MIEL FUKO

ISTORIJA
LUDILA
U DOBA
KLASICIZMA
NOLI T
BIBLIOTEKA
SAZVEA
70
UREDNIK
MILO STAMBOLI
CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTIC RECENZIJA: MILO STAM-
BOLI TEHNIKI UREDNIK: BOGDAN CURCIN KOREKTOR:
DOBRILA SIMI IZDAVA: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILO STAMBOLI TAMPA:
NOVI DANI, BEOGRAD, VOJVODE BRANE 13 TI RA2: 5.000
PRIMERAKA
MIEL FUKO
ISTORIJA LUDILA
U DOBA
KLASICIZMA
NOLIT BEOGRAD
1980
Naslov originala
MICHEL FOUCAULT
HISTOIRE DE LA FOLIE
A L' AGE CLASSIQUE
Librairie Pln, Paris, 1961.
(g) Gallimard
PREVELA
JELENA STAKI
NAPOMENA
Ova je knjiga skraeno izdanje Istorije ludila
koje je izilo kod Libraire Plon 1961. Uz sve vo-
enje rauna ukupnom obimu knjige, davana
je prednost ouvanju onih odlomaka koji se ti-
u sociolokih i istorijskih strana prvobitne stu-
dije.
Autor
PREDGOVOR
Paskal: Sasvim je izvesno da su ljudi nuno
ludi, pa bi, ne biti lud, bio jo jedan oblik lu-
dila. I jo ove rei, Dostojevskog, iz Pievog
dnevnika: Ne dokazuje se sebi sopstveni zdrav
razum tako to se sused zatvara u ludnicu.
Treba nainiti istoriju tog drugog oblika ludila
tog drugog oblika preko kojeg se ljudi, pote-
zom neprikosnovenog razuma kojim zatvaraju svog
suseda, saobraaju i prepoznaju kroz bespoted-
ni jezik ne-ludila; otkriti trenutak te urote pre
no to se konano uvrstila u vladavinu istine,
pre no to ju je oiveo polet pobune. Pokuati
da se u povesti ponovo nae ona nulta taka is-
torije ludila, kada je ono neraspoznatljiv doiv-
ljaj, doivljaj jo neodeljen od same podele. Opi-
sati, od poetka njegovog skretanja, taj drugi
oblik koji, zamahom i s jedne i s druge strane,
za sobom ostavlja, odsada otuene, gluve za sva-
ku promenu i kao mrtve jedno za drugo, Razum
i Ludilo.
To je, sumnje nema, neugodna oblast. Da bi
se njome prolo valja se odrei udobnosti kona-
nih istina, i nikada se ne prepustiti vodstvu ono-
ga to moda znamo ludilu. Nijedan pojam iz
psihopatologije ne bi smeo da, ak ni u preutnoj
J O ISTORIJA LUDILA
igri retrospekcija pogotovu ne u njoj, obavlja
ulogu organizatora. Jeste konstitutivan zamah ko-
ji odvaja ludilo, a ne nauka koja se, poto je to
odvajanje izvreno, uspostavlja u povraenome mi-
ru. Jeste prvobitan prelom koji uspostavlja rasto-
janje izmeu razuma i ne-razuma; to se tie za-
hvata to ga razum vri nad ne-razumom kako bi
mu iupao njegovu istinu ludila, nedostatka ili
bolesti, on potie, i to iz daleka, iz tog preloma.
Treba, dakle, govoriti toj izvornoj raspri bez
pretpostavljanje pobede, niti prava na pobedu;
govoriti tim u istoriji toliko puta pretresenim
zamasima, ostavljajui nereenim sve ono to bi
moglo liiti na dovrenost, na poinak u istini;
govoriti tom pokretu zasecanja, tom zauze
tom odstojanju, toj praznini to se umetnula
izmeu razuma i onoga to nije razum, i nikada
se ne oslanjati punou onoga to razum tvrdi
da jeste.
Tada, i tek tada, moi e da se ukae oblast
u kojoj ovek ludila i ovek razuma, razdvajajui
se, jo nisu razdvojeni, te jednim veoma prvobit-
nim jezikom, jezikom tek u zametku, mnogo ra-
nijim no to je to jezik nauke, zapodevaju raz-
govor svom raskidu, to na nestalan nain sve-
doi da oni jo uvek meusobno govore. Ludilo
i ne-ludilo, razum i ne-razum, tu se zbrkano pre-
pliu: neodvojivi od trenutka u kojem jo ne po-
stoje, i postojei jedno za drugo, jedno u odnosu
na drugo, u razmeni koja ih razdvaja.
Usred nepomuenog sveta duevne bolesti,
moderan ovek vie ne opti sa luakom: tu je,
s jedne strane, ovek razuma, koji ka ludilu oda-
ilje lekara, odobravajui, tako, odnos samo pre-
ko apstraktne ukupnosti bolesti; tu je, s druge
strane, ovek ludila, koji opti sa onim drugim
samo posredstvom jednog isto tako apstraktnog
razuma, a to je red, fizika i moralna prinuda,
bezimeni pritisak grupe, zahtev za povinovanjem.
Obinog jezika tu nema; ili, bolje reeno, nema
PREDGOVOR J j[
f
a vie; ustanovljenje ludila kao duevne bolesti,
rajem osamnaestog stolea, istie injenicu da je
razgovor prekinut, otkriva razdvajanje kao neto
ve postignuto, i baca u zaborav sve one nesa-
vrene rei, rei bez utvrene sintakse, pomalo
mucave, kojima se vrila razmena ludila i razu-
ma. Jezik psihijatrije, koji je monolog razuma
ludilu, mogao je da se uspostavi samo na takvoj
utnji.
Nisam hteo da nainim istoriju tog jezika;
nego, pre, arheologiju te utnje.
*
Grci su imali odnos prema neemu to su
nazivali . Taj odnos nije bio samo osuda;
postojanje Trasimaka ili Kaliklesa dovoljno je da
nam to pokae, ak i ako nam je njihov govor
prenet ve uvijen u umirujuu dijalektiku Sokra-
tovu. Ali grki Logos nije imao suprotnosti.
Od poetka srednjega veka ima evropski o-
vek odnos prema neemu to zbrkano naziva: Lu-
dilo, Mahnitost, Bezumlje. Moda tom maglovi-
tom prisustvu, neemu poput pretnje onoga
, sokratovskih priala, zapadnjaki
Razum i duguje deo svoje dubine. U svakom slu-
aju, odnos Razum Bezumlje tvori, kada j e
zapadnoj kulturi re, jednu od dimenzija njene
osobenosti; on ju je pratio jo mnogo pre Hijero-
nimusa Boa, i sledie za njim jo dugo posle
Niea i Artoa.
Sta je, dakle, to sueljavanje ispod jezika ra-
zuma? emu nas moe odvesti jedno ispitivanje
koje ne bi sledilo razum u njegovom horizontal-
nom nastajanju, ve bi teilo tome da u vremenu
iznova nae trag one stalne vertikalnosti koja ra-
zum, tokom ele evropske kulture, sueljava sa
onim to on nije, sa merom njegove sopstvene
12
ISTORLTA LUDILA
prekomernosti? Prema kakvoj bismo oblasti ili,
a koja nije ni istorija saznanja, ni istorija, kratko
reeno, i kojom ne upravlja ni teleologija istine,
ni racionalno povezivanje uzroka to vrednost i
smisao imaju samo s onu stranu podele? Prema
jednoj oblasti, sumnje nema, u kojoj bi pre bilo
rei granicama no identitetu jedne kulture.
Doba klasicizma od Vilisa (Willis) do Pi-
nela, od besova Orestovih do Quinta del Sordo i
Zilijete (Juliette) obuhvata tano ovo razdob-
lje u kojem ta razmena izmeu ludila i razuma
preinauje svoj jezik, i to korenito. U istoriji lu-
dila, dva dogaaja sa neobinom jasnoom obe-
leavaju tu izmenu: 1657, stvaranje Glavnog pri-
hvatilita (L'Hpital General); i veliko zatvara-
nje siromanih; 1794, oslobaanje okovanih u
Bisetr. Izmeu ta dva osobita i simetrina doga-
aja, neto se zbiva, neto ija je dvosmislenost
ostavila istoriare medicine u nedoumici: slepo
guenje u jednom apsolutistikom poretku, po jed-
nima, a po drugima, postepeno otkrivanje, od stra-
ne nauke i ovekoljublja, ludila u njegovoj pozi-
tivnoj istini. U stvari, ispod povratnih znaenja
stvara se jedan sklop koji ne razreuje tu dvo-
smislenost, ali koji odluuje njoj. Upravo tai
sklop i govori prelasku sa srednjovekovnog i
humanistikog iskustva ludila na-to iskustvo koje
imamo mi i koje ludilo zatvara u duevnu bolest.
Od srednjega veka pa sve do renesanse raspra
ovekova sa bezumljem bila je dramatina raspra
koja ga je sueljavala sa slepim silama sveta; a
doivljaj ludila tada je bio pomraen u predsta-
vama u kojima su posredi bili Pad i Izvrenje,
ver, Preobraaj i sve udesne tajne Znanja. U
nae doba doivljaj ludila umukao je u jednom
spokoju znanja koje ga, previe ga poznajui, za-
boravlja. Ali izmeu prvog i drugog doivljaja
dolo je do prelaza od jednog sveta bez predstava
i pozitivnosti u neku vrstu tihe providnosti koja
PREDGOVOR
13
omoguuje da se, kao nema ustanova, pokret bez
objanjenja, neposredno znanje, ukae jedan ve-
lik nepomian sklop; to nije ni sklop drame ni
sklop saznanja; to je taka u kojoj istorija za-
staje u traginosti koju i pokree i odbacuje u
isti mah.
PRVO POGLAVLJE
STULTIFERA NAVIS
Krajem srednjega veka guba je iezla iz za-
padnog sveta. Na rubovima naselja, pri kapijama
gradskim, otvaraju se prostori poput kakvih ve-
likih ala koje je zlo prestalo da pohodi, ali ih
je za sobom ostavilo neplodne i za dugo jo ne-
nastanljive. Vekovima e ta prostranstva pripada-
ti neovenom. Od etrnaestog do sedamnaestog
stolea, ona e oekivati i udnovatim bajalicama
podsticati jedno novo ovaploenje zla, drugo is-
krivljeno lice straha, obnovljene ini oienja i
iskljuivanja.
Od ranog srednjega veka pa do konca krsta-
kih ratova, bolnice za gubavce namnoile su svo-
ja prokleta stanita irom Evrope. Po Metjuu Pe-
risu (Mathieu Paris), diljem celog hrianskog sve-
ta bivalo ih je i do devetnaest hiljada. U svakom
sluaju, oko 1266, u vreme kada je Luj VI I I pro-
pisao za Francusku uredbu leprozorijima, na
broju ih je preko dve hiljade. Samo u parikoj
biskupiji bilo ih je etrdeset i tri: tu su spadale
Bur PRen (Bourg-le-Reine), Korbei (Corbeil), Sen-
-Valer, i jezivi Sam-Puri (Champ-Pourri); tu je
spadao i Saranton (Charenton). Dva najvea na-
lazila su se tik uz Pariz: Sen-ermen i Sen-La-
zar (1); ponovo emo naii na njihove nazive u
STULTIFERA NAVIS
povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto-
lea na sve strane nastaje praznina; ve u nared-
nom stoleu Sen-ermen postaje kazneni dom za
mlade; a u Sen-Lazaru se, jo pre svetoga Ven-
sana, nalazi svega jedan jedini gubavac, gospo-
din Langloa, praktiar svetovnjakog teaja. Bol-
nica za gubavce u Nansiju, koja se ubrajala u
najvee u Evropi, za vladavine Marije Medici dri
samo etiri bolesnika. Po Katelovim Seanjima
(Mimoires) u Tuluzi je, krajem srednjega veka, bi-
lo dvadeset devet bolnica: sedam su bile za gubav-
ce; ali poetkom sedamnaestog .stolea pominju se
jo svega tri: Sen-Siprijen, Arno-Bernar i Sen-Mi-
el. Ljudi vole da proslavljaju nestanak gube: go-
dine 1635. stanovnici Remsa idu u sveanoj povorci
da bi zahvalili Bogu to je njihov grad izbavio od
te napasti.
Jo pre jednog stolea kraljevska vlast po-
duhvatila se nadzora i preustrojavanja ogromnog
bogatstva kakvo su predstavljala nepokretna dob-
ra leprozorija; naredbom od 19. decembra 1543,
Fransoa I je naloio prebrajanje i popisivanje, ka-
ko bi se otklonio veliki nered koji je tada vla-
dao po bolnicama; Anri IV, pak, jednim ukazom
od 1606, nareuje pregled rauna i namenjuje
novce koji e se otkriti takvim ispitivanjem iz-
dravanju siromanih plemia i osakaenih voj-
nika. On 24. oktobra 1612. ak zahteva i nad-
zor, ali sada pomilja na to da neopravdane pri-
hode iskoristi za ishranu sirotinje.
U Francuskoj, u stvari, pitanje bolnica za gu-
bavce nije sreeno pre kraja sedamnaestog stole-
a; a privredni znaaj problema izaziva vie su-
koba. Nisu li jo godine 1677, samo u pokrajini
Dofine postojala 44 leprozorija? Dvadesetog fe-
bruara 1672, Luj XIV dodeljuje redovima Sen-La-
zara i Mon-Karmela dobra svih milosrdnih i voj-
nikih redova; stavlja im se u dunost da uprav-
ljaju bolnicama za gubavce u celoj kraljevini. Dva-
desetak godina kasnije, ukaz od 1672. biva po-
16
ISTORIJA LUDILA
vuen i nizom mera razgoenih od marta 1693.
do jula 1695. dobra leprozorija ubudue se do-
deljuju ostalim bolnicama i ustanovama za zbri-
njavanje. Ono nekoliko gubavaca razmetenih ko-
jekako po preostalih 1200 domova, bie okuplje-
no u Sen-Mesmenu kraj Orleana. Ovi se propisi
najpre primenjuju u Parizu, gde Parlament pre-
nosi prihode kojima je re na domove Glavnog
prihvatilita; po ugledu na ovaj primer postupaju
i oblasna pravosua; Tuluza dodeljuje dobra svo-
jih leprozorija Bolnici neizleivih (1696); dobra
Bolijea (Beaulieu) u Normandiji prelaze na Glavnu
bolnicu u Kanu (Caen); dobra Volea (Voley) pre-
pisuju se bolnici Sent-Foa. Jedino uz Sen-Mesmen,
ograeno dobro Gane (Ganets), kraj Bordoa, osta-
e kao svedok.
Engleska i kotska su, same, za milion i po
stanovnika u dvanaestome stoleu, otvorile 220
bolnica za gubave. Ali ve u etrnaestome stoleu
praznina poinje da se.'iri; u trenutku kada Ri-
card I I I nareuje da se ispita stanje bolnice u
Riponu godine 1342 vie nema gubavih i
on dobra tog zdanja hamehjuje sirotinji. Krajem
dvanaestog stolea nadbiskup PuieI osnovao je
jednu bolnicu u kojoj su 1434. svega dva mesta
uvana' a gubavce, pa i ona samo kada bi se ovi
mogli rici. Godine 1348. veliki leprozorij Sen-Al-
bana ima svega tri oblela; dvadeset i etiri go-
dine kasnije, poto nije bilo gubavih, opustela je
bolnica u Romenalu u Kentu. U Cetemu, leprozo-
rij Sen-Bartolomejai osnovan 1078, bio je jedan
najveih u Engleskoj; pod Elizabetom, u nje-
mu se dre jo svega dve osobe; konano je uki-
nut 1627.
Jednako iezava guba T u Nemakoj, neto
sporije moda; takoe se javlja i isto preobra-
anje leprozorija ijo ga" je,, kao i u Engleskoj,
pospeila reformacija koja je gradskim upravama
poverila milosrdna dela i bolnika zdanja; to se
zbilo u Lajpcigu, Minhenu,', Hamburgu. Godine
STULTIFERA NAVIS
17
1542, dobra leprozorija Slezvig-Holtajna prenose
se bolnicama. U tutgartu, izvetaj jednog inov-
nika ukazuje 1589. na to da ve pedeset godina
u kui odreenoj za njih vie nema gubavih. U
Liplingenu, leprozorij biva vrlo rano nastanjen
neizleivim bolesnicima i luacima.
udnovato ieznue, koje nesumnjivo nije
bilo uinak za kojim su mutne lenike metode
odavno teile, ve samonikli ishod tog izdvajanja
obolelih a isto tako i posledica prekida, po okon-
anju krstakih ratova, sa aritima zaraze na Is-
toku. Guba se povlai i za njom, bez namene,
ostaju ta uniena mesta i ti obredi ija svrha ni-
kako nije bila da je zaustave, ve samo da je
odre na svetoj razdaljini, da je uvrste u izve-
snom naopakom uzdignuu. Ono to e se, sum-
nje nema, zadrati jo dugo iza gube i to e se
odrati i u vreme kada bolnice gubavih ve go-
dinama budu prazne, jesu vrednosti i predstave
koje su vezivane uz linost gubavaca; jeste smisao
tog iskljuenja, vanost koju je u drutvenoj sku-
pini imala ta nametljiva i grozna figura koja se
uklanja tek poto se oko nje ocrta jedan sveti
krug.
Ako je gubavac i povuen iz sveta, i iz vid-
ljive crkvene zajednice, njegovo bitisanje ipak i
dalje obznanjuje Boga jer, sve zajedno uzeto, ono
odaje gnev boji i obeleava njegovu dobrotu:
Prijatelju moj kae obrednik crkve u Vijeni
Naem Gospodu po volji je da bude okuen
tom boletinom i ukazuje ti Gospod Na veliku
milost kada hoe da te kazni za zla to si ih po-
inio na ovome svetu. I istom onom trenutku
kada n, rukama svetenika i njegovih pomoni-
ka, biva izvuen iz Crkve gressu retrogrado, uve-
ravaju ga da i dalje svedoi u korist Boiju: I
ma koliko odvojen bio od Crkve i drutva Zdra-
vih, ti ipak nisi odvojen od milosti Boije. Broj-
gelovi gubavci prate izdaleka ali za svagda
onaj uspon na Golgotu kada itav jedan narod
2
18
ISTORIJA LUDILA
ide za Hristom. I, osvetali svedoci zla, oni po-
stiu veni spas u samom tom iskljuivanju i
kroza nj; udnovatim preokretom, nasuprot zaslu-
gama i molitvama, njih spaava ruka koja se ne
hvata. Grenik koji naputa gubavca kraj njego-
ve kapije, otvara mu put spasenja. I zato budi
strpljiv u boletini svojoj; jer Gospod Na ne pre-
zire te sa tvoje bolesti, i nikako te ne udaljuje
od drutva svojega; ve ako bude imao strplje-
nja, bie spaen, kao i onaj gubavac koji je um-
ro pred domom Skorojevia i bio odnet pravo u
raj. Naputenost je spasenje za nj; njegova mu
iskljuenost prua drugi oblik verske zajednice.
I kada guba iezne a gubavac bude izbrisan,
ili gotovo izbrisan iz seanja, ti e se sklopovi
zadrati. esto na istim mestima, dva ili tri sto-
lea kasnije, ponovo e se naii na neobino sli-
ne igre iskljuenja. Siromasi, skitnice, kanjenici
i pomueni umovi preuzee ulogu koja je osta-
la za gubavcem, a videemo kakav se spas oe-
kuje od toga iskljuenja, za iskljuene i za one
koji ih iskljuuju. Sa potpuno novim znaenjem
i u kulturi koja se veoma razlikuje, oblici e i
dalje postojati pogotovu onaj glavni oblik stro-
gog razdvajanja kakvo je sainjavalo iskljuenje
iz drutva, ali ponovno prisajedinjenje u duhu.
*
U imaginarnom predelu renesanse upravo se
pornalja jedan nov predmet; uskoro e on tu za-
uzeti povlaeno mesto: to je Brod luaka, ud-
novata pijana laa koja plovi mirnim rekama Po-
rajnja i flamanskim kanalima.
Narrenschiff je, oigledno, knjievni sastav
nesumnjivo preuzet iz starog kruga pria Argo-
nautima koji je, meu velikim mitskim temama,
nedavno oiveo i podmladio se, i kojem je u Bur-
STULTIFERA NAVIS
19
gundskim dravama upravo data ustaljena slika.
Postao je obiaj da se sastavljaju ti Brodovi i-
ja se posada, koju tvore izmiljeni junaci, etiki
uzori ili drutveni tipovi, uputa u veliko simbo-
lino putovanje koje e joj doneti, ako ve ne sre-
u, a ono makar sliku njene sudbe ili istine. Tako
Simforijen ampje (Symphorien Champier) sastav-
lja zaredom, 1502. Brod kneeva i bitaka velmo-
za, a zatim 1503. Brod estitih gospi; imamo, ta-
koe, i jedan Brod zdravlja, pored Blauwe Schute
Jakoba van Ustvorena (Jacob van Oestvoren) go-
dine 1413, Narrenschiffa od Brandta 1497. i jed-
nog dela Jossea Badea: Stultiferai navicular scaphai
fatuarum mulierum (1498). Boova slika, naravno,
pripada svom tom brodovlju iz sna.
Ali od svih tih romanesknih ili satirinih laa,
Narrenschiff je jedina koja je odista i postojala,
jer brodova to su svoj bezumni tovar nosili od
jednog grada do drugog zaista je bilo. ivot lu-
aka tada je lako postajao lutajui. Gradovi su
ih revno izganjali van svojih bedema; luaci su,
ako ne bi bili povereni skupini trgovaca i hodo-
asnika, ostavljani da tumaraju dalekim poljima.
Taj je obiaj naroito uestao u Nemakoj; u
prvoj polovini petnaestog stolea u Nirnbergu je
zabeleeno prisustvo 62 luaka; 31 je proteran;
u sledeih pedeset godina nalazimo trag jo 21
prinudnog odlaska; a i tu je re samo luacima
koje su uhvatile gradske vlasti. esto se dogaalo
da luaci budu povereni laarima: u Frankfurtu,
brodarima je stavljeno u dunost da grad oslo-
bode jednog luaka koji je hodao go; prvih go-
dina petnaestog stolea, jedan ludi zloinac na isti
je nain izbaen iz Majnca. Kadikad su mornari,
bre no to su obeali, izbacivali na kopno te ne-
va koji je dva puta odlazio i dva puta se vraao
pre no to je konano ispraen za Krojcnah.
Evropski gradovi mora da su esto gledali pri-
stajanje tih brodova luaka.
ugodne putnike; dokaz
2*
20
ISTORIJA LUDILA
Nije lako odrediti tano znaenje tog obia-
ja. Moglo bi se pomisliti da je posredi opta me-
ra proterivanja kojom optine nagone luake u
poloaj skitnica; pretpostavka koja ne moe sama
da objasni injenice, poto se dogaa da neki lu-
aci, ak i pre nego to su se ljudi latili toga
da za njih sagrade posebne domove, bivaju prim-
ljeni u bolnice i leeni kao takvi; u Glavnoj bol-
nici u Parizu, oni imaju svoje leajeve, postavlje-
ne u spavaonicama; a u veini evropskih gradova,
uostalom, tokom celoga srednjega veka i renesan-
se postojao je po jedan zatvor koji se ostavljao
za bezumne; to su, recimo, atle u Melunu ili u-
vena Kula luaka u Kanu; to su bezbrojne Narrtiir-
mer u Nemakoj, kao kapije Libeka ili Jungpfer
Hamburga. Luaci se, dakle, ne najuruju svi bez
razlike. Moe se stoga pretpostaviti da se meu
njima najuruju jedino tuini, s tim to je svaki
grad prihvatao da na sebe preuzme samo one
koji su pripadali njegovom stanovnitvu. Zar se
u raunovodstvenim knjigama nekih srednjovekov-
nih gradova ne izdvajaju novane potpore name-
njene luacima, ili podaci poklonima u korist
bezumnih? Pitanje, u stvari, i nije tako prosto:
postoje, naime, mesta zbiranja na kojima luaci,
mnogobrojniji no drugde, nisu starosedeoci. Ova-
mo u prvom redu spadaju mesta hodoasnitva:
Sen Matiren de Laran (Saint-Mathurin de Lar-
chant), Sen Ildever de Gurne (Saint-Hildevert de
Gournay), Bezanson, Gel (Gheel); ta hodoaa su
prireivali, nekad i novano potpomagali, gradovi
ili bolnice. Te je mogue da su oni brodovi lua-
ka, kojima je bila obuzeta mata najranije rene-
sanse, bile lae hodoasnika, izuzetno slikovite la-
e bezumnih koji tragaju za razumom: jedne su
plovile niz reke Porajnja put Belgije i Gela; dru-
ge su ile uzvodno Rajnom ka Juri i Bezansonu.
No ima i drugih gradova, kao to je Nirn-
berg, koji nikako nisu bili mesta hodoaa, i u
kojima se okuplja velik broj luaka, u svakom
STULTIFERA NAVIS
21
sluaju mnogo vie luaka no to bi ih sam taj
grad mogao dati. Ti luaci konae i uvaju se
na raun gradskog budeta, ali i pored toga nisu
leeni; oni su prosto-naprosto baeni u tamnice.
Moe se poverovati da su u neke vee gradove
prolazna i trgovaka mesta luake u poprili-
nom broju dovodili trgovci i brodari pa ih tu gu-
bili, istei tako grad odakle su ovi rodom, nji-
hovog prisustva. Moda se dogaalo da se ta me-
sta obrnutog hodoasnitva pobrkaju sa mesti-
ma na koja su luaci dovoeni u svojstvu hodo-
asnika. Briga za isceljenje i briga za iskljuenje
ponovo se sjedinjuju; luaci se zatvaraju u osve-
eni prostor uda. Mogue je da se selo Gel ba
tako i razvilo mesto hodoasnitva postajalo
je ograeno dobro, sveta zemlja na kojoj ludilo
oekuje izbavljenje, ali gde ovek, kao i nekada,
izvodi neto poput obrednog razdvajanja.
To znai da ovo kruenje luaka, pokret ko-
jim su najureni, njihov odlazak i ukrcavanje na
brod, nemaju u potpunosti smisla samo na ravni
drutvene korisnosti ili sigurnosti graana. Tu
svakako postoje jo neka znaenja, blia obredu;
a i dan danji mogue im je odgonetnuti neke
tragove. Tako je, recimo, luacima zabranjeno da
kroe u crkvu, ali im crkveno pravo ne zabranju-
je korienje sakramenata. Crkva ne preduzima
kaznene mere protiv nekog svetenika koji je iz-
gubio razum; ali u Nirnbergu su 1421, jednog po-
ludelog svetenika najurili naroito sveano, kao
da posveena priroda linosti umnoava neist, a
grad je unapred odvojio novac koji je imao da
mu slui za poputninu. Dogaalo se da neki be-
zumnici budu javno bievani, a da potom, u ne-
koj vrsti igre, budu otpraeni pod prividom utrke
i ibama najureni iz grada. Mnogo je znakova da
se odlazak luaka uvrivao u ostala obredna iz-
gnanstva.
Stoga je lake shvatiti neobino breme zna-
enja koje pritiskuje plovidbu luaka i podaruje
22 ISTORIJA LUDILA
joj, sumnje nema, onu njenu aroliju. S jedne
strane, ne treba umanjivati udeo neosporne prak-
tine koristi; poveriti luaka brodarima, to sa-
svim pouzdano znai ukloniti ga da se ne smuca,
bez kraja i konca, pod zidinama gradskim; to zna-
i biti siguran da e on otii daleko, znai uiniti
ga zatoenikom sopstvenog odlaska. Ali voda to-
me pridodaje nejasno mnotvo sopstvenih vredno-
sti; ona odnosi, ali postie i vie, ona oiuje; a
osim toga, plovidba preputa oveka neizvesnosti
udesa; tu je svak poveren sopstvenoj sudbini i
svako ukrcavanje na brod moglo bi biti i posled-
nje. Put drugoga sveta polazi luak u svome lu-
dome unu; sa drugoga sveta dolazi kada se iskr-
cava. Ova plovidba luaka jeste i stroga podela,
i apsolutan Prelazak u isti mah. U izvesnom smi-
slu ona samo, po jednom poluzbiljskom, poluza-
miljenom zemljopisu, razvija prazni poloaj lu-
aka na obzorju brige srednjovekovnog oveka
poloaj koji je jednovremeno simbolino pred-
stavljen i u stvarnosti izveden povlasticom koja
se daje luaku da bude zatvoren na kapijama gra-
da: njega treba da ogradi njegovo iskljuenje; ako
ne moe i ne treba da ima druge tamnice doli
samoga praga, dre ga na mestu prolaza. On je
stavljen u unutranjost spoljanjosti, i obratno.
Veoma simbolian poloaj u kojem e on, sum-
nje nema, ostati sve do naih dana, samo ako
ushtednemo da priznamo da je ono to je nekada
bilo vidljiva tvrava reda sada postalo zamak na-
e svesti.
Voda i plovidba zaista imaju tu ulogu. Za-
tvoren u lai, odakle se ne moe utei, luak je
poveren reci s hiljadu ruku, moru s hiljadu pu-
teva, toj velikoj neizvesnosti sa spoljanje strane
svega. On je zatoenik usred najslobodnijeg, naj-
otvorenijeg puta: vrsto okovan uz beskrajno ra-
skre. On je pravi pravcati Prolaznik, to jest za-
toenik prolaza. A zemlju na kojoj e se iskrcati
ne poznajemo, ba kao god to ne znamo, kada
STULTIFERA NAVIS 23
stupi na kopno, ni iz koje je zemlje doao. Nje-
gova je istina i postojbina samo u tom neplod-
nom prostranstvu izmeu dveju zemalja koje ne
mogu da mu pripadnu. Da li mi taj obred koji
je, po vrednostima svojim, u korenu dugog ima-
ginarnog srodstva, moemo da pratimo tokom e-
le zapadnjake kulture? Ili, obrnuto, pratimo ba
to srodstvo koje je, od pradrevnih vremena, po-
vuklo za sobom, a potom i uvrstilo, obred ukrca-
vanja? No bar jedno je sigurno: u snevanju evrop-
skog oveka, voda i ludilo odavno su zdrueni.
Jo je Tristan nekada, preruen u luaka, pu-
stio da ga brodari izbace na obalu Kornualije. I
kada se pojavljuje na dvoru kralja Marka, niko
ga ne prepoznaje, niko ne zna odakle dolazi. Ali
on izgovara previe udnovatih, znanih i dalekih
rei; toliko poznaje tajne dobro-poznatog da mo-
ra da je iz nekog drugog, veoma bliskog sveta.
On ne dolazi sa vrstog kopna na kojem su vrsti
gradovi; ve dolazi sa neprestanog nespokoja mo-
ra, sa njegovih neznanih puteva koji kriju u sebi
toliko udnovatih znanja, sa te fantastine ravni-
ce, nalija sveta. Izolda, prva, zna da je taj luak
sin mora i da su ga obesni mornari bacili tu, to
sluti na nesreu: Prokleti da su mornari koji su
doveli tog luaka! to ga nisu bacili u more! (2)
A vremenom, ista se tema ponavlja u vie navra-
ta: kod mistika petnaestog stolea ona je postala
motiv due-una, naputenog na beskrajnome mo-
ru elja, na jalovome polju briga i neukosti, me-
u lanim odsjajima znanja, sred-srede nerazum-
nosti sveta una koji, ako ne uzmogne da baci
sigurnu kotvu, veru, ili da napne svoja duhovna
jedra kako bi ga Boji dah odveo u luku, postaje
rtva velikog ludila mora. Krajem esnaestog sto-
lea De Lankr (de Lancre) je u moru video vrelo
sklonosti jednog celog naroda ka avolskom: ne-
sigurne morske lae, iskljuivo poverenje u zvez-
de, prenete tajne, udaljavanje od ena, konano i
slika te velike uzburkane puine, sve to navodi
24
ISTORIJA LUDILA
oveka da izgubi veru u Boga i svaku postojanu
vezu sa domovinom; tada se on predaje avolu
i okeanu njegovih lukavstava (3). U doba klasi-
cizma, englesku setu rado objanjavaju uticajem
morskog podneblja: studen, vlaga, promenljivost
vremena, sve one siune vodene kapljice koje pro-
diru u pore i tkiva tela ovejeg i ine da ono
izgubi jedrinu, unapred utiru put ludilu. Kona-
no, izostavljajui onu ogromnu knjievnost to ide
od Ofelije do Lorelaj, navedimo samo velike na-
pola antropoloke, napola kosmoloke analize Hajn-
rota, (Heinroth), koje od ludila tvore neto poput
ispoljavanja, u oveku, jednog mutnog i vodenog
elementa, mranog nemira, nestalne zbrke, zamet-
ka i smrti svih stvari, koji se suprotstavlja sjaj-
noj i zreloj postojanosti duha.
Ali ako se plovidba luaka povezuje, u zapad-
njakoj mati, sa toliko vajkadanj ih motiva; ot-
kuda, tako naglo, krajem petnaestog stolea, to
iznenadno iskazivanje ove teme u knjievnosti i
ikonografiji? Otkud da odjednom iskrsne ta silue-
ta Broda luaka i njegove bezumne posade, te
da osvoji i najpoznatije predele? Zato je iz sta-
rog saveza vode i ludila jednoga dana, i ba toga
dana, nastala ta barka?
*
* *
Zato to ta barka simbolizuje jedan istinski
nespokoj, koji se krajem srednjega veka iznenada
pojavio na obzorju evropske kulture. Ludilo i lu-
ak postaju, u svojoj dvosmislenosti, glavne li-
nosti: pretnja i poruga, udljivo bezumlje sveta i
sitno ismevanje ljudi.
Pre svega, tu je itava knjievnost pria i
mortaliteta. Njeno poreklo, sumnje nema, see da-
leko u prolost. Ali koncem srednjega veka, ona
se znatno rasprostranjuje: dug niz ludorija ko-
je, igoui poroke i mane kao nekada, sve ove
STULTIFERA NAVIS
25
dovode u vezu ne vie sa oholou, ne vie sa po-
manjkanjem milosra, ne vie sa zaboravljanjem
hrianskih vrlina, ve sa nekom vrstom velikog
bezumlja kojem niko, zapravo, nije pravi vinov-
nik, ali koje svakoga nekom tajnom privlanou
povlai za sobom. Obznana od strane ludila po-
staje opti oblik pokude. U farsama i sotijama,
linost Luaka, Sakalude i Budale poprima sve
vei znaaj. To vie nije naprosto smena i pozna-
la senka negde u prikrajku: ona zauzima mesto
usred pozorita, kao pritealac istine igrajui
ovde ulogu koja je obrnuta od uloge kakvu je lu-
dilo igralo u priama i satirama i koja tu raniju
ulogu dopunjuje. Ako ludilo svakoga vue u iz-
vesnu zaslepljenost u kojoj e se izgubiti, luak,
ba naprotiv, svakoga podsea na njegovu istinu;
u komediji u kojoj svako vara druge a i sam bi-
va nasankan, on je komedija drugoga reda, ob-
mana u obmani; svojim jezikom sakalude, koja
nema razuman lik, on govori razumne rei koje,
u kominom, razreuju komediju: on govori lju-
bav zaljubljenima, istinu ivotu mladima, istin
sku osrednjost stvari oholima, obesnima i laljiv
cima. ak i stare svetkovine luaka, onako viso-
ko tovane u Flandriji i na severu Evrope, odvi-
jaju se na pozornici i ono to bi u njima moglo
biti samonikla parodija na veru pretvaraju u dru-
tvenu i moralnu kritiku.
U naunoj literaturi, takoe, Ludilo je na de-
lu, u samoj sri razboritosti i istine. Ba ludilo
ukrcava sve ljude, bez razlike, na svoj bezumni
brod i zavetuje ih pozivu jedne zajednike odise-
je (Blauwe Schute od Van Ustvorena, Narrenschiff
od Branta); njegovu kobnu vladavinu priziva Mur-
ner u svome Narrenbeschwrung-u; ona ima udeo
povezan sa Ljubavlju u Koroovoj (Corroz) satiri
Protiv lude ljubavi (Contre Fol Amour), ili se spo-
ri sa ljubavlju oko toga koje je od njih dvoje
prvo, koje od njih omoguuje ono drugo i voda
ga po svojoj volji, kao u razgovoru Luiz Labe
26
ISTORIJA LUDILA
(Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Ddbat de
Folie et d'Amour). Ludilo ima i svoje akademske
igre: ono je predmet govora, i samo ih sebi
dri; prokazuje ga, ono se brani, ono polae pra
vo na to da je blie srei i istini negoli razbori-
tost, da je blie razboritosti negoli razboritost sa-
ma; Vimpfeling (Wimpfeling) prireuje Monopo-
lium Philosophorum, a Judokus Galus (Judocus
Gallus) Monopolium et societas, vulgo des Licht-
schiffs. Najzad, usred tih ozbiljnih igara, velika
tiva humanista: Flaydera i Erazma. Naspram svih
tih rei, njihove neumorne dijalektike, naspram
svih tih govora ponavljanih i obrtanih bez kraja
i konca, duga povorka slika od Hijeronimusa
Bosa sa Vaenjem kamena ludosti i Brodom lu-
aka, do Brojgela i njegove Dulle Griet; a gravira
prevodi na svoj jezik ono to su pozorite i knji-
evnost ve preuzeli: zapletene teme Svetkovine, i
Plesa luaka. Utoliko je istina da je od petnaestog
stolea lice ludila poelo da opseda matu ove-
ka sa Zapada.
Redanje datuma govori za sebe: Ples mrtva-
ca sa Groblja nevinih nesumnjivo potie iz prvih
godina petnaestog stolea; onaj iz crkve u Sez-di-
je (Chaise-Dieu) trebalo bi da je sastavljen oko
1460; a 1485. Gijo Maran (Guyot Marchand) ob-
javljuje svoju Mrtvaku igru (Danse macabre).
Tih ezdesetak godina bilo je, jamano, pod vla-
u cele te tvorbe iskeenih slika smrti. Godine
1492. Brant je napisao Narrenschiff; pet godina
docnije ovaj je preveden na latinski. Pred sam
kraj stolea Hijeronimus Bo slika svoj Brod lu-
aka. Pohvala ludosti potie iz 1509. Redosled je
jasan.
Do druge polovine petnaestog stolea, ili i ne-
to kasnije, tema smrti caruje sama. Kraj ove-
kov, kraj vremena ima izgled kuga i ratova. Nad
ovekovo bitisanje nadnose se ba taj svretak i
poredak kojem niko ne izmie. Prisutnost koja
preti u samoj nutrini sveta jeste prisutnost ko-
STULTIFERA NAVIS 27
tura. A poslednjih godina stolea, gle, taj veliki
nespokoj obre se oko sebe; poruga ludila sme-
njuje smrt i njenu ozbiljnost. Od otkria te kobi
koja neminovno svodi oveka na nita, prelo se
na prezrivo posmatranje tog niega kakvo je sa-
mo bitisanje. Uas pred tom neprikosnovenom
granicom smrti uvlai se u neprestani podsmeh;
unapred se stiava; i sam je izvrgnut poruzi time
to mu se pridaje svakidanji i ukroeni vid, ti-
me to se u prizoru ivota obnavlja svakog tre-
nutka, time to se razvejava po porocima, na-
stranostima i smenim stranama svakoga. Porica-
nje smrti vie nije nita, poto je ve bilo sve,
poto je i sam ivot tek jedna samozaljubljenost,
beslovesna re, zvek praporaca i palica dvorskih
budala. Glava, koja e postati lobanja, ve je praz-
na. Ludilo, to je najava skore smrti (4). Ali ono
je, takoe, i njeno pobeeno prisustvo kojem se
ovek izmigoljio putem tih svakidanjih znakova
koji, obznanjujui da ona ve caruje, ukazuju ka-
ko e to to e ona ugrabiti biti prilino bedan
plen. To sa ega je smrt zderala obrazinu bila je
samo obrazina i nita vie; da se otkrije keenje
kostura, bilo je dovoljno smai neto to nije bilo
ni istina ni lepota, ve jedino lik od sadre i la-
noga sjaja. Od varljive obrazine do leine nastav-
ljao se jedan te isti osmeh. Ali u smehu luaka
postoji to to se on unapred smeje smehu smrti; a
bezumnik, predskazujui je, obezoruava jezovitost
smrti. Krici Lude Grete likuju, usred renesanse,
nad onim Likovanjem smrti koje se krajem sred-
njega veka pevalo na zidinama Kampo-Santa.
Zamena teme smrti temom ludila ne obele-
ava tek jedan prekid, ve vie izvesno skretanje
unutar istog nespokoja. Re je uvek nitavnosti
postojanja, ali na tu se nitavnost vie ne gleda
kao na vanjski i konaan kraj, kao na pretnju i
svretak u isti mah; ona se doivljava iznutra,
kao neprekidan i trajan vid postojanja. I dok je
nekada ludilo ljudi bilo u tome to oni nikako
2g ISTORIJA LUDILA
nisu uviali da se pribliava samrtni as, dok ih
je trebalo dozvati u pamet prizorom smrti, sada
se pamet sastoji u tome da se ludilo svuda obzna-
njuje, da se ljudi pouavaju tome da ve i sad
nisu nita doli mrtvi, i da, ako je kraj blizu, on-
da se blii onako kako ludilo, poto je postalo
sveopte, postaje jedno te isto to i smrt. To je
ono to predskazuje Esta Dean (Eustache De-
schamps):
Mlitavi smo, slabaki i tromi,
Matori, poudni i govora mutnog.
Vidim samo luake i lude
Uistinu kraj se blii
Sve je polo naopako.
Sada su se elementi izokrenuli. Vie nee
kraj vremena i sveta unazad otkrivati ljudima da
su bili ludi to se nisu brinuli zbog njega; uspon
ludila, njegovo potmulo nastupanje, sad ukazuju
na to da se svet blii konanoj propasti; upravo
je bezumlje ljudi i priziva i ini neminovnim.
*
* *
Ovakvo doivljavanje bezumnika kao da je, u
razliitim svojim oblicima likovnim ili knjiev-
nim izuzetno vrsto povezano. Slika i tivo ne-
prestano upuuju jedno na drugo ovde tuma-
enje, onde ilustracija. Narrentanz je jedna te is-
ta tema koja se stalno sree i presree u narod-
nim svetkovinama, pozorinim prikazivanjima, na
gravirama, a ceo poslednji deo Pohvale ludosti sa-
stavljen je po uzoru na dugaak ples luaka u ko-
jem se svako zvanje i svaki stale niu jedan za
drugim i tvore veliko kolo nerasudnosti. Mnoge
figure bajoslovnog ivotinjskog sveta koje prekri-
ljuju lisabonsko Iskuenje verovatno su preuzete
sa tradicionalnih obrazina; neke su moda prene-
STULTIFERA NAVIS
29
te iz Malleusa. to se uvenog Broda luaka tie,
zar on nije preveden pravo iz Brantovog Narren-
schiffa, iji naslov i nosi, i za koji izgleda da sa-
svim tano ilustruje njegovo pevanje XXVII, po-
sveeno, i ono, igosanju potatores et edaces? Ilo
se ak dotle da se pretpostavljalo da je Boova
slika bila deo celog niza ivopisa kojim su ilustro-
vana glavna pevanja Brantovog speva.
Ne treba, ipak, dopustiti da nas zavede stro-
ga neprekidnost tema, niti pretpostavljati vie no
Sto kazuje sama istorija. Verovatno je da se po-
vodom tog predmeta ne bi ponovo mogla izvesti
analiza poput one koju je do Emil Mal (Emile
Male) za prethodna razdoblja, a posebno povo-
dom teme smrti. Izmeu rei i slike, izmeu ono-
ga to je predstavljeno jezikom i onoga to je re-
eno slikovitim putem, negdanje lepo jedinstvo
poinje da se raskida; jedno te isto znaenje nije
im otprve zajedniko. Pa ako je i tano da slika
jo uvek ima zvanje da kae, da neto po sutini
zajedniko i istovetno prenese jeziku, ipak treba
priznati da ona, ve, ne kazuje isto; i da sebi
svojstvenim likovnim vrednostima slikarstvo zadi-
re u doivljaj koji e uvek ii dalje negoli jezik,
ma koliko tema, povrno gledano, bila istovetna.
Lik i re i dalje ilustruju istu gatku ludilu i
istome moralnome svetu; ali oni ve kreu dvama
razliitim smerovima koji naveuju, jednom jo
uvek jedva opazivom naprslinom, ono to e u
zapadnjakom doivljaju ludila biti velika crta
razvoda.
Uspon ludila na horizontu renesanse najpre
se primeuje po izanalosti gotike simbolike; kao
da je taj svet, u kojem je isprepletenost duhovnih
znaenja bila toliko gusta, poeo da se komea
tako da su se ukazali likovi iji se smisao odaje
jo samo pod vidom bezumnika. Gotiki oblici
opstaju jo neko vreme, ali, malo-pomalo, i oni
e zanemeti, prestati da kazuju, podseaju i po-
uavaju i otkrivae jo jedino mimo svakog
30
ISTORIJA LUDILA
mogueg jezika, ve samo onim to je oku blisko
svoje fantastino prisustvo. Osloboena razbo-
ritosti i pouke po kojima se upravljala, slika po-
inje da se vrti oko sopstvenog ludila.
Paradoksalno, ovo oslobaanje potie iz na-
dolaska znaenja, iz umnoavanja smisla njim sa-
mim, to izmeu stvari izatkiva tako mnogobroj-
ne, ukrtene, sloene odnose, da se oni jo mogu
odgonetnuti samo u ezoterinosti znanja, a stva-
ri se, pak, pretrpavaju oznakama, obelejima,
smeranjima te tako na kraju gube sopstveni lik.
Smisao se vie ne hvata iz neposrednog opaa-
nja, lik prestaje da govori za sebe; izmeu znanja
koje ga nadahnjuje ivotom i oblika u koji se
prenosi, iri se pukotina. Otvoren mu je put ka
onirinom. Jedna knjiga svedoi tom umnaa
nju znaenja potkraj gotikog sveta, to je Specu-
lum humance salvationis, i ona, izvan svih veza
utvrenih tradicijom svetih otaca, otkriva, izmeu
Starog i Novog zaveta, itavu jednu simboliku ko-
ja ne spada u red Prorotva, ve je istoznana sa
imaginarnim. Hristovo stradanje nije unapred pred-
stavljeno samo rtvom Avramovom; ono oko sebe
saziva sve opsene muenja i bezbrojnih snivanja
njemu; kova Tubal i toak Isaijin smetaju se
oko krsta stvarajui, mimo svih pouka rtvo
vanju, fantastinu sliku ostrvljenosti, izmuenih
telesa i bola. Eto slike bremenite dodatnim zna-
enjima i prinuene da ih oda. Ali san, bezumnik,
nerazboritost, mogu da se uvuku u tu prekomer-
nost znaenja. Simbolini likovi zaas postaju pri-
like iz more. Dokaz je ona stara predstava mud-
rosti koja se na nemakim gravirama tako esto
prikazuje kao ptica dugake ije za ije misli, dok
se polako uzdiu od srca ka glavi, ima vremena
da budu odmerene i prosuene; simbol ije su
vrednosti oteane time to su prenaglaene: dugi
put razmiljanja postaje na slici cediljka kroz ko-
ju kaplje jedno istanano znanje, sprava kroz ko-
ju se preiavaju sutine. ija Gutemenscha une-
STULTIFERA NAVIS
31
dogled se izduuje da bi, povrh mudrosti, pred-
stavila i sve istinske posredne puteve znanja; a
simbolini ovek postaje fantastina ptica iji se
preterano dug vrat presavija hiljadu puta preko
samog sebe bezumno bie, na po puta izmeu
ivotinje i stvari, blie opsenama svojstvenim sli-
ci negoli strogosti smisla. Ta simbolina mudrost
zatoenica je ludila sna.
Bitan preobraaj sveta slika: stega umnoe-
nog smisla oslobaa ga zapovesti oblika. Pod po-
vrinu slike zavlai se toliko raznih znaenja da
ona ne odaje vie nita sem jednog zagonetnog li-
mo opinjavanja. Karakteristian je razvoj gri-
la*, uvenog grila, poznatog ve u srednjem veku,
grila iz engleskih psaltira, iz artra i Burza. Ta-
da je on uio tome kako je u oveka punog elja
dua postajala zatoenica zveri; njena izobliena
lica poloena na trbuh udovita pripadala su sve-
tu velike platonovske metafore i obznanjivala su
unienost duha u ludilu greha. U petnaestome sto-
leu, meutim, gril, slika ludila ovekovog, posta-
je jedan od omiljenih likova bezbrojnih Iskuenja.
Ne juriaju elje na mir pustinjaka; njega spo-
padaju ti oblici ludila, zapreteni tajnom, izdignuti
iz sna, koji ostaju tu, na povrini sveta, nemi i
prituljeni. Na lisabonskom Iskuenju pred svetog
An toni ja sela je jedna od tih prikaza roenih iz
ludila, iz njegove usamljenosti, njegove pokore,
njegovih liavanja; jedan laki osmeh osvetljava to
lice bez tela prisutnost sutog nespokoja pod
vidom ivahnog bekeljenja. Upravo ta prilika iz
more, meutim, jednovremeno je i predmet i
svrha iskuenja; upravo ona opinjava oko ispo-
snika a i jedno i drugo ostaju zatoenici neke
vrste pitanja u ogledalu, pitanja to zanavek os-
taje bez odgovora, u tiini u kojoj prebiva samo
ca. A njena pouavanja, nego
* Gril komi na kombi naci j a ivotinja ili ivotinjskih i lj udskih o b-
lika u grko-ri mskoj rezbarskoj umetnosti. Prim. prev.
32
ISTORIJA LUDILA
to gnusno gmizanje koje ih okruuje. Gril oveka
vie ne podsea, u obliku satire, na njegov du-
hovni poziv zaboravljen u ludilu njegove elje. On
je ludilo koje je postalo Iskuenje: sve to je u
njemu nemogue, fantastino, neoveno, sve to
u njemu ukazuje na protivprirodno i na gamiza-
nje jedne bezumne prisutnosti tik uz zemlju, sve
to, zapravo, daje mu udnovatu mo koju ima.
Sloboda, ma i zastraujua, njegovih snova, sno-
vienja njegovog ludila imaju, za oveka petnae-
stog stolea, veu privlanu silu negoli poeljna
stvarnost puti.
Sta je, dakle, ta mo opinjavanja koja se, u
ono doba, sprovodi preko slika ludila?
U tim fantastinim likovima ovek otkriva,
pre svega, neto nalik na neke tajne i neke sklo-
nosti svoje prirode. U srednjovekovnoj misli, e-
te ivotinja kojima je Adam jednom za svagda
nadenuo imena simbolino imaju oveanske
vrednosti. Ali poetkom renesanse odnosi sa ivo-
tinjskim svetom preokreu se; ivotinja se oslo-
baa; ona izmie svetu bajke i ilustrovanja mo-
rala i poprima fantastiku koja je svojstvena sa-
mo njoj. I sada, zapanjujuim jednim preokre-
tom, ivotinja poinje da vreba oveka, da ga se
dokopava i iznosi mu njegovu roenu istinu na
videlo. Nemogue ivotinje, proizile iz jedne po-
ludele mate, postale su tajna priroda ovekova;
i kada se poslednjega dana grenik pojavio u svoj
svojoj rugobnoj nagoti, primeuje se da ima udo-
vini lik beslovesne zverke: to su one make-dre-
kavice ija se rugobna tela meaju, na Paklu Dir-
ka Boutsa (Dierick Bouts), sa nagotom proklet-
nika; to su, kako ih Stefan Lohner (Lochner) pri-
kazuje, krilate bube majih glava, veernji lepti-
rovi-tvrdokrilci, ptice krila zastraujuih i gram-
zivih poput ruku; to j e ona velika zver-grabljivica
vornovatih kandi koja stoji na Iskuenju Gri-
nevaldovom. ivotinjski je svet pomou ljudskih
simbola i vrednosti izbegao upitomljenje; te ako
STULTIFERA MAVIS 33
sada svojim neredom, jarou, svojim obiljem u-
dovinih nemogunosti opinjava oveka, onda on
razotkriva i mranu pomamu, jalovo ludilo koje
poiva u srcu ljudi.
Na suprotnom kraju te prirode pakla, ludilo
opinjava zato to je znanje. Ono je znanje, pre
svega, stoga to su svi oni besmisleni likovi u
stvari elementi jednog tekog, zatvorenog, ezote-
rinog znanja. Ti udnovati oblici netom se sme-
taju u prostor velike tajne i sveti Antonije, koga
oni dovode u iskuenje, nije pod vlau estine
elje ve one, mnogo potuljenije, aoke radozna-
losti; njega mami to tako daleko a tako blisko
znanje, to ga osmeh Grila nudi a u isti mu mah
izvrdava; pokret kojim uzmie isti je onaj kojim
se brani da ne pree zabranjene granice znanja;
on ve zna u tome i jeste njegovo Iskuenje
ono to e Kardan (Cardan) kasnije rei: Mu-
drost, kao i ostale dragocene stvari, mora se iu-
pati iz utrobe Zemljine. To znanje, tako nedo-
stupno, tako pogibeljno, to znanje Luak, u svo-
joj bezazlenoj aavosti, ima. Dok razborit i mu-
dar ovek od njega opaa samo odlomke slika
koji tim vie obespokojavaju dotle ga Luak
celo-celcato nosi u jednoj netaknutoj lopti: ona
kristalna kugla koja je za sve ostale prazna, ispu-
njena je, za njegov pogled, estom nevidljivog
znanja. Brojgel se izruguje blesavku koji pokua-
va da prodre u tu kristalnu loptu. Ali ba se ona,
ta kugla obasjana znanjem, klati, nikada se ne raz-
bijajui svetiljka za podsmeh, ali beskrajno
dragocena na kraju tapa koji ramenu nosi
Luda Greta. Ona, takoe, stoji i s druge strane
vrta uivanja. Drugi simbol znanja, drvo (zabra-
njeno drvo, drvo greha i obeane besmrtnosti),
nekada zasaeno usred zemaljskoga Raja, iupa-
no je i sada tvori katarku broda luaka, onu ko-
ja se moe videti na graviri koja ilustruje Stulti-
ferae navicular Jossea Badea; ono se, sumnje ne-
ma, njie i nad Boovim Brodom luaka.
