~uje se tema Szerelem,
szerelem, instrumentalni deo s timpanima lajtmotiv. Ulazi
Kalhant. Suvi{e insistira na insignijama vra~a i proroka. Za-
qubqen u sebe i tako se i pona{a. Pompezan.
KALHANT: Po letu ptica pro~itah sre}an vam na Troju pohod.
ODISEJ: (Ustaje. Kalhant misli da je to wemu u ~ast, i
pru`a mu ruku na poqubac. Odisej ga pokrovi-
teqski obgrli oko ramena, tako da Kalhantova
ruka ostane u vazduhu. On se naka{qe i spu{ta
ruku)
Reci, vra~u, ~ija je `ivotiwa ko{uta?
KALHANT: Ne razumem tvoje pitawe.
ODISEJ: C, c, c... zar takav mudrac da ne razume? Mo`da te
nije trebalo ni primiti... Mislim, kojem je bogu
posve}ena?
KALHANT: Artemidi.
ODISEJ: To je ona... lovkiwa? Devica?
KALHANT: Jeste.
ODISEJ: Odli~no. Slu{aj, Agamemnon je oti{ao u lov na
ko{utu i ako se vrati s wom...
(Daqi razgovor se ne ~uje, jer Odisej odvede Kal-
hanta u dno pozornice. Kada naprave krug i do|u
do rampe, ~uje se samo kraj)
Tako }e{ mu re}i.
KALHANT: (U`asnut)
To je nemogu}e...
ODISEJ: Ti ne razume{.
KALHANT: Ti ne razume{. Ne}u to da ka`em. Nije istina.
Niste varvari. Zato sam i prebegao kod vas. Na
kraju, {ta ako ne dune povoqan vetar?
ODISEJ: Ne prekidaj me kad ti se obra}am!
(Qubazno)
Vidi{, rekao si da su Trojanci varvari. Ima{ li
predstavu {ta }e uraditi izdajniku?
KALHANT: Bogovi neka me sa~uvaju od toga!
ODISEJ: Mislim, tebi. Ako si za nas ugro`eni mudrac, za
wih si izdajnik.
132 Ana Buji}
KALHANT: Pru`ili ste mi za{titu.
ODISEJ: (Sarkasti~no)
Jesi li stvarno toliko glup ili se samo pravi{?
Za{titu ima{ dok knezovi ahajski tako ho}e. A
prava nema{. Varvarin si ti, ma koliko ovde dugo
`iveo, ti si varvarin, i to ni{ta ne mo`e da
promeni. Do sad si se slagao s nama, ali, slu{aj me
sad dobro, ako u ovom, samo u ovom, pogre{i{,
vra}am te u Troju, ja li~no. A ti upotrebi ma{tu,
pa zamisli {ta }e ti tamo uraditi.
KALHANT: A Agamemnon? A {ta ako on...
ODISEJ: Sam si rekao da nismo varvari. Ovde svi odlu~uju.
Ostali vladari bi}e uz tebe. A on se mora po-
vinovati.
(Gleda prema zavesi na desnoj strani)
Evo ga. Odli~no, nosi ko{utu. Pazi se sad.
Ulazi Agamemnon sa ulovom na ramenima. Izgleda umorno, ali
dobro raspolo`en. Odisej gleda Kalhanta.
AGAMEMNON: Tu si? Lepo. A gde su ostali?
Kalhant vrisne, padne na kolena, udari ~elom o zemqu, ponovo se
podigne, s rukama prema nebu.
AGAMEMNON: [ta se ovde de{ava?
KALHANT: (Upiru}i prstom)
Srna!
AGAMEMNON: Pa {ta?
KALHANT: Sveta Artemidina srna! Glad! Propast! Po~elo je!
Nema vetra u Aulidi!
(Pada obeznawen i gr~i se kao u epilepti~kom
napadu)
AGAMEMNON: (Odiseju)
[ta mu je?
ODISEJ: Izgleda da si ubio posve}enu `ivotiwu, i zbog
toga brodovi ne mogu da krenu iz Aulide.
AGAMEMNON: Mislim da smo to ra{~istili. Helena ne}e da se
vrati, dakle, Savez vi{e ne postoji. I di`i ovog s
poda.
Vremenska prognoza za Aulidu 133
ODISEJ: (Kao pre~uv{i ovo posledwe)
Postoji narod, Atride. I na{e porodice. Ako im
uskrati{pohod... ne smem ni da pomislim {ta }e se
desiti.... mi svrgnuti, porodice pobijene. Aulida
se crni od brodova. Da im ka`em da idu ku}i?
Ove replike se izmewuju tiho i brzo.
Agamemnon zausti da odgovori, ali Kalhant po~iwe da dolazi
sebi. Uspravqa se na kolena, ustaje, gleda oko sebe.
ODISEJ: Kakve krilate re~i bogiwa prozbori tebi?
Kalhant je u zanosu, ili bar tako izgleda. Prilazi Agamemnonu.
KALHANT: Gospodaru Argolide, Atride Agamemnone, tvoj
greh je te`ak. Krv pere krv. Za nevino bi}e, drugo
nevino bi}e.
AGAMEMNON: (Uznemiren)
[ta ho}e{ da ka`e{?
KALHANT: (Sporo i razgovetno)
Brodovi ne}e krenuti iz Aulide dok se Artemidi
ne prinese `rtva. Qudska. Netaknuta. Devi~anska.
Najvi{eg ranga. Prestolonaslednik. Tvoja k}i,
gospodaru. Ifigenija.
Agamemnon ispusti srnu. Pqesak tela koje pada. Ostane opu-
{tenih ruku. Zatim pokrije lice {akama i ostane tako. Odisej
daje znak Kalhantu da mo`e da ide. Kalhant se brzo i tiho udaqi.
Zatamwewe
SEDMA SCENA
Agamemnon i daqe u istoj pozi. Menelaj se vra}a. Zastane ispred
Agamemnona. Poku{ava da mu skloni ruke s lica.
MENELAJ: Brate!
Agamemnon upla{eno odmahuje glavom, i daqe zatvorenih o~iju, i
gura Menelaja od sebe.
MENELAJ: Odiseju!
(Istr~i sa scene. Ugao u kojem stoji Agamemnon
potpuno se zamra~i. Kada se Menelaj vrati sa
Odisejem, ve} zna {ta se desilo)
MENELAJ: To ne dolazi u obzir.
134 Ana Buji}
ODISEJ: ^ime }e{ da spre~i{ narodni gnev?
MENELAJ: Nas u Sparti to ne brine toliko. Nemamo va{u
demokratiju.
ODISEJ: Ti si spartanski kraqsamo po `eni, ako nisi znao.
Po{to ona nije vi{e tu, a ti ne}e{ da ide{ po wu,
onda...
([iri ruke)
MENELAJ: Pa neka. Kao da je meni do krune.
ODISEJ: Ali, ti ima{ i dete.
MENELAJ: Ni{ta. @ive}emo ovde. Agamemnon }e nas pri-
miti, siguran sam.
ODISEJ: Pa kako }e{, glupi stvore, da tra`i{ za{titu,
ako ne bude vi{e ni Agamemnona, ni Klitem-
nestre, ni Egista, nikoga? Kao {to malopre sam
re~e, nisi u Sparti. Ovde svi odlu~uju.
MENELAJ: (Sumwi~avo)
Je li, a otkud ti odjednom toliko zagovara{ od-
lazak u Troju? Slu{am te, evo, otkad si ovde,
pri~a{ o op{toj narodnoj buni ako se ne krene.
[to je tebi odjednom toliko stalo.?
ODISEJ: (Obgrli Menelaja jednom rukom, a drugom pokazuje
prema levoj strani)
Vidi{ li ti, kraqu, one stotine i stotine bro-
dova? [ta misli{, za{to su svi do{li? Zbog
Saveza? [ta se onog kukavca koji ~uva koze po
ita~kim vukojebinama ti~e Savez? Pa on i ne zna
za wega. Zbog Helene? Ona, svakako, mo`e da bude
Zevsova k}er, kao {to se pri~a. Wena lepota na-
nosi bol, kraqu...
