MISLI O UDIMA

Po blagoslovu Blaenog Vladimira, Mitropolita Kijevskog i cele Ukrajine

Izdato u okviru zajednikog izdavakog programa I !Prolog" i Kijevske #u$ovne
%kademije
P&PU'%()% P(%V&*'%V)% +)IK'&P+#I,%
Protojerej *te-an &stroumov
Misli o udima
.tampa prema asopisu !/ri01anska misao", Kijev 2324 god5 )o5 6, 7, 8, 4
*%#(9%,
25 Uvod
65 . ta je to udo:
75 Priroda i uda
;5 . ta su to prirodni zakoni:
85 <ranice poznavanja prirode
45 )auka i vera
=5 Pred tajnom
>5 Istra ivanje uda
35 Vreme uda
2?5 *tarozavetna uda
225 ,evandjelje i uda
265 /ristovo Vaskrsenje
275 &dnos izemdju uda i verou enja
14. Moralni karakter hrianskih uda
15. udo i molitva
P(&'&<
Kijev @ 6??;
Biblioteka !Blagovesti"
Moskva @ 6??=
1.Uvod
Predubedjenost protiv natprirodnog i udesnog je jedna od karakteristika na0eg vremena5
)e samo odrasli obrazovani ljudi, ve1 i neobrazovan narod, kao i 0kolska deca su
predisponirani da se nepoverljivo odnose prema udesnim dogadjajima iz svete istorije ili
iz itija5
)eobrazovani ljudi imaju takvo neraspoloenje prema udesnom kao prelaznom periodu
od malosvesne religioznosti k svesnoj veri, kao i uticaju obrazovani$ ljudi A2BC deca
primaju nepoverljivost prema udima od stariji$5 Kod obrazovani$ ljudi neraspoloenje
prema udima potie od nedostatka religioznosti, od sticanja znanja o prirodi, kojim se
objavljuje op0ta zakonomernost ivota u Vaseljeni, od upoznavanja sa religijama
ne$ri01anski$ naroda, priama o izmi0ljenim udima, od upoznavanja sa istorijom
neobrazovani$ domorodaki$ naroda, koji su predani basnama i svakojakom sujeverju5
)aravno, do obrazovani$ ljudi dopiru i odjeci te borbe protiv udesnog, koja se nekoliko
vekova vodi na Dapadu, a delimino i u (usiji5 )a0e vreme je svedok toga, kako uporedo
sa tom borbom protiv udesnog u drevnim religijama postoji strasna udnja za
tajanstvenim5 !,evreji znake i0tu, i <rci premudrosti trae" A2 Kor5 2E66B, a knjievnici
na0eg vremena su negde izmedju ovo dvoje5
Kao 0to 1emo dalje videti, u izvesnom stepenu negativnim odnosom prema udima je
proeto i /ristovo uenje5 Fudo je @ nesigurna osnova za $ri01ansku veru5 Vera se
uvr01uje ivotom po njoj5 )eko je dobro rekaoE !%ko eli0 da veruje0 u Boga, onda ivi
tako da ti je uvek potrebno )jegovo postojanje"5 Vera u uda nije sama po sebi
spasonosna vera, pa ak iako je to vera u /ristova udaC mogu1e je pri veri u /ristova
uda nemati nikakvo op0tenje sa /ristom5 I pored svega negativan odnos obrazovani$
ljudi na0eg vremena prema $ri01anskim udima se ne moe smatrati nauno osnovanim5
Pritom nikakva nauka nam ne1e podariti religiju bez udaC religija bez uda moe da
bude samo izuavana religija, ali vera koja se ivi je uvek puna uda5 +to zbog ega za
iskrenog $ri01anina nema te0ko1a da veruje u jevandjelska uda5
Iako, kao 0to smo rekli, vera u $ri01anska uda jo0 nije spasonsona vera, koja sjedinjuje
sa /ristom i rkvom, ali daleko od toga da je beskorisno imati i takvu veru, jer su mnogi
zbog te vere u uda do0li u poslu0anje /ristu5
Greba uzeti u obzir i to, da kao 0to nema neverja koje nije podvrgnuto kolebanjima, tako
je te0ko na1i veru, koja nije podvrgnuta sumnjama, iako prolaznim i retkim5 Dato je uvek
i za sve korisno da pi0u, itaju, objavljuju i slu0aju za0titu istine5
A2B &vom reju zamenjujemo termin !inteligencija"
2. ta je to udo?
)ije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer se udo moe s$vatiti i ue i 0ire, i unutra0nje i
spolja0nje5 )aprimer, unutra0nje s$vatanje uda ima istinski $ri01anin, koji je na sebi
osetio dejstvo #u$a Boijeg i zna da Bog usli0ava toplu molitvu5 Fovek, kome je
$ri01anstvo strano, pod udom podrazumeva neobini dogadjaj, kome se ljudi dive, ili
ude5 ,edan naunik pod udom podrazumeva dogadjaj, koji je neobja0njiv prirodnim
zakonima, a drugi i delovanje ti$ zakona prirode smatra udesnim5 )everuju1i ljudi pod
udima podrazumevaju ne istinske dogadjaje, ve1 projavu ljudskog neznanja, sujeverja,
obmana ili samoobmana5
Gako je velika razlika u s$vatanju udaH
I ljudska du0a razliito deluje na udoE kod jednog oveka udo izaziva religiozna
ose1anja, a u drugom budi umnu delatnost, tenju da istrauje, razume, povee ga sa
obinim tokom stvariC drukije reeno, nekoga udo primorava da se moli, a drugoga da
umuje5
Izmedju prirodni$ i udesni$ pojava treba da postoji granica, ali zbog nepotpuni$
ovekovi$ znanja o prirodnim pojavama ta granica je veoma neodredjena5 )eobja0njivo, i
nerazumljivo ovek je sklon ili da prizna kao udesno, ili da odbaci kao nepostoje1e5
,edan crnoputi knez neke egzotine zemlje je eleo da kazni misionara zbog toga 0to je
ovaj rekao da u njegovoj zemlji voda ponekad postaje tako vrsta da se po njoj moe
$odati5 rnoputo visoanstvo nije nikad videlo led i smatralo je da mu se misionar
podsmeva5 )eumerena bojazan od uda moe da dovede u sme0an poloaj i naunike5 U
IVIII veku nauka jo0 nije znala za meteorite, iako se podaci o njima sre1u i u Bibliji, i u
narodnim predanjima5
2=4> godine je u jednom malom mestu u Jrancuskoj pao kamen u vreme etve5 Poznati
'avoazje nije poverovao oevicima i autoritativno je izjavioE !)ajverovatnije mi0ljenje je
da je u taj kamen, koji je moda bio prikriven zemljom i travom, udario grom i ogolio
ga"5 *orbona je odbacila i samu misao o mogu1nosti pada kamena svi0e, ali taj pad je
danas nauno ustanovljena injenica5 Grikovi indijski$ -akira i danas mogu da dovedu u
1orsokak svakog naunika5 (azjasnimo malo du$ovne pojave5 .ta je u njimaE da li
delovanje zle sile, obmana, samoobmana ili projava neispitani$ svojstva prirode: Ili sve
zajedno:
,edan isti dogadjaj se u trenutku svog de0avanja nekome moe uiniti prirodnim, a
nekome K udesnim5 Kada je apostol Jilip preneo *pasitelju elju ,elina da <a vide,
*pasitelj je uzviknuoE !&e, proslavi Ime *vojeH Gada dodje glas s nebaE i proslavio sam i
opet 1u proslaviti5 % kad u narod koji staja0e, govora$uE grom zagrmiC a drugi govora$uE
%ndjeo Mu govori" A,n5 26, 6>E63B5 Go je jedan dogadjaj koji jedni pri$vataju kao
prirodan, a drugi kao @ udesan5 Gako je bilo i pri obra1enju *avla ka /ristuE *avlove
pristalice su ne0to videle i ule, ali ne ono 0to je uo i video sam *avle5 Da prve je ta
pojava bila prirodna, a za druge @ udo, koje je potpuno izmenilo njegovu du0u i njegov
ivot, uiniv0i ga od gonitelja *avla prvovr$ovnim apostolom Pavlom5
Krug uda se ili suava, ili 0iri u zavisnosti od ovekovog moralnog stanja, od njegovog
umnog nivoa, poznanja i du0evnog nastrojenja5 Postoje ljudi du$ovnog ili mistikog
nastrojenja5 &ni, moe se re1i neprekidno ive u atmos-eri uda, i osetljivi su na
delovanje *vetog #u$a na nji$ Amiracula gratiaeBC ali e01e se sre1u ljudi koji su zbog
navike izgubili sposobnost da se zadive bilo emu5 Da nji$ itavo uredjenje sveta i sve
pojave u oveku i van oveka Avolja, misli, ose1anja, rast, pokretiB predstavljaju ne0to
jednostavno i razumljivo5 Gako ,evrejima koji su iveli u vreme Isusa /rista, )jegova
isceljenja nisu bila dovoljno zadivljuju1a, i oni su traili od )jega poseban znak s neba
kao dokaz )jegovog nebeskog poslani0tva5 %li Isus, *ira$ov sin, pripisuje i udesan
karakter i isceljenjima, koja se de0avaju posredstvom lekara, kao i samoj medicini5 !&d
Vi0njega je @ isceljenje, K kae ovaj mudrac5 @ Dbog toga je &n i dao ljudima znanje, da
bi <a proslavljali u )jegovim udesnim delima" A*ir5 7>E6, 4B5
I pored svega, udima i op0tem ustrojstvu prirode se ne dive samo poboni ljudi, kao bl5
%vgustin, ve1 i poznati protivnik istorijskog $ri01anstva (enan5 !*unce, K pi0e on, K je
udo, zbog toga 0to ga nauka nije mnogo objasnilaC radjanje oveka je udo, jer
-iziologija jo0 uvek nema obja0njenje za njegaC savest je udo, jer predstavlja potpunu
tajnuC svaki ivot je udo, jer je poetak ivota zadatak, za ije re0enje nemamo ni0ta"
A6B5
Blie udesnom su na0i voljni pokreti, jer oni preobraavaju i menjaju unutra0nju prirodu
nervne 1elije A7B5
#a bismo suzili zadatak istraivanja uda, iskljui1emo sva uda koja su sastavni deo
op0teg prirodnog ustrojstva, udo stvaranja sveta, uda promi0ljanja, uda blagodati i
uda predvidjanja5
Pored toga, smatramo nemogu1im da pri$vatimo mi0ljenje blaenog %vgustina na udo
kao na prirodnu pojavu, koja pripada oblasti neistraenog A#e civ5 #ei, 6>,>C ontra
Javst5 64,>B5 U prirodi ima mnogo pojava, iji su uzroci nepoznati i koje ne treba da
smatramo udima5 )auka 1e uiniti korak napred, i ta prividna uda 1e do1i na svoje
mesto u prirodnoj $armoniji5
Istinsko udo se nikada ne upro01ava, nikada ne1e biti obja0njeno, zbog toga 0to je ono
Boije delo5 *polja0njim ose1ajima nije dostupan nain de0avanja uda5 Priznavanje uda
je zasnovano na veri, i ono je nemogu1e bez pret$odnog dopu0tenja, da uda postoje5
Fudo je nemogu1e dokazati, i ako danas istraivanje uda, kao po receptu +5(enana,
privlai lekare, to ne dostie cilj da se uveri neveruju1i ovek5 Protokoli o udima ne
potvrdjuju udo, ve1 samo nedoumicu naunika pred datom injenicom5
I cilj na0i$ primedaba nije da dokaemo uda, ve1 da pojasnimo nemogu1nost borbe
protiv uda i da ukaemo na mesto uda u istoriji spasenja ljudskog roda5
Da oveka 1e udo uvek ostati nerazumljivim, ali za Boga je sve jasno i otkriveno od
veka5 Da )jega su uda samo !dela", kako /ristos i naziva *voja uda, i ue01e &ca
)ebeskog u upravljanju svetom5 Da Boga su narodi @ kao kap vode na vedru AIs5 ;?E28B,
ostrva i cela vaseljenja @ kao pra0ina na toku ili kap rose APrem5 22E67B5 Boiji putevi i
sudovi su oveku nepoznati A(im5 22E77C Is5 88E>K22B5 Bog ivi u nepristupnoj svetlosti A2
Gim5 4E24B, koja predstavlja tajanstveni uslov ivota A,n5 2E;B5 Fovek ne ivi znanjem, ve1
verom, nadom, ljubavlju A2 Kor5 27E=K2?B5 Fovek je sam za sebe zagonetka, smesa
uzvi0enosti i ni0tavila APost5 6E=C Ps5 >E8C 2?6E2;B5
#eisti tvrde da uda protivuree Boijoj nepromenljivosti i da nisu u saglasnosti sa
)jegovom veliinom kao mudrog GvorcaE samo neiskusni umetnik popravlja svoja dela5
%li Bog ne popravlja *voja dela, ve1 dela moralno slobodni$ bi1a, koja su stvorena radi
vrlina i sre1e5 )epromenljivi Bog Koji ne ivi u vremenu je pre svi$ vekova uveo uda u
plan upravljanja svetom5
Priznavanje slobodne volje razumni$, ali ogranieni$ bi1a je ve1 priznavanje uda, po0to
je ve1 slobodna volja @ natprirodni uzrok5 Pri injenju zla sloboda volje se smanjuje, a zlo
narasta i mnoi se5 ,edan prestup povlai za sobom niz novi$5 #a zlo ne bi konano
trijum-ovalo nad dobrim, neop$odna su uda5 &na obnavljaju ovekovom slobodnom
voljom naru0enu ravnoteu5
Uzev0i u obzir ranije navedene napomene, udo moemo da odredimo kao svrsis$odno
Boije delovanje, koje se projavljuje u za ljudski opit neobinoj -ormi uzrone veze5
Goj predstavi ne protivuree ti nazivi uda, koja se sre1u u Pismu5 Fuda se nazivaju
silama, po0to su ona projave Boanske *ile5 Fuda se nazivaju delima, jer su ona za Boga
prirodna, kao zraci za *unce5 Fuda se nazivaju svedoanstvima, jer svedoe da je Vladika
prirode Vladika savesti, Koji ispravlja stanje razumni$ bi1a5 Fuda su znaci, to jest zalog
neeg preuzvi0enog A;B5
*ada nam predstoji da razmotrimo najrasprostranjenije mi0ljenje protiv istinitosti uda,
prema kome ona kao da naru0avaju prirodne zakone5
A6B 'es apotres5 2>445 Introd I'VI5
A7B %skoljdov5 U za0titu uda5 @ Pitanja -ilozo-ije I psi$ologije, 23?; god5, knj5 2 A=2B,