3
34
ISTORIJA LUDILA
Sta naveuje to znanje luaka? Ono, poto
je re zabranjenom znanju, nesumnjivo pred-
skazuje carstvo Sotonino, i kraj sveta; konanu
sreu i najviu kaznu; svemo na zemlji i pakleni
pad. Brod luaka promie predelom naslada u
kojem se sve nudi elji, nekom vrstom obnovlje-
nog Raja, poto tu ovek vie ne zna za patnju
niti nudu; pa ipak, on nije povratio svoju nevi-
nost. Ta lana srea jeste avolji trijumf Antihri-
sta, jeste Kraj, ve sasvim blizak. Snovi Apoka
lipsi, istina, u petnaestome stoleu nisu novi; ali
po prirodi su, ipak, sasvim drugaiji no to su
bili ranije. Umereno fantastinom slikarstvu e-
trnaestog stolea, u kojem se zamkovi rue poput
kockica, u kojem je Zver svagda ona tradicionalna
Adaja koju Devica dri na rastojanju, reju u
kojem su poredak Boji i njegova skora pobeda
uvek vidljivi, sledi jedno vienje sveta u kojem
je satrta svaka razlonost. To je veliki vetiji
skup prirode: planine se survavaju i postaju rav-
nice, zemlja bljuje mrtve, kosti niu po grobovi-
ma; zvezde padaju, zemlja plamti u vatri, vasko-
liki ivot usahnjuje i prelazi u smrt. Svretak ne-
ma vrednost prelaska i obeanja; on je nastupa-
nje noi u koju tone stari razum sveta. Dovoljno
je kod Direra pogledati jahae Apokalipse, iste
one to ih je poslao Bog: nisu to aneli Pobede i
umirenja, nisu to vesnici spokojne pravde; ve
ratnici raspomamljeni od mahnite osvete. Svet
uranja u sveobuhvatni Bes. Pobedu ne odnose ni
Bog ni avo; odnosi je Ludilo.
Sa svih strana, ludilo opinjava oveka. Fan-
tastine slike koje se raaju iz njega nisu krat-
koveke pojave koje brzo iezavaju sa povrine
stvari. Jednim udnovatim paradoksom, ono to
se raa iz najneobinijeg bunila bilo je, kao taj-
na, kao nedostupna istina, skriveno jo u utrobi
zemlje. Kada ovek razastre samovolju svog ludi-
la, nailazi na turobnu neminovnost sveta; ivoti-
nja koja ga spopada u njegovim morama i noi-
STULTIFERA NAVIS
35
ma liavanja jeste njegova roena priroda, ona
koju e da ogoli nemilosrdna istina pakla; be-
slovesne slike slepe aavosti, to je veliko znanje
sveta; a u tome neredu, vascelom tom svetu u
ludilu, ve se ocrtava ono to e biti svirepost
konanog svretka. Na toliko mnogo slika to
im, sumnje nema, i daje tu teinu, a njihovoj
fantastinosti i pridaje onako veliku koherentnost
renesansa je izrazila pretnje i tajne sveta koje
je nasluivala.
*
* * -
U isto ono doba, knjievne, filosofske, moral-
ne teme ludila nadahnute su neim sasvim drugim.
U hijerarhiji grehova srednji vek je dao me-
sta i ludilu. Od trinaestog stolea nadalje uobi-
ajeno je videti ludilo kako stoji meu loim voj-
nicima Psihomahije. U Parizu kao i u Amijenu,
ono je deo loih eta i onih dvanaest dvojnosti
koje dele vrhovnu vlast nad duom ovekovom:
Vera i Idolopoklonstvo, Nada i Oajanje, Milosre
i Tvrdiluk, ednost i Pohota, Smotrenost i Lu-
dilo*, Strpljenje i Srdba, Blagost i Strogost, Slo-
ga i Nesloga, Poslunost i Pobuna, Istrajnost i Ne-
postojanost. U renesansi, Ludilo naputa to skrom-
no mesto i zauzima prvo. Dok je kod Huga iz sv.
Viktora rodoslovno stablo Grehova, stablo Drev-
nog Adama, kao koren imalo oholost, sada Ludilo
vodi veselo kolo svih ljudskih slabosti. Neospo-
reni kolovoa, ono ih vodi, vue za sobom i ime'
nuje: I njih vidite ovde u grupi mojih pratila-
ca. . . Ova ovde to tako ponosno uzdie obrve
zove se Filautija (Samoljubivost); ovoj to kao da
se smeje oima i pljeska rukama ime je Kolacija
(Laskanje); ova to napola spava zove se Leta
* U ovom kontekstu vie bi odgovaralo ludost, poto la folie znai
ludost i ludilo. Prim. prev.
3*
36
ISTORIJA LUDILA
(Zaboravnost); ona tamo to se oslanja na oba
lakta prekrtenih ruku zove se Mizoponija (Le-
njost); ova s vencem rua na glavi i zavijena u
mirisni oblak je Hedona (Naslada); ona tamo s
neodreenim i izgubljenim pogledom zove se Ano-
ja (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debelju-
kasta, s glatkom koom naziva se Trifa (Razuz-
danost). Meu devoj kama vidite i dva muka bo-
anstva od kojih se jedno zove Gozba a drugo
Tvrdi san.* Neprikosnovena povlastica ludila: ono
caruje nad svim onim to je loe u oveku. Ali
zar ono posredno ne vlada i svakim dobrom ko-
je on moe da uini: astoljubljem koje daje mu-
dre politiare, tvrdilukom posredstvom kojeg ra-
stu bogatstva, bezobzirnom radoznalou koja na-
dahnjuje filosofe i uenjake? Luiz Labe to ponav-
lja za Erazmom; a Merkur radi ludila preklinje
bogove: Ne dajte da se izgubi ta lepa Gospa ko-
ja vam je priinila toliko zadovoljstva.
Ali ovo novo kraljevstvo ima malo zajedni-
kog sa mranom vladavinom kojoj smo govorili
maloas i koja ga je povezivala sa velikim tra-
ginim silama sveta.
Zaelo, ludilo privlai, ali ne opinjava. Ono
upravlja svime to je na svetu lako, veselo, bez-
brino. Ono ini da se ljudi zabavljaju i ra-
duju, ono je ljudima, ba kao i Bogovima, dalo
Duh, Mudrost, Bahusa, Silena i tog milog uvara
vrtova (5). Sve je u njemu blistava povrnost:
nikakve zadrane tajne.
Ono je, sumnje nema, u nekoj vezi sa udno-
vatim putevima znanja. Prvo pevanje Brantovog
speva posveeno je knjigama i uenjacima; a na
graviri koja ilustruje taj odeljak, u latinskom iz-
danju od 1497, vidimo kako se na svojoj katedri
pretrpanoj knjigama kopei Uitelj koji iza svoje
doktorske kape nosi kapuljau luaka svu opi-
* E. Roterdamski, Pohvata ludosti; prevela dr Darinka Neveni-Grabovac.
Prim. prev.
STULTIFERA NAVIS 37
venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da-
je ljudima od nauke veliko mesto: posle Grama-
tiara, Pesnika, Govornika i Pisaca; zatim Prav-
nici; za ovima slede potovani filosofi s bradom
i ogrtaem; na kraju je zbijena i neizbrojna eta
Teologa. Ali ako je u ludilu znanje toliko vano,
to ne znai da je ludilo kadro da prodre u nje-
gove tajne; ba naprotiv, ono je kazna jedne pu-
stahijske i izline nauke. Ako je ono istina sa-
znanja, to znai da je saznanje dostojno poruge
i da se, umesto da se obraa velikoj knjizi isku-
stva, gubi u pranim knjigama i dokonim raspra-
ma; nauka se preliva u ludilo" samom prekomer-
nou lanih nauka.
vos doctores, qui grandia nomina fertis
Respicite antiquos pairis, jurisque peritos.
on in candidulis pensebant dogmata libris,
Arte sed ingenua sitibundum pectus alebant.
U skladu sa temom koja je narodskoj satiri odav
no bila bliska, ludilo se ovde javlja kao komino
kanjavanje znanja i njegove naduvene neukosti.
Znai da ludilo, uopte uzev, nije povezano sa
svetom i njegovim podzemnim oblicima, ve, mno-
go vie, sa ovekom, njegovim slabostima, njego-
vim snovima i zabludama. Sve ono to je kao mut-
no ispoljavanje kosmikog postojalo u ludilu onak-
vom kakvim ga je video Bo, kod Erazma je zbri-
sano; ludilo vie ne vreba oveka sa sve etiri
strane sveta, ono se uvlai u njega ili je, bolje re-
eno, jedan tanani odnos koji ovek odrava sa
samim sobom. Mitoloko olienje Ludila je, kod
Erazma, tek jedna knjievna smicalica. U stvari
postoje samo razliita ludila ljudski oblici ludi-
la: Raunam da ima onoliko kipova koliko i lju-
di; dovoljno je baciti pogled ak i na mesta naj-
vee mudrosti i najbolje uprave: Toliko je obilje
oblika ludila u njima, i toliko ih se novih svaki
dan raa da ni hiljadu Demokrita ne bi bilo do-
38
ISTORIJA LUDILA
voljno da im se podsmehne. Nema drugog ludi-
la sem onoga koje je u svakome oveku, jer ovek
je taj koji ga stvara u odanosti prema samome
sebi i putem zabluda u koje se uljuljkuje. Filauti-
ja je prvi meu likovima koje Ludilo uvlai u
svoj ples; ali to je stoga to su ti likovi vezani jed-
ni uz druge izvesnim povlaenim pripadanjem;
privrenost sebi prvi je znak ludila, ali ba zato
to je privren samome sebi ovek i prihvata gre-
ku kao istinu, la kao stvarnost, nasilje i runou
kao lepotu i pravdu: Jedan je runiji od svakog
majmuna, a sebi izgleda kao Nirej; drugi, im je
estarom povukao tri linije, odmah misli da je
Euklid; trei veruje da je Hermogen, a razume se
u muziku kao magarac u kantar i kreti gore ne-
go kokoka kad je kljuca petao kao zakoniti mu.
U tom uobraenom prihvatanju samoga sebe, o-
vek omoguuje svome ludilu da se javi kao kakva
fatamorgana. Simbol ludila bie, od sada, ono
ogledalo koje, ne odraavajui nita stvarno, odra-
ava potajno, onome ko se u nj zagleda, snivanje
njegove sopstvene naduvenosti. Ludilo nije toliko
u vezi sa istinom i svetom, koliko sa ovekom i
sa onom istinom njemu samome koju on moe
da opazi.
Otuda ono ukazuje na jedan potpuno mora
lan svet. Zlo nije kazna ili svretak vremena, ve
samo mana i nedostatak. Sto esnaest pevanja
Brantovog speva posveena su oslikavanju bezum-
nih putnika Broda: to su tvrdice, potkazivai, pi-
janice; to su oni koji se odaju razuzdanosti i raz-
vratu; oni koji pogreno tumae Sveto pismo, oni
koji ine preljubu. Loher (Locher), prevodilac Bran-
ta, otkriva u svome predgovoru na latinskom, plan
i smisao dela; re je tome da se ljudi poue
quae mala, quoz bona sint; quid vitia; quo virtus,
quo ferat error; a to ibajui, zbog svakom pozna-
tog nevaljalstva, impios, superbos, avaros, luxurio-
sos, lascivos, delicatos, iracundos, gulosos, edaces,
invidos, veneficos, fidefrasos... ukratko, sve ono
STULTIFERA NAVIS 39
to je ovek sam uspeo da iznae kao nepravilno u
svom ponaanju.
Na izraajnom podruju knjievnosti i filoso-
fije, doivljaj ludila, u petnaestom stoleu, popri-
ma pre svega pravac moralne satire. Nita ne pod-
sea na onu ogromnu najezdu koja preti i koja
je opsedala matu slikara. Ba naprotiv, nastoji
se da se ona udalji; njoj se ne govori. Erazmo
skree poglede sa te sumanutosti koju Furije ra-
spiruju iz Pakla svaki put kada puste svoje zmi-
j e ; on nikako nije eleo da izrekne pohvalu tim
bezumnim oblicima, ve slatkoj varci koja duu
oslobaa njenih bolnih briga' i preputa je raz-
noraznim oblicima naslade. Tim spokojnim sve-
tom lako se ovladava; on pred pogledom razum-
nog razastire bez tajne svoje bezazlene ari, a
ovaj se, zahvaljujui smehu, vazda dri na odsto-
janju. Dok su Bo, Brojgel i Direr posmatrali sa
same zemlje, uvueni u to ludilo koje su videli
da izbija svuda oko njih, dotle Erazmo dri da
je ono dovoljno daleko da ovek bude izvan opa-
snosti; on ga posmatra sa visine svog Olimpa, i
ako peva svoje hvale, to je zato to moe da mu
se smeje neugasivim smehom bogova. Jer ludilo
ljudi jeste boji prizor: Ukratko, ako biste mogli
taj beskrajan vaar da posmatrate s Meseca kao
nekada Menip, izgledalo bi vam kao da gledate
roj muva ili komaraca koji se svaaju, tuku, je-
dan drugom kopaju jamu, pljakaju, igraju se, a-
le, padaju, umiru. I ne moe Se skoro verovati
koliko vreve i tragedija mogu da izazovu tako sit-
na i tako kratkovena stvorenja. Ludilo vie nije
prisna neobinost sveta; ono je tek jedan prizor
dobro poznat neobinom posmatrau; ne vie fi-
gura cosmosa, ve crta karaktera ozvuma.
Ali okonava se istinski jedan rad koji e do-
vesti do toga da kritika svest uzapti tragian do-
ivljaj ludila. Ostavimo tu pojavu za trenutak po
strani i pustimo da se u svoj svojoj ravnoduno-
sti istaknu ti likovi koji se u Don Kihotu mogu
40 ISTORIJA LUDILA
nai isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima,
u Kralju Liru isto kao u pozoritu Rotrua (Rotrou)
ili Tristana TErmita.
Ponimo od najvanijeg, takoe i najtrajnijeg
jer jo e se i u osamnaestome stoleu pre-'
poznavati njegovi jedva izbledeli oblici: ludilo
usled nekog romanesknog poistoveenja. Njegove
odlike je, jednom za svagda, utvrdio Servantes.
Ali ta tema se neumorno ponavlja: neposredne
adaptacije (Don Kihot Gerina de Buskala /Gurin
de Bouscal/ igran je 1639; dve godine kasnije, ovaj
je prikazao Vladavinu Sana Panse), nova tumae-
nja pojedinih epizoda (Ludosti Kardenija od Pi-
ua /Pichou/ jesu varijacija na temu Odrpanog
viteza Sijera Morene), ili, na posredniji nain, sa-
tira na fantastine romane (kao u Lanoj Kleliji
od Siblinjija /Subligny/ i, unutar iste prie, u epi-
zodi ili d'Arvijan). Varke se prenose od pisca na
itaoca, ali ono to je s jedne strane bila mata,
s druge postaje opsena; pievo lukavstvo se, u
svoj bezazlenosti, prihvata kao istinski lik. Naiz-
gled, tu postoji samo laka kritika romana izmi-
ljanja; ali, tik ispod toga, otkriva se istinski ne-
mir zbog odnosa, u umetnikom delu, izmeu
zbiljskog i zamiljenog, a moda i zbog mutne
veze izmeu fantastinog izmiljanja i opsene bu-
nila. Poremeenim uobraziljama upravo i dugu-
jemo izumee umetnosti; udtjivost Slikara, Pe-
snika i Muziara samo je uljudno ublaen naziv
da se izrazi Ludilo. (6) Ludilo, u kojem su u pi-
tanje dovedene vrednosti drugog jednog doba,
druge jedne umetnosti, morala, ali u kojem se is-
to tako, pobrkani i uskomeani, udnovato pomu-
eni jedni drugima, u zajednikoj varci, odraa-
vaju i svi oblici, ak i oni najudaljeniji, ovekove
uobrazilje.
Tik uz to prvo je ludilo tate uobraenosti.
Ali luak se ne poistoveuje sa nekim uzorom iz
knjievnosti; on se poistoveuje sa sobom samim,
i to putem zamiljenog odobravanja koje mu orno-
STULTIFERA NAVIS 41
guuje da prida sebi sve odlike, sve vrline ili mo-
i kojih je lien. On je naslednik stare Filautije
Erazmove. Siromah, on je bogat; ruan, on se
ogleda; i dalje okovan, on veruje da je Bog. Ta-
kav je osloboenik iz Osume koji se smatra Nep-
tunom. (7) To je smena sudbina sedam linosti
u Visionnaires, atofora (Chateaufort) u Pidant
jou, M. de Risursa (Richesource) u Sir Politik.
Neizmerno ludilo koje ima onoliko lica kolika i
naravi, tenji, nunih zabluda na svetu. ak i kad
je najtee, ono je meu drugim ludilima najmanje
preterano; ono je, u srcu svakog oveka, zamilje-
ni odnos to ga on odrava sa sobom. Njime su obu-
hvaene njegove najvema svakidanje mane. Ob-
znaniti ga, to je prvi i poslednji element svake
moralne kritike.
Svetu morala pripada i ludilo pravedne kaz-
ne. Ono nemirima duha kanjava nemire srca. Ali
ono ima i druge moi: kazna koju ono dosuuje
umnoava se sama od sebe u onoj meri u kojoj,
kanjavajui se, razotkriva istinu. Pravda ovog lu-
dila jeste to da je istinoljubivo. Istinoljubivo, po-
to ve i krivac, u pustom kovitlacu svojih privi-
enja, osea ta e, za sva vremena, biti bolnost
njegove kazne: Erast, u Meliti, ve vidi sebe ka-
ko ga progone Eumenide i osuuje Minos. Isti-
noljubivo, takoe, i zato to se zloin skriven za
oi svih drugih obelodanjuje u tami te udnovate
kazne; ludilo bezumnim recima kojima se ne mo-
e gospodariti odaje sopstveni smisao, ono kazu-
je, u svojim varkama, svoju tajnu istinu; njegovi
krici govore umesto njegove savesti. Tako bunilo
Ledi Magbet otkriva onima koji to ne bi trebalo
da znaju rei to su se dugo aputale samo glu-
vim uima.
Konano, i poslednja vrsta ludila: ludilo oaj-
nike strasti. Ljubav koja se izjalovila u svojoj
prekomernosti, pre svega ljubav koju je obmanu-
la neumitnost smrti, nema drugog izlaza do lu-
dila. Dokle god je postojao predmet, luda ljubav bi-
42 ISTORIJA LUDILA
la je vie ljubav no ludilo; preputena sebi, ona
se produuje u prazninu sumanutosti. Kazna za
strast odve predatu sopstvenoj silovitosti? Ne-
sumnjivo; ali to je kanjavanje, isto tako, i ubla-
enje; ono, nad nenadoknadivim odsustvom raz-
liva saaljenje zamiljenih prisutnosti; u paradok-
su bezazlene igre ili u junatvu bezumnih proga-
njanja ono iznova nalazi lik koji ili. Ako i vodi
smrti, to je smrt u kojoj oni koji se vole nikada
vie nee biti rastavljeni. To je poslednja pesma
Ofelijina; to je bunilo Aristovo u Ludosti mudra-
ca. Ali to je, iznad svega, gorko i blago ludilo
Kralja Lira.
U ekspirovom delu, ludila koja se orouju
sa smru i sa ubistvom; u delu Servantesovom,
oblici koji se upravljaju prema oholosti i svim
zadovoljenjima u mati. No upravo su ta ludila
visoki uzori koje njihovi podraavaoci izvitoperu-
ju i obezoruavaju. A nema sumnje ak ni u to
da su oni, i jedan i drugi, vie svedoci traginog
doivljaja Ludila roenog u petnaestome stoleu
negoli posmatrai kritikog i moralnog doivljaja
Nerazumnosti koji se razvija ba u njihovo vreme.
S onu stranu vremena, oni produuju s jednim
smislom koji je na putu da nestane i ija e se
nit moi pratiti jo samo u tami. Ali tek ako se
uporedi njihovo delo, i to to ono sadri, sa zna-
enjima koja nastaju u njihovih suvremenika ili
podraavalaca, moi e da se odgonetne to to se,
na tom poetku sedamnaestog stolea, dogaa u
knjievnom doivljaju ludila.
Kod Servantesa i ekspira ludilo uvek zauzi-
ma izuzetno mesto, u tom smislu to je bez pri-
beita. Nikad ga nita ne privodi ni istini ni ra-
zumu. Ono vodi jedino rascepu i, odatle, smrti.
Ludilo, u zaludnim svojim recima, nije tatina;
praznina koja ga ispunjava jeste zlo koje preva-
zilazi moju praksu, to ree lekar povodom Ledi
Magbet; to je ve potpunost smrti: to je ludilo
koje nema potrebe za lekarom ve samo za bo-
STULTIFERA NAVIS
anskim milosrem. Blaga radost, kakvu je Ofe-
lija na kraju nala, ne usklauje se ni sa kakvom
sreom; njena beslovesna pesma isto je toliko bli-
ska sutini koliko i krik ene koji du hodnika
Magbetovog zamka objavljuje da je Kraljica
umrla. Smrt Don-Kihotova, nesumnjivo, dogaa
se u jednom smirenom predelu koji se do posled-
njeg asa nadovezuje na razum i istinu. Ludilo
Vitezovo odjednom postaje svesno samoga sebe i,
za njega samog, ponitava se u gluposti. Ali zar
je ta iznenadna razboritost ludila ita drugo doli
novo ludilo koje mu je upravo udarilo u glavu?
Beskrajno preokretljiva dvosmislica koju, na kon-
cu, moe da razrei samo smrt. Rastrojeno ludilo
moe jo samo da bude jedno jedino i isto to i
pretnja svretka; pa ak i jedan od znakova po
kojima nagaahu da bolesnik umire bee to to
se od ludila tako lako prizvao razumu. Ali sama
smrt ne donosi mir: ludilo e ponovo likovati
bedno vena istina, s onu stranu jednog ivota
koji se, ipak, izbavio ludila samim tim svretkom.
Njegov bezumni ivot ga, za ironiju, prati i ini
ga besmrtnim samo zbog njegovog ludila; ludilo
je, jo i neprolazan ivot smrti: Ovde poiva
strani hidalgo koji je junatvo tako daleko istu-
rio da se primetilo da njegovim preminuem
smrt ne moe da likuje nad ivotom.
Ali ludilo, vrlo brzo, naputa te predele ko-
nanog u koje su ga smestili Servantes i Sekspir:
a u knjievnosti s poetka sedamnaestog stolea
zauzima, umesto toga, srednje mesto; tako ono
tvori pre vor no razreenje, pre preokret no kraj-
nju opasnost. Premeteno u ekonomiju romane-
sknih i dramatskih sklopova, ono doputa ispo-
ljavanje istine i smireni povratak razumu.
To je zato to se ono vie ne razmatra u svo-
joj traginoj zbilji, u bezuslovnom rascepu koji
vodi na onaj svet; ve jedino u podsmehu sopstve-
nim zabludama. Ono nije istinska kazna, ve pred-
stava kazne, lana slinost dakle; ono se moe
44
ISTORIJA LUDILA
dovesti u vezu samo sa prividnou nekog zloina
ili sa obmanom jedne smrti. Ako Arist, u Ludosti
mudraca, poludi na vest smrti svoje kerke, to
je zato to ona nikako nije odista mrtva; kada
Erast, u Meliti, vidi sebe kako ga Eumenide pro-
gone i odvlae pred Minosa, to je zbog jednog
dvostrukog zloina to ga je mogao poiniti, to
je eleo da ga poini, ali koji, u stvari, nije za
sobom povukao nikakvu istinsku smrt. Sa ludila
je smaknuta njegova dramatina ozbiljnost: ono
je kazna ili oajanje samo u oblasti zablude. Nje-
gova dramatska funkcija opstaje samo onoliko
koliko je posredi lana drama: varljivi oblik u
kojem su u pitanju samo tobonje pogreke, ne-
ostvariva ubistva, nestanci Vieni za ponovna
nalaenja.
Pa ipak, to odsustvo ozbiljnosti ne spreava
ga da bude bitno jo bitnije no to je bilo,
jer ako ono i dovrhunjuje varku, varka se, pak,
prekida od njega poev. U ludilu u koje je za-
tvara njena zabluda, linost nehotice poinje da
razmruje potku. Optuujui se, ona, i protiv svo-
je volje, kazuje istinu. U Meliti, na primer, sva
lukavstva koja je junak izredao ne bi li prevario
druge, okrenula su se protiv njega, i on je bio
prva rtva kad je poverovao da je kriv za smrt
svoga suparnika i njegove dragane. No u svome
bunilu on prebacuje sebi da je izmislio celu jed-
nu ljubavnu prepisku; istina se obelodanjuje, u
ludilu i kroza nj, a ono, izazvano zabludom raz-
reenja, razreuje, samo, istinsku zamrenost ko-
joj je, u isti mah, i posledica i uzrok. Drugim re-
cima, ono je lana kazna za lano delo, ali po sop-
stvenoj sili ono izbacuje na povrinu istinsku te-
kou koja tada odista moe da se privede kra-
ju. Pod zabludom ono prikriva tajni rad istine.
Sa ovim dejstvom, dvosmislenim i sredinjim jed-
novremeno, rauna pisac Bolnice ludih (l'Ospitat
des Fous) kada predstavlja dvoje ljubavnika koji
se, da bi izbegli goniocima, prave da su ludi i
STULTIFERA NAVIS 45
skrivaju meu bezumne; u nastupu tobonjeg lu-
dila, devojka, preobuena u mladia, pravi se da
veruje da je devojka to stvarno i jeste go-
vorei tako, uzajamnim ponitavanjem ta dva pre-
tvaranja, istinu koja e na kraju pobediti.
Ludilo, to je najistiji, najpotpuniji oblik
brkanja: ono uzima lano za istinito, smrt za i-
vot, mukarca za enu, ljubavnicu za Eriniju, a
rtvu za Minosa. Ali to je, takoe, nepobitno naj-
nuniji oblik brkanja: jer ono, da bi pristupilo
istinskom razreenju, nema potrebe ni za kakvim
spoljanjim elementom. Dovoljno mu je da svo-
ju varku dotera do istine. T a k o je ono, u samoj
sredini sklopa, u njegovom mehanikom sreditu,
u isti mah i prividan zakljuak, pun nekog tajnog
ponovnog zapoinjanja, i uvoenje u ono za ta
e se ispostaviti da je izmirenje sa razumom i
istinom. Ono obeleava taku kojoj se, po svoj
prilici, pribliava tragina sudbina linosti, i od
koje stvarno kreu putevi koji vode pronaenoj
srei. U njemu se uspostavlja ravnotea, ali ono
tu ravnoteu zaklanja ispod oblaka varke, ispod
prividnog nereda; strogost graevine krije se pod
spretnim rasporedom tih nepravilnih estina. Ta
nagla ivost, ta smelost pokreta i rei, taj ludi
vetar koji ih, iznenada, protresa, prekida stihove,
kvari dranje i guva zastore dok se konci dre
mnogo vre, i samo tako - to je uti _ uzor
one varke baroka. Ludilo je velika ona varka
u tragikominim sklopovima knjievnosti prekla-
sicistikog doba.
I Skideri je to dobro znao kada je, u elji
da u svojoj Komediji glumaca (Comadie des Co-
mddiens), napravi pozorite pozorita, svoj komad
isprve postavio kao igru varki ludila. Jedan deo
glumaca treba da igra ulogu gledalaca, a ostali,
glumaca. Treba se, dakle, s jedne strane praviti
da se dekor uzima za zbilju, igra za ivot, dok se
u stvari, igra u istinskom dekoru; s druge, pre-
tvarati se da se igra i predstavlja glumac, dok je
46
ISTORIJA LUDILA
u stvarnosti posredi, naprosto, glumac koji igra.
Dvostruka igra u kojoj je svaki element i sam
udvostruen, tvorei tako tu ponovljenu zamenu
istinskog i varke, zamenu koja je sama po sebi
dramatski smisao ludila. Ne znam mora da
kae Mondrosi u prologu Skiderijevog komada
koja je dananja budalastost mojih drugara, ali
ona je zbilja tolika da moram da poverujem da
im je neka maija oduzela razum, a ono to ja
tu vidim kao najgore jeste to to oni pokuavaju
da me nateraju da ga i ja izgubim, a i vi, takoe.
Oni bi da me ubede da nisam na pozornici, da
je to tu grad Lion, da je ono tamo gostionica,
ovde loptalite, gde Glumci koji uopte nismo mi,
a koji mi ipak jesmo, prikazuju jednu Pastirsku
igru. U toj budalastosti pozorite razvija svoju
istinu: da bude iluzija. A to je, strogo uzeto,
ludilo.
*
* *
Raa se klasicistiki doivljaj ludila. Golema
opasnost koja se ukazivala na obzorju petnaestog
stolea ublaava se, uznemirujue sile koje su na-
stanjivale Boove slike izgubile su estinu. Oblici,
sada providni i pouljivi, opstaju tvorei pratnju,
neizbenu pratnju razuma. Ludilo je prestalo da,
na granicama sveta, oveka i smrti, bude figura
eshatologije; tama u koju je ono uprlo bilo po-
gled i iz koje su se raali oblici nemogunog, raspr-
ila se. Zaborav pada na svet kojim je krstarilo
slobodno robovanje njegovog Broda: on vie nee
ii, na udnovatoj svojoj plovidbi od jednog ovo-
zemaljskog sveta do jednog drugog sveta, tamo;
on vie nikada nee biti ta bezuslovna mea u
daljini. Eto ga privezanog, vrsto, sred stvari i
ljudi. Zaustavljenog i zadranog. Vie nije barka,
ve bolnica.
STULTIFERA NAVIS 4 7
Jedva neto vie od sto godina po udesu lu-
dih laa, vidimo kako se pomalja knjievna tema
Bolnice ludih. Tu svaka glava, prazna, u po-
sao utonula i rasporeena, po istinskom razumu
ljudi, govori, na primer, raspoluenim jezikom
Mudrosti, protivrenost i podsmeh: Bolnica Ne-
izleivih luaka gde su, od take do take, izve-
dena sva ludila i bolesti duha, kako ljudi tako i
ena, posao isto toliko koristan koliko i zabavan
i neophodan za sticanje istinske mudrosti. Svaki
oblik ludila ima tu svoje ureeno mesto, svoja
odlija i svog boga zatitnika: pomamno i trabu-
njavo ludilo, oznaeno glupakom posaenim na
stolicu, razmahuje se pod Minervinim pogledom;
turobni melanholici koji tumaraju poljem, vuci
usamljeni i pohlepni, imaju za boga Jupitera, go-
spodara ivotinjskih preobraaja; evo, zatim, lu-
aka pijanica, luaka spavaivih i polumrtvih,
luaka izlapelih i prazne glave . . . Sav taj pore-
meeni svet, u savrenom redu, izgovara, zauzvrat.
Pohvalu Razumu. U toj Bolnici, ve, zatvaranje
sledi ukrcavanju.
Savladano, ludilo odrava sve privide svoje
vladavine. Ono sada spada u mere razuma i rada
istine. Ono, na povrini stvari i u treperavoj svet-
losti dana, rauna sa svim igrama privida, sa dvo-
smislenou istinskog i varke, sa elom tom be-
skrajnom, uvek krpljenom i uvek kidanom pot-
kom koja spaja i u isti mah razdvaja istinu i pri-
vid. Ono skriva i otkriva, ono kazuje istinu i la,
ono je senka i svetlost. Ono odbleskuje; sredinja
i milostiva figura, uveliko prevrtljiva figura tog
baroknog doba.
Ne udimo se to ga tako esto nalazimo u
zapletima romana i pozorinih komada. Ne u-
dimo se to ga zaista vidimo u skitnji ulicama.
Tu ga je hiljadu puta sreo Fransoa Kolte (Frangois
Colletet):
48
ISTORIJA LUPILA
Ugledah, u toj ulici
Jednog prostodunika praenog decom.
. . . Takoe se i divi tom ubogom avolu:
Taj jadni luak, ta bi da uini
Sa tolikim silnim dronjama? ....
Viao sam te raskutrane luake
Kako pevaju uvrede po sokacima . . .
Ludilo ocrtava, u drutvenom predelu, jedan
dobro poznat obris. Iznova se, i veoma ivo, ui-
va u starim bratijama budala, njihovim svetkovi-
nama, skupovima i govorima. Rasplamsava se
oduevljenje za ili protiv Nikole Zubera (Nicolas
Joubert), poznatijeg pod imenom Angulvan (An-
goulevent), koji se proglasio Knezom budala, na-
slov koji mu osporavaju Valenti le Kont (le Comte)
i ak Reno (Jacques Resneau): pamfleti, spor, par-
nienja; njegov advokat proglaava i potvruje
da on ima uplju glavu, izlapelu bundevu, u ko-
joj nema zdrava razuma, upu, rastureni mozak,
te nema ni misli, ni cele daske u glavi. Blie d'Ar-
ber (Bluet d'Arberes), koji se nazvao Grofom od
Doputenja, tienik j e Krekijevih (Crequi), Ledi-
njijerovih (Lesdignieres), Bujonovih (Bouillon), Ne-
murovih (Nemours); godine 1602. on objavljuje,
ili umesto njega drugi objavljuju njegova dela u
kojima on upozorava itaoca da ne zna ni da
ita ni da pie i da to nikada nije ni nauio, ali
da ga je obodrilo nadahnue Boga i Anela.
Pjer Dipui (Pierre Dupuis), kome Renje (R
gnier) govori u estoj svojoj satiri, jeste, po re-
cima Braskambija (Brascambille), nad-luda u du-
goj haljini; on sam, u svome Prigovoru na bu-
enje Gazda-Gijoma (Remontrance sur le reveil de
Maitre Guillaume), izjavljuje kako ima duh iz-
dignut sve do predsoblja treeg stupnja meseca.
A mnoge druge linosti prikazane su u etrnaestoj
satiri Renjeovoj.
Taj svet s poetka sedamnaestog stolea ud-
novato je srdaan prema ludilu. Ono je tu, u
STULTIFERA NAVIS 49
srcu stvari i ljudi, podsmeljivi znak koji mea
oznake istinskog i uobraenog, jedva se seajui
velikih traginih pretnji ivot vema pomuen
negoli obespokojavajui, podrugljivo komeanje u
drutvu, nepostojanost razuma.
Ali, upravo se raaju novi zahtevi:
Stotine i stotine puta dohvatao sam svetiljku
Traei u po bela dana . . .
DRUGO POGLAVLJE
VELIKO UTAMNIENJE
Compelle intrare
Ono ludilo ije je glasove renesansa upravo
oslobodila, ali iju je estinu ve savladala, doba
klasicizma uutkae udnovatom jednom pri-
nudom.
Dobro se zna da je sedamnaesto stolee stvo-
rilo prostrane domove prinudnog boravka (mai-
sons d'internement); nedovoljno se zna da se na
sto stanovnika grada Pariza vie nego jedan u
njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. Dobro
se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape-
aenim pismima s kraljevom zapoveu i proiz-
voljnim merama hapenja; ne zna se tako dobro
iz kakve su pravosudne svesti mogli da proiziu
takvi postupci. Posle Pinela, Tjuka (Tuke), Vagni-
ca (Wagnitz), zna se da su tokom sto pedeset go-
dina luaci potpadali pod ustrojstvo tog zatvara-
nja, i da e jednoga dana biti otkriveni u velikim
odajama Opteg prihvatilita (l'Hpital general),
u elijama kaznenih zavoda; primetie se da su
bili izmeani sa stanovnicima Workhouses ili
Zuchthusern. Ali nije bivalo da se njihov polo-
aj tamo jasno odredi niti da se kae kakvog smi-
sla ima to susedstvo kojim siromanima, nezapo-
slenima, kanjenicima i bezumnima kao da je od-
reena ista postojbina. Upravo e meu zidovima
VELIKO UTAMNIENJE
51
domova za prinudni boravak Pinel i psihijatrija
devetnaestog stolea zatei luake; a tamo e ih
ne zaboravimo to i ostaviti, diei se kako
su ih izbavili. Od polovine sedamnaestoga sto-
lea, ludilo je povezano sa tom zemljom prinud-
nog boravka i sa pokretom koji mu je tu zemlju
oznaio kao njegovo prirodno stanite.
Za beleg neka poslui jedan datum: 1656, re-
enje osnivanju Opteg prihvatilita u Parizu.
Na prvi pogled, re je samo reformi pu
kom upravnom preustrojavanju. Razliita, ve po-
stojea zdanja, okupljena su pod objedinjenu up-
ravu: La Salpetrijer, za prethodne vladavine izno-
va sazidane radi smetanja arsenala, Bisetr (Bi-
cetre) koju je Luj XI I I hteo da pokloni dobrima
verskog reda Sen-Luja da od nje naini staraki
dom za vojne invalide. Dom i Bolnica, kako ve-
likog i malog Milosra tako i sirotinjski dom,
koji se nalaze u predgrau Sen-Viktor, Dom i Bol-
nica Scipiona, La Savonri, sa svim mestima, trgo-
vima, vrtovima, kuama i zgradama koji su u nji-
hovom sklopu. (8) Sve je to sada namenjeno si-
rotinji parikoj svakoga pola, mesta roenja i
starosti, bez obzira na titulu i roenje i ma iz
kog stalea bili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri
oporavku, leivi ili neizleivi. Re je tome da
se prihvate, smeste, prehrane oni koji su doli
sami ili oni koje je poslala kraljevska ili sudska
vlast; treba se takoe starati izdravanju, ne-
govanju i optem redu onih. koji tu nisu mogli
nai mesta, ali koji bi mogli ili zasluivali tu da
budu. Ta se briga poverava upravnicima imeno-
vanim doivotno, i oni svoja ovlaenja sprovode
ne samo u zgradama Prihvatilita, ve i nad svi-
ma onima koji u gradu Parizu potpadaju pod nji-
hovu nadlenost: Oni imaju svako pravo vlasti,
voenja, upravljanja, trgovanja, policije, suenja,
opominjanja i kanjavanja nad svim siromasima
u Parizu, kako izvan tako i unutar Opteg pri-
hvatilita. Osim toga, upravnici imenuju jednog
4
52
ISTORIJA LUDILA
lekara sa platom od 1000 funti godinje; on sta-
nuje u Milosru (Piti), ali dva puta nedeljno mo-
ra da poseti svaku zgradu Prihvatilita.
Od samog poetka jasno je jedno: Opte pri-
hvatilite nije medicinska ustanova. Ono je vie
polusudska struktura, neka vrsta administrativ-
nog entiteta koji, po strani od ve uspostavljenih
vlasti i izvan sudova, odluuje, sudi i izvrava pre-
sude. U tu svrhu imae upravnici na raspolaga-
nju sramne stubove, vratne okove za vezivanje
krivca, zatvore i podzemne tamnice u reenom
Optem prihvatilitu i mestima koja su u njego-
vom sklopu, onako kako oni nalaze za shodno, a
nikakav se priziv nee primiti na naredbe koje e
oni izdavati za unutranjost reenog Prihvatilita;
a to se tie onih koje se odnose na vanjski svet,
one e biti izvrene po obliku i sadraju bez ob-
zira na bilo kakva protivljenja ili pozivanja ui-
njena ili koja e se uiniti i bez tete po iste, i
nee biti odloene bez obzira na sve odbrane i
optube. Gotovo neprikosnoveni suverenitet, sud
bez vieg suda, pravo izvrenja nad kojim nita
ne moe odneti prevagu Opte prihvatilite je-
ste udnovata vlast koju kralj uspostavlja izmeu
policije i pravde, na granici zakona: trei stale
guenja. Umobolni koje e Pinel zatei u Bisetri
i u La Salpetrijer pripadali su upravo tome svetu.
Ni po svrsi ni po delovanju Opte prihvatili-
te nema veze ni sa kakvom medicinskom zami-
lju. Ono je instanca poretka, monarhijskog i gra-
anskog poretka koji se u Francuskoj stvara ba
u to vreme. Ono se nadovezuje neposredno na
kraljevsku vlast koja ga je postavila jedino pod
autoritet graanske uprave; Velika ubonica (la
grande Aumnerie) kraljevstva, koja je ranije u
starateljskoj politici bila znak uplitanja crkve i
svetenstva, odjednom se nala izvan kola. Kralj
nareuje: Smatrajmo da smo uvar i zatitnik
reenog Opteg prihvatilita, budui da je ono na-
a kraljevska zadubina, no i pored toga neka ono
VELIKO UTAMNIENJE
53
ni na koji nain ne zavisi od nae Velike ubonice,
niti od bilo kog naeg visokog slubenika, ve ne-
ka bude potpuno slobodno od stareinstva, obi-
laenja i sudske nadlenosti slubenika Opteg po-
pravilita (la generale Reformation) i ostalih iz
Velike ubonice, i svih drugih kojima uskrauje-
mo svako pravo raspitivanja i sudsku nadlenost
na bilo koji nain. Plan je prvobitno nastao u
Parlamentu i dva prva upravitelja koji su tada
imenovani bili su prvi predsednik Parlamenta i
dravni tuilac. Ali njih ubrzo zamenjuju pariki
nadbiskup, predsednik Poreznikog suda (Cour des
aides), predsednik Glavne kontrole (Cour des comp-
tes), upravnik policije i predsednik parike grad-
ske uprave (Prevot des marchands). Od tada Ve-
liko nadletvo (Grand Bureau) ima jo samo
ulogu da donosi odluke. Stvarna uprava i istin-
ske odgovornosti poverene su upravnicima koji se
dobijaju kooptiranjem. Oni su istinski upravite-
lji, izaslanici kraljevske vlasti i graanskog bogat-
stva pred svetom bede. njima je Revolucija
mogla da ostavi ovo svedoanstvo: Odabrani iz
najboljeg graanstva... oni su u upravu doneli
nepristrasna gledita i iste namere. (9)
Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra-
anskom poretku i koja je savremenik njegovog
ustrojavanja u obliku apsolutizma, uskoro prekri-
va svojom mreom celu Francusku. Jedan kraljev
ukaz, od 16. juna 1676, nareuje osnivanje po jed-
nog Opteg prihvatilita u svakom gradu njegove
kraljevine. Mesne vlasti, meutim, preduhitrile
su ovu meru; lionsko graanstvo je jo 1612. or-
ganizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja je ra-
dila na slian nain. Nadbiskup Tura ponosan je
to 10. jula 1676. moe da izjavi da je njegov
nadbiskupski grad sreno predvideo bogoboja-
ljive namere kraljeve i podigao ovo Opte prihva-
tilite zvano Sirotite (Charite) jo pre onoga u
Parizu, i uredio ga tako da je posluilo kao uzor
svima onima koja su posle osnovana, u kraljevini
54
ISTORIJA LUDILA
i izvan nje. Sirotite je u Turu osnovano, u stva-
ri, 1656, i kralj mu je poklonio 4.000 funti go-
dinjeg prihoda. Opta prihvatilita otvaraju se i-
rom Francuske: uoi Revolucije, ima ih u 32 po-
krajinska grada.
I pored toga to je prilino odluno ostavlje-
na po strani prilikom organizovanja Optih pri-
hvatilita nesumnjivo usled saradnje kraljev-
ske vlasti i graanstva Crkva ne ostaje izvan
pokreta. Ona preinauje svoje prihvatne ustano-
ve, iznova rasporeuje dobra svojih zadubina;
stvara ak i zajednice koje sebi postavljaju cilje-
ve prilino sline onima koje ima Opte prihvati-
lite. Vensan de Pol preustrojava Sen-Lazar, naj-
vei meu negdanjim parikim leprozorijima; 7.
januara 1632, on u ime kongregacionista Misije
sklapa ugovor sa Nastojnitvom Sen-Lazara; sa-
da tamo treba prihvatiti osobe uhapene po na-
redbi Njegovog Velianstva. Red Dobrih sinova
otvara tu vrstu prihvatilita na severu Francuske.
Braa Sen-an de Dije, pozvana u Francusku 1602,
osnivaju najpre Sirotite u Parizu, u predgrau
Sen-2ermen, a zatim aranton, gde se smetaju 10.
maja 1645. Nedaleko od Pariza oni, takoe, dre
i Sirotite Sneli, otvoreno 27. oktobra 1670. Ne-
koliko godina pre toga Vojvotkinja od Bujona
(Bouillon) poklonila im je zgrade i prihode bol-
nice za gubavce koju je u ato-Tjeriju (Chteau-
-Thierry), u etrnaestome stoleu, osnovao Tibo de
Sampanj (Thibaut de Champagne). Oni jo uprav-
ljaju i Sirotitima u Sen-Jonu, Pontorsonu, Kadi-
jaku, Romanu. Godine 1699. lazaristi u Marseju
osnivaju ustanovu koja e postati bolnica Sen-Pjer.
U osamnaestome stoleu, potom, nastaju Armantje
(Armentieres) (1712), Marevil (Mareville) (1714), Le
bon Saver de Kan (le Bon Sauveur de Caen) (1735);
Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se neto ma-
lo pre Revolucije (1780).
Pojava, naime, ima evropske razmere. Uspo-
stavljanje apsolutne monarhije i iv preporod ka-
VELIKO UTAMNIENJE 55
tolicizma u vreme protivreformacije dali su joj u
Francuskoj sasvim osoben karakter nadmetanja a
u isti mah i sauesnitva vlasti i Crkve. Drugde
ta pojava ima sasvim drugojae oblike, ali jed-
nako je tano vremenski odreena. Veliki sirotinj-
ski domovi (hospices), domovi prinudnog boravka,
poduhvati vere i javnog reda, pomoi i kanjava-
nja, milosra i vladinog staranja, delo su klasi-
cistikog vremena: isto tako sveopti kao ono i
roeni gotovo u isto vreme kad i ono. U zemlja-
ma nemakog jezika, stvaraju se popravni domo-
vi, Zuchthusern; prvi prethodi francuskim domo-
vima prinudnog boravka (osim' Sirotita u Lionu);
otvoren je u Hamburgu oko 1620. Ostali su stvo-
reni u drugoj polovini veka: Bazel (1667), Breslau
(1668), Frankfurt (1684), Spandau (1684), Knigs-
berg (1691). U osamnaestome stoleu oni nastav-
ljaju da se mnoe; najpre u Lajpcigu, 1701, zatim
u Haleu i Kaselu 1717. i 1720; kasnije u Brigu
i Osnabriku (1756) i, konano, 1771. u Torgauu.
U Engleskoj poeci utamnienja seu jo da-
lje u prolost. Jedan akt iz 1575. koji se odnosi
na kanjavanje skitnica i pomo siromanima
u isti mah, nalae izgradnju houses of correction,
najmanje po jedan po grofoviji. Njihovo izdra-
vanje treba obezbediti jednim porezom, ali jav-
nost se podstie da daje dobrovoljne priloge. Iz-
gleda, u stvari, da mera u tom obliku uopte i
nije primenjivana, jer nekoliko meseci kasnije
pada odluka da se odobri privatna preduzirnlji-
vost: da bi se otvorilo prihvatilite ili popravni
dom vie nije neophodno dobiti zvaninu dozvolu:
to sad svako moe da uini po sopstvenom naho-
enju. Poetkom sedamnaestog stolea, opte pre-
ustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom
sudiji koji ih ne bude uredio na podruju za ko-
je je nadlean; obaveza da se uvedu zanati, po-
dignu radionice, pokrene proizvodnja (mlinovi,
predionice, tkanice), to doprinosi njihovom iz-
dravanju i obezbeuje posao stanarima; na su-
56
ISTORIJA LUDILA
diji je da odlui ko zasluuje da bude poslat u
njih. Razvoj tih Bridwells nije bio osobito velik:
esto su sve vie prisajedinjavani tamnicama u
ijem su se susedstvu nalazili; pokuaj da se nji-
hova primena rairi i na kotsku nije uspeo. S
druge strane, workhouses je oekivao vei uspeh.
One potiu iz druge polovine sedamnaestog stole-
a. Jednim aktom iz 1670. odreen je poloaj tih
workhouses, stavljeno u dunost sudskim inovni-
cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova-
nje novcem koji je trebalo da omogui njihov rad,
a mesnim sudi jama poveren je vrhovni nadzor nad
njihovom upravom. Godine 1697, vie bristolskih
parohija ujedinjuju se da bi podigle prvu work-
house u Engleskoj i osnovale drutvo koje e
upravljati njome. Druga je dignuta 1703. u Vuste-
ru, a trea iste godine u Daminu; zatim u Plimu-
tu, Norviu, Halu, Ekseteru. Krajem osamnaestog
stolea njihov ukupan broj dostie 126. Dilber-
tov akt iz 1792. daje parohijama sve olakice da
osnivaju nove workhouses; u isto vreme se oja-
ava i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija;
da bi se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni-
ce, preporuuje se da se bespotedno proteruju
zarazni bolesnici.
Za nekoliko godina, preko Evrope je preba-
ena istinska mrea tih domova. Krajem osam-
naestog stolea Hauard (Howard) se poduhvata da
ih obie; kroz Englesku, Holandiju, Nemak,
Francusku, Italiju, paniju on e uiniti hodoa-
e svim glavnim mestima zatvaranja bolnica-
ma, tamnicama, kaznenim zavodima i njego-
vo ovekoljublje ljuti to to su meu iste zidove
mogli biti saterani sudski osuenici, mladii koji
su remetili mir svoje porodice ili traili njena
imanja, nikogovii i umobolni. Dokaz da je ve u
ono vreme izgubljeno neto oevidno: ono to j e
irom Evrope i onako uurbano i spontano izaz-
valo tu kategoriju klasicistikog poretka kakva je
zatvaranje. Za sto pedeset godina ono je postalo
VELIKO UTAMNIENJE 57
pogrean spoj raznorodnih elemenata. U poetku
je, meutim, trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko-
je je opravdavalo njegovu hitnost; mora da izme-
u tih raznolikih oblika i doba klasicizma koje
ih je stvorilo postoji neko naelo povezanosti ko-
je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prere-
volucionarne osetljivosti. Ka kakvoj se stvarnosti,
dakle, teilo kroz sve to ljudstvo koje se, bezmalo
preko noi, nalo zakljuano i, stroe no gubavci,
odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da je sa-
mo u Optem prihvatilitu u Parizu, nekoliko go-
dina po osnivanju, bilo 6.000 osoba, to je oko
1% stanovnitva. Trebalo je da se, iz tiha i ne-
sumnjivo tokom dugih godina, u evropskoj kul-
turi stvori jedna zajednika drutvena osetljivost
koja je naglo poela da se ispoljava u drugoj po-
lovini sedamnaestog veka: ona je, jednim udar-
cem, izdvojila tu kategoriju i odredila joj da na-
seli mesta utamnienja. Da bi se nastanili prosto-
ri koje je guba odavno napustila, odreen je itav
jedan narod koji se nama ini udnovato izmean
i nejasan. Ali ono to je za nas samo nerazlueno
oseanje bilo je, jamano, neto sasvim razgovet-
no opazivo za oveka klasicizma. Upravo taj na-
in opaanja i treba ispitati da bi se saznalo ka-
kav je to oblik osetljivosti na ludilo postojao u
jedno doba koje smo uobiajili da definiemo po
prednostima Razuma. Onaj gest koji je zatvara-
nju, obeleavajui mu prostor, dao mo izdvaja-
nja, ludilu doznaio novu postojbinu, ma koliko
povezan i spreman bio, nije jednostavan. On skla-
pa u jednu sloenu zajednicu novu osetljivost na
bedu i dunost pomaganja, nove oblike reagova-
nja na ekonomske tekoe nezaposlenosti i doko-
lienja, novu etiku rada, a takoe i san naseobi
ni u kojoj bi se moralna obaveza, u vidu autori
tarnih oblika prinude, pridruivala graanskom za-
konu. Nejasno, ove su teme prisutne u izgradnji
i ustrojavanju naseobina zatvaranja. One upravo
i daju smisao tome obredu i delimice objanjava-
58 ISTORIJA LUDILA
ju na koji je nain ludilo opaano i doivljavano
u doba klasicizma.
* *
Zatvaranje, ta uestala pojava ije znake u
sedamnaestome stoleu nalazimo irom Evrope,
jeste stvar pozicije. Policija, u sasvim tano od-
reenom smislu koji je toj rei pridavan u vreme
klasicizma, znai skup mera koje su svima koji
nisu mogli iveti bez rada, rad inile moguim i
neophodnim u isti mah; pitanje koje e Volter
uskoro formulisati, ve su sebi postavljali Kolbe-
rovi savremenici: Sta? Zar od kada ste ustanov-
ljeni kao telo koje dela u ime naroda jo niste
otkrili tajnu kako da sve bogatae obaveete da
sve siromahe nateraju na rad? Pa vi niste stigli
ni do prvih osnova policije.
Pre no to je poprimilo medicinski smisao
koji mu mi dajemo ili koji, barem, volimo da
pretpostavljamo da ima, zatvaranje nije iziskivala
briga za ozdravljenje nego neto sasvim drugo.
Ono to ga je uinilo neophodnim jeste imperativ
rada. Nae bi ovekoljublje rado da vidi znake
dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje
samo osuda besposlice.
Vratimo se prvim trenucima Utamnienja,
onom kraljevom ukazu od 27. aprila 1656. koji je
doveo do stvaranja Opteg prihvatilita. Ta usta-
nova odmah je sebi postavila zadatak da sprei
vprosjaenje i besposlienje kao izvore svih ne-
reda. U stvari, bila je to poslednja velika mera
od onih koje su od vremena renesanse preduzi-
mane ne bi li se stavila taka na nerad, ili ma-
kar na prosjaenje. (10) Godine 1532. pariki Par-
lament je odluio da se prosjaci pohapse i pri-
nude da rade u gradskim odvodima vezani lanci-
ma dvoje po dvoje. Kriza se brzo zaotrava: 23.
marta 1534. siromanim kolcima i sirotinji na-
VELIKO UTAMNIENJE
59
reuje se da napuste grad, a pri svem tom izda-
ta je i zabrana da se od sada pa nadalje vie
ne bogoradi na ulici. Verski ratovi uveavali su
tu sumnjivu gomilu u kojoj su se meali seljaci
proterani sa zemlje, rasputeni ili odbegli vojnici,
radnici bez posla, siromani studenti, bolesnici. U
asu kada Anri IV zapoinje opsadu Pariza, grad,
u kojem ivi manje od 100.000 stanovnika, ima
vie od 30.000 prosjaka.