(Menelaj se lecne)
ti to najboqe zna{, i zna{ za{to pristaje{ da
ispadne{ budala u o~ima svih, od knezova ahajskih
do posledweg roba, ali ostali to ne znaju. Nikad se
ovi seqaci ne}e usuditi ni oko da podignu na wu.
MENELAJ: Skrati.
ODISEJ: O, pa ti si stvarno postao Spartanac! Dakle, dragi
moj, ovim nesre}nicima je dosadilo rmbawe na
poqima, wihove ru`ne `ene sa sisama do pupka,
ve~ito trudne, sa ~oporom slinave de~urlije. Ma-
we siroma{nima su dosadile jevtine kurve. Malo
bi da se obogate...
Vremenska prognoza za Aulidu 135
MENELAJ: (@urno)
... i da malo poginu, ili da se malo osakate, u
najboqem slu~aju!
ODISEJ: (Skida mu ruku s ramena i zagleda mu se u o~i)
A zna{ li ti, razma`eni mla|i brate vrhovnog
vo|e, kolika je beda svih ovih nesre}nika koji su
po{li da vrate Helenu? Oni znaju {ta ih tamo
~eka, nisu ba{ toliko glupi, ali idu, jer postoji
mala...
(Pokazuje prstima)
ovolicka nada da se vrate s bogatim plenom i
lepim robiwama? Mo`e{ li sebi da predstavi{
o~ajawe ovih qudi koji su krenuli da preseku u
korenu da `ive kako treba ili da ne `ive nikako?
MENELAJ: (Pqesne nekoliko puta)
Stvarno si besednik nad besednicima!
(Sarkasti~no)
Dobri, plemeniti Odisej! A kad si ti to istra-
`ivao motive ratnika, pa si se, tako pun razu-
mevawa, sa`alio?
ODISEJ: (Ignori{u}i ga)
...i kad im saop{tim: Dragi moji, pakujte se, nema
ni{ta od Troje, jer takva je voqa Atrida, samo je
pitawe na koliko deli}a }e da me rastrgnu. Kao,
uostalom, i tebe, i Agamemnona, i va{e porodice,
i ostatak knezova ahajskih.
MENELAJ: Dobro, Odiseju, neka je tako kao {to ka`e{. Ali,
mora li Ifigenija da umre? Evo, idemo svi, ja }u
po}i gde god ho}e{, radi}u {ta mi naredi{, ni-
~ega se ne stidim, ali pusti wu.
ODISEJ: Kasno. Kao {to rekoh, ovde svi odlu~uju. Ve} se
zna.
MENELAJ: (Pokriva lice u potpunosti ponavqaju}i Aga-
memnonov pokret)
Ali za{to ona?
ODISEJ: Artemida je tako rekla vra~u.
MENELAJ: Kao da je znao koga }e... Zevse, kakva je bila! Kakvo
umno, plemenito, lepo bi}e! Kako smo se voleli...
Rasli smo zajedno... Koliko li me je puta samo
za{titila od Agamemnona! Koliko god da je bio
136 Ana Buji}
strog prema meni, toliko je bio razoru`an pred
wom. Kako su oni znali jedno drugo... satima bi
znali da budu zajedno, da razgovaraju... samo otac i
k}i... nije imala prijateqice, nisu joj ni bile
potrebne... imala je wega. I sad... Ne, Odiseju. Pre
}e pobiti sve nas, i sebe na kraju, nego wu.
ODISEJ: On ima `enu i jo{ dece.
MENELAJ: Ne razume{ ti to. Tu povezanost...
ODISEJ: Ne razume{ti. On zna da }e morati da pristane.
MENELAJ: Ne{to }e izmisliti da je izbavi.
ODISEJ: Bol te je zaslepeo, kraqu. Ne}e{ da vidi{.
MENELAJ: (Zapla~e)
Vidim ja, Odiseju, vidim. Svi }emo biti prokleti
zbog we! Niko ne}e izma}i kazni!
(Glasno zajeca)
ODISEJ: Ne pla~i, Menelaju. I ne govori o Ifigeniji u
pro{lom vremenu. Ona je jo{ `iva.
MENELAJ: (Jecaju}i)
Kao da nije. Osudili ste je.
(Krije lice u {ake)
Sa leve strane ulazi ~ovek sa glasni~kom palicom. Gleda oko sebe.
ODISEJ: Koga tra`i{, glasni~e?
GLASNIK: Menelaju, Atreja sinu, od bogolike Helene glas
nosim.
Menelaj skida ruke s lica. Potpuno preobra`en. Drhti celim
telom. Prestaje da pla~e.
ODISEJ: Menelaj, Atreja sinak, pred tobom, glasni~e, stoji.
(Diskretno se povla~i u stranu)
GLASNIK: (Zauzima pozu)
Menelaju, Divova nego, Areju podobni juna~e...
MENELAJ: (Hvata ga za mi{icu. Tiho)
[ta je rekla?
GLASNIK: (Istim tonom)
Bogolika Helena, Tindaru k}i...
Istog trenutka pod grlom mu je Menelajev no`. Menelaj, izo-
bli~en, dr`i ga za kosu, previjenog unazad.
Vremenska prognoza za Aulidu 137
MENELAJ: (Jo{ ti{e)
[ta je rekla?
GLASNIK: (Prokrkqa)
Da do|e{ po wu.
MENELAJ: (Odgurne ga i baci mu zlatnik. Ovaj pobegne sa
scene)
Jesi li spreman?
ODISEJ: Za {ta?
MENELAJ: Da se obavi... hm, obred, pa da krenemo.
Prite`e pojas i izlazi. Odisej se sme{ka, zavrti glavom i izlazi
za wim.
Zatamwewe
OSMA SCENA
Agamemnon u istom polo`aju. Odisej mu prilazi.
ODISEJ: (Ne`no)
Agamemnone!
AGAMEMNON: (Ruke mu klonu)
Zna li ona?
ODISEJ: Ne zna.
AGAMEMNON: Gledaj da ne sazna.
ODISEJ: ^uj koliko urlaju oni Skiti, Tra~ani, {ta li su.
Sada da se zarati, ni{ta ne bi ~ula.
AGAMEMNON: (Neo~ekivano se nasme{i)
Da, ~ujem. Hvala ti.
Izlazi. Odisej gleda za wim. Namr{ten je.
Zatamwewe
138 Ana Buji}
DEVETA SCENA
Iz off-a se ~uje lajtmotiv. Postepeno rasvetqavawe. Agamemnon
sam. Jedan deo platna se jako osvetli; iza wega se vide `enska i
mu{ka silueta.
AGAMEMNON: Klitemnestra!
@enska figura iza platna se pomeri, gurne mu{ku, daju}i mu znak
da be`i. Izlazi iza platna popravqaju}i haqinu. Lepa `ena
svetle kose i nepomi~nog lica.
AGAMEMNON: Slu{aj...
KLITEMNESTRA: Jo{ si tu?
AGAMEMNON: Ne zna seda li }emo isploviti. Nema povoqnog
vetra. Vra~ tra`i `rtvu. Ifigeniju. Prete
nam.
KLITEMNESTRA: (Hladno)
Ne razumem.
AGAMEMNON: Nije va`no, slu{aj me. Udaj je, {to pre. Ne-
mamo vremena.
KLITEMNESTRA: (Potpuno nezainteresovano)
Za koga da je udam? Uop{te, tako nepovezano
pri~a{.
AGAMEMNON: (Obuzima ga panika)
Ako se uda, ne}e mo}i da je `rtvuju. Zamoli
Ahileja, neka je on uzme za `enu, makar pri-
vidno. Samo da je sa~uvamo!
KLITEMNESTRA: Da mu ponudim Oresta, mo`da bi i pristao.