s5;85
A;B &rigen me0anje Boga u ivot prirode opravdava ukazanjem na vi0i, idealno ustrojstvo
sveta5 &n je obratio panju na razliite nazive uda u Pismu5
3. Priroda i uda
Jilozo- ,um odredjuje uda kao dogadjaje koji naru0avaju prirodne zakone5 !%ko se, K
pi0e on, K natprirodno ne de0ava po prirodnim zakonima, znai onda je to suprotno tim
zakonimaC a ako je to tako, onda se znai udom uni0tavaju prirodni zakoni"5 itiraju1i
ove rei protivnik ,evandjelja .traus se potpuno slae sa ,umom A8B5 Gaj stav su imali i
engleski deisti Goland, Vulj-ston i 'ok5 Volter je odredio udo kao dogadjaj koji
protivurei razumu i prirodi5 )ama vremenski blii -ilozo-i #jubon, Gindalj i *penser
smatraju udo pojmom, koji je nesaglasan sa zakonomerno01u u Vaseljeni, pa zbog toga
podriva principe znanja5 Po nji$ovom mi0ljenju, onaj ko dozvoljava postojanje uda, taj
je napustio naunu osnovu, ima mitsku predstavu o prirodi, po kojoj je za njega mogu1e
sve 0to se moe zamisliti5 Pomenuti -ilozo-i ispu0taju iz vida da se bore samo protiv
neznatnog dela uda, a ne protiv uop0tenog pojma o udu5 Kakvi prirodni zakoni
naru0avaju proroko predvidjanje, andjelsko sluenje, vlast nad zlim du$ovima,
ispunjavanje molitvi: Fudesan prolazak ,evreja kroz rveno more je bio pra1en jakim
vetrom, koji je razgonio morske talase5 )aru0avanje prirodni$ zakona se ne moe videti u
tome 0to je posle *pasiteljeve smrti do0lo do zemljotresa, 0to se na )jegovu re more
sti0avalo i riba obilno upadala u mree5 +gipatske kazne, isticanje vode iz stene posle
udara 0tapom o nju, pojava prepelica za stranstvuju1i jevrejski narod, napad zmija na
njega, izvlaenje monete iz ribe koju je uzeo apostol Petar, su0enje smokve po
<ospodnjim reima su sve -iziki dogadjaji, prirodnog karaktera, koji ne protivuree
uobiajenom poretku stvari5 Ve1ina udesni$ isceljenja ne pretpostavlja nikakvu
perturbaciju prirodni$ zakona5 Kao prvo, /ristos se ponekad koristio -izikim sredstvima
Astavljao je prste u u0i, brisao oi pljuvakom, slao da se umiju oi na izvoruC kao drugo,
dana0nja medicina zna znaaj du$ovni$ uticaja na stanje tela i koristi i$5 Ponekad je
*pasitelj isceljivao u *vom odsustvuE slugu kapernaumskog o-icira, velmoinog sina i
/ananejkinu 1erkuC u tim sluajevima nema nikakvog znaka uda @ neobinostiC kakvo je
tu naru0avanje prirodni$ zakona: *a spoljne strane u tim isceljenjima se vidi samo
blagoprijatna kriza bolesti A4B5
Pojava analogna udu se de0ava kada se ovek me0a u prorodni tok ivota snagom svoje
volje, uma i znanja5 )aprimer, iskustvo lekara menja proces bolesti, gromobran menja
pravac munje i spreava njenu ru0ilaku siluC slikar uz pomo1 boja oivotvorava platno ili
drvo, muziar ovaplo1ava u zvuke ose1anja ljudske du0e, K sva ta dela unose u ivot
Vaseljene ne0to novo, menjaju i preobraavaju su0tinu5 Kada ne bismo videli same
delatelje, onda bismo ta dela nazvali udima, kao 0to domorodac smatra udom gramo-on
ili tele-on5 %li da li se tim delima naru0avaju prirodni zakoni: )i u kom smislu5 )aprotiv,
ovek se u tim delima koristi zakonima prirode, kombinuje njemu poznata svojstva stvari,
i savladjuje nisko uzvi0enijim5 Dakoni nieg prirodnog stadijuma predstavljaju osnovu, na
kojoj deluju zakoni vi0eg stadijuma, ne naru0avaju1i tu osnovu i ne umanjuju1i njenu
silu5 Magnet podie gvodje, ali se zakon privlanosti ne ukida i deluje neprekidno5
Fovek pri svoj svojoj slobodi i znanju ne bi mogao da odsee drvo bez nii$ osnovni$
zakona5 Fovek samo ostvaruje cilj na mrtvoj prirodi, koristi se njenim zakobima,
primenjuje i$ ali i$ ne naru0ava5 *vi proizvodi ljudske kulture Aekser, krag, ku1a itd5B su
izradjeni radi savladjivanja prirode, ali ovek ne moe da naru0i njene zakone ak
ukoliko bi to i eleo5 Fak i u vreme uda $odanja po vodi udotvorac savladjuje silu tee,
ali je i koristi, jer je bez nje nezaimislivo $odanje5
Moe se govoriti ne o naru0avanju prirodni$ zakona preko uda, ve1 o -izikim
posledicama uda5 %li, iskljuuju1i svetsko udo /ristovog Vaskrsenja, -izike posledice
uda su male u poredjenju sa posledicama ovekovi$ kulturni$ podu$vata5 Prosecanje
*ueckog kanala je pra1eno mnogo ve1im prirodnim posledicama Avlaga, vetroviB, nego
prolazak kroz rveno more5 Fudo je redak, lokalni i prolazni dogadjaj, a ovekova
kulturna delatnost traje ve1 sedam $iljada godina5 I za sve te godine svoje delatnosti
ovek nije uni0tio nijedan najmanji prirodni zakon, ve1 se samo koristio njima, da bi
stvorio novo na osnovi starog5 Go se postie i udima5
Fudo je !projava vi0eg naela, koje prevazilazi delovanje nieg5 Gako nervna sila u
mi0i1ima savladjuje obinu silu tee" A=B5
Biblija je puna uda, ali se i u njoj utvrdjuje misao o zakonomernosti Vaseljene5 U knjizi
Premudrosti A22E62B itamo slede1eE Bog je ustrojio sve !merom, brojem i teinom"5
Valaam je govorio ValakuE !Bog @ nije ovek, da bi Mu lagao, i nije sin oveiji, da bi se
&n menjao5 #a li 1e &n re1i i ne uiniti: /o1e li re1i i ne ispuniti:" AFis5 67E23B5 !,a sam
@ <ospod, ,a se ne menjam", K govori Bog ustima proroka Mala$ije A7E4B5
Videli smo i jo0 1emo videti da je ono 0to je prirodno @ udesnoC a ne s manjim pravom
se moe re1i da udo nije protivprirodno, ono je sastavni deo ivota Vaseljene isto tako
kao i dela razumni$ bi1aE ljudi, %ngela i demona5
A8B <laubensle$re, 67?5
A4B )ije protivprirodno ni veliko udo bezsemenog /ristovog zae1a *vete #jeve5
)ajnovija nauka je otkrila majino devstveno zae1e ApartenogenezisB i na niim
stupnjevima ivotinjskog ivota5 %li ne budu1i protivprirodno, /ristovo zae1e je
natprirodnoC nije protiv prirode, ali je iznad nje5
A=B Pogodin5 &bina re za mudre stvari, s52875
4. ta su to prirodi !a"oi?
U pret$odnoj glavi smo se drali op0tepri$va1enog pogleda na prirodne zakone kao na
izvedene iz opita pravila, kojima se odredjuje ivot prirode5 *ada treba da razjasnimo da
takav pogled na prirodne zakone ne moe da bude priznat kao pravilan i nauni5 ,o0 je
<ete rekaoE !<de postoji nerzja0njenost, tamo u pomo1 pritie re"5 (e !zakon" je uzet
za pojave u prirodi i u oblasti ljudski$ odnosa iz oblasti politike, gde oznaava
obnarodovanu volju zakonodavca5 %li po0to re !zakon" primenjuju u oblasti prirode
ljudi koji ne priznaju razumni Prauzrok i Promislitelja sveta, onda ona razobliava
naunike u grubom antropomor-izmu, to jest preno0enju ljudski$ odnosa u oblast -iziki$
pojava5 Go priznaje jedan od vode1i$ ljudi pozitivizma 'uis i preporuuje da se iz nauke
izbaci re !zakon", koja je samo !pre-injenija -orma natprirodne sile"5 Kada domorodac
kae da burom upravlja demon, a naunik buru pripisuje zakonu, K tada su ta obja0njenja
istovetna5
Dakon prirode ni0ta ne obja0njava, ni0ta ne govori osim toga da !tako obino biva"5
)aprimer, jabuka pada s drveta5 Ga pojava ne privlai na0u panju, jer je to ne0to
uobiajeno5 %li ako ponete da ispitujete 0ta primorava jabuku da padne, nauka odgovara
!zakon Demljine tee", to jest ona samo ponavlja i pro0iruje to tvrdjenje koje je bilo u
pitanju5 Graili ste obja0njenje posebne pojave, a nauka vam je odgovorila da ta pojava
nije posebna, ve1 op0ta5 Dakon kao da uop0te nije zakon5 &dgovor pod etiketom zakona
ak nije ni odredio pojavu, niti je napravio pretpostavku za njeno obja0njenje, ve1 je
samo ukazao na njenu ponovljivost, rekav0iE tako uvek biva A>B5 )epronicljiva tajna
prikriva od nas uzrok ti$ pojava, na koje smo se navikli5 *ila privlanosti, to jest
medjusobno privlaenje bezdu0ni$ materijalni$ estica, razdvojeni$ ogromnim
prostranstvima, niim povezani$, ne postaje jasnije, ukoliko nam naunik sa
neprikosnovenom uvereno01u 0kolskog uitelja kaeE !Go je zakon"5 Go treba re1i i o
drugim pojavama, naprimer o $emijskom srodstvu5 Dbog ega kiseonik i vodonik @ kao
gasovi @ pri sjedinjenju u odredjenim koliinama obrazuju novo jedinjenje, koje je slino
njima @ vodu: Dbog ega kiseonik poseduje neku preobraavaju1u i za mnoga jedinjenja
uni0tavaju1u silu: Vidimo kako se rascvetavaju pupoljci drve1a, pojavljuje se li01e, rastu
plodovi, ali sila, koja to ini, ostaje tajna ne samo za obinog oveka, ve1 i za najuenijeg
botaniara5 ,o0 je tajanstveniji ivot ivotnije i oveka5 Kako oni ose1aju spolja0nji svet,
kako na nji$ utiu svetlosne i zvune pojave, kako se kre1u, misle, kako ue da prenose
sebi srodnim bi1ima svoja ose1anja i preivljavanja: )auka sa svojim prividnim
zakonima ne otkriva ni deli1 ti$ tajni5
*ama sveop0tost takozvani$ zakona prirode je pod znakom pitanja5 )aprimer, zakon
odranja energije dokazujemo samo u pojavama neorganskog svetaC njegova primena na
organski ivot je daleko od osnovanosti5 !)iko nije ustanovio me$aniki ekvivalent
ivotni$ -unkcija, kao 0to je ustanovljen me$aniki ekvivalent toplote5 )iko ne moe s
pravom da tvrdi da ljudski organizam predaje spolja0noj sredini tano toliko -izike i
$emijske energije, koliko i dobija iz nje" A3B5
Prirodni zakoni su samo gra-ovi ili rubrike, po kojima se prirodne pojave rasporedjuju5
%li u prirodi ima mnogo speci-ini$ pojava koje se ne uklapaju u rubrike koje su im
pripremljene5 Ukoliko te skromne rubrike oznaimo gordom reju gospodstvom nad
prirodom, onda potinjenost pojava slabi po meri pomaka od mrtve prirode ka razumnim
bi1ima5 *toks, predsednik britanski$ istraivaa prirode, pi0eE !#ozvoljavaju1i, koliko je
to mogu1e, ak i bez dovoljno dokaza, primenljivost zakona na iva bi1a, koja kao 0to je
priznato upravljaju A:B mrtvom materijom, ose1amo se istovremeno prinudjeni da
dozvolimo postojanje neeg tajanstvenog, koje prevazilazi te zakone, neeg sui generis,
0to smatramo neuravnoteenim ili neim 0to naru0ava obine -izike zakone, a koje
deluje s njima i preko nji$ ka dostizanju prednaznaenog cilja5 .ta je to ne0to, 0to mi
zovemo ivotom, je duboka tajna5 Kada od ivotni$ pojava prelazimo u du0evne pojave,
tada stupamo u jo0 tajanstveniju oblast" A2?B5
Go ne0to su ivo ose1ali pesnici5 Gjutev uveravaE !)ije to 0to vi mislite, priroda nije @
slepac, niti bezdu0ni likC ona ima du0u, i slobodu 555"5 <ete je govorioE !'utamo u
tajnama i udima"5 %li tu tajanstvenost prirode je jo0 bolje opisao na0 pesnikK-ilozo-
V5*5*olovjevE
Mili prijatelju, zar ti ne vidi0,
#a je sve 0to vidimo @
*amo odblesak, samo senka,
&noga 0to se ne vidi oima:
Mili prijatelju, zar ne uje0,
#a je buan ivotni 0um
*amo pokvareni e$o
*veani$ akorda:
Mili prijatelju, zar ne uje0,
#a postoji samo jedno na celom svetu @
*amo ono 0to srce srcu
<ovori u nemu0tom pozdravu:
*vaka promena, svako rodjenje je udo, na 0ta je ukazivao jo0 blaeni %vgustin5
<de je granica izmedju zakonomernog i natprirodnog: Kada bi svet bio jednoobrazan,
onda bi odgovor bio jednostavanE ono 0to prevazilazi oblasti te jednoobraznosti je
natprirodno5 %li i uenici znaju da u svetu postoje etiri carstva, i svako carstvo ima svoj
plus5 U poredjenju sa mrtvom prirodom pojave organskog sveta su udesneC u poredjenju
sa biljnim carstvom pojave ivotinjskog carstva su udesneC a pojave ljudskog sveta i
slobode su dvostruko udesne5
U drugom Dakonu A63E63B itamoE !*kriveno pripada <ospodu, Bogu na0emu, a
otkriveno nama i sinovima na0im do veka, kako bi ispunjavali sve rei ovog zakona"5 !Iz
ovog tajanstvenog na0e mnogo$valno znanje nije uspelo da otrgne ni jednu tajnu iz ruku
*vemogu1eg Boga, bez obira na sve uporne napore5 Kako je poela evolucija, kako je