Poetkom sedamnaestog stolea zapoinje pri-
vredna obnova; donosi se odluka da se silom po-
kupe nezaposleni koji nisu ponovo stekli mesto
u drutvu; godine 1606. jednom odlukom Parla-
menta reeno je da se pariki prosjaci izbiuju
na javnom mestu, da im se na rame udari ig,
glava obrije, te da se tako proteraju iz grada; da
bi se spreio njihov povratak, na gradskim kapi-
jama su, jednom uredbom iz 1607, postavljeni
streljaki odredi koji su imali da zabrane ulazak
svim siromasima. im su, sa tridesetogodinjim
ratom, iezle sve posledice privrednog preporoda,
problemi prosjaenja i besposlice iznova se po-
stavljaju; sve do sredine veka redovno poveava-
nje poreza davi manufakture i uveava nezaposle-
nost. Tada izbijaju metei u Parizu (1621), Lionu
(1652), Ruanu (1639). U isto vreme, pojava novih
ekonomskih struktura unosi rasulo u radniki
svet; uporedo sa razvojem velikih manufaktura,
radnika udruenja (compagnonnages) gube mo
i prava, Opte uredbe (Reglements generaux)
zabranjuju sve zborove radnika, svaki savez, sva
:
ko udruivanje. U mnogim strukama, meutim,
radnika udruenja ponovo se osnivaju. Proganja-
ju ih; ali izgleda da Parlamenti ispoljavaju izve-
snu mlakost; Parlament Normandije odbija sva-
ku nadlenost da sudi buntovnicima iz Ruana. Ne-
ma sumnje da se Crkva zato i uplie, te tajna
udruivanja radnika izjednauje sa bavljenjem
vradbinama. Jednom odlukom Sorbone, godine
1655, proglaeni su bezbonicima i poiniteljima
60
ISTORIJA LUDILA
smrtnoga greha svi oni koji pristaju uz loe
drutvo.
U tom muklome sukobu u kojem se strogost
Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata,
stvaranje Prihvatilita jeste, barem u poetku,
sumnje nema, parlamentarna pobeda. U svakom
sluaju, to je novo reenje: prvi put se isto ne-
gativne mere iskljuivanja zamenjuju jednom me
rom zatvaranja; neradnik se vie ne izganja niti
kanjava; on se uzima na staranje, na troak na-
cije, ali po cenu njegove line slobode. Izmeu
njega i drutva uspostavlja se preutni sistem
obaveza: on ima pravo da bude hranjen, ali mora
prihvatiti fiziku i moralnu prinudu zatvorenosti.
Ukazom od 1656. cilja se upravo na tu poma-
lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava, bez
uporita u drutvu, na klasu koja se zatekla na-
putena, ili koju je nov privredni razvoj uinio
privremeno pokretnom. Ni petnaest dana poto je
podnet na potpisivanje, ukaz je proitan i obzna-
njen na ulicama. Paragraf 9: Vrlo izrino spre-
imo i zabranimo svim osobama svakoga pola,
mesta roenja i starosti, bez obzira na titulu i ro-
enje, ma iz kog stalea bili, zdravi ili invalidi,
bolesni ili pri oporavku, leivi ili neizleivi, da
prose po ulicama i predgraima Pariza, i po crk-
vama, i dverima istih, a i na kunim kapijama
ili po ulicama, ili gde drugde, ni javno ni tajno,
po danu ili po noi . . . , pod pretnjom bievanja
prestupnika prvi put, a drugi galije za mukarce
i mladie, progonstva za ene i devojke. Sledee
nedelje to je 13. maj 1657. u crkvi Sen-Luj
de la Pitije dri se sveana misa povodom Svetoga
Duha; a u ponedeljak, 14. maja, ujutru, gradska
vojska (milice), koja e, u mitologiji narodskih
strahovanja, dobiti naziv panduri Prihvatilita,
poela je da lovi prosjake i alje ih u razliite
zgrade Prihvatilita. etiri godine kasnije, u La
Salpetrijer je sklonjeno 1460 ena i male dece; u
La Pitije ima 98 deaka, 897 devojica izmeu se-
VELIKO UTAMNIENJE
61
dam i sedamnaest godina i 95 ena; u Bisetri,
1615 odraslih mukaraca; u La Savonri, 305 de-
aka izmeu osam i trinaest godina; u Scipion,
konano, smetene su trudne ene, odojad i sa-
svim sitna deca: ima ih 530. U poetku, ljude u
braku ne primaju, ak i ako im je to potrebno;
uprava je zaduena da ih hrani kod njihove ku-
e; ali uskoro, zahvaljujui jednom Mazarenovom
poklonu, mogue j e smestiti ih u La Salpetrijer.
Sve u svemu, izmeu pet i est hiljada osoba.
Zatvaranje, bar u poetku, ima u celoj Evro-
pi isti smisao. Ono je jedan odgovor kojim sedam-
naesto stolee uzvraa na ekonomsku krizu koja
pogaa zapadni svet u celini: pad zarada, nezapo-
slenost, pomanjkanje novca, to verovatno sve
potie od krize u panskoj privredi. ak i Engle-
ska, koja od svih zemalja zapadne Evrope najma-
nje zavisi od sistema, mora da savlauje iste te-
koe. Uprkos svim merama preduzetim da se iz-
begne nezaposlenost i opadanje zarada, siroma-
tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. Godine 1622.
pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor
koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji, istiui
opasnost, obznanjuje opti nehat: Premda broj
siromanih ne prestaje da raste svakoga dana, sve
to treba da im pomogne izvre se na gor e. . . ;
mnoge parohije guraju svoje siromahe i zdrave
radnike koji nee da rade. . . u pronju, lopovlu-
ke i krau da bi iveli, tako da je zemlja njima
alosno preplavljena. Postoji bojazan da e oni
zaguiti zemlju; i poto nemaju mogunosti da,
kao na kontinentu, prelaze iz jedne zemlje u dru-
gu, postoji namera da se oni izgnaju i sprovedu
u novootkrivene zemlje, u istonu i zapadnu In-
diju. Godine 1630. kralj postavlja jednu komisi-
ju koja treba da se stara bespotednom spro
voenju zakona siromanima. Iste godine, ona
objavljuje niz zapovesti i uputstava; preporu-
uje se da se progone prosjaci i skitnice, kao i
svi oni koji ive u neradu i nee da rade za ume-
62
ISTORIJA LUDILA
renu platu ili koji po krmama troe ono to
imaju. Valja ih kanjavati u skladu sa zakoni-
ma i strpati ih u kaznene domove; to se tie
onih koji imaju enu i decu, treba proveriti da
li su venani i da li su im deca krtena, jer ti
ljudi ive kao divljaci bez venanja, bez sahrane
i bez krtenja; a upravo zbog te raspusne slobo-
de tolikim ljudima i priinjava zadovoljstvo da
budu skitnice. Uprkos poboljanju koje sredinom
stolea poinje u Engleskoj, u Kromvelovo vreme
taj problem jo nije reen, poto se predsednik
londonske optine ali na taj olo koji se skup-
lja po gradu, remetei javni red, opsedajui vo-
zila, glasno traei milostinju na ulazima u crkve
i posebne zgrade.
Jo dugo e kazneni dom ili mesta Opteg
prihvatilita sluiti za zatvaranje neradnika, be-
sposliara i skitnica. Svaki put kada doe do kri-
ze i kada broj siromanih krene navie, domovi
prinudnog boravka, bar za neko vreme, ponovo
poprimaju svoj provobitni ekonomski znaaj. Sre-
dinom osamnaestog stolea ponovo je zavladala
velika kriza: u Ruanu prosjaci 12.000 radnika, u
Turu isto toliko; u Lionu se zatvaraju manufak-
ture. Grof od Aransona, koji ima oblast Pariza
i konjiku andarmeriju, izdaje zapovest da se
pohapse svi prosjaci u kraljevstvu; da bi se to
postiglo konjika andarmerija radi po selima, a
tako se radi i u Parizu, gde je sigurno da prosjaci
nee umai poto su opkoljeni sa svih strana.
Ali izvan razdoblja kriza, zatvaranje poprima
drugi smisao. Njegovoj funkciji guenja pridruu-
je se jo jedna korisna strana. Vie nije re
tome da se zatvore radnici bez posla, ve da se
onima koji su zatvoreni dade posao te da se tako
primoraju da slue blagostanju svih. Naizmeni-
nost promene je jasna: jeftina radna snaga u vre-
me pune zaposlenosti i visokih zarada; a u raz-
doblju nezaposlenosti, uklanjanje besposliara i
zatita drutva od nemira i pobuna. Ne zaboravi-
VELIKO UTAMNIENJE
63
mo da se prvi domovi prinudnog boravka pojav-
ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim
mestima zemlje: u Vusteru, Norviu, Bristolu; da
je prvo Opte prihvatilite otvoreno u Lionu, e-
trdeset godina pre no u Parizu; da Hamburg, prvi
od svih Nemakih gradova, ima svoj Zuchthaus
od 1620. Njegov pravilnik, objavljen 1622, vrlo je
precizan. Svi zatvoreni moraju da rade. Tano se
vodi rauna vrednosti njihovog rada i daje im
se etvrtina zarade. Rad, naime, nije samo zani-
manje; on mora biti plodotvoran. Osam upravi-
telja doma utvruju opti plan. Werkmeister da-
je zadatak svakome posebno i krajem sedmice
treba da ustanovi da U je on dobro obavljen. Pra-
vilo radu primenjivae se sve do kraja osam-
naestog stolea, jer jo i Hauard moe da zaklju-
i da se . . . tu prede, pletu arape, tka vuna,
kostret, lan, obrauje se bojeno drvo, jelenji ro-
govi. Zadatak snanog oveka koji strae to drvo
jeste 45 funti dnevno. Nekoliko ljudi, nekoliko
konja bave se oko valjavice. Jedan kova nepre-
stano radi. Svaki dom prinudnog boravka u Ne-
makoj po neemu je poseban: prede se, pre sve-
ga, u Bremenu, Brunsviku, Minhenu, Breslauu,
Berlinu; tka se u Hanoveru. Mukarci struu drva
u Bremenu i Hamburgu. U Nirnbergu, glaaju se
optika stakla; u Majncu je glavni posao mlevenje
brana.
Prvi kazneni domovi u Engleskoj otvaraju se
u vreme potpunog ekonomskog zastoja. Aktom od
1610. preporuuje se samo da se svim kaznenim
domovima pripoje mlinovi, tkanice, vunovlaare,
kako bi se stanari zaposlili. Ali kada se, posle
1651, akta Navigaciji i sputanju eskontne sto
pe privredna situacija uvruje i trgovina i in-
dustrija razvijaju moralna nunost postaje pri-
vredna taktika. Tei se za tim da se sva zdrava
radna snaga iskoristi to bolje, to jest to jefti-
nije. Kada Don Keri (John Carey) utvruje svoj
plan za workhouse u Bristolu, on neophodnost
64
ISTORIJA LUDILA
rada postavlja na prvo mesto: Siromani oba
pola i svih godina mogu se zaposliti da trle ko-
noplju, da pripremaju i predu lan, da grebenaju
i predu vunu. U Vusteru, izrauju odeu i tka-
nine; opremljena je i radionica za decu. Sve to
esto ne ide bez tekoa. Nastoji se da workhou-
ses profitiraju na raun mesnih industrija i tri-
ta; moda se misli da e ta jeftina proizvodnja
regulatorno delovati na prodajnu cenu. Ali manu-
fakture negoduju. Danijel Defo ukazuje na to da
se sirotinja, usled te odve lake konkurencije
workhouses, pod izgovorom da se ukida u jednoj
oblasti, stvara u drugoj; to znai davati jednome
ono to se oduzelo drugome, dovesti skitnicu na
mesto potena oveka i ovoga primorati da pro-
nae drugi posao kako bi svojoj porodici obezbe-
dio ivot. Pred tom opasnou od konkurencije,
vlasti putaju da rad postepeno iezne. itelji vi-
e ne mogu da zarade ni koliko da podmire svo-
je izdravanje; ponekad je neophodno prebaciti ih
u tamnicu ne bi li bar hieb dobili besplatno. to
se Bridwells tie, malo ih je . . . u kojima se bi-
lo ta radi ili uopte moe da radi. Oni koje u
njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki
sa kojima bi radili; oni tamo provode vreme u
dangubljenju i razvratu.
Kada je u Parizu stvarano Opte prihvatilite,
u prvom se redu mislilo na ukidanje prosjaenja,
a manje na zapoljavanje zatvorenih. Ipak, izgle-
da da je Kolber (Colbert), kao i engleski mu su-
vremenici, video u pomoi putem rada i lek pro-
tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u
isti mah. Nadzornici u unutranjosti neprestano
moraju da se staraju tome da sirotinjski domo
vi imaju i izvesno ekonomsko znaenje. Svi si-
romani koji su za to sposobni moraju radnim
danom da rade, kako bi izbegli dokolienje koje
je mati svih zala, tako i da bi se navikli na rad,
a takoe i zato da bi zaradili za deo svoje ishra-
ne. Kadikad ima i sporazuma koji omoguuju
VELIKO UTAMNIENJE
65
privatnim preduzimaima da radi sopstvene kori-
sti upotrebljavaju radnu snagu azila. Jednim ugo-
vorom sklopljenim 1708. podrazumeva se da e
neki preduzima snabdevati Sirotite Tila vunom,
sapunom, ugljem, a da e mu ono zauzvrat ispo-
ruivati eljanu i upredenu vunu. Cela zarada de-
li se izmeu doma i preduzimaa. U samom Pari-
zu je bilo vie pokuaja da se velika zdanja Op-
teg prihvatilita pretvore u manufakture. Ako je
verovati piscu jednog nepotpisanog zapisa objav-
ljenog 1790, u La Pitije se pokuavalo sa svim
vrstama manufaktura koje prestonica moe da po-
nudi; konano, uz izvesno oajanje, spalo se na
radionicu mrea kao najmanje skupu. Ni drug-
de pokuaji nisu nimalo uspeniji. U Bisetri je
probano mnogo tota: izrada konca i uadi, gla-
anje stakla, a naroito veliki bunar. ak su,
godine 1781, doli na pomisao da konje, radi iz-
vlaenja vode, zamene skupinama zatvorenika ko-
ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uvee:
Koja je pobuda mogla da navede na taj udan
posao? Da li j e posredi tednja ili puka potreba
da se zatvorenici neim zaposle? Ako je re
pukoj potrebi da se uposle zatvorenici, zar ne bi
bilo umesnije zabaviti ih poslom korisnijim i za
njih i za kuu. Ako je pobuda u tednji, onda je
ne vidimo, nje uopte i nema. Kroz celo osam-
naesto stolee, privredni znaaj koji je Kolber
(Colbert) hteo da prida Optem prihvatilitu ne
prestaje da slabi; to sedite obaveznog rada po-
stae povlaeno mesto dokolienja. Koji je iz-
vor nereda u Bisetri? pitae se jo i ljudi
Revolucije. I odgovarae ono to je odgovoreno
ve u sedamnaestom stoleu: Besposlienje.
Koji je nain da mu se doskoi? Rad.
U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak
je i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo-
gu: da suzbije nezaposlenost, ili da barem izbrie
njene najvidljivije drutvene posledice, i da kon
trolie cene kada se ukazivala opasnost da one
s
ISTORIJA LUDILA
preterano skoe. Da dejstvuje naizmenino na tri-
te radne snage i na cenu proizvodnje. U stvari,
ne izgleda da su domovi prinudnog boravka mog-
li uspeno da odigraju ulogu koja se od njih oe-
kivala. Ako su i okupljali ljude bez posla, to je
bilo prvenstveno stoga da se prikrije beda i iz-
begnu drutvene ili politike nezgode kada se ti
ljudi uzbune; ali istog trenutka kada bi oni bili
saterani u obavezne radionice, u susednim obla-
stima ili na slinim podrujima nezaposlenost se
poveavala. to se dejstva na cene tie, ono je
moglo biti samo vetako, poto je trina cena
tako izraenih proizvoda bila nesrazmerna istin-
skoj ceni kotanja, ako se ova rauna prema tro-
kovima to ih prouzrokuje samo zatvaranje.
Upravo se u izvesnom doivljaju rada i iska-
zuje kako privredna neminovnost tako isto i od
nje nedeljiva moralna neminovnost utamnienja.
Izmeu rada i besposlice povuena je u klasici-
stikom svetu jedna granina crta koja je dola
na mesto velikog iskljuivanja gube. U geografiji
ukletih mesta, kao i u predelima moralnog sveta,
azil je zauzeo tano ono mesto to ga je imao
leprozorij. Stari obredi izoptenja nastavljeni su,
ali u svetu proizvodnje i trgovine. Ba na tim
mestima proklete i osuene besposlice, na tim
mestima to ih je izumelo drutvo koje je u za-
konu rada otkrivalo jednu etiku natpojavnost,
pojavie se ludilo i uskoro narasti do te mere da
ih utelovi. Doi e dan kada e ono moi da se
same sa tim jalovim prostorima besposlice pu-
tem izvesnog veoma starog i veoma nejasnog pra-
va naslea. Devetnaesto stolee e prihvatiti, pa
ak i zahtevati da se ta zemljita na koje su to-
kom sto pedeset godina pre toga hteli da smeste
nezaposlene, bedne i uboge, prenesu na luake.
VELIKO UTAMNIENJE $7
5*
Nije svejedno to su luaci bili obuhvaeni
velikom zabranom besposlienja. Od poetka e
oni imati mesto uz siromahe, valjane ili rave, i
uz dokoliare, dobrovoljne ili ne. Kao i oni, i lu-
aci e biti podvrgnuti pravilima obaveznog ra-
da; i vie no jednom desilo se da su oni u toj
jednoobraznoj prinudi naprosto pokazali svoje ne-
obino lice. U radionicama u koje su potrpani ra-
spoznavali su se, i nehotice, po nesposobnosti da
rade i slede ritam zajednikog ivota. Potreba,
otkrivena u osamnaestome stoleu, da se umo-
bolnima odredi poseban nain ivota, i velika kri-
za utamnienja uoi same Revblucije, povezani su
sa iskustvom to su ga ljudi s ludilom imali u
kontekstu opte obaveze da se radi. Da bi se lu-
aci zatvorili nije se ekalo na sedamnaesto
stolee, ali ba se u to doba otpoelo sa njihovim
interniranjem tako to su meani sa elom jed-
nom populacijom za koju je smatrano da su oni
s njom u srodstvu. Do renesanse, osetljivost na
ludilo bila je skopana sa prisustvom imaginarnih
natpojavnosti. Od doba klasicizma poev, i po prvi
put, ludilo se opaa kroz etiku osudu nerada i u dru-
tvenoj imanentnosti koju obezbeuje zajednica ra-
da. Ta zajednica poprima etiku mo podele koja joj
omoguuje da, kao u drugom nekom svetu, odbaci
sve oblike drutvene nekorisnosti. Ba u tom dru-
gom svetu, okruenom svetim snagama truda, lu-
dilo e i stei taj status koji mu priznajemo. Ako
u klasicistikom ludilu i ima neega to govori
drugom mestu i drugoj stvari, to nije stoga to
luak dolazi s drugog nekog neba, neba bezumno-
sti, i to nosi njegove znake; to je stoga to ori
sam prelazi granice graanskog poretka i odlazi
van svetih mea njegove etike.
U stvari, odnos izmeu prakse zatvaranja i
zahteva da se radi nije potpuno, ni izdaleka, od-
reen stanjem ekonomije. U osnovi mu lei i i-
votom ga nadahnjuje jedno moralno opaanje.
Kada je Board of Trade objavio svoj izvetaj
68
ISTORIJA LUDILA
siromanima i u njemu predloio sredstva da se
oni uine korisnima po sve, bilo je tano nazna-
eno da koren siromatva nije ni oskudica hrane
ni nezaposlenost, ve slabljenje reda i poputa-
nje obiaja. I ukaz od 1656, takoe, usred obzna-
na moralu iznosio je udnovate opasnosti. Ra-
spusnost prosjaka prevrila je meru, jer oni se
odaju svakovrsnim zloinima, to navlai proklet-
stvo boije na drave ako te zloine ne kazne. Ta
raspusnost nije neto to bi se moglo odrediti
u odnosu na veliki zakon rada, ve moralna ra-
spusnost: Osobe koje su se bavile milosrdnim
delima na osnovu iskustva su saznale da vie lju-
di oba pola stanuju zajedno bez venanja, mnoga
njihova deca nisu krtena i bezmalo svi ive u
nepoznavanju vere, u nipodatavanju sakramena-.
ta i u neprestanoj navici na svakovrsne poroke.
Ali Prihvatilite ima, isto tako, i smisao da na-
prosto slui i kao utoite onima koje starost,
nemo ili bolest spreavaju da rade; ono nee
imati samo vid radionice za prinudni rad, ve ta-
koe i moralne ustanove zaduene da kanjava,
da ispravlja izvesnu moralnu raspojasanost, ko-
ja ne zavreuje suda ljudi, ali se ne bi mogla
popraviti samo strogou ispatanja. Opte pri-
hvatilite ima etiki status. Upravo su za tu mo-
ralnu obavezu zadueni njegovi upravitelji, te im
je dodeljen ceo pravni i materijalni aparat repre-
sije: Svi oni imaju mo vlasti, upravljanja, voe-
nja, policije, pravo suenja, ukoravanja i kanja-
vanja; a da bi obavili taj zadatak, na raspolaga-
nje im se stavljaju stubovi srama, vratni okovi,
zatvori i podzemne tamnice (11).
U sutini, obaveza da se radi osmiljena je
upravo u tome kontekstu: ona je etika veba i
moralno jemstvo. Ona vai kao isposnitvo, kao
kazna, kao znak izvesnog stava srca. Zatvorenik
koji moe i hoe da radi bie osloboen; ne toli-
ko to e iznova biti od koristi drutvu, ve zato
to je ponovo. pristao uz veliku etiku pogodbu
VELIKO UTAMNIENJE
69
ljudskom bitisanju. Aprila 1684, jednom ured
bom je unutar prihvatilita stvoren odeljak za
mladie i devojke ispod dvadeset pet godina; njo-
me je tano odreeno da na rad treba da im od-
lazi najvei deo dana i da bude praen itanjem
nekolikih pobonih knjiga. Ali uredba odreuje
isto represivni karakter toga rada, daleko od
svakog staranja proizvodnji: Bie naterani da
rade to due mogu i na najteim poslovima koje
njihove snage i mesto na kojima e biti doputa-
ju. Tada, ali tek tada moi e biti obuavani
nekom zanatu koji odgovara njihovom polu i
sklonostima, i to onoliko koliko je njihova rev-
nost pri prvim zadacima omoguila da se pro-
sudi da ele da se poprave. Svaka e greka, ko-
nano, biti kanjena uskraivanjem orbe, pove-
anjem rada, zatvorom i ostalim kaznama uobia-
jenim u reenim domovima, onako kako upravite-
lji budu procenili da je opravdano. Dovoljno je
proitati optu uredbu onome to svaki dan
mora biti uinjeno u Kui Sen-Luja u La Salpe-
trijer pa da se shvati da se i sam zahtev da se
radi upravljao prema sprovoenju jedne moralne
reforme i prinude, to zatvaranju daje, ako ve
ne krajnji smisao, a ono bar sutinsko opravdanje.
Ovo izumee jednog mesta prinude gde je mo-
ralu administrativno odreeno da zlostavlja zna-
ajna je pojava. Po prvi put su osnovane usta-
nove moralnosti u kojima se splie zapanjujua
sinteza izmeu moralne obaveze i graanskog za-
kona. Red drava vie ne doputa nerede srca.
Naravno, nije to prvi put to u evropskoj kulturi
moralna pogreka, ak i u svom najprivatnijem
vidu, poprima izgled nasrtaja na pisane i..nepi-
sane zakone graanstva. Ali u tom velikom zatva-
ranju iz doba klasicizma, bit i novost jeste to
to se ljudi zatvaraju u naseobine iste moralno-
sti, u kojima e se zakon koji treba da vlada u
srcima primenjivati bez poputanja, ili ublaava-
70 ISTORIJA LUDILA
nja, u vidu stroge fizike prinude. Moral se pre-
pustio upravljanju kao trgovina ili privreda.
Vidimo da se tako meu ustanove apsolutne
monarhije u iste one koje su dugo bile simbol
njene samovolje svrstava i velika graanska, a
uskoro i republikanska zamisao da je i vrlina, ta-
koe, stvar drave, da je mogue donositi reenja
kako bi ona zavladala, ustanoviti autoritet kako
bi se osiguralo da ona bude potovana. Zidovi
zatvorenih prostora na neki nain kriju negativ
te moralne naseobine kojoj graanska svest po-
inje da sanja u sedamnaestome stoleu: moralne
naseobine namenjene onima koji su od samog po-
etka hteli da se izvuku iz nje, naseobine u kojoj
pravo vlada samo putem sile bez priziva neka
vrsta vrhovne vlasti dobra, gde likuje pretnja sa-
ma, i gde vrlina, budui toliko vredna sama po
sebi, ima vrednost kao takva, a za nagradu dobija
samo to to je izbegla kaznu. U senci graanske
drave raa se ta udnovata republika dobra ko-
ja se silom namee svima za koje se podozreva
da pripadaju zlu. To je nalije velikog sna i ve-
like zaokupljenosti graanstva u vreme klasiciz-
ma: konano poistoveeni zakoni drave i zakoni
srca. Neka se nai politiari blagoizvole manuti
raunica... i neka ve jednom shvate da se nov-
cem moe sve kupiti osim uljudnosti i gra-
ana. (12)
Zar nije to san koji kao da je opsedao osni-
vae doma za prinudan boravak u Hamburgu?
Jedan od upravitelja mora da se stara da . . . svi
koji su u kui ispunjavaju svoje verske dunosti
i budu poueni za nj i h. . . kolski uitelj treba da
naui decu veri i da ih opominje, podstie ih da,
u trenucima dokolice, itaju razliite delove Sve-
tog pisma. On treba da ih naui da itaju, da
piu, raunaju, da budu poteni, i pristojni prema
onima koji poseuju dom. On se mora starati da
oni prisustvuju slubi boijoj i da se pri tom
smerno ponaaju. U Engleskoj, u pravilima work-
VELIKO UTAMNIENJE 71
houses ostavljeno je veliko mesto bdenju nad vla-
danjem i nad veronaukom. Tako je za dom u Pli-
mutu predvieno imenovanje jednog schoolmaste-
ra koji je imao da udovolji trostrukom uslovu da
bude poboan, trezven i uzdrljiv; svako jutro i
svako vee imae on zadatak da predvodi molitve;
svake subote po podne i svakog praznika morae da
se obrati zatvorenima, da ih opomene i poui os-
novima protestantske vere u skladu sa uenjem an-
glikanske crkve. Hamburg ili Plimut, Zuchthu-
sern i workhouses u celoj protestantskoj Evropi
diu se te tvrave moralnoga reda u kojima se
ui vera, to je neophodno za- mir drave.
Na katolikoj zemlji, cilj je isti, ali je versko
obeleje malo izraenije. tome svedoi delo sve-
tog Vensana de Pola. Glavna namera radi koje
smo dopustili da ovamo budu povuene osobe iz-
van halabuke velikoga sveta i da stupe u ovu
usamljenost kao pitomci bila je samo to da se
oni zadre od robovanja grehu, od toga da budu
prokleti zanavek, i da im se dade sredstvo da ui-
vaju u savrenom zadovoljstvu i u ovom i u onom
drugom ivotu; oni e uiniti sve to mogu da se
u tome dive boanskom provienju... Iskustvo
nas, na alost, isuvie vrsto uverava da poreme-
aji za koje danas vidimo da vladaju kod mladei
potiu jedino od sve veeg pomanjkanja pouka i
pokornosti pred duhovnim predmetima, poto mla-
di mnogo vie vole da slede svoje rave sklono-
sti negoli sveta nadahnua Boija i bogobojalji-
ve savete svojih roditelja. Re je, dakle, tome
da se pitomci izbave iz jednog sveta koji ih, ona
ko slabe, samo mami na greh, da se opomenu na
povuenost u kojoj e za drutvo imati samo an-
ele uvare ovaploene u svakidanjoj prisutno-
sti nadzornika: ovi im, u stvari, ine iste one
dobre usluge koje im nevidljivo ine i njihovi an-
eli uvari: naime, pouavaju ih, tee i daju spas.
U domovima Sirotita (Charite), uz najvee se sta
ranje bdi nad tim dovoenjem u red ivota i sa-
72 ISTORIJA LUDILA
vesti, i to e se tokom celog osamnaestog stole-
a sve jasnije javljati kao smisao zatvaranja. Go-
dine 1765. za Sirotite ato-Tjerija donosi se nov
pravilnik. Njime je tano odreeno da e Prior
poseivati sve zatvorene, jednog za drugim i sva-
kog posebno, najmanje jednom nedeljno, da bi ih
poteio, opomenuo na bolje vladanje i lino se
uverio da li se sa njima postupa onako kako tre-
ba; pod-prior e to initi svaki dan.
Sve te tamnice moralne vrste mogle bi da po-
nesu ono geslo to ga je jo Hauard mogao pro-
itati na zatvoru u Majncu: Ako smo mogli da
nataknemo jaram divljim zverima, ne treba da
odustajemo od popravljanja oveka koji je zablu-
deo. Za katoliku crkvu, kao god i za protestant-
ske zemlje, zatvaranje predstavlja mit drutvenoj
srei u vidu autoritarnog uzora: uzora policije
kroz iji bi se poredak potpuno probijala naela
religije, i religije iji bi zahtevi bili zadovoljeni,
bez ogranienja, u pravilima policije i prinudama
kojima ona moe da se oborua. Postoji u tim
ustanovama neto kao pokuaj da se dokae da
red moe biti primeren vrlini. U tom smislu utam-
nienje krije, u isti mah, i metafiziku upravlja-
nja i politiku religije; ono se, kao jedan napor
tiranskog stapanja, smeta u ono rastojanje koje
boji vrt odvaja od gradova koje su ljudi, izgnani
iz raja, podigli sopstvenim rukama. Dom prinud-
nog boravka javlja se u doba klasicizma kao naj-
zgusnutiji simbol te policije koja je samu se-
be, kada je podizanje savrenog grada posredi,
zamiljala kao graanski ekvivalent vere.
*
* *
Zatvaranje je institucionalna tvorevina svoj-
stvena sedamnaestom stoleu. Ono je od samog
poetka zahvatilo toliku irinu da vie nema ni-
eg zajednikog sa bacanjem u tamnicu kakvo se
VELIKO UTAMNIENJE 7 3
moglo primenjivati u srednjem veku. Kao eko-
nomska mera i drutvena predostronost ono ima
vrednost pronalaska. Ali u p o v e s t i ludila, ono je
presudan dogaaj: trenutak kada se ludilo opaa
na drutvenom obzorju siromatva, nesposobnosti
za rad, nemogunosti integrisanja sa grupom, tre-
nutak kada ono poinje da se stapa sa problemi-
ma grada. Nova znaenja to se pridaju siroma-
tvu, vanost koja se poklanja obavezi da se radi
i sve etike vrednosti s njom u vezi, izdaleka od-
reuju doivljavanje ludila i iskrivljuju mu smisao.
Roena je jedna osetljivost koja je povukla
crtu, podigla prag i koja bira, da bi oterala. Kon-
kretan prostor klisicistikog drutva zadrava jed-
nu oblast nemeanja, jednu neispisanu stranicu na
kojoj ledbi istinski ivot grada: tu se red vie
ne sueljava slobodno sa neredom, razum vie ne
nastoji da sam sebi kri put kroz sve ono to
moe da mu se izmigolji ili to pokuava da ga
odbaci. On vlada u istom stanju, u trijumfu to
mu je nad pomahnitalim nerazumom unapred pri-
premljen. Ludilo je tako otrgnuto od te imagi-
narne slobode koja mu je omoguavala da buja
jo i pod nebom renesanse. Ne tako davno, ono
se jo borilo u po bela dana: to je Kralj Lir, to
j e Don Kihot. Ali za manje od pola stolea ono
se nalo odvojeno od sveta i, u utvrdi zatvoreno-
sti, povezano je sa Razumom, pravilima morala i
njihovim jednolinim noima.
TREE POGLAVLJE
BEZUMNICI
Od stvaranja Opteg prihvatilita, od otvara-
nja prvih kaznenih domova u Nemakoj i Engle-
skoj, pa sve do kraja osamnaestog stolea, doba
klasicizma utamniuje. Utamniuje razvratnike,
oeve-raspikue, zabludele sinove, bogohulnike, lju-
de koji tee da se otkae, raskalanike. I, preko
tog pribliavanja i tih udnih sauesnitava, to do-
ba ocrtava profil svog doivljaja bezumlja.
Ali u svakoj takvoj naseobini nalazimo, povrh
svega, i istinsku populaciju luaka. Pri svakom
desetom, priblino, hapenju u Parizu radi odvo-
enja u Opte prihvatilite, hvatani su bezumni-
ci, ljudi u bunilu, svet pomraena duha, oso-
be koje su naskroz poludele. Izmeu jednih i
drugih, nikakvog znaka razlike. Pogledaju li se
redom registri, reklo bi se da je na ta hapenja
ukazala ista osetljivost, te ljude odstranio isti gest.
Prepustimo arheolozima lekarstva brigu oko od-
reivanja toga da li j e onaj koji je u Prihvatilite
zlostavljao enu i vie puta hteo da se otkai
bio bolesnik ili ne, umobolnik ili zloinac.
Pa ipak, ne treba zaboraviti da bezumni
kao takvi imaju posebno mesto u svetu utamni-
enja. Njihov se poloaj ne svodi na to da se sa
dospeo uljudnosti ili onaj to je
BEZUMNICI
7 5
njima postupa kao sa kanjenicima. U optoj oset-
ljivosti na bezumlje postoji izvesna osobita boja
koja se pridaje ludilu u strogom smislu rei i
koja prekriva one to ih, bez tanog semantikog
razlikovanja, nazivaju bezumnima, pomuenim ili
poremeenim duhovima, udacima, ljudima u lu-
dilu.
Taj osobiti oblik osetljivosti istie lice samog
ludila u svetu bezumlja. Tu je, na prvom mestu,
osetljivost na sablazan. U svom najoptijem vidu
zatvaranje se objanjava ili se, u svakom sluaju,
opravdava htenjem da se izbegne sablazan. Ono
time ak oznauje i jednu vanu promenu u sve-
sti zlu. Renesansa je slobodno doputala da na
punu svetlost dana izbiju oblici bezumlja; javna
slava je zlu davala mo primera i iskupljenja. Ka-
da je u petnaestom stoleu il de Re (Gilles de
Rais) optuen da je bio i ostao jeretik, iznova
upao u greh, volebnik, skotola, priziva zlih du-
hova, gatar, ubica nevinih, otpadnik od vere, ido-
lopoklonik, nebudan pred skretanjem od vere,
on je na kraju sam, u vansudskom priznanju, iz-
neo svoje zloine koji su dovoljni da u smrt
oteraju 10.000 ljudi; pred sudom je na latinskom
ponovo otpoeo sa priznanjima; a potom sm za-
hteva da se reena ispovest svima i svakome od
prisutnih, od kojih veina ne zna latinski, objavi
na prostom jeziku i izloi im se, a poinjeni i
ispoveeni prestupi objave na njegovu sramotu,
da bi lake stekao oprost grehova i milost Boiju,
ne bi li bio pomilovan zbog grehova koje je poi-
nio. Na graanskom suenju, ista se ispovest za-
hteva i pred okupljenim narodom: reeno mu
je od strane Gospodina predsednika da svoju stvar
potanko iznese, a stid to e ga zbog toga ose-
titi delimino e vredeti kao ublaenje kazne ko-
ju zbog toga treba da ispata. Do sedamnaestog
stolea, sve ono to je u zlu najee i najneo-
venije moe se izravnati i kazniti tek kad se iz-
nese na svetio dana. Svetlost u kojoj se obavlja
76
ISTORIJA LUDILA
in priznanja i sprovodi kazna moe sama da sto-
ji kao protivtea tami iz koje proizlazi zlo. Posto-
ji jedan krug dovrhunjenja zla kojim ono nuno
mora da proe kroz javno priznanje i ispoljavanje
pre no to dostigne okonanje koje ga ponitava.
Utamnienje, nasuprot tome, odaje oblik sve-
sti za koju neoveno moe da dovede samo do
stida. Postoje vidovi zla koji imaju toliku mo
da zaraze, toliku snagu da sablazne, da bi ih sva-
ko obznanjivanje umnoavalo do beskonanog. Je-
dino ih zaborav moe ponititi. Povodom jedne
spletke sa trovanjem, Ponartren (Pontchartrain)
propisuje ne javno suenje, ve tajnost azila:
Kako su uinjena sasluanja zanimala jedan deo
Pariza, Kralj nije smatrao da se mora odrati su-
enje tolikim osobama, od kojih je vie njih bilo
upalo u zloine i ne znajui za to, a ostali su se
upustili samo iz lakomislenosti; Njegovo Velian-
stvo se na to resilo utoliko dragovoljnije to je
ubeeno da ima izvesnih zloina koje bi svakako
valjalo prepustiti zaboravu. (13) Osim opasnosti
od primera, i ast porodice, kao i ast vere, do-
voljni su da neka osoba bude predloena za dom
prinudnog boravka. Povodom slanja jednog sve-
tenika u Sen-Lazar primeeno je: Stoga nikada
nije preterano nastojanje da se zarad asti vere
i asti svetenstva skrije takav duhovnik kao to
je ovaj. (14) Jo i u poznom osamnaestom stole-
u Maiserb (Malesherbes) e braniti izgnanje i
utamnienje kao pravo porodice koja hoe da iz-
begne ljagu. Ono to se naziva niskou svrsta-
no je u radnje ije trpljenje javni red ne dopu-
ta . . . Kao da ast porodice zahteva da se iz dru-
tva odstrani onaj koji, gadnim i prezira dostoj-
nim navadama, navodi svoje roditelje da pocrve-
ne. I obratno, nalog za osloboenje izdaje se ka-
da se smatra da je opasnost od bruke otklonjena
i da ast porodice ili Crkve vie ne moe biti po-
vreena. Opat Bagrede j e odavno zatvoren; upr-
kos njegovim zahtevima, nikad mu nije dozvolje-
BEZUMNICI
77
no da izie; no konano starost i slabost onemo-
guuju bruku: Uostalom, njegova oduzetost na-
preduje, pie d'Aranson. Ne moe ni da pie
ni da se potpie; mislim da bi pravo i milosrdno
bilo osloboditi ga. Sve te oblike zla koji se pri-
bliavaju bezumlju treba prikriti. Pred neove-
nim klasicizam osea takvu srameljivost kakvu
renesansa nikad nije iskusila.
Od ovog prikrivanja, meutim, pravi se i je-
dan izuzetak: ono to se ini sa luacima (15).
Pokazivati bezumne to je nesumnjivo bio veo-
ma stari obiaj srednjega veka. Na neke Narrtr-
mer u Nemakoj postavljani su prozori sa reet-
kama koji su omoguavali da se spol ja posma-
traju unutra vezani luaci. Tako su oni bivali
prikazanje na gradskim kapijama. Paradoksalno,
u asu kada su se kapije azila zatvorile, taj obi-
aj nije iezao ve se, naprotiv, razvio, te u Pa-
rizu i Londonu poprimio bezmalo institucionalizo-
vani karakter. Jo i 1815, ako je verovati jednom
izvetaju podnetom Donjem Domu, bolnica u Bed-
lemu svake nedelje pokazuje besomunike za je-
dan peni. Godinji prihod od tih poseta, pak, po-
peo se na blizu 400 funti: a to pretpostavlja za-
panjujue visoku brojku od 96.000 poseta godi-
nje (16). U Francuskoj, etnja do Bisetre'i gleda-
nje tekih luaka ostaje, sve do Revolucije, jed-
na od nedeljnih razonoda graanstva sa leve oba-
le. U svojim Zapaanjima jednog engleskog putni-
ka (Observations d'un voyageur anglais) Mirabo
izvetava da su luaci u Bisetri izlagani gledanju
kao kakve neobine zveri prvom prostaku koji
naie i voljan je da plati etvrt sua. Tu se vidi
uvar kako pokazuje luake kao to na vaaru
Sen-ermen lakrdija pokazuje dresirane majmu-
ne (17). Neki s tamniari bili veoma cenjeni zbog
vetine da sa nekoliko udaraca biem nateraju lu-
ake da izvode hiljade plesova i vratolomija. Je-
dino ublaenje na koje se nailo krajem osamnae-
stog stolea jeste to to je bezumnima bila pove
78
ISTORIJA LUDILA
rena briga oko pokazivanja luaka, kao da je lu-
dilo samo imalo da prui svedoanstvo onome
to jeste. Nikako ne kleveimo ljudsku prirodu.
Engleski je putnik u pravu kad slubu pokaziva-
nja luaka smatra neim to prevazilazi najokore-
liju neovenost. Ve smo to i rekli. Svemu ima le-
ka. Upravo su sami luaci, koji su u lucidnom sta-
nju, zadueni da se postaraju oko izlaganja svojih
drugara koji im, sa svoje strane, vraaju uslugu
na isti nain. Tako uvari tih nesrenika uivaju
u prednostima koje im prua predstava, i bez sna-
ge neosetljivosti koju, sumnje nema, nikada ne bi
ni mogli stei. (18) Eto ludila uzdignutog kao pri-
kazanje iznad tiine azila kako je, na radost svi-
ju, postalo javna sablazan. U uzdranosti domo-
va prinudnog boravka bezumlje se skrivalo, ali
ludilo nastavlja sa svojim prisustvom na pozorni-
ci sveta, i to sa vie sjaja nego ikad. U doba
Carstva otii e se, tavie, jo dalje no to se
za srednjega veka i renesanse ikada stiglo; ud-
novata bratija sa Plavoga broda prireivala je ne-
kada prikazanja u kojima je ludilo podraavano;
sada se predstavlja ba ludilo samo, ludilo od krvi
i mesa. Kunije (Couhnier), upravitelj arantona,
pokrenuo je prvih godina devetnaestog stolea da-
vanje onih uvenih predstava u kojima su luaci
igrali as uloge glumaca, as uloge posmatranih
gledalaca. Umobolnici koji su prisustvovali tim
pozorinim prikazanjima bili su predmet panje,
ljubopitstva jedne nepromiljene, lakoumne i ka-
dikad pakosne publike. Neobino dranje tih ne-
srenika, njihovo ponaanje, izazivali su posprdni
smeh, uvredljivo saaljenje prisutnih. (19) U sve-
tu nad kojim De Sad rasprostire svoju suverenost,
ludilo postaje ista predstava i biva ponueno,
kao razonoda, nepomuenoj savesti razuma sigur-
nog u sebe. Sve do poetka devetnaestog stolea
i do ozlojeenosti Roaje-Kolara (Royer-Collard), lu-
aci ostaju udovita to e rei bia ili stva-
ri koje vredi pokazivati.
BEZUMNICI 7 9
Utamnienje krije bezumlje i odaje stid to
ga bezumlje izaziva; ali ono jasno oznauje lu-
dilo; prstom pokazuje na njega. Ako, kao prvo,
postoji namera da se izbegne sablazan, ova se,
kao drugo, prireuje. udnovata protivrenost:
doba klasicizma obavija ludilo jednim sveobuhvat-
nim doivljajem bezumlja; njegove jedinstvene ob-
like koje su jedne od drugih razdvojili srednji
vek i renesansa, to doba iznova upija i saima
u sveobuhvatnost u kojoj se ludilo dodiruje, bez
razlike, sa svim oblicima bezumlja. Ali ono, is
ti mah, oznauje isto to ludilo jednim osobenim
obelejem: ne obelejem bolesti, ve obelejem
usplamtele sablazni. Pa ipak, izmeu tog organi-
zovanog ispoljavanja ludila u osamnaestome sto-
leu, i slobode sa kojom je ono za renesanse iz-
bijalo na videlo, nema nieg zajednikog.- Tada je
ono bilo svuda prisutno i preko svojih slika ili
opasnosti izmeano sa svekolikim iskustvom. U
klasicistiko doba, ludilo pokazuju, ali s onu stra-
nu reetaka; ako se ono i ispoljava, to je na od-
stojanju, pod pogledom razuma koji s njim vie
nije u srodstvu i ne mora da se i dalje osea ne-
prilino zbog prevelike slinosti s njim. Ludilo je
postalo stvar za gledanje: ne vie udovite u dnu
sebe sama, ve ivotinja udnovatih mehanizama,
bestijalnost u kojoj, je ovek jo odavno poniten.
Lako mogu da zamislim oveka bez ruku, nogu,
glave (jer samo nas iskustvo ui da je glava po-
trebnija od nogu). Ali ne mogu da zamislim o-
veka bez misli: bio bi to kamen ili marva. (20)
*
* *
U svom Izvetaju zbrinjavanju umobolnih
(Rapport sur le service des aliinis) Deport (Despor-
tes) opisuje izbe Bisetre, onakve kakve su bile
krajem osamnaestog stolea: Nesrenik koji je
od celog pokustva imao samo tu lou postelju
80
ISTORIJA LUDILA
prekrivenu slamom, glavom, petama i telom priti-
snut uza zid, nije mogao ni oka da sklopi a da
ga ne iskvasi voda to je curila niz tu gomilu ka-
menja. to se izbi u La Salpetrijer tie, ono to
je u njima inilo boravak jo nesrenijim a e-
sto i ubitanijim bilo je to to su zimi, kada na-
dou vode Sene, sobici smeteni na ravni od-
voda postajali ne samo mnogo nezdraviji ve i,
povrh toga, utoite mnotvu golemih pacova ko-
ji su se nou bacali na tamo zateene zlehudnike
i grizli ih gdegod su stigli; zateene su luakinje
nogu, ruku i lica rastrgnutih od esto opasnih
ujeda, a vie ih je od toga i umrlo. No upravo
se podzemne elije i i zbi od davnina i ostavljaju
za najopasnije i najnemirnije umobolnike. Ako su
mirni i ako niko ne treba ni zbog ega da ih se
boji, trpaju ih u elije manje ili vie prostrane.
Jedan od najradnijih uenika Tjukovih, Godfri Hi-
gins (Godfrey Higgins), dobio je pravo, plaeno 20
funti, da kao dobrovoljni inspektor poseti azil u
Jorku. Prilikom jedne posete on otkriva neka bri-
ljivo prikrivena vrata i nalazi odaju ne duu od
osam stopa (oko est kvadratnih metara) koju je
nou nastanjivalo trinaest ena; danju su one
imale da ive u jedva neto veoj odaji.
Nasuprot tome, bezumnike koji su naroito
opasni, dre pod ustrojstvom stege koja, sumnje
nema, nije kaznene prirode ve samo treba da
stesni i uvrsti fizike mee pobesnelog ludila.
Cesto opasne luake lancima vezuju za zidove i
postelje. U Bedlemu, nemirne luakinje veziva-
ne su lancem oko lanka uza zid jednog dugog
podzemnog hodnika; od odee imale su samo po
haljinu od gruba sukna. U drugoj jednoj bolnici,
u Betnel Grinu (Bethnal Green), neka je ena pa-
tila od estokih napada razdraenosti:; tada bi je,
sapetih ruku i nogu, smetali u svinjac; kad bi
napad proao, vezivali bi je za postelju i zatitili
jednim jedinim pokrivaem; kad bi joj dozvolili
da napravi nekoliko koraaji, nametali bi joj me-
BEZUMNICI
81
u noge gvozdenu ipku koja je alkama bila pri-
vrena za lanke, a sa lisicama na rukama bila
spojena kratkim lancem. U svom Izvetaju po
loaju siromanih umobolnika Semjuel Tjuk (Sa
muel Tuke) iznosi pojedinosti jednog tegobnog si
stema koji je u Bedlemu uveden da bi se savladao
neki luak kog je bio glas da je besomuan: o-
vek je bio vezan dugim lancem to je iao du
zida i tako omoguavao straaru da ga vodi, da
ga, tako rei, iz vana dri na uzici; vrat su mu
bili stavili jednu gvozdenu alku koja je kratkim
lancem bila spojena sa drugom alkom; ova je kli
zila du jedne uspravne debele gvozdene ipke
uvrene krajevima tavanicu i pod elije. Ka-
da se otpoelo sa preureenjem Bedlema, naen
je jedan ovek koji je dvanaest godina iveo u
toj eliji, podvrgnut tom sistemu stege.
Kada ovakvi postupci dostignu taj vrhunac
estine, postaje jasno da ih svest kazni koju
valja izvriti ne raspaljuje nita vie nego zada
tak popravljanja. Ovome reimu potpuno je stra
na svaka zamisao pokajnitvu. U ono vreme,
ludnice opseda izvesna predstava animalnosti.
Svoje lice ludilo pozajmljuje sa obrazine zveri.
Oni koje lancima prikivaju zidove elija nisu
toliko ljudi pomraena uma, koliko zveri koje je
spopala prirodna pomama: kao da se ludilo, na
svom krajnjem stupnju osloboeno tog moralnog
bezumlja u koje su zatvoreni njegovi najblai ob-
lici, silovitom snagom upravo pripojilo neposred-
noj estini animalnosti. Taj uzor animalnosti na-
mee se po azilima i daje im izgled kaveza i zve-
rinjaka. Kokel (Coquel) opisuje La Salpetrijer kra-
jem osamnaestog stolea: Luakinje koje su u
nastupu pomame vezane su lancima, kao psi, za
vrata svoje izbe, a od uvara i posetilaca odvoje-
ne su dugim hodnikom zatienim gvozdenom re-
etkom; kroz tu im se reetku doturaju hrana i
slama na kojoj spavaju; prljavtina koja ih okru-
uje delimino se uklanja grabuljama. U bolnici
6
82
ISTORIJA LUDILA
u Nantu, zverinjak ima izgled posebnih kaveza za
divlje zveri. Nikada Eskirol (Esquirol) nije video
toliko preobilje brava, katanaca, gvozdenih zasu-
na da se zatvore vrata podzemnih elija... Ma-
leni otvori u vratima opremljeni su gvozdenim i-
povima i kapcima. Tik uz taj otvor obeen je la-
nac olovom zaliven u zid, a na drugom kraju mu
je jedan tucani sud to prilino lii na kakvu sta-
ru kantu: u sud se stavlja hrana pa se dotura
kroz ipove otvora. Kada, godine 1814, Fodere
(Fodere) stie u bolnicu u Strazburu, nalazi tamo
vrlo briljivo i vesto postavljenu neku vrstu tale
za ljude: Za nasrtljive luake i one koji se pr-
ljaju zimiljeno je da se, s krajeva velikih oda-
ja, postave neke vrste kaveza, ili daanih orma-
na u koje moe da stane najvie jedan ovek sred-
nje visine. Ti kavezi imaju po jednu dasku sa
reetkastim otvorom koja se ne oslanja neposred-
no pod ve je malice, oko petnaestak santime-
tara, izdignuta. Na te je letve baeno malo slame
na kojoj umobolnik spava, go ili polugo, a tu i
obeduje i izbacuje neistou . . .
Ima u tome, razumljivo, i istinskog sistema
obezbeenja od nasilnitva umobolnika i raspo-
mamljenosti njihovog besa. toj raspomamljeno
sti misli se ponajpre kao drutvenoj opasnosti.
Ali ono to je nadasve vano jeste to to se ona
zamilja u vidu jedne ivotinjske slobode. Ta ne
gativna injenica da se sa luakom ne postupa
kao s ljudskim biem ima sasvim pozitivan sa-
draj; ta neovena ravnodunost u stvarnosti ima
vrednost opsednutosti: ona se usauje u drevne
strahove koji su jo od staroga veka, a od sred-
njega pogotovu, dali ivotinjskom svetu njegovu
poznatu udovinost, njegove pretee udesnosti i
svu onu teinu pritajenog nespokoja. Pa ipak, taj
strah od ivotinja koji, sa celim svojim imaginar-
nim predelom, prati opaanje ludila, vie nema
sasvim isti smisao koji i dva ili tri stolea ranije:
ivotinjski preobraaj nije vie vidljivi znak pa-
BEZUMNICI 83
6*
klenih sila, niti ishod jedne avolje alhemije be-
zumlja. ivotinja u ioveku vie nema vrednost
putokaza za onaj svet; ona je postala ovekovo
ludilo, bez veze sa bilo im drugim doli sa sobom
samim: njegovo ludilo u prirodnom stanju. Ani-
malnost koja besni u ludilu liava oveka onoga
to bi u njemu moglo biti oveno; ali ne stoga
da bi ga prepustila drugim nekim silama, ili samo
zato da bi ga uvrstila na nultom stupnju svoj-
stvene mu prirode. Za klasicizam je ludilo, u kraj-
njim svojim oblicima, ovek u neposrednom od-
nosu sa svojom animalnou,. bez pozivanja na
ita drugo i bez ikakva pribeita.
Doi e dan kada e prisustvo te animalnosti
u ludilu biti smatrano, iz. perspektive evolucije,
znakom, jo vie samom sutinom bolesti. U
doba klasicizma, nasuprot tome, ona sa osobitom
jasnoom ukazuje upravo na injenicu da luak
nije bolesnik, Animalnost, u stvari, titi luaka od
svega to bi u oveku moglo biti sagreljivo, ne-
stalno, boleljivo. ivotinjska temeljnost ludila, i
ta izdrljivost koju ono preuzima od slepog sveta
zveri, ini luaka neosetljivim na glad, vruinu,
studen, bol. Sve do kraja osamnaestog stolea op-
te je poznato da luaci mogu beskonano da pod-
nose ivotne nedae. Nepotrebno je tititi ih; nije
ih potrebno ni pokrivati ni ogrevati. Kada je 1811.