AGAMEMNON: (Drhti mu glas)
Pa na|i nekog, bilo koga...
KLITEMNESTRA: Ne znam kako misli{ da to izvedem, a da niko
ne sazna.
AGAMEMNON: (Tiho)
Namerno zate`e{... molim te, samo sad...
Prekida ga ulazak glasnika.
GLASNIK: Gra|ani Argolide s tobom da govore ho}e.
AGAMEMNON: Neka sa~ekaju.
GLASNIK: Oprosti, gospodaru, ali...
Vremenska prognoza za Aulidu 139
Upada Starac.
STARAC: Za{to pu{ta{ da ~ekam?
AGAMEMNON: (Hladno)
Zato {to upravo razgovaram o neodlo`noj
stvari...
STARAC: (Bahato ga prekida)
Ni{ta nije va`nije od voqe naroda...
AGAMEMNON: (Nastavqa)
... a ti me prekida{ i to ti nije mudro.
STARAC: (I on nastavqa svoje)
...pa sam do{ao da ti je saop{tim.
AGAMEMNON: (Savla|uju}i se)
Dobro, ka`i {ta ima{ a onda idi.
STARAC: Ti si na{ gospodar, vladar Argolide, vrhovni
vojskovo|a Ahajaca, i tako daqe, da ti ne re|am
sve titule, ali bez nas si ni{ta. Mi smo ti se
zakleli na vernost. Isto to ti duguje{ nama.
Kao i poslu{nost.
(Agamemnon zatvara o~i i stiska usne)
Ti si se te{ko ogre{io o na{u voqu. Rekli
smo Ifigenija ne mo`e da te nasledi. Slo-
`io si se, a onda je imenovao za suvladarku i
prestolonaslednicu, javno, pred svima. Slagao
si, gospodaru. A sada ho}e{ da u~ini{ jo{
goru stvar. Rata u Troji mora biti. Dakle,
Ifigenija mora biti `rtvovana.
AGAMEMNON: (Prete}i, uspravqa se u svojoj vladarskoj ve-
li~ini)
Zaboravqa{ se.
STARAC: Ne, gospodaru. Zar ho}e{ da osramoti{ celu
Heladu? Zar je jedan `ivot pre~i od...
AGAMEMNON: (Izba~en iz takta)
Ne prosipaj mi ovde svoju {upqu mudrost,
starkeqo bezdetna! Ho}e{ li kona~no da shva-
ti{ da me ne zanimate ni Troja, ni ti, ni
kruna! Ne diraj mi dete! Ko je samo pogleda...
(Stavqa ruku na ma~)
poginu}e!
140 Ana Buji}
STARAC: (Pribrano)
Ceo narod?
AGAMEMNON: Rekao sam. A sad iza|i napoqe. Upao si u moje
odaje, bez mog dopu{tewa, i dozvoqava{ sebi
da mi preti{.
STARAC: Idem. Ali, da ne bude da ti nisam rekao:
ukoliko sada ne u~ini{ ono {to se od tebe
tra`i, ima}e{ rat u Argolidi. Prvo }e biti
pogubqena Ifigenija, pa Orest i Elektra, pa
zatim Klitemnestra, a ti }e{ biti prognan.
Naravno, po{to bude{ sve to video.
(Izlazi)
AGAMEMNON: (Besno)
Stra`a!
(Utr~e dva vojnika)
Dovedite Starca i gra|ane koji ga prate. Neka
budu javno pogubqeni.
VOJNIK: Oprosti, gospodaru, ali to ne mo`emo.
AGAMEMNON: (Van sebe)
Ho}ete vas da pogubim?
VOJNIK: (Oborene glave)
Tvoja voqa. Boqe da ne vidim vi{e sunca nego
da me cela Helada prezre.
AGAMEMNON: (Zlurado)
Hrabar si. Onda, u~ini}u ti tu ~ast da bude{ u
prvom borbenom redu.
VOJNIK: (Upla{eno)
Ali, gospodaru...
AGAMEMNON: [ta? Pa malopre si rekao da boqe da te sunce
ne greje nego da slu`i{ za podsmeh. Ovako }e
se cela Helada diviti tvojoj juna~koj smrti.
Napoqe!
Vojnici izlaze.
KLITEMNESTRA: To si hteo? Samo ti i tvoja Ifigenija? A moja
deca? Nije ti dosta {to si Orestu uzeo presto,
ho}e{ i da ga ubiju?
AGAMEMNON: Vaqda je i ona tvoje dete.
Klitemnestra }uti.
Vremenska prognoza za Aulidu 141
AGAMEMNON: (Seda, izmo`den)
Kriv sam, znam. Ali, bar jednom u `ivotu mi se
smiluj.
KLITEMNESTRA: Kao ti meni?
AGAMEMNON: Samo sad! Posle mi uradi {ta god ho}e{. Udaj
je, tako ti svih bogova!
KLITEMNESTRA: Jesi li ga ~uo? Ubi}e je, {ta god ti uradio. A
boqe samo ona, nego svi mi.
AGAMEMNON: Klitemnestra, oni ne}e smeti...
KLITEMNESTRA: Trudna sam.
AGAMEMNON: (Pada do wenih nogu, obgrliv{i joj kolena)
Evo, molim te kao {to se bogovi mole, u~ini
ti ne{to, pomozi sad, ka`i da je `rtvovana, a
wu sakrij negde, ispri~aj bilo {ta, tebe vi{e
vole, glupi su, Zevse, kako su samo glupi, pove-
rova}e ti {to god da im ispri~a{...
KLITEMNESTRA: (Iskora~i iz wegovog zagrqaja, ostavqa-
ju}i ga da le`i na podu)
Trudna sam.
AGAMEMNON: (Di`e se)
Stvarno?
KLITEMNESTRA: Da.
AGAMEMNON: (Namr{ti se)
Otkad?
KLITEMNESTRA: Dva meseca. Nemoj da uprqa{ ruke krvqu jo{
jednog deteta.
(Agamemnon grize usne)
Vojska je protiv tebe. Gra|ani su protiv tebe.
Svi su protiv tebe. Glupi ili ne, brojniji su.
A postoji samo jedan na~in da nas spase{.
AGAMEMNON: (Pogleda je)
Do~ekala si, je li?
KLITEMNESTRA: Ne, ni{ta jo{ nisam do~ekala.
AGAMEMNON: A ~eka{ jo{ ne{to?
KLITEMNESTRA: Tvoj povratak iz Troje.
Izlazi sa scene, sa {akom na trbuhu. Agamemnon stoji zami{qen
jedan trenutak, a onda `urno izlazi na drugu stranu.
Zatamwewe
142 Ana Buji}
DESETA SCENA
Ifigenijine odaje. Iza zavese se ~uje Ma fakut mu ma frumose. Ulazi
Agamemnon, sile}i se da izgleda dobro raspolo`en.
AGAMEMNON: Pa, Ifigenija, kako si?
IFIGENIJA: Pa, dobro.
AGAMEMNON: Vidi se. Odmah si sinula.
IFIGENIJA: O, da! Imam ne{to lepo u izgledu.
AGAMEMNON: Svakako, bi}e{ gospodarica. Sve je u tvojim ru-
kama. Zato sam i do{ao. Imam poklon za tebe
(Daje znak i u sobu ulazi prekrasan crnokosi mu-
{karac. Prostre se ni~ice pred Ifigenijom)
AGAMEMNON: Svi|a li ti se?
IFIGENIJA: Da.
AGAMEMNON: Tvoj je.
IFIGENIJA: Ustani, mom~e.
(Rob se uspravqa)
Odakle si?
ROB: Iz Judeje.
IFIGENIJA: Zna{ li da peva{?
AGAMEMNON: Zna sve.
(Pogurio se, i lice mu je dobilo lukav izraz.
