Modeli ometenosti

Socijalni i medicinski model

Uvod

Pretpostavka je da je ometenost posledica
traginog deavanja koja utie na manjinu ljudi.
Ovakve pretpostavke su pervazivne, oblikuju
medicinski, drutveni i edukativni tretman osoba sa
ometenou, oblikuju nau sredinu nain
transporta, graevina, nain kako su izgraene i
organizovane.
populacije u Americi ima neko hronino stanje,
od tog broja 2/3 su ogranieni u aktivnostima, a
10% je ogranieno u svakodnevnim ivotnim
aktivnostima


Optost problema
90% ispitanog uzorka ima nekog koga
smatra bliskim, a ima hronino oboljenje,
veina nas u nekom periodu ivota se sree
sa hendikepom, on je nedeljiv deo ivota.
Ovi problemi su nai problemi, a ne
njihovi.
Ometenost je vano podruje sa kojim se
svako drutvo suoava obezbeenje
benefita, usluga, zakona o prevenciji
diskriminacije, pitanja inkluzije itd.

Veinu iskustava dele osobe sa i
bez ometenosti
Iskustva odbijanja, saaljenja, frustracija,
diskriminisanja, izolacije, to su opta ljudska
iskustva.
Ima mnogo manje psiholokih iskustava
karakteristinih samo za osobe sa fizikim
hendikepom.
Vane teme su pitanje deprivacije,
onemoguavanje pristupa raznim mestima,
pretnja socijalnom izolacijom, potreba
prihvatanja ogranienja, borba za
nezavisnost, vanost odnosa zavisnosti i
nezavisnosti.

Uvod

Definicija osoba sa ometenou sadri 3
elementa:
1. Prisustvo oteenja (impairment)
2. Doivljaj spolja nametnutih ogranienja
3. Identifikacija sebe kao osobe sa
ometenou



Paralelno sa promenama drutvene svesti o
pravima osoba ometenih u razvoju menjale su se
i strune koncepcije u oblasti klasifikacije
ometenosti.
Tako npr. klasifikacija WHO, 2001 (Svetske
zdravstvene organizacije) ICF- Meunarodna
klasifikacija funkcionisanja, ometenosti i
zdravlja sagledava ometenost kao proizvod
sloene interakcije izmeu stanja zdravlja osobe
i kontekstualnih inilaca sredinskih i linih.


naglasak je na uticaju sredinskih inilaca
na funkcionisanje, aktivnosti i
participaciju osobe.

...

Opisivanje i grupisanje pojava se ne vri
iskljuivo na osnovu posledica oboljenja odn.
oteenja kao to je bio sluaj u prethodnoj
verziji (1980) nego uzimajui u obzir
integritet telesnih funkcija i struktura osobe, sa
jedne strane i aktivnost i participaciju osobe u
nizu svakodnevnih ivotnih radnji npr. uenje ili
briga o sebi.
WHO definicije
Oteenje (impairment) gubitak ili
abnormalnost, podrazumeva prisustvo patoloke
strukture koja moe, ali ne mora da ometa
funkciju .
Ometenost (disability) ogranienje ili
odsustvo sposobnosti za obavljanje aktivnosti na
nain i u obimu koji se smatra normalnim za
ljudsko bie, odnosi se na ometanje funkcije.
Hendikep nepogodnost proizala iz oteenja
ili ometenosti, a koja ograniava i spreava
osobu u ispunjenju uloga.