Semjuel Tjuk posetio jednu workhouse Junih
grofovija, video je elije u koje je svetlost dopi-
rala kroz prozorie s reetkama otvorenim u vra-
tima. Sve su ene bile gole-golcate. Meutim, . . .
zima je bila izuzetno otra i predvee je termo-
metar izmerio 18 ispod nule. Jedna od tih nesre-
nica leala je na neto slame, bez pokrivaa. Ta
sposobnost umobolnih da, poput ivotinja, podno-
se najgore nepogodnosti, jo e i za Pinela biti
medicinska dogma; on e se stalno diviti . . . po-
stojanosti i lakoi s kojom neki umobolnici i jed-
nog i drugog pola podnose najotriju i najdugo-
trajniju hladnou. Meseca Nivoza godine III, za
84 ISTORIJA LUDILA
onih dana kada je termometar pokazivao 10, 11
pa i 16 ispod tacke mrnjenja, jedan umobolnik
ludnice u Bisetri nije mogao da zadri na sebi
svoj vuneni pokriva, te je ostao da sedi na zale-
enom podu svoje izbe. U jutru, tek to su otvo-
rili njegova vrata, ugledae ga kako u koulji tri
po dvoritima, akama dohvata sneg i led, utrlja-
va ih u prsa i uz izvesnu nasladu ih puta da se
tope. Ludilo, posredstvom svekolike ivotinjske
divljanosti koja se u njemu moe nai, titi o-
veka od opasnosti razboljevanja; ono ga dovodi
do neranjivosti sline onoj koju je priroda, u svo-
joj smotrenosti, podarila ivotinjama. Zanimljivo
je da pomuen je razuma vraa luaka, preko po-
vratka animalnosti, neposrednoj dobroti prirode.
Eto zato, na tom krajnjem stupnju, ludilo
manje no ikad proizlazi iz medicine; ono dalje ne
moe da pripada ni podruju kanjavanja. Po-
mahnitalu animalnost mogue je savladati samo
dresiranjem i zaglupljivanjem. Shvatanje ludaku
ivotinji odista je, u osamnaestome stoleu, pri-
menjivano u vaspitanju koje su pokadto pokua-
vali da nametnu umobolnima. Pinel navodi sluaj
neke veoma glasovite manastirske ustanove u jed-
nom kraju na jugu Francuske gde je nastranom
bezumniku izdata izrina zapovest da se promeni;
odbije li da legne ili jede, davano mu je na zna-
nje da e njegovo tvrdoglavo skretanje sutradan
biti kanjeno sa deset udaraca volujskim ilama.
Zauzvrat, ako je bio pokoran i posluan, davano
mu j e da obeduje u manastirskoj trpezariji, po-
kraj uitelja, ali je i za najmanju greku bio
smesta opominjan udarcem pruta koji bi ga oi-
nuo po prstima. I tako, udnovatom jednom di-
jalektikom ije kretanje objanjava sve te neo-
vene prakse utamniavanja, slobodna animal-
nost ludila biva savladana tek pomou te stroge
obuke iji smisao nije da ivotinjsko uzdigne ka
ovenom, ve da oveka vrati na ono to bi u
njemu moglo biti isto animalno. Ludilo obeloda-
BEZUMNICI 85
njuje tajnu animalnosti, koja je njegova istina i
u koju se ono na neki nain utapa. Sredinom
osamnaestog stolea, jedan zakupac poljskog dob-
ra sa severa kotske imao je svoj trenutak sla-
ve. Pripisivano mu je umee da l eci maniju. Pinel
uzgred belei da je taj Gregori bio herkulovska
rasta; njegov se postupak sastojao u tome da
umobolnike podvrgne najtegobnijim radovima na
obdelavanju zemlje, da jedne koristi kao tovarne
ivotinje, druge kao sluge i da ih, na kraju, ako
se ma i malo pobune, batinama namorava na po-
slunost. U svoenju na animalnost ludilo nalazi
i svoju istinu i, u isti mah, svoje isceljenje: kada
je luak postao zver, zbrisano je i to prisustvo
ivotinje u oveku koje je i bilo sablazan ludila
ne zato to se ivotinja uutala, ve zato to je
sam ovek poniten. U ljudskom biu koje je po-
stalo teglee marvine, odsustvo razuma prati mud-
rost i njen red: ludilo je tada izleeno, poto je
otueno u neto to nije nita drugo do njegova
istina.
Kucnue as kada e se iz te animalnosti lu-
dila izvesti zamisao mehanistikoj psihologiji i
shvatanje da se oblici ludila mogu dovesti u vezu
sa osnovnim strukturama animalnog ivota. Ali u
sedamnaestom i osamnaestom stoleu, animalnost
koja je ludilu dala svoje lice ni na koji nain ne
propisuje kako njene pojave valja odrediti. Ba
naprotiv, ona ludilo smeta u jedan prostor ne-
predvidljive slobode u kojem se iskaljuje njegov
bes; ako determinizam i moe da zahvati ludilo,
to je u obliku prinude, kazne i stroge obuke. Pu-
tem animalnosti ludilo se ne pridruuje osnovnim
zakonima prirode i ivota, ve se pre nadovezuje
na hiljadu oblika jednog bestijarija. Ipak, za raz-
liku od onih bestijarija koji su kruili za srednje-
ga veka i koji su, preko onoliko simbolinih lica,
govorili preobraajima zla, ovo je apstraktan
bestijarij; zlo tu vie ne poprima fantastino te-
lo; njime se obuhvata samo krajnji oblik, istina
85 ISTORIJA LUDILA
bez sadrine zveri. Taj je bestijarij, da bi sauvao
optu mo pretnje, osloboen svega to bi u nje-
mu moglo biti bogatstvo imaginarne faune; on
ukazuje na muklu opasnost od jedne animalnosti
koja bdije i koja, iznebuha, razreuje razum u si-
lini a istinu u pomami bezumnika. Uprkos savre-
menom nastojanju da se sastavi jedna pozitivna
zoologija, ta spopadnutost animalnou shvaenom
kao prirodni prostor ludila nije prestajala da na-
stanjuje pakao klasicistikog doba. Ona upravo i
sainjava onaj imaginarni element iz kojeg su ro-
ene sve prakse utamnienja i najudniji vidovi
njegovog divljatva.
Sumnje nema da je za zapadnu kulturu bitno
bilo da povee, to je i uinila, svoje opaanje lu-
dila sa imaginarnim oblicima ovekovog odnosa
prema ivotinji. Od samog poetka ona nije kao
po sebi razumljivo postavila da ivotinja sudelu-
je u celokupnosti prirode, u njenoj mudrosti i
njenome redu: ta je zamisao zakasnila i dugo e
se zadrati na povrini kulture; moda jo nije
zbilja duboko prodrla u podzemne prostore ima-
ginacije. U stvari, onome ko odista hoe da otvo-
ri oi, ubrzo postaje prilino jasno da ivotinja
vie pripada protiv-prirodi, jednoj negativnosti ko-
ja ugroava red i, svojom jarou, dovodi u opa-
snost pozitivnu mudrost prirode. tome svedoi
delo Lotreamonovo. Zato bi to to je ovek Za-
pada dve hiljade godina iveo od svoje odredbe
razumnoj ivotinji neminovno znailo i to da
je priznao mogunost jednog reda koji bi bio za-
jedniki razumu i animalnosti? Zato bi bilo po-
trebno da je u toj odredbi oznaio nain na koji
se on umee u pozitivnost prirode? A nezavisno
od onoga to je Aristotel stvarno hteo da kae, ne
bismo li mogli ustvrditi da je ta razumna ivo-
tinja zapadnom svetu dugo vremena oznaavala
nain na koji se sloboda razuma zaela u okviru
jednog raspomamljenog bezumlja i otkidala se od
njega sve dok mu nije postala suprotstavljen po-
BEZUMNICI
87
jam? Od trenutka kada je filosofija postala an-
tropologija a ovek poeleo da se prepozna u ce-
lokupnosti prirode, ivotinja je izgubila svoju mo
negativnosti da bi izmeu determinizma prirode i
razuma oveka sazdala pozitivni oblik jedne evo-
lucije. Obrazac razumne ivotinje potpuno je iz-
menio smisao: bezumlje koje je on obeleavao u
korenu svakog mogueg razuma sasvim je iezlo.
Otuda, ludilo je moralo da se pokorava determi-
nizmu oveka shvaenog kao prirodno bie u sa-
moj njegovoj animalnosti. U doba klasicizma
ako je i tano da nauna i medicinska analiza
ludila, kao to emo to kasnije videti, zaista tee
da ludilo uvrste u taj prirodni mehanizam is-
tinske prakse primenjivane na bezumnicima do-
voljno svedoi da se ludilo i dalje uzimalo u pro-
tivprirodnoj jarosti animalnosti.
* *
U svakom sluaju, upravo tu animalnost lu-
dila utamnienje usplahireno istie u isto ono vre-
me kada nastoji da izbegne sablazan zbog nemo-
ralnosti bezumnog. Eto ta dovoljno otkriva ra-
stojanje koje se u doba klasicizma uspostavilo iz-
meu ludila i drugih vidova bezumlja, premda je
sa izvesnog stanovita tano da su oni brkani ili
stapani jedni s drugima. Ako je itav red bezum-
lja uutkan, ali je ludilu dato da slobodno govori
jezikom svoje sablazni, koja je to pouka koju ono
moe da prui a koju bezumlje uopte uzev nije
kadro da prenese? Koji to smisao imaju njegova
jarost i sav bes bezumnika, a da se taj smisao ne
moe nai u recima, razumnijim po svoj prilici,
ostalih utamnienih? U emu je, dakle, posebniji
znaaj ludila?
Od sedamnaestog stolea poev, bezumlje u
najoptijem smislu ne nosi vie nikakvu pouku.
Ona opasna preokretijivost razuma koju je jo
88
ISTORIJA LUDILA
renesansa oseala tako bliskom, mora se zabora-
viti a njene sablazni moraju ieznuti. Velika te-
ma ludila Krsta, koja je tako vrsto pripadala
hrianskom iskustvu renesanse, poinje u sedam-
naestom stoleu da ili, uprkos jansenizmu i Pa-
skalu. Ili, bolje reeno, ona opstaje, ali izmenje-
na, i kao obrnuta po smislu. Vie nije posredi za-
htev ljudskom razumu da se odrekne svoje gor-
dosti i uverenja kako bi se izgubio u velikom be-
zumlju rtve. Kada hrianstvo klasicizma govori
ludilu Krsta, to je samo zato da bi unizilo je
dan lani razum i uinilo da blesne vena svet-
lost istine; ludilo Boga nainjenog ovekom samo
je mudrost koju ne prepoznaju ljudi bezumlja to
ive na ovome svetu: Razapeti Isus . . . bio je bru-
ka sveta i ostao kao slika neznanja i ludila oi-
ma svoga doba. Ali kada je svet postao hrian-
ski, taj predak Boga koji se otkriva preko istorij-
skih preokreta, i ludilo ljudi dovoljni su da po-
kau da je sada Hristos postao najvia taka
nae mudrosti. (21) Sablazan hrianske vere i
pada kojoj je Paskal i dalje pridavao silinu i vred-
nost pokazivanja, uskoro za hriansku misao vi-
e nee imati smisla osim moda da u svim tim
sablanjenim savestima pokau isto toliko slepih
dua: Ne doputajte da va Krst koji vam je
potinio vasionu bude i dalje ludilo i sablazan
oholih duhova. Hriansko bezumlje, sami hri-
ani sada ga odguraju na rubove razuma koji je
postao istovetan sa mudrou ovaploenog Boga.
Posle Por-Roajala bie potrebno saekati dva sto-
lea Dostojevskog i Niea pa da Hristos iz-
nova nae sjaj svog ludila, da sablazan iznova
stekne mo ispoljavanja, da bezumlje prestane da
bude samo javna sramota razuma.
Ali u asu kada se hrianski razum oslobodi
jednog ludila s kojim je toliko dugo bio sjedinjen,
luak, u svom ponitenom razumu, u pomami svo-
je animalnosti, poprima jedinstvenu mo dokazi-
vanja: kao da se sablazan izgnana iz te oblasti,
BEZUMNICI
89
iznad oveka, gde je u vezi sa Bogom i gde se
pokazuje Otelovljenje, ponovo pojavila, u svoj
svojoj silini, i obremenjena jednom novom pou-
kom, u toj oblasti u kojoj je ovek u vezi sa pri-
rodom i sa svojom animalnou. Napadna taka
lekcije pomerila se ka niskim oblastima ludila.
Krst vie ne treba razmatrati u njegovoj sablazni;
ali ne treba zaboraviti da Hristos celog svog ljud-
skog veka kao da je uvaavao ludilo; on ga je
posvetio kao to je posvetio i isceljenu bolest,
oproten greh, siromatvo kojem su obeana ve-
na bogatstva. One koji u domovima prinudnog
boravka moraju da bdiju nad" poludelim ljudima,
sveti Vensan de Pol podsea da je pri tome nji-
hovo pravilo Na Gospod koji je hteo da bude
okruen udljivcima, besomunicima, luacima, za-
vedenima, opsednutima. Ti ljudi preputeni silama
neljudskog stvaraju oko onih koji predstavljaju
Veitu mudrost, oko onoga koji je ovaplouje, ne-
prestanu priliku za slavljenje: jer oni, okruuju-
i ga, uzdiu razum koji im je odreen, i, u isti
mu mah, daju povod da se uniava, da shvati da
je dat tek bojom milou. Ali ima i vie: Hri-
stos nije samo hteo da bude okruen udacima,
on je i sam hteo da u oima sviju proe kao be-
zumnik, prolazei tako u svom' otelovljenju kroz
sve nedae ovekovog pada: ludilo tako postaje
poslednji oblik, krajnji stupanj Boga nainjenog
ovekom, pre okonanja i izbavljenja Krsta: O
moj Gospode, hteli ste da budete bruka Jevreja i
ludilo inoveraca; hteli ste da se pojavite kao iz-
van sebe; da, Gospod na htede da proe kao
umobolnik, kao to je to izneto u Svetom Jevan-
elju, i da se za njega misli da je postao beso-
munik. Dicebant quoniam in Furorem versus est.
Njegovi su ga apostoli kadikad posmatrali kao o-
veka kog je spopao bes, te im je izgledalo, koliko
su mogli da se osvedoe, da je on saoseao se
svim naim slabostima i posvetio sva naa stanja
ojaenosti, da bi apostole, a i nas, nauio sami-
QQ ISTORIJA LUDILA
losti prema onima koji padaju u takve slabo-
sti. (22) Doav na ovaj svet, Hristos je pristao
da preuzme sve znake ovekove sudbine pa i sa-
me belege grene prirode; od bede do smrti, on
je iao istinskim putem Stradanja koji je, tako-
e, bio i put strasti, put zaboravljene mudrosti
i ludila. I poto je bilo jedan od oblika Strada-
nja u izvesnom smislu poslednji oblik, onaj
pre smrti ludilo u onih koji od njega pate tre-
ba sada da postane predmet potovanja i saose-
anja.
Potovati ludilo, to ne znai odgonetnuti u
njemu nevoljnu i neizbenu nesrenu sluajnost
bolesti, ve prepoznati onu donju granicu ljudske
istine, granicu ne sluajnu ve sutinsku. Kao to
je smrt okonanje ovekovog ivota u pogledu
vremena, ludilo mu je okonanje u pogledu ani-
malnosti; i ba kao to je smrt bila posveena
smru Hristovom, tako je ludilo, u onome to je
u njemu najbestijalnije, i samo bilo posveeno.
Dana 29. marta 1654, sveti Vensan de Pol objavio
je anu Barou (Jean Barreau) koji je i sam bio
kongregacionista, da mu je brat upravo zatvoren
kao umobolnik u Sen-Lazar: Treba slaviti Gospo-
da naeg zbog stanja u kojem se naao, kada smo
hteli da ga veemo, govorei quoniam in frenesim
versus est, da bismo posvetili to stanje u onih u
koje ga je dovelo njegovo boansko provie-
nje. (23) Ludilo j e najnia taka ovenosti na
koju je Bog pristao u svom otelovljenju, elei
da time pokae da u oveku nema nieg tako ne-
ovenog da se to ne bi moglo iskupiti i spasti;
krajnja taka pada proslavljena je boanskom pri-
sutnou: i to je ta lekcija koju svekoliko ludilo
i dalje dri sedamnaestom stoleu.
Shvatamo zato sablazan ludila moe da se
uznosi kada se sablazan ostalih oblika bezumlja
tako brino krije. Ova druga donosi samo zarazan
primer krivice i nemoralnosti; ona prva ukazuje
ljudima na to do koje je blizine animalnosti nji-
BEZ UMNI
hov pad mogao da ih povue; a u isto vreme,
dokle je mogla da se povije boanska predusret-
ljivost kada je pristala da spase oveka. Za hri-
anstvo renesanse, sva vrednost pouke bezumlja
i njegovih sablazni bila je u Otelovljenju boga
nainjenog ovekom; za klasicizam, otelovljenje
vie nije ludilo; ve ono to jeste ludilo, to je
ovaploenje oveka u zveri, to je, kao poslednja
taka pada, naj izrazitu i znak njegove krivnje; i,
kao konaan predmet boje predusretljivosti, sim-
bol sveopteg oprotaja i iznova naene nevinosti.
Od sada, sve lekcije ludila i snagu njegove pouke
bie potrebno traiti u toj mutnoj oblasti, na unu-
tranjim granicama ovenosti, tamo gde se o-
vek spaja sa prirodom i tamo gde je sve zajedno
konano srozavanje i apsolutna nevinost. Zar bri-
no staranje Crkve bezumnima, u razdoblju kla
sicizma, onako kako ga simboliki predstavljaju
sveti Vensan de Pol i njegova kongregacija, ili
Braa Milosra (Freres de la Charite), svi ti ver-
ski redovi nadneti nad ludilo, koji ludilo poka-
zuju svetu, ne ukazuju na t da je Crkva u sebi
nala jedan teak, ali bitan nauk: nevinost ivo-
tinje u oveku? To je ta lekcija koju je valjalo
itati i shvatati u njenim predstavama u kojima
je u luaku uzdizana jarost ljudske ivotinje. Pa-
radoksalno, ta hrianska svest animalnosti pri-
E
rema trenutak kada e se sa ludilom postupiti
ao sa injenicom prirode; tada e se brzo zabo-
raviti ta je za klasicistiku misao znaila ta pri-
roda: ne uvek otvoreno podruje objektivnog
ralanjavanja, ve onu oblast u kojoj se ljudskom
biu raa uvek mogua sablazan jednog ludila
koje je njegova konana istina i oblik njegovog
ponitenja u isti mah.
* *
Sva ta dela, te udne prakse obavljene oko
ludila, te navike koje ga uznose i u i s t i mah kro-
91
92
ISTORIJA LUDILA
te, svode na animalnost a pri tom ga teraju da
nosi nauk Iskupljenju, dovode ludilo u neobi
an poloaj u odnosu na sveukupno bezumlje. U
domovima prinudnog boravka, ludilo je u sused-
stvu sa svim oblicima bezumlja koji ga obavijaju
i odreuju njegovu najoptiju istinu; pa ipak, ono
je izdvojeno, sa njim se postupa na osobit na-
in, ono se ispoljava u neemu to bi u njemu
moglo biti jedinstveno, kao da, pripadajui mu,
neprestano proseca bezumlje jednim sebi svoj-
stvenim pokretom, odvodei se smo do svoje naj-
paradoksalnije krajnosti.
Navikli smo da sada u ludilu vidimo pad ka
jednom determinizmu u kojem se sve vie poni-
tavaju svi vidovi slobode; ono nam pokazuje jo
samo prirodne redovnosti determinizma, s poveza-
nou njegovih uzroka i kretanjem njegovih obli-
ka u govoru; jer ludilo ugroava modernog ove-
ka samo tim povratkom sumornom svetu ivoti-
nja i stvari, njihovoj sputanoj slobodi. Sedamnae-
sto i osamnaesto stolee ne prepoznaju ludilo na
tom horizontu prirode, ve na podlozi Bezumlja;
ono ne razotkriva neki mehanizam, ono pre obe-
lodanjuje slobodu koja besni u udovinim obli-
cima animalnosti. Mi danas bezumlje shvatamo
jo samo u njegovom epitetskom obliku: Bezum-
no, ije obeleje tetno utie na ponaanja ili re-
c i i oima nesvetog odaje prisustvo ludila i celu
njegovu patoloku svitu; bezumno je za nas sa-
mo jedan vid javljanja ludila. Nasuprot tome, za
klasicizam bezumlje ima nominalnu vrednost; ono
ini neku vrstu sutastvene funkcije. Ludilo se
moe shvatiti u odnosu prema njemu, i samo u
odnosu prema njemu. Ono mu je oslonac; jo bo-
lje recimo da ono odreuje prostor njegove
mogunosti. Za oveka klasicizma, ludilo nije pri-
rodna okolnost, psiholoki i humani koren bezum-
lja; ono je samo jedan njegov iskustveni oblik;
a luak, idui krivuljom ovekovog srozavanja sve
do benjenja animalnosti, razotkriva tu podlogu
BEZUMNICI
93
bezumlja koje ugroava oveka i sasvim izdaleka
obavija sve oblike njegovog prirodnog postojanja.
Nije posredi skliznue u determinizam, ve izbija-
nje u tamu. Vie od bilo kog drugog, u svakom
sluaju bolje od naeg pozitivizma, klasicistiki
racionalizam je znao da motri, i da opazi potajnu
opasnost od bezumlja, tog prostora koji je pretio
apsolutnom slobodom.
ETVRTO POGLAVLJE
LICA LUDILA
Ne elimo da u ovom poglavlju ispiemo po-
vest razliitih psihijatrijskih pojmova u sedam-
naestom i osamnaestom stoleu, ve da pokae-
mo u kojim je konkretnim oblijima klasicistika
misao opaala ludilo. Licima koja su jednako jo
bila opsednuta mitskim likovima, ali su esto ima-
la i nesumnjiv konstitutivni znaaj za ustrojava-
nje naeg praktinog znanja.
I Manija i melankolija
Pojam melanholije zatekao se, u esnaestom
stoleu, izmeu izvesne odredbe date na osnovu
simptoma i naela objanjenja skrivenog u sa-
mom izrazu kojim je oznaen. Uz simptome nalazi-
mo sve one misli koje pojedincu, njemu samom;
mogu da naiu u bunilu. Neki meu njima mi-
sle da su ivotinje ije glasove i pokrete podra-
avaju. Neki misle da su staklene posude i sto-
ga se povlae pred prolaznicima iz straha da ih
ovi ne razbiju; drugi se plae smrti koju, ipak,
najee sami sebi dosuuju. Drugi zamiljaju da
su skrivili neki zloin, te drhte i boje se im vide
da im neko prilazi jer misle da e ih taj zgrabiti
za jaku, odvesti u tamnicu i pogubiti u ime prav-
LICA LUDILA
95
de. (24) Teme bunila koje ostaju izdvojene i ne
dovode u pitanje razum kao celinu. Sidenhem (Sy-
denham) e ak skrenuti panju na to da su me-
lanholici . . . ljudi koji su, izvan toga, veoma pa-
metni i odmereni i koji su neobino pronicljivi
i vispreni. I Aristotel je, takoe, s pravom pri-
metio da melanholici imaju vie duha od ostalih.
Taj tako jasan, tako povezan skup simptoma
oznaen je, meutim, jednom reju koja podrazu-
meva jedan istinski uzroni sistem, sistem melan-
holije: Molim vas da poblie razmotrite misli
melanholika, njihove rei, njihova vienja i de-
lanja, i uvideete koliko jedna" melanholina vla-
ga, koja im se rairila po mozgu, izopauje sva
njihova ula. U pojmu melanholije staju delimi-
no bunilo i dejstvo crne ui jedno kraj drugo-
ga, nevezani zasad iim drugim do sueljenou,
bez jedinstva, jednog skupa znakova i jednog ime-
novanja koje oznauje. U osamnaestom stoleu,
meutim, jedinstvo e se nai ili e se, bolje re-
eno, izvriti razmena poto e svojstvo te
hladne i crne vlage postati glavna obojenost bu-
nila, njegova prava vrednost u odnosu na mani-
ju, umno rasulo i pomamu, bitno naelo njegove
povezanosti. I dok Burhave (Boerhaave) melanho-
liju odreuje jo samo kao dugotrajno,. nepo-
pustljivo bunilo bez groznice, u kojem je bolesnik
stalno zaokupljen jednom te istom milju, Difur
(Dufour), nekoliko godina kasnije, prenosi svu te-
inu svoje odredbe na strahovanje i tugu na ko-
jima sada lei breme objanjenja delimine pri-
rode bunila: Otuda melanholici vole usamljenost
i klone se drutva; a to ih jo vre prikiva za
predmet njihovog bunila ili za strast koja u njih
E
reovlauje, ma koja ona bila, dok za sve ostalo
ao da su ravnoduni. Pojam se nije uvrstio
putem neke nove naune strogosti u posmatranju,
niti na osnovu nekog otkria u oblasti uzroka, ve
putem kvalitativnog prenoenja od uzroka sadra-
nog u oznaenju do oznaujueg opaanja dejstava.
ISTORIJA LUDILA
Dugo je sve do poetka sedamnaestog stole-
a rasprava melanholiji ostala zarobljena u
predanju etiri vrste vlage i njihovim sutin-
skim svojstvima: postojanim svojstvima koja za-
pravo pripadaju jednoj supstanci koja se jedina i
moe smatrati uzrokom. Za Fernela, melanholika
vlaga, bliska Zemlji i Jeseni, jeste jedan sok po
sastavu gust, po temperamentu hladan i suv. Ali
prvom polovinom stolea pokree se istinska ra-
sprava povodom porekla melanholije: da li je ne-
ophodno imati melanholini temperament da bi
se obolelo od melanholije? Da li je melanholika
vlaga uvek hladna i usahla; zar se nikada ne do-
godi da bude topla, ili mokra? Da li tu vie de-
hije supstanca ili pak svojstva dolaze u vezu jed-
na sa drugima? Ono do ega se stiglo tom dugo-
trajnom raspravom moe se saeti na sledei
nain:
1. Uzronost supstanci sve se ee zamenju-
je kretanjem svojstava koja se, bez ikakve pomo-
i i posredovanja, prenose pravo od tela do du-
e, od vlage do misli, od organa do ponaanja.
Za Branitelja Dunkanovog, tako, najbolji dokaz da
melanholiki sok izaziva melanholiju jeste taj to
se u njemu nalaze suta svojstva bolesti: Melan-
holiki sok ima neophodne uslove da dovede do
melanholije u mnogo veoj meri nego vae esto-
ke ljutnje; jer on svojom hladnoom umanjuje
koliinu sokova; svojom suvoom on ih ini ka-
drim da dugo odre oblik snane i istrajne ima-
ginacije, a svojom crnoom on ih liava njihove
jasnoe i prirodne tananosti.
2. Osim te mehanike svojstava postoji i jed-
na dinamika koja u svakom svojstvu ralanjuje
silu koja je u njemu zapretena. Tako hladnoa i
suvoa mogu doi u sukob sa temperamentom, i
iz te e suprotstavljenosti proizii znaci melanho-
lije koji e, zato to je voena borba, biti jo e-
i: sila koja odnosi i povlai za sobom sve one
koji joj se opiru. Otuda ene, ija priroda inae
UCA LUDILA
97
nije sklona melanholiji, upadaju u nju utoliko oz-
biljnije: Njih ona surovije napada i ee uzne-
miruje, jer budui da je melanholija vema su-
protna njihovom temperamentu, ona ih jo vie
udaljuje od njihovog prirodnog sklopa.
3. Ali sukob se kadikad raa ba u samom
nekom svojstvu. Neko se svojstvo moe samo od
sebe izmeniti u svome razvoju i postati suprot-
nost onome to je bilo. Tako, kada se utroba
zgreje i kada u telu sve pee. . . kada svi sokovi
sagore, tada celo to spaljivanje moe opet da
pree u hladnu melanholiju . . . stvarajui
tako rei isto ono to se zbiva* sa voskom koji se
stvrdne im plamen zgasne... To hlaenje tela
obina je posledica koja prati neumerenu toplotu
kada ova istutnji i iscrpi svoju jainu. Postoji
izvesna dijalektika svojstava koja se, osloboena
svake stege supstance, svake predodreenosti, pro-
bija kroz preokretanja i protivrenosti.
4. Svojstva se, konano, mogu preinaiti pu-
tem nesrenih sluajeva, okolnosti, ivotnih uslo-
va; i to tako da neko bie koje je suvo i hladno
moe postati toplo i vlano ako ga tome uini
sklonim njegov nain ivota; to se dogaa ena-
ma: one ive u dokolici, u njih j e telo manje
isparljivo (od tela mukaraca) te se Vruine, soko-
vi i vlage zadravaju unutra.
Tako osloboena potpore supstance koja ih
je zarobljavala, svojstva e moi da u pojmu me-
lanholije odigraju ulogu organizovanja i integrisa-
nja. Ona e, s jedne strane, od simptoma i ispo-
Ijavanja iskrojiti izvestan profil tuge, crnila, uspo-
renosti, nepominosti. S druge strane, ona e uka-
zati na uzroni oslonac koji vie nee biti fiziolo-
gija neke vlage, ve patologija neke misli, neke
bojazni, nekog uasa. Bolesno jedinstvo ne defi-
nite se na osnovu primeenih znakova niti pret-
postavljenih uzroka; ve se negde na po puta, iz-
nad jednih i -drugih, opaa kao izvesna kvalitativ-
na povezanost koja ima svoje zakone prenoenja,
7
98 ISTORIJA LUDILA
razvoja i preobraaja. To je tajna logika toga svoj-
stva i ona upravlja nastankom pojma melanholi-
je, a ne medicinskom teorijom. U Vilisovim tek-
stovima to je oigledno.
Na prvi pogled, tu je koherentnost analiza
obezbeena u ravni spekulativnog razmiljana. Kod
Vilisa je objanjenje potpuno preuzeto od ivot-
nih sokova* i njihovih mehanikih osobina. Me-
lanholija je ludilo bez groznice i jarosti, praeno
strahovanjem i tugom. Onoliko koliko je ona bu-
ni l o to jest sutinski prekid sa istinom nje-
no je poreklo u jednom neurednom kretanju so-
kova i u manjkavom stanju mozga; no da li se
to strahovanje, ta uznemirenost koja melanholike
ini setnim i bojaljivim moe objasniti jedino
kretanjima? Da ne postoji tu i jedna mehanika
strahovanja i kruenja sokova koji bi bili svoj-
stveni tugi? Za Dekarta, to je oiglednost; ve za
Vilisa to vie nije tako. Melanholija se ne moe
leiti kao oduzetost, kaplja, nesvestica ili grenje.
U osnovi, ne moe se ralaniti ak ni kao prosto
umno rasulo, premda melanholiko bunilo podra-
zumeva isti poremeaj u kretanju sokova; pore-
meajima mehanike lepo se moe objasniti buni-
lo ta varka zajednika svekolikom ludilu, um-
nom rasulu ili melanholiji ali ne i odlika svoj-
stvena bunilu, ona boja tuge i strahovanja koji
njegov predeo ine osobenim. Valja prodreti u
tajnu podlonosti. Uostalom, upravo ta sutinska
svojstva skrivena u samom jezgru tanane materi-
je i objanjavaju paradoksalna kretanja sokova.
U melanholiji, sokove nosi jedno nespokojstvo,
ali slabo nespokojstvo, bez siline i estine: neka
vrsta nemonog komeanja koje ne ide utabanim
stazama, ni otvorenim putevima (aperta opercula),
* Esprits animaux: naziv dat tonostima za koj e se zamiljalo da se
stvaraju u srcu i mozgu, te se tada rasprostiru po svim delovima
organizma kako bi u nj i ma izazivali i odravali ivotnu aktivnost
( Larousse, Grande encycl opedi c) . Prim. prev.
LICA LUDILA
99
ve prolazi kroz modanu tvar stvarajui sve no-
ve i nove pore; pa ipak, sokovi ne lutaju daleko
putevima koje su prokrili; njihovo komeanje
vrlo brzo malaksava, snaga im se iscrpljuje i kre-
tanje zaustavlja: non longue perveniunt. Takav
poremeaj, dakle, zajedniki svim bunilima, ne
moe na povrini tela da dovede ni do onih e-
stokih uzrujanosti, ni do onih krikova koji se
zapaaju kod manije i pomame; melanholija ni-
kada ne dostie jarost; to je ludilo na granicama
svoje nemoi. Taj paradoks potie od skrivenih
pogoravanja sokova. Oni ponajee imaju tako
rei trenutanu brzinu i apsolutnu prozirnost svet-
losnih zrakova; ali, u melanholiji, oni se pune ta-
mom; postaju mrani, neprozrani, nerazgovetni;
a slike stvari koje donose mozgu i duhu zaogrnu-
te su senkom i tminom. Eto ih umalih i bli-
ih kakvoj mranoj pari nego istoj svetlosti. Ke-
mijskoj pari koja je pre kisele no sumporovite
ili alkoholne prirode: jer u kiseloj pari estice su
pokretne, ak i nesposobne da otpoinu, ali dej-
stvenost im je slaba, bez domaaja; kada se pro-
destiluju, u kazanu ostaje samo bljutava flegma.
Zar kisele pare nemaju suta svojstva melanholi-
je, dok alkoholne pare, uvek pripravne da se za-
pale, navode na pomisao pomami, a sumporne
pare maniji, poto ih komea estoko i ne
prekidno kretanje? Ako je, dakle, valjalo traiti
izrican razlog i uzroke melanholije, onda su se
u obzir morale uzeti pare koje su se penjale iz
krvi u mozak i koje su se izrodile u jednu kiselu
paru koja nagriza. Vilisovu analizu, na izgled, vo
di jedna melanholija sokova, hernija raspoloenja
1
ali, u stvari, liniju vodilju pruaju, pre svega, ne
posredna svojstva melanholine patnje: jedan ne-
moan poremeaj, a onda i ta senka to natkri-
Ijuje duh, s tom kiselom oporou koja nagriza
srce i misao. Hernija kiselina nije objanjenje
simptoma; ona je kvalitativan izbor: fenomenolo-
gija melankolinog iskustva.
7*
100
ISTORIJA LUDILA
Sedamdesetak godina kasnije, ivotni sokovi
izgubili su naunu vanost. Tajna bolesti sada se
trai u tenim i vrstim elementima tela. Opti
renik medicine (Dictionnaire universel de midi-
cine), koji je izdao Dejms (James) u Engleskoj,
predlae u lanku maniji uporednu etiologiju
ove bolesti i melanholije: Oigledno je da je mo-
zak sedite . . . svih bolesti ove vrste. . . Tu je
Tvorac, premda na nain koji se ne da pojmiti,
postavio prebivalite due, duh, genije, imaginaci-
ju, pamenje i sve oseaje... Sve te plemenite
funkcije bie imenjene, izopaene, umanjene i
potpuno unitene ako se krv i sokovi, pokvarene
kakvoe i koliine, vie ne prenose do mozga na
ujednaen i odmeren nain, ako po njemu kru-
e s estinom i silovitou ili se pak kreu spo-
ro, teko ili tromo. Srce se mui da rasporedi
po organizmu Upravo taj tromi tok, te zakrene
sudove, tu otealu i zgruanu krv koja teko pro-
dire u one fine modane arteriole u kojima pro-
tok, da bi se odralo kretanje misli, mora da bu-
de brz, u svim tim munim preprekama i lei
objanjenje melanholije. Tromost, teina, zakre-
nost to i jesu ona prvobitna svojstva koja us-
meravaju analizu. To se objanjava prenoom svoj-
stava opaenih u stavu, ponaanju i recima bole-
snika u njegov organizam. Od kvalitativne pred-
stave prelazi se n pretpostavljeno objanjenje.
Ali upravo ta predstava ne prestaje da ima pre-
vagu i da odnosi pobedu nad teorijskom koherent-
nou. Kod Lrija (Lorry), dva glavna oblika me-
dicinskog objanjenja putem vrstih i tenih
materija staju jedan uz drugi i na kraju se
presecaju omoguujui da se uoe dve vrste me-
lanholije. Ona ije je poreiklo u vrstim materija-
ma jeste nervna melankolija: jedan osobito sna-
an oseaj uzdrmava vlakna koja ga primaju;
zbog toga raste napetost ostalih vlakana koja po-
staju krua a iti^mah podlona jo jaem tre-
perenju. Ali ako oseaj postane jo jai, u osta-
LICA LUDILA JQJ
lim vlaknima napetost postaje tolika da ona vie
nisu kadra da trepere; ukoenost j e tolika da je
tok krvi zaustavljen i ivotni sokovi uinjeni ne-
pokretnim. Uselila se melanholija. U drugom ob-
liku bolesti, u tenom obliku, sokovi tela na-
topljeni su crnom ui; oni postaju gui; zgu-
snuta od tih sokova, krv oteava i zaostaje u mo-
danim opnama tako da pritiskuje glavne organe
nervnog sistema- Tada ponovo nalazimo ukoenost
vlakana; ali sada je ona jo samo posledica po-
jave sokova. Lori istie dve melanholije; jedan te
isti zbir svojstava koji melanholiji daje njeno
stvarno jedinstvo valja, u stvari, redom uvesti u
dva eksplikativna sistema. Jedino to se udvostru-
ila teorijska graevina. Kvalitativna osnova isku-
stva ostaje ista.
Simbolino jedinstvo to ga tvori usahnue
tenosti, pomraenost ivotnih sokova i sumra-
na senka koju oni bacaju na slike stvari, leplji-
vost krvi koja teko struji kroz sudove, zgunja-
vanje para koje su postale crnkaste, kodljive i
ljute, unutranje funkcije, usporene i nekako slu-
zave to vie ulno nego pojmovno ili teorijsko
jedinstvo daje melanholiji karakteristino obe-
leje.
Ovo, zapravo, mnogo vie no verna. zapaa-
nja, i preureuje sve znake i nain pojave melan-
holije. Delimino bunilo sve se manje javlja kao
glavni simptom melanholika, a na njegovo mesto
dolaze kvalitativne date kao to su tuga, gorina,
sklonost samoi, nepokretnost. Krajem osamnae-
stog stolea, ludila bez bunila, ali sa odlikama po-
put nedelatnosti, oajanja, neke vrste sumorne
utrnulosti, rado su razvrstavana kao melanholi-
ja. (25) A u Dejmsovom reniku, ve, govori se
apoplektinoj melanholiji, bez delirantnih ide-
ja, u kojoj bolesnici nikako nee da ustanu iz
kreveta . . . ; kad su na nogama, hodaju tek poto
ih prijatelji ili oni koji ih opsluuju prinude; oni
uopte ne izbegavaju ljude; ali kao da ne obra*
J 02 ISTORIJA LUDILA
aju ni najmanju panju na ono to im se kae,
i nikako ne odgovaraju. Dok u ovom sluaju ne-
pokretnost i utljivost preovlauju, te odreuju
dijagnozu melanholije, ima ljudi u kojih se zapa-
a samo gorina, ravnodunost i sklonost usam-
ljivanju, samo njihova uznemirenost ne treba da
zavara, niti da navede na preuranjen sud mani
ji; kod tih bolesnika posredi je, u stvari, melan
kolija, jer oni izbegavaju drutvo, vole usamlje
na mesta i tumaraju ne znajui kuda idu; oni su
ukasti u licu, jezik im je suv kao u nekoga ko
je silno edan, oi suve, upale, nikada ovlaene
suzama; celo telo suvo i sagorelo, a lice natmu-
reno, sa izrazom uasa i tuge.
* *
Analize manije i njihov razvoj u doba klasi-
cizma podleu istom naelu koherentnosti.
Stavku po stavku, Vilis protivstavlja maniju
i melanholiju. Duh melanholika potpuno je obu-
zet razmiljanjem, i to tako da imaginacija ostaje
dokona i uspavana; kod manijaka, ba naprotiv,
fantaziju i imaginaciju preplavljuje neprestana bu-
jica uzburkanih misli. Dok se duh melanholika
usredsreuje na jedan jedini predmet i tome pred-
metu, i samo njemu, pridaje nerazumne razmere,
dotle manija iskrivljuje pojmove i misli; oni ili
gube povezanost, ili je, pak, izokrenuta vrednost
onoga to predstavljaju; u svakom sluaju, pogo-
ena je sveukupnost misli u njenom sutinskom
odnosu prema istini. Melanholiju, konano, uvek
prate tuga i strah; u manijaka se, nasuprot tome,
sreu smelost i jarost. Bila posredi manija ili me-
lanholija, svejedno, uzrok bolesti uvek je u kre-
tanju ivotnih sokova. Ali u maniji je to kreta-
nje sasvim osobeno: ono je neprekidno, estoko,
kadro da uvek provali u nove pore modane tva-
ri, i ono stvara, kao opipljivu osnovu nepovezanih
LICA LUDILA JQ3
misli, nagle pokrete, neprestano prianje koje i
odaje maniju. Zar sva ta ubitana pokretljivost
nije pokretljivost jedne paklene vode, sumporne te-
nosti, tih aquce stygioe, ex nitro, vitriolo, antimonio,
arsenico et similibus exstillatce: tu su estice u
neprestanom pokretu; kadre su da u itavoj tva-
ri stvaraju nove pore i nove kanale; i imaju do-
voljno snage da se nadaleko rasprostru, ba kao
i sokovi manijaka koji mogu da dovedu do uz-
nemirenosti u svim delovima tela. Paklena voda
uvlai u tajnu svoje pokretljivosti sve slike putem
kojih manija poprima konkretan oblik. Ona tvo-
ri, u isti mah i tako da se ne mogu razdvojiti, i
njen hemijski mit i njenu dinamiku istinu.
Tokom osamnaestog stolea onu predstavu
punu mehanikih i metafizikih implikacija i
votnim sokovima u ivanim kanalima esto je
smenjivala predstava, strogo uzeto vema fizika,
ali sa jo veom simbolikom vrednou, nape
tosti koja vlada ivcima, krvnim sudovima i ce
lim sistemom organskih vlakana. Manija je, pre
ma tome, napetost vlakana dovedena do vrhunca,
a manijak neka vrsta instrumenta ije bi ice,
usled prevelike zategnutosti, poinjale da trepere
i na najdalji i najslabiji podsticaj. Manijako bu-
nilo sastoji se u neprekinutom treperenju osetlji-
vosti. Preko te predstave utanauju se i sreuju,
u otroj antitezi, razlike izmeu melanholije i ma-
nije: melanholija vie nije kadra da se usaglasi
sa spoljanjim svetom, jer njena su vlakna opu-
tena ili su uinjena nepokretnima usled preveli-
ke napetosti (vidimo kako se mehanikom napeto-
sti objanjava i melanholika nepokretnost i ma-
nijaka uznemirenost): u melanholiji odjekuje sve-
ga nekoliko vlakana, onih' koja tano odgovaraju
njenom bunilu. S druge strane, manijak treperi na
svaki podsticaj, njegovo je bunilo sveopte; nadra-
aji se ne gube u sti njegove riepokretnosti, kao
u melanholika; kada njegov organizam' uzvrati na
njih, oni e biti uviestrueni, kao da su manijaci
104
ISTORIJA LUDILA
u napetosti svojih vlakana nakupili neku dodatnu
snagu. Usled toga, tavie, i ona sama postaju ne-
osetljiva, i to. ne umala neosetljiva kao ti melan-
holika, ve neosetl/jiva usled velike napetosti unu-
tranjeg treperenja; zato se manijaci, bez sumnje,
ne boje ni studeni, ni ege, te trgaju odeu sa se-
be i po cii zimi spavaju goli ne prehlaujui se.
Zato oni, takoe, stvaran svet koji ih ipak ne-
prestano doziva zamenjuju nestvarnim i varlji-
vim svetom svoga bunila: Sutinski simptomi ma-
nije potiu od toga to se bolesniku predmeti ne
prikazuju onakvima kakvi stvarno jesu. (26) Bu-
nilo manijaka nije odreeno nekom posebnom ne-
savrenou suenja; ono je greka u prenoenju
ulnih utisaka mozgu, poremeaj obavetavanja. U
psihologiji ludila, stara zamisao istini kao slaga
nju misli sa stvarima prenosi se u metaforu odje
kiVanja, neke vrste muzike vernosti vlakana ose-
ajima koji ih nateruju na treperenje.
Ova tema manijakoj napetosti razvija se,
dalje od medicine vrstih tela, u jo kvalitativni ja
nasluivanja. Krutost vlakana u manijaka i dalje
pripada jednom suvom predelu; manija je redovno
praena usahnuem vlanosti, optom saeglou
celog organizma. Bit manije je pustinjska, pesko-
vita. Bone (Bonnet), u svom Sepulchretutn, uvera-
va da mu je mozak manijaka, onoliko koliko je mo-
gao da ga posmatra, izgledao uvek isuen, stvrdnut
i mrvljiv. Kasnije e i Albreht fon Haler (Albrecht
von Haller) naei da je mozak manijaka tvrd, suv
i krut. Menire (Menuret) podsea na jedno Forest-
jeovo (Forestier) zapaanje koje jasno pokazuje da
prevelik gubitak vlanosti, pri emu se isuuju su-
dovi i vlakna, moe da izazove stanje manije; po-
sredi je bio jedan mlad ovek koji je, poto se
u leto oenio, postao manijak usled prekomernog
optenja sa svojom enom.
Ono to su drugi zamiljali ili pretpostavljali,
to su uoili u tobonjem opaanju, Difur je utvr-
dio, premerio, imenovao. Prilikom jedne autopsije
LICA LUDILA 105
* 13,5 mm ( prev. ) .
on je odstranio deo medularne supstance mozga
nekog oveka koji je umro u stanju manije; odat-
le je isekao kocku od est Unija* sa svake stra^
ne i njena je teina bila 3 j.g. III, dok ista za-
premina izvaena iz obinog mozga tei 3 j.g. V:
Ova neujednaenost teine za koju se u poetku
inilo da je od male vanosti, vie i nije tako mala
ako se panja obrati na to da specifina razlika iz-
meu ukupne modane mase luaka i ukupne mo-
dane mase oveka koji nije lud iznosi, u odraslog
oveka u kog cela modana masa obina tei tri
livre, otprilike sedam grosa manje. Isuivanje i
manja teina u manijaka otkrivaju se ak i na
terazijama.
Zar tu unutarnju suvou i tu toplotu ne do-
kazuje, dalje, lakoa s kojom manijaci podnose i
najveu studen? Utvreno je da su vieni kako
goli-golcati hodaju po snegu, da ih nije potrebno
ogrevati kada se zatvore u azil, da je ak mogu-
e izleiti ih putem hladnoe. Od vremena Van
Helmonta esto se primenjuje zagnjurivanje ma-
nijaka u ledenu vodu, a Menire tvrdi da je pozna-
vao jednog manijaka koji je, pobegavi iz tamni-
ce u kojoj je dran, preao vie milja po esto-
kom pljusku bez eira i tako rei bez odee, i
na taj nain povratio odlino zdravlje. Mono
(Montchau), koji je jednog manijaka izleio tako
to ga je zalivao ledenom vodom s najvee mo-
gue visine, ne udi se tako povoljnom ishodu;
da bi ga objasnio, skupio je sve teme zagreva-
nju organizma koje su od sedamnaestog stolea
sledile jedna za drugom i ukrtale se meusobno:
Treba li se uditi to su voda i led doveli do
tako brzog i potpunog ozdravljenja kada su uza-
vrela krv, razbenjena u i sve uzburkane to-
nosti svuda raznosile muku i razdraenost; pod
dejstvom hladnoe sudovi su se silovitije grili i
oslobaali se tenosti koje su ih zaguivale; pre-
106 ISTORIJA LUDILA
nadraenost vrstih tkiva koju je izazvala preko-
merna toplota tenosti koje su sadravale ta tki-
va prestala je, ivci su se opustili i protok te-
nosti koji se neujednaeno prenosio s jedne stra-
ne na drugu, povratio se u prirodno stanje.
Svet melanholije bio je vlaan, teak i hladan;
svet manije je suv, uaren, sainjen iz estine i
krhkosti u isti mah, to je svet to ga jedna ne-
opipljiva ali svuda prisutna toplota ini usahlim,
tronim i uvek spremnim da popusti pred vlanom
sveinom. U razvoju svih tih kvalitativnih upro-
avanja, manija poprima, jednovremeno, i obu-
hvatnost i jedinstvo. Ona je, sumnje nema, osta-
la ono to je bila poetkom sedamnaestog stolea
bes bez groznice; ali izvan tih dveju odlika,
koje su jo uvek bile samo opisne, razvila se i
jedna opaajna tema prema kojoj se, u stvari,
sredila klinika slika. Kada se jednom zatru eks-
plikativni mitovi, kada prestanu da kolaju vla-
nosti, sokovi, vrsta tkiva i tekuine, ostae jo
samo shema povezanosti odlika koje vie nee bi-
ti ak ni imenovane; a na ono to je ta dinamika
toplote i kretanja polako skupila u sticaj okol-
nosti karakteristinih za maniju, sada e se gle-
dati kao na jedan prirodni sklop, kao na nepo-
srednu istinu psiholokog posmatranja. Ono to
se opaalo kao toplota, zamiljalo kao komeanje
sokova, poimalo kao napetost vlakana od sa-
da e se prepoznavati u neutralisanoj providnosti
psiholokih pojmova: preterana ivost unutranjih
utisaka, brzina asocijacija, neobraanje panje na
spoljanji svet. Opis De la Riva (De La Rive) ve
ima tu jasnost: Spoljni predmeti ne ostavljaju
isti utisak na duh obolelog kao na duh zdravog
oveka; ti su utisci slabi i on na njih retko ob-
raa panju; njegov' je duh tako rei potpuno
obuzet ivou misli koje stvara poremeeno stanje
njegovog mozga. Te misli imaju toliku ivost da
bolesnik veruje da one predstavljaju istinske
predmete, te u skladu s tim i rasuuje. Ali ne
LICA LUDILA
107
treba zaboraviti da je ovaj psiholoki sklop ma-
nije, koji se pojavio i uvrstio poetkom osam-
naestog stolea, samo povrinski obris jedne du-
binske organizacije koja e se, pak, preokrenuti,
i koja se razvila po poluperceptivnim, poluslikov-
nim zakonima jednog kvalitativnog sveta.
Nema sumnje da ceo taj svet toplote i stude-
ni, vlanosti i suvoe podsea medicinsku misao,
upravo pre no to e ova pristupiti pozitivizmu,
na to u kakvim je okolnostima roena. Ali ovo
velianje slika nije samo podseanje; ono je, isto
tako, i jedan poduhvat. Da bi se steklo praktino
iskustvo maniji ili melanholiji, bilo je neophod
no to gravitiranje, naspram obzorja slika, odlika
koje meusobno privlai sistem ulnih i afektiv-
nih srodnosti. Ako e manija i melanholija ubu-
due i poprimiti ono lice po kojem ih prepoznaje
nae znanje, to ne znai da smo tokom vekova
nauili da otvaramo oi pred njihovim istin-
skim znacima; to ne znai da smo svoje opaanje
preistili do prozirnosti; to znai da su, u isku-
stvu ludila, ti pojmovi integrisani oko izvesnih
kvalitativnih tema od kojih su preuzeli jedinstvo,
koje su im dale svoju znaenjsku povezanost i
na kraju ih uirrile opazivim. Prelo se od pro-
stog pojmovnog oznaen ja (bes bez granice, deli-
rantna fiks-ideja) na kvalitativnu oblast, po svoj
prilici manje organizovanu, laku, ne tako tano
ogranienu, ali koja je, jedino ona, mogla da stvo-
ri ulne prepoznatljive jedinice, istinski prisutne
u sveukupnom iskustvu ludila. Prostor posmatra-
nja ovih bolesti razdeljen je na predele koji su
im nejasno odredili stil i sklop. Na jednoj strani,
raskvaeni, bezmalo diluvijalni svet u kojem o-
vek ostaje gluv, slep i uspavan za sve to nije
njegov odreeni strah; svet do krajnosti pojedno-
stavljen i prekomerno uvean u jednoj jedinoj
svojoj pojedinosti. Na drugoj strani, uareni
pustinjski svet, prestravljeni svet u kojem je sve
bekstvo, nered, trenutne radnje. Upravo je stro
108
ISTORIJA LUDILA
gost ovih tema u njihovom kosmikom vidu a
ne pribline ocene posmatrake opreznosti i
ustrojila iskustvo (tako rei nae iskustvo, ve)
maniji i melanholiji.
Vilisu, njegovom posmatrakom duhu, isto-
ti njegovog medicinskog opaanja, odajemo pri-
znanje za otkrie naizmeninoti manije i me-
lanholije. Viiisov je postupak odista veoma zna^
ajan, posebno zbog sledeeg: prelaz od jednog
poremeaja do drugog ne posmatra se kao zapa-
ena injenica kojoj zatim treba nai objanjenje,
ve pre kao ishod jedne dubinske srodnosti koja
je istog reda kao i njihova skrivena priroda. Vi-
lis ne navodi ni jedan jedini primer naizmenino-
ti za koji je imao priliku da ga posmatra; ono
srodnost koja dovodi do udnovatih preobraaja:
Posle melanholije, valja leiti i maniju, koja je
s njom toliko srodna da ti poremeaji esto pre-
laze jedan u drugi: deava se, u stvari, da sklo-
nost melanholiji, ako se pogora, postane jarost;
jarost, pak, kada se ublai, kada izgubi estinu i
smiri se, prelazi u turobno raspoloenje. Po stro-
goj empirinosti, tu bi trebalo da postoje dve po-
vezane bolesti, ili pak dva simptoma jedne te is^
te bolesti koji se naizmenino smenjuju. Vilis, u
stvari, problem ne postavlja ni u smislu simpto-
ma, ni u smislu bolesti; on tu samo trai vezu ta
dva stanja u dinamici ivotnih sokova. U melan-
holiji, seamo se, sokovi su bili mutni i tamni;
oni su svojom tminom prekrivali predstave stva-
ri i u svetlosti due izazivali neku vrstu mrane
plime; u maniji, nasuprot tome, sokovi se iskre u
neprestanom komeanju; nosi ih neravnomerno,
stalno iznova otpoinjano kretanje; kretanje koje
razjeda i saie i, ak i bez vruice, zrai toplo-
*
dgonetnuo jeste jedna unutranja
LICA LUDILA
109
tom. Srodnost manije i melanholije oigledna je:
to nije srodnost simptoma koji se nadovezuju jed-
ni na druge u iskustvu, ve srodnost inae
snana i toliko oitija u predelima imaginacije
koja od dima i plamena stvara istu vatru. Ako
se moe reci da su u melanholiji mozak i ivot-
ni sokovi zamueni, usled dima i jedne guste pa-
re, onda manija kao da rasplamsava neku vrstu
poara to su ga taj dim i te pare podmetnuli.