organski svet nastao od neorganskog, kako je ivo nastalo od mrtvog, kako je
organizovano nastalo od neorganizovanog, kako je intelektualno nastalo od -izikog @ na
sva ova pitanja na0e najnaprednije znanje nam ne daje vi0e dokaza nego 0to moemo da
proitamo iz prve Knjige Postanja" A22B5
!Karpenter je izjavio sa autoritetom, kojim se zaslueno koristio, kako ne samo da ne
znamo, ve1 da nikada ne1emo ni znati, kako svaka odvojena 1elija u na0em telu ispunjava
prednaznaenu joj -unkciju5 )a koji nain potpuno materijalne vibracije koji spajaju
modane molekule mogu da proizvode potpuno nematerijalne misli i ose1anja, iju
sveukupnost mi nazivamo sve01u, K to je iznad na0e savremene analize isto toliko koliko
je di-erencijalni raun iznad s$vatanja domorodaca5 )iko od ivi$ bi1a nije u stanju da
nam objasni na koji nain crni znaci 0tampani na listu belog papira, odjednom postaju
ideje u umu onoga koji i$ 1ita" A26B5
%li i u oblasti materijalne prirode njena lepota pobudjuje na razmi0ljanje5 Gu lepotu
ose1aju ljudi razliiti$ zemalja i vremena5 'epa tvorevina ljudskog uma nije predivna u
svojim delovima5 %li prirodne tvorevine kao 0to je kristal, cveti1, travka i u svojim
deli1ima, i pod mikroskopom predstavljaju divnu stvar A27B5
*vakodnevno radjanje, po mi0ljenju blaenog %vgustina, nije manje udesno nego
vaskrsenje malobrojni$5 Umnoavanje semena nije manje udesno od umnoavanja
$lebova5 Dar 1emo svo bogatstvo i lepotu prirode, um, poeziju, -ilozo-iju, religiju,
Pu0kina, Jilareta, *okrata, Kanta pripisati slepom i sluajnom sjedinjenju atoma: %ko
nam kau da se ovde ne radi o sluaju, ve1 o neop$odnosti, razlika 1e biti samo u reima5
,o0 je )jutn primetio da iz neop$odnosti ne proistie raznoobraznost, neop$odnost je
pravolinijska i svojstvena sama sebi5 (aznoobraznost je rezultat uma i volje5
)eop$odnost uslovljava stagnaciju, a ne razvoj AevolucijuB5
%li i sama ta neop$odnost nije dokazana5 Jiziar moe da tvrdi samo da je postoje1i
poredak realan, ali ne i to da je neop$odan5 %ko bismo na0li da su prirodni zakoni
sveop0ti, ni tada ne bismo imali osnova da i$ priznamo kao neop$odne5 Izmedju
sveop0teg i neop$odnog postoji velika razlika5
*ama ideja zakona pretpostavlja da postoji ne0to vanzakonito, koje se pokre1e zakonom
koji mu se protivi, i odstupa od njega5 Iskustvo to potvrdjuje5 U ivotu prirode se mogu
videti odstupanja od rubrika zakona5 Gu ne mislimo ve1 na uticaj ljudske volje na prirodu5
)ajosnovaniji zakon je zakon Demljine tee, ali se ak i u na0em planetarnom sistemu
prime1uju odstupanja od tog zakona5 )aprimer, kretanje neki$ zvezda A42Ke zvezde u
sazvezdju 'ebedjaB je toliko brzo, da je za obja0njenje ti$ brzina nedovoljna privlanost
svi$ poznati$ nebeski$ tela5 Voda se ledi na @2L (, ali u zatvorenoj cevi moe da se ne
zamrzne i na K2?L C ona vri na M>?, ali pri razredjenom vazdu$u vri i pri M285 od $ladno1e
se ne skuplja kao druga tela, ve1 se 0iri5
Dakoni mi0ljenja i aksiome iste matematike su vi0e neosporivi nego takozvani prirodni
zakoni5 Dbog toga je tvrdjenje da zakon caruje u prirodi, K nedopustiv5 )aprimer, Nsila
privlanosti materijalni$ estica je direktno proporcionalna nji$ovim masama i obrnuto
proporcionalna kvadratima rastojanjaO5 &vo je jedan od tani$ zakona, koji je nastao
uo00tavanjem velikog broja dokaza, ali 0ta je vladaju1e u tom zakonu:
)aunik postavlja svoj um van injenica i posmatra injenicu5 %li priroda i um su stvari
razliitog poretka5 I zato, prevode1i prirodu na zakone, koji toboe upravljaju njome,
naunik prema reima Butru Nupro01ava prirodu uz pomo1 simbolaO5
Dakon samo rasporedjuje prirodne pojave, ali i$ ne obja0njavaC i zbog toga je potpuno
beskorisno za$tevati od prirodni$ zakona odgovor na pitanje o nastanku sveta5 )e samo
bogoslovi, ve1 i ljudi opitne nauke i -ilozo-iKpozitivisti su skloni priznaju natprirodnog
nastanka sveta5 <lavni pozitivista &gist Kant priznaje, da Nzakon prirode ne moe da da
odgovor koji se odnosi na njeno sopstveno nastajanjeC uslovi sluaja su nemo1ni da bilo
0ta uradeC slino tome, Vaseljena je nastala natprirodnoO A2;B5
+ngleski -ilozo- #5*5Mil pi0eE NUkoliko je Vaseljena imala svoj poetak, onda je njen
nastanak ak i pod uslovom sluaja, bio natprirodniC prirodni zakoni ne mogu da nam
objasne njen nastanakO A28B5 Pro-esor /ajl izjavljuje da je Nnemogu1e bilo kojom
racionalnom $ipotezom objasniti nastanak ivota na zemlji, ne obra1aju1i se pomo1i i
me0anju neke svemogu1e *ileO A24B5
Dbog toga ni ne postoje koliko toliko zadovoljavaju1e i slobodne od proizvoljni$ $ipoteza
teorije zemlje A2=B5 %li to naravno ne smeta $valiteljima bezverja da govore o pobedi nad
verom5 <jujou u knjizi NBezverje budu1nostiO pi0eE N<eologija je jednim udarcom
opovrgla tradicije ve1ine religija5 Jizika je ubila uda5 Go isto je uinila meteorologija,
toliko mlada i toliko obe1avaju1aO5
Ima takvi$ naunika koji se vi0e bave opovrgavanjem, nego nepristrasnim istraivanjem5
Dbog nji$ ne1emo braniti nauku i odvra1ati se od nje5
A3B %skoljdov5 it5 *5 2;65
A2?B Unseen Universe, 2>>;5 str5 67=K67>5 it5 % Pavlovia, !*tranik", 2>>8, I, 64;5
pristalice me$anikog pogleda na svet neuspe0no poku0avaju da spoje neorgansko sa
organskim5 &rganizmi imaju organe5 )emaki -iziolog Jervor ukazuje da i ma0ine imaju
organe5 U tom sluaju za0to ne nazvati organima ruke i noge lutke: Ma0ine imaju ne0to
zajedniko sa organizmima 0to i druge stvari stvorene ivim du$om5 Kao primer
!razmnoavanja" neorganski$ tela, Jervor ukazuje na razdvajanje kaplje ive koja je pala
na vrst predmet5 %li razmnoavanje nije spolja0nji akt, ve1 unutra0nji5
A22B Baljard5 Fuda neverja5 *Pb5, 232?, s52?=5
A26B isto, s523>5
A27B Mi jo0 nemamo kolikoKtoliko zadovoljavaju1e teorije -ormiranja sunanog sistema,
teorije meteora, grada, unutra0njeg sastava zemlje5
A2;B Kod Pogodina, cit5 *52785
A28B it5 % Pavlovia u !*traniku", 2>>85, I5
A24B Baljard, cit5 *5735
A2=B <etinger5 %pologija /ri01anstva5 F56, s526?5
#. $rai%e po!aja prirode
Kada kau da uda nisu zakonomerna, to jest da ne pripadaju rubrikama prirodni$
zakona, mi s tim ne moemo da se sloimo5 %li kada iz toga izvode zakljuak da je udo
nemogu1e, kao bezuzrona pojava, onda je taj zakljuak sasvim neosnovan5 !Uzronost i
zakonomernost su dva pojma, koja su medjusobno potpuno strana jedan drugom i prate
jedan drugog samo na niim stepenima stvarnosti5 Dbog toga predstavljaju1i udo kao
potpuno iregularan dogadjaj, moemo i treba da ga zamislimo kao dogadjaj koji je
potinjen zakonu uzronosti, kao dejstvo koje ima svoga tvorca ili vinovnika5 U udu ne
samo da ne treba videti naru0avanje zakona uzronosti, ve1 ni naru0avanje prirodni$
zakona5 Pretpostavimo da ja imam udotvornu sposobnost da samo svojom eljom, bez
pomo1i mi0i1a primoravam predmete da se podiu u vazdu$5 #a li to znai da ja
naru0avam zakon zemljine tee: )ikako5 Dakon bi bio naru0en kada bi predmeti prestali
da budu privlaeni ka zemlji5 %li ti predmeti koji se podiu se povinjavaju mojoj volji, i
dalje su privueni ka zemlji proporcionalno nji$ovim masama5 Moje dejstvo se ne1e
sastojati u tome da ja naru0avam tu privlanost, ve1 samo u stvaranju nove sile, koja
deluje suprotno od sile zemljine tee i savladjuje je" A2>B5
Uzronost je van oblasti prirodni$ nauka i nju je nemogu1e posmatrati, a jo0
neostvarljivije razumeti5 Uzronost je oblast logike i -ilozo-ije5 Mi posmatramo samo
posledinost ili istovremeno postojanje pojava i donosimo brz zakljuak Auop0tavamoB,
da je od dve pojave jedna uzrok druge5 )aprimer, kroz neko vreme posle munje ujemo
grom i zakljuujemo da je munja uzrok groma5 Vrednost takvog zakljuka nije visoka i
loginaE i munja i grom mogu da budu izazvani tre1im uzrokom, koji ne vidimo5 Gakva
posledinost pojava u kojoj prime1ujemo zavisnost jedne pojave od druge i za um
nepostinu vezu izmedju nji$, se moe videti samo izmedju pojava mrtve prirode5 %li u
organskom svetu, ivotinjskom i ljudskom, posebno u oblasti svesti, uzronost isklizava
od posmatranja5 )e samo u du0evnom ovekovom ivotu, ve1 ak i u njegovom -izikom
stanju AzdravljuB se vidi mnogo toga 0to nas primorava da pretpostavimo neku posebnu
uzronost za ivot tog oveka5 Gako i uda ne treba da smatramo bezuzronim pojavama,
ve1 pojavama posebne uzronosti, koja je nedostupna ljudskom posmatranju5 *ama
poraznost uda se obja0njava time 0to mrtva priroda ostvaruje neke vi0e ciljeve i
prednaznaenja, i 0to nerazumno postaje orudje du$a i razuma5
%li nisu li u tom odnosu sline udesne pojave sa prirodnim pojavama i zakonomerno
priznatim: #ana0nje vladaju1e uenje o razvoju AevolucijiB nas pobudjuje da na to pitanje
odgovorimo potvrdno5 Uenje o evoluciji pokazuje tragove razuma i ciljeva u projavama
slepi$ prirodni$ sila5 Pravoverno bogoslovlje je oduvek uilo, da svet ostvaruje Boansku
volju i ciljeve5 Go uenje se naziva uenje o ciljevima, teleologija5 Go priznaje <eksli i
ak i #arvin @ poznati predstavnik evolucionog uenja5 Kada je <rej napisao da je #arvin
!povratio teleologiju prirodnim naukama", #arvin se odazvao na to da mu je !posebno
prijatno to, 0to vi govorite o teleologiji" A23B5
Uenje o evoluciji je manje saglasno sa predstavom me$anikog ustrojstva Vaseljene5
(azvoj pretpostavlja postupno kretanje po datom planu5 &d koga zavisi taj plan: Priroda i
u deli1ima a i u celosti projavljuje takve tragove mudrosti, pred kojima se posmatra
nalazi u 1orsokaku5 Uzmimo naprimer oko ribe, mrava ili oveka5 &no je zadivljuju1e
osposobljeno za svoj cilj5 &ptiar moe da ukae na neke nedostatke u gradji oka, ali pri
svemu tome 1e se saglasiti da oko svakog ivog bi1a zadovoljava svoje naznaenje5 Kako
se ono -ormiralo: Prirodnjak ne1e re1i da je oko stvoreno u svojem dana0njem konanom
vidu5 %li 1e re1i da je oko pro0lo dug put uslonjavanja i usavr0avanja5 &n 1e za taj
proces razvoja odrediti desetine i stotine $il$ada godina5 %li vreme ni0ta ne1e
pojednostaviti, niti 1e ne0to uiniti razumljivijim5 )aprotiv, razvoj, koji se odvija mnogo
$iljada godina, postaje porazniji nego momentalno obrazovanje5 ,er u prirodi deluje
mno0tvo sila ili takozvani$ zakona5 U prirodi se prime1uje ne samo stvaranje, ve1 i
ru0enje, borba5 *vaka sila deluje takore1i u svom interesu, ne brinu1i o drugima, a u
rezultatu se ne dobija $aos, ve1 zadivljuju1a $armonija, i delimina, i op0ta5 &graniimo
se na zemlju5 #rugaiji raspored vode i kopna na njoj bi bio pogibeljan za ve1inu biljaka i
ivotinja5 Promena sastojaka vazdu$a bi disanje uinilo nemogu1im5 Jaradej kaeE kada
bi zemlja bila ravna kao ,upiter ili *aturn, onda bi zbog sile privlaenja kretanje ivi$
bi1a bilo oteanoE zec bi puzao kao kornjaa, orao ne bi leteo bolje od koko0ke, plodovi
bi padali ne sazrevaju1i5 #a li bi jo0 bio mogu1 -iziolo0ki organski ivot na zemlji A6?B:
Kako i ime se postie to blagorpijatno spajanje mnogi$ uslova: *luajem: %li prsnite
bojama na platno ne1e se dobiti slika5
&vde je granica za poznavanje prirode, ta granica, iza koje to poznavanje prelazi u oblast
bogoslovlja ili kati$izisa5 I tu granicu veoma esto prestupaju prirodnjaci i -ilozo-i, koji
su sebi u zadatak postavili borbu protiv vere5 Gakav je naprimer *penser5 &n pi0eE !Dakon
nije tvorac, ve1 samo izraavanje naina delovanja *ile5 Vaseljena je projava *ile"5 *ila je