...
Detaljnu razradu bio-psiho-socijalnog
modela ometenosti koji jo vie zadovoljava
potovanje ljudskih prava osoba ometenih u
razvoju nalazimo u Kvebekoj klasifikaciji
Proces nastajanja ometenosti/hendikepa
(INDCP/CSICIDIH, 1999).
Ova je plod istraivanja koje je sprovela
Meunarodna mrea o Procesu nastajanja
ometenosti/hendikepa (IINDCP).
Klasifikacija smetnji i tekoa po
kategorijama ometenosti
Opis optih kategorija
1. Opta kategorija A ometenost u
razvoju (disabilities) - u ovu kategoriju
spadaju deca koja u medicinskom
smislu imaju ometenost u razvoju u
smislu kognitivnih, fizikih ili senzornih
smetnji kao i deca sa kombinovanim
smetnjama.
...
Opta kategorija B problemi u razvoju
(difficulties) ovoj kategoriji pripadaju
deca koja pokazuju emocionalne
probleme ili probleme u ponaanju. U
ovu grupu spadaju i deca koja imaju
kontinuirane probleme u uenju.
...
Opta kategorija C nedostatak (disadvantages)
deca iji problemi koja proizilaze primarno iz socio-
ekonomskih razloga ili deca koja se koluju na
nematernjem jeziku.
Ove opte kategorije se nazivaju i 3D kategorije
(disabilities, difficulties, disadvantages) svaka
zemlja moe u okviru njih da smesti sve kategorije
dece koje obrazuje.
Prevazieni su problemi izmeu podataka razliitih
zemalja.
Definisanje ometenosti u razvoju
(Kvebeka klasifikacija)
Bio-psiho-socijalna definicija ometenosti
Ometenost u razvoju predstavlja proces
koji se stvara u
sadejstvu inioca rizika,
linih svojstava deteta,
sredinskih inilaca i
ivotnih navika koje odgovaraju detetovom
uzrastu, polu i socio-kulturnom identitetu.
...
Rizici predstavljaju inioce koji ugroavaju
razvoj ili su doveli do bolesti ili oteenja
organskih sistema i sposobnosti deteta.
Mogu biti bioloki (nasledni ili oni koji deluju
u pre, peri i postnatalnom periodu razvoja
deteta, infekcije isl.) ili inioci iz okruenja
deteta (nedovoljna ili neprimerena ishrana,
siromatvo, sukobi u drutvu ili porodici isl.)
...

Lina svojstva deteta, odnose se na
integritet i kvalitet organskih sistema i
sposobnosti deteta, ukljuujui
psihike karakteristike deteta
(saznajne i emocionalne) kao i
detetov uzrast, pol i socio-kulturni
identitet.
...
ivotne navike se definiu kao
aktivnosti svakodnevnog ivota ili
uloge deteta u porodici i drutvu koje
dete i okruenje vrednuju kao
znaajne za preivljavanje i oseanje
line dobrobiti deteta i koje su u
skladu sa uzrastom, polom i socio-
kulturnim identitetom datog deteta.
...
inioci iz okruenja deteta, bilo da su
fizike ili socijalne prirode,
u sadejstvu sa linim svojstvima deteta
mogu da olakaju ili oteaju
upranjavanje ivotnih navika u
rasponu od situacije
potpunog socijalnog uea do
situacije neuea (hendikep).
...
Glavna promena u ideologiji procene
osoba ometenih u razvoju od 1970.
godine do danas je pomak od
fokusiranosti ka postavljanju dijagnoze
usmerene na patologiju ka
razumevanju perspektive korisnika
unutar holistikog pristupa zasnovanog
na potovanju ljudskih prava.
Klasifikacija dece ometene u razvoju
1. Deca sa oteenjem senzornih funkcija
2. Deca sa poremeajima kognitivnih funkcija
(inteligencije, panje,perceptivnih funkcija). U
ovu grupu svrstavane su i tekoe u savladavanju
nastave (itanje, pisanje, matematika, govorne
tekoe).
3. Deca sa poremeajima lokomotornih funkcija
(kontrola miia, kotano zglobnog sistema,
poremeaji koji oteavaju kretanje i neposrednu
komunikaciju deteta, socijalnu i fiziku).


4. Deca sa hroninim oboljenjima
5. Deca sa teim emocionalnim poremeajima (deje
neuroze, psihoze, promene usled neurolokih oteenja
isl.)
6. Deca sa teim poremeajima socijalizacije (izazvani
organskim ili socijalnim faktorima, kao to su
hiperaktivno, agresivno i drugi oblici socijalno
neprihvatljivog ponaanja).
7. Deca sa komunikacijskim smetnjama (deca sa teim
govornim smetnjama i deca sa autizmom)
8. Deca sa kombinovanim smetnjama

Primarne i sekundarne posledice
ometenosti u razvoju
Svaka osoba sa nekim vidom oteenja izloena
je dvema vrstama posledica.
Jedne nastaju kao direktna posledica ometenosti
u razvoju (npr.oteano shvatanje apstraktnih
odnosa kod osoba ometenih u intelektualnom
razvoju).
Druge nastaju kao rezultat neodgovarajueg
odnosa ue (porodine) i ire sredine prema
osobi i njenom nedostatku. Ova vrsta posledica
se moe izbei.