Plamen, svojim ivim kretanjem, razgoni dim; ali
dim, kada popadne natrag, gui plamen i gasi nje-
gov sjaj. Za Vilisa, jedinstvo manije i melanholije
nije bolest: ono je tajna vatra u kojoj se bore
plamen i dim, Ono je element koji nosi tu vet-
lost i tu senku.
Ni jednom, ili tako rei ni jednom lekaru
osamnaestog stolea nije nepoznata ova bliskost
manije i melanholije. Pa ipak, vie njih odbija da
u njoj prihvati dve pojave jedne te iste bolesti.
Mnogi utvruju njihovu naizmeninot, a da he
uviaju jedinstvenost simptoma. Sidehheihu Vie
odgovara da izdeli oblast same manije: na jednu
stranu obina manija, koja potie Od previe
uzburkane i odve ive ,krvi; ha drugu stranu
manija koja se, po pravilu, pretvara u tupost.
Ova potie od -slabosti krvi koju je predugo Vre-
nje liilo najlkohlnijih delova. JO se ee pri-
znaje da je naizhlehinost manije ttielahhiije
pojava bilo preobraaja, bilo neke daleke uzro-
nosti. Za Lijetoa (Lieutaud), dugotrajna melanh-
lija ije se fcunil pogorava gubi uobiajene sim-
ptome i poinje neobino da lii ha maniju: Po-
slednji stupanj melanholije ima ttihogo srodnosti
sa manijom. Ali 'stanje ve analogije nije razra-
eno. Za Difura, veza je jo labavij; posredi je
jedno daleko uzrono povezivanje: melanholija mo-
e da izazove maniju, ba kao i crve u eonim
sinusima, ili proirene ili kvrgave sudove. Bft
pomoi slike, hi jedno zapaanje ne uspeva da za-
kljuak naimeninOsti pretvori u sklop slmptO'
110
ISTORIJA LUDILA
ma koji bi bio precizan i u isti mah odgovarao
istini.
Kod sledbenika Vilisovih, slika plamena i di-
ma nesumnjivo iezava; ali rad na organizovanju
ipak se obavlja unutar drugih slika slika sve
vie funkcionalnih, sve bolje umetnutih u velike
fizioloke teme protoku i zagrevanju, sve dalje
od kosmikih figura od kojih ih je Vilis preuzi-
mao. Kod Burhavea i njegovog tumaa Van Svi-
tena (Van Swieten), manija sasvim prirodno sai-
njava vii stupanj melanholije ne samo usled
estog preobraaja, ve kao ishod jednog nemi-
novnog dinamikog povezivanja: modana tenost,
koja se u oveka sumornog raspoloenja zaustavi-
la, poinje posle izvesnog vremena da se komea
jer crna u koja podnadima utrobu postaje, ve
zbog svoje nepokretnosti, ljua i zloudnija; u
njoj se stvaraju kiseliji i finiji sastojci koji, kada
ih krv prenese do mozga, izazivaju onu veliku
uzrujanost manijaka. Manija se, dakle, od melan-
holije razlikuje samo po stupnju: ona je njen pri-
rodni nastavak, ona se raa iz istih uzroka, i
obino se da leiti istim lekovima. Za Hofmana
(Hoffmann), jedinstvo manije i melanholije priro-
dan je ishod zakona kretanja i sudara; ali ono
to je na razini naela ista mehanika, u razvoju
ivota i bolesti postaje dijalektika. Melanholija se,
u stvari, odlikuje nepokretnou; to znai da krv,
zgusnuta, izaziva navalu u mozgu gde se zakru-
je; tamo gde bi trebalo da protie, ona tei da
se zaustavi, nepokretna usled otealosti. Ali ako
otealost usporava kretanje, ona jednovremeno i-
ni da sudar, kada do njega doe, bude ei; mo-
zak, sudovi kojima j e proet, sama njegova sup-
stanca, udareni s veom snagom, tee da se od sa-
da opiru, odnosno da se stvrdnu i zbog tog stvrd-
njavanja oteala krv biva vraena sa veom sili-
nom; njeno se kretanje pojaava i ona uskoro bi-
va zahvaena onim komeanjem koje obeleava
maniju. Sa slika nepominog zaguenja prelo se,
LICA LUDILA
111
dakle, sasvim prirodno, na slike suvoe, otvrdnu-
losti, ivahnog kretanja, i to preko jednog povezi-
vanja u kojem su naela klasine mehanike, u
svakom trenutku, iskrivljena, izvrnuta, izopaena
usled vernosti slikovnim temama koje su istinski
ustrojitelji tog funkcionalnog jedinstva.
Na ovo e se nadovezati druge slike, ali one
vie nee imati konstruktivnu ulogu; one e funk-
cionisati samo kao mnogobrojne interpretativne va-
rijacije na temu ve postignutog jedinstva. Za pri-
mer neka poslui objanjenje koje povodom na-
izmeninosti manije i melanholije nudi Spengler;
naelo je preuzeo od elektrine baterije. Po nje-
mu, najpre postoji zbiranje ivane moi i njene
tenosti u ovom ili onom delu sistema; samo ta
oblast biva nadraena, sve ostalo je u stanju uspa-
vanosti: to je melanholina faza. Ali kada ona do-
stigne izvestan stupanj jaine, taj mestimini na-
boj naglo se iri po elom sistemu i jedno ga vre-
me estoko uzdrmava, sve dok pranjenje ne bu-
de potpuno; to je meuin manije. U ovoj ravni
razrade, slika je odve sloena i usavrena, i pre-
uzeta je od predalekog uzora da bi imala ustro-
jiteljsku ulogu u opaanju patolokog jedinstva.
Ba naprotiv, to opaanje i navodi na sliku, a sa-
mo se oslanja na slike koje ujedinjuju, ali koje
su mnogo elementarnije.
Te su slike skriveno prisutne u tekstu Dejm-
sovog renika, jednog od prvih u kojima je ma-
ni jako-depresivni krug dat kao uoena istina, kao
jedinstvo koje jedno osloboeno opaanje lako
moe da prozre. Apsolutno je neophodno svesti
melanholiju i maniju na jednu jedinu vrstu bole-
sti, i sledstveno tome ispitati ih jednim jedinim
pogledom, jer na osnovu opita i posmatranja iz
dana u dan otkrivamo da one, i jedna i druga,
imaju isto poreklo i isti uzrok... Najtanija za-
paanja i svakidanje iskustvo potvruju to' isto,
jer vidimo da melanholici, pogotovu oni u kojih
je ta sklonost davno ukorenjena, lako postaju
112
ISTORUA LUDILA
manijaci, a kada manija prestane, ponovo otpo-
inje melanholija, tako da posle izvesnog vremena
jedna prelazi u drugu i obratno. Ono to se u
sedamnaestom i osamnaestom stoleu obrazovalo
pod dejstvom slika bio je, dakle, sklop opaanja,
a ne pojmovni sistem, pa ni skup simptoma. Do-
kaz za to jeste taj da se, ba kao i u opaanju,
mogu izvesti kvalitativna pomeranja a da se eeli-
na lika ne izmeni. Tako e Kolen (Cullen) u ma-
niji, kao i u melanholiji, otkriti glavni predmet
bunila i, obrnuto, melanholiju e pripisati
suvljem i vrem tkivu medularne supstance
mozga.
Bitno je to da ovaj poduhvat nije iao od
posmatranja do stvaranja eksplikativnih slika, ve
da u slike, potpuno suprotno tome, odigrale ulo-
gu zaethe sinteze, a je njihova strojiteljska
snaga omoguila sklop opaanja u kojem su sim-
ptomi konano mogli da poprime znaenjsku vred-
nost i d se ustroje kao vidljivo prisustvo istine.
I I Histerija i hipohondrija
Kada je ovim bolestima re, postavljaju se
dva problema:
1. U kojoj je meri opravdano posmatrati ih
kao duevne bolesti, ili bar kao ludilo?
2. Imamo li prva da ih posmatramo zajed-
no, kao da sainjavaju mogu par, slian paru
to su ga veoma rano obrazovale manija i melan-
holija?
Dovoljno je baciti pogled ha razvrstavanja i
uveriti se: hipohondrija ne ie uvek uz ludilo i
maniju; histerija se tu nalazi sasvim retk. Pla-
ter ne pominje ni jednu ni drugu kada govori
povredama ula; a pri kraju doba klasicizma, Ka-
ien e ih i dalje razvrstavati u drugu jednu ka-
tegoriju, a ne bezumlje: hlpohondriju u izne-
moglosti ili bolesti koje se sastoje iz slabosti ili
LICA LUDILA
113
opadanja pokretljivosti ivotnih ili duevnih funk-
cija; histeriju u spazmodika oboljenja prirod-
nih funkcija.
tavie, retko se deava da na nozografskim
slikama te dve bolesti budu logiki zbliene, ak
ih ni u obliku suprotnosti ne pribliavaju jednu
drugoj. Sova (Sauvages) svrstava hipohondriju u
halucinacije halucinacije koje se javljaju sa-
mo u vezi sa zdravljem, a histeriju u oblike gre-
nja. I Line (Linne) se koristi istom podelom. Nisu
li obojica verni uenju Vilisa, koji je histeriju pro-
uio u svojoj knjizi De Morbis convulsivis, a hi-
pohondriju u onom delu De Anima brutorum u
kojem se govorilo bolestima glave, davi joj na
ziv Passio colica? Posredi su, u stvari, dve pot
puno razliite bolesti: u prvom sluaju, pregre-
jani sokovi izloeni su povratnom pritisku, to
moe da navede na verovanje da se oni rasprska-
vaju, izazivajui time ona nepravilna ili neprirod-
na kretanja iji bezumni izgled odaje histerino
grenje. Nasuprot tome, u passio colica sokovi su
nadraeni usled jedne tvari koja je prema njima
neprijateljski postavljena i loe prilagoena (in
fecta et impropartionnata): otuda oni izazivaju po-
remeaje, prenadraenost, corrugationes u ulnim
vlaknima. Vilis stoga savetuje da se ne treba iz-
nenaditi zbog izvene slinosti simptoma: jama-
no, primeeno je da grenja izazivaju bolove, kao
to je i estoko trzanje u histeriji moglo da iza-
zove hipohondrine patnje. Ali slinosti su varlji
ve. Non eadem sed nonnihil diversa materies est.
Ali uz to neprestano nozografsko razlikovanje
odvija se lagano i jedan poduhvat koji tei da sve
vie spoji histeriju i hipohondriju kao dva vida
jedne iste bolesti. Riard Blekmour (Richard Black-
more) objavljuje 1722. Treatise of spleen and va-
pours, or hypochondriacal and hysterical affections;
tu su ove dve bolesti definisane kao dva varije-
teta jednog jedinog oboljenja bilo kao zaraz-
na konstitucija, bilo kao sklonost sokova da
8
1J4 ISTORIJA LUDILA
iziu iz svojih priuvita i utroe se. Kod Vita
(Whytt), sredinom osamnaestog stolea, poistove-
enje je potpuno; skup simptoma od sada je is-
tovetan: Neobian oseaj hladnog i toplog, bolo-
vi u razliitim delovima tela; nesvestice i nejasna
grenja; obamrlost i koenje miia; vetrovi u e-
lucu i crevima; nezasit prohtev za jelom; povra-
anje crnog sadraja; nagao i obilan odliv blede,
bistre mokrae; klonulost ili sasuivanje ivaca;
ivana ili spazmodina sipnja; ivani kaalj; lu-
panje srca; kolebanje b'ila, povremeni bolovi i mu-
ke u glavi; vrtoglavice i nesvestice, umanjenje ili
slabljenje vida; obeshrabrenost, utuenost, melan-
holija, pa i ludilo; teke tlapnje ili mra.
S druge strane, histerija i hipohondrija se, to-
kom doba klasicizma, lagano pripajaju podruju
bolesti duha. Jo je Mid (Mead) povodom hipo-
hondrije mogao da napie: Morbus totius corpo-
ris est. A Vilisovom tekstu histeriji valja nano
vo pridati njegovu stvarnu vrednost: Meu bole-
stima ena, histerinu uzrujanost bije tako rav
glas da ona mora da poput semi-damnati, ponese i
mane mnogobrojnih drugih oboljenja; ako kod
neke ene nastupi neka bolest nepoznate prirode
i skrivenog porekla, a da joj se ne zna uzrok, i
ako je tok leenja neizvestan, odmah emo kri-
vicu baciti na lo uticaj materice koja, naje-
e, nije odgovorna, a povodom nekog neuobiaje-
nog simptoma proglasiemo da se u njemu krije
neto histerino te taj simptom, koji je tako esto
bio izgovor za silno neznanje, uzimamo za pred-
met naeg staranja i leenja. Uprkos tradicional-
nim tumaima ovoga teksta, koji se neizbeno na-
vodi u svakoj raspravi histeriji, ovo ne znai
da je Vilis pomiljao na odsustvo organske osno-
ve simptoma histerine uzrujanosti. On samo ka-
e, i to izrino, da se u pojmu histerije zbiraju
sve izmiljotine ne onoga koji jeste ili koji ve-
ruje da je bolestan ve lekara-neznalice koji se
pravi da zna. injenica da je Vilis svrstao histe-
LICA LUDILA J J 5
8*
riju u bolesti glave ne ukazuje, dalje, na to da
on histeriju smatra duhovnim poremeajem, ve
samo to da joj poreklo nalazi u jednoj izmeni u
prirodi, poreklu i samom poetku toka ivotnih
sokova.
Krajem osamnaestog stolea, meutim, hipo-
hondrija i histerija e gotovo bez tekoa stajati
na grbu duevne bolesti. Godine 1755. Alberti je
u Haleu objavio svoju raspravu De morbis imagi-
nariis hypochondriacum; a Lijeto, definiui hipo-
hondriju na osnovu gra, priznaje da je duh na-
padnut ba kao i telo, a moda i vie; otuda je
izraz hipohondrija postao bezmalo uvredljiv na-
ziv kojim lekari koji ele da se dodvore izbegava-
ju da se slue. to se histerije tie, Rolen (Rau-
lin) je vie ne smatra organski stvarnom, bar ne
u svojoj poetnoj odredbi, svrstavajui je u prvi
mah uz patologiju imaginacije: Ta bolest, u ko-
joj ene izmiljaju, preteruju i ponavljaju svako-
jake besmislice koje je poremeena mata kadra
da izmisli, kadikad postaje zarazna i prilepiva.
Histerija i hipohondrija se, dakle, u vreme
klasicizma kreu dvema glavnim linijama. Jednom,
koja ih pribliava stvaranju zajednikog pojma
bolesti ivaca; drugom, koja premeta njihovo
znaenje i njihovu uobiajenu patoloku osnovu
na koju dovoljno ukazuju njihovi nazi vi i
tei da ih, malo-pomalo, prisajedini podruju bo-
lesti duha, pokraj manije i melanholije. Ali do
tog prisajedinjenja nije, kao u sluaju manije i
melanholije, dolo na razini prvobitnih odlika ko-
je bi se opaale i zamiljale po njihovim slikovnim
vrednostima. Ovde je posredi jedna sasvim dru-
gaija vrsta prisajedinjenja.
* *
Lekare doba klasicizma itekako je mamilo da
otkriju odlike svojstvene histeriji i hipohondrijl.
116
ISDORIJA LUDILA
Ali oni nikada nisu uspeli da opaze onu kohe-
rentnost, onu kvalitativnu-koheziju koja je maniji
i melanholiji dala onaj njihov osobit profil. Sve
naene odlike bile su protivstavljene, ponitavale
su jedna drugu i ostavile netaknutim pitanje ta
su, po svojoj dubokoj prirodi, te dve bolesti.
Histerija je esto opaana kao posledica unu-
tranje toplote koja po elom telu rasprostire iz-
vesnu uzavrelost, kljuanje koje se neprestano is-
poljava u grevima i trzajima. Zar ta toplota nije
srodna ljubavnome aru s kojim je histerija, u
devojaka koje trae mua i udovica koje su svog
izgubile, tako esto povezana? Histerija je po pri-
rodi vatrena, njeni znaci lake upuuju na sliku
nego na bolest; tu sliku je poetkom sedamnae-
stog stolea naslikao, u svoj njenoj materijalnoj
preciznosti, Zak Feran (Jacques Ferrand). U svo-
joj Ljubavnoj bolesti ili erotinoj melanholiji (Ma-
ladie d'amour ou melancolie erotique) njemu ini
zadovoljstvo da objavi da su ene ee zaluene
zbog ljubavi nego mukarci; ali sa kakvom one to
umenou znaju da prikriju! Po tome su njiho-
va lica slina kazanu postavljenom na postolje
tako da se spol ja ne vidi vatra, ali ako pogledate
ispod kazana i stavite ruku na srce gospe, na oba
ete mesta otkriti veliki plamen. Divna slika, po
teini svojih simbola, po svojoj afektivnoj obre-
menjenosti i po preplitanju svega onoga na ta
ona upuuje imaginaciju. Dugo posle Ferana po-
novo se nailazi na kvalifikativnu temu vlanih to-
plota kojima se obeleavaju tajna preiavanja
histerije i hipohondrije; ali ta se slika brie pred
jednim apstraktnijim motivom. Ve kod Nikole
Senoa (Nicolas Chesneau) plamen enskog kaza-
na prilino je bezbojan: Tvrdim da histerina uz-
rujanost nije prosto oboljenje, ve da se pod tim
nazivom razumeva vie boljki koje je prouzroko-
vala jedna zloudna para koja se nekako vinula,
koja je pokvarena i koja se nalazi u stanju neobi-
ne uzavrelosti. Za druge je, nasuprot ovome, to-
LICA LUDILA \\
plota koja bije iz hipohondrika potpuno suva: hi-
i
)ohondrina melanholija jeste topla i suva bo-
est, kojoj su uzrok sokovi istih svojstava. Ali
neki ne zapaaju nikakvu toplotu, ni u histeriji
ni u hipohondriji: odlika svojstvena ovim bolesti-
ma bila bi, ba naprotiv, sahlost, tromost, i hlad-
na vlanost svojstvena zaustavljenim sokovima:
Mislim da ova oboljenja (hipohondrina i histe-
rina), kada potraju, potiu od toga to su mo-
dana i nervna vlakna oputena, slaba, nedelatna
i nesavitljiva; od toga to je nervna tekuina raz-
vodnjena i bez dejstva. Nijedan tekst, sumnje
nema, ne svedoi bolje toj nepostojanosti histe-
rinih odlika od knjige Engleska bolest (The en-
glish malady) Dorda ejna (Georges Cheyn):
po ejnu, bolest odrava jedinstvo samo na aps-
traktan nain, njeni su simptomi rastureni po raz-
liitim kvalitativnim oblastima i pripisani meha-
nizmima od kojih svaki pripada po nekoj od tih
oblasti. Sve to je gr, trzanje, grenje, potie iz
patologije toplote koju simbolino predstavljaju
slane estice i kodljive pare, otre ili ljute.
Nasuprot tome, svi psiholoki ili organski znaci
slabosti utuenost, nesvestica, tromost duha,
letargina umalost, melanholija i tuga otkri-
vaju stanje u kojem su vlakna postala previe
raskvaena i mlitava, nesumnjivo pod uticajem
hladnih, lepljivih i gustih sokova koji zaguuju
lezde i sudove, kako serumske tako i krvne. to
se oduzetosti tie, one jednovremeno oznauju i
hlaenje i nepokretnost vlakana, prekid trepere-
nja, na neki nain zamrznutih u optoj tromo-
sti vrstih tela.
Koliko su se manija i melanholija lako uvrsti-
le u podruje svojstava, toliko fenomeni histerije
i hipohondrije teko nalaze mesto u njemu.
Medicina kretanja isto je tako neodluna pred
njima, a njene analize isto tako nepostojane. Sa-
svim je jasno, svakom onom opaanju koje ne od-
bacuje sopstvene slike, barem, da je manija u
J 28 I STORI M LUDILA
zi sa prekomernom pokretljivou; melanholija, s
druge strane, sa usporenou pokreta. Za histeri-
ju, a i hipohondriju takoe, nije lako nainiti iz-
bor. Stal (Stahl) se opredeljuje za otealost krvi.
koja u isti mah postaje i toliko obilna i toliko
gusta da vie nije u stanju da pravilno protie
kroz glavnu venu; ona ima tenju da se tu i za-
dri i zaglavi; a kriza nastupa usled upinjanja
krvi da nae sebi izlaz bilo kroz gornje, bilo kroz
donje delove. Nasuprot tome, za Burhavea i Van
Svitena, histerino kretanje potie od prevelike
pokretljivosti svih tekuina, koje postaju toliko
lake i toliko nepostojane da ih uzmuti i najmanji
pokret: U slabih konstitucija, objanjava Van Svi-
ten, krv je razreena; ona se jedva zgruava; se-
rum e, dakle, biti bez gustine, bez kvaliteta; lim-
fa e biti slina serumu, a isto i ostale tenosti
koje ove snabdevaju... Otuda postaje verovatno
da e histerina uzrujanost i hipohondrina bo-
lest, toboe nematerijalne, zavisiti od nastrojeno-
sti ili nekog posebnog stanja vlakana. Ovoj oset-
Ijivosti, ovoj pokretljivosti, treba pripisati tesko-
be, greve, one jedinstvene bolove koje tako lako
doivljavaju devojke bledih boja, ljudi odve pre-
dati uenju i razmiljanju. Histerija je, bez raz-
like, i pokretljiva i nepokretljiva, tena ili teka,
preputena nepostojanom treperenju ili oteala
usled zaustavljenih sokova. Nije se uspelo sa ot-
krivanjem stila koji bi bio svojstven samo tim
kretanjima.
Isti je utisak i kada su posredi analogije sa
hernijom; za Lana (Lange), histerija je proizvod
vrenja, tano reeno vrenja soli potisnutih u
razne delove tela sa sokovima koji su se tamo
nalazili. Za druge, histerija je alkalne prirode.
Etmiler (Ettmiiller), pak, smatra da boljke ove
vrste spadaju u niz kiselih reakcija; neposredni
uzrok im je kiselina u elucu; poto je hilus ki-
seo, kakvoa krvi postaje loa; u njoj se vie ne
razvijaju sokovi; limfa je kisela, u bez snage;
LICA LUDILA JJQ
nervni sistem biva prenadraen, kvasac za vare-
nje, pokvaren, manje je isparljiv i previe kiseo.
Viride (Viridet) pokuava da na osnovu para ko-
je nam dolaze uspostavi jednu dijalektiku luina
i kiselina, ije kretanje i estoki sudari u mozgu
i ivcima izazivaju znake histerije i hipohondrije.
Neki ivotni sokovi, naroito isparljivi, jesu alkal-
ne soli koje se kreu velikom brzinom i kada
postanu odve siune pretvaraju se u pare; ali
tu ima i drugih para koje su, u stvari, izvetrele ki-
seline; ovima eter daje dovoljno zamaha da ih
prenese u mozak i u ivce, gde kada naiu na
luine uzrokuju beskrajne boljke.
udnovata kvalitativna nepostojanost tih hi-
sterinih i hipohondrinih boljki, udnovata zbr-
ka njihovih dinamikih svojstava i tajne njihove
hernije. Koliko je, to se odlika tie, melankoliju
i maniju bilo lako prozreti, toliko je odgonetanje
ovih boljki nesigurno. Nesumnjivo, taj imaginar-
ni predeo odlika, koji je bio presudan za obrazo-
vanje para manija-melanholija, ostao je sporedan
u povesti histerije i hipohondrije, u kojoj je ve-
rovatno igrao samo ulogu jednog neprestano ob-
navljanog dekora. Put histerije nije, kao put ma-
nije, proao kroz nejasne odlike sveta onako kako
su se odraavale u imaginaciji lekara. Prostor u
kojem je ona poprimila razmere drugaije je pri-
rode: to je prostor tela, u koherentnosti svojih
organskih i svojih moralnih vrednosti.
*
* *
Uobiajeno je da se Le Poau (Le Pois) i Vilisu
odaje priznanje to su oslobodili histeriju starih
mitova pomicanju materice. Lijebo, kad je pre
vodio, ili bolje reeno prilagoavao Marinelovu
knjigu poetkom sedamnaestog stolea, i dalje je,
uprkos ivesnim ogradama, prihvatao zamisao
spontanom pokretanju materice; ako se ona po-
J 20 ISTORIJA LUDILA
mera, to je da bi joj bilo ugodnije; ona to ne
ini iz smotrenosti, po nalogu ili usled ivotnog
nadraaja, ve po prirodnom instinktu, da bi ou-
vala zdravlje i uivala u neem prijatnom. Ne-
sumnjivo, vie joj se ne priznaje mo da menja
mesto kako bi prolazila telom, naglo ga potresa-
jui pri prolasku, jer ona je vrsto prikaena
svojim grliem, ligamentima, sudovima i, kona-
no, trbunom maramicom; pa ipak, ona moe da
menja poloaj: Premda je materica, dakle, tako
vrsto spojena sa delovima koje smo opisali da
ne moe da menja mesto, ona najee ipak me-
nja poloaj i u telu eninom izvodi prilino e-
stoke i udnovate pokrete. Ti su pokreti razliiti,
naime, uzdizanje, padanje, grenje, lutanje, spada-
nje. Ona se penje do jetre, slezine, dijafragme, e-
luca, prsa, srca, plua, grla i glave. Lekari kla-
sicistikog doba e tako rei jednoduno odbaciva-
ti ovakvo objanjenje.
Poetkom sedamnaestog stolea Le Poa e, po-
vodom histerinih greva, moi da napie: Eorum
omnium unum caput esse parentem, edque non
per sympathiam, sed per idiopathiam. Tanije re-
eno, poreklo im je u gomilanju tekuina prema
gornjem delu lobanje: Kao to je neka reka is-
hod ulivanja mnotva malih tokova koji se spa-
jaju kako bi je stvorili, tako isto se i u upljina-
ma koje se nalaze na povrini mozga i zavravaju
u stranjem delu glave skuplja tenost usled nag-
nutog poloaja glave. Toplota tih delova tada ini
da se tenost zagreje i dopre do poetka iva-
c a. . . Vilis pak daje podrobnu kritiku materi-
nog objanjenja: od oboljenja mozga i nervnog
sistema, pre svega, potiu svi poremeaji i ne-
pravilnosti do kojih u toj bolesti dolazi u proto-
ku krvi. Sve te analize, meutim, nisu samim
tim ukinule temu sutinskoj vezi izmeu histe-
rije i materice. Ali ta se veza drugaije zamilja
i ne poima se vie kao putanja stvarnog pome-
ranja kroz telo, ve kao neka vrsta potuljenog
LICA LUDILA
121
prostiranja putevima organizma i funkcionalnih
bliskosti. Ne moe se rei da je sedite bolesti
postao mozak, niti da je Vilis omoguio psiho-
loku analizu histerije. Ali sada mozak igra ulo-
gu prenosioca i razvodnika bolesti ije je poreklo
u utrobi: materica je uzrokuje kao i svi drugi
organi utrobe. Sve do kraja osamnaestog stolea,
do Pinela, uterus i materica ostae prisutni u pa-
tologiji histerije, ali zahvaljujui prednosti koju
daje rasprostiranje putem sokova i ivaca, a ne
usled nekog posebnog uticaja njihove prirode.
Za uporednost histerije i hipohondrije Stal
nalazi opravdanje u neobinoj bliskosti mesenog
odliva i hemoroida. U svojoj analizi spazmodinih
pokreta on objanjava da je histerino oboljenje
jedan prilino estok bol, praen napetou i pri-
tiskom koji se osea naroito u podrebarnom (hi-
pohondrijakalnom) delu tela. Kada napada mu-
karce, u kojih se priroda postarala da ih oslo-
bodi vika krvi putem povraanja ili hemoroida,
onda se ono naziva hipohondrinim oboljenjem;
kada napada ene u kojih tok mesenica nije
onakav kakav bi trebalo da bude. Pa ipak, nema
sutinske razlike izmeu ta dva oboljenja on-
da se naziva histerinom boleu. Hofmanovo
miljenje je vrlo slino, uprkos mnogim teorij-
skim razlikama. Uzrok histerije nalazi se u ma-
terici labavljenje i slabljenje ali sedite bo-
lesti valja, kao za hipohondriju, potraiti u e-
lucu i crevima; krv i ivotni sokovi poinju da
se zadravaju u trbunoj maramici i nervnim op-
nama utrobe; za ovim slede stomani poremeaji
koji se ire po elom telu. U samom sreditu or-
ganizma, eludac je prenosnik i odailja boljki
koje dolaze iz unutranjih i skrivenih upljina te-
la: Nema sumnje da spazmodini poremeaji
koji napadaju hipohondrike i histerike imaju se-
dite u nervnim delovima, a naroito u opnama
eluca i creva, odakle se meurebarnim ivcem
J 22 ISTORIJA LUDILA
prenose do glave, grudi, bubrega, jetre i do svih
glavnih organa tela.
Uloga koju je Hofman pripisao utrobi, elucu,
meurebarnom ivcu, oznauje nain na koji je
ovaj problem postavljen u vreme klasicizma. Ni-
je toliko posredi izbegavanje ranije materine lo-
kalizovanosti, koliko otkrivanje naela i puteva
kojima se kree jedna, raznolika, polimorfna bo-
lest, koja se tako rasejava po telu. Treba obja-
sniti bolest koja moe da napadne kako noge ta-
ko i glavu, da se ispolji u vidu oduzetosti ili pak
poremeenih pokreta, koja moe da izazove oba-
mrlost ili nesanicu, ukratko bolest koja promi-
e tako brzo prostorom tela, i to zahvaljujui tak-
vim lukavstvima, da je potencijalno prisutna u
celom-celcatom telu.
Uzaludno je zadravati se na promeni do koje
je na horizontu medicine dolo od Marinela do Hof-
mana. Nita se ne odrava due nego ta uvena
uterusu pripisivana pokretljivost koja je nepre-
kidno opstojavala u hipokratovskoj tradiciji. Ni-
ta, osim moda izvesne teme koja se sada
uoava utoliko vie to se nije zadrala ni u jed-
noj jedinoj medicinskoj teoriji, ali se odrala is-
tovetnoril u nizu spekulativnih pojmova i shema
objanjenja. Ta tema jeste tema jednog dinami-
kog poremeaja u telesnom prostoru, jednog na-
dolaska niih moi koje, predugo sputavane i ne-
kako nakupljene, poinju da se komeaju, da uza-
viru i na kraju uz posrednitvo mozga ili bez
njega rasprostiru poremeaj po elom telu.
Ova je tema ostala manje-vie neizmenjena sve
do poetka osamnaestog stolea, uprkos potpu-
nom preustrojenju fiziolokih pojmova. I, to je
udno, premda nije dolo do velikih teorijskih ili
eksperimentalnih novina u patologiji, ova e se
tema u osamnaestom stoleu naglo zaustaviti, pro-
meniti smer dinamika telesnog prostora bie
zamenjena moralom senzibilnosti. Tada, i tek ta-
LICA LUDILA 123
da e se pojmovi histerije i hipohondrije preokre-
nuti i konano ui u svet ludila.
Sada valja iznova pokuati sa uspostavljanjem
evolucije te teme, i to u svakoj od tri njene etape:
1. dinamici organskog i moralnog prodora;
2. fiziologiji telesnog jedinstva;
3. etici ivane osetljivosti.
*
* *
Ako se telesni prostor' opaa kao vrsta i ne-
prekinuta celina, onda poremeeno kretanje histe-
rije i hipohondrije moe da proistekne samo iz
jednog elementa kojem je njegova beskrajna ta-
nanost i neprestana pokretljivost omoguila da
prodre i na mesto koje zauzimaju samo vrste
tvari. to ree Hajmour (Highmore), ivotni soko-
vi, usled svoje siunosti i ognjenosti mogu da
prodru ak i u najgua i najjedrija tel a. . . a
usled svoje dejstvenosti, oni mogu prodreti u sva-
ki mikrokosmos za tren oka. Sokovi, ako je nji-
hova pokretljivost i preterana, ako do njihovog
prodora i dolazi bez reda i u nevreme, u svim de-
lovima tela u kojima im nije mesto izazivaju hi-
ljadu razliitih znakova poremeaja. Za Hajmoura,
kao i za njegovog protivnika Vilisa, a takoe i a
Sidenhema, histerija je bolest tela koje j e postalo
podlono prodiranju svih sokova bez razlike, tako.
da unutranji poredak organa biva zamenjen ne-
povezanim prostorom masa pasivno potinjenih
poremeenom kretanju sokova. Ovi se silovito i
u prevelikoj koliini prenose u ovaj ili onaj deo
i tamo dovode do greva, pa i do bol a. . . i pore-
meaju funkciju organa, kako onih iz kojih su
krenuli, tako i onih u koje su stigli, poto ni jed-
ne ni druge ne mogu da mimoiu teka oteenja
usled te nejednake rasporeenosti sokova koja je
potpuno suprotna zakonima ivotne ekonomije.
Telo histerika tako je preputeno toj spirituum
j 24 ISTORIJA LUDILA
ataxia koja, nezavisno od bilo kakvog organskog
zakona i svake funkcionalne potrebe, moe da os-
voji, jedan za drugim, sve raspoloive prostore
tela.
Dejstva se razlikuju prema tome koje su ob-
lasti napadnute, a bolest, jo nediferencirana od
istog izvora svog kretanja, poprima razliita li-
ca prema prostorima kroz koje prolazi i povri-
nama na kojima se pojavila kao izdanak: Poto
su se nakupili u trbuhu, oni se u gomilama i si-
lovito bacaju na miie drela i grkljana, izazivaju
greve celim putem kuda prolaze a u trbuhu do-
vode do nadimanja koje nalikuje velikoj lopti.
Neto iznad, histerino oboljenje okomljujui se
na sito crevo i oblast ispod srane upljine, uzro-
kuje tamo neizdriv bol koji lii na crevni pore-
meaj. Popne li se jo malo, boljka se okomljuje
na ivotne delove i dovodi do tako estokog lu-
panja srca da je bolesnik uveren da prisutni mo-
raju uti um to ga stvara srce udarajui reb
ra. Na kraju, ako napadne spoljni deo glave,
izmeu lobanje i lobanjske opne, a zadrava se
na jednom jedinom mestu, ona tu dovodi do ne-
izdrivog bola koji je praen strahovitim povra-
anjem . . . Svaki deo tela po sebi i po sopstve-
noj prirodi odreuje oblik simptoma koji e se
pojaviti. Histerija se tako javlja kao najstvarnija
i najvarljivija bolest; stvarna poto se temelji na
kretanju ivotnih sokova; varljiva takoe, jer do-
vodi do simptoma koji izgledaju kao da ih je iza-
zvao neki poremeaj svojstven organima, dok su
stvarno samo uoblienje, na razini organa, jedno"
sredinjeg ili bolje reeno opteg poremeaja; to je
jedan poremeaj unutranje pokretljivosti koji na
povrini tela poprima izgled simptoma ogranienog
na jednu oblast. Odista napadnut prekomernim i
neurednim kretanjem sokova organ podraava sop-
stvenu bolest; poev od nekog poremeaja kretanja
u unutranjem prostoru, on podraava poremeaj
koji, strogo uzeto, jeste njegov; na taj nain hi-
LICA LUDILA
125
sterija podraava bezmalo sve boljke koje naila-
ze na ljudski rod, jer u bilo kojem delu tela da
se nae, ona odmah, stvara simptome svojstvene
tome delu, te e se lekar, ako nema dovoljno pro-
nicljivosti i iskustva, lako prevariti i nekoj bole-
sti koja je svojstvena ovom ili onom delu pripi-
sae simptome koji potiu izkljuivo od histeri-
nog oboljenja: lukavstvo boljke koja se, promi-
ui telesnim prostorom u vidu homogenog kre-
tanja, ispoljava u razliitim oblicima; ali ti oblici,
ovde, nisu sutina; oni su varka tela.
Sto je lake prodreti u unutranji prostor, to
e ea biti histerija i njeni mnogostruki vidovi;
ali dok je telo vrsto i otporno, unutranji prostor
gust, organizovan i potpuno raznorodan u razlii-
tim svojim oblastima, simptomi histerije bie ret-
ki a njene e posledice ostati jednostavne. Nije li
upravo to ono to razdvaja ensku histeriju od
muke ili, ako hoemo, histeriju od hipohondrije?
U stvari, ni simptomi, pa ni uzroci, ne grade na-
elo podvajanja bolesnika, ve ga gradi samo pro-
storna vrstina tela, gustina, tako da kaemo, unu-
tranjeg predela: Pored oveka kog bismo mog-
li nazvati spoljanjim i koji j e sainjen iz delova
dostupnih ulima, postoji i unutranji ovek, sa-
injen iz sistema ivotnih sokova koji se moe vi-
deti samo duhovnim okom. Taj unutranji ovek,
tesno povezan i, da tako kaemo, sjedinjen sa te-
lesnom graom, bie manje-vie uzdrman u svom
stanju onoliko koliko su naela koja tvore mai-
nu primila manje ili vie prirodne vrstine. Zato
ova bolest mnogo ee napada ene nego mukar-
ce, poto su one nenije, manje vrste grae, vode
tromiji ivot, i svikle su na slasti i udobnosti i-
vota, a ne na patnju. A meu redovima ovog tek-
sta, ve, ta prostorna gustina odaje jedan svoj
smisao: to je, takoe, i moralna gustina; otpor-
nost organa pred nesreenim prodorom sokova
moda je samo jedno te isto to i ta duevna sna-
ga koja ini da u mislima i eljama vlada red.
126
ISTORIJA LUDILA
Moda je taj unutranji prostor koji je postao
propustljiv i upljikav, na kraju, samo slabost
srca. To je objanjenje zato je tako malo ena,
sviklih na teko ivljenje i vrednou, histerino,
a postaje sklono histeriji kada vodi lagan, doko-
liarski, raskoan i raskalaan ivot; ili ako kakva
alost savlada njihovu hrabrost: Kada mi ene
trae savet za neku boljku kojoj ne mogu da od-
redim prirodu, ja pitam da li ih poremeaj na
koji se ale ne sustie kada su rastuene...; ako
potvrde, potpuno sam siguran da je njihova bo-
lest jedno histerino oboljenje.
Tako dobijamo novu formulu starog moral-
nog nasluivanja koje je od materice, jo od vre-
mena Hipokrata i Platona, pravilo ivu ivotinju
u neprestanom pokretu i rasporeivalo njeno kre-
tanje po prostoru; po tom nasluivanju u histeri-
ji se videlo nezadrivo komeanje elja u onih
koji nemaju mogunosti da ih zadovolje niti sna-
ge da ih obuzdaju; slika enskog organa koji se
penje sve do grudi i glave davala je mitski izraz
uskomeanosti u velikoj platonovskoj trojnoj po-
deli i u hijerarhiji ija je svrha bila da; obezbedi
njegovu nepokretnost. Kod Sidenhema, kod Dekar-
tovih uenika, moralno nasluivanje je istovetno;
ali prostorni predeo u kojem se ono izraavalo
promenio se; vertikalan i hijeratiki poredak Pla-
tonov zamenjen je jednom zapreminom koju pre-
secaju neprestani pokreti ije komeanje vie ni-
je jasno pomeranje odozdo nagore, ve kovitlac
bez pravila u jednom ispreturanom prostoru. Ovo
unutranje telo, u koje je Sidenhem teio da
prodre duhovnim okom, nije stvarno telo koje
se prua pred praznim pogledom neutralnog po-
smatraa; ono je mesto gde se sreu izvestan na-
in zamiljanja tela, odgonetanja njegovih unutra-
njih pokreta i izvestan nain da se u njega
usade moralne vrednosti. Razvoj je okonan, rad
obavljen na razini ovog etikog opaanja. U nje-
mu e se menjati i kriviti one uvek savitljive sli-
LICA LUDILA J27
ke medicinske teorije; u njemu se, takoe, iska-
zuju velike moralne teme i, malo-pomalo, menja-
ju svoj poetni lik.
*
To telo u koje su mogui prodori ipak mora
da bude neprekinuto telo. irenje boljke kroz or-
gane samo je nalije pokreta rasejavanja koji bolj-
ci omoguuje da prelazi od jednog organa do dru-
gog i da ih sve redom napadne. Premda je telo
hipohondrinog ili histerinog bolesnika prolazno,
odvojeno od njega samog, razlabavljeno usled na-
ilaska bolesti, do toga nailaska moe doi samo
putem izvesne prostorne neprekinutosti. Telo po
kojem k o l a boletina mora imati drugaija svoj-
stva nego telo u kojem iskrsavaju raspreni sim-
ptomi bolesti.
To je problem koji opseda medicinu osamnae-
stog stolea. Problem koji e od hipohondrije i
histerije napraviti bolesti nervnog sistema; to
znai idiopatske bolesti, sa optim dejstvom sve-
kolike simpatije.
Nervno vlakno obdareno je znaajnim svoj-
stvima koja mu omoguuju da osigura udruiva-
nje najraznorodnijih elemenata. Zar ne zaprepa-
uje ve i to to su ivci, zadueni da prenose naj-
raznoraznije utiske, svuda, u svim organima, iste
prirode? ivac kojem je razvoj u dnu oka omo-
guio da stekne svojstvo opaanja tako tanane
stvari kao to je svetlost; ivac koji, u organu
sluha, postaje osetljiv na treperenje zvunih tela,
ni najmanje se po svojoj prirodi ne razlikuju od
onih koji slue za prijem grubljih oseta kao to
su dodir, ukus, miris. Ova istovetnost prirode, u
razliitim funkcijama, obezbeuje mogunost sao-
braaja izmeu po mestu najudaljenijih, fizioloki
najneslinijih organa: Ova homogenost ivaca do-
prinosi viestrukim komunikacijama koje oni za-
128
ISTORIJA LDILA
j edno odravaju... uspostavlja izmeu organa
sklad koji esto dovodi do toga da preko ve ote-
enih delova oboli i jedan ili vie drugih. Ali
ono to izaziva jo vee divljenje jeste da jedno
nervno vlakno moe da u isti mah prenese i pod-
strek voljnog pokreta i utisak to ga je primio
ulni organ. Ovo dvojako funkcionisanje jednog
t e istog vlakna Tiso (Tissot) zamilja kao kombi-
naciju jednog talasnog kretanja, kada je volj
nom podstreku re (to je kretanje jedne tekui-
ne zatvorene u elastino priuvite, u beiku, na
primer, koju bih mogao da stisnem i da istisnem
tnost kroz jednu cev), i jednog korpuskular-
nog kretanja kada je posredi oset (to je pokret
jednog niza kugli od slonovae). Tako se oseaj
i pokret mogu proizvesti u istom ivcu i u istom
txenutku: svaka napetost i svako oputanje u iv-
cu izmenie, jednovremeno, i pokrete i osete, kao
to to moemo da vidimo u svim oboljenjima
ivaca.
Pa ipak, uprkos svim tim ujedinjujuim svoj-
stvima nervnog sistema, da li je sigurno da se
s-tvarnom mreom njegovih vlakana moe objasni-
t i povezanost onih tako razliitih nevolja koje
obeleavaju histeriju i hipohondriju? Kako, kojim
pravcem povezivanja, objasniti da u izvesnih ne-
ndh i veoma osetljivih ena neki opojan miris
i l i odve ivo prianje nekom traginom doga-
:aju, ili pak pogled na neku tuu, ostavljaju ta-
kav utisak da one padaju u nesvest ili dobijaju
greve? Uzalud emo traiti: nema nikakve odre-
lene povezanosti ivaca; ni jedan trag ne vodi po-
etnom uzroku, ve postoji samo dejstvo na raz-
daljinu, koje pre pripada poretku fizioloke uje-
dinjenosti. To stoga to razliiti delovi tela imaju
sposobnost koja je veoma odreena, pa je ili
opta, te se protee na ceo sistem ivotne ekono-
mije, ili je pak delimina, to jest ispoljava se
uglavnom samo u nekim delovima. To veoma
razliito svojstvo kako sposobnosti za osete tako
LICA LUDILA
129
i sposobnosti za kretanje omoguuje organima
da se usaglase u zajednikom trpljenju, da reagu-
ju i na udaljen nadraaj: to je simpatija. U stva-
ri, Uit ne uspeva niti da izdvoji simpatiju iz
ukupnosti nervnog sistema, niti da je odredi stro-
go u odnosu na osetljivost ili kretanje. Simpatija
postoji u organima samo u onoj meri u kojoj je
tamo primljena posredstvom ivaca; to je njiho-
va pokretljivost vea, to je ona i izraenija, ali
ona je, u isti mah, i jedan oblik osetljivosti: Sva-
ka simpatija, svaka jednodunost pretpostavlja ose-
anje i prema tome moe da se stvori samo po-
sredstvom ivaca koji su jedini instrumenti po-
mou kojih dolazi do oseta. Ali nervni sistem se
ovde vie ne uzima zato da bi objasnio tano pre-
noenje nekog pokreta ili oseta, ve da bi u svo-
joj ukupnosti i svojoj masi objasnio osetljivost
tela s obzirom na njegove sopstvene pojave, i onaj
odjek to ga ono daje sebi samom kroz zapremi-
ne svog organskog prostora.
Bolesti ivaca u sutini su poremeaji sim-
patije; one pretpostavljaju jedno stanje opte uz-
bune nervnog sistema, to svaki organ ini pod-
lonim da uspostavi simpatiju sa bilo kojim dru-
gim: U takvom stanju osetljivosti nervnog siste-
ma, stradanja due, greke u ishrani, brza sme-
njivanja toplog i hladnog ili pritiska i vlanosti
u atmosferi, dovee vrlo lako do zaraznih sim-
ptoma; te se s takvom graom nee uivati u
dobrom ili trajnom zdravlju, ve e se obino ne-
prestano oseati niz jaih ili slabijih bolova. Ovu
osetljivost koja se dala na zlo izravnavaju, ne-
sumnjivo, zone neosetljivosti, a gotovo i sna; uop-
te uzev, histerini su bolesnici oni u kojih je ta
unutranja osetljivost najotrija, a u hipohondri-
ka je, naprotiv, srazmerno otupela. A ene, jama-
no, spadaju u prvu kategoriju: zar materica nije,
uz mozak, organ koji odrava najvie simpatija sa
celinom organizma? Dovoljno je navesti povra-
anje koje obino prati zapaljenje materice; mu-
9
130
ISTORIJA LUDILA
nine, poremeen prohtev za jelom koji sledi za-
eu; stezanje dijafragme i stomanih miia^ u
vreme poroaja; glavobolju, bridenje i bol u le-
ima, greve u crevima koji se oseaju u vreme
pribliavanja mesenog pranja. itavo telo eni-
no izbrazdano je mutnim ali udnovato neposred-
nim putevima simpatije; ono je vazda u neposred-
nom sauesnitvu samo sa sobom, tako da sim-
patijama stvara neto kao mesto apsolutne po-
vlaenosti; s kraja na kraj svog organskog pro-
stora ono krije neprestanu mogunost histerije.
Simpatijska osetljivost njenog organizma, koja
zrai kroz celo telo, osuuje enu na te bolesti
ivaca koje se nazivaju parama*: ene u kojih
je sistem, uopte uzev, pokretljiviji no u muka-
raca, podlonije su nervnim bolestima, koje su u
njih, isto tako, i ozbiljnije. A Uit tvrdi da se
osvedoio da je bol od oboljenja zuba izazvao,
u jedne mlade ene slabih ivaca, greve i neoset-
ljivost koja je trajala vie asova i obnavljala se
kada je bol postajao otriji.
Bolesti ivaca su bolesti telesne neprekinuto-
sti. Telo koje je sasvim blisko samo sebi, prisno
sa svakim svojim delom, organski prostor koji je,
na neki nain, udnovato stenjen: to je, eto, po-
stala zajednika tema histerije i hipohondrije;
pribliavanje tela samom sebi poprima, kod nekih
autora, izgled precizne, odve precizne slike: tak-
vo je uveno oroavanje nervnog sistema to ga
je opisao Pom (Pomme). Sline slike prikrivaju
problem, ali ga ne potiskuju i ni najmanje ne
spreavaju odmicanje rada.
Da li je ta simpatija, u biti, svojstvo koje se kri-
je u svakom organu ono oseanje kojem
je govorio ejn ili je stvarno prostiranje du
* Vapeurs: slobodan prevod bi bi o lutke u glavi ( prev. ) .
LICA LUDILA
131
jednog posrednog elementa? I da li je ona pato-
loka bliskost koja obeleava nervne bolesti po-
goravanje tog oseanja ili vea pokretljivost tog
meuprostornog tela?
Pojava neobina, ali nesumnjivo i karakteri-
stina za medicinsku misao osamnaestog stolea,
za vreme kada se fiziolozi trude da to tanije
definiu funkcije i ulogu nervnog sistema (oset-
ljivost i nadraljivost; oseanje i pokret): lekari
se zbrkano, u jedinstvu patolokog opaanja koje
ne vidi razlike, koriste ovim pojmovima i raspo-
reuju ih po jednoj shemi sasvim razliitoj od
one koju je predlagala fiziologija.
Izmeu osetljivosti i pokreta ne pravi se raz-
lika. Tiso objanjava da je dete osetljivije od bi-
lo kog drugog zato to je u njemu sve lake i
pokretljivije; nadraljivost, u smislu u kojem je
Haler (Haller) razumevao jedno svojstvo nervnog
vlakna, mea se s nadraenou, shvaenom kao
patoloko stanje nekog organa, izazvano dugotraj-
nim nadraivanjem. Stoga se prihvata da su nerv-
ne bolesti stanje nadraenosti skopano sa preko-
mernom pokretljivou vlakna.
Kadikad viamo osobe u kojih i najmanji
pokretaki uzrok daje povod mnogo veim pokre-
tima no to su oni do kojih dolazi u zdravih oso-
ba; one ne mogu da podnesu ni najmanji strani
upeatak. I najtii zvuk, najslabija svetlost, do-
vode u njih do neobinih simptoma. U toj na-
merno ouvanoj dvosmislenosti pojma nadraeno-
sti medicina kraja osamnaestog stolea moe, u
stvari, da pokae neprekinutost od dispozicije (na-
draljivosti) do patolokog dogaaja (nadraeno-
sti); ali ona, isto tako, moe jednovremeno da odr-
i temu poremeaju svojstvenom organu koji
osea, ali sa sebi svojstvenom osobenou, opti
nadraaj (upravo osetljivost svojstvena organu i
uvruje, uprkos svakoj isprekidanosti, ovu ve-
zu), i zamisao rasprostiranju po organizmu is
tog poremeaja koji moe da ga nadrai u svakom
9*
132
ISTORUA LUDILA
njegovom delu (upravo pokretljivost vlakna i
uvruje ovu neprekinutost, uprkos razliitim vi-
dovima koje poprima u organima).
Ali ako ovaj pojam nadraenog vlakna i
ima tu ulogu zajednike pometnje on, u drugu
ruku, u patologiji omoguuje jedno kljuno raz-
likovanje. S jedne strane, nervni bolesnici su naj-
razdraljiviji, odnosno najosetljiviji: tankoa vlak-
na, tananost organizma, ali takoe i due na ko-
ju je lako ostaviti utisak, nemirno srce, odve
iva simpatija za sve to se zbiva. Ovakvo sve-
opte odjekivanje, oseanje i pokretljivost jedno-
vremeno sainjava prvu odredbu bolesti. ene
koje imaju tanuno vlakno, koje se lako pre-
putaju, u dokolici, odve ivim kretnjama svoje
mate, ee oboljevaju od bolesti ivaca nego
mukarci, snaniji, suvlji, vie satrti radom. Ali
u ovoj prekomernoj razdraenosti osobeno je to
to ona, u svojoj ivosti, ublaava, a ponekad i
gasi, oseanja due; kao da osetljivost samog
nervnog organa prevazilazi sposobnost due da
osea, i uzapuje samo za sebe mnogostrukost
oseanja koje izaziva njegova ogromna pokretlji-
vost; nervni sistem je u takvom stanju nadrae-
nosti i reagovanja da je nesposoban da prenese
dui ono to doivljava; sva njegova obeleja su
poremeena; ona ih vie ne shvata. Tako se ocr-
tava zamisao osetljivosti koja nije oseanje, i
obrnutoj vezi izmeu te tananosti, koja je isto to-
liko tananost due koliko i tela, i izvesne uspava-
nosti oseanja koja spreava nervne potrese da
dopru do due. Nepostojanost histerika samo je
nalije njegove osetljivosti. Upravo tu vezu, koju
pojam simpatije nije mogao da odredi, donosi so-
bom pojam nadraljivosti, koji je, meutim, tako
malo razraen i jo uvek tako smuen u misli
patologa.
Ali samim tim i moralno znaenje nervnih
bolesti iz osnova se menja. Dok su se bolesti i-
vaca vezivale uz pokrete organa donjih delova te-
LICA LUDILA J33
la (ak i preko mnogobrojnih i izmeanih puteva
simpatije), one su smetane u izvesnu etiku elje:
predstavljale su odmazdu jednog ulnog tela; o-
vek je postajao bolestan od prevelike estine. Od
sada se postaje bolestan zato to se previe ose-
a; pati se od prekomerne solidarnosti sa svim
biima oko sebe. oveka vie ne primorava nje-
gova tajna priroda; on je rtva svega to, na po-
vrini sveta, budi telo i duu.