Izgleda kao trgov~i} ili podvoda~)
Pogledaj ga samo! Gledaj kakva je to ne`na, zla-
tasta ko`a! A vidi tu gustu, crnu kosu! Ovde samo
ti ima{ takvu. Pogledaj kolika su mu ple}a! Pa ta
mo}na bedra! Nema lep{eg od wega! A pripada
samo tebi!
IFIGENIJA: (Gleda ga sa`aqivo)
Hvala. Po{aqi ga napoqe. Neka mu daju da jede.
(Agamemnon ga otpusti pokretom ruke. Ostaju
sami)
Ti si sjajan, tata! Obi~no o~evi {aqu k}erima
robiwe.
(Nasmeje se)
^uvarke devi~anstva!
Vremenska prognoza za Aulidu 143
AGAMEMNON: (Na ivici suza)
Obi~no, ali ti nisi obi~na. Ti vlada{, ti radi
{ta ho}e{. Sve ti je dozvoqeno. Razume{ li me?
Sve!
(Daje re~ima posebno zna~ewe)
IFIGENIJA: A {ta su rekli Odisej, Ahilej, i... Menelaj?
AGAMEMNON: (Drhti mu glas)
Ma ~im sam podviknuo, umirili su se. Ko sme meni
da protivre~i kad tresnem {akom o sto?
IFIGENIJA: To me i brine, tata. Za{to si imao da treska{
{akom? Ako se ve} nisu bunili, mislim.
AGAMEMNON: S Menelajem si odrasla. Zna{ da mu ponekad treba
dokazivati motkom.
IFIGENIJA: Da, ali ne mo`e{ ga sad tu}i.
AGAMEMNON: (Vi~e i mlati rukama)
Dobro, dokle }e{ da me ispituje{? [ta ti jo{
nije jasno? ^ime si nezadovoqna? Je l zna{ da je
greh kad neko tako lep i obdaren kao ti pri~a
tako? Jesi li naslednica? [ta jo{ho}e{od mene?
IFIGENIJA: (Ule}e u sva|u)
[to vi~e{ na mene? Jesam li ti ja tra`ila da me
proglasi{ za naslednicu?
AGAMEMNON: Vama se ni~im ne mo`e ugoditi...
IFIGENIJA: Kojim to vama? Samo sam ja ovde. Prestani jed-
nom da govori{ u mno`ini! A ako ti je ba{ stalo
da izigrava{ `rtvu...
AGAMEMNON: (Trgne se i ustukne)
Dobro, Ifigenija.
(Usiqeno mirnim tonom)
Rob je prelep, radi s wim {ta ho}e{.
Zaka{qe se, {mrcne, i brzo iza|e, bri{u}i o~i. Ifigenija ponovo
daje znak. Lajtmotiv. Ona seda i gleda u prazno.
Zatamwewe
144 Ana Buji}
JEDANAESTA SCENA
Odisej, Kalhant.
ODISEJ: Kad }e se obaviti ono?
KALHANT: Kad bude mlad mesec.
ODISEJ: Koliko jo{ ima?
KALHANT: To je sutra uve~e.
ODISEJ: Onda ima vremena da legne s pola Argolide, ako
na~uje ne{to.
Ulazi Menelaj, pod punom ratnom opremom.
MENELAJ: Ko to?
ODISEJ: Pa, Ifigenija. Ako joj Agamemnon ka`e.
MENELAJ: A, to... nemoj da brine{, ne}e. Ne{to se de{ava s
wom. Otkako sam oti{ao iz Arga, tri puta je
rezala vene. Jedva su je spasli posledwi put. Mo-
`e{sad da ode{da joj ka`e{, ne}e se pomeriti.
ODISEJ: (Gledaju}i u Menelaja)
Za{to?
MENELAJ: [ta?
ODISEJ: [to je to radila?
MENELAJ: Otkud ja znam, pitaj joj oca.
ODISEJ: (Za sebe)
E, jado moj...
MENELAJ: (Ne prime}uje ni{ta)
Pa, {ta }emo dotle?
ODISEJ: Nema{ {ta da radi{? Idi, pogledaj vojsku, pro-
ve`baj ih...
MENELAJ: Dobro.
(Preko scene prelazi Ifigenijin rob)
Stani, momak. Ko si ti?
ROB: Prestolonasledni~in rob, gospodaru.
MENELAJ: Pa gde ti je gospodarica?
Vremenska prognoza za Aulidu 145
ODISEJ: (Tiho Menelaju)
]uti, budalo.
(Robu)
Gde si po{ao, lepi mladi}u?
ROB: Gospodarica me poslala u kuhiwu.
ODISEJ: Ja }u ti pokazati put.
(Izlaze zajedno)
MENELAJ: (Podrugqivo)
Va{a demokratija! Zna{ kad bi kod nas neko vodao
robove okolo?
KALHANT: Ne brini, ne}e daleko.
Dolazi Odisej, bri{u}i bode`.
ODISEJ: \ubre pokvareno...
MENELAJ: O kome pri~a{?
ODISEJ: O tvom bratu. [ta on misli, mene da pre|e?
MENELAJ: Tebi je Agamemnon po~eo da se privi|a. Gde ti je,
{ta trabuwa{?
ODISEJ: (Sa`aqivo)
Zna{ {ta? Ja }u do vojske. Idi ti, odmori se.
Previ{e je uzbu|ewa za tebe.
MENELAJ: (Stane u mestu i gleda obojicu)
Ho}e li mi neko re}i {ta se ovde de{ava?
ODISEJ: Pa zna{. Kre}emo na Troju; na`alost, Agamemnon
je uvredio bogiwu, pa }e zbog toga plemenita Ifi-
genija...
(Pokrije lice i zatrese se)
MENELAJ: (Odsutno)
A, to... dobro onda.
(Izlazi)
ODISEJ: (Otkriva lice)
Ionako nije mnogo bistar, ali otkad misli onom
stvari... sa~uvajte bogovi!
KALHANT: Idem i ja.
ODISEJ: (Zabrinuto)
Je li ti dobro? Ho}e{ li sutra mo}i...
146 Ana Buji}
KALHANT: Zlo mi je od tebe. Nisam ti ja Menelaj da mi
pri~a{ bajke. Znam gde si malopre otpratio onog
momka.
ODISEJ: Zna{? Onda zna{ i to da te isto ~eka...
KALHANT: ... progovorim li ikom o tome. Znam. Ve} si mi
jednom stavio do znawa. Ali Agamemnon }e znati.
(Ho}e da krene)
ODISEJ: Pa? Ne mo`e mi ni{ta.
KALHANT: Tako je, u pravu si. A sad me pusti da pro|em.
Sklawa Odiseja pokretom ruke i izlazi. Odisej se sru~i na sto-
licu i duboko uzdahne. Na scenu brzim korakom ulazi Agamemnon,
i, {~epav{i ga za rame, odigne ga sa stolice.
AGAMEMNON: Gde je Ifigenijin rob?
ODISEJ: [ta ti je rekao Kalhant?
(Napravi grimasu, shvativ{i da se odao)
AGAMEMNON: Niko ni{ta ne treba da mi ka`e. Znam da si ga ti
ubio! Izrode! Zveri!
ODISEJ: (Pribrano)
Prvo, ne pri~aj mi ti o zverstvu. Drugo, {ta si ti
mislio? Pored mene `ivog da ti to pro|e? Pa samo
slepac ne vidi da si joj gurnuo u krevet onog
bivola. Vre|a{ moju inteligenciju, vo|o!
AGAMEMNON: [ta se tebe to ti~e?
ODISEJ: Nije devica, nema `rtve. Za{to se ne dr`i{ svoje
re~i?
AGAMEMNON: (Prilazi mu bli`e)
Slu{aj, kad ste i{li da prosite Helenu, ti si,
li~no, osnovao Savez, misle}i da }e se drugi upla-
{iti i odustati. A kada je Helena odabrala Me-
nelaja, i kad se desilo to {to se desilo, prvi si
odbio da do|e{, bedo, na najprqaviji na~in si se
izvla~io, glumio ludaka, orao pesak. Dok ti neko
nije dete stavio ispred rala. [to ti nisi pre{ao
preko sinovqevog tela? [to sad ho}e{ glavu moje
k}eri? Upao si sam u svoju zamku, i sad vu~e{
ostale.