Brojna istraivanja ukazuju da su osobe ometene
u razvoju nesigurne, sklone izolaciji,
nepoverljive. Ove osobine su retko kad direktna
posledica ometenosti, nastaju kao posledica
greaka socijalnog porekla.
Anksioznost i depresija su najee reakcije
porodice i deteta kada postano svesno
razliitosti.
U ranom razvojnom periodu sreu se regresivne
tendencije, preterana zavisnost, snaan
egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja),
povlaenje u sebe itd.


Prijatna atmosfera u vrtiu ili koli smanjuje
verovatnou javljanja navedenih svojstava
linosti.
Navedene posledice su praene visokim
stepenom napetosti i zbog toga je oteano
korienje ouvanih potencijala deteta.
Emocionalna ravnotea je uslov za korienje
ouvanih potencijala, a nju nije mogue
uspostaviti dok se ne ublae sekundarne
posledice ometenosti.


Psihologija ometenosti

izuava kako ovek reaguje na razliita stanja
povezana sa ometenou, kako se prilagoava i
ispituje linost osoba sa ometenou
Izuava probleme razvojnih perioda ivota i
razliitih starosnih grupa
Problemi osoba sa razliitim vrstama
oteenja.


Podruja prouavanja
Razvojno podruje- odnos osnovnog
oteenja, ivotnog okruenja i psihikog
razvoja deteta
Adolescentno doba- profesionalno
osposobljavanje i zapoljavanje,
samostalni ivot
Period produktivnog ivotnog doba- radna
sposobnost, mogunost prekvalifikacije
Gerijatrijsko doba- kvalitet ivota


Znaaj prouavanja

Znaaj za praksu svakog strunjaka u
procesu habilitacije, rehabilitacije,
obrazovanja, o psiholokim problemima i
nainu komunikacije sa osobama sa
ometenou.
produbljivanje teorijskih saznanja o
psihikom ivotu u kontekstu realnosti
oteenja

...

Nedostaci se izuavaju da bi se
saznale posledice postojanja
nedostataka na linost, porodini ivot.
U kom pravcu treba delovati da bi se
poboljao kvalitet ivota ometene
osobe.

...
Osobe sa ometenou imaju iskustvo
gubitka funkcionalne sposobnosti koju je
bolest ili povreda ostvarila.
Osobe koje nisu ometene mogu imati
iskustvo gubitka neega ili nekoga koga su
imali, a sada nemaju.
Stimulus je razliit, ali iskusvo gubitka, strah
da e ivot biti bezvredan i beznaajan bez
izgubljenog elementa je isti.

...
Psihologija ometenosti je primenjena
nauka, jedan ogranak je primenjena
bihejvioralna nauka u kojoj grupa
strunjaka koristi nalaze istraivanja i
kliniko iskustvo da pomogne osobama sa
ometenou da prevladaju i prilagode se
na neuobiajene stimuluse.
Drugi ogranak je aktivistiki pokret grupe
osoba koje su usmerene na menjanje
stimulusa jer je svetu potreban tretman
vie nego osobama sa ometenou.

...

Aktivistiki ogranak je polako nastajao
posle II svetskog rata kada je medicinska
nauka nalazila naine da spasi povreene,
ali ozbiljno oteene vojnike koji bi se
vraali u drutvo koje je smatralo da im
neto duguje.


Nevrednovanje
Nevrednovanje i prihvatanje su vodee
varijable u prilagoavanju na ivot sa
ometenou.
Nevrednovanje opaanje nekoga kao
manje vrednog.
Prvo pitanje je da li su predrasude bioloki
odreene neka plemena ostavljaju stare i
bolesne da umru jer napor spaavanja bi
mogao da ugrozi druge ljude u grupi.