A za sve to ovek je i neviniji i krivlji, jedno-
vremeno. Neviniji, jer ga je celokupna nadrae-
nost nervnog sistema odvukla u nesvesnost koja
je utoliko vea ukoliko je ovek bolesniji. Ali
krivlji, i to mnogo, jer je sve do ega se dralo u
ovome svetu, ivot koji se iveo, osecanja koja su
se imala, strasti i matanja koja su se negovala
uz previe popustljivosti, poelo da se utapa u
nadraenost ivaca, nalazei tu i prirodno isho-
dite i moralnu kaznu u isti mah. Na kraju ceo
ivot poinje da se procenjuje prema tom stup-
nju nadraenosti: zloupotreba neprirodnih stvari,
gradski ivot proveden u sedenju, itanje romana,
gledanje pozorinih predstava, neumeren ar za
nauke, odve iva strast za pol, ili ta zloinaka
navika koja je, moralno, isto toliko za prekor ko-
liko je kodljiva za telo. Nevinost nervnog bo~
lesnika, koji vie ak i ne osea nadraenost svo-
jih ivaca, u osnovi je samo pravedna kazna za
jednu dublju krivicu: krivicu koja ga je navela da
svet pretpostavi prirodi: Uasno stanje! . . . To su
muke svake mlakune due koju je nedelatnost
uterala u opasne slasti i koja je, da bi izbegla
zadatke to ih namee priroda, prigrlila sve utva-
re miljenja... Tako su bogatai kanjeni alje-
nja dostojnim korienjem svog bogatstva.
Evo nas na pragu devetnaestog stolea: na-
draljivost vlakna utire put kroz fiziologiju i pa-
tologiju. U ovom trenutku ona, na .polju bolesti
ivaca, ostavlja po strani neto to je, uprkos sve-
mu, veoma vano.
134 ISTORIJA LUDILA
S jedne strane, to je potpuno pripajanje hi-
sterije i hipohondrije mentalnim bolestima. Preko
osnovnog razlikovanja izmeu osetljivosti i ose-
anja one ulaze u ono podruje bezumlja za ko-
je smo videli da se odlikuje presudnim trenutkom
zablude i sna, to jest zaslepljenosti. Dok su pa-
re bile grenja ili udne simpatijske veze kroz
telo, ak i kada su vodile obeznanjivanjima i gubit-
ku svesti, one nisu bile ludilo. Ali kada je duh
postao slep usled prekomernosti sopstvene oset-
ljivosti tada se pojavilo i ludilo.
Ali s druge strane, to pripajanje ispunjava lu-
dilo krivicom, moralnom sankcijom, pravednom
kaznom, koja ni najmanje nije pripadala klasici-
stikom iskustvu. Ono obremenjuje bezumlje svim
tim novim vrednostima: umesto da od zasleplje-
nosti napravi uslov koji omoguuje sva ispoljava-
nja ludila, ono ludilo opisuje kao psiholoku po-
sledicu neke moralne pogreke. A kroz to se usa-
glaava ono to je bilo bitno u iskustvu bezumlja.
Ono to je bila zaslepljenost, postae nesvesno,
ono to je bilo zabluda postae krivica; i sve ono
to je u ludilu oznaavalo paradoksalno ispolja-
vanje ne-bia postae prirodna kazna za jedno
moralno zlo. Ukratko, cela ta vertikalna hijerar-
hija koja je sainjavala sklop klasicistikog ludi-
la, od kraja materijalnih uzroka sve do natpojav-
nosti bunila, sada e se poljuljati i rasporediti po
povrini jednog podruja koje e zajedno osvojiti,
a uskoro se i sporiti oko njega, psihologija i
moral.
Nauna psihijatrija devetnaestog stolea po-
stala je mogua.
Ona zapravo i potie od tih bolesti ivaca i
tih histerija koje e brzo izazvati njenu ironiju.
PETO POGLAVLJE
LEKARI I BOLESNICI
Leenje ludila nije se obavljalo u bolnicama,
gde je pre svega re bila tome da se ono po
stavi na razdaljinu ili popravi. Pa ipak, izvan
bolnice, leenje ludila se, za sve vreme klasiciz-
ma, neprestano razvijalo: preduzimana su dugo-
trajna leenja ludila i pri tom se nije toliko te-
ilo izleenju due, koliko isceljenju itavog o-
veka, njegovog nervnog vlakna kao i toka njegove
imaginacije. Telo luaka smatrano je vidljivim i
opipljivim telom njegove bolesti; otuda ona le-
enja tela iji je sveukupan smisao preuzet od
moralnog opaanja i moralne terapeutike tela.
1. Ovrsnue. Postoji u ludilu, ak i u naj-
nemirnijim njegovim oblicima, jedna sastojnica
slabosti. Ako su u ludilu sokovi podvrgnuti ne-
pravilnom kretanju, to je zato to u njima nema
dovoljno snage ni teine da slede svoj prirodan
tok; ako se u bolesti ivaca tako esto sreu spaz-
mi i grevi, to je zato to je vlakno odve po-
kretljivo, ili odve nadraljivo, ili odve osetljivo
na treperenja; bilo kako bilo, nedostaje mu vr-
stina. Pod prividnom estinom ludila, koja pone-
kad kao da znatno uveava snagu manijaka, uvek
postoji i izvesna tajna slabost, sutinsko pomanj-
kanje otpornosti; besovi luaka samo su, istini za
136
ISTORIJA LUDILA
volju, pasivna estina. Stoga e se teiti takvom
leenju koje e sokovima i vlaknima dati jainu,
ali mirnu jainu, snagu koju nee moi aa po-
krene nikakav poremeaj, toliko e, od samog po-
etka, biti uljebljena u tok zakona prirode. Vie
od slike ivosti i jaine namee se slika osnae-
nosti, pridajui temi isceljenja novu otpornost,
mladalaku savitljivost, ali pokornu i ve ukro-
enu. U prirodi se unapred mora nai neka sila
kako bi se osnaila priroda sama.
Sanjari se lekovima koji bi tako rei, stali
na stranu sokova i pomogli im da savladaju uz-
rok usled kojeg kinu. Stati uza sokove, to znai
boriti se protiv beskorisnog komeanja kojem su
oni i protiv svoje volje izloeni; to znai, takoe,
omoguiti im da izbegnu sva hemijska kljuanja
koja ih greju i mute; to, na kraju, znai dati im
dovoljno vrstine kako bi odoleli parama koje na-
stoje da ih ugue, da ih uine nepokretnima, da
ih uvuku u svoj kovitlac. Protiv para sokovi se
pojaavaju putem najsmradnijih vonjeva; ne-
prijatan oseaj oivljuje sokove koji se na neki
nain uzbunjuju i snano se prenose tamo gde tre-
ba odbiti napad; u tu svrhu koristi se asa fetida,
ambrino ulje, nagorela koa i pera, sve ono, na
kraju, to dui moe da prui iva i neprijatna
oseanja. Protiv vrenja, treba davati terijak, an-
tiepileptiki napitak araov (Charras), i, naroi-
to, uvenu vodu maarske kraljice (27); kiseline
nestaju i sokovi iznova dobijaju teinu koju treba
da imaju. Konano, da bi im povratio ispravnu
pokretljivost, Lan preporuuje da se sokovi pod-
vrgnu oseajima i kretanjima koji su prijatni, od-
mereni i pravilni u isti mah: Kada su ivotni
sokovi raspreni i razjedinjeni, potrebni su im le-
kovi koji umiruju njihovo kretanje i vraaju ih
u prirodno stanje, kao to su predmeti koji dui
pruaju blago i umereno oseanje ugodnosti, pri-
jatni mirisi, etnja po lepim mestima, vienje sa
osobama koje umeju da se dopadnu, Muzika. Ta
LEKARI I BOLESNICI
137
vrsta blagost, odgovarajua teina, konano i i-
vahnost ija je svrha jedino da zatiti telo sve
su to sredstva da se u organizmu ovrsnu slabi
elementi koji sainjavaju vezu izmeu tela i due.
Ali nesumnjivo je da nema boljeg postupka
okrepljivanja no to je korienje materijala koji
je istovremeno i najvri i najsavitljiviji, najot-
porniji ali, u rukama oveka koji ume da ga ku-
je po svojoj potrebi, i najposluniji: to je gvoe.
Gvoe svojom povlaenom prirodom ujedinjuje
se izdvoje. Nita ne odoleva bolje od njega, nita
ne moe da bude poslunije; ono je dato u pri-
rodi, ali je isto tako dostupno svim ovekovim
tehnikama. Kako bi ovek mogao da pomogne
prirodi i omogui joj poveanje snage na sigurni-
ji nain a to znai na nain blii prirodi i vi-
e podvlaen oveku nego putem primene
gvoa? Uvek se navodi stari primer Dioskorida,
koji je nepokretnosti vode pripisivao odlike sna-
ge koje ona nije imala tako to je potapao u nju
ipku usijanog gvoa. Vrelina vatre, mirna po-
kretljivost vode i ta krutost metala koji se obra-
uje dok ne postane savitljiv svi ti elementi
zajedno daju vodi mo snaenja, oivljavanja,
ovrsnua mo koju ona moe da prenese na
organizam. Ali gvoe je delotvorno ak i bez
ikakve pripreme. Sidenhem ga preporuuje u naj-
prostijem .obliku, u obliku neposrednog uzimanja
gvozdenih opiljaka. Uit je poznavao nekog ove-
ka koji je, ne bi li se izleio od slabosti stoma-
nih ivaca, to je povlailo trajno hipohondrino
stanje, svakog dana uzimao i po 230 zrna gvoa.
To stoga to gvoe svim svojim vrlinama prido-
daje i to vano svojstvo da se prenosi izravno, bez
posrednika i preobraavanja. To to gvoe pre-
nosi nije njegova materijalnost, ve njegova sna-
ga; za divno udo, gvoe, koje je toliko otporno,
odmah se razilazi po organizmu, ostavljajui u
njemu samo svoje odlike, bez ranja i rastura.
postaju suprotne kada
138
ISTORIJA LUDILA
Jasno je da ovde slike blagotvornog gvozda uprav-
ljaju diskurzivnom milju i odnose prevagu ak i
nad posmatranjem. Ako se izvode opiti, to se ne
ini zato da bi se otkrilo pozitivno nadovezivanje
dejstava, ve da bi se istaklo to neposredno pre-
noenje odlika. Rajt (Wright) je naterao jednog
psa da proguta Marsovu so; zapazio je da hilus,
posle jednog asa, ako se pomea sa Galovom ora-
hovom tinkturom, nema tamnopurpurnu boju ko-
ju bi svakako dobio da je gvoe asimilovano. To
dakle znai da gvoe, ne meajui se u varenje,
ne prelazei u krv, ne prodirui bitnije u organi-
zam, neposredno snai opne i vlakna. Ovrsnue
sokova i ivaca se, vie nego utvreno dejstvo,
javlja kao radna metafora koja podrazumeva pre-
nos snage bez ikakve diskurzivne dinamike. Snaga
prelazi dodirom, izvan svake razmene materija i
svakog prenoenja pokreta.
2. Oienje. Zapuenost utrobe, naviranje
grenih misli, previranje para, estina, kvarenje
tekuina i sokova ludilo iziskuje ceo niz tera-
pijskih postupaka koji se svi mogu povezati uz
jednu jedinu operaciju: oienje.
Tei se nekoj vrsti sveukupnog oienja:
najjednostavnijem, ali i najnemogunijem lee-
nju. Ono bi se sastojalo u tome da se oteala,
zgusnuta krv jednog melanholika, krv sva zague-
na ljutim tenostima, zameni svetlom i laganom
krvlju iji bi nov protok razneo bunilo. Godine
1662. Moric Hofman (Moritz Hoffmann) je, kao
lek za melanholiju, predloio transfuziju krvi. Ne-
koliko godina kasnije, zamisao je imala toliko
uspeha da je Londonsko filosofsko drutvo name-
ravalo da izvede niz opita nad bolesnicima zatvo-
renim u Bedlamu; Alen (Allen), lekar zaduen za
poduhvat, odbija. Ali Denis ga isprobava na jed-
nom svom bolesniku, obolelom od melanholije za-
ljubljenosti; on mu uzima 10 uncija krvi, koje za-
menjuje neto manjom koliinom izvuenom iz fe-
moralne arterije telefa; sutradan ponavlja postu-
LEKARI I BOLESNICI
139
pak, ali ovaj put se operacija izvodi sa svega ne-
koliko uncija. Bolesnik se smiruje; narednog da-
na njegov se duh razbistrio, a uskoro je bio i pot-
puno izleen; to su potvrdili svi profesori Hirur-
ske kole. Tehnika je, ipak, i pored nekoliko po-
tonjih pokuaja, prilino brzo naputena.
Prednost se daje korienju onih lekova koji
predupreuju kvarenje. Znamo iz vie od tri hi-
ljade godina starog iskustva da Izmirna i Aloje
uvaju leeve od raspadanja. Zar ta kvarenja te-
la nisu iste prirode kao i kvarenja koja prate bo-
lesti raspoloenja? Nita, dakle, nije preporulji-
vi je protiv para nego proizvodi kao to su izmir-
na ili aloje, a pre svega uveni eliksir Paracelziju-
sov. No valja uiniti i neto vie sem spreavanja
kvarenja; treba unititi kvare. Otuda terapijski
postupci koji se ustremljuju na samo kvarenje, i
tee ili da odstrane pokvarene materije ili da ra-
stvore supstance koje dovode do kvarenja: to su
tehnike odvoenja i tehnike ispiranja.
U prve spadaju svi isto fiziki postupci ko-
jima se nastoji da se na povrini tela stvore po-
vrede i rane sredita infekcije koja iste orga-
nizam i, istovremeno, sredita izbacivanja u spo-
ljanji svet. Tako Felouz (Fallowes) objanjava
blagotvorni mehanizam svog Oleum Cephalicum; u
ludilu, crne pare zaepljuju vrlo male sudove
kroz koje treba da prou ivotni sokovi; krv ta-
ko vie nema puta; ona zakruje vene mozga, u
kojima se zaustavlja, osim ako je ne uskomea
neko pometeno kretanje zbrkanih misli. Oleum
Cephalicum koristi tako to izaziva male gnojni-
ce na glavi; njih mau uljem kako se ne bi osu-
ile i kako bi za crne pare koje su se zaustavile
u mozgu ostao slobodan izlaz. Ali i opekotine, ili
otvorene rane po elom telu, imaju isto dejstvo.
Pretpostavlja se ak da kone bolesti kao to su
uga, ekcem ili male boginje mogu da okonaju
nastup ludila; tada kvarenje izlazi iz utrobe i moz-
ga, rasplinjuje se po povrini tela i oslobaa upo-
140
ISTORIJA LUDILA
lje. Krajem stolea nastao je obiaj da se u slu-
aju najupornije manije bolesniku nakalemi uga.
U svom Instruction iz 1785, Duble (Doublet) se
obraa upraviteljima bolnica i preporuuje da,
ako putanje krvi, lekovi za ienje, kupke i tu-
evi nisu uspeli da dokraje maniju nekog bole-
snika, onda valja pribei otvaranju rana, fitilji-
ma za gnojenje ozleda, povrinskim irevima, ka-
lemljenju uge.
Ali glavni se zadatak sastoji u tome da se ra-
sture sva vrenja koja su, kada su se obrazovala u
telu, dovela do ludila. Da bi se to postiglo, na
prvom mestu koriste se gorke materije. Gorina
ima sva opora svojstva morske vode; ona oiu-
je otirui, ona nagriza sve ono to je zlo uspelo
da u telu i dui ostavi kao nekorisno, nezdravo i
neisto. Gorka i delatna, kafa je korisna gojaznim
osobama i osobama iji zgusnuti sokovi jedva
protiu; ona sui a ne spruje jer svojstvo
je takvih supstanci da rasturaju suvinu vlanost
bez opasnih toplota; u kafi postoji neto poput
vatre bez plamena, jedna mo oienja koja ne
presuuje; kafa umanjuje neist: oni koji je upo-
trebljavaju, iz dugog iskustva znaju da ona dovo-
di stomak u red, da sagoreva prekomernu vla-
nost, rastura vetrove, rastvara crevne sluzi, od ko-
jih pravi blago sredstvo za ienje, a posebno je
znaajno to to spreava dimove koji se penju u
glavu, pa tako ublaava boli i probade koji se tu
obino oseaju; i, na kraju, ona daje ivotnim so-
kovima snagu, krepkost i bistrinu, a ne ostavlja
nikakvu veu toplotu kao posledicu, ak ni u naj-
speenijih osoba koje su navikle da je upotreblja-
vaju. Gorak, ali takoe okrepljujui, jeste kinin,
koji Uit rado preporuuje osobama iji je nervni
sistem veoma osetljiv; kinin je delotvoran kod
slabosti, obeshrabrenosti i utuenosti; dve godi-
ne leenja, koje se sastoji samo u davanju tinktu-
re kinina i koje se s vremena na vreme prekida
na mesec i vie dana, dovoljne su da izlee e-
LEKARI I BOLESNICI
141
nu obolelu od nervne bolesti. Za osetljive osobe
potrebno je kinin povezati s neim gorkim ali
prijatnim po ukusu, no ako organizam odoleva
i najivljim nastojanjima, onda nema dovoljno re-
ci kojima bi se preporuila meavina kinina sa
vitriolom. Dvadeset ili trideset kapi vitriolovog
eliksira nenadmano je.
Prirodno, sapun i sapunski proizvodi jama-
no e imati povoljna dejstva u tom poduhvatu
oienja. Sapun rastvara bezmalo sve to je
vrsto. Tiso smatra da se sapun moe uzimati i
neposredno te da e odista ublaiti bolesti ivaca;
ali najee je dovoljno uzeti ojutru, nate srca,
posebno ili i sa hlebom, sapunjavo voe, to
jest trenje, jagode, ribizle, smokve, pomoran-
de, groe, sone kruke i drugo slino voe.
Ali ima sluajeva kada je poremeaj tako ozbi-
ljan, zaputenost tako velika, da nikakav sapun ne
pomae. Tada se koristi rastvoreni vinski stres.
Mizel (Muzzel) je prvi doao na zamisao da pre-
pie vinski stres protiv ludila i melanholije, i
tome je objavio vie slavodobitnih zapaanja.
Uit ih potvruje i istovremeno pokazuje da vin-
ski stres u stvari dejstvuje kao sredstvo za ie-
nje, poto je nadasve delotvoran kod bolesti za-
puavanja; koliko sam primetio, rastvoreni vin-
ski stres korisniji je u maninih i melanholinih
oboljenja koja potiu od kodljivih tenosti, na-
kupljenih na poetnim putevima, nego u onih obo-
ljenja koja potiu od nekog poremeaja u mozgu.
Od rastvaraa, Rolen jo navodi med, a iz dim-
njaka, istonjaki afran, klupare, prah od nogu
raia i bezoar.
Na po puta izmeu ovih unutranjih tehnika
rastvaranja i spoljanjih tehnika odvoenja nala-
zi se jedan niz-postupaka od kojih korienje sir-
eta spada u najee. Kao kiselina, sirce razbija
zaguenja, razara materije koje previru. Ali kada
se primenjuje spolja, ono moe da poslui kao
odvodno sredstvo i da povue upolje tetne soko-
142
ISTORIJA LUDILA
ve i tekuine. Zanimljivo je, ali i veoma karakte-
ristino za terapeutsku misao onoga vremena, da
se ne priznaje protivrenost ta dva naina delova-
nja. Kad se uzme u obzir to to je sirce po pri-
rodi sredstvo za ienje i odvoenje onda
e ono u svakoj prilici dejstvovati na dvojak na-
in, ak i ako se jedan od ta dva naina dejstvo-
vanja vie nee moi analizovati na racionalan i
diskurzivan nain. Funkcionisae, dakle, neposred-
no, prostim dodirom dva prirodna elementa. Za-
to se i preporuuje trljanje siretom glave i lo-
banje, to vie obrijane. Gazette de medicine na-
vodi sluaj jednog nadrilekara koji je uspeo da iz-
lei . . . mnotvo luaka pomou jednog vrlo
brzog i vrlo prostog postupka. Evo u emu je nje-
gova tajna. Poto ih je proistio odozgo i odoz-
do, potopio im je ake i stopala u sirce i ostavio
ih tako sve dok nisu zaspali ili, bolje reeno, dok
se nisu probudili, a po buenju veina je bila
izleena. Isto tako, na obrijanu glavu obolelog va-
lja staviti istucano lie Dipsakusa, ili eljugu
saenu.
3. Zagnjurivanje. Ovde se ukrtaju dve te-
me: tema pranja, sa svim onim to spada u ob-
rede istoe i preporoda; i tema, mnogo vie fi-
zioloka, natapanja, koje preinauje sutinske od-
like tekuina i vrstih materija. Uprkos razliitom
poreklu, i nesrazmeri na razini pojmovne razra-
de, sve do kraja osamnaestog stolea one ine to-
liko povezano jedinstvo da se njihova suprotstav-
ljenost ne doivljava kao takva. Ideja Prirode, sa
njenim dvosmislenostima, slui im kao element
kohezije. Voda, jednostavna i pradrevna tenost,
spada u ono to je u Prirodi najistije; nita to
je ovek, kao sumnjivu promenu, pridodao sutin-
skoj dobroti Prirode, nije moglo da izmeni blago-
tvornost vode; kada civilizacija, ivot u drutvu,
umiljene elje to ih je podstaklo itanje roma-
na ili gledanje pozorinih predstava, izazovu bo-
lesti ivaca povratak bistrini vode poprima
LEKARI I BOLESNICI
143
smisao obreda oienja; u toj providnoj sveini
ovek se ponovo raa u sopstvenoj nevinosti. Ali,
u isti mah, voda, koju je priroda uvela u sastav
svih tela, vaspostavlja u svakome ravnoteu ko-
ja mu je svojstvena. Ona slui kao sveopti fizio-
loki regulator. Sve ove teme izrazio je Tiso, ue-
nik Rusoov, ija je imaginacija koliko moralna
toliko i medicinska: Priroda je svim ljudima da-
la vodu kao jedinstveni napitak; ona joj je dala
mo da rastvara svaku vrstu hrane; ona godi nep-
cima; odaberite, prema tome, dobru hladnu vo-
du, slatku i laku; ona okrepljuje i isti creva;
Grci i Rimljani su j e smatrali' sveoptim lekom.
Primena zagnjurivanja protee se daleko una-
zad u istoriju ludila; ve su i kupke primenjiva-
ne u Epidaurusu dovoljne kao primer; a svako-
vrsne primene hladnoe mora da su tokom celog
starog veka bile veoma uobiajene, jer je jo So-
narez od Efesa, ako je verovati Koelijusu Aure-
lijanusu, ustajao protiv njihove zloupotrebe. U
srednjem veku, kada bi se imalo posla sa mani-
jakom, obiaj je bio umoiti ga nekoliko puta u
vodu dok ne izgubi snagu i ne zaboravi na svoj
bes. Silvijus preporuuje potapanje u vodu u slu-
ajevima melanholije i pomame. To to istorija
priznaje Van Helmontu da je u osamnaestom sto-
leu iznenada otkrio korisnost kupki samo je,
dakle, ponovno tumaenje poznatoga. Po Menireu,
ovo otkrie, koje bi trebalo da potie iz sredine
sedamnaestog stolea, srean je ishod sluaja; te-
retnim dvokolicama prevoen je neki vrsto sve-
zan luak; njemu ipak poe za rukom da se oslo-
bodi lanaca, te skoi u jezero, pokua da pliva i
obeznani se; kad su ga izvukli, svi su verovali da
je mrtav, no njemu se brzo povrati svest, koja se
odjednom iznova uspostavila u prirodnom poret-
ku, te on poive jo dugo ne doivevi vie ni
jedan napad ludila. Za Van Helmonta, ovaj je
dogaaj bio kao svetlosni trag, i on poe da za-
gnjuruje poludele u morsku i slatku vodu, bez
144
ISTORIJA LUDILA
razlike; . . . jedino na la se pazilo bilo je d se
bolesnici u ovu potope naglo i nenadano i da se
u njoj dre to due. Za njihov ivot nije bilo
nikakve bojazni.
Malo je vano da li je ova pria tana; jedno
je sigurno, i to ono to je izneto u anegdotskom
obliku: od kraja osamnaestog stolea, leenje kup-
kama zauzima, ili ponovo zauzima mesto meu
glavnim nainima leenja ludila. Kada je Duble,
uoi Revolucije, izdao svoje Instruction, za etiri
glavna patoloka oblika koja je priznavao po-
mamu, maniju, melanholiju, blesavost propisao
je redovnu primenu kupki, dodajui za prva dva
sluaja i korienje hladnih tueva. A tada je ve
mnogo vremena bilo prolo od kako je Cejn pre-
temperament da izgrade kupatilo u svojoj kui
i da ga koriste svaki drugi, trei ili etvrti dan;
ili ako za to nemaju sredstava, da se nekako za-
gnjure u jezero ili u neku izvorsku vodu svaki put
kada im se za to prui prilika.
Oigledne su prednosti vode u medicinskoj
praksi u kojoj preovlauje nastojanje da se urav-
notee tekuine i vrste materije. Ako voda, na-
ime, ima mo natapanja, to je stavlja na prvo
mesto meu ovlaivaima, ona ima, u onoj meri
u kojoj moe da poprimi dodatne odlike kao to
su hladnoa i toplota, osobine skupljanja, rashla-
ivanja ili zagrevanja, a moe da ima ak i dej-
stvo ovrsnua kakvo se pripisuje materijama po-
put gvoa. U stvari, uzajamno dejstvo odlika u
tenoj materiji vode veoma je nepostojano; kao
to lako prodire u potku svih tkanina, voda lako
puta da je promu svi kvalitativni uticaji koji-
ma je izloena. Paradoksalno je, ali sveoptost
njenog korienja u osamnaestom stoleu ne po-
tie od opteg priznavanja njenog dejstva i na-
ina delovanja, ve od lakoe s kojom se njenoj
delotvornosti mogu pripisati najprotivreniji obli-
ci i naini postojanja. Ona je stecite svih mogu-
poruio svima koji i iotrebu da osnae svoj
LEKARI I BOLESNICI
145
ih terapijskih tema i sainjava neiscrpnu zalihu
radnih metafora. U tom tenom elementu dolazi
do sveopte razmene svojstava.
Razumljivo, hladna voda osveava. Zar Bi se
inae koristila kod pomame ili manije tih bo-
lesti toplote u kojima sokovi poinju da kljuaju,
u kojima se vrste materije zateu a tekuine za-
grevaju do isparenja, inei mozak ovih bolesni-
ka suvim i tronim, to se vidi na svakom asu
anatomije? Boasje (Boissieu) s pravom pominje
vodu kao jedno od glavnih sredstava leenja ra-
shlaivanjem; kao kupka, ona je prvi antiflogi-
stik koji iz tela istre ognjene estice kojih ima
previe; kao pie, ona rastvara s odlaganjem,
to umanjuje otpor tekuina pred dejstvom vr-
stih materija i tako posredno sniava optu toplo-
tu tela.
No isto tako moemo rei da hladna voda za-
greva, a topla rashlauje. Upravo ovu tezu podr-
ava Dari (Darut). Hladne kupke teraju krv sa pe-
riferije tela i odbacuju je s vie snage prema
srcu. Ali poto je srce sedite prirodne toplote,
u njemu se krv zagreva i to tim vie to . . .
srce, koje se samo bori protiv ostalih delova, ula-
e nove napore da potera krv i nadvlada otpor ka-
pilara. Otuda velika snaga protoka, podele krvi,
tenosti, sokova, unitenje zaguenosti, porast si-
la prirodne toplote, apetita probavnih sila, aktiv-
nosti tela i duha. Paradoks tople kupke simetri-
an je: ona privlai krv ka periferiji, kao i sve
sokove, znojenje, i sve tekuine, korisne ili kod-
ljive. Samim tim ivotna sredita bivaju napute-
na; srce funkcionie, ali usporeno; organizam je
tako rashlaen. Zar ovu pojavu ne potvruju te
nesvestice, te hipotimije... ta slabost, ta ravno-
dunost, ti umori, ta oslabljena snaga koji vaz-
da prate preesto korienje toplih kupki?
Ali ni to nije sve; toliko je bogata polivalent-
nost vode, toliko velika njena sposobnost da se
potini odlikama koje nosi, da joj se dogaa ak
10
146
ISTORIJA LUDILA
i to da izgubi svoju delotvornost kao tekuina i
pone da dejstvuje kao lek koji isuuje. Voda mo-
e da otera vlanost. Ona otkriva staro naelo
similia similibus, ali u drugom smislu i posred-
stvom jednog vidljivog mehanizma. Neki smatraju
da ba hladna voda isuuje, a da toplota, nasuprot
tome, odrava vlanost vode. Toplota, u stvari, i-
ri pore organizma, rastee njegove membrane i,
kao sporedno dejstvo, omoguuje vlanosti da ih
natopi. Toplota prokruje put tenostima. Upravo
tu i lei opasnost da sva topla pia koja su se
upotrebljavala i zloupotrebljavala u sedamnaestom
stoleu postanu kodljiva: oputenost, opta vla-
nost, mlitavost celog organizma eto ta eka
one koji piju mnogo takvih napitaka. A poto su
to crte kojima se odlikuje ensko telo, nasuprot
suvoi i vrstini mukaraca, zloupotreba toplih
pia nosi opasnost da dovede do opte feminiza-
cije ljudskog roda: Veini mukaraca prebacuje
se, ne bez razloga, da su se izrodi, postali me-
kuci i stekli navike i sklonosti ena; samo im
jo fali da i telesnom graom ponu da lie na
njih. Prekomerno korienje tenosti naglo bi ubr-
zalo taj preobraaj i uinilo da dva pola ponu
da i fiziki lie bezmalo isto koliko i moralno.
Jadan ljudski rod ako se ovo rairi i meu naro-
dom; vie nee biti ratara, zanatlija i vojnika, jer
oni e uskoro ostati bez snage i krepkosti koje
su im neophodne u poslu. U hladnoj vodi pak,
hladnoa savlauje sve moi vlanosti, jer, steu-
i ih, zatvara tkiva pred svakom mogunou na-
tapanja: Zar ne uviamo koliko se nai sudovi,
tkivo nae ploti skuplja kada se peremo hladnom
vodom ili kada se skoanjimo od zime. Hladne
kupke imaju, dakle, paradoksalno svojstvo da sna-
e organizam, da ga tite od vlane razmekalosti,
da daju tonus delovima tela, kako je govorio
Hofman, i da poveavaju sistolnu snagu srca i
krvnih sudova.
LEKARI I BOLESNICI
147
Ali u nasluivanj ima ostalih odlika odnos se
preokree; sada toplota isuuje ovlaujue moi
vode, dok ih sveina neprestano odrava i obnav-
lja. Protiv bolesti ivaca koje potiu od oroa-
vanja nervnog sistema i suvoe opni, Pom vi-
e ne preporuuje tople kupke, pomagae toplote
koja vlada u telu, ve mlake ili hladne, koje mo-
gu da natope tkiva organizma i da im vrate gip-
kost. Zar nije to postupak koji se spontano pri-
menjuje u Americi? I zar njegova dejstva, sam
njegov mehanizam prilikom odvijanja leenja ni-
su vidljivi i golim okom, kada na vrhuncu krize
bolesnici uranjaju u vodu kupke toliko je unu-
tranja toplota razredila vazduh i tenosti njiho-
vog tela; ali ako ostanu dugo u vodi, tri, etiri,
pa i est asova dnevno, dolazi do mlitavosti, vo-
da postepeno natapa opne i vlakna, telo oteava
i prirodno tone na dno.
Krajem osamnaestog stolea, moi vode iscrp-
ljuju se u samoj prekomernosti bogatstva njenih
odlika: hladna, ona moe da ugreje; topla, ona
rashlauje; umesto da razmeka, ona je ak ka-
dra da uvrsti, okameni putem hladnoe, ili da
odri vatru sopstvenom toplotom. Sve blagodetne
i kodljive vrednosti, bez razlike, ukrtaju se u
njoj. U njoj se zdruuju sva mogua sadejstva.
U medicinskoj misli ona sainjava terapijsku te-
mu koja se moe razvijati i koristiti po volji i i-
je se dejstvo moe razumeti u najrazliitijim fi-
ziologijama i patologijama. Ona ima toliko vred-
nosti, toliko razliitih naina dejstvovanja, da mo-
e sve da osnai i obesnai. Nesumnjivo joj je ba
ta polivalentnost, sa svim raspravama koje su iz
nje proistekle, na kraju i ponitila dejstvo. U Pi-
nelovo vreme, voda se i dalje primenjuje, ali vo-
da koja je ponovo postala potpuno bistra, voda s
koje su odstranjene sve kvalitativne naslage i i-
ji nain delovanja moe da bude jo samo me-
haniki.
10*
148
ISTORIJA LUDILA
Tu, do tada ne tako esto korien kao kup-
ke i napici, postaje u tom trenutku omiljen po-
stupak. A voda, paradoksalno, nezavisno od svih
fiziolokih varijacija prethodnog doba, iznova na-
lazi svoju prostu funkciju oienja. Jedina odli-
ka koja joj se pridaje jeste silovitost, i od nje se
oekuje da jednom nezadrivom plimom odvue
sve neistoe koje tvore ludilo; sopstvenom isce-
ljujuom snagom ona treba da svede oveka na
njegov najjednostavniji mogui izraz, na njegov
najtananiji i najistiji oblik bitisanja, i da mu ta-
ko omogui novo roenje; re je tome, obja
njava Pinel, da se do prvobitnih zametaka uni
te nastrane ideje poludelih, to se moe postii sa-
mo ako se, tako da kaemo, te ideje ponite do
stanja slinog smrti. Otuda oni uveni postupci
koji su se krajem osamnaestog i poetkom devet-
naestog stolea primenjivali po azilima kao a-
ranton: tu u pravom smislu rei luak ve-
zan za naslonjau smeten je ispod velike posude
pune hladne vode koja se preko jedne iroke cevi
izruivala pravo njemu na glavu; i kupke izne-
naenja luak bi siao hodnikom u prizemlje
i stizao do jedne kvadratne zasvoene odaje u ko-
joj je izgraen bazen; luaka bi gurnuli odostrag
da bi ga bunuli u vodu. Ovo je nasilje obea-
valo ponovno raanje obreda krtavanja.
4. Regulisanje Kretanja. Ako je tano da
je ludilo nepravilna uskomeanost sokova, neured-
no kretanje vlakana i misli onda j e ono i za-
guenje tela i due, neoticanje tekuina, nepokret-
nost vlakana u njihovoj krutosti, zaustavljenost
misli i panje na jednoj temi koja, malo-pomalo,
odnosi prevagu nad svim ostalim. Treba, dakle,
duhu i sokovima, telu i dui, vratiti pokretljivost
koja im daje ivot. Tu pokretljivost, meutim,
treba meriti i nadzirati, da ne bi prela u prazno
komeanje vlakana koje se vie ne bi odzivalo
zahtevima spoljanjeg sveta. Zamisao koja nadah-
njuje ovu terapijsku temu jeste vraanje u prva-
LEKARI I BOLESNICI 149
nje stanje kretanja koje odgovara promiljenoj
pokretljivosti spoljanjeg sveta. Poto ludilo, isto
kao i nered i uskomeanost, moe da bude muk-
la nepokretnost, uporna usredsreenost, to se le-
enje sastoji u podsticanju u bolesniku tak-
vog kretanja koje bi istovremeno bilo i pravilno
i stvarno, u tom smislu to bi moralo da odgova-
ra pravilima kretanja sveta.
Lekari toga doba prisetili su se vrstog uve-
renja naroda starog veka koji su razliitim obli-
cima hodanja i tranja pripisivali spasonosna dej-
stva; obinog hodanja koje telo u isti mah ini
gipkim i vrstim; tranja po pravoj liniji, stalno
ubrzavanog, ime se bolje rasporeuju sokovi i te-
nosti po celoj povrini tela, a istovremeno uma-
njuje teina organa; tranja kada je ovek potpu-
no obuen zagreva i razgibava tkiva, smekana
odve kruta vlakna. Sidenhem kod melanholije i
hipohondrije pre svega preporuuje jahanje: No
najbolja stvar za jaanje i oivljavanje krvi i so-
kova koja mi je do sada poznata jeste jahanje na
konju bezmalo svaki dan, i pravljenje, na taj na-
in, poduih izleta na istom vazduhu. Ova veba,
zbog udvojenih potresa koje proizvodi u pluima,
a naroito u unutranjim organima malog trbuha,
oslobaa krv otpadnih tekuina koje su se na-
kupile u njoj, daje gipkost vlaknima, uspostavlja
funkcije organa, oivljava prirodnu toplotu, zno-
ienjem ili na drugi nain izbacuje pokvarene so-
kove ili ih, pak, vraa u prvanje stanje, razbija
zatvor, otvara sve puteve i, konano, neprestanim
kretanjem na koje je nateruje. tako rei obnavlja
krv, i daie joj vanrednu krepkost. Valjanje mo-
ra, od svih kretania sveta najpravilnije, najprirod-
nije, najsaobraenije poretku kosmosa. isto ono
kretanje koje je De Lankr (De Lancre) ocenio kao
onako pogibeljno po srce ovekovo, toliko je ono
oveku pruilo smelih iskuenja, neverovatnih i
nikad ostvarenih snova, toliko je bilo slika samog
beskrajnog zla to kretanje osamnaesto stolee
150 ISTORIJA LUDILA
smatra najboljim regulatorom organske pokretlji-
vosti. Kroza nj progovara sam ritam prirode.
Dilkrist (Gilchrist) je napisao itavu raspravu on
the use of sea voyagess in Medicine; za ljude
obolele od melanholije Uit ima jedan lek malo
podesan za primenu: teko je naterati takve bo-
lesnike da krenu na dugo putovanje po moru; ali
treba navesti jedan sluaj hipohondrinih udi
koje su, kod jednog mladia koji je bio prinuen
da pet ili est nedelja putuje brodom, odjednom
nestale.
Putovanje prua i tu dodatnu korist to na
tok misli dejstvuje neposredno, ili bar jednim kra-
im putem koji prolazi samo kroz oseanje. Raz-
nolikost predela razgoni melanholinu upornost:
stari lek koji se koristi jo od antikog doba, ali
koji osamnaesto stolee prepisuje sa potpuno no-
vom upornou i ije vrste menja od istinskog
premetanja do zamiljenih putovanja u knjiev-
nosti i pozoritu. Za oputanje mozga u svim
sluajevima napada udljivosti Le Kami (Le Ca-
mus) prepisuje: etnje, putovanja, jahanje, ve-
be na istom vazduhu, ples, predstave, zanimljiva
tiva, zanimanja koja mogu da bace u zaborav
misao koja ne da mira. Selo, blagou i razno-
likou svojih predela, otre melanholike od nji-
hove jedine brige udaljujui ih od mesta koja bi
ih mogla podseati na njihov bol.
I obrnuto, uskomeanost manije moe se is-
praviti blagotvornim delovanjem pravilnog kreta-
nja. Ovde vie nije posredi ponovno stavljanje u
pokret, ve dovoenje komeanja u red, trenutno
zaustavljanje njegovog toka, usredsreivanje pa-
nje. Putovanje nee koristiti zbog neprestanih
prekida ustaljenog toka ivota, ve zbog novine
predmeta koje nudi, radoznalosti koju pobuuje.
Ono treba da omogui da se spolja uhvati duh
koji izmie svakoj kontroli i koji izmie sebi sa-
mom u treperenju svog unutranjeg kretanja. Ako
se mogu nai predmeti ili osobe kadre da skrenu
LEKARI I BOLESNICI J5J
panju manijaka sa l o t a njihovih poremeenih mi-
sli i da je usredsrede malo na druge, onda ih
treba esto predstavljati manijacima i stoga e-
sto moe biti koristi od putovanja koje prekida
niz starih misli i nudi predmete koji plene panju.
Kada se koristi radi promena do kojih do-
vodi u melanholiji, ili radi urednosti koju name-
e maniji, terapija kretanjem krije zamisao
uzapivanju duha umobolnog od strane sveta. Ona
je istovremeno i hvatanje koraka i preobraa-
nje, poto kretanje propisuje svoj ritam, ali
svojom novinom ili raznovrsnou predstavlja
i neprestani poziv duhu da izie iz sebe i vrati
se u svet. Ako je tano da su se u tehnikama za-
gnjurivanja vazda prikrivala etika, gotovo reli-
giozna seanja na pranje i na novo roenje u
ovim leenjima kretanjem i dalje se prepoznaje
jedna moralna tema simetrina onoj prethodnoj,
ali obrnuta: vratiti se u svet, poveriti se njegovoj
mudrosti tako to e se ponovo zauzeti mesto u
optem poretku, zaboraviti, na taj nain, ludilo
koje je trenutak iste subjektivnosti. Vidimo ka-
ko ak i u empirizmu sredstva isceljenja iznova
nalaze glavne strukture po kojima se ustrojavalo
iskustvo ludila u doba klasicizma. Zablude i greh,
ludilo je neistota i usamljenost u isti mah; ono
se povuklo od sveta, i od istine; ali samim tim
ono je utamnieno u zlu. Njegovo dvostruko ni-
tavilo jeste da bude vidljivi oblik tog ne-bia
kakvo je zlo, i da, u praznini i arolikom izgledu
svoga bunila, izgovara ne-bie zablude. Ono je pot-
puno isto, poto nije nita ako nije taka ie-
zavanja subjektivnosti iz koje je odstranjeno sva-
ko prisustvo istine; i potpuno neisto, poto je to
nita koje ono jeste ne-bie zla. Tehnika isce-
ljenja se, sve do onih svojih fizikih simbola koji
su najbremenitiji ikonografskom silinom ovr-
snuem i ponovnim stavljanjem u pokret s jedne
strane, oienjem i zagnjurivanjem, s druge
potajno organizuje oko tih dveju osnovnih tema;
152 ISTORIJA LUDILA
oveka treba vratiti njegovoj prvobitnoj istoti i,
u isti mah, otrgnuti ga od njegove iste subjektiv-
nosti kako bi bio uveden u svet; ponititi ne-bie
koje ga odbija od njega samog i iznova ga otvo-
riti za punou spoljanjeg sveta, za temeljnu is-
tinu bia.
Tehnike e se odrati due no njihov smisao.
Kada, izvan iskustva bezumlja, ludilo stekne isto
psiholoki i moralan status, kada se odnosi za-
blude i greha kojima je klasicizam odreivao lu-
dilo sabiiu u jedan jedini pojam krivice, tehnike
e se zadrati, ali uz mnogo ogranienije znaenje;
tada e se traiti jo samo mehaniko dejstvo, ili
moralna kazna. Na taj e se nain metodi regu-
lisanja kretanja izroditi u uvenu obrtnu mai-
nu iji e mehanizam pokazati i delotvornost do-
kazati Mejsn Koks (Mason Cox), poetkom devet-
naestog stolea (28): jedan uspravan stub privr-
en je i uz pod i uz tavanicu; bolesnik se vezuje
za stolicu ili krevet obeen pokretan vodoravan
krak koji ide iz stuba; zahvaljujui prilino slo-
enim tokovima maine, maini se daje onoli-
ka brzina kolika se eli. Koks navodi jedno vla-
stito zapaanje re je oveku kog je melan-
holija bacila u neku vrstu obamrlosti; lice mu
je bilo mrano i olovne boje, oi ute, pogled ne-
tremice uprt u zemlju, udovi su mu izgledali ne-
pokretni, jezik suv i nepomian, a puls usporen.
Smetaju ga u obrtnu mainu, i mainu podea-
vaju da se okree sve bre. Dejstvo prevazilazi
oekivanja; ovek je odve razdrmusan; melanho-
linu ukoenost smenila je manijaka uznemire-
nost. Ali kada je to prvo dejstvo prolo, bolesnik
je opet pao u svoje prvobitno stanje. Tada menja-
ju ritam; najpre okreu mainu vrlo brzo, ali za-
ustavljaju je u pravilnim intervalima, i veoma
naglo. Melanholija je odagnana a da obrtanje nije
imalo vremena da otpusti manijaku uznemire-
nost. Ovo centrifugiranje melanholije veoma je
karakteristino za novu primenu starih terapijskih
LEKARI I BOLESNICI
153
tema. Cilj kretanja vie nije da vrati bolesnika
istini spoljanjeg sveta, ve samo da dovede do
niza unutranjih dejstava, isto mehanikih i i-
sto psiholokih. Leenje se vie ne ravna prema
prisustvu istine, ve prema pravilu funkcionisa-
nja. U tom novom tumaenju starog postupka,
organizam se jo dovodi u vezu jedino sa samim
sobom i sa sopstvenom prirodom, dok je u onom
prvobitnom obliku, koji je valjalo iznova uspo-
staviti, posredi bio njegov odnos sa svetom, nje-
gova bitna veza sa biem i istinom: dodamo li
da je obrtna maina vrlo brzo poela da se kori-
sti kao sredstvo pretnje i kazne, videemo koli-
ko su osiromaena ona bremenita znaenja to
su ih tokom itavog doba klasicizma nosili tera-
pijski postupci. Medicina se zadovoljava da do-
vodi u red i da kanjava, sredstvima koja su ne-
kada sluila za isterivanje greha, za razbijanje za-
blude prilikom vraanja ludila nepobitnoj istini
sveta.
*
* *
Godine 1771, Bjenvil (Bienville) je povodom
Nymphomanie pisao da postoje sluajevi kada je
mogue izleenje ako se zadrimo na leenju
imaginacije; ali nije bilo ni jednog, ili gotovo ni
jednog sluaja gde bi samo fiziki Iekovi mogli
da dovedu do temeljnog izleenja. A neto ka-
snije, Bosen (Beauchesne) pie: Uzalud emo e-
leti da se latimo leenja nekog oveka obolelog
od ludila ako ne upotrebimo, da bi nam poduhvat
uspeo, i fizika sredstva... Telesnim lekovima ne-
e se nikada postii potpun uspeh bez pomoi ko-
ju vrst i zdrav duh moe da prui slabom i bo-
lesnom duhu.
Ovi tekstovi ne otkrivaju neophodnost-^psiho-
lokog leenja; oni pre obeleavaju kraj jednog
razdoblja: razdoblja u kojem razliku izmeu fi-
154 ISTORIJA LUDILA
zikih lekova i moralnog leenja medicinska mi-
sao jo nije prihvatala kao oiglednost. Jedinstvo
simbola poinje da se raspada a tehnike se raste-
reuju svojih globalnih znaenja. Sada im se pri-
daje jo samo mestimina delotvornost na te-
lo ili na duu. Leenje ponovo menja smisao: vie
ga ne nosi znaenjsko jedinstvo bolesti, okupljeno
oko njegovih glavnih odlika, ve, deo po deo, ono
e morati da se obrati razliitim elementima koji
ga sainjavaju; leenje e se sastojati iz niza de-
liminih razaranja, niza u kojem psiholoki pri-
stup i fizika intervencija staju jedno uz drugo,
nadovezuju se jedno na drugo, ali se nikada ne
proimaju.
U stvari, ono to nama ve izgleda kao obris
jednog psiholokog leenja, nije to nikako bilo i
za lekare klasicizma koji su ga primenjivali. Od
renesanse, muzika je ponovo dobila sve terapijske
odlike koje su joj pripisivane u antiko doba.
Njena dejstva na ludilo bila su naroito uoljiva.
Senk (Schenck) je izleio nekog oveka utonulog
u duboku melanholiju tako to ga je naveo da
slua instrumentalne muzike koncerte koji su
mu se naroito dopadali; Albreht (Albrecht) je
takoe izleio jednog luaka, poto je uzalud is-
probao sve druge lekove, tako to je dao da mu
se za vreme jednog njegovog napada peva neka
pesmica, koja je bolesnika probudila, priinila mu,
zadovoljstvo, zasmejala ga i za svagda rasprila
njegovo ludilo. Navode se ak i sluajevi poma-
me izleeni putem muzike. Ta zapaanja, meutim,
nikada nisu prelazila u psiholoko tumaenje. Ako
muzika l ec i , ona to postie delujui na itavo
ljudsko bie, proimajui telo isto onako nepo-
sredno, isto onako uspeno kao i samu duu: zar
Dimbruk (Diembrcek) nije znao za kune bolesnike
koje je izleila muzika? Vie se, bez sumnje, ne
priznaje, kao to je to jo Porta inio, da muzika,
materijalnom zbiljom svojih zvukova, prenosi te-
lu tajne vrline skrivene u samoj materijalnosti
LEKARI I BOLESNICI
155
instrumenata; vie se, bez sumnje, ne veruje, kao
to je on verovao, da se limfatiari lece ivahnom
melodijom odsviranom na svirali od zelenike, ni-
ti da se melanholija ublauje nenom melodijom
svirale od emerike, ni da se kod impotentnih
i hladnih ljudi valja sluiti sviralom nainjenom
od divlje goruice ili stabla irisa. Ali ako muzika
vie ne prenosi vrline pritajene u materijama, ona
na telo dejstvuje zahvaljujui kvalitetima koje mu
namee. Meu mehanikama kvaliteta, ona je ak
najstroa, jer u poetku nije nita drugo do kre-
tanje, ali im stigne do uha njeno dejstvo je kva-
litativno. Terapijska vrednost muzike potie otu-
da to se taj preobraaj rasipa po telu, to se u
njemu kvalitet ponovo razlae u pokrete, to
ugodnost oseaja u njemu postaje ono to je uvek
i bila pravilno i ujednaeno treperenje zateg-
nutosti. ovek, kao jedinstvo due i tela, prolazi
krugom sklada suprotnim pravcem, sputajui se
sa harmoninog na harmonijsko. Tu se muzika
razlae, ali se zdravlje vraa. No postoji jo je-
dan, neposredniji i uspeniji put; ovek tada vie
ne igra negativnu ulogu anti-instrumenta, ve rea-
guje kao da je on sam instrument: Ako se ljud-
sko telo posmatra samo kao skup manje-vie za-
tegnutih vlakana, bez uzimanja u obzir njihove
osetljivosti, ivota, kretanja, lako e se primetiti
da na ta vlakna muzika mora imati isto dejstvo
koje i na ice srodnih instrumenata; dejstvo re-
zonance koja nema potrebe da ide uvek dugim i
zamrenim outevima slunog oseanja. Nervni si-
stem treperi sa muzikom koja ispunjava vazduh;
vlakna su kao sve one gluve igraice iji su po-
kreti usklaeni sa muzikom koju one ne uju. A
ovaj put, upravo se u samoj nutrini tela, od nerv-
nog vlakna do due, iznova stvara muzika, har-
monijski sloaj sazvuja koji vodi harmoninom
funkcionisanju strasti.
Samo korienje strasti u leenju ludila ne
srne se shvatiti kao oblik psiholokog leenja. Ko-
j g g ISTORIJA LUDILA
ristiti se strastima protiv ludila to nije nita
drugo do obraati se jedinstvu due i tela u naj-
uem smislu, sluiti se jednim dogaajem preko
dvostrukog sistema njegovih dejstava i neposred-
ne podudarnosti njihovog znaenja. Isceljenje lu-
dila posredstvom strasti pretpostavlja prihvatanje
uzajamne simbolinosti due i tela. Strah se, u
osamnaestom stoleu, smatra jednom od onih stra-
sti koje je u luaka najvema preporuljivo iza-
zivati. Procenjuje se da je strah prirodna dopuna
prinudama koje se nameu manijacima i mahni-
tima; ak se pomilja i na neku vrstu stroge obu-
ke po kojoj bi se svaki napad besa kod manijaka
odmah propraao i izravnavao jednom reakcijom
straha: Besovi manijaka pobeuju se silom; bes
se moe ukrotiti upravo kada mu se protivstavi
strah. Ako se strah od kazne i javne bruke pove-
e, u duhu, sa nastupom besa, onda. se jedno ne-
e javiti bez drugog; otrov i protivotrov su ne-
razdvojni. Ali strah nije delotvoran samo na ra-
zini posledica bolesti: on dosee do same bolesti
i uspeva da je suzbije. On, u stvari, ima svojstvo
da zaustavi funkcionisanje nervnog sistema, da
okameni, na neki nain, previe pokretljiva vlak-
na, da zakoi sve njihove poremeene pokrete;
poto je strah strast koja stiava modano uzbu-
enje, on samim tim tu moe da smiri prenadra-
enost, a naroito naprasitu razdraljivost ma-
nijaka.
Ako je par suprotnosti strah i bes de-
lotvoran protiv manijake razdraenosti, on se mo-
e primenjivati i u obrnutom pravcu, protiv ne-
dovoljno obrazloenih zebnji melanholika, hipo-
hondrika, svih koji imaju limfatian temperament.
Tiso, preuzimajui uobiajeno shvatanje da je bes
izliv ui, misli da bes moe biti od koristi pri-
likom rastvaranja sluzi nakupljenih u stomaku i
krvi. Podvrgavajui ivana vlakna jaoj napeto-
sti, bes im daje vie krepkosti, vaspostavlja izgub-
ljeni polet i tako omoguuje razbijanje bojazni.
LEKARI I BOLESNICI
157
Leenje posredstvom strasti poiva na jednoj traj-
noj metafori odlika i pokreta; ono vazda podra-
zumeva da se pokreti, sebi svojstvenim nainom,
mogu prenositi od tela do due i natrag. Takvo
leenje, veli ajdenmantel (Scheidenmantel) u ra-
spravi koju je posvetio tom obliku leenja, valja
primeniti kada isceljenje iziskuje telesne prome-
ne istovetne onima do kojih dovodi takva strast.
U tom smislu ono moe da poslui kao opta za-
mena svakom drugom fizikom leenju; ono je
samo drugi put za stvaranje istog sleda dejstava.
Izmeu leenja posredstvom strasti i leenja far-
makopejskim receptima, nema razlike po prirodi,
ve postoji raznolikost u nainu pristupa tim me-
hanizmima koji su zajedniki telu i dui. Stra-
stima se valja sluiti ako se bolesnik ne moe pu-
tem razuma navesti da uini ono to je neophod-
no za povraaj njegovog zdravlja.