ODISEJ: Nisam ja ubio svetu Artemidinu ko{utu...
Vremenska prognoza za Aulidu 147
AGAMEMNON: Nemoj meni to da pri~a{.
ODISEJ: A {ta }e re}i vojska kad ~uje da im vojskovo|a ne
veruje u bogove?
AGAMEMNON: Nemoj, Odiseju, da me mrcvari{ vi{e. Nije tvoj
na~in. Ti jesi slavoqubivi, samoqubivi, prora-
~unati gad, ali ne bocka{ na sitno. Nema{ ra~una.
Vi }ete je ubiti. Moj poku{aj da to spre~im pro-
pao je. Ja, dogod `ivim, nikada, vi{e nikada ne}u
videti svoju k}er. Sve je na tvojoj strani. Narod,
vojska, moja porodica. Svi ho}e wenu glavu. Ti si
dovoqno pametan da shvati{gde si me ga|ao i da }u
umirati, deo po deo. Stoga si se sigurno zapitao
za{to te nisam ubio.
ODISEJ: Verovatno da se do kraja ne bi svrstao u pro-
kletnike...
AGAMEMNON: Ne, kne`e ita~ki. Da bih te prokleo. Da crkava{
pod Trojom, a onda, kada se izvu~e{ ~itav, da
crkava{ od tuge za ku}om, za svojim detetom. Da te
bogovi progone. Da bude{ Ahajac sa najnesre}ni-
jom sudbinom...
ODISEJ: (Uznemiren)
Kletva prokletnika se ne prima.
AGAMEMNON: (Gotovo vedro)
Pa mene je ve} stigla, kako ne vidi{, ti, tako
mudar! Mene je ve} zadesilo najgore {to je moglo!
Sad si ti na redu!
(Odlazi sa scene)
ODISEJ: (Sad ozbiqno upla{en, vi~e za wim)
Vo|o! Gospodaru!
(Tiho)
Agamemnone!...
(Odmahuje glavom)
Ne ~uje me...
Zatamwewe
148 Ana Buji}
DVANAESTA SCENA
Deset godina kasnije, pod Trojom. Scena s po~etka. Agamemnon i
Menelaj sede za stolom.
AGAMEMNON: ...i da znam da su dva dana predamnom, i da ni{ta,
ba{ ni{ta ne mogu da u~inim. Ne znam da li da
budem kod we, da je gledam, da je se nagledam za ceo
`ivot... a kako onda da ne ka`em {ta joj se sprema...
ili da be`im od we, da do kraja ostanem kukavica i
izdajnik. Da u o~i ne smem da je pogledam. Aznam da
}e jo{ samo malo biti sa mnom...
MENELAJ: Nisi ti izdajnik i kukavica, brate. Ti si najve}i u
celoj vojsci ahajskoj. Za dobro naroda `rtvovao si
ono {to najvi{e voli{.
AGAMEMNON: Kako mo`e{ to da izusti{, tako ti svih bogova?!
Ja wu `rtvovao? Pa to je ujdurma koju mi je smestio
Odisej, ne video ni doma ni porodice! Ucenio me
je!
MENELAJ: Ali doneo si svima sre}u.
AGAMEMNON: Tebi i onoj tvojoj, sigurno. Kome jo{? Mrtvim
Ahajcima i Trojancima? O ~emu pri~a{? Pa ja sam
ono do ~ega mi je stalo vi{e od i~ega dao za... za
Oresta i Elektru... kao da nisu moji... samo praz-
nina koju...
Prekida ga rob koji utr~ava i obra}a se Menelaju.
ROB: Kraqica nare|uje da do|e{ u wen {ator.
MENELAJ: (Sko~i)
Odmah!
(Izlazi na desnu stranu)
Agamemnon ostaje sam. Izgleda izmu~en i star. Posle nekoliko
trenutaka vra}a se Menelaj, zadihan i crven u licu.
AGAMEMNON: Pri~a{ o mojoj veli~ini, i mojoj `rtvi, a ~im ti
ova droqa naredi, ska~e{ kao ku~ence. Pa da bar
tebi li~no naredi... po{aqe roba. Ako me `ali{,
bar me saslu{aj. Ne mora{ ni da me slu{a{, ali
makar sedi tu, da ne pri~am zidu.
MENELAJ: Ne quti se, brate. Zar ne mo`e{ da razume{
qubav?
Vremenska prognoza za Aulidu 149
Agamemnon u~ini pokret kao da }e da ustane, ali klone.
AGAMEMNON: Nije va`no. Boqe idi kod we. Zabavqaj je.
MENELAJ: Sada ne mo`e. Pozva}e me posle.
AGAMEMNON: Ako, blago meni. Sedi onda tu i ~ekaj poziv.
MENELAJ: (Ozaren i vedar)
Da, zva}e me... opet.
AGAMEMNON: Reci, se}a{ li se oca?
MENELAJ: Atreja?
(Razmi{qa)
Ne. Kako bih ga se se}ao?
AGAMEMNON: Da. Posle onog... mislio sam da je najboqe da te
uzmem i be`im.
MENELAJ: (Oborenog pogleda)
Jesi li me ikad voleo?
AGAMEMNON: Kako samo mo`e{ to da me pita{? Za{to bih sve
ostavio i pobegao, samo s tobom na rukama? Mogao
sam da te ostavim nekoj dojkiwi.
MENELAJ: Mislim, da li si me odneo zato {to si vr{io
svoju du`nost ili...
AGAMEMNON: [ta je s tobom danas? Kako da ostavim malo dete u
zmijskom gnezdu? Da svaki dan gleda{krv, ubistva,
(Ti{im glasom)
silovawa...
MENELAJ: Pa, ~udno si mi pokazivao qubav. Za svaku sitnicu
dobio bih batine.
AGAMEMNON: Ruku na srce, bio si suvi{e raspu{ten. Kako dru-
ga~ije da te dovedem u red?
MENELAJ: (Dure}i se)
A Ifigenija? Na glavu je mogla da ti se popne.
AGAMEMNON: (Obori pogled. Tihim glasom)
Dragi moj, ona je bila nemirna od bistrine, rado-
znalosti... a ti... pa, ti si bio obi~no nevaspitano
derle. I sada bi ti koristilo.
MENELAJ: (Odsutno)
Mhm?
150 Ana Buji}
AGAMEMNON: Eto, uop{te ne slu{a{ {ta pri~am. Ka`em, opet
bi ti koristile batine.
MENELAJ: Prutom?
AGAMEMNON: Aha.
MENELAJ: Je li, a {to mi ovde ceo dan mlatimo praznu slamu?
AGAMEMNON: A {ta }emo drugo, vredni moj Spartan~e? Da skla-
wamo le{eve? Pa to nije na{ posao.
MENELAJ: Ne pravi se lud. [to si ba{ sad potegao pri~u o
ocu?
AGAMEMNON: Onako, zanimalo me da li ga se se}a{.
MENELAJ: Nemoj mi re}i! Sad si ga prvi put sam pomenuo. A
se}a{ li se, kad god bih te ja pitao, ti bi po~eo sa
dovo|ewem u red, po tvome.
AGAMEMNON: Pa, sad si ve} veliki de~ko. Evo ovako: na{ otac se
poklao sa svojim bratom, ro|enim, naravno. Da ne
du`im, zatro ga je do deteta u kolevci.
MENELAJ: Nije ta~no, Egist je `iv.
AGAMEMNON: Da, on je jedini ostao. Spasla ga je jedna slu{kiwa.
Ona wega, a ja tebe.
MENELAJ: @ali{ li zbog toga?
AGAMEMNON: Pa koga sam imao osim tebe? [ta bih bez tebe?