...

Druga linija je psihosocijalna- ljudi tee da
iskljue ili potcene ljude koji su razliiti, koji su
na donjem delu distribucije, koji imaju manje
nego to drugi ljudi imaju.
Da li ljudi mogu da toleriu iri opseg
razliitosti?

Prihvatanje ometenosti

Ponekad se pod tim podrazumeva odsustvo
odbrambenog mehanizma poricanja.
Takoe znai prihvatanje gubitka bez
oseanja katastrofinosti.
50 -tih godina se nije vie govorilo o
prihvatanju ometenosti ve se govori o
prilagoavanju, prevladavanju.
uvidelo se da savetovanje nee reiti
probleme ukoliko se ne uklone prepreke i
tada je nastalo zastupanje (advocasy).
...
U 21-om veku pravi se razlika
ukoliko se ometenost ne moe
promeniti, mora se prihvatiti da bi
osoba preivela i nastavila da se
razvija, ne treba se prihvatiti
ometajua sredina.

Modeli ometenosti
Postoji veliki broj modela ometenosti. Dva
modela se najee pominju medicinski i
socijalni.
(Oliver,M. 1990) smatra da ekonomska struktura
i ideoloka hegemonija modernog zapadnog
drutva ima najvei uticaj na ivote ometenih
osoba.
...
Ometene osobe nisu mogle da ispune oekivanja
kapitalististikog drutva, izolovane su od
radnog mesta, od porodice (segregirane
institucije).
U 20. veku izolovane institucije su postojale u
obliku specijalnih kola i zatienih
radionica.

...
U pogledu ideologije, kapitalizam je razdvojio
kuu i posao to je dovelo do ideoloke
konstrukcije individualizma to je posledino
formulisalo premisu da je ometenost
individualna patologija.
U modernom kapitalistikom svetu ometene
osobe nisu mogle da ispune zahtev za
individualnom dnevnicom i kontrolisane su
putem iskljuivanja.
...
Drutvene agencije su dale zadatak medicinskoj
profesiji da odlui ko je ometen a ko nije.
Promena se desila od definisanja potreba ka
prepoznavanju prava.
Da bi se stvorilo neometeno drutvo potrebno
je doneti antidiskriminacione zakone, obezbediti
pristup informacijama i omoguiti promene
infrastrukture.
...
U poslednjih 20 godina u demokratskim
drutvima postoji trend da ometene osobe ive u
zajednici.
stvorene su organizacije ometenih osoba koje se
dre principa osnaivanja i ljudskih prava,
nezavisnosti, inkluzije, samopomoi i
samoodreivanja.
Pristup ometenou je zasnovan na ljudskim
pravima (Standardna pravila za izjednaavanje
mogunosti ometenih osoba, UN, 1993).
...
Dualistika distinkcija izmeu oteenja
i ometenosti se preispituje,
Zatim da li ometene osobe mogu da se
sagledaju kao homogena grupa
Socijalni model ometenosti
Socijalni model je baziran na ljudskim pravima i
socijalnoj pravdi.
Konceptualizuje ometenost kao problem
socijalne i fizike sredine.
Smatra da drutvo ometa ljude stvarajui sve za
potrebe veine ljudi koji nisu ometeni.
Prepoznaje se mogunost drutva da ukloni
veinu barijera.
...

Ometenost se sagledava kao socijalno uslovljena
pojava koja nastaje usled nepovoljnih okolnosti
u okruenju koje dovode osobu u situaciju
hendikepa.
Koliko e oteenje biti ometajue zavisi od
drutva i stavova okoline, ovaj model ispituje
koliko sredina ometa osobu.

...

iskustvo ometenosti se stvara u interakciji
sa fizikim i socijalnim svetom.
Socijalni model se fokusira na
minimiziranje ometenosti i poboljanje
kvaliteta ivota.