Najstroe uzeto, u doba klasicizma nije mo-
gue uzeti kao valjanu razliku, ili bar razliku bre-
menitu znaenjem, onu, za nas odmah raspoznat-
ljivu razliku izmeu fizikih lekova i psiholokih
ili moralnih lekova. Razlika e, u svoj svojoj du-
bini, poeti da postoji tek onoga dana kada strah
vie ne bude korien kao nain zaustavljanja po-
kreta, ve kao kazna; kada radost vie ne bude
oznaavala organsko irenje, ve nagradu; kada
bes bude jo samo odgovor na smiljeno ponie-
nje; reju, kada devetnaesto stolee, izumevajui
uvene moralne metode, uvede ludilo i njego-
vo isceljenje u oblast krivice. Razlikovanje izme-
u fizikog i moralnog postalo je praktian pojam
u medicini duha tek u trenutku kada se proble-
matika ludila pomerila ka ispitivanju odgovornog
subjekta. isto moralni prostor, koji je tada ome-
en, daje tane mere te psiholoke nutarnjosti
u kojoj moderni ovek trai istovremeno i svoju
dubinu i svoju istinu. Fizika terapeutika, u prvoj
polovini devetnaestog stolea, tei da postane le-
enje na osnovu jednog bezazlenog determinizma,
158 ISTORIJA LUDILA
a moralni tretman leenje sagreljive slobode.
Psihologija, kao sredstvo isceljenja, od sada se
ustrojava oko kazne. I pre no to pokua da ubla-
i ona e, sa strogou moralne neminovnosti, na-
metnuti patnju. Nemojte teiti, jer od toga ne-
ma koristi; ne pribegavajte dokazivanjima, ona
nisu ubedljiva; ne budite tuni sa melanholicima,
vaa tuga pothranjivae njihovu; nemojte pred
njima izgledati razdragani, to e ih povrediti. Mno-
go hladnokrvnosti, a kada je neophodno, i stro-
gosti. Neka im va razum bude pravilo ponaanja.
U njih treperi jedna jedina nit, nit bola; imajte
toliko hrabrosti da dirnete u nju. (29)
Raznorodnost fizikog i moralnog u medicin-
skoj misli nije ishod Dekartove odredbe supstan-
ci; stolee i po kartezijanske medicine nije uspe-
lo da prihvati ovu razdvojenost na razini njenih
problema i metoda, niti da shvati razlikovanje
supstanci kao suprotstavljenost organskog i psi-
holokog. Kartezijanska ili antikartezijanska, kla-
sicistika medicina nikada nije prenela Dekartov
metafiziki dualizam u antropologiju. A kada je
do razdvajanja dolo, to nije bilo usled obnovlje-
ne vernosti Razmiljanjima (Meditations), ve usled
nove moi koja je pridata krivici. Samo je pri-
mena kazne razdvojila, kod luaka, leenje tela i
leenje due. isto psiholoka medicina postala je
moguna tek onoga dana kada se ludilo nalo otu-
eno u krivici.
*
* *
Ovo, pak, i te kako moe da se porekne jed-
nim vidom medicinske prakse koja se primenji-
vala u doba klasicizma. ist psiholoki element
kao da je, kao takav, imao mesto meu tehnika-
ma leenja. Kako drugaije objasniti vanost pri-
davanu opominjanju, ubeivanju, urazumljivanju,
elom onom razgovoru u koji se lekar klasicizma
LEKARI I BOLESNICI 159
uputao sa svojim bolesnikom, nezavisno od le-
enja lekarijama za telo? Kako objasniti to da je
Sova mogao, saglasno svim njegovim savre-
menicima, da napie: Treba biti filosof pa iz-
leiti bolesti due. Jer poto izvor tih bolesti ni-
je nita drugo do arka elja da se dobije izvesna
stvar koju bolesnik smatra za neko dobro, u za-
datak lekara spada i to da mu vrstim razlozima
dokae da je ono to s toliko ara eli privid-
no dobro a istinsko zlo, te da ga tako odvrati od
njegove zablude.
U stvari, ovaj pristup ludilu nije ni vie ni
manje psiholoki od svih onih kojima smo ve
govorili. Jezik, iskazi istine ili moralnosti, u ne-
posrednom su dodiru s telom; a jo je Bjenvil u
svojoj raspravi Nymphomanie pokazao kako pri-
hvatanje ili odbacivanje nekog etikog naela mo-
e neposredno da preinai odvijanje organskih pro-
cesa. Pa ipak, postoji jedna razlika izmeu pri-
rode tehnika leenja koje se sastoje u izmeni od-
lika zajednikih telu i dui, i prirode tehnika ko-
je se sastoje u savlaivanju ludila govorom. U
prvom sluaju, posredi je tehnika metafora, na
razini bolesti shvaene kao pogoranje prirode; u
drugom, posredi je tehnika jezika, na razini ludi-
la shvaenog kao prepirka razuma sa samim so-
bom. Ovo umee, u tom drugom obliku, razvija
se u oblasti u kojoj se ludilo leci u svim
znaenjima rei u smislu istine i zablude. Ukrat-
ko, za doba klasicizma u terapeutikama ludila
svagda su jedan drugom protivstavljana dva teh-
nika sveta. Jedan, koji poiva na implicitnoj me-
hanici odlika, i koji se ludilu obraa kao da je
ono u sutini strast, to jest kao da je izvesna me-
avina (kretanje-odlika) koja jednovremeno pripa-
da i telu i dui; drugi, koji poiva na diskurziv-
nom kretanju razuma to razmilja sam sa sobom
i koji se ludilu obraa kao da je zabluda, dvo-
struka nitavnost jezika i slike, koji mu se obra-
a kao da je bunilo. Strukturalni krug strasti i
160
ISTORIJA LUDILA
bunila koji sainjava klasicistiko iskustvo ludila
ponovo se javlja ovde, u svetu tehnika ali u
skraenom obliku. Njegovo jedinstvo ocrtava se
tek poizdalje. Ono to je otprve vidljivo, upadlji-
vo, jeste dvojnost, bezmalo suprotstavljenost, u
medicini ludila, metoda suzbijanja bolesti, i ob-
lika leenja bezumlja. Ove se metode mogu sve-
sti na tri bitna oblika.
1. Buenje. Poto je bunilo san osoba ko-
je su budne, onda one to su u bunilu valja otrg-
nuti iz tog lanog sna, prizvati ih iz njihovog sa-
njalakog bdenja, predatog slikama, u istinsko
budno stanje, gde e se snivanje ukloniti pred sli-
kama opaanja. To apsolutno buenje, koje jedan
po jedan rastura sve oblike iluzije, Dekart prati
na poetku svojih Razmiljanja i nalazi ga, para-
doksalno, u samoj svesti snu, u svesti zavarane
svesti. Ali, u luaka, medicina mora da dovede
do buenja, preobraavajui usamljenost kartezi-
janske hrabrosti da se, nameui svoju volju,
umea u izvesnost budnoga sigurnog u svoju bud-
nost, u iluziju usnulog koji bdije: preica koja
dogmatiki see dugi Dekartov put. Ono to De-
kart otkriva pri kraju svog razreenja i u udva-
janju svesti koja se nikad ne odvaja od sebe sa-
me i ne raspoluuje se to medicina namee iz-
vana, u razdvajanju lekara i bolesti. U odnosu na
luaka, lekar iznova stvara trenutak Cogita u od-
nosu na vreme snivanja, iluziju, ludilo. Sasvim
spoljanji Cogito, stran samom miljenju, i koji
moe da mu se nametne samo u obliku provale.
Ovaj sklop provale budnog stanja jedan je od
najpostojanijih oblika meu terapeutikama ludi-
la. Ona ponekad ima najjednostavnije vidove, is-
tovremeno najobremenjenije slikama i najobdare-
nije neposrednim moima. Prihvata se kao inje-
nica da je prasak puke, ispaljene sasvim blizu
jedne devojke, izleio tu devojku od grenja koja
su je spopadala posle neke ogromne alosti. Ne
uputajmo se u to slikovno predstavljanje postu-
LEKARI I BOLESNICI
161
paka buenja; iznenadnim i jakim emocijama po-
stie se isti ishod. U tom je duhu Burhave i izveo
ono uveno isceljenje obolelih od grenja u Har-
lemu. U gradskoj bolnici rairila se rednja gre-
nja. Antispazmodici, davani u velikim dozama, ni-
su dejstvovali. Burhave prepisa da se donesu pe-
i pune uarenog ugljevlja, i da se u njima do
usijanja zagreju gvozdene kuke odreenog oblika;
posle toga je glasno rekao da, poto sva dosad
upotrebljena sredstva za izleenje greenja nisu
bila od koristi, to on zna jo samo za jedan jedini
lek, a to je da usijanim groem do kosti spri
odreeno mesto na ruci osobe, mladia ili devoj-
ke, koju spopadne napad bolesti grenja.
Sporije, ali i sigurnije u istinu sa kojom se
suoava, jeste buenje koje dolazi iz same mud-
rosti i njenog istrajnog, imperativnog odmicanja
kroz predele ludila. Od te mudrosti, njenih razli-
itih oblika, Vilis trai da izlei ludila. Pedagoka
mudrost za slaboumne; priljean i odan uitelj
treba da ih potpuno obui; malo-pomalo, i veo-
ma postupno, valja ih nauiti onome to deca ue
po kolama. Kad su melanholici u pitanju, mud-
rost koja svoj uzor preuzima od najstroih i naj-
oiglednijih oblika istine: sve to je imaginarno
u njihovom bunilu rasturie se pri svetlosti nepo-
bitne istine; zato im se studije matematike i he-
rnije i preporuuju onako toplo. to se ostalih
tie, njihovo e bunilo umanjiti mudrost sasvim
sreenog ivota; nema potrebe nametati im dru-
gu istinu do istine njihovog svakidanjeg ivota;
ostajui u svome domu, oni treba da nastave da
vode svoje poslove, upravljaju svojom porodicom,
da ureuju i obrauju svoja imanja, vrtove, svo-
je vonjake, svoja polja. Zauzvrat, ba ta ta-
nost drutvenog reda, nametnuta spolja, a ako tre-
ba i silom, i moe postupno da privede duh ma-
nijaka svetlosti istine: Zarad toga e bezumnik,
smeten u naroit dom, biti leen koliko od le-
kara, toliko i od obuenih pomonika, tako da
162
ISTORIJA LUDILA
ga uvek, opomenama, upozorenjima, kaznama ko-
je se odmah izvravaju, mogu podrati u njego-
vom izvrenju dunosti, dobrom dranju i uljud-
nosti.
Tokom doba klasicizma ovo autoritarno bu-
enje ludila izgubie, malo-pomalo, svoj prvobitni
smisao i ograniiti se na to da bude jo samo
podseanje na moralni zakon, povratak valjanom,
vernost zakonu. Ono to je Vilis jo smatrao no-
vim uvoenjem u istinu, Sova vie nee potpuno
razumevati i govorie lucidnosti u prepoznava
nju valjanog: Tako se mogu prizvati razumu oni
koji su ga izgubili usled pogrenih naela filoso-
fije morala, pod uslovom da hoe da sa nama
ispitaju ta je istinski valjano, koja dobra valja
pretpostaviti drugima. Lekar vie ne treba da de-
luje kao razbuiva, ve kao moralizator. Tiso
smatra da je ista i besprekorna savest odlina
predohrana protiv ludila. Ubrzo se javlja i Pi-
nel, za kog buenje u istini vie nema smisao
isceljenja, ve samo poslunosti i slepog potinja-
vanja: Osnovno naelo ozdravljenja manije, u
velikom broju sluajeva, jeste da se najpre pri-
begne energinom pritisku, za im usleuju po-
stupci dobrodunosti.
2. Pozorino prikazivanje. Bar na izgled,
re je jednoj tehnici koja je u otroj suprotno
sti sa tehnikom buenja. Tamo je do pristupa lu-
dilu, u njegovoj neposrednoj estini, dolazilo pu-
tem strpljivog rada razuma. U vidu polagane pe-
dagogije, ili u vidu autoritarne provale, razum se
nametao sam po sebi, teinom sopstvenog bia.
Ne-bie ludila, nitavnost njegove zablude, mora-
li su konano da popuste pred tim pritiskom isti-
ne. Ovde se terapeutska operacija u potpunosti
odigrava u prostoru imaginacije; re je saue-
snitvu nestvarnog sa samim sobom; imaginarno
treba da otpone sopstvenu igru, namerno da ped-
stakne nove slike, zabunca u skladu s bunilom i
da, bez suprotstavljanja i sueljavanja, bz vidlji-
LEKARI I BOLESNICI
163
ve dijalektike ak, zaudo, isceli. Zdravlje treba
da navali na bolest i pobedi je u samom onom
nitavilu u koje je bolest utamniena. Imaginaci-
ja, . . . kada je bolesna, moe se izleiti delova-
njem jedne vrlo zdrave i prokuane imaginacije . . .
Potpuno je svejedno hoe li imaginaciju bolesni-
ka izleiti neki strah, neki estok ili bolan utisak
na ula, ili neka iluzija. Iluzija moe da izlei
iluzorno kao to samo razum moe da izbavi
od bezumlja. Koja je, dakle, ta mrana mo ima-
ginarnog?
U onoj meri u kojoj je sutina slike to da je
uzimaju za zbilju, toliko, zauzvrat, zbilji pripada
mo da podraava sliku, da se pravi da je iste ma-
terijalnosti i istog znaenja kao i ona. Bez suda-
ra, bez preloma, opaanje moe da se nadovee
na san, da ispuni praznine u njemu, potvrdi ga
u onome to je u njemu nestalno, i da ga dove-
de do ispunjenja. Ako iluzija moe da se uini
isto tako stvarnom kao opaanje, opaanje, pak,
moe da postane vidljiva zbilja, koju iluzija ne
moe da odbaci. To je prvi korak u leenju putem
pozorinog prikazivanja: pripojiti nestvarnost
slike opaajnoj istini, a da ne izgleda da ova dru-
ga protivrei onoj prvoj, niti da je osporava. Ta-
ko Lusitanus pria ozdravljenju jednog melan
holika koji je verovao da je proklet, jo na ovo
me svetu, zbog golemosti grehova koje je poinio.
U nemogunosti da ga razumnim argumentima
ubede da mu ima spasa, drugi prihvataju njego-
vo bunilo, prikazuju mu anela odevenog u belo,
s maem u ruci, koji mu, posle stroge opomene,
objavljuje da su mu gresi oproteni.
Ve po tom primeru vidimo kako se ukazu-
je drugi korak. Prikazivanje u okviru slike nije
dovoljno; treba, uz to, nastaviti delirantni govor.
Jer u bezumnim recima bolesnika postoji jedan
glas koji govori; on se pokorava sopstvenoj gra-
matici i izraava izvestan smisao. Gramatika i
znaenje treba da se odre tako da prikazivanje
n*
164
ISTORIJA LUDILA
fantazma u stvarnosti ne izgleda kao prelazak iz
jednog sveta u drugi, kao prenoenje u neki nov
jezik, preinaena smisla. Isti jezik mora da na
J
stavi da se i dalje uje, dodajui tanom znae-
nju svoga govora samo jedan nov deduktivni ele-
ment. Pa ipak, nije svejedno koji je taj element;
nije re tome da se ide za bunilom, ve te
nji da se ono, bivajui nastavljeno, okona. Tre-
ba ga dovesti do vrhunca i krize, gde e ono, bez
ikakvog uvoenja stranog elementa, biti suoeno
sa samim sobom i naterano na raspru sa nemi-
novnostima sopstvene istine. Istinski i opaajni
govor koji se nadovezuje na delirantni govor sli-
ka treba, dakle, bez izmicanja zakonima ovog dru-
gog, i bez naputanja njegove neprikosnovenosti,
da u odnosu na njega izvri jednu pozitivnu funk-
ciju; on ga zbija oko onoga to je bitno u nje-
mu; ako ga prikazuje uz opasnost da ga potvrdi,
to je zato da bi ga dramatizovao. Navodi se slu-
aj jednog bolesnika koji je verovao da je mrtav,
a zaista bi i umro usled odbijanja da jede; . . .
jedna skupina ljudi koji su se nainili bledima i
odenuli se kao mrtvaci ula je u njegovu odaju,
postavila sto, donela jestivo i poela da jede i pi-
je pred posteljom. Mrtvac, izgladneo, posmatra;
ostali se ude to on ostaje u postelji; ubeuju
ga da mrtvi jedu bar koliko i ivi. On se vrlo le-
po prilagodio tom obiaju. Upravo unutar jed-
nog produenog govora elementi bunila, poto
upadnu u protivrenost, i dovode do krize. Kri-
ze koja je, na veoma dvosmislen nain, medicin-
ska i pozorina u isti mah; itava tradicija zapad-
ne medicine, jo od Hipokrata, ukrta se ovde,
iznenada, i samo tokom nekoliko godina, sa jed-
nim od glavnih oblika pozorinog iskustva. Vidi-
mo kako se pomalja ona velika tema krize koju
bi stvaralo suoavanje bezumnika sa sopstvenim
umom, razuma sa nerazumnou, lucidnog lukav-
stva oveka sa zaslepljenou luaka, krize koja
LEKARI I BOLESNICI
165
obeleava taku na kojoj e se iluzija, okrenuta
protiv sebe same, otvoriti pred bleskom istine.
Ovo otvaranje vazda je mogue u krizi; svo-
jom neposrednom bliskou ono, tavie, sainja-
va njenu bit. No ono nije dato samom krizom. Da
bi kriza bila medicinska a ne naprosto dramska,
da ne bi bila unitenje oveka ve jasno i prosto
suzbijanje bolesti, ukratko da bi to dramsko
prikazivanje bunila imalo dejstvo kominog oi-
enja, potrebno je da se u datom trenutku uvede
izvesno lukavstvo. Lukavstvo, ili makar neki ele-
ment koji kriom menja samosvojnu igru bunila
i koji bunilo, neprestano ga potvrujui, ne pove-
zuje sa njegovom istinom a da ga istovremeno ne
vee i uz neophodnost njegovog suzbijanja. Naj-
jednostavniji primer ove metode jeste lukavstvo
koje se primenjuie na delirantnim bolesnicima ko-
ji uobraavaju da u telu oseaju neki predmet,
neku neobinu ivotinju: Kada neki bolesnik ve-
ruje da mu se u telu krije neka iva ivotinja, va-
lja se pretvarati kao da se ona vadi; ako je u
stomaku, to se dejstvo moe postii nekim sred-
stvom za ienje koje malo ivlje protresa, i uba-
citi tu ivotinju u legen tako da bolesnik to ne
primeti. Reija ostvaruje predmet bunila, ali to
ne moe da postigne a da ga ne izbaci upolje, a
ako bolesniku i daje opaajnu potvrdu njegove
iluzije, to ini tek kada ga silom oslobodi od nje.
Vetako vaspostavljanje bunila tvori istinsko od-
stojanje u kojem bolesnik ponovo stie slobodu.
Ali pokadto ak i nema potrebe za tim us-
postavljanjem odstojanja. Upravo e se u unu-
tranjost kvazi-opaanja bunila postaviti, lukav-
stvom, jedan opaajni element, najpre neujan,
ali njegovo e postupno potvrivanje osporiti ceo
sistem. Upravo u njemu i u opaanju koje potvr-
uje njegovo bunilo bolesnik i opaa zbilju koja
f
a oslobaa. Tralion (Trallion) izvetava tome
ako je jedan lekar rasprio bunilo nekog melan
holika koji je uobraavao da vie nema glave te
16 ISTORIJA LUDILA
je na njenom mestu oseao neku vrstu praznine;
lekar, zaav u bunilo, prihvata da na zahtev bo-
lesnika popuni tu rupu, i postavlja mu veliku
olovnu kuglu na glavu. Uskoro nelagodnost koja
je iz toga proizila, i teina koja je ubrzo postala
bolna, uverie bolesnika da ima glavu. Napokon,
lukavstvo i njegova funkcija svoenja na komino
mogu se ostvariti uz sauesnitvo lekara, ali bez
ikakvog neposrednog njegovog uplitanja, ve sa-
mo spontanom igrom u organizmu bolesnika. U
ranije navedenom sluaju melanholika koji je
odista umirao zato to, verujui da je mrtav, ni-
je hteo da jede, pozorino prikazanje gozbe mrt-
vaca podstie ga na jelo; ta hrana ga okrepljuje,
uzimanje obroka ga smiruje i kada iezne or-
ganski poremeaj, to e i bunilo, koje mu je ne-
razluivo bilo i uzrok i posledica, isto tako iez-
nuti. Tako je stvarna smrt, koja bi proistekla iz
uobraene smrti, odstranjena iz stvarnosti ve sa-
mim prikazivanjem nestvarne smrti. U toj ume-
noj igri obavlja se razmena ne-bia sa samim so-
bom: ne-bie bunila prenelo se u bie bolesti i
suzbilo ga samom injenicom da je dramskim pri-
kazanjem izgnano iz bunila. Ispunjenje ne-bia bu-
nila u biu uspeva da ga suzbije kao ne-bie sa-
mo, i to istim mehanizmom svoje unutranje pro-
tivrenosti mehanizmom koji je igra rei i ig-
ra iluzije u isti mah, igra jezika i slike; bunilo
je, u stvari, suzbijeno kao ne-bie, poto postaje
opaeno bie; ali kako je bie bunila u potpuno-
sti u svom ne-biu, to je suzbijano kao bunilo. A
njegovo potvrivanje u pozorinoj fantastici vraa
ga u istinu koja ga, drei ga u zarobljenitvu
stvarnog, izganja iz same stvarnosti i nateruje da
se izgubi u govoru bez bunila razuma.
3. Povratak neposrednom. Poto je ludilo
iluzija, isceljenje ludila, ako je tano da se moe
izvesti putem pozorita, moe se isto tako i jo
neposrednije izvriti putem suzbijanja pozorita.
Poveriti ludilo i njegov nitavan svet izravno pu-
LEKARI I BOLESNICI
167
noi prirode koja ne obmanjuje, zato to njena
neposrednost ne poznaje ne-bie znai predati
ludilo i njegovoj sopstvenoj istini (poto je ludi-
lo, kao bolest, na kraju samo jedno bie prirode),
i, u isti mah, njegovoj najblioj protivrenosti (po-
to je bunilo kao privid bez sadraja suta suprot-
nost onom esto tajnom i nevidljivom bogatstvu
prirode). Ova se protivrenost otuda javlja kao
razlog bezumlja u dvojakom smislu: ona obuhva-
ta njegove uzroke, a u isti mah krije u sebi na-
elo njegovog suzbijanja. Treba, meutim, prime-
titi da se ove teme ne javljaju za sve vreme kla-
sicizma. Iako su ustrojene oko istog iskustva be-
zumlja, one odmenjuju teme pozorinom pred
stavljanju; a njihova pojava ukazuje na trenutak
kada pitanje biu i iluziji poinje da se povlai
i ustupa mesto problematici prirode. Igre pozo-
rine iluzije gube smisao, a izvetaene tehnike
slikovnog prikazivanja zamenjuju se prostim i si-
gurnim umeem prirodnog svoenja. A ovo u dvo-
jakom smislu, poto je posredi kako svoenje od
strane prirode, tako i svoenje na prirodu.
Povratak neposrednom jeste terapeutika par
excellence, zato to je tu re otrom odbaciva
nju terapeutike; on leci u onoj meri u kojoj za
boravlja na svako leenje. Upravo u nedelatnosti
oveka u odnosu na sebe samog, u utnji koju na-
mee svom umeu i svojim tvorevinama, priroda
i razvija jednu delatnost koja stoji tano naspram
odricanja. Jer, pogleda li se izbliza, ta ovekova
nedelatnost jeste istinska delatnost; kada se o-
vek prepusti leku, on izmie zakonu rada to mu
ga namee priroda sama; on uranja u svet veta-
kog i svet protiv-prirode u kojem je njegovo lu-
dilo samo jedan vid ispoljavanja; ba zanemaru-
jui tu bolest, i iznova prihvatajui mesto u de-
latnosti prirodnih bia, ovek, u prividnoj nede-
latnosti koja je, u biti, samo marljiva vernost,
uspeva da ozdravi. Tako i Bernarden de Sen Pjer
(Bernardin de Saint-Pierre) tumai kako se oslo-
168
ISTORIJA LUDILA
bodio jedne udne boljke u kojoj je, kao Edip,
viao dva sunca. Lekar mu je ponudio svoju po-
mo i rekao mu da je arite njegove bolesti u
ivcima. On, uzaludno, uzima najskuplje lekove;
ubrzo shvata da te lekarije ubijaju ak i lekare:
Zan-Zak Rusou dugujem povratak zdravlja. i-
tao sam, u njegovim besmrtnim delima, meu os-
talim prirodnim istinama, da je ovek stvoren da
radi, a ne da razmilja. Do tada sam uvebavao
duu a odmarao telo; promenih nain ivota; ve-
bao sam telo a odmarao duu. Odrekoh se veine
knjiga; skrenuh pogled na dela prirode koja su
svim mojim ulima govorila jednim jezikom to
ga ni vreme ni narodi nisu mogli izmeniti. Moja
povest i moji dnevnici bile su travke polja i li-
vada; i nisu se moje misli tegobno probijale ka
njima, kao u poretku ljudi, ve su njihove misli
dolazile k meni u hiljadu prijatnih oblika.
Uprkos formulacijama koje su izvesni uenici
Rusoovi uspeli da predloe, taj povratak nepo-
srednom nije ni apsolutan ni jednostavan. To je
zato to se ludilo ak i ako ga je izazivalo,
odravalo ono najvetakije u drutvu javljalo,
u estokim svojim oblicima, kao sirov izraz naj-
primitivnijih ljudskih elja. Ludilo u doba klasiciz-
ma, videli smo, izdie se u pretnji bestijalnosti
bestijalnosti kojom u potpunosti vladaju nagoni
grabei i ubijanja. Predati ludilo prirodi znailo
bi prepustiti ga, jednim obrtanjem kojim se ne
da ovladati, toj pomami protiv-prirode. Isceljenje
ludila pretpostavlja, dakle, povratak onome to je
neposredno ne u odnosu na elju, ve u odnosu
na imaginaciju; povratak koji iz ivota oveko-
vog i njegovih zadovoljstava odstranjuje sve to
je vetako, nestvarno, imaginarno. Naini leenja
putem promiljenog utapanja u neposredno krio-
mice pretpostavljaju posredovanje jedne mudro-
sti koja u prirodi deli ono to se die iz nasilni-
tva i ono to se die iz istine. To je sva razlika
izmeu Divljaka i Teaka. Divljaci... vie vode
LEKARI I BOLESNICI J 69
ivot ivotinje-mesodera no ivot razumnog bi-
a; ivot Teaka, pak, sreniji je, u stvari, ne-
goli ivot svetskog oveka. Uz divljaka, neposred-
na elja, bez discipline, bez stega, bez istinske mo-
ralnosti; uz teaka, zadovoljstvo bez posrednitva,
to jest bez uzaludnog podsticanja, bez uzbuenja
ili ispunjenja u mati. Ono to u prirodi i njenim
neposrednim svojstvima leci ludilo jeste zadovolj-
stvo ali zadovoljstvo koje, s jedne strane, elju
ini nitavnom a da ak ne mora ni da je gui,
poto joj unapred prua potpunost zadovoljenja,
a s druge izlae imaginaciju podsmehu, jer
spontano donosi sreno prisustvo stvarnosti. Za-
dovoljstva ulaze u veni poredak stvari; njihovo
je postojanje nepromenljivo; da bi se ona ostva-
rila potrebni su izvesni usl ovi . . . ; ti uslovi nisu
nimalo proizvoljni; njima je priroda utrla put;
imaginacija uopte ne moe da stvara, i ovek naj-
zaljubljeniji u zadovoljstva mogao bi da uspe da
povea svoja uivanja tek ako bi se odrekao svih
onih koja ne nose taj otisak prirode. Neposredni
svet teaka jeste, dakle, svet ispunjen mudrou
i merom, svet koji od ludila leci u onoj meri u
kojoj ini nepotrebnom elju i kretanja strasti
koje ona izaziva, a takoe i u onoj meri u kojoj
uz imaginarno umanjuje i sve mogunosti buni-
la. Ono to Tiso razumeva pod zadovoljstvom
jeste taj neposredni izleitelj, osloboen jednovre-
meno i strasti i jezika, odnosno ona dva velika
oblika ovekovog iskustva iz kojih nastaje be-
zumlje.
A moda priroda, kao konkretan oblik nepo-
srednog, ima i jednu jo bitniju mo u suzbija-
nju ludila. Jer ona ima mo da oslobodi oveka
njegove slobode. U prirodi onoj prirodi, bar,
koja se meri dvojakom iskljuenou nasilnitva
elje i nestvarnosti fantazma ovek je nesum-
njivo osloboen drutvenih prinuda (onih koje pri-
moravaju da se prebrojavaju i svode rauni sop-
stvenih imaginarnih zadovoljstava koja se tako
170 ISTORIJA LUDILA
zovu, a u stvari to nisu) i kretanja strasti koje
se ne da nadzirati. Ali samim tim on je blago i
kao iz same nutrine svog ivota zahvaen siste-
mom prirodnih obaveza. Pritisak najzdravijih po-
treba, smenjivanje dana i godinjih doba, nenasil-
na neophodnost da se ovek hrani i trai sebi
sklonite, prinuuju nered luaka na prihvatanje
izvesnih pravilnosti. Preterana izmiljanja imagi-
nacije rasprena su, kao i ono to se kao odve
arko prikriva u elji. U blagosti zadovoljstva ko-
je ne sputava, ovek je spojen sa mudrou pri-
rode, i ta vernost u obliku slobode rasteruje be-
zumlje koje svojim paradoksom jedno kraj dru-
goga stavlja krajnji determinizam strasti i kraj-
nju fantaziju slike. Tako, u tim predelima u ko-
jima se meaju etika i medicina, poinje sanja-
renje osloboenju ludila: osloboenju ije po-
reklo ne treba shvatiti kao otkrie, oa strane fi-
lantropije, oveanstva ludih, ve kao elju da se
ludilo otvori pred blagim prinudama prirode.
Staro selo Gel (Gheel) koje jo od kraja sred-
njega veka svedoi danas zaboravljenoj srodno
sti zatvaranja luaka i iskljuivanja gubavaca, iz-
nenada dobija, poslednjih godina osamnaestog sto-
lea, novo tumaenje. Ono to je u njemu obele-
avalo estoku, patetinu razdvojenost sveta ludih
i sveta ljudi, sada nosi idiline vrednosti ponovo
otkrivenog jedinstva bezumlja i prirode. To je se-
lo nekada oznaavalo da su luaci zatvoreni i
ograeni te da je tako razuman ovek zatien
od njih; ono sada otkriva da je luak osloboen
i da se, u toj slobodi koja ga stavlja na istu ra-
van sa zakonima prirode, nanovo miri sa razum-
nim ovekom. U Gelu, prema opisu koji daje ui
(Jouy), . . . etiri petine stanovnika su luaci, i
to luaci u punom smislu rei, koji bez nezgoda
uivaju istu slobodu koju i ostali stanovnici...
Zdrava hrana, ist vazduh, sve to spada u slobo-
du takav je nain ivota koji im se propisuje
i kojem, na koncu godine, najvei broj i duguje
LEKARI I BOLESNICI ff^
ozdravljenje. Smisao iskljuenja i zatvaranja po-
inje da se menja a da se u ustanovama nita ni-
je zaista promenilo: taj smisao polako poprima
pozitivne vrednosti, a neutralan, prazan, mrani
prostor u kojem je bezumlje nekada vraeno u
svoje nitavilo poinje da se naseljava prirodom
kojoj je ludilo, osloboeno, prinueno da se pot-
ini. Zatvaranje, kao razdvajanje razuma i bezum-
lja, nije potisnuto; ali ve samom svrhom zatva-
ranja, prostor koji je njime zauzet omoguuje po-
javljivanje prirodnih sila, za ludilo prisilnijih, po-
godnijih da ga podjarme u njegovoj biti, no to
je ceo stari sistem ograniavanja i guenja. Iz tog
sistema valja osloboditi ludilo da bi ono, u pro-
storu zatvaranja, sada obremenjenog praktinom
delotvornou, bilo slobodno da se otrese svoje
divlje slobode i prihvati zahteve prirode koji su
za njega istovremeno i istina, i zakon. Kao zakon,
priroda sputava estinu elje; kao istina, ona po-
korava protiv-prirodu, i sve fantazme imaginacije.
Pinel, povodom bolnice u Saragosi, ovako opi-
suje tu prirodu: tu se . . . bluenjima duha us-
postavlja neka vrsta protivtee pomou prirodnog
nagona koji navodi oveka da oplodi zemlju i da
se tako, plodovima svoga truda, potara za svoje
potrebe. Od ranog jutra, luaci se vi de. . . kako
se veselo rasporeuju po razliitim delovima pro-
stranog ograenog dobra koje pripada ludnici, ka-
ko uz izvesno nadmetanje raspodeljuju radove, ve
prema godinjem dobu, kako gaje ito, povre, bilj-
ke za kuvanje, kako se, zaredom, bave etvom, po-
dupiranjem loze, berbom, skupljanjem maslina, i
kako uvee u svom samotnom azilu ponovo nala-
ze mir i tonu u spokojan san. Najpostojanije isku-
stvo pouilo je ovu ludnicu da je to najpouzdaniji
i najdelotvorniji nain da se ljudi privedu razu-
mu. Ispod uobiajenih slika lako se otkriva stro-
gost smisla. Povratak neposrednom delotvoran je
protiv bezumlja samo onoliko koliko je posredi jed-
na nadzirana i od sebe same odeljena neposred-
I STORI M LUDILA
Ne vredi u doba klasicizma traiti razliku iz-
meu fizikih terapeutika i psiholokih naina le-
enja iz prostog razloga to psihologija ne po-
stoji. Kada se prepisuje uzimanje gorkih stvari,
na primer, nisu posredi nikakva fizika leenja,
jer postoji tenja da se dua proisti ba kao i
telo; kada se nekom melanholiku prepie jedno-
stavni ivot teaka, ili kada mu se odigra kome-
dija njegovog bunila, to nikako nije psiholoka
intervencija, jer tada se u prvom redu misli na
nost; neposrednost u kojoj je nasilnitvo odvojeno
od istine, divljatvo stoji po strani od slobode, a pri-
roda vie ne moe da se prepozna u fantastinim
likovima protiv-prirode. Reju, put do prirode vo-
di preko morala. U jednom tako nadziranom pro-
storu, ludilo vie nee moi da govori jezikom
bezumlja, sa svim onim to u njemu nadilazi pri-
rodne pojave bolesti. Ono e u potpunosti biti u
patologiji. Preobraaj koji su potonja vremena
prihvatila kao pozitivno postignue, dolazak ako
ve ne istine, a ono makar onoga to omoguuje
poznavanje istine, ali to pred istorijom mora da
se javi kao ono to je istina bila: to jest, svoe-
nje klasicistikog iskustva bezumlja na jedno,
strogo moralno opaanje ludila, koje e, potajno,
sluiti kao jezgro za sva poimanja ludila to e
ih devetnaesto stolee vrednovati, redom, kao na-
una, pozitivna i eksperimentalna.
Ovaj preobraaj koji se izvrio u drugoj po-
lovini osamnaestog stolea najpre se uvukao u
tehnike isceljenja. No vrlo brzo on se potpuno
otkriveno ispoljio i obuzeo duh reformatora, up-
ravljajui velikim preustrojenjem iskustva ludila
poslednjih godina stolea. Vrlo brzo Pinel e mo-
i da napie: Koliko je, da bi se predupredila
hipohondrija, melanholija ili manija, neophodno
slediti neizmenljive zakone morala!
LEKARI I BOLESNICI
173
kretanje sokova u ivcima, na gustinu tekuina.
Ali u jednom sluaju, re je vetini preinaa-
vonja kvaliteta, tehnici u kojoj se bit ludila uzi
ma kao priroda, i kao bolest; u drugom, re je
vetini govora, i vaspostavljanja istine, gde ludi
lo vai kao bezumlje.
Kada, u godinama koje e protei, bude raz-
loeno to glavno iskustvo bezumlja, ije je jedin-
stvo karakteristino za doba klasicizma, kada lu-
dilo, potpuno zahvaeno moralnim nasluivanjem,
bude jo samo bolest, tada e razlikovanje koje
smo upravo uspostavili poprimiti drugi smisao;
ono to je bilo bolesno proizlazie iz organskog;
ono to je pripadalo bezumlju, nadilaenju nje-
govog govora, bie izjednaeno sa psiholokim.
Upravo se tu i raa psihologija ne kao istina
ludila, ve kao znak da je ludilo sada odvojeno
od svoje istine, a ona je bila bezumlje, i da je
ono od tada jo samo pojava preputena okolno-
stima, beznaajna, na neodreenoj povrini priro-
de. Zagonetka bez druge istine do one koja moe
da je umanji.
Zato i valja biti pravedan prema Frojdu. Iz-
meu Pet psihoanaliza i briljivog istraivanja po-
sveenog Psiholokim nainima leenja postoji ne-
to vie no to je naslaga otkria; postoji nepri-
kosnovena silovitost povratka. Zane (Janet) je pre-
brojao elemente razdeobe, nainio spisak, dodao
tu i tamo poneto, moda i osvojio. Frojd j e pre-
uzeo ludilo na razini njegovog jezika, iznova us-
postavio bitne elemente iskustva to ga je pozi-
tivizam sveo na muk; on popisu psiholokih na-
ina leenja ludila nije pridodao nita veliko; on
je, u medicinskoj misli, vaspostavio mogunost
razgovora sa bezumljem. Ne udime se to je naj-
vema psiholoko meu nainima leenja tako
brzo krenulo nizbrdo i dobilo organske potvrde.
U psihoanalizi uopte nije re psihologiji, ve
upravo iskustvu bezumlja koje je, u modernom
svetu, psihologija imala da prerui.
ESTO POGLAVLJE
VELIKI STRAH
Jedno popodne bio sam tamo, mnogo gle-
dao, malo govorio, sluao to sam mogao manje,
kada mi je prila jedna od najudnovatijih lino-
sti toga kraja u kojem Bog nije dopustio da uz-
manjka takvih kao ona. Ona je spoj uzvienosti
i niskosti, zdravog razuma i bezumlja.
U trenutku kada se sumnja suoila sa svojim
glavnim opasnostima, Dekart je postao svestan to-
ga da ne moe biti lud osim to je jo dugo u
dnu svesti priznavao da sve sile bezumlja vreba-
ju oko njegove misli; ali kao filosof, namerno re-
en da sumnja, on nije mogao biti jedan od tih
bezumnika. Ramoov sinovac, pak, dobro zna
to i jeste najtvrdokornije U njegovim prolaznim
izvesnostima da je lud. Pre no to e poeti,
on duboko uzdie i prinosi ruke elu; potom po-
novo dobija smiren izgled i veli mi: vi znate
da sam neznalica, luak, bezobraznik i lenti-
na. (30)
Osamnaesto stolee nije moglo da tano shva-
ti smisao knjige Ramoov sinovac (Neveu de Ra-
meau). Pa ipak, ba u ono vreme kada je to tivo
napisano, neto se dogodilo, neto to je obeava-
lo jednu presudnu promenu. Zanimljivo: to be-
zumlje koje je prognano u daleke, prostore zatvo-
renosti ponovo iskrsava, obremenjeno novim opa-
VELIKI STRAH
175
snostima i obdareno drugom jednom moi dovo-
enja stvari u pitanje. Ali ono to osamnaesto
stolee najpre opaa u bezumlju nije prikriveno
preispitivanje, ve samo bedna ostavtina drutva:
poderana odea, osornost u traljama, ona drskost
koja se doputa a ije se uznemirujue moi sti-
avaju putem veselog opratanja. Moda osam-
naesto stolee nije moglo da se prepozna u Ra-
moovom sinovcu, ali je celo bilo prisutno u ono-
me ja koje mu je sluilo kao sagovornik i kao,
tako da kaemo, pokaziva, zabavljalo se ne
bez preutkivanja, i uz izvestan prigueni nespo-
koj: jer to je prvi put od Velikog Utamnienja
da je luak ponovo postao drutvena linost; prvi
put da se ljudi uputaju u razgovor s njim i da
ga, ponovo, ispituju. Bezumlje se iznova javlja
kao tip, no to nije sve; ono se ipak iznova javlja
i polagano se ponovo smeta u bliskost drutve-
nog predela. Tu e ga, dvanaestak godina pre Re-
volucije, ne iznenaujui se vie, sresti Mersje
(Mercier): Uite u ma koju kafanicu; neki o-
vek vam, mirno i staloeno, ape na uho: ne mo-
ete ni da zamislite, gospodine, koliko je vlada
nezahvalna prema meni i koliko je lepa za vla-
stite interese. Trideset godina zanemarivao sam
svoje poslove; zatvarao sam se u svoju radnu so-
bu, razmiljao, sanjario, raunao; zamislio sam
ostvariv plan kako da se isplate svi dravni du-
govi; zatim drugi plan kako da se kralj obo-
gati i kako da mu se obezbedi prihod od 400 mi-
liona; pa jo jedan kako da se zauvek pobedi
Engleska, ije me ve i samo ime l j uti . . . Dok
sam sav bio utonuo u te opsene operacije koje
zahtevaju potpunu priljenost duha i odvojio se
od domaih' briga, rieki dangrizavi poveritelji ba-
cili su me u tamnicu: na tri godine:.;.: Pa, gospo-
dine, vidite li eniu slui rodoljublje
:
da se'
umre nepoznat i kao muenik otadbine: (31)Iz-
daleka, takve linosti prave krug oko Ramoovog
sinovca; one nemaju njegove razmere; tek u tra-
176
ISTORIJA LUDILA
ganju za slikovitim one mogu da prou kao nje-
govi potomci.
Pa ipak, one su neto malo vie doli drutve-
ni profil, karikirani obris. Postoji u njima neto
to dotie bezumlje osamnaestog stolea. Njihovo
brbljanje, njihov nespokoj, to nejasno bunilo, i
ta sutinska tegoba sve se to dosta esto pre-
ivljavalo, i to u stvarnim ivotima iji se tra-
govi jo primeuju. Isto kao za razvratnika, ra-
spikuu ili nasilnika s kraja sedamnaestog stole-
a, i za ove je teko rei da li su luaci, bolesnici
ili prevejanci. Ni sam Mersje uopte ne zna koji
status da im dodeli: Ima tako u Parizu veoma
potenih ljudi, ekonomista i protivekonomista, i-
je srce plamti za javno dobro, ali koji su, na a-
lost, malo enuli pameu, odnosno koji su krat-
kovidi pa ne znaju ni u kom veku ive, ni s kak-
vim ljudima imaju posla; nepodnoljiviji su od
budala, jer sa neto parica i sa pogrenim puto-
kazima polaze od nekog nemogueg naela i on-
da, sledstveno tome, bulazne. Ovi planeri enu-
le pameti doista su postojali, stvarajui oko ra-
zuma filosofa, oko tih planova za reformu, tih
ustrojstava, nemutu pratnju bezumlja; racional-
nost Doba prosveenosti nalazi u tome neto po-
put mutnog ogledala, neku vrstu bezazlene kari-
kature. Ali zar bitno nije to to se jednim pokre-
tom veselog opratanja puta da na svetlost dana
E
onovo izie linost bezumnika, i to ba u asu
ada se verovalo da j e ona, u prostoru zatvaranja,
najdublje skrivena? Kao da je klasicistiki razum
ponovo priznao bliskost, odnos, tako rei slinost
izmeu sebe i lica bezumlja. Reklo bi se da on u
trenutku svog likovanja podstie i doputa da se,
sa mea reda, odvoji jedna linost kojoj je on
oblikovao masku po sopstvenom bezumlju ne-
ku vrstu dvojstva u kojem se klasicistiki razum
jednovremeno i prepoznaje i ponitava.
VELIKI STRAH
177
Strah i teskoba, meutim, nisu bili daleko:
kao povratni udarac zatvaranju oni se ponovo jav-
ljaju, ali udvojeni. Do nedavno se strahovalo, a i
dalje se strahuje, od zatvaranja; krajem osam-
naestog stolea De Sad e jo uvek biti opsednut
strahom od onih koje naziva crnim ljudima i
koji ga vrebaju, a posle njih guta ga crna pomr-
ina. Ali sada je zemlja zatvaranja zadobila sop-
stvene moi; sada je ona postala rodna zemlja
zla i od sada e jo moi samo da se iri i po-
stigne da zavlada drugi jedan uas.
Sredinom osamnaestog stolea, u nekoliko go-
dina, naglo iskrsava izvestan strah. Strah koji se
izraava medicinskim izrazima, ali koji je u su-
tini nadahnut jednim moralnim mitom. Ljude
hvata strava od izvenog prilino tajanstvenog zla
koje se, prialo se, iri od domova prinudnog bo-
ravka, da ubrzo ugrozi i gradove. Govori se
groznici tamnica; oivljavaju se seanja na one
dvokolice sa osuenicima, na one ljude u lancima
koji su promicali gradovima ostavljajui za so-
bom brazdu zla; skorbutu se pripisuju uobraene
zaraze, predvia se da e zrak uprljan zlom za-
t
aditi stambene etvrti. I velika slika srednjove-
ovnog uasa ponovo se namee, postiui to da
se u metafori groze rodi druga jedna panika. Dom
prinudnog boravka nije vie samo leprozorij po
strani od gradova; za naseobinu, on je lepra sa-
ma: Grozan ir na politikom telu, velik, dubok,
gnojav ir koji se ni zamisliti ne moe a da se
ne odvrati pogled. ak i vzduh toga mesta, koji
se osea na 400 hvati uokolo, govori vam da se
bliite mestu nasilja, azilu unienosti i nevo-
lja. (32) Mnoga takva sredita zatvaranja podig-
nuta su na istim onim mestima na koja su ne-
kada smetani gubavci; reklo bi se da je tokom
vekova nove nastanjenike zahvatila zaraza. Oni
preuzimaju grb i znaenje to su ih nosila ista
ta mesta: Pregolem gubavac za prestonicu! ime
12
178
ISTORIJA LUDILA
Bisetr j e re koju niko ne moe da izgovori bez
ne znam ni ja koliko oseanja odvratnosti, uasa
i prezrenja . . . Ona je postala stecite svega onoga
to je najgnusnije i najnie u drutvu.
Ono zlo koje su ljudi pokuali da iskljue,
prognavi ga i zatvorivi, ponovo se, na najvei
uas javnosti, javlja u fantastinom vidu. Vidimo
kako nastaju i u svim se pravcima granaju teme
jednom zlu, ujedno fizikom i moralnom, zlu
koje, u samoj toj neodreenosti, obavija nerazlu-
ene moi nagrizanja i uasa. Tada je zavladala
neka vrsta neodreene slike truljenja koja se
odnosi kako na kvarenje morala tako i na ra-
spad tela, i na kojoj se zasnivaju i odvratnost i
saaljenje to su ga ljudi oseali prema zatvore-
nima. Zlo najpre poinje da previre u prostorima
obuhvaenim zatvaranjem. Ono ima sve odlike ko-
je se, u herniji osamnaestog stolea, pripisuju ki-
selini: njihove siune estice, otre kao igle, pro-
diru u tela i srca isto onako lako kao nedelatne
i trone lunate estice. Smesa odmah provri oslo-
baajui kodljive pare i nagrizajue tenosti: Te
odaje su samo jedno grozno mesto gde svi zloi-
ni, ujedinjeni, previru i, tako da kaemo, ire oko
sebe, tim previranjem, zaraznu atmosferu, koju
oni to su tu nastanjeni udiu i koja kao da se
lepi za nj i h. . . Te ijute pare se potom diu, i-
re u vazduhu i na kraju padaju po susedstvu, pro-
imajui tela, zagaujui due. Tako se u slikama
upotpunjuje zamisao zarazi zlatruljenja. Opip
ljivi prenosnik te rednje jeste vazduh, taj vazduh
za koji se veli da je pokvaren, pod im se ne-
jasno razumeva da on nije u skladu sa istoom
prirode te da je element prenoenja kunosti. Do-
voljno je prisetiti se vrednosti, moralne i medicin-
ske istovremeno, koju je, otprilike u isto ono vre-
me, poprimio seoski zrak (zdravlje tela, vrstina
due), pa naslutiti sveukupnost oprenih znaenja
koja moe da ponese zagaeni vazduh bolnica,
tamnica, domova prinudnog boravka. Ta atmosfe-
VELIKI STRAH
179
ra puna tetnih para ugroava itave gradove, i-
je e stanovnike polako zahvatiti kunost i tru-
ljenje.
Ovo nisu samo neka razmiljanja na po pu-
ta izmeu morala i medicine. Valja voditi rau-
na, sumnje nema, i razvoju u knjievnosti,
patetinom, moda i politikom iskoriavanju tih
nejasnih bojazni. No u nekim gradovima javila su
se panina gibanja isto onako stvarna, isto ona-
ko laka za datiranje kao velike krize uasa to su
na mahove potresale srednji vek. Godine 1780.
Parizom se rairila jedna zaraza: njen poetak
pripisuje se infekciji u Optem* prihvatilitu; ak
se govorilo nameri da se spale zgrade Bisetre.
Zastupnik policije, pred uzrujanou naroda, alje
istranu komisiju u kojoj su, pored vie lekara-
-profesora, dekan Fakulteta i lekar Opteg prihva-
tilita. Oni priznaju da u Bisetri vlada groznica
trulei koja je u vezi sa ravim kvalitetom vaz-
duha. to se prvobitnog izvora bolesti tie, u iz-
vetaju se porie da se on nalazi u samim zatvo-
renicima i u infekciji koja se iri iz njih; poetak
naprosto treba pripisati loem vremenu usled ko-
jeg je ta boljka u prestonici postala endemina;
simptomi koje je u Optem prihvatilitu bilo mo-
gue posmatrati, u skladu su sa prirodom godi-
njeg doba i tano se poklapaju sa bolestima opa-
enim u Parizu u isto to vreme. Treba, dakle,
umiriti narod i skinuti krivicu sa Bisetre: Glaso-
vi koji su poeli da se ire da u Bisetri hara jed-
na zarazna bolest koja bi mogla da zahvati i pre-
stonicu nemaju nikakva osnova. Izvetaj, nesum-
njivo, nije uspeo da potpuno stia uznemirujue
glasove, jer je neto kasnije lekar Opteg prihva-
tilita sastavio drugi izvetaj gde ponavlja istu iz-
javu; on je prinuen da prizna loe zdravstveno
stanje u Bisetri, no . . . stvari zato ipak nisu do-
terle tako daleko da se taj dom nesrenika su-
rovo proglasi jo jednim izvorom neizbenih i
12*
j gQ ISTORIJA LUDILA
mnogo alosnijih jada no to su ova kojima je
vano dati lek kako brz tako i delotvoran.
Krug je zatvoren: svi oni oblici bezumlja ko-
ji su, u geografiji zla, zauzeli mesto gube, i koji
su izgnani ponajdalje od drutva, sada su postali
vidljiva guba te pruaju svoje ojedajue rane pro-
miskuitetu ljudi. Bezumlje je ponovo prisutno, ali
sada obeleeno imaginarnom oznakom bolesti ko-
ja mu pridaje svoje uasne moi.
U fantastinom dakle, a ne u strogosti medi-
cinske misli, bezumlje se pribliava bolesti i suo-
ava se s njom. Mnogo pre no to je iskazan pro-
blem otkrivanja mere u kojoj je bezumno pato-
loko, stvorila se, u prostorima zatvorenosti, pu-
tem jedne njoj svojstvene alhemije, izvesna mea-
vina uasa bezumlja i starih napasti koje je no-
sila bolest. Iz velike daljine, starodrevne pomet-
nje u vezi s leprom jo jednom su iskrsle; a upra-
vo je snaga tih fantastinih tema i bila prvi i-
nilac stapanja sveta bezumlja i sveta medicine. Ti
su svetovi najpre saobraali preko fantazama stra-
ha, udruujui se u paklenoj smesi pokvarenosti
i kunosti. Za mesto koje ludilo treba da zauzme
u modernoj kulturi vano je, moda i presudno,
to to homo medicus nije u svet zatvaranja bio
pozivan kao presuditelj koji bi delio ono to je
zloin od onoga to ie ludilo, zlo od bolesti, ve
pre kao uvar, da druge zatiti od neodreenih
opasnosti koje se isparavaju kroz zidove domova
prinudnog boravka. Lako bi bilo pretpostaviti da
je neko slobodno i plemenito ganue rasplamsalo
zanimanje za sudbinu zatvorenih, i da bi jedna
estitija i vetija medicinska panja mogla da pre-
pozna bolest tamo gde su se, bez razlikovanja,
kanjavali prestupi. U biti, stvari se nisu dogodi-
le u toj dobrohotnoj neutralnosti. Ako je lekaru
upuen poziv, ako je od njega traeno da posma-
tra, to je zato to je postojao strah. Strah od ud-
novate hernije, koja j e kljuala meu zidovima
domova prinudnog boravka, strah od moi koje
VELIKI STRAH JgJ
su se tu stvarale i pretile da e se rasprostraniti.
Lekar je stigao kada je imaginarni preokret ve
izvren i zlo poprimilo nejasne vidove Uskislog,
Natrulog, pokvarenih isparenja, tela u raspada-
nju. Ono to se tradicionalno naziva napredova-
nje ludila ka sticanju medicinskog statusa bilo
je, u stvari, omogueno tek jednim udnim preo-
kretom. U nerazluivoj meavini moralnih i fizi-
kih zaraza (33) i zahvaljujui onoj simbolici Neistog
koja je u osamnaestom stoleu bila tako poznata,
u seanje ljudi vratile su se veoma stare slike.
Bezumlje se suoilo sa medicinskom misli ba
zahvaljujui tom slikovnom oivljavanju, vie ne-
go upotpunjavanju znanja. Paradoksalno u povrat-
ku tog fantastinog ivota koji se mea sa savre-
menim slikama bolesti, pozitivizam e nai nain
da zahvati i bezumlje, ili e, bolje reeno, otkriti
nov razlog da se brani od njega.