[to me to pita{?
MENELAJ: (Obori glavu. Tiho)
Da sam tamo umro, ili da su me ubili, ne bih se
o`enio Helenom, ne bi bilo Saveza... i... ti ne bi
izgubio Ifigeniju.
AGAMEMNON: (Neve{to ga pomiluje po kosi)
Ne, brate.
(Kratka pauza)
Nema{ ti ni{ta s tim. To je moj greh, i ja ga
pla}am. I jo{ nije gotovo.
MENELAJ: (Uznemiren)
Ne razumem.
AGAMEMNON: De~ko, dosta ti je za danas.
MENELAJ: Dosta je meni za ceo `ivot.
Vremenska prognoza za Aulidu 151
AGAMEMNON: (@u~no)
Da! Dobro si rekao! Dosta ti je za ~itav `ivot!
Dosta je i za devet kolena unapred! Ti si oti{ao u
Spartu, izvukao si se iz one ludnice, a premlad si
da bi pamtio {ta se de{avalo u Argu! I na{a je
porodica ukleta, to ti ja ka`em. Toliko pliva u
krvi, i toliko }e je jo{pote}i, da }e samo neki bog
nama sklon, ako ima takvog, mo}i da je o~isti! Ako
i on to mo`e.
MENELAJ: Agamemnone...
AGAMEMNON: Treba}e mawe strasti i vi{e poslu{nosti da se
sve dovede u red. Zna{, kada vlada{ jednim gradom,
zemqom... svejedno... ne mo`e{ samo da bude{ sjaj-
ni, pobedonosni, mo}ni... mora{ da zna{ i da po-
~isti{ |ubre. Orest i Elektra, Elektra i Orest,
svejedno.
MENELAJ: O ~emu ti to govori{, Agamemnone?
AGAMEMNON: Nije red da bra}a zatru seme jedan drugom. Nije red
silovati `enu zato {to ti se dopala, a ne}e te.
Nije red da ta `ena sve vreme poku{ava da ubije
plod te... veze. Nije red da se devojka zaqubi u svog
strica. Nije red da wenog oca primoraju da je ubije
zato {to je nekom stalo do pqa~ke i jeba~ine. A
{ta me tek ~eka kada se vratim... ne smem ni da
pomislim.
MENELAJ: [ta to pri~a{, kakva devojka? I wen stric?!
AGAMEMNON: Pa, Ifigenija i ti.
MENELAJ: Ne {ali se s tim, Agamemnone. Ho}e{da ka`e{...
AGAMEMNON: ...da je Ifigenija bila zaqubqena u tebe.
(Menelaj zarije lice u {ake)
Nemoj mi re}i samo da nisi znao.
(Menelaj odmahne glavom)
Pa, ti si onda bio jedini. Vidi{, ona se zaqubila.
I htela je da umre zbog toga. [ta si mislio, zbog
~ega je bez re~i pristala da je ubiju? Zbog slave
Gr~ke? Onda je tebi Sparta potpuno isprala mo-
zak. Umrla je da te ne gleda s Helenom. Vi{e je
volela da je probode ma~ nego da umire deo po deo.
A, s druge strane, Elektra se nikad ne bi zaqubila
u tebe. Kao ni Orest u Helenu. Vas dvoje ste kao
152 Ana Buji}
bogovi sa Olimpa, ali to se ne radi. I svaka joj je
re~ bila istinita, sad to vidim, presto Argolide
}e obnoviti wih dvoje. Poslu{ni su, i ta~no znaju
{ta se sme, a {ta ne sme. I Orest }e se o`eniti, a
Elektra udati za nekog svog ranga, svojih godina,
ispravnog, poslu{nog, i kako treba. Iima}e mnogo
dece. Jer tako treba da bude. I obnovi}e tron.
MENELAJ: (I daqe s licem u {akama)
Ne mogu da verujem!
AGAMEMNON: (Vikne)
Odiseju!
(Ulazi Odisej, s Ahilejevim {titom u ruci)
Mnogo ti je lep taj {tit. Zna{ li koga je volela
moja k}er?
ODISEJ: Koja?
AGAMEMNON: Moja. Reci ovom ovde.
(Pokazuje prstom na Menelaja)
ODISEJ: Wega.
AGAMEMNON: Izvini {to sam te prekinuo.
(Odisej odlazi. Agamemnon, gledaju}i za wim, ti-
ho)
Ne znam skida li taj {tit kad se kupa.
(Menelaju)
A wemu se nije ispovedala, budi siguran.
MENELAJ: Pa kako je samo mogla!
AGAMEMNON: Kako! A kako ste vi mogli da je ubijete! Svako iz
svog ra~una.
MENELAJ: (Pogleda ga)
Govori{ o tome kao da je izvr{ila neko juna~ko
delo.
AGAMEMNON: (Neuobi~ajeno ne`no)
Ne, dragi. Ne znam {ta je. Samo pri~am kako je
bilo.
Zatamwewe
Vremenska prognoza za Aulidu 153
TRINAESTA SCENA
Dvor u Argu. Ifigenijine odaje. Ona sedi i gleda u prazno. Iz off-a
Szerelem,Szerelem. Ulazi Agamemnon.
AGAMEMNON: Ifigenija!
IFIGENIJA: Da?
AGAMEMNON: (Ne`no)
K}eri...
(Seda pored we)
Ja... moram ne{to da ti ka`em.
(Zadrhti mu glas)
IFIGENIJA: Da }e me no}as `rtvovati za slavu gr~koga oru`ja?
(Agamemnon se slomi i glasno zajeca, grle}i je)
Tata! Tatice!
(Uzima wegovo lice me|u svoje {ake, bri{e mu
suze)
Nemoj da pla~e{ tata, molim te!
AGAMEMNON: (Grcaju}i)
[ta }u ja bez tebe, k}eri moja, Ifigenija!
IFIGENIJA: Nemoj tata, ima{ jo{ Oresta i Elektru, zna{ da
mora tako, boqe samo ja nego svi...
Ove replike se izmewuju veoma brzo. Agamemnon se otrgne od we i
iza|e. Mimoi|e se sa Elektrom i Orestom.
ELEKTRA: Sestro, {ta je ocu?
IFIGENIJA: Rastu`io se.
OREST: Opet neka tvoja pri~a?
ELEKTRA: Dokle }e{ tako? Kad god iza|e iz ove sobe, samo
{to ne zapla~e.
OREST: Kako mo`e{ to da mu radi{? [ta si mu sada
rekla?
IFIGENIJA: Da znam da }e me ve~eras `rtvovati Artemidi.
ELEKTRA: Kako?!
IFIGENIJA: Sad }e do}i Kalhant pa pitaj wega.
OREST: Sestro, svoj udes primi hrabro. Ne umire{...
ELEKTRA: ... osta}e{ ve~no `iva u srcima...
154 Ana Buji}
IFIGENIJA: (Zatvorenih o~iju, kao napamet nau~enu pesmu)
...svih slobodnih gra|ana Helade.
ELEKTRA: O, sestrice! Pa ti si shvatila odmah!
OREST: Tako si hrabra!
Sedaju pored we i grle je. Ona ih pomiluje jednim lo{e odglum-
qenim pokretom.
IFIGENIJA: Dobro, dobro, hvala vam. Idite sad, evo Kalhanta.
Izlaze, sudaraju}i se s Kalhantom. On je ostareo, bez sjaja i pompe
s po~etka.
KALHANT: Pa, princezo...
IFIGENIJA: Pa, vra~u...
KALHANT: Moram ne{to da ti ka`em. Ne{to stra{no...
IFIGENIJA: Ne mu~i se. Znam sve.
KALHANT: Znala si?
IFIGENIJA: Naravno.
KALHANT: A krili smo svi.
IFIGENIJA: Nisam idiot. Umem bar da saberem, ako ni{ta
drugo.
KALHANT: @ao mi je. @ao mi je i malog Oresta i Elektre...
tako su bili uzbu|eni.