naravno iznad svi$ projava5 Dnai, nad prirodom i u njoj samoj postoji *ila5 Go je
potpuno saglasno i sa 2Kom glavom Postanja, i sa kati$izisom A62B5
+vo zbog ega 1e se u nizu najve1i$ prirodnjaka uvek nalaziti ljudi duboke vere5 &ni
svesno prelaze od poznanja prirode ka Bogopoznanju5 ,edan od nji$, Paster, pi0eE !Mi
smo okrueni tajnom, i treba da se priklonimo pred tajanstvenom vla01u za nas nevidljive
strane stvari5 Pozitivizam se ne slae sa jednim od najpozitivniji$ pojmova o
beskonanosti5 &naj, ko priznaje postojanje beskonanosti Aa niko ne moe da izbegne a
da to ne priznaB usredsredjuje u tom tvrdjenju vi0e natprirodnog nego u svim udima svi$
religija5 Kada taj pojam ovlada na0im razumom, nama preostaje samo da se priklonimo
tome"5
A2>B %skoljdov, cit5 @ Pitanja -ilozo-ije i psi$ologije, 23?;52 A=2B ;25
A23B Baljard, cit5, s5;;5 Dna se da nijedan zakon ne deluje sam, ve1 u medjusobnom
odnosu sa drugim zakonima5 U ljudskom telu postoje tri vrste poluga, koje menjaju
dejstvo privlaenja5 Demlja bira srednji put izmedju povinovanja inerciji i stremljenja ka
suncu5 *jedinjavanje estica je suprotno nji$ovoj naklonosti ka raspaduC da nije toga
gasovi ne bi bili u stabilnom stanju5
&. 'au"a i vera
&bino misle da je nauka mo1na zbog opita, dok su oni veri strani5 Gaj stav je pogre0anE
nauka ne samo da nije bogata opitom, ve1 ni isto razumskom delatno01uC pritom je u
nauci veoma snano i neop$odno za nju ue01e vere @ ne u religioznom, ve1 u
psi$olo0kom znaenju te rei5
,o0 je <egelj rekaoE !Fisti empirici mogu da budu samo ivotinje"5 &granieni znaaj je
pridavao opitu i pozitivist 'itre5 !&pit, K pisao je on, K nema nikakav znaaj u pitanjima
su0tine i naela5 Van oblasti opita pozitivna -ilozo-ija ni0ta ne odrie i ni0ta ne tvrdiC ona
ne poznaje nepoznato, ali konstatuje njegovo postojanje5 'judski um je u toku svog
razvoja vi0e puta pri$vatao stvari, koje su mu se pret$odno inile nezamislive, i
odbacivao druge koje je smatrao samo loginim"5 Gindalj izjavljuje da !krug ovekovog
poznanja se ne sme ograniiti na ono 0to mu daju pet prosti$ ula"5
&pit ima ogranieno znaenje i u oblasti prirodni$ nauka5 Uzmimo naprimer astronomiju5
(azum ovde kontroli0e vidljivost i na osnovu nje utvrdjuje pozicije planeta, koje nisu
zasnovane na vidljivosti5 Ve1 pronalazak i primena teleskopa otkriva slabu stranu
vidljivosti5 %li i ti instrumenti, koji dopunjavaju nedostatke na0eg vida, ne ine na0a
znanja potpunim5 %stronom 1e putem matematiki$ -ormula dokazati da van
najudaljeniji$ vidljivi$ sistema postoje sunca i nevidljivi svetovi, neobu$vatno veliki5 )a
isto znaenje razuma u oblasti nevidljivog ukazuje paleontologija, -izika i $emija5
Ukoliko bi nauku ograniili samo vidljivo01u, onda bi takva nauka bila alosna i slepa5
V5*5 *olovjev tvrdi da je oigledno samo ono 0to je malo vano5 #va puta pet je deset, ali
je to znanje samo -ormalno, prividno5 Pomsatrane injenice su li0ene op0teg znaenja,
naprimer, vremenska prognoza u odredjenom mestu5 Go znanje nije ni sveop0te, niti
trajno5 Finjenica je realna samo ovde i sada5 I barometar, i termometar neprekidno
variraju5 &iglednost je ili -ormalna, kao u matematici, ili sluajna kao ono 0to se odnosi
na vreme5 % sve to 0to je sveop0te je neop$odno i unutra0nje vano, li0eno oiglednosti za
um i opipljivosti za ula5 )ije pametno odbacivati to neoigledno, i u odbacivanju je
manje kriv um, nego lukava volja5 )ema srdane tenje ka uzvi0enim istinama, nema
elje, da bi one postojale, jer oni smetaju da se ivi bez razmi0ljanja o smislu ivota, i um
dolazi u pomo1 lukavoj volji i za$teva dokaze5 Go je neverje, neuverenost u sebe,
ozlobljenost protiv odbaenog5 Gom ozlobljeno01u ono se vidi, jer se ne moe gneviti na
ono ega nema A66B5
U vreme vladavine materijalizma je jo0 bilo mogu1e suprotstaviti nauku veri i odbaciti
sve ono 0to se ne moe izmeriti, osmotreti i opipati5 %li dana0nje du$ovno se vi0e ne
smatra ni izmi0ljotinom koja je nastala kao suprotnost materijalizmu5 &no nam je dato u
na0im ose1anjima, eljama i mislima5 *umnjati u postojanje du$ovnog je tee od sumnje
u postojanje materijalnog, jer je sama sumnja du$ovno stanje5 Pored toga, mi osobine i
svojstva stvari primamo kao stanje na0eg du$a i svesti5 !#u$, K kae #5*5Milj, K je jedina
stvarnost za koju imamo dokaza"5 #akle, svet se sastoji od du$a i materije5 %li ako to
dvojstvenost nekad bude objedinjena, onda 1e to jedinstvo imati du$ovni karakter A67B5
Fak i takve pristalice opitnog znanja, smatraju dopustivim postojanje isto du$ovni$
linosti to jest %ngela5
Fovek religiozne vere treba trpeljivo da se odnosi prema naunim teorijama i $ipotezama
i da ne uri da i$ pri$vata ili opovrgavaE ono 0to je istinito u tim naunim postavkama, ne
moe biti protivno $ri01anstvu @ religiji istine, a ono 0to je u njima lano, nije dugoveno5
#obar savet nam daje trezveni M5V5'omonosov5 !)ezdravo, K pi0e on, K rasudjuje
matematiar, ukoliko eli da Boansku veru izmeri 0estarom5 Isti je i uitelj bogoslovlja,
ukoliko misli da iz Psaltira moe da naui $emiju5 )auka i vera su dve rodjene sestre, i
gre$ je sejati medju nji$ plevu i razdore"5
Upravo @ sestre, a ne neprijatelji5 Pro-5 *5*5<lagoljev je objasnio izjavu pripisanu
GertulijanuE !verujem zato 0to nije lepo", jer ona predstavlja izopaenje njegove misliC ta
izjava u kontekstu ima drugi znaaj5 Vera i nauka dopunjuju jedna drugu5 U svakoj veri
postoji element znanja, a u svakom znanju ima mnogo vere5 U veri su izvori znanja5 Mi
ne znamo, ali verujemo da su na0i ose1aji iz spolja0nje sredine, na0e predstave i pojmovi
saglasni sa stvarno01u5 Verujemo takodje i u prirodne zakone i sile, ne s$vataju1i 0ta je to
prirdona sila5
)e treba se smu1ivati situacijom da medju prirodnjacima nema mnogo veruju1i$ ljudi5
#a je to tako @ to je naalost istina5 %li se oni sre1u i medju bogoslovima, kao i medju
ljudima koji nemaju veze ni sa kakvom naukom5 &vde se treba setiti posloviceE luda
slava bei, a dobra na mestu lei5 ,edan nevernik 1e prodrmati vi0e ljudi sa estitim
ubedjenjima5 #ana0nje vreme je vreme anketa5 #ekert je sproveo i takvu anketu medju
istraivaima prirode5 &n je proverio poglede ;67 naunika5 I kakav je bio rezultat: 84
osoba nisu imale nikakvo mi0ljenje o religiji5 7;3 naunika su bili ateisti, 3 @ ravnodu0ni
prema veri i 3K neprijateljski nastrojeni prema $ri01anstvu5 Go znai da je od 2??
naunika vi0e od 38P neveruju1i$ i manje od 6P veruju1i$5
Poznati prirodnjak #jubua (ejmon je u jednom od svoji$ predavanja izjavio da najnovija
prirodna znanja, koliko god to paradoksalno zvualo, treba za svoj nastanak da za$vale
$ri01anstvu5
A66B #ela V5*5 *olovjeva5 Izd 2, t5 VIII, s52?>5
A67B %skoljdov, s5625
(. Pred tajo)
!Istinska nauka je smirena, a neznanje je gordo", K rekao je *penser5
)e samo da nauka nije odgonetnula uda, niti natprirodne pojave, ve1 nije razjasnila 1ak
ni osnovne zakone5 )auka barata takvim pojmovima kao 0to su prostor, vreme, materija,
kretanje, sila, i nji$ ne moe da zaobidje5 %li udubite se u svaki od ti$ pojmova, i
s$vati1ete da je on nepostian i ak sadri u sebi unutra0nju protivurenost5 )aprimer, da
li prostor i vreme zavise od stvari ili ne: #a li su oni ogranieni ili beskonani: #a li oni
zaista postoje van nas ili samo u na0em umu: Fovek se ne1e zadovoljiti nijednim
odgovorom na ova pitanja5 )auka se zasniva na tajnama5
!.ta je to znanje, ako ne sumnja:" K pita ruski savremeni publicist5 !*umnja postoji do
kraja, jer sve dok ne spoznamo tajanstvenu su0tinu postojanja, sva na0a znanja su samo
relativna"5
,o0 je starozavetni mudrac rekaoE !Fovek ne moe da dosegne stvari koje se de0avaju
pod suncem5 Koliko god da se ovek trudi u istraivanju, on to ipak ne1e otkritiC a ako
neki mudrac kae da zna, on to ne moe da dostigne" A+kl5 >E2=B5
!*ve se ini jednostavno, samo zato 0to smo navikli da sve gledamo5 Vidimo, da list
raste, posmatramo kako raste, znamo inervaciju lista, pratimo korak po korak
razmmnoavanje 1elija, i itav me$anizam procesa rasta nam se otkriva kao na dlanu5 %li
0ta ga primorava da raste ba0 tako, a ne dugaije: .ta primorava biljke ili ivotinje da
imaju ovakav ili onakav oblik: *va ova i $iljade drugi$ nerazja0njeni$ pitanja po na0em
neznanju su0tine stvari, pokazuju da smo okrueni tajnama, i ukoliko sve te tajne ne
smatramo udima, to je samo zato 0to se s njima sre1emo na svakom koraku5 Mi i$ ne
zovemo udima, ve1 uticajima, zasnovanim na prirodnim zakonima" A6;B5
Prema prirodnim cudima smo neose1ajni ne toliko zbog nauke, koliko zbog navike5
/iljade ljudi vidi kako sunce izlazi i zalazi svaki dan i nikada se ne zapita 0ta je to sunce5
Fak i medju najuenijim ljudima postoje takvi, koji posve1uju decenije izuavanju
rimske cloacae maQimae carske imperije i nikada se ne zapitaju 0ta je ovek i koji je
smisao njegovog postojanja5
&dricanje uda od strane takvi$ pravolinijski$ ljudi nosi u sebi pretpostavku da je priroda
razgonetnuta5 Potpuno suprotnoE i -ilozo-ija, i nauka svedoe o maloznaajnosti i maloj
saglasnosti na0i$ poznanja5 Mi imamo pet ula kojima spoznajemo prirodu5 I su0tina
stvari, i povezanost pojava su sakriveni od nas, i mi moemo da vidimo samo nji$ovu
posledinost5 #a li u Vaseljeni ima mnogo sila ili samo jedna koja se projavljuje u raznim
oblicima: &tkri1e radijuma i njegovi$ svojstava je unelo preokret u s$vatanjima -iziara i
$emiara5 Koristimo elektrinu struju, beine telegra-e, a 0ta je to elektrika @ ne
razumemo5 )a0a ula su nesavr0ena, na0 vid ne raspoznaje sve boje, za nas nepronicljivi
predmeti su pronicljivi za svetlost, ali ne i za okoH *labi zvuci, slabi elektrini tokovi i
slabi mirisi su nam nedostupni5
U oblasti prirodni$ nauka se de0ava neka revolucija za koju se ne zna kada i ime 1e se
zavr0iti5 )a kraju pro0log veka se mislilo da se svaka stvar Anaprimer ugalj, kamen, drvoB
sastoji iz molekula i atoma5 %li danas se tvrdi da atomi nisu najmanja jedinica, i da se
svaki atom sastoji od miliona elektrona5 +lektronom su nazvali jedinicu negativnog
naelektrisanja sjedinjenim sa etrom5 )a taj nain se materija pretvara u energiju5 Pada
zakon o ouvanju materije A'avoazjev zakonB5 %li i osnovni principi -izike o odranju
energije AMajerov zakonB pobudjuju sumnje5 * uni0tenjem materije, njenim prelaskom u
elektrone uni0tava se i sila, i sputava uenje o prostim i sloenim telimaE od radijuma se
dobija prost element $elijum5 Fak i matematike aksiome gube karakter neospornosti
A68B5 Uporedo sa +uklidovom geometrijom, po kojoj prostor ima tri dimenzije, prava
linija se smatra najkra1im rastojanjem izmedju dve take i suma uglova u trouglu je 2>?,
postoji i geometrija 'obaevskog sa prostorom od etiri dimenzije, koja odbacuje uenje
o pravoj liniji i sumi uglova trougla5
Prirodnjak Gindalj pi0eE !Uvek samo odma$ivao glavom sa sumnjom kada su me pitali,
da li je nauka odgonetnula tajnu Vaseljene i da li 1e je nekad odgonetnuti5 'judski um ne
moe da da re0enje tog zadatka, jer on nadma0uje na0e snage5 )a0 um se moe uporediti
sa muzikim instrumentom, kome je svojstven samo ogranien broj tonova, ispod i iznad
koji$ se nalazi beskonana oblast 1utanja" A64B5 U svakom sluaju, nema sumnje u to, da
je pravi svet drukije ustrojen od onoga kako nauka pretpostavlja, i mnogo je sloeniji
A6=B5