Za sada uopte nije re tome da se ukinu
domovi prinudnog boravka, ve da se oni neutra-
liu kao mogui uzroci novog zla. Posredi je nji-
hovo preustrojavanje kroz proienje. Velikom
pokretu reforme koja e se izvriti drugom polo-
vinom osamnaestog stolea tu je prapoetak sam:
obuzdati kunost tako to e se unititi neisto-
te i pare, stiati sva ta vrenja, spreiti bolesti i
zla da ne zagauju vazduh i da svoju zarazu ne
ire po atmosferi gradova. Bolnica, popravilite,
sva mesta prinudnog boravka moraju biti bolje
izdvojena, okruena istijim vazduhom: u ono vre-
me, provetravanju u bolnicama postoji posebna
literatura koja izdaleka cilja na medicinski pro
blem zaraze, ali tanije pogaa teme moralnog
saobraanja. Godine 1776, jednom odlukom Drav-
nog saveta imenovana je komisija koja ima da se
bavi stupnjem poboljanja koje je potrebno raz-
liitim bolnicama u Francuskoj. Uskoro e Vjel
(Viel) biti zaduen da iznova sagradi odeljenja u
La Salpetrijer. Poinje da se razmilja azilu ko
ji e, uz potpuno ouvanje svojih sutinskih funk-
ISTORIJA LUDILA
cija, biti tako ustrojen da e zlo moi u njemu
da ivotari a da se nikada ne iri dalje; azilu u
kojem e bezumlje biti potpuno savladano i po-
nueno kao prizor, a da pri tom ne ugroava po-
smatrae, u kojem e ono imati svu mo primera
a nee predstavljati nikakvu opasnost zaraze. Re-
ju, istini azila ponovo uspostavljenog kao kavez.
Upravo e takvom, sterilisanom ako se
moe upotrebiti ovaj anahronini izraz zatvara-
nju opat Demonso (Desmonceaux) razmiljati jo
i 1789, u jednom delcu posveenom Narodnoj do-
brobiti; on smera da od toga naini pedagoko
orue prizor koji e apsolutno pokazivati loe
strane nemoralnosti: Ti uvani azi l i . . . sainja-
vaju sklonita isto toliko korisna koliko i neop-
hodna . . . Izgled tih sumornih mesta i tamo za-
tvorenih krivaca sraunat je na to da zadri odve
razuzdanu omladinu da ne skrene u takva dela za
svaku osudu; razborito je, stoga, da oevi i maj-
ke na vreme upoznaju svoju decu sa tim uasnim
i odvratnim mestima, tim mestima gde stid i
sramota ukrouju zloin, gde ovek unien u svo-
joj biti esto zanavek gubi prava to ih je bio
stekao u drutvu.
To su snovi putem kojih moral, u dosluhu sa
medicinom, pokuava da se odbrani od opasnosti
to ih sadre, ali isuvie slabo zapte domovi pri-
nudnog boravka. Iste te opasnosti, u isto vreme,
opinjavaju matu i elje. Moral sanja tome da
ih odagna; u oveku postoji neto to poinje da
sanja tome da ih doivi, da im se primakne ba
rem, i da oslobodi fantazme iz njih. Uas koji sa
da okruuje tvrave zatvaranja pleni, isto tako,
neodoljivom privlanou. Ljudi nalaze zadovolj-
stvo u tome da tamonje noi ispune nedostup-
nim uivanjima; tamonji iskvareni i izjedeni li-
kovi postaju lica pohote; u tamonjim mranim,
predelima raaju se oblici boli i naslada ko-
ji ponavljaju Hijeronimusa Boa i njegove mahni-
te vrtove. U njima se odavno apuu tajne koje
VELIKI STRAH
183
su se izvukle iz zamka iz Sto dvadeset dana Sodo-
me: Tamo se najgnusnija nasilja vre nad samom
linou zatvorenika; kau nam da se izvesni po-
roci esto, oigledno, pa i javno izvode u zajed-
nikoj odaji tamnice, porok za koji nam pristoj-
nost modernog vremena ne doputa da ga imenu-
jemo. Kau nam da niz zatvorenika simitimi femi-
nis mores stuprati et constupratores; da dolaze
ex hoc obscceno sacrario cooperti stupri suis alie-
nisque, izgubljenih za svaki stid i gotovih da poi-
ne svakovrsne zloine. (34) A La Rofukp-Lijankur
(La Rochefoucauld-Liancourt), pak, oivee u oda-
jama Popravilita, u La Salpetrijere, uspomenu na
one likove Starih ena i Mladih ena koje s kolena
na koleno prenose iste tajne i ista uivanja: U Po-
pravilitu, koje je glavno mesto kanjavanja u Do-
mu, bilo je u vreme nae posete etrdeset sedam
devojaka, veinom veoma mladih, vie nesmotrenih
negoli grenih... i uvek to brkanje uzrasta, uvek
to odvratno meanje lakih mladih devojaka sa oko-
relim enetinama koje ih mogu nauiti samo umeu
najrazuzdanije pokvarenosti. Jo dugo e takve
tlapnje uporno bludeti kasnim veerima osamnae-
stog stolea. U jednom trenutku nemilosredna
svetlost De Sadovog dela presei e ih i postaviti
u strogu geometriju elje. Preuzee ih, i obviti mut-
nim svetlom, Ludnica, ili sumrak to okruuje La
Quinta del Sordo. Kako su im slina lica Dispa-
rates! Iznova iskrsava jedan imaginarni predeo,
ponet velikim strahom to ga sada izaziva zatva-
ranje.
To to je klasicizam utamniio nije bilo samo
neko apstraktno bezumlje u kojem su se meali lu-
aci i raskalanici, bolesnici i zloinci, ve isto ta-
ko i basnoslovna zaliha matenog, jedan usnuli
svet udovita za koja se verovalo da ih je pro-
gutala ona no Hijeronimusa Boa, koji ih je jed-
nom bio iskazao. Reklo bi se da su utvrde zatva-
ranja pridodale svojoj drutvenoj ulozi podvaja-
rija i oienja i jednu sasvim suprotnu kulturnu
|g4 ISTORIJA LUDILA
funkciju. U asu kada su, na povrini drutva,
delile razum od bezumlja, u dubini su te tvrave
odravale slike u kojima su se razum i bezumlje
brkali i meali. Proradile su kao veliko seanje.
zadugo utonulo u muk; one su u sehci zadravale
jednu imaginarnu mo za koju se moglo verovati
da je proterana; poto ih je podigao novi klasici-
stiki poredak one su, protiv njega i protiv vre-
mena, ouvale one zabranjene likove to su ne-
taknuti mogli da se prenesu iz esnaestog u de-
vetnaesto stolee. U tom ponitenom vremenu Bro-
ken* se pridruuje Luoj Greti u istom imaginar-
nom predelu, i Noarsej, velikoj legendi Marala de
Rea (Rais). Zatvaranje je omoguilo, prizvalo to
odolevanje imaginarnog.
Ali slike koje se oslobaaju krajem osamnae-
stog stolea nisu u svemu istovetne slikama koje
je sedamnaesto stolee pokuavalo da izbrie. Ne-
to se, u tami, dogodilo, te su se one odvojile od
tog tajnog sveta odakle ih je, posle srednjega veka,
uzimala i renesansa; one su se uselile u srca, e-
lju, matu ljudi; i umesto da pogledu pokau iz-
nenadno prisustvo nerazumnog, one doputaju da
izbije udnovata protivrenost ovekovih prohte-
va: sauesnitvo elje i ubistva, surovosti i udnje
za patnjom, vrhovne vlasti i ropstva, uvrede i po-
nienja. Veliki kosmiki sukob sa ijih je preo-
kreta, u petnaestom i esnaestom stoleu, kopre-
nu skinuo Bezumnik, pomerao se sve dok, pri sa-
mom kraju klasicizma, nije postao dijalektika bez
posrednitva srca. Sadizam nije naziv konano
dat jednom injenju starom koliko i Eros; on je
krupna kulturna pojava koja se javila ba pri kra-
ju osamnaestog stolea, i koja sainjava jedno od
najveih preobraanja zapadnjake imaginacije:
bezumlje je postalo bunilo srca, ludilo elje, ne-
razumni razgovor ljubavi i smrti u bezgraninom
nagaanju prohteva. Pojava sadizma smeta se u
* Vrh planinskog venca Hak, mest o maj ski h sastanaka veStica iz cete
Nemake (prev.).
VELIKI STRAH
185
trenutak kada se bezumlje, utamnieno ve vie
od sto godina i uutkano, ponovo javlja, ne vie
kao lik sveta, ve kao govor i elja. I nije sluaj-
no to je sadizam, kao pojedinana pojava koja
nosi ime jednog oveka, roen iz zatvorenosti, i
u zatvorenosti, to celim De Sadovim delom up-
ravljaju slike Tvrave, elije, Podzemnog, Samo-
stana, nedoplovivog Ostrva, koji tako sainjavaju
neto poput prirodnog stanita bezumlja. Nije slu-
ajno ni to to se svekolika fantastina knjiev-
nost ludila i uasa, savremenica dela De Sadovog,
na povlaen nain smeta na glavna mesta zatva-
ranja. Zar itavo to naglo preobraanje zapadnja-
kog seanja, krajem osamnaestog stolea, sa mo-
gunou koja mu je data da iznova nae, izobli-
ene i obogaene novim smislom, likove to su
bili poznati krajem srednjega veka, nije omogu-
eno odravanjem i bdenjem matenog na samim
onim mestima na kojima je bezumlje bilo svede-
no na muk?
U doba klasicizma, svest ludilu i svest
bezumlju jo se nikako nisu odvojile jedna od
druge. Iskustvo bezumlja koje je upravljalo svim
postupcima zatvaranja obavijalo je, u tom pogle
du, svest ludilu, putajui ludilo da tako rei
iezne, odvlaei ga, u svakom sluaju, na put
odstupanja kojim je stiglo gotovo dotle da izgubi
ono to je najosobenije u njemu.
Ali u nespokoju druge polovine osamnaestog
stolea, strah od ludila raste naporedo sa uasom
pred bezumljem: samim tim ta dva oblika napa-
sti, oslanjajui se jedan drugi, ne prestaju da
se uzajamno pojaavaju. A u asu kada prisustvu-
jemo oslobaanju uobraenih sila koje prate be-
zumlje, ujemo kako se umnoavaju pritube na
haranje ludila. Ve su nam poznati nemir to ga
raaju bolesti ivaca, i svest da je ovek, to
Igg ISTORIJA LUDILA
je savreniji, to i sve slabiji. Kako stolee odmie,
tako se i briga namee sve vie, a upozorenja po-
staju sve ozbiljnija. Jo je Rolen ustanovio da su
se te bolesti, od nastanka medicine,.. namnoile,
postale opasnije, sloenije, tegobnije i tee za le-
enje. U Tisoovo vreme, taj opti utisak prera-
stao je u vrsto uverenje, u neku vrstu medicin-
ske dogme: bolesti ivaca . . . bile su mnogo ma-
nje este no to su to danas, i to iz dva razloga:
prvo, zato to su ljudi nekada bili, uopte uzev,
snaniji i rede su poboljevali, bilo je manje koje-
kakvih boletina; drugo, zato to su se uzroci ko-
ji poglavito dovode do bolesti ivaca, od pre iz-
vesnog vremena namnoili vie od ostalih glavnih
uzroka bolesti, od kojih su se neki, izgleda, ak
proredili... Ne oklevam da ustvrdim da ako su
bolesti ivaca nekada i bile naj rede, danas su one
najuestalije. Uskoro e se ponovo stei svest,
koja je u esnaestom stoleu bila onako iva,
nepostojanosti razuma koji ludilo moe da ote
ti, i to nepopravimo, u svakom trenutku. Mate
(Matthey), lekar iz eneve, veoma blizak Rusoovom
uticaju, upozorava sve ljude od razuma na opa
snost: Ne uznosite se, ljudi prosveeni i mudri;
tren jedan dovoljan je da se ta vajna mudrost,
kojom se toliko diite, pomuti i nestane; neki ne-
oekivani dogaaj, jedno iznenadno i ivo uzbu-
enje due odjednom e u besomunika i idiota
pretvoriti najrazumnijeg oveka i oveka najuzvi-
enijeg duha. Opasnost od ludila ponovo se svr-
stava u prenosti stolea.
Ova svest, meutim, iskazuje se na veoma oso-
ben nain. Opsednutost bezumljem veoma je afek-
tivna i gotovo potpuno zahvaena pokretom uskr-
snua slika. U odnosu na ovo naslee strah od
ludila mnogo je slobodniji, i dok povratak bezum-
lja poprima izgled neprekinutog ponavljanja ko-
je se nadovezuje smo na sebe s onu stranu vre-
mena, dotle moderno doba, nasuprot tome, na ne-
ki nain ralanjuje svest ludilu i, od samog po-
VELIKI STRAH Jg7
etka, smeta ga u vremenski, istorijski i drutve-
ni okvir. U raskoraku izmeu svesti bezumlju
i svesti ludilu nalazi se, na kraju osamnaestog
stolea, polazite jednog presudnog pokreta: po-
kreta kojim e iskustvo bezumlja, sa Helderlinom,
Nervalom i Nieom, nastaviti da se sve vie uspi-
nje ka poecima vremena ime ludilo postaje,
u pravom smislu rei, nedaa sveta a upoz-
navanje e, nasuprot tome, teiti da ludilu, na sve
precizniji nain, nae mesto u prirodnom i isto-
rijskom razvoju. Upravo od toga dana, na vreme
bezumlja i na vreme ludila uticae suprotne stru-
je: jedna je bezuslovan povratak i apsolutno
uranjanje; druga se, naprotiv, razvija po hronici
jedne povesti (35).
1. Ludilo i sloboda. Za neke oblike melan-
holije dugo se smatralo da su osobeni za Engle-
ze; to je bio medicinski podatak, a takoe i stal-
na tema knjievnosti. Monteskje je protivstavljao
rimsko samoubistvo, moralno i politiko dranje,
eljen ishod jednog smiljenog vaspitanja, i en-
glesko samoubistvo, koje u stvari valja smatrati
boleu, poto se Englezi ubijaju a da se ne mo-
e zamisliti nikakav razlog koji ih nagoni na to;
oni se ubijaju u samom okrilju sree. U tome
se upravo i ogleda uloga sredine; jer ako je u
osamnaestom stoleu srea, po vrsti, delo priro-
de i razuma, nesrea, ili bar ono to bez raz-
loga uskrauje sreu, mora pripadati drugoj ne-
koj vrsti. Za nesreom se najpre traga u klimat-
skoj nepogodnosti, u onom odstupanju prirode od
sopstvene uravnoteenosti i prave mere (blaga
podneblja stvara priroda; prekomefne vruine ili
hladnoe sredina). Ali to nije dovoljno obja-
njenje za englesku bolest; jo je ejn mislio da
bogatstvo, probrana hrana, obilje u kojem uiva-
ju svi stanovnici, ivot u dokolici i lenarenju ka-
kav vodi najbogatije drutvo, lee u korenu tih
ivanih poremeaja. Sve se vie okreemo pri-
vrednom i politikom objanjenju, po kojem se
188
ISTORIJA LUDILA
bogatstvo, napredak, ustanove, javljaju kao odred-
nice ludila. Poetkom devetnaestog stolea Spurz-
heim e od svih takvih analiza, u jednom od pos-
lednjih njima posveenih spisa, napraviti sintezu.
Ludilo, u Engleskoj ee no ma gde drugde,
samo je cena slobode koja u njoj vlada, i svepri-
sutnog bogatstva. Sloboda svesti nosi vie opasno-
sti od autoriteta i despotizma. Verska oseanja . . .
bujaju bez ogranienja; svakom pojedincu dopu-
teno je da propoveda svakome ko hoe da ga slu-
a, a poto uju toliko razliitih miljenja, du-
hovi bivaju uznemireni jer tragaju za istinom.
Javljaju se opasnosti od neodlunosti, od panje
koja ne zna na emu da se zadri, od kolebljivosti
due. Isto tako i opasnost od svaa, strasti, pri-
strasnosti duha: Svaka stvar nailazi na suprot-
nost, a suprotnost pobuuje oseanja; u religiji,
politici, nauci, i u svemu, svakome je doputeno
da stvori stranku; ali valja oekivati da e se na-
ii i na suprotstavljanje. Toliko slobode ne do-
puta, takoe, ni da se zagospodari vremenom:
svako je preputen sopstvenoj neizvesnosti, a dr-
ava ostavlja svakoga njegovim kolebanjima: En-
glezi su trgovaki narod; duh vazda obuzet spe-
kulisanjem neprestano uzburkavaju strah i nada.
Samoivost, sr trgovine, lako dovodi do zavidlji-
vosti a u pomo pritiu i druge sposobnosti.
Ova je sloboda, uostalom, veoma daleko od istin-
ske prirodne slobode: ona je sa svih strana ogra-
niena i pritisnuta zahtevima koji su u suprotno-
sti sa najopravdanijim eljama ljudi: to je slobo-
da koristoljublja, saveza, finansijskih udruivanja,
a ne sloboda oveka, duha, srca. Porodica, iz nov-
anih razloga, tiranie vie no ma gde drugde: je-
dino bogate devojke nalaze mua; . . . ostale su
spale na druge naine zadovoljavanja koji im uni-
tavaju telo i remete ispoljavanja due. Isti raz-
log ide na ruku raspusnitvu, a ovo oveka ini
sklonim ludilu. Trgovaka sloboda se tako po-
javljuje kao element u kojem miljenje nikad ne
VELIKI STRAH
189
moe da stigne do istine, u kojem se ono to je
neposredno nuno pretvara u protivrenost, u
kojem vreme izmie vlasti i izvesnosti godinjih
doba, u kojem zakoni koristoljublja liavaju o-
veka njegovih elja. Ukratko, sloboda daleko
od toga da omogui oveku da ponovo poseduje
sebe samog ne prestaje da ga odvlai sve dalje
od njegove sutine i njegovog sveta; ona ga opi-
njava sa apsolutno spoljanje strane drugih i nov-
ca, sa neobrtivo unutranje strane strasti i neis-
punjene elje. Izmeu oveka, i sree jednog sve-
ta u kojem bi se on prepoznavao, izmeu oveka
i jedne prirode u kojoj bi on naao svoju istinu,
sloboda trgovakog stalea jeste sredina: i up-
ravo u toj meri on i jeste element koji odreuje
ludilo. U asu kada pie Spurzheim u jeku Sve-
te alijanse, usred obnavljanja autoritarnih monar-
hija slobodarstvu se lako pripisuju svi grehovi
ludila sveta: udno je videti da najvea elja
ovekova njegova lina sloboda, ima i loe stra-
ne. Ali za nas, sutina takve jedne analize nije
u kritikovanju slobode, ve u samom korienju
pojma koji za Spurzheima oznaava ne-prirodnu
sredinu koja ide na ruku psiholokim i fiziolokim
mehanizmima ludila, pojaava ih i umnoava.
2. Ludilo, religija i vreme. Religiozna uve-
renja pripremaju neku vrstu predela slika, varavu
sredinu koja pogoduje svakojakim tlapnjama i bu-
nilima. Odavno su se lekari pribojavali posledica
prevelike odanosti ili odve predanog verovanja.
Previe moralne strogosti, previe uznemirenosti
za spas i budui ivot eto ta je esto dovolj-
no da otera oveka u melanholiju. Enciklopedija
(L'Encyclopedie) ne proputa da navede i ovakve
sluajeve: Prejaka oseanja to ih pobuuju ne-
ki odve revnosni propovednici, prekomerni strah
to ga izazivaju muke kojima naa vera preti pre-
kriteljima njenih zakona, dovode do zapanjuju-
ih prevrata u slabim duhovima. U bolnici u Mon-
telimaru videli smo vie ena koje su napade ma-
190 ISTORIJA LUDILA
nije i melanholije dobile posle misionarskih pro
povedi odranih u gradu; one su neprestano bile
pod utiskom koji su na njih ostavile slike to su
im nepromiljeno prikazane; govorile su samo
oaju, osveti, kazni itd.; a jedna od tih ena ni-
poto nije htela da uzme neki lek, uobraavajui
da je u paklu i da nita ne moe da ugasi vatru
za koju je smatrala da je saie. Pinel se slae
sa tim prosveenim lekarima zabranjujui da
se melanholinima zbog pobonosti daju verske
knjige, preporuujui, ak, nasilno izdvajanje bo-
gomoljaca koji veruju da su nadahnuti i nepre-
stano tee da od drugih naine novoobraenike.
Ali ovde je i dalje posredi vie kritika negoli po-
zitivna analiza: na religiozni predmet ili temu
sumnja se da bunilo ili halucinaciju izazivaju'de-
lirantnim ili halucinatornim karakterom koji im
se pridaje. Pinel govori sluaju jedne nedavno
izleene luakinje koju je neka pobona knji-
ga. . . podsetila na to da svaka osoba ima anela
uvara; od naredne noi, ona je verovala da je
okruena aneoskim zborom te je tvrdila da uje
nebesku muziku i da doivljava objavljenja. Ov-
de se religija jo ne razmatra kao element pre-
noenja zablude. Ali jo pre Pinela bilo je mnogo
stroih, istorijski izvedenih analiza u kojima se
religija pojavljivala kao sredina zadovoljavanja ili
guenja strasti. Godine 1781. jedan nemaki pisac
nazivao je srenima ona davna vremena kada su
svetenici imali neprikosnovenu vlast: tada doko-
lica nije postojala: svaki je trenutak bio obeleen
obredima, verskim radnjama, hodoaima, pose-
ivanjem bolesnih i siromanih, kalendarskim pro-
slavama. Vreme je tako bilo ispunjeno organizo-
vanom sreom u kojoj nije bilo mesta nikakvoj
dokolici ni pustim strastima, gaenju nad ivo-
tom, dosadi. A ako bi ovek osetio krivicu? Pod-
vrgavali bi ga istinskoj, esto materijalnoj kazni,
koja mu je obuzimala duh i davala mu sigurnost
da je njegova krivica iskupljena. A kada je ispo-
VELIKI STRAH 191
vednik nailazio na one hipohondrine pokajnike
koji preesto dolaze da se ispovedaju, kao poko-
ru im je odreivao ili neku teku kaznu koja je
razreivala njihovu pregustu krv, ili duga hodo-
aa: Promena vazduha, duina puta, odsustvo-
vanje od kue, udaljavanje od predmeta koji su
ih sputavali, druenje sa ostalim hodoasnicima,
lagano i tegobno kretanje peice, dejstvovali su
na njih vie nego udobna putovanja... koja u
nae vreme zameniuju hodoaa. Posveeni ka-
rakter svetenika, konano, davao je svakom nje-
govom nalogu neprikosnoveni znaaj i niko nije
ni pomiljao na to da mu se ne povinuje; usled
hirova bolesnika lekaru je sve to obino uskra-
eno. Za Moehsena, religija je posrednitvo izme-
u oveka i krivice, izmeu oveka i kazne: pod
vidom autoritarne sinteze, ona doista ponitava
krivicu izvrujui kaznu; ako, nasuprot tome, re-
ligija popusti uzde a odri se u idealnim oblicima
grize savesti, duhovnog muenja, onda ona vodi
pravo u ludilo; samo postojanost verske sredine
moe da omogui oveku da u prekomernom bu-
nilu krivice izbegne ludilo. Vrei verske obrede
i ispunjavajui verske zahteve, ovek ne upada u
ispraznu dokolicu svojih strasti pre prestupa, i
uzaludno ponavljanje prekora posle uinjenog pre-
stupa; religija organizuje ceo ivot ovekov oko
trenutka ispunjenja. Ta drevna religija srenih
vremena bila je neprestana svetkovina sadanjice.
Ali im je, u moderno doba, idealizovana, religija
je oko sadanjice stvorila jedan oreol privremeno-
sti, ispraznu sredinu dokolice i grize savesti, sre-
dinu u kojoj je ovekovo srce preputeno sopstve-
nom nespokoju, u kojoj strasti preputaju vreme
nehaju i ponavljanju, u Koj oj , na kraju, ludilo mo-
e slobodno da se razvija.
3. Ludilo, civilizacija i osetljivost. Uopte
uzev, civilizacija stvara sredinu povoljnu za raz-
voj ludila. Ako je napredak nauke i rasprio za-
bludu, njegova je posledica i to to je rasprostra-
192
ISTORIJA LUDILA
nio sklonost, pa i maniju, za uenje; ivot u rad-
noj sobi, apstraktna razmiljanja, ta neprestana
uzDurkanost duha bez vebanja tela, mogu imati
najpogubnije posledice. Tiso objanjava da u ljud-
skom telu najpre jaaju i otvrdnjuju oni delovi ko-
ji su podvrgnuti estom radu; u radnika otvrd-
njuju miice i tkiva ruku, to im daje onu te-
lesnu snagu, ono dobro zdravlje u kojem uivaju
do poodmakle starosti; u ljudi od pera otvrdnju-
je mozak; oni esto postaju nesposobni da pove-
zu misli i eto ih vienih da polude. to je
neka nauka apstraktnija i sloenija, to je vea i
opasnost da e ona dovesti do ludila. Znanje koje
je jo uvek blisko onome najneposrednijem u u-
lima i koje, po Presavenu (Pressavin), zahteva jed-
va neto rada unutranjeg ula i modanih orga-
na, izaziva jedino neku vrstu fiziolokog blagosta-
nja: Nauke ije predmete naa ula lako opaa-
ju, koje dui prikazuju odnose koji su usled svo-
je skladnosti prijatni... stvaraju u itavoj tele-
snoj maini laganu aktivnost koja pogoduje svim
funkcijama tela. Nasuprot tome, znanje odve si-
romano takvim osetoim odnosima, znanje prelo-
bodno prema neposrednom, izaziva napetost jedi-
no u mozgu, to poremeuje celo telo: nauke o
stvarima ije je odnose teko shvatiti zato to su
nepristupani naim ulima ili zato to nas ti od-
ve sloeni odnosi prinuuju da uloimo velik na-
por u njihovo prouavanje, za duu predstavljaju
jednu vebu koja veoma zamara unutranje ulo
usled odve dugog napinjanja tog organa. Tako
znanje oko osetnog stvara jednu sredinu apstrakt-
nih odnosa, gde je ovek u opasnosti da izgubi
telesno blagostanje u kojem e normalno uspo-
stavlja njegov odnos sa svetom. Znanja se nesum-
njivo umnoavaju, ali i cena im j e sve vea. Da
li je sigurno da danas ima vie mudraca? Bar jed-
no je izvesno, a to je da ima vie ljudi koji su
oteeni mudrou. Sredina znanja raste bre ne-
go znanja sama.
VELIKI STRAH
193
Ali oveka od osetnog ne odvaja jedino nau-
ka, odvaja ga i sama osetljivost: osetljivost kojom
vie ne upravljaju kretanja prirode, ve sve na-
vike, svi zahtevi drutvenog ivota. Moderan o-
vek, a ena jo vie od mukarca, napravio je no
od dana i dan od noi: Trenutak kada nae ene
u Parizu ustaju tek izdaleka tapka za onim koji
je obeleila priroda; najlepi asovi dana protekli
su; najistiji vazduh se raziao; niko to nije isko-
ristio. Pare, kodljiva isparenja to ih je privukla
toplo ta sunca, ve se diu u zrak; to je as koji
je lepota odabrala za ustajanje. Ova neurednost
ula nastavlja se u pozoritu, gde se gaje obma-
ne, gde se vetaki izazivaju zaludne strasti i po
duu najpogubnija potresanja; naroito ene vole
te predstave koje ih raspaljuju i zanose; njiho-
va je dua tako jako potresena da u njihovim
ivcima stvara komeanje, kratkotrajno, istini za
volju, ali koje obino ostavlja teke posledice; tre-
nutni gubitak razuma, suze koje se liju na pred-
stavama naih modernih tragedija najmanje su
nevolje koje iz toga mogu proizii. Romani sai-
njavaju jednu jo izvetaeniju sredinu, jo tet-
niju po poremeenu osetljivost; ve i sama uver-
ljivost koju moderni pisci pokuavaju da postig-
nu, sve umee kojim se slue da bi podraavali is-
tinu, jedino daje jo vei sjaj estokim i opasnim
oseanjima koja oni ele da pobude u svojim i-
tateljkama: Prvih stolea francuske uglaenosti
i otmenosti, manje savren duh ena zadovoljavao
se pojavama i zbivanjima kako udesnim tako i
neverovatnim; sada one hoe verovatne pojave,
ali i tako udesna oseanja, da njihova sopstvena
oseanja od toga bivaju potpuno uzburkana i po-
metena; one tada u svemu to ih okruuje tee da
uine stvarnim udesa kojima su ushiene; no nji-
ma sve kao da je bezoseajno i beivotno, jer one
hoe da nau neto ega u prirodi nema. Roman
stvara sredinu izopaenosti, u pravom smislu re-
ci, svekolike osetljivosti; on odvaja duu od sve-
13
I STORIJA LUDILA
ga to je u osetnom neposredno i prirodno, da
bi je odvukao u jedan izmiljen svet oseanja ko-
ja su tim ea to su nestvarna, i manje reguli-
sana blagim zakonima prirode: Postojanje tako
velikog broja pisaca stvara najezdu italaca, a du-
gotrajno itanje dovodi do vaskolikih ivanih bo-
lesti; moda je od svih uzroka koji su kodili
zdravlju ena glavni bio beskonano mnoenje ro-
mana u poslednjih sto godina... Devojica koja
u desetoj godini ita umesto da tri, u dvadesetoj
mora postati ena koju spopadaju lutke, a ne dob-
ra dojilja.
Polako, i na nain jo uvek veoma nepovezan,
osamnaesto stolee obrazuje oko svoje svesti
ludilu i njegovom preteem rastu nov poredak
pojmova. U predelu bezumlja, kamo ga je smesti-
lo sedamnaesto stolee, ludilo je skrivalo mutan
moralni smisao i poreklo; njegova ga je tajna ve-
zivala uz greh, a animalnost za koju se smatralo
da iz njega vreba nije ga, zaudo, inila bezazle-
nijim. U drugoj polovini osamnaestog stolea, lu-
dilo se vie nee videti u onome to oveka pri-
bliava vajkadanjem padu ili neodreeno prisut-
noj animalnosti; naprotiv, ono se postavlja na ona
odstojanja koja ovek zauzima u odnosu na se-
be samog, na svoj svet, na sve ono to mu se
nudi u neposrednosti prirode; ludilo postaje mo-
gue u toj sredini u kojoj se kvare ovekovi od-
nosi sa osetnim, sa vremenom, sa blinjim; ono
je mogue usled svega onoga to je, u ivotu i
razvoju ovekovom, prekid sa neposrednim. Ono
vie ne spada u poredak prirode niti pada, ve u
jedan novi poredak, u kojem poinje da se na-
sluuje istorija i u kojem se, u mutnom poet-
nom srodstvu, obrazuju otuenost lekara i otu-
enost filosofa dveju figura sa kojima se o-
vekova istina svakako menja, ali izmeu kojih se
u devetnaestom stoleu, ubrzo posle Hegela, izgu-
bio svaki trag slinosti.
SEDMO POGLAVLJE
NOVO RAZDVAJANJE
Nema psihijatra, nema istoriara koji, poet-
kom devetnaestog stolea, ne podlee jednom, uvek
istom porivu negodovanja; sa svih strana, ista sa-
blanjenost, isto kreposno neodobravanje: Ni po-
crveneli nisu kada su strpali umobolne u tamni-
ce. A Eskirol (Esquirol), navodei tvravu A (H)
u Bordou, kaznene domove u Tuluzi i Renu, Bi-
setre, kojih je jo bilo u Poatjeu, Kanu, Amije-
nu, Zamak u Aneu, nastavlja: tavie, malo
je tamnica u kojima se ne nailazi na mahnite lu-
ake; ti nesrenici vezani su po elijama uz zlo-
ince. Kakvo udovino spajanje! Mirne umobol-
nike tee zlostavljaju no zlotvore.
Celo stolee odjekuje istim glasovima; u En-
gleskoj delaju Tjukovi, koji su postali povesniari
i branitelji svog pradedovskog dela; u Nemakoj,
posle Vagnica (Wagnitza), Raji (Reil) rida nad tim
jadnicima baenim, poput politikih zatvorenika,
u podzemlje, u elije, do kojih nikada ne dopire
pogled oveanstva. Doba pozitivizma, vie od
pola stolea, neprestano i buno tvrdi da je ono
prvo izbavilo luaka iz te njegove nesrene po-
meanosti sa osuenicima, da je razdvojilo nevi-
nost bezumlja od krivice zloina.
13*
196
ISTORUA LUDILA
Nita lake, meutim, nego pokazati da je to
tvrenje neosnovano. Ve godinama su se ula
ista negodovanja; pre Rajla, govorio je Frank:
Oni koji su posetili azile umobolnika u Nema-
koj sa uasom se seaju onoga to su videli. o-
vek se zgrozi kada ue u te azile nesree i patnje;
tu se uju samo krici beznaa, pa ipak tu obi-
tava ovek koji se odlikuje obdarenostima i vrli-
nama. Pre Eskirola, pre Pinela, bio je La Ro-
fuko, bio je Tenon; a pre njih, celog osamnaestog
stolea, neprestano se gunalo u znak upornog
negodovanja, iz godine u godinu, ak i od onih za
koje bi se verovalo da su najravnoduniji, moda
najzainteresovaniji da se zadri takva zbrka. Zar
treba podseati na Malzerba (Malesherbes) koji je,
dvadeset pet godina pre Pinelovih povika, . . .
posetio dravne tamnice, s namerom da im razva-
li kapije. Zatvorenici za koje je otkrio da su po-
mraena uma. . . behu poslati u domove u koji-
ma su drutvo, vebanje i panja koje im je bri-
ljivo prepisao imali, govorio je on, da ih iscele?
Jo ranije istoga stolea, i neto tie, govorili su
svi oni pravnici, ekonomi, nadzornici koji su, s
pokoljenja na pokoljenje, uvek traili a kadikad
i dobijali istu stvar: razdvajanje luaka od ka-
njenika; tu spada onaj stareina Sirotita u Sen-
liju koji je preklinjao namesnika policije da uda-
lji vie zatvorenika i da ih utamnii u neku tvr-
avu; tu spada onaj nadzornik Kaznenog doma u
Brunsviku koji trai a tek je 1713-ta da se
luaci ne meaju sa zatvorenima koji rade u ra-
dionicama. Zar osamnaesto stolee nije tiho go-
vorilo i neumorno ponavljalo ono to je devet-
naesto iskazalo buno, uz svu moguu patetiku?
Zar su Eskirol, i Raji, i Tjukovi zaista uinili ne-
to drugo osim to su, povienijim glasom, pono-
vili ono to je godinama bila obina stvar u prak-
si azila? Lagana seoba luaka, kojoj smo ve
govorili, od 1720. pa do Revolucije, verovatno je
samo najvidljiviji uinak.
NOVO RAZDVAJANJE I 97
Pa ipak, posluajmo ta se govori u toj polu-
tiini. Koje argumente navodi stareina iz Sen-
lija kada trai da se izvesni njegovi kanjenici
udalje od luaka? On zasluuje milost, kao i dvo-
jica ili trojica ostalih kojima bi bolje bilo u ne-
koj tvravi, zbog estorice ostalih koji su ludi i
koji ih danonono kinje. A namesnik policije ta-
ko e dobro shvatiti smisao ove reenice da e
zatvorenici kojima je re biti puteni na slo-
bodu. to se tie albi nadzornika iz Brunsvika,
one imaju isti smisao: u radionicama, bezumnici
svojim kricima i poremeenou smetaju; njihov
je bes neprestana opasnost i mnogo je bolje po-
slati ih nazad u elije, gde ih dre vezane. No ve
se moe predosetiti da ista negodovanja, iz veka
u vek, nisu u sutini imala istu vrednost. Poet-
kom devetnaestog stolea ljudi se zgraaju nad
tim to se sa luacima ne postupa bolje no sa
krivinim osuenicima ili sa politikim zatvore-
nicima; tokom celog osamnaestog stolea istie se
kako zatvorenici zasluuju bolju sudbinu od one
koja ih trpa u istu vreu sa bezumnima. Za Eski-
rola, sablanjivo je to to su svi osuenici sa-
mo osuenici; za stareinu iz Senlija to to su
luaci, u krajnjoj liniji, samo luaci.
Ova razlika moda i nije tako vana i moda
je lako bilo uvideti je. Pa ipak, bilo je neophod-
no istai je da bi se shvatilo kako se svest lu
dilu preobraavala u osamnaestom stoleu. Ona
se nije razvila u okviru nekog humanitarnog, po-
kreta koji bi je malo-pomalo pribliio ljudskoj
stvarnosti luaka, njegovom najbliskijem i najku-
kavnijem licu; nije se razvila ni pod pritiskom ne-
ke naune potrebe koja bi je uinila paljivijom,
vernom onome to ludilo moda ima da kae
sebi samom. Ako se polako promenila, to je bilo
unutar tog istinskog, i u isti mah vetakog pro-
stora zatvora; upravo su neprimetna pomeranja
u njenim sklopovima ili povremene estoke krize
malo-pomalo obrazovali onu svest ludilu koja
j g g ISTORIJA LUDILA
se zatekla u asu Revolucije. Za to to su luaci
postepeno izdvajani, to se jednolinost bezumlja
razbija na zaetne vrste nije zasluan nikakav
napredak medicine, nikakav ovekoljubivi pristup.
Pojava nastaje u dubini samog zatvaranja; tu tre-
ba traiti objanjenje onoga to ta nova svest
ludilu jeste.
Ta je svest politika, mnogo vie no filantrop-
ska. Jer ako se u osamnaestom stoleu uvidelo
da meu zatvorenicima, raspusnicima, raskalani-
cima, rasipnim sinovima, ima i ljudi iji je pore-
meaj drugaije prirode i nestiivog nemira za
to se duguje ba zatvorenima. Upravo su oni prvi
i negodovali, i najee. Ministri, namesnici poli-
cije, sudski inovnici, zatrpam su istim, beskraj-
nim, neumorno ponavljanim albama: jedan pie
Morepau (Maurepas) i ljuti se to je pomean sa
luacima meu kojima ima i tako mahnitih da
sam svakog trenutka u opasnosti da zadobijem
teke povrede; jedan drugi to je opat iz Mon-
krifa isto se tako ali namesniku Berjeru
(Berryer): Evo me ve devet meseci, na najgroz-
nijem mestu, zajedno sa petnaest ili dvadeset po-
mamnih luaka, izmeanih sa padaviarima. Ka-
ko stolee odmie, tako i ta negodovanja protiv
zatvaranja postaju sve jaa: ludilo tada sve vie
postaje napast zatvorenih, suta slika njihove uni-
enosti, uutkanog i pobeenog razuma. Brzo e
doi dan kada e u sramotnoj izmeanosti ludila
Mirabo videti i jedno tanano orue zaglupljivanja
onih koje se hoe unititi i, u isti mah, sutu sli-
ku despotizma, bestijalnosti koja likuje. Luak ni-
je prva i najnevinija rtva zatvaranja, ali je naj-
mraniji i najvidljiviji, najuporniji simbol sile
koja zatvara. U toj kriavoj prisutnosti bezumlja,
podmukla svojevoljnost sila nala se posred za-
tvorenih. Borba protiv ustanovljenih snaga, pro-
tiv porodice, protiv Crkve nastavlja se u okrilju
zatvora, u saturnalijama razuma. A ludilo tako
dobro predstavlja te sile koje kanjavaju da us-
NOVO RAZDVAJANJE
199
eno igra ulogu dodatne kazne, dopunu muenja
ojim se odrava red u jednoobraznom kanjava-
nju u popravnim domovima. U svom izvetaju
Odboru za prosjaenje La Rofuko-Lijankur sve-
doi tome: Jedna od kazni koja se dosuuje
padaviarima i ostalim bogaljima u domovima, pa
ak i siromasima, jeste stavljanje meu luake.
Bruka je jedino u tome to su luaci surova isti-
na zatvora, slepo orue onoga to je u njemu naj-
gore. Zar se to ne vidi i po injenici koja je
jo i opte mesto svekolike knjievnosti zatvo
rima u osamnaestom stoleu da boravak u
kaznenom domu neminovno vodi u ludilo? Kako
da se zatvorenici, prinueni da ive u tom svetu
bunila, posred likovanja bezumlja, ne pridrue,
zlokobnou mesta i stvari, onima koji su uti
ivi simbol te zle kobi: Primeujem da je veina
bezumnika zatvorenih po kaznenim domovima i
dravnim tamnicama to postala, jedni usled pre-
terano loeg postupanja, drugi usled uasa od sa-
moe u kojoj su se svaki as suoavali sa opsena-
ma mate izotrene bolom.
Prisustvo luaka meu zatvorenicima nije sra-
motna krajnost zatvaranja, ve njegova istina; ne
zloupotreba, ve sutina. Raspra koju osamnaesto
stolee vodi protiv zatvaranja svakako se tie na-
metnutog meanja luaka i razboritih ljudi; ali
ne tie se bitnog odnosa za koji se prihvata da
postoji izmeu luaka i zatvaranja. Ma koji stav
usvojili, bar to nije u pitanju. Mirabo, prijatelj
ljudi, isto je toliko strog prema zatvaranju koliko
i prema samim zatvorenicima; za njega, niko ko
je baen u uvene dravne tamnice nije nevin;
ali takvim ljudima mesto nije u tim skupim do-
movima gde se vodi zaludan ivot; zato zatvarati
bludnice koje, kada se prevezu do manufaktura
u unutranjosti, mogu postati radnice? Ili pak
. . . zlikovce koii samo ekaju slobodu pa da ote-
raiu sebe na veala. Zato ti ljudi, vezani pokret-
nim lancima, nisu zaposleni na onim poslovima
200
ISTORIJA LUDILA
koji bi mogli biti nezdravi za dragovoljne radni-
ke? Sluili bi kao pri mer. . . Kada se sve to
ljudstvo jednom povue, ko ostaje u domovima
prinudnog boravka? Oni koje nije mogue smesti-
ti nigde drugde, i koji u njih s punim pravom
spadaju: Nekoliko politikih zatvorenika ije zlo-
ine ne treba obelodaniti, a kojima treba dodati
starce koji, poto su u razvratu i rasipanju pro-
traili sve plodove svog ivotnog rada, i poto su
oduvek imali sjajne izglede da umru u prihvati-
litu, to mirno i postiu; konano, luake koji
moraju negde da se vare: Ti mogu da ivotare
bilo gde. Mirabo mlai izvodi dokazivanje u sup-
rotnom pravcu: ikam svakoga na ovome svetu
da dokae kako politiki zatvorenici,, zlikovci, raz-
vratnici, luaci, propali starci sainjavaju, ne ka-
em veinu, nego treinu, etvrtinu, desetinu sta-
novnika tvrava, kaznenih domova i dravnih tam-
nica. Za njega, bruka nije u tome to ne sai-
njavaju, uz njih, glavni deo zatvorenog ljudstva;
ko, dakle, moe da se ali to je izmean sa zlo-
incima? Ne oni koji su u mladosti u jednom a-
su zabludeli: Mogao bih da upitam... zbog e-
ga se brkaju zlikovci i razvratnici... Mogao bih
da upitam zbog ega se mladii opasnih sklonosti
ostavljaju sa ljudima koji e ih vrlo brzo odvesti
u najcrnju pokvarenost... Napokon, ako postoji,
to je suta istina, ta izmeanost razvratnika i
zlikovaca, zato tim gnusnim, sramotnim, uasnim
zdruivanjem navlaimo na sebe krivicu za naj-
groznije mogue nedelo, za nedelo navoenja na
zloin? to se luaka tie, koju bismo im dru-
razboriti da ne budu zatvoreni, ni dovoljno mudri
da se sa njima ne postupa kao sa zlikovcima, a
suta je istina da od drutva valja kriti one koji
vie ne mogu da se slue razumom.
Vidimo kako je, u osamnaestom stoleu, de-
lovala politika kritika zatvaranja. Nipoto ne u
pravcu nekog oslobaanja ludila; nikako se ne
gu sudbinu ;li poeleti? Oni nisu ni dovoljno
NOVO RAZDVAJANJE
201
moe rei da je ona omoguila da se umobolnima
ukae vea ovena ili medicinska panja. Ba na-
protiv, ona je ludilo vezala uz zatvaranje vre
no ikad, i to dvostrukom vezom; jednom koja je
od ludila stvarala sam simbol sile koja zatvara, i
njenog smenog i napasnikog predstavnika unu-
tar zatvorskog sveta; drugom koja ga je oznaa-
vala kao osobit predmet svih mera zatvaranja.
Subjekt i objekt, slika i cilj guenja, simbol nje-
gove slepe proizvoljnosti i opravdanje svega to
bi u njemu moglo biti razumno i zasnovano. Pa-
radoksalnim obrtom ludilo se na kraju javlja kao
jedina razlonost zatvaranja iju duboku nerazlo-
nost simbolino predstavlja. Jo uvek blizak toj
misli osamnaestog stolea, Misle (Michelet) e je
iskazati zapanjujui tano; on se vraa na sam
tok Miraboove misli izreene povodom njegovog
boravka u Vensenu (Vincennes), u isto vreme ka-
da je i De Sad bio tamo:
Prvo, zatvor pomuuje razum: Tamnica
pravi luake. Oni to su zateeni u Bastiji, obe-
zumljeni su u Bisetri.
Drugo, ono to je u silama osamnaestog
stolea najnerazumnije, najsramnije, u biti najne-
moralnije, predstavljeno je u prostoru zatvaranja,
i to od strane jednog luaka: Videli smo beso-
munike iz La Salpetrijer. Jedan jezivi luak i-
veo je u Vensenu, opaki De Sad, i pisao u nadi
da e iskvariti vreme koje dolazi.
Tree: trebalo je da zatvaranje bude name-
njeno samo tom jednom luaku, ali od toga nije
ispalo nita: On je uskoro osloboen, a Mirabo
zadran.
*
* *
Usred zatvora, dakle, nastaje praznina; praz-
nina koja izdvaja ludilo, razotkriva u njemu ono
to je nepodlono nepodnoljivo razumu; sada se
202 ISTORIJA LUDILA
ludilo javlja kao oblik po kojem se luak razliku-
je od svih ostalih utamnienih. Prisustvo luaka
u zatvoru jeste vid nepravde ali za druge. Pro-
bijen je onaj veliki omota koji je obavijao zbr-
kano jedinstvo bezumlja. Ludilo dobija znak oso-
benosti kao neki udan blizanac zloina, kao da
je, u najmanju ruku, vezano uza nj jednom blisko-
u koja se jo ne dovodi u pitanje. U tom za-
tvaranju iji je sadraj delimice ispranjen, te
dve figure ludilo, zloin opstaju same; je-
dino njih dve sada simbolino predstavljaju ono
to u zatvaranju moe biti neophodno: od sada
jo samo te dve figure zasluuju utamnienje. i-
njenica da je postavljeno na odstojanje, da je u
svetu bezumlja konano postalo odredljiv oblik,
nije oslobodila ludilo; izmeu ludila i zatvaranja
uspostavila se duboka srodnost, jedna bezmalo
sutinska veza.
Ali u istom asu zatvaranje prolazi i kroz
drugu krizu, jo dublju, poto u pitanju vie nije
jedmo njegova represivna uloga, ve i samo nje-
govo postojanje; krizu koja ne potie samo iznu-
tra i ne vezuje se uz politika negodovanja, ve
se lagano uspinje ekonomskim i drutvenim hori-
zontom.
Beda se, malo-pomalo, izvlai iz starih moralnih
pometnji. Tokom kriza besposlica je poprimila li-
ce koje se vie nije moglo brkati sa licem lenjo-
sti; nematina i prinudna dokolica rairile su se
po selima, upravo tamo gde se verovalo da se na-
ilazi na najneposrednije i najistije oblike moral-
nog ivota; sve to otkrivalo je da beda moda ne
potie samo od grenosti: Prosjaenje je plod be-
de, a ona sama ishod je nesrenih zbivanja u ob-
raivanju zemlje, ili u radu manufaktura, ili u po-
skupljenju ivotnih namirnica, preteranom porastu
stanovnitva itd Nematina postaje ekonom-
sko pitanje.
Ali ne sluajno pitanje, niti takvo koje e mo-
i da se potre jednom za svagda. Postoji izvesna
NOVO RAZDVAJANJE 203
koliina bede koja se nee moi odstraniti ne-
ka vrsta zle kobi nematine koja doveka mora da
prati sve oblike drutva, ak i tamo gde su sve
dangube zaposlene: U dobro voenoj dravi ne
bi trebalo da bude siromanih, sem onih koji su
se rodili u nematini ili koji su u nju zapali ne-
srenim sluajem. Ta osnovna beda je nekako
neodstranjiva: roenjem ili nesrenim sluajem,
ona je deo ivota koji se ne da izbei. Dugo ljudi
nisu bili kadri da zamisle dravu u kojoj ne bi
bilo siromanih, toliko je stanje oskudice izgleda-
lo usaeno u sudbinu oveka i ustrojstvo drutva:
vlasnitvo, rad i nematina izrazi su koji su u fi-
losofskoj misli ostali spregnuti do devetnaestog
stolea.
Neophodna stoga to se nije mogla odbaciti,
ova uloga siromatva neophodna je i stoga to
omoguuje bogatstvo. Poto radi a malo troi,
klasa onih koji ive u oskudici omoguuje naciji
da se obogati, da odredi veliku vrednost svojim
poljima, kolonijama i rudnicima, da izrauje pro-
izvode koji e se prodavati irom sveta; reju, si-
romaan bi bio onaj narod koji ne bi imao siro-
manih. U dravi, nematina postaje nezaobilazan
element. U njoj se krije najtajniji, ali i najistinski-
ji ivot nekog drutva. Siromasi sainjavaju osno-
vu i slavu nacija. A njihovu bedu, koja se ne mo-
e ukinuti, valja uzdizati i odavati joj poast:
Namera mi je jedino da privuem deo te budne
panje (panje vlasti) na onaj deo Naroda koji
pat i . . . ; njemu se duguje pomo uglavnom zbog
asti i napretka Carevine kojoj su Siromasi svu-
da najvri oslonac, jer jedan vladar ne moe
da ouva i proiri svoje podruje bez davanja
potpore stanovnitvu, obdelavanju Zemlje, zanati-
ma i trgovini; a Siromani su neophodna pokret-
na sila tih velikih moi koje sainjavaju istinsku
snagu jednog Naroda. (36) Postoji tu istinska
moralna rehabilitacija Siromaha koja oznaava,
dublje, ponovno ekonomsko i drutveno uspostav-
204
ISTORIJA LUDILA
ljanje njegove linosti. U merkantilistikoj privre-
di, poto nije bio ni proizvoa ni potroa, Si-
romah nije imao mesta: danguba, skitnica, bespo-
sliar, on je pripadao samo zatvoru, meri kojom
je bio izgnan i kao odvojen od drutva. Sa raa-
njem industrije kojoj su bile potrebne ruke, on
se ponovo prisajedinjuje telu nacije.
Ekonomska misao, tako, na novim temeljima
razrauje pojam Siromatva. Po negdanjoj hri-
anskoj tradiciji, upravo je postojanje Siromaha
bilo istinsko i konkretno, njegovo prisustvo tele-
sno: uvek osobeno lice potrebe, simbolini prola-
zak Boga nainjenog ovekom. Apstrakcija zatva-
ranja odstranila je Siromaha, pobrkala ga sa os-
talim figurama, obavijajui ga etikom osudom,
ali nije ga razdvojila od njegovih crta. Osamnaesto
stolee otkriva da Siromasi, kao konkretna i
krajnja stvarnost, ne postoje; da su se u njima
predugo brkale dve stvarnosti razliite po prirodi.
S jedne strane, postoji Siromatvo: oskurlica
namirnica i novca, ekonomska situacija skopana
sa stanjem trgovine, poljoprivrede, industrije. S
druge strane, postoji Stanovnitvo: ne neki nede-
latni element potinjen kolebanju bogatstva, ve
snaga koja neposredno spada u ekonomsku situa-
ciju, u kretanje koje proizvodi bogatstvo, jer nje-
ga stvara, ili bar prenosi, premeta ili umnoava,
upravo rad oveka. Siromah je bio nejasan po-
jam, u kojem su se meali to bogatstvo koje o-
vek jeste, i stanje Nematine za koje se smatralo
da je svojstveno oveanstvu. Izmeu Siromatva
i Stanovnitva, u stvari, postoji potpuno obrnut
odnos.
Fiziokrati i ekonomisti slau se u tome. Sa-
mo stanovnitvo jedan je od elemenata bogatstva;
ono mu je ak siguran i neiscrpan izvor. Za Ke-
nea (Quesnay) i njegove uenike, ovek je glavni
posrednik izmeu zemlje i bogatstva: Koliko vre-
di ovek, toliko vredi zemlia, kae iedna valiana
poslovica. Ako je ovek nitavan, takva je i zem-
NOVO RAZDVAJANJE
205
lja. Sa ljudima
4
udvostruuje se zemlja koja se
poseduje; ona se kri; ona se stie. Samo je bog
mogao da iz zemlje stvori oveka, a sa ljudima
na svakom se mestu moe imati zemlja, ili bar
prinos, to izlazi na isto. Iz toga sledi da prvo do-
bro jeste imati ljude, a drugo zemlju. (37)
I za ekonomiste je stanovnitvo isto tako bi-
tno dobro. ak i vie, ako je tano da oni smatra-
ju da se bogatstvo stvara ne samo u poljoprivre-
dnom radu ve i u svakoj industrijskoj obradi, pa
i u trgovinskom obrtu. Bogatstvo je skopano sa
radom to ga ovek doista obavlja: Poto Drava
od istinskih bogatstava ima samo godinji prinos
sa svojih zemalja i od radinosti svojih stanovni-
ka, njeno e bogatstvo biti najvee kada se pri-
nos sa svakog jutra zemlje i od radinosti svakog
pojedinca podigne to moe vie. (38) Paradoks
je, ali neko e stanovnitvo biti tim dragocenije
to bude mnogoljudnije, poto e pruati indust-
riji jeftinu radnu snagu, koja e, obaranjem cene
kotanja, omoguavati razvoj proizvodnje i trgo-
vine. Na tom beskrajno otvorenom tritu radne
snage, osnovna cena koja, za Tirgoa (Tur-
got), odgovara opstanku radnika i cena koju od-
reuju ponuda i potranja, na kraju se sastaju.
Neka zemlja, dakle, imae tim veu prednost u tr-
govakoj konkurenciji to vie na raspolaganju
bude imala vee moguno bogatstvo u vidu mno-
goljudnog stanovnitva.
Gruba greka zatvaranja, i ekonomska zablu-
da: veruje se da e se beda ukinuti ako se ukloni