IFIGENIJA: [to se wih ti~e, budi miran. Upravo odo{e puni
ponosa {to }ete ve~eras da me iskasapite.
KALHANT: (Posle kra}e pauze)
Zna{ li da nisam hteo?
IFIGENIJA: Ma naravno. Sve znam. Znam da si ucewen. Ne
brini, ne qutim se ni na koga. Radite {ta morate.
Samo... u~ini mi ne{to.
KALHANT: (Spremno, gotovo radosno)
[ta god ho}e{!
IFIGENIJA: Molim te, odvedi tatu negde. Daj mu neki napitak
od opojnog biqa, uspavaj ga, izmo`den je, malo }e
mu trebati...
KALHANT: (Smrknuto)
Nemogu}e. On mora da te privede oltaru.
Vremenska prognoza za Aulidu 155
IFIGENIJA: Pa ti bar zna{ da je sve to sprdwa, izmisli ne{to,
samo ga po{tedi! Niste vaqda zveri, kako mislite
da me otac vodi u smrt?!
KALHANT: Ne, princezo. Veruj mi, po{ao bih umesto tebe na
`rtvenik...
IFIGENIJA: (Mirno)
...ali po{to tebe ne}e, onda ni{ta.
KALHANT: Princezo...
IFIGENIJA: Zna{, ~ika Kalhante, ovo }u sad samo tebi re}i.
Ma koliko bila bo`anska, jednom }e ostariti. I
on }e ostariti. A ja umirem mlada. A kada se on,
starac, pored svoje `ene starice, seti mene, kakva
sam sada, tek onda }e mi du{a na}i mira u Hadu.
KALHANT: Oprosti mi!
IFIGENIJA: Naravno, za mene je ovo dar bogova... idi sad, i
objasni Orestu i Elektri postupak prino{ewa
qudske `rtve. Odavde ih ~ujem kako su zayakali.
KALHANT: Ifigenija...
IFIGENIJA: (Ustaje, prilazi mu i uzima ga za ruke. Qubi ga u
~elo)
Idi, vra~u. Pusti me, samo malo. Ionako je sad
svejedno.
Kalhant izlazi. Ona daje znak i ~uje se Szerelem, szerelem. Seda u
polo`aj s po~etka scene. Gleda u prazno.
Zatamwewe
^ETRNAESTA SCENA
Pozornica u mraku. Osvetqeno je platno. Iza wega se vidi senka
`rtvenika. Lajtmotiv, deo s timpanima. Agamemnon, posr}u}i,
vodi Ifigeniju. Ustvari, ona wega pridr`ava. Kada do|u do `rt-
venika, on klone na zemqu i navu~e ogrta~ preko lica. Pored
platna se pojavquje Vojnik.
VOJNIK: (Deklamuju}i)
I molila ih je, prekliwala da joj po{tede mladi
`ivot, plakala je, govore}i da `eli da `ivi. O, da
156 Ana Buji}
ste to videli! Srce bi vam se paralo! Pa kad je
wena voqena majka do{la... kako je ona molila
neumoqivog, surovog Agamemnona za `ivot drage
k}eri... ali, on je morao da bude takav... bio je
vrhovni vojskovo|a. I za helensku pobedu prinese
svoju k}er na `rtvu.
(Svojim obi~nim glasom)
Tako su bar pri~ali. Posle, mislim.
Paralelno sa wegovom pri~om, iza platna se vide siluete: Ifi-
genija koja le`e na `rtvenik, Kalhant koji podi`e ma~ obema
rukama, Odisej koji se povla~i korak nazad, Menelaj koji pokriva
o~i rukama. Agamemnon nepomi~an. Naglo zatamwewe, fijuk ma~a
i ropac. Agamemnonov. Kada se bina osvetli, Vojnika vi{e nema.
Na sceni su Agamemnon, Odisej, Menelaj i Ahilej sa {titom na
ple}ima. Agamemnon je u crnoj odori. Stoji u polukrugu koji ~ine
wih trojica.
MENELAJ: (Osmeli se da stavi ruku na wegovu mi{icu)
Brate...
ODISEJ: (Pru`a mu neku bo~icu)
Ispij ovo. Umiri}e te.
AGAMEMNON: (Gleda iznad glava publike i pokretom ruke uk-
lawa Odiseja od sebe)
Ne treba. Pomiren sam.
(Kratka pauza. ^uje se grmqavina)
[ta je ovo? Kao da po~iwe da duva.
MENELAJ: (Drhti celim telom)
Da! Prema Troji! Tvoja `rtva nije bila uzaludna!
AGAMEMNON: (I daqe nepomi~an, pru`a ruku. Menelaj, Odisej i
Ahilej sko~e, utrkuju}i se koji }e pre da mu doda
krunu. Agamemnon je uzima i obema rukama je stav-
qa sebi na glavu. Prilazi rampi. Sna`nim glasom)
Ratnici ahajski, i svi vi, slobodni gra|ani Argo-
lide! Svi me znate. Za vas, koji me sad prvi put
vidite, ja sam Agamemnon, Atrejev sin, i va{ voj-
skovo|a. Bogovi su na na{oj strani. Poslali su
nam povoqan vetar. Idemo, u ime bogova, da Heladi
vratim izgubqenu ~ast!
(Urlik mase. Agamemnonov glas ih nadja~ava)
Idemo da ih zatremo! Do kraja!
(Sad mu se glas gubi u ovacijama. Tiho)
A i vas, {to je vi{e mogu}e...
Vremenska prognoza za Aulidu 157
MENELAJ: (Uslu`no)
Ka`e{ li meni ne{to, brate?
AGAMEMNON: (Ne gledaju}i ga, perfidno se sme{i urlaju}oj
gomili)
Spremajte brodove, sva trojica. Vetar je povoqan.
Zatamwewe
PETNAESTA SCENA
Troja, posle deset godina.
AGAMEMNON: I tako je to bilo, de~ko moj. Podosta ih nastrada,
Helije mi je svedok.
MENELAJ: A ti se nisi ba{ potresao?
AGAMEMNON: A za{to bih? Pa nisam ja hteo rat. Potr~ali su
kao da se ovde deli blago. Zaboravili su da se i
gine.
MENELAJ: ]uti, pre nego {to smo po{li odr`ao si govor u
kome si rekao...
AGAMEMNON: Jesi li ti normalan? Zar se ne se}a{ ni~eg pre
toga? Ne se}a{ se da sam molio, plakao, pretio,
poni`avao se? Trebalo je samo da ti zazvi`di pa da
sve zaboravi{ i dopuzi{ ovamo.
MENELAJ: (Obara pogled)
Izvini.
AGAMEMNON: Samo }uti, molim te.
MENELAJ: Ne quti se, mnogo toga nisam znao.
AGAMEMNON: Heliju hvala {to nisi. Budi bar ti po{te|en.
MENELAJ: ^ega?
AGAMEMNON: ]uti, rekao sam ti.
MENELAJ: Reci mi!
AGAMEMNON: [ta ti u stvari ho}e{? Helena ti se vratila?
Idete nazad? [ta ti jo{ treba?
MENELAJ: Istina.
158 Ana Buji}
AGAMEMNON: U-ha, {ta mi napri~a! Kad pre postade filozof!
Menelaj u potrazi za istinom! ]uti tu i ne ner-
viraj me. Dosta mi je mog jada.
MENELAJ: Sve delimo, se}a{ se?
AGAMEMNON: Ne se}am se. To si ovog trenutka izmislio. Suvi{e
sam stariji da bismo sve delili. Hajde, idi Heleni.
Postaje{ mi dosadan.
MENELAJ: O, ne, dragi moj. Sad }e{ mi lepo ispri~ati sve do
kraja. Dosta sam ~ekao i naga|ao.
AGAMEMNON: Mnogo je gadno. Ali, tra`io si.