2>>?5 godine na zasedanju Berlinske %kademije nauka posve1ene 'ajbnicu pro-esor
+5#jubua (ejmon je izjavio da u svetu postoji sedam tajni, od koje su etiri potpuno
nerazre0ive Aignorabimus @ nesaznajneB5 Ge etiri zagonetke suE su0tina materije i sile,
nastanak kretanja, ose1aja i sloboda volje5 Gri perostale zagonetkeE nastanak ivota,
celis$odnost prirode i nastanak misli i jezika mogu po predlogu #jubua (ejmona, iako sa
najve1im te0ko1ama nekako da budu razja0njeni5 Grideset pet godina je pro0lo od
vremena kada je ovo izjavljeno, i mnogo toga je uradjeno u tom periodu nauni$
pronalazaka, ali se nauka nije pribliila razumevanjuu ak ni te tri zagonetke, koje je
#jubua (ejmon smatrao re0ivim5
<5*penser je putem isto nauni$ istraivanja do0ao do saznanja da !oblast du0e,
ispunjene religioznim verovanjima, nikada ne moe da opusti, jer 1e tamo uvek nastajati
velika pitanja, koja se tiu nas sami$ i Vaseljene, i da je u realnom ivotu svuda i uvek
bio neop$odan taj uticaj, koje su na pona0anje ljudi imali teolo0ki simboli i sve0tenika
dejstva5 )eop$odno potinjavanje individua dru0tvu je opstajalo samo za$valjuju1i
crkvenim ustanovama" A6>B5
&ni, koji misle, da je agnosticizam A*penserovo uenje o )epoznatomB isto 0to i
bezreligioznost, tada kao u stvarnosti ono predstavlja religiozni stav koji odgovara
ljudskom du$u, upadaju u gre0ku, zbog toga 0to smatraju da se radi o odnosu linosti
prema nekoj nioj od nje -ormi postojanja5 %li u stvari linost se ovde suprostavlja naelu
koje je iznad nje5 Dar je nemogu1e dopustiti da postoji takva -orma postojanja, koja u tom
stepenu prevazilazi razum i volju, u kojoj ovi poslednji prevazilaze me$aniko kretanje:
A63B
)a0 savremenik +rnest <ekelj je poku0ao da upro01eno predstavi pogled na svet,
objediniv0i materijalno i du$ovno, religiju, -ilozo-iju i nauku5 <ekeljova -ilozo-ija je bila
po ukusu njegovi$ savremenika i poprimila je 0iroke razmere5 %li <ekelj nije razre0io
najve1u zagonetkuE 0ta je to priroda ili Vaseljena, 0ta je su0tina stvari: % u toj zagonetki
su i sve ostale tajne Vaseljene5 (azvojem nauke i -ilozo-ije ta zagonetka ne samo da se ne
razja0njava, ve1 postaje sve tajanstvenija5
A6;B Dapisi Pirogova5 @ (uska starina, 2>>;5 (ezimiraju1i odnos nauke prema udesnom,
Mejer kae, da nauka !ne odstranjuje udo iz realnosti, ve1 iz svog opisa realnosti", K
Fasopis Ministarstva )arodnog Prosve1enja, 23?3, jul, s57??5
A68B !Gajne predmeta, K kae <5*penser, K koje se spoznaju na0im ulima, lee van
predela na0eg razuma, ali su za nji$ jo0 nerazre0vije zagonetne tajne prostranstva, koje
sadri u sebi sve postoje1e5 Prve mogu biti obja0njenje, po mi0ljenju vernika, stvaranjem
sveta, a za agnostike se ine obja0njivim $ipotezom svetske evolucije, dok za tajne
prostora ne postoje nikakva obja0njenja5 Kako su deisti, tako i agnositici podjednako
prinudjeni da priznaju vena svojstva prostora, i da je on sa svom sveukupno01u svoji$
svojstava pret$odilo stvaranju sveta i evolucionom procesu" AFinjenice i komentari,
23?7, s56?6B5
A64B (ei i lanci5 M5, 2>=85
A6=B V5 #zejms5 Mnogoobraznost religioznog opita5 Da oveka je ak zagonetka i voda5
Istina je da dva atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika obrazuju vodu5 %li vodonik
je zapaljiv gas i kiseonik potpomae gorenjeC kako se nji$ovim sjedinjavanjem obrazuje
te0ko teno jedinjenje sa novim osobinama sposobno da spreava gorenje: )eobja0njiva
je i pojava zbog ega korenje biljki ide u zemlju, a stabla rastu navi0e5 Dbog ega se ovde
gubi znaaj privlane Demljine tee: Pogl5 Pro-5 Prot5 I5,5 *vetlov5 (eligija i nauka5 @
&dmor /ri01ania, 2327 g5, II, s57765
A6>B Butru5 )auka i religija u savremenoj -ilozo-iji5 *Pb5, 232? g5, s5 22?K2225
A63B Isto, str5 2?>5
*. Istra+ivaje uda
*ujetna je nada da se sve razume, bilo da se radi o prirodi ili o religiji5 *ve spoznati znai
spoznati u potpunosti Boga, 0to bi znailo sam biti Bog A7?B5
Medjutim ne treba se sve tajanstveno smatrati udesnim5 * druge strane, udo moe da
nema zadivljuju1i karakter, naprimer, darovanje ki0e po molitvi5
/o1e li udo imati karakter zadivljuju1eg dogadjaja ili karakter prirodne pojave K vera ili
neverje u udo zavisi od raspoloenja ili neraspoloenja da se poveruje u udo5 Paskal je
govorioE NUkoliko elite da budete neveruju1i, za to je dovoljna samo va0a eljaO A72B5
Volteru se pripisuju reiE NKada bi se udo vaskrsenja desilo na moje oi i jo0 $iljade
drugi$ oevidaca, ja ne bi$ poverovao svojim oima niti oima oni$ koji su priznali to
udoO5
Gaj Volter koji porie udesno i idealno ivi u svakom ovekuC navika ima vlast nad
svakim ovekom, i ini um malopokretnim5 %li istovremeno u svakom oveku, ne
iskljuuju1i ni Voltera, postoji neka tenja ka udesnom, neka smutna enja, da su
mogu1i dogadjaji, koji se ne mogu svrstati u uobiajeni poredak stvari5 NFemu god da nas
ivot ui, srce veruje u udaE postoji velika sila, postoji i velika vena lepotaO5 ,edni se
bore sa tom enjom za udesnim, a drugi joj daju prostor5
U pogledu ti$ suprotni$ ovekovi$ raspoloenja veoma je poeljna nepristrasna,
spokojna, zasnovana na logici i preciznom poznavanju kritika uda i dogadjaja, koja se
smatraju za udesna5 &vde u pomo1 prirodnim naukama treba da pritekne istorija,
poznavanje jezika, psi$ologija i medicina5
U dana0nje vreme i u pro0lom veku istraivai opitni$ znanja u kritici uda se nisu
koristili metodom opitni$ nauka Anavodjenjem, indukcijomBC ve1 metodom -ilozo-ski$
nauka @ zakljukom, dedukcijom5 &ni su u osnovu svoje kritike stavljali neopovrgnuti
stav AaksiomuB, da su uda nemogu1a, a potom napu0taju1i taj stav, razmatrali su posebna
uda i nisu u njima nalazili nesumnjive znake udesnosti5
Pritom su se esto pozivali na jo0 nepoznate prirodne zakone, kojima se gubi natprirodni
karakter dati$ uda5 Prema Kantovom mi0ljenju, slina kritika je zasnovana na Nprincipu
lenjog razumaO5
,asno je da se istraivanju vrste injenica ne sme pristupati sa preodredjenim mi0ljenjem
o nji$ovom nepostojanju5 Ukazivanje na to, da su uda nesumnjivo lana, ne opravdava
preodredjenost kritike5 Postojanje oigledno lani$ uda poziva kritiara na posebnu
obazrivost pri istraivanju uda5 Postoji lana statistika, ali to nauniku ne daje prava da
se sa predubedjenjem odnosi prema svakoj statistici5 'ana moneta pretpostavlja
postojanje prave5 'ana vidjenja i uda su samo neuspe0na podraavanja istinskim5
Ukoliko od grupe ljudi pet ili deset svedoka ne zasluuju poverenje, onda se tu ne treba
ni0ta uditiE medju ljudima uvek ima mnogo pomraenog uma i moralne tame5
KauE vera u uda se moe videti kod mladi$ i nerazvijeni$ naroda5 *ta je to: #a li je
neko ukazao na granicu izmedju du0e domoroca i +vropejca: #a li je neko saznao kada
narod skida prsni oklop i stavlja pla0t: Dar 1ete nazvati razvijenim narodom kojemu je
potpuno strana vera u udaH Gakvog naroda nema u celom svetu5
,o0 kauE vera u uda suava i porie razum5 %li vas jo0 ne pozivaju na veru u udo, ve1
na nepristrasno istraivanje uda5 Vera ne moe da suava razum, zbog toga 0to je ona
op0teljudsko nastrojenje du0e, jedna od projava njene slobode5 Vera je neizbeni sastavni
deo svake spoznajne delatnosti, poev0i od mrani$ ose1anja negativni$ ose1aja5 Vera
pomae razumu u spoznanju istine, tako da su ono 0to su apostoli rekli Nverom razumemO
Ato jest poverovav0i poinjem da razumemB se ne odnosi samo na religiozne spoznaje, ve1
i na naune5
#idon objektivno pi0e u uvodu svoje istorije ivota Isusa /ristaE kritikovati dogadjaje i
dokumente s take gledi0ta nastrojenja veka ili vladaju1eg mi0ljenja, znai podvrgavati se
riziku da se pogre0i, zbog toga 0to se nastrojenja i mi0ljenja menjaju5 U osnovi kritike
treba da se nalaze sveop0ti, stabilni, bezuslovni razumski za$tevi5 Gakva kritika 1e biti
iznad svoga veka i iznad svake 0kole5 Gakva kritika je stra0na za religije Bude, Doroastra,
Magometa, za panteizam, ali ne i za $ri01anstvo5 Izvrtati istinu radi vladaju1i$ kaprica,
odbacivati injenice, nepoeljne i neprijatne na0im predubedjenjima, nije kritika ve1
obstrukcija, ustajanje protiv istineC nije asno traiti svoj ig na dokumentima5 Kritika
nije sluavka racionalizma, ona je @ slobodno dete razuma koje slu0a samo svog oca5 &na
ne1e izopaiti ono 0to je na0la u dokumentima, kao 0to ga ne1e ni razvodniti niti
preuveliati5 &na samo obja0njava injenicu u vezi sa njenom situacijom5
/ristova uda i prvobitno $ri01anstvo su posvedoeni kao nijedan od dogadjaja klasine
antike, koji ne pobudjuju sumnje u nauci5 #o nas je do0lo vi0e od 2=?? rukopisa )ovog
DavetaC medju njima 24? uncijala iz IV veka i ne0to kasnije5 (ukopisi grki$ i rimski$
klasika nisu stariji vi0e od VKI vekova5 %li ne govore1i ve1 o drevnim klasicima,
osnovanije mogu da budu sumnje u nedavne dogadjaje, naprimer, u )apoleonove
podvige, nego u /ristova uda, kako je to dokazao jedan od engleski$ ar$iepiskopa A76B5
)egativna kritika pretpostavlja nemogu1e uslove za proveru istinitosti uda5 )aprimer,
(enan kaeE N,o0 se nijedno udo nije desilo pred grupom ljudi, koji su sposobni da
potvrde udesni karakter injeniceO5 (enan pretpostavlja mogu1nost vere u udo pri
slede1im uslovimaE udotvorac izjavljuje da 1e vaskrsnuti umrlog5 *aziva se komisija
naunika, istrauje se mrtvo telo, utvrdjuje se smrt i ukazuje se pozornica za injenje
uda5 Datim se udotvorcu po izvr0enju uda naredjuje da ponovi udo pri drugoj
okolnosti A77B5 &vde se udo razmatra kao samocilj, tada kada je ono samo sredstvo u
Boijim rukamaC udo se razmatra kao ljudsko delo, a ne kao Boije5 Iako se u toku
/ristovi$ uda nije sastajala komisija od $emiara i -iziara, mnoga /ristova uda su
uinjena pred zdravorazumskim svedocima5 Pokazna uda (enan moe da vidi samo u
apokri-nim jevandjeljima i u legendama o *imonu Magu5
%utor veoma priznate N'ogikeO #5*5Milj drukije rasudjuje nego (enan, i priznaje
mogu1nost uda sa isto logine take gledi0ta5 NMi ne moemo, K kae on, K da
napravimo taj apsolutni zakljuak da teorija udresnog treba odma$ da bude odbaena5
%ko smo dozvolili postojanje Boanstva, onda sa ozbiljnom mogu1nos01u treba da
dozvolimo i postojanje neposredne projave )jegove volje i delovanjaO5
A7?B (azmi0ljanja Vine iz knj5 *okolovskog N(eligija ljubavi i egoizamO5 M5, 2>32, s52275
A72B V5*5 *olovjev tako varira ovu misaoE N&bino se istine vere unapred odbacuju ne
zbog neosetljivosti uma, ve1 po lukavosti voljeO5
A76B /istoric #oubts relative to )apoleon5
A77B Uvod u NIsusov 9ivotO po izd5 *itina5 M5, 23?=, s5 =K2?, 43K=?5
,. -re)e uda
Fak i obini ljudi obra1aju panju na to da su uda neravnomerno rasporedjena u istoriji
oveanstvaE u nekim epo$ama i$ ima mnogo i zadivljuju1a su, a u drugim i$ ima tako
malo i toliko su neuverljiva, da mnogi stavljaju nji$ovu prirodu pod znak pitanja5
U stvari, kako je mnogo uda opisano u ,evandjeljuH Kako su ta uda raznovrsna i
zadivljuju1aH %li jevandjelisti nas uveravaju da je njima opisan samo neznatan deo
Isusovi$ uda5 Kada bi se pripovedalo o svemu 0to je <ospod na0 Isus /ristos uinio i
rekao, onda prema tvrdjenju jevandjeliste ,ovana, broj napisani$ knjiga ne bi stao u ceo
svet5
I u #elima sv5%postola postoje svedoanstva o velikom broju uda A6E;7C ;E7?C 8E26C >E4K
>C 2;E7B, ali su od nji$ opisana samo neka5
Gako veliki broj uda u prvobitnom $ri01anskom periodu u poredjenju sa nji$ovim malim
brojem danas donekle opravdava esto izgovaranu -razuE Ndanas nema udaO5 %li kada toj
-razi misle da podmetnu verodostojnost novozavetni$ uda, onda je takav zakljuak
brzoplet i povr0an5
(azlika u broju, i da tako kaemo kvalitetu uda iz prvobitni$ $ri01anski$ i dana0nji$
vremena se obja0njava ciljem uda5
Prema uenju apostola Pavla, uda su @ znaci za neveruju1e A2 Kor5 2;E66B, ali ne
neveruju1ima po upornosti, ve1 onima koji su se udaljili od Boga umom i srcem, a ne po
neznanju5 Da takve ljude su uda @ dokazi Boanskog porekla $ri01anstva5 &na i$ zovu u
/ristovu rkvu, kao 0to zvono poziva bogomoljce u $ram i prestaje da zvoni kada se
$ram ispuni5
Gakav je vaspitni metodE u poetku oigledan, a potom usmeni, unutra0nji5 U poetku
deluje na um, a potom na um i srce5 Ukoliko bi rkva uvek imala potrebu za velikim
brojem zadivljuju1i$ uda, onda bi to svedoilo o odsustvu unutra0nje kreposti i
predanosti Bogu njeni$ lanova5 )eko je rekaoE NFuda su @ pelene mlade rkve, a ne
ode1a )jenog zrelog uzrastaOA7;B5
Fudo je otkrivanje Boga oveku5 %li brzo otkrovenje je oveku potrebno samo u
sopstvenom preporodu5 Go je @ dobrovoljno delo5 *poljna pomo1 ovde protivurei samom
zadatku5 Ukoliko pri ovekovom preporodu postoji Boija pomo1, onda je ona nevidljiva,
unutra0nja i nerazdvojiva od moralni$ snaga onoga koji se preobraava5
N<ospod u potpunosti uvaava prirodu koju je stvorio i njene zakone kao dela *voje
beskonane, najsavr0enije premudrostiC zato *voju volju vr0i obino posredstvom prirode
i njeni$ zakona, naprimer, kada ljude kanjava ili i$ blagosilja5 I zato ne trai od )jega
uda bez posebne potrebeO A78B5
Pri razmatranju odnosa uda prema prirodnim zakonima videli smo da prirodne pojave u
periodu preobraaja imaju nesumnjivo udesan karakter5 Prva pojava organske materije i
biljnog carstva se ne moe a ne smatrati udesnim, po0to se danas posmatra prelazak
neorganske materije u organsku5 Prva pojava organizama ivotinjskog carstva nije ni0ta
manje udesna, jer danas prime1ujemo da se sve ivo radja iz jaja5 %li kako je nastalo
prvo jaje: Ukoliko je ono done0eno sa druge planete, onda u Vaseljeni uop0te treba da
bude obja0njena prva pojava biljni$ i ivotinjski$ organizama, ne govore1i ve1 o oveku,
u kome postoji ne0to novo u poredjenju 1ak i sa vi0im ivotinjskim vrstama5 Da
obja0njenje slini$ preobraaja istraivai me$anikog ustrojstva Vaseljene pribegavaju
pretpostavci da su nekada ranije delovali drugi zakoni, druge sile5 %li ne znai li to pustiti
udo na druga vrata: ,er se udom smatra bezuzrona pojava, ali pojava koja potie od
druge zakonitosti, druge *ile i Uzroka, od oni$ koje deluju u obinom poretku stvari5
Kako se u prirodi udesno najbolje projavljuje u vreme preobraaja, tako je i u svetu ljudi
uda vi0e i ona su vi0e zadivljuju1a kada poinje novi period ljudske istorije5 Gako sama
rkva ui o udu5
Blaeni Irinej, uenik uenika apostolskog AIII vekB, je priznavao razliku izmedju
prirodnog toka stvari u njegovo vreme i uda iz apostolskog vremena5 Blaeni %vgustin
je govorio da su se uda od vremena 0irenja $ri01anstva prekinula zbog suvi0nosti, a da su
se nastavila postala bi uobiajena pojava5 Medjutim on protivuree1i samom sebi u
jednom od svoji$ dela navodi mnogo njemu savremeni$ uda A74B5
Dlatoust u 76Koj besedi na Mateja kaeE N)e za$tevate li i od nas uda koja su inili
apostoli, dolaze1i da propovedaju, kako bi i mi istili gubave, izgonili demone,
vaskrsavali iz mrtvi$: %li najve1i dokaz va0eg blagorodtsva i ljubavi 1e biti ukoliko
budete verovali u Boga, bez rezerve5 Bog je prekinuo da ini uda kako iz tog razloga,
tako i zbog drugi$5 %ko bi se oni koji imaju dar da ine uda, kao 0to neko ima dar da
besedi ili dar blagoestivosti, preuznosili, odvajaju1i se od drugi$ ljudi, onda kako ne bi
bilo podela, kad bi postojala jo0 i uda: % to ne govorim po dose1anju, ve1 iznosim kao
dokaz Korin1anima, koji su se zbog toga razdvojili5 )e trai uda, ve1 spasenje du0e5 )e
trai da vidi0 vaskrsenje jednog mrtvaca, kada zna0 da 1e svi mrtvi vaskrsnuti, ne trai da
vidi0 da je slepac progledao, ve1 posmatraj kako danas svi poinju da dobijaju bolji i
korisniji vid5 )aui se i sam da gleda0 celomudreno i ispravi svoje oko5 Istina, kada bi mi
svi iveli kako treba, mnogoboci bi nam se vi0e divili nego udotvorcima5 Fuda se esto
smatraju obmanom i ljudi u njima nalaze mnogo toga podozrivog, iako $ri01anska uda
uop0te nisu takva5 %li neporoni ivot ne moe da se podvrgne nikakvom slinom
podozrenju @ naprotiv, vrlina svima zatvara ustaO A7=B5
&dblesak ti$ uda, koja su se de0avala pri dolasku <lave rkve i radjanju same rkve 1e
se ose1ati u svim vremenima5 Ga uda su i za nas iva i dejstvena5 &na su kamen u osnovi
rkve, i bez nji$ ona ne bi bila ono 0to jeste5 I zato je u pravu 'esing kada kaeE
NPostojanje rkve nam zamenjuje sva druga udaO5
A7;B %li neop$odno je pretpostaviti pove1anje broja uda na kraju crkvene istorije, po0to
1e on biti poetak novog neba i nove zemlje, gde ivi istina5 %li ni uda na poetku, ni
uda na kraju ne pripadaju istoriji, jer je ona razvoj i kretanje, ali ne i poetak kretanja
niti njegov kraj5
A78B Prot5 I5*ergijev5 (azmi0ljanja $ri01anina5 *Pb5, 23?7, s5 7=5
A74B B (etract5, a o prekidu uda govori u #c civ5 66, >C #c retil5 red5 24C #e vera relig5
685
A7=B #ela Dlatousta u prevodu *anktKPeterbur0ke #u$ovne %kademije, t5 VII, 74?K7425
1.. Staro!aveta uda
)ajuverljiviji dokaz istinitosti starozavetni$ uda bi bilo istraivanje verodostojnosti i
istinitosti starozavetni$ spisa5 %li takvo istraivanje pri velikom broju prigovora protiv
verodostojnosti knjiga, koje ulaze u sastav Biblije, pri mnogim pretpostavkama o
vremenu i mestu sastavljanja ti$ knjiga ne moe biti predmet novinskog lanka5
Dbog toga 1emo se zbog neop$odnosti ograniiti na detaljne napomene o starozavetnim
udima uop0te i o nekim od nji$ pojedinano5
*tari Davet sam po sebi predstavlja kao uvod u )ovi, pripremu za primanje /rista5 Ga
veza izmedju dva Daveta je najbolje izraena u starozavetnim proroanstvima5 * biblijske
take gledi0ta proroanstva se ne smeju s$vatati kao dela upravljana samo ljudimaE ovek
u proroanstvima predstavlja orudje *vetoga #u$a, ne gube1i svoju svest i du$ovna
svojstva svoje linosti5 Da prirodne nauke takva taka gledi0ta je te0ko pri$vatljiva5 %li i
sa svoje take gledi0ta oni ne mogu da odbace proroanstva pre svega zato 0to su
proroanstva o /ristu injinice, niz injenica, koje su dostupne istraivanju5 U knjigama
koje su napisane stotine godina pre /ristovog (odjenja, )jegov ivot, )jegova 'inost i
)jegovo delo su opisani tako ivo i konkretno, da pred tim ne moe da se ne zaustavi ni
najupornije neverje5
* druge strane, nauka, koja objavljuje postojanost delovanja zakona u Vaseljeni i u
istoriji, nema pravo da porie mogu1nost iako prirodnog predvidjanja budu1i$ dogadjaja5
)e samo proroanstva, ve1 i druga uda *tarog Daveta se grupi0u oko /ristove linosti,
ili preciznije, oko uda Bogoovaplo1enja radi spasenja ljudi5 Dbog toga su ona bila
skoncentrisana medju narodom, koji je izabran kao uvar i prvi glasnik vere u spasenje i
*pasitelja5 Ga veza izmedju drugi$ uda i uda /ristovog javljanja svetu je ukazana u
)jegovom odgovoru ,ovanu Pretei5 Mue1i se zbog nevoljne amotinje u zatvoru, ,ovan
je poslao uenike da pitaju IsusaE N,esi li ti onaj 0to 1e do1i, ili drugoga da ekamo: %
Isus odgovaraju1i ree imE NIdite i kaite ,ovanu 0to ujete i viditeE slijepi progledaju i
$romi $ode, gubavi iste se i glu$i uju, mrtvi ustaju i siroma0nima propovijeda se
,evandjeljeO AMt5 22E6K8B5 Fuda pret$ode, prate i posleduju &noga, Koji je do0ao da spase
ljude5
Pojedini udesni dogadjaji *tarog Daveta, kao 0to je naprimer gre$ovni pad prvi$ ljudi,
imaju karakter ne lokalni i prolazni, ve1 svetski i op0teljudski5 &n govori ne samo o tome
0ta je bilo, ve1 i o tome 0to uvek biva5 Go je tipino isku0enje @ elja da se bude kao bog,
traenje spoljne autonomije, savr0enstva, koje se postie bez truda i neprekidni$ napora5 I
/ristos je pozivao ljude na bogopodobije, samo ne putem gordosti i samopouzdanja, ve1
putem smirenja, samoodricanja i stradanja5
Pri razmi0ljanju o udima *tarog Daveta poraava neobinost neki$ od nji$, kao 0to je
naprimer stajanje sunca pri Isusu )avinu, mo1 govora Valaamove magarice, kit, koji je
progutao i sauvao ,onu5 %li ono 0to je zadivljuju1e u udesnom dogadjaju @ nisu
njegove spoljne razmere, ve1 nain njegovog izvr0enja koji je nedostupan proveri i
posmatranju5 Fudo je delo Boije, i kao takvo nije dostupno ni ljudskom ose1aju, niti
ljudskom razumu5 Kada bi se udo de0avalo na na0e oi, naprimer, pretvaranje vode u
vino u kristalnom sudu, onda ni to vidjeno udo ne bi nam postalo razumljivije, po0to
nismo videli Boiju ruku i silu5 .to se tie uda iz davne pro0losti na0 stav se oteava
time 0to mi dodajemo svoju savremenu taku gledi0ta ka -ormi i su0tini opisivani$ uda,
trudimo se da s$vatimo i objasnimo udo u svetlosti na0i$ jadni$, 0kolsi$ znanja5 Da
proizvodjenje jednog te istog prirodnog e-ekta moe postojati nekoliko naina5 ,edan deo
ti$ naina nam je poznat, a drugi deo nam ostaje nepoznat5 Pod tom nepoznanicom se i
krije zadivljuju1e prosto obja0njenje e-ekta5 Go treba re1i i za udo5 Pri njegovom
izvr0enju Bog je upotrebio najprostiji nain, lak, kao Kolumbovo jaje, ali taj nain je van
na0eg delokruga, i moda 1e nam zauvek ostati nedostupan5 % mi mudrujemo, NlupamoO
glave, pravimo pretpostavke o elektrinim suncima pri Isusu )avinu A7>B, o i0ezloj vrsti
morski$ udovi0ta, od koji$ je jedno progutalo ,onu5 Velika je nadmenost smatrati jedno
od mogu1i$ obja0njenja naina izvr0enja uda jedinim obja0njenjem5 &naj ovek koji
veruje u Boija uda ne treba da pita kako se desilo ovo ili ono zadivljuju1e udo5 Da nas
su sva uda nemogu1a, ali ne i za Boga5 Dato je &n BogE )jegovoj sili i razumu nema
granica5
Pri rasudjivanju o starozavetnim udima zaboravljamo na veliku razliku izmedju na0eg
vremena i vremena starojevrejski$ sudija, razliku u pojmovima i jeziku5 )a tu razliku je
ukazao <ospod, kada je vi0e puta osudjivao stra$ ,evreja prema udesnom5 ,evreji su
naprimer pripisivali magijsku silu Mojsiju i ak i njegovom ezlu5 %li im je <ospod
govorioE NMojsije ne dade vama $ljeba s neba, nego vam &tac Moj daje $ljeb istiniti s
nebaO A,n5 4, 76B5 ,evreji su upokojenje +no$a i Ilije s$vatali kao uzlaenje na nebo, ali
<ospod odbacuje to ose1ajno s$vatanje, govore1iE NI niko se ne pope na nebo osim Koji
sidje s neba, *in Fovjeiji Koji je na nebuO A,n5 7, 27B5 U ovim reima je ukazano na
razliku izmedju neba -izikog i neba du$ovnog, razliku koju su spoznali bogoprosve1eni
muevi *tarog Daveta, ali koja nije usvojena od strane narodne mase5 ,evreji su imali
plotsko s$vatanje javljanja Boga prvim ljudima, patrijarsima5 %li svaki /ristov uenik
tvrdiE NBoga niko nije vidio nikadC ,edinorodni *in Koji je u naruju &evom, &n <a
javiO A,)5 2E2>B A73B5 ,evreji su trogodi0nju su0u u izrailjskoj zemlji pripisivali sili
proroka Ilije, ali /ristos kaeE NMnoge udovice bija$u u Izrailju u vrijeme Ilijino kad se
nebo zatvori tri godine i 0est meseciO A'k5 ;E68B5
Mi ivimo u periodu rasudjivanja, a starozavetni ,evreji su iveli po ose1anjima5 )a0
jezik je precizan, iako i nesavr0en, a jezik ,evreja je @ slikovit5 *v5,ovan Dlatoust u
besedama na Knjigu Postanja tvrdi, da se Mojsije prilagodjava s$vatanju svoji$
sunarodnika5 +vo primeraE NI ree <ospod Mojseju i %aronu A55B reci imE ARB ne1ete u1i u
zemlju, na kojoj sam se ,a, zavetovao da vas naselimO AFis5 2;E64, 6>, 7?B5 &vde je o
podizanju ruke reeno samo radi ivopisnije predstave o zavetu5 U 72Koj glavi Izlaska
itamo da je Bog Mojseju dao Ndve tablice otkrovenja, tablice kamene, na kojima je bilo
napisano prstom BoijimO Ast5 2>B5 Posle poznatog razbijanja ti$ tablica, <ospod je
naredio MojsejuE NIste0i sebi dve tablice kamene, sline pret$odnim, i izidji k Meni na
goru, i ,a 1u ti napisati na tim tablicama rei, koje su bile napisane na predja0njim, koje si
razbio5 ARB I istesao je Mojsije dve tablice kamene ARB iza0ao je na goru *inaj ARB I
ostao je tamo Mojsije kod <ospoda etrdeset dana i etrdeset no1iC i napisao je Mojsije
na tablicama rei zaveta desetoslovijaO AIs$5 7;E2, ; I 6>B5 U svetlosti druge izjave se vidi
kako treba s$vatati pisanje Nprstom BoijimO i rei N,a 1u napisatiO5 *lini slikoviti izrazi
su mogu1i i danas5 B5I5<ladkov, od koga smo pozajmili primedbu protiv bukvalnog
s$vatanja rei iz Biblije, se poziva na rei preosv5 %ntonina, koje su izgovorene 64
decembra 23?; godine u Petrogradskoj Kazanjskoj crkvi povodom predaje PortK%rtura5
U govoru je reeno, da su Nna tvrdjavskoj litici prstom Boijim napisana pregre0enja
jedni$ i mueni0tvo drugi$O5 Mislim medjutim da bez obzira na te rei Preosve1enog,
niko ne1e poeti da na gorama PortK%rtura trai takve natpise5A;?B5
Dlatoust biblijsku priu o stvaranju oveka, njegovom nastanjenju u raju od strane Boga,
stvaranju +ve od rebra i $odjenju Boga u raju oslobadja od antropomor-ni$ omota i
tumai je u du$ovnom smislu Apogl5 )jegove besede na Knjigu Postanja >, 27, 28 I 2=B5
Ve1inom starozavetni$ uda se opovrgava s$vatanje uda kao dogadjaja, koji naru0ava
prirodne zakone5 Gako devet prvi$ egipatski$ kazni predstavljaju prirodne pojave
svojstvene zemlji u kojoj su se odigrale5 Koji prirodni zakoni su naru0eni, kada je vrana
donosila $leb proroku Iliji, kada lavovi nisu dotakli proroka #anila, kada su krave koje su
Jilistimljani upregli u taljige sa kovegom, dovezle koveg u Izrailjsku zemlju, kada je
reb ukazao na porodicu, koja je bila kriva za utajenje neprijateljskog plena pri
zauzimanju ,eri$ona, kada je <edeon bio ukrepljen priom o snovidjenju u
neprijateljskom logoru:
U Knjizi +s-ir nema nieg zadivljuju1eg i tajanstvenog, ali je ona puna uda u smislu
Boijeg promi0ljanja o spasenju jevrejskog naroda, nad kojim je bio podignut ma5 (adi
odvra1anja oigledno neumitne pogibije, desilo se niz podudarnosti u vreme dato
,evrejima5 Bilo je potrebno da se pre itanja letopisa za razbijanje nesanice on otvori na
stranici, na kojoj se govorilo o otkrivanju ,evrejima od strane Mardo$eja opasne zavere
protiv caraC bilo je potrebno da Mardo$ej u svoje vreme ne bude nagradjen za tu dravnu
zasluguC bilo je potrebno da carev -avorit %man sam odredi nagradu Mardo$eju,
pretpostaviv0i da se car sprema da nagradi njega samog @ %manaC bilo je potrebno da
rizino naru0avanje etiketa ne navue na +s-ir carski gnev itd5 *ve te podudarnosti ne
naru0avaju nikakve zakone, ve1 su oni udo, koje se desilo po narodnoj molitvi za spas
od skore nevolje5
%ko se paljivo proita istorija napoleonski$ ratova, onda se vidi da u njoj ne nedostaju
takve krupne posledice, koje su nastale od mali$ uzroka5 Mala )apoleonova bolest u
Borodinskoj bitki, njegov bolesni napad 6> avgusta 2>27 godine, posle pobede kod
#rezdena, imali su odluuju1i znacaj za is$od kampanje5 Da skeptinog istoriara
)apoleonova sudbina 1e kroz 7?? godina predstavljati varijantu mita o Prometeju5 &n je
kao i drugi za svoje velike zamisli bio prikovan Aiako )apoleon ne bukvalnoB za liticu,
stradaju1i u prinudnoj nemo1i5
*pasenje Jrancuske $erojstvom 9ane dS%rk nije manje udesno, nego spasenje Izrailja od
strane proroice #evoroje5
Paljivo oko veruju1eg istraivaa dana0njeg svetskog rata otkri1e i u njemu tragove
Boijeg Promisla5
&ni koji u udu vide naru0avanje prirodni$ zakona se pozivaju na udo isplivavanja
potonule sekire, koje je uinio prorok ,elisej i na udo skra1ivanja senke cara ,ezekilja5
Prvo od ti$ uda protivurei zakonu Demljine teeE gvodje je 3 puta tee od vode i treba
da tone5 %li zar ne plove elini brodovi, pritom natovareni velikim tovarom: Dar ne
pliva elina igla, koja je dobila od prstiju mali sloj masno1e i paljivo stavljena na
povr0inu vode: Dar magnet ne privlai navi0e opiljke gvodja: U svim tim sluajevima
zakon Demljine tee i dalje vai5 Go se sve spoznaje pri ovekovim ogranienim znanjima
i snazi5 %li Boija mudrost i mo1 su takvi da je za )jega Nsve mogu1eO bez naru0avanja
)jime ustanovljenog poretka Vaseljene5 Pritom )jegovi naini mogu da budu jednostavni
kao Kolumbovo jaje5 Kombinacija sila i zakona, nama poznati$ i jo0 nepoznati$, moe da
dovede do varljivog utiska protivurenosti prirodnom poretku stvari5 Biblija, govore1i o
udima, se zadovoljava ukazivanjem na nji$ov cilj i ne bavi se naunim obja0njavanjem
naina nji$ovog izvr0enja5 Da &noga Koji je uinio najve1e udo stvaranja sveta sva
ostala najzadivljuju1a uda su jednostavna i prirodna5 &d prvog uda, kao od korena,
izrastaju sva ostala5 Postoji samo jedno umi0ljeno, ali neverovatno udo K misliti da svet
koji je stvorio Gvorac moe i na tren da postoji bez )jegovog ue01a u njegovom daljem
postojanju5
.to se tie skra1enja senke A; ar5 6?E3K22B pro-esor *5*5 <lagoljev je negde rekao da se
ta pojava moe posmatrati u vreme pomraenja *unca5 )e garantujemo da je to tano
tako bilo i u vreme bolesti cara ,ezekije5 &blast mogu1nosti nije ograniena, i Bog je @
svedre1i #oma1in ti$ mogu1nosti5
A7>B Pogl5 )a0 lanak o stajanju *unca pri Isusu )avinu u N&dmoru /ri01aninaO, 2326
god5, knj5 IV5
A73B *lino tome, starozavetna bogojavljanja su bila bogoop0tenja, dostupna samo
veruju1ima5
A;?B Prvi uzrok na0eg ateizma5 *Pb5, 23?4, s5275
11. /evadje0je i uda
)e moe a da se ne prizna da za za0titnika istine novozavetna uda ne iziskuju toliko
napora koliko starozavetna5 #okumenta, koja opisuju uda Isusa ili apostola, su napisali
ili sami oevici ti$ uda, ili ljudi, koji su slu0ali priu o udima od oevidaca5 Gi
dokumenti su do0li do nas medju velikim brojem rukopisa stari$ i oni$ iz kasniji$
vremena, i veoma i$ je te0ko razdvojiti5 Finjenice koje su sadrane u njima nisu
protivurene5 U tim injenicama nema nieg izve0atenog i -antastinog, one nisu
saop0tene s ciljem da zadive, ve1 da otkriju Boije milosrdjeC nji$ nisu zapisali neki
zanesenjaci, ve1 ljudi koji su spokojno uvereni u istinu svog ispovedanja, koji su tu istinu
posvedoili i svojim ivotom, i spremno01u na stradanje i smrt5 )eke rei apostola nalaze
svoju potvrdu ak u knjigama koje su neprijateljske $ri01anstvu5 )aprimer, apostoli su
govorili Isusu, da jedan ovek koji ne ide za )jim )jegovim Imenom izgoni demone
AMk5 3, 7>B5 Gu injenicu je potvrdio Galmuda A%boda zara ;?, ;B5 !+liezara benK#uma je
ugrizla zmijaC tada je kod njega do0ao ,akov iz Kirera *ami Ato jest ,akov apostolB da ga
isceli u Isusovo Ime5 (avi Izmail to nije dozvolio, i bolesnik je umro"5
&bja0njenja racionalista su ponekad veoma precizna, razumna, logina, ali oni ne
obja0njavaju te injenice, koje su u ,evandjelju i #elima, ve1 druge, koje su dobijene
izopaenjem teksta5 )ji$ova kritika ne obja0njava to 0to treba da se objasni, niti uda koja
su zapisali oevici, ve1 pretpostavke koje su se nakupile u mozgu kritiara5 Izmedju ti$
pretpostavki i teksta dokumenta nedostaje karika koja i$ povezuje5 )aprimer, kao
obja0njenje na$ranjeni$ 8 $iljada ljudi kritiar je pretpostavio da je /ristos svima
predloio da podele svoje zali$e $rane5 %li ako je to bilo tako, kako je onda tok dogadjaja
bio drugaiji, i zbog ega taj dogadjaj nije izloen u pretpostavljenoj situaciji, ve1 u
drugoj potpuno neodgovaraju1oj: Umesto obja0njenja teksta predlae se potpuno
nenauno praznoslovlje5 Go ak nije ni racionalno, ni kritino, ve1 prosto naivno5
)aivnost ovde nije ispoljena samo u nasilju nad tekstom, ve1 i u lanoj predstavi, !da je u
jevandjeljskom udu najvanija njegova udesnost"5 Medjutim ,evandjelja predstavljaju
/ristova uda u takvoj svetlosti, da nji$ova udesnost dolazi u drugi plan i ona ulaze u
tok /ristovog ivota5 ,evandjelja se ne zaustavljaju na udesnosti /ristovi$ dela, ve1
glavni akcenat stavljaju na vezu uda sa )jegovim prizivom i )jegovim svr0etkom" A;2B5
Istina je da su se neki oevici uda bavili njima vi0e nego 0to treba i verovali su u /rista
samo zbog uda5 %li *pasitelj nije ose1ao naklonost prema takvim vernicima i !ne
povjerava0e im *ebeC jer i$ sve znadija0e, i ne treba0e Mu da ko svjedoi za ovjekaC jer
*am znadija0e 0ta bje0e u ovjeku" A,n5 6E67K68B5 ,er i Isusovi neprijatelji, videv0i
)jegova uda, nisu sumnjali u nji$, ve1 su se samo uvr01ivali u svojoj mrnji prema
Bogu i &cu A,n5 28E6;B5 ,evandjelisti nisu imali takav odnos prema udimaE ona sama po
sebi nisu privlaila nji$ovu panju, ve1 u vezi sa Isusovim uenjem, s )jegovim prizivom
i smr1u5 Fuda u ,evandjelju nisu sama sebi cilj, kao u drugim religijama, ve1 samo znaci
uzvi0enog i boljeg5
/ristova uda su predstavljala simbol nastupaju1eg arstva Boijeg AIs5 78E8 i daljeB5 *ve
0to je Isus govorio i radio u prvoj polovini *vog sluenja, je bila potvrda prvi$ rei
)jegove propovediE !Pokajte se jer se pribliilo arstvo )ebesko" A;6B5
/ristova uda su takodje potvrdjivala )jegovo uenje o )jegovoj 'inosti, poslani0tvu i
odnosu prema &cu5 )e postoji mogu1nost da se uda iz ,evandjelja izuzmu a da se
pritom ne poremeti uiteljski deo ,evandjelja5 Da sve godine *vog pouavanja /ristos je
imao najve1e neraspoloenje da ini uda radi glasina, i divljenja mase5 Kako su <a malo
razumeli neki racionalisti, koji su tvrdili da je Isus toboe udotvore1i podravao
predrasude *voga vremenaH #a li je bila mogu1a takva pretpostavka o &nome, Ko je bio
uitelj najistije moralnosti, o Koga su sami )jegovi neprijatelji smatrali Fovekom za
Koga ne postoje lai i obmaneH Fuda su nerazdvojno proela ne samo Isusovo uenje,
ve1 i )jegov ivot5 )jegovo zae1e i (odjenje je @ udo, )jegovo kretanje po zemlji je
pra1eno velikim brojem uda, i )jegova smrt je povezana sa Vaskrsenjem5 )as dodiruje
/ristova ljubav, ali se ona projavljuje u udimaE pretvara vodu u vino, umnoava
$lebove, vaskrsava umrle5 Kada ne bi bilo ovi$ ili oni$ /ristovi$ uda, onda bi bila
uzaludna i ta panja koju je oveanstvo ukazivalo /ristu tokom 23 vekova5 Uzaludna je
onda panja koju su prema )jemu imali racionalisti5 Ukoliko /ristos nije vaskrsao, ve1
istrunuo u zemlji, onda je uzaludan i besplodan religiozan odnos prema )jemu koji su
imali, imaju i ima1e milioni ljudi koji su iveli i ive na zemlji5 &dricanjem
jevandjelskog /rista, /rista dogme i rkve nestao bi i /ristos istorije5 %li odricati /rista
istorije je isto bezumljeC pa je prema tome i /ristos rkve, na0 /ristos, *in Boga 9ivoga
@ veno istinit5
)eubedljiv je i nenauan poku0aj svesti /rista i ,evandjelje samo na moralno uenje5
!*adraj ,evandjelja se nikako ne iscrpljuje moralnim zapovestima5 &no izlae dogadjaje
koji su u dubokoj vezi ne samo sa moralnim uenjem, ve1 i sa op0te-ilozo-skim idejama
$ri01anskog pogleda na svet5 Misliti, da se su0tina ,evandjelja sastoji samo u moralnosti,
znai suavati njegovo istinsko znaenje5 ,evandjelje je celokupan pogled na svet5 I u
njemu, kao i svakom drugom pogledu na svet, pored uenja o moralu, postoji i uenje o
sada0njosti i budu1nosti, to jest religiozna meta-izika i ontologija" A;7B5
Gakva mnogoznanost ,evandjelja pri njegovom unutra0njem jedinstvu slui kao najbolji
dokaz njegove vrednosti i istinitosti kao celine i pojedinani$ delova5 %ko uda
potvrdjuju uenje ,evandjelja, onda i uzvi0enost /ristovog uenja treba da podrava veru
u uda5 )a to je obratio panju jo0 DlatoustE !Istinitost onoga 0to je /ristos rekao, K pi0e
sveti &tac, K slui kao dokaz istinitosti )jegovi$ uda5 #a bi to bilo jasnije nave01u slee1i
primerE /ristos je vaskrsao 'azara i jednom reju mu je povratio ivot5 &n je rekao da
vrata ada ne1e odoleti rkvi AMt5 24E2>B5 Ko ne bi poeo da veruje da je 'azar vaskrsao,
taj treba da poveruje tom predskazanom udu koje se odnosi na rkvuC jer ono 0to je za
nju reeno se ispunilo posle toliko vremenaE vrata ada zaista nisu nadvladala rkvu5 Dato
je jasno da je &naj Koji je izogovorio istinu u tom predskazanju uinio i udo"5
A;2B Pro-5 M5M5 Garejev5 /ristos 6Ko izd5 *ergejev Posad, 23?>, s5 2;;5
A;6B isto, s5 6665
A;7B Pitanja -ilozo-ije i psi$ologije5 23?75 'II, ;775 Pogl5 Pro-5 %skoljdova5
12. 1ristovo -as"rseje
(anije smo videli kako je liderima racionalizma te0ko da poveruju u udo Vaskrsenja5
*am /ristos je za vreme *vog $odjenja po <alileji i ,udeji pridavao Vaskrsenju posebno
znaenje, ali je o njemu govorio prikrivenoE ,udejima koji su od )jega za$tevali znake
ukazovao je na znaaj vaskrsenja ,one iz kitove utrobeC onima koji su <a pitali o pravu
da odluuju u $ramu ukazivao je na to da &n moe za tri dana da obnovi razru0eni $ram,
to jest *voje telo5 *vojim uenicima je vi0e puta govorio direktno, ali veoma kratko o
*vojoj muenikoj smrti i Vaskrsenju tre1eg dana5
*am dogadjaj Vaskrsenja je @ jedno od najbolji$ svedoanstava udaE o njemu govore svi
jevandjelisti, #ela i apostol Pavle5 (azlike izmedju objava u broju, mestu, vremenu i
redosledu pojava nemaju protivurean karakterE sve te objave se mogu sjediniti u jednu
celokupnu priu5
Istinitost Vaskrsenja se potvrdjuje raznoliko01u situacija, u kojima su se de0avala
javljanja Vaskrslog5 &n se javljao u razliite dane, u razliitim mestima, as mnogima,
as malobrojnima, i ta javljanja nisu bila na tren, jer je on razgovarao, uzimao $ranu, i
dozvoljavao drugima da se uvere u )jegovu telesnost5
)aredni dogadjaji u $ri01anskoj zajednici su neobja0njivi bez Vaskrsenja5 #a je bio
pobedjen neprijateljima i smr1u /ristos ne bi mogao da postane centar istorije, da okupi
pod *voju rkvu tre1inu oveanstva, postane predmet beskrajnog stra$opo0tovanja za
milione ljudi razliitog intelektualnog nivoa, razliiti$ ivotni$ uslova, razliiti$ vremena
i naroda, da za nji$ postane rukovodilac, nada, Bog5
N*amo udo Vaskrsenja je moglo da razveje sumnje, koje su oigledno, trebalo da
opovrgnu samu veru AapostolaB u veni mrak smrtiO, K priznaje jedan od protivnika
$ri01anstva /r5 Baur A;;B5
(acionalista deKVette je na smrtnom odru priznao da je Ndogadjaj /ristovog Vaskrsenja,
iako je nain njegovog de0avanja prekriven nepronicljivim mrakom, toliko nesumnjiv,
kao i ezareva smrtO5 Kada je istoriar )eander proitao to priznanje vodje nemaki$
racionalista, suze su mu navrle na oi, i on je razmotriv0i istorijske dokaze Vaskrsenja,
bezuslovno priznao njegovu istinitost5
Pretpostavku da Isus nije umro na Krstu, ak i .traus smatra neosnovanom5 NIzi0av0i iz
groba polumrtav, K pi0e ovaj racionalist, K ak i toliko slab, da su mu bili neop$odni
medicinska pomo1, povezivanje rana, leenje i neprekidna nega, i da pri svemu tome
ostane bolni stradalnik, Isus nikako ne bi mogao da ostavi na uenike utisak pobednika
smrti i ada, izvora ivotaO5
NIsus je VaskrsaoO @ te reci su izmenile celu istoriju5 )ijedan dogadjaj nije ostavio tako
duboke tragove u istoriji, kao taj5 Bez njega ne bi postojala $ri01anska kultura5
Vaskrsenje, pi0e V5*5*olovjev, K je trijum- razuma5 &no je udo samo u smislu nove
pojave koja primorava oveka da se udi5 *vaka -aza svetskog procesa u tom smislu je @
udo5 Kao 0to je pojava prvog organizma @ udo, prvog razumnog bi1a @ takodje udo,
tako je udo i pojava prvog du$ovnog, nerazdeljivog Bi1a koje ne podlee smrti5 Prva
dva uda pret$ode pobedi nad smr1u, a Vaskrsenje je zavr0etak procesa, trijum- razuma5
N%ko /ristos nije vaskrsao, onda bi Kaja-a bio u pravu, Irod i Pilat bi bili mudraci, a svet
bi bio besmislica, carstvo zla, lai i smrti5 Gu se onda ne bi radilo o prekidu ivota, ve1 o
prekidu istinskog ivotaO5
A;;B $ristent$um und Kirc$e der drei ersten ,a$r$5 2>24, II, s575
13. Odos uda i veroueja
U ,ovanovom ,evandjelju se veoma esto ukazuje na to da uda predstavljaju potvrdu
istinitosti uenja5 )ikodim koji je k Isusu do0ao no1u kae MuE NDnamo da si Gi Uitelj
od Boga do0aoC jer niko ne moe udesa ovije$ initi koja Gi ini0 ako nije Bog s njimO5
A,n5 7E6B5 *am /ristos i apostoli su se vi0e puta pozivali na uda kao dokaze istine A;8B5
)ovozavetna uda pre svega predstavljaju najubedljiviju potvrdu te istine, da <ospod
caruje i u prirodi, i u istoriji oveanstva, u du$ovnom ivotu naroda i ljudi pojedinano5
&n je @ /leb ivota, zadovoljavaju1i potrebe za istinom5 &n je @ svetlost sveta, jer
zadovoljava potrebe uma za istinom, u )jemu je razre0enje svi$ pitanja i zagonetki5 Fuda
su @ projave /ristove slave A,n5 6E22C 3E7B, pokazatelj toga, da Mu je Ndata svaka vlast na
nebu i na zemljiO5
U /ristovim udima se jasno vidi )jegovo bogooveansko dostojanstvoE /ristos i$ ini
mirno i uverljivo, *vojom silom5 %postol Petar pada na kolena pred vaskrsenjem Gavite,
apostol Pavle obu$vata telo mladi1a koji je pao kroz prozor, kako bi ga oiveo, a /ristos
naredjuje devici i mladi1u da ustane, kao i 'azaru da izadje iz grobnice5 #odir, naredjenje
@ to su naini )jegovog udotvorenja, koji podse1aju na prve dane stvaranja sveta5
Pritom je /ristu potpuno strana gordeljivost, i elja da se proslavi, &n se uzdrano koristi
*vojom silom, i ne eli da pobudjuje divljenja5 )jegovo obra1anje ljudima je jednostavno
i prirodno, &n je snis$odljiv u kritici ljudi, ponekad po$valjuje i zadivljen je nji$ovim
dobrim osobinama, ali ne eli da koristi *voju silu radi samoza0tite5
Fuda predstavljaju deo iskupiteljnog /ristovog podviga5 Prvo udo u Kani &n ini posle
primedbe Majci AN0ta je Gebi do Mene 9enoOB, i misao o )jegovom oekivanom udu je
pra1ena )jegovom predstavom o )jegovom smrtnom asu ANnije do0ao as MojOB5
Privezanost narodne mase ka udima pobudjuje u )jemu ose1anje tuge5 &n zna, da uda
ne uzvode du$ nji$ovi$ svedoka ka uzvi0enom i nebeskom5 N)e traite Me 0to udesa
vidjeste, nego 0to jedoste $ljeba i nasitiste seO A,n5 4E64B5 )jegov du$ se smu1uje i &n
plae pre vaskrsenja 'azara5 Isus kae carevom oveku koji <a je pozvao radi isceljenja
svog sinaE Nako ne vidite znake i udesa, ne vjerujeteO A,n5 ;E;>B5 N*poj uda, koja je
/ristos inio, sa za$tevom du$ovnog preporoda je ono 0to <a je dovelo na KrstO A;4B5
Vera u uda je postojala u narodu, ali po0to se /ristos negativno odnosio prema
politikim narodnim stremljenjima, onda se ona u znaajnom delu naroda pretvorila u
mrnju5 /ristos je tugovao, 0to vera u uda nije privela k pokajanju i <alilejce AMt5
22E6?C 'k5 2?E27B5
Po toj vezi s ciljem *vog dolaska /ristova uda se razlikuju od uda religija Indije, Kine,
%rabije, kao i od uda apokri-ni$ pisama5 &va druga su -antastina, samoprotivurena,
ponekad besciljna, a ponekad imaju nizak i grub cilj5 Ga uda su beskorisna za misiju
oni$, kojima se pripisuju, naprimer za misije Magometa ili Bude5 %li /ristova uda su
nerazdvojna sa )jegovim uenjemE njima &n ukrepljuje veru *voji$ uenika u *ebe i
narodu potvrdjuje istinu *vog uenja i *vog poslani0tva5 )jegova uda su znaci i po
unutra0njoj vezi sa uenjem i lino01u udotvirca, i po svom proroanskom znaaju za
budu1nost5
Fudesno je i samo )jegovo uenje, i )jegove rei5 )aprimer, &n obe1ava blaenstvo za
takve projave du0evnog velianstva, koje se pre )jega nisu priznavale za dobro i
dostojanstvo5 )ije li udesno )jegovo obe1anje slave *voji$ uenika posle gonjenja: NU
svetu 1ete imati nevolje, K govorio je &n, K ali ne bojte se, jer ,a pobedi$ svetO5 I drugi
mudraci su govorili mudre rei, ali su se one pokazale ugaslim iskricama, a /ristove rei
imaju neiskazivu i venu silu, svetle i greju vekovima i narodima5 Kakva je naprimer
svetlost razuma sadrana u reimaE N1esarevo 1esaru, a Bogu BoijeO5 Ge rei su postale
osnova mnogi$ zakonodavstava, i na njima grade svoje stavove narodni predstavnici
razliiti$ palata5 I niko ne moe da kae da je dubina ti$ rei iscrpljena5 U izreci Nko
moe da primi neka primiO su u divnoj saglasnosti ideal i stvarnost, boansko i ljudsko5
*naga Isusovi$ rei je bila takva da se narod divio i uasavao )jegovog uenja5 )e samo
da su uda potvrdjivala )jegovo uenje, ve1 i suprotnoE /ristove rei su <a projavljivale
kao istinitog Fudotvorca5 Kada je sinedrion uputio sluge da dovedu Isusa, ovi su se vratili
ne ispuniv0i naredjenje, izjaviv0iE N)ikada ovek nije govorio tako, kao 0to &n govoriO5
Pro0li su vekovi, promenila se kultura i du$ovni nivo oveanstva, ali je ta izjava
sauvala svoju potpunu snagu5 9iva /ristova re, zakljuana u mrtvom pismu, dvokratno
preinaena pri prevodu, kroz 23 vekova je sauvala svoju vlast nad ljudskim du0ama5
*o-okle i %ntigona kauE NIma mnogo uda, medjutim najve1e udo je @ sam ovekO5 Ge
rei su istiniteE ovek je sam za sebe zagonetka i nikada ne1e prestati da veruje u uda5
*vi ljudi su @ udesni, ali je /ristos @ najve1e udo u svakom trenutku *vog postojanja, u
delima, trpljenju, razumu, ljubavi5 Iako je reeno da je ovekova du0a po prirodi
$ri01anka, ali je nesumnjivo da u prirodi i oveanstvu postoji ne samo privlanost, ve1 i
snano protivljenje $ri01anstvu5 Dbog toga je koren $ri01anstva @ u Bogu5
*vaki ovek je @ udo, jer je on ne0to vi0e nego delo prirodni$ ivotni$ uslova5 N(ekao
sam da ste bogovi svi, i sinovi *vevi0njegO APs5 >2, 4B5 Istinitost ti$ rei je potvrdio *am
/ristos A,n5 2?E7;K78B5 %li u *amom Isusu se bogooveanska svest projavila u najvi0em
stepenu, po0to <a je N&tac posvetio i poslao u svetO A2?E74B5 /ristos je jedinstven i
neponovljiv, &n je @ N,edinorodni u &caO5 &nima koji su od )jega traili znake ukazivao
je na *ebe kao na najve1i znak A'k5 22E63K74B5 Dnak je bio ,ona, ne zbog toga 0to je bio
dane i no1i u kitovoj utrobi, ve1 zato 0to je pobudio pokajni du$ u gre0nom stanovni0tvu
)inevije, ali je /ristos u tom kontekstu udesniji od ,one5 *olomon je bio udesni
mudrac, ali kako je bleda i ni0tavna njegova mudrost u poredjenju sa /ristovom
mudro01u5 Ko je spoznao /rista, taj prestaje da se udi svim ostalim udima5
A;8B Mt5 22E;K8C 26E675 ,n5 8E74C 2?E68 I 7>C 22E;6 I dr5E #ela 6E66C 22E2=C (im5 28E2>C 6
Kor5 26E22K26C <al5 2E28K2=C 7E2K8C ,evr5 6E7K; I dr5
A;4B Pro-5 M5Garejev5 /ristos, 6Ko izd5 *ergejev Posad, 23?> str5 6245 iz ove knjige je
preuzeto obja0njenje razmi0ljanja o odnosu /ristovi$ uda prema )jegovom
iskupiteljnom podvigu5
nastavice se 555
preuzeto sa $ttpETTUUU5Uco5ruTbiblioTbooksTUondersTMain5$tm
prevod sa ruskog #r (admila Maksimovic