...
rehabilitacione stategije su usmerene na
drutvo u smislu bolje dostupnosti sredine,
inkluzije u socijalne aktivnosti i ire
drutvo,
pokret i organizacije ometenih stvaraju
novu sliku ometene osobe koja je
usmerena na kapacitete ometene osobe.
...
Ometene osobe treba da imaju ista prava,
odgovornosti i mogunosti u drutvu, treba da
budu nezavisne.
To se postie osnaivanjem, samo-odreivanjem,
zastupanjem, uklanjanjem barijera i aktivizmom.
Programe stvaraju ometene osobe, npr. program
linih asistenata je kontrolisan od strane
ometenih osoba, a ne sistema socijalne zatite.

Socijalni model ometenosti
nema posla
nedostupan prevoz
niski prihodi
nedostupne zgrade
negativni stavovi
nema knjiga na brajevoj azbuci
nema tumaa za znakovni govor
drutvo mora da se adaptira na potrebe ometene
osobe
Problem: Ometajue drutvo

Primeri za medicinski model
ometenosti
Nastavnik koji nee da napravi izvode sa veim fontom
za studente sa oteenjem vida i uenik ne moe da
uestvuje na predavanju.
Npr. udruenje studenata koji organizuju sveanost koja
nije dostupa ometenim lanovima.
Npr. ukoliko osoba koja koristi kolica ne moe da ue u
neku zgradu, medicinski model ukazuje da je to zbog
kolica, a ne zbog stepenica.
Socijalni model smatra da su stepenice ometajua
barijera.

Medicinski model ometenosti
bolestan je
ne moe da se popne stepenicama
ne moe da hoda
ne vidi
ne uje
ne moe da govori
ne moe da se oeni
nije se adaptirao na ometenost
ima negativan self imid
depresivan je
Problem: Ometena osoba

Medicinski model

Medicinski model sagledava ometenost kao
problem pojedinca koji je prouzrokovan boleu,
traumom ili je nastao iz drugih zdravstvenih
razloga.
naglaava medicinsku prirodu ometenosti,
postoji dijagnoza i tretman abnormalnosti,
oteenje je uzrok ometenosti i izolacije osobe iz
drutva.
...
Napori drutva i strunih slubi bili su u
pravcu ispravljanja nesposobnosti odn. cilj
rehabilitacije je bio da se osoba promeni
kako bi se to bolje uklopila u prethodno
postavljeni koncept normalnosti.
Ukoliko to nije bilo mogue osoba bi se
izdvajala iz drutva i bivala smetena u
instituciju, najee trajno.



rehabiliatcija zahteva posebne servise i
institucije koji se oslanjaju na medicinski
personal i tehniku.
za mnoge osobe ovakvi servisi i ne postoje, a
programi pruaju sliku ometene osobe koja je
zavisna, bespomona, abnormalna, teret za
drutvo.

Razlika socijalni-medicinski model
1.
1.razlika izmeu socijalnog iskljuenja i
fizikog ogranienja
socijalni model definie ometenost kao
socijalnu tvorevinu - odnos izmeu osobe
sa oteenjem i ometajueg drutva,
medicinski model definie ometenost kao
individualni deficit.


...

Medicinski model se bavi prevencijom,
rehabilitacijom i leenjem.
Socijalni uklanjanjem barijera, anti -
diskriminacionim zakonima, nezavisnim
ivljenjem i drugim oblicima socijalnog
ugnjetavanja.
Jake strane socijalnog modela

Socijalni model se zove velika ideja
pokreta ometenih.
Bio je politiki efikasan i u izgradnji
socijalnog pokreta ometenih osoba.
Iz njega slede jasna pravila socijalnih
promena.


...
1. jasnim identifikovanjem socijalnih barijera
socijalni model je bio efikasan instrument u
oslobaanju osoba sa ometenou, stavlja se
moralna odgovornost na drutvo da ukloni
barijere koje onemoguavaju ometenim osoba
da uestvuju.
Socijalni model je i doveo do usvajanja 1995 god.
Antidiskriminacionog zakona u Engleskoj.
...
2. socijalni model je bio efikasan i
psiholoki u poboljanju
samovrednovanja osoba sa ometenou i
izgradnji kolektivnog identiteta.
Problem ometenosti se premestio od same
osobe na barijere u sredini.
...
3. dobra strana ovog modela je prepoznavanje da
je ometenost kompleksan problem koji zahteva
razliite nivoe intervencije od medicinske do
socio-politike.
4. ometenost nije pitanje manjinskih grupa koje
utie samo na osobe koje se definiu kao
ometene osobe. Ometenost je univerzalno
ljudsko iskustvo.
Slabosti socijalnog modela
1.
1.zanemarivanje oteenja kao vanog
aspekta ivota ometenih osoba.
Rizikuje se pretpostavka da oteenje nije
vano. Zanemaruju se subjektivna iskustva
bola, umora, depresije.
Ometenost je subjektivno iskustvo i
objektivna realnost
Povezanost psihologije i
studija o ometenosti