(Hvata se za koren nosa i obara glavu)
Zna{ {ta je bilo s Klitemnestrom. Zna{ kako sam
je... uzeo. Ali ne zna{, kad sam... nasrnuo na wu... na
rukama joj je bilo dete. Palo je i...
(Menelaj ustukne i pokrije lice)
Da, nema se {ta re}i. Tada se za~ela Ifigenija. Ne
zna{ {ta je sve Klitemnestra radila da je se
oslobodi... Mnogo si bio mali da bi se se}ao... a
kada se rodila, bila je mala, kr`qava. Klitem-
nestra je le`ala u nesvesti. Ifigenija nije di-
sala. Utr~ao sam, umotao je u svoj ogrta~, grejao je,
gwe~io joj malene grudi... zaplakala je... ja sam
plakao s wom... moje dete, o`ivelo... I da iz one
mrvice izraste onakva lepota... I da je izgubim.
Moje dete za Klitemnestrino. Zatvorio se krug.
Ali greh je jo{ na meni. Nije gotovo.
MENELAJ: (Sabla`wen)
A otimao si robiwe...
AGAMEMNON: Misli{ da sam i jednu taknuo?
(Poku{ava da se osmehne)
Mu{karac u meni je mrtav. ^inilo mi se, svaka je
kao Ifigenija.
(Vi~e)
Moja k}i, koju ste vi ubili! Nije ona morala da
okajava moje zlo~ine! Ali svi ste hteli ne{to,
gadovi, svima je odgovaralo da ona umre...
MENELAJ: A prvo woj.
AGAMEMNON: (Slomqeno, tiho)
Da, prvo woj. Ukleti smo, Menelaju. Vidi{, nikad
se otac i k}er nisu tako dobro razumeli, tako
voleli, kao nas dvoje. Ali sebi~no. Svako je hteo
drugo. Ona je htela da umre, a ja da `ivi. I bilo je
Vremenska prognoza za Aulidu 159
po wenom. A ja deset godina `ivim s tim.
(Menelaj mu boja`qivo spusti ruku na rame. Aga-
memnon di`e glavu)
Ali da se niko, ba{ niko od vas tome ne uspro-
tivi... Da svi pustite, na va{e o~i...
(Odmahuje rukom. Zagleda se Menelaju u o~i)
Zna{, da je neko od vas jednu re~ rekao, samo da je
rekao da mu je `ao... ovo bi mawe trajalo.
MENELAJ: Ne razumem.
AGAMEMNON: Mo`da bih vam malo ranije rekao kako da se iz-
vu~emo odavde. Zajedno s tvojom damom.
MENELAJ: Ti rekao? Sad malo la`e{.
AGAMEMNON: Se}a{ li se, pre nego {to je Odisej rekao kako
mo`emo da u|emo u Troju, da je u{ao u moj {ator?
MENELAJ: Pa?
AGAMEMNON: Pa ja sam mu rekao kako.
Ti{ina.
MENELAJ: Nije istina.
AGAMEMNON: Veruj ili ne, svejedno mi je. Ali tako je bilo. A
zna{ {ta je najsme{nije? To {to mi je, pre deset
godina, Ifigenija rekla ne{to sli~no.
MENELAJ: La`e{ me!
AGAMEMNON (Ignori{u}i ga)
I oboje smo se smejali tome, toliko nam se ~inilo
glupo. Ali, eto... uspelo je.
MENELAJ: Ho}e{ da ka`e{ da si znao... i da nisi nikom
rekao?
AGAMEMNON: Ne razume{ kad ti se gr~ki ka`e? O}e{ da ti
crtam?
MENELAJ: Skote ogavni! Toliko je qudi izginulo...
AGAMEMNON: Znali su gde idu. Niko ih nije naterao.
MENELAJ: Ali da }uti{ deset godina...
AGAMEMNON: Veruje{ li mi da sam ovo `eleo, posle svega? Jer
sam svaki prokleti dan ovog prokletog rata molio
Helija da mi mrak navu~e na o~i.
MENELAJ: Pa {to se nisi ubio?
160 Ana Buji}
AGAMEMNON: Nije to tako prosto, Spartan~e. Suvi{e sam kriv
da bih se izvukao pukim bacawem na ma~. A zatim,
wu sam svetio. I, jo{ ovo da ti ka`em: bilo mi je
svejedno ko gine. Ahajci ili Dardanci. Podjednako
su mi bili mrski. Vidi{, Orest i Elektra ne}e
imati takvih misli, niti grehova. A ako i budu
imali, spra}e ga. Vodom. U prvom svetili{tu.
Obredno. I verova}e u to, {to je sjajna stvar, bar
za budu}eg vladara. Nego, slu{aj me sad: Ovog
trenutka uzmi Helenu i be`ite u Spartu.
MENELAJ: ^ekaj...
AGAMEMNON: (Zgrabi wegovo lice. Zagleda mu se u o~i i udari ga
po potiqku)
Kreni u Spartu, ~uje{li me? Be`i od mene! Nosim
zlo. Sam }u ga iskupiti. Ostavi me.
MENELAJ: (Upla{eno)
Govori{ kao da }e{ da umre{.
AGAMEMNON: Ne}u jo{. Ali ti ima{ svoj `ivot, i `ivi! Vas
dvoje morate da `ivite.
MENELAJ: Agamemnone, pla{i{ me.
AGAMEMNON: Ho}e{ li krenuti? Kad ka`em da ide{, mislim
odmah, ovog trenutka! Vi mora da ste pod Zevsovom
za{titom kad ste se na{li, ponovo, posle deset
godina, usred ovog pakla. Isto tako `ivi i bo-
`anski lepi. Zevsova k}i i Zevsov zet moraju da
budu zajedno po svaku cenu. Po cenu ovog haosa.
MENELAJ: (Posle kra}eg razmi{qawa)
Moramo prvo da prinesemo `rtvu. Bar da nas vidi
vojska.
AGAMEMNON: Ja }u. Ti odmah po|i.
MENELAJ: Misli}e da smo u sva|i.
AGAMEMNON: Ni{ta novo. Bezbroj puta su nas videli kako se
sva|amo. Samo, poslu{aj me, jo{ samo ovo: ne nosi
ni{ta odavde.
MENELAJ: (Ustaje)
Zbogom, brate. Hvala ti na svemu.
AGAMEMNON: (^vrsto ga zagrli i poqubi u kosu)
Idi sad. Pravo u Spartu.
Vremenska prognoza za Aulidu 161
MENELAJ: A gde bih? Ti zna{, ja nemam drugog doma... osim
wenog
(Izlazi na levu stranu)
AGAMEMNON: (Ostaje sam na sceni. Nekoliko sekundi ostaje
tako, duboko zami{qen. Onda ustaje i daje znak
rukom. Ulazi rob)
Spremi mi kadu i toplu vodu.
Zatamwewe. Svetla na platno. Iza se vidi silueta mu{karca
koji skida odoru, krunu, i ulazi u vodu. Opu{ta ruke i glavu preko
ivica kade. Uzdah. Na scenu ulazi Vojnik. Stane pored platna.
VOJNIK: Eto, tako je bilo. Posle, svako je pri~ao svoju
pri~u. Ja sam je ~uo ovako.
(^eka jedan trenutak)
Jo{ste tu. Pa {ta jo{ho}ete? Mo`ete da idete.
(Izlazi sa scene. Zatamwewe, pa naglo osvetqewe.
Vojnik se vra}a)
E, da. Svi su do{li ku}i. Menelaj i Helena su
`iveli dugo i sre}no do kraja `ivota. A Agame-
mnona su ubili ~im je do{ao u Arg. Klitemnestra
i Egist. U kadi. A posle su Orest i Elektra... ma,
to sad nije va`no. Dosta vam je gadosti za jedno
ve~e. Sad mo`ete ku}i.
(Za sebe)
Gde mi je ma~? A, evo ga.
Uzima ma~ i izlazi sa scene.
Ma~ se vu~e za wim.
ZAVESA
162 Ana Buji}