Studije o ometenosti su novi fenomen u
kome ometene osobe i njihovi saveznici
ulau napor da shvate i preispitaju praksu
iskljuivanja koju prema njima ini
ometajue drutvo.

...
Psihologija se nije kritiki angaovala u
studijama o ometenosti kao to su to uinile
istorija, sociologija, socijalna politika,
obrazovanje... Postoje razliiti razlozi za to:
1. Psihologija je sagledala ometenost u domenu
psihologije rehabilitacije. Ovaj pristup stavlja
naglasak na individualne faktore povezane sa
oteenjem osobe sa ciljem da se unapredi ivot
osobe kroz intervencije povezane sa leenjem,
rehabilitacijom, normalizacijom...

...
Psihologija je ostavila po strani angaovanje na
spoljnim i kontekstualnim fenomenima.
Drutvo ometenih i pokret ometenih su traili da
se analiziraju iri socijalni, kulturoloki i
politiki faktori da bi se promenilo ometajue
drutvo stvarajui interdisciplinarni fokus na
studije o ometenosti.

...
2. Dok su feminizam, homoseksualnost, rasne
paradigme imale povezanost sa psihologijom,
studije o ometenosti to nemaju jer se ometenost
ne razmatra kao socijalno-politika kategorija.
Dolazak ADZ je naterao ometenost u psiholoku
arenu. Na pr. APA postavlja zadatak:

...
Da se podstakne razvoj i implementacija
psiholokih usluga u odnosu na potrebe
ometenih osoba
Da se podstakne svest o ometenosti u
podruju psiholokih istraivanja
Da se podstakne inkluzija znanja o
ometenosti u obrazovanje, trening
programe i profesionalni razvoj psihologa.

...
3. Psihologija je dugo ignorisala doprinos
ometenih osoba i profesionalaca razvoju
psiholoke teorije i prakse. Treba raditi
sa ,a ne na osobama sa ometenou u
istraivanjima.

Studije o ometenosti
Naglasak nije na rehabilitaciji ve na socijalnim
promenama koje zahtevaju studije o ometenosti
Stav DS (Disability study) je da se razmatraju
ometene osobe kao heterogena grupa, sa
razliitim oteenjima koji se zajedno suoavaju
sa iskustvima izoptavanja to je emancipatorna
DS, vezana je za razvoj pokreta ometenih koji se
shvata kao novi socijalni pokret.

...
Kao i druge discipline koje se bave manjinama i
DS odrava veze sa zajednicom i brie granice
izmeu prouavanih i istraivaa.
Sutinsko za razvoj DS je korienje termina
Socijalni model ometenosti. Ometenost je
socijalno-politika kategorija, relacioni i
psiholoki fenomen.
Govorimo o nainima kako se ometene osobe
iskljuuju iz svakodnevnog ivota

...
Potrebno je da se psihologija odvoji od
fokusa na posledice oteenja i da se
okrene ispitivanju kako osobe sa
ometenou uestvuju u razliitim fazama
ivota i kako su ometene sredinom.
U VB su 1995 god. ometene osobe dobile
zakonsku zatitu kroz Zakon protiv
diskriminacije, ali ak i 2004 god.
ometenim osobama se preti ivotom na
margini drutva.

Kako psihologija moe da doprinese
osnaivanju ometenih osoba

Istai psiholoke posledice ometenosti
posledice iskljuivanja
Razumevanje identiteta ometenih
Aktivno vienje osobe
Transformacija institucija
Promovisanje inkluzije
Razvoj istraivake prakse
Kritika psihoterapijskog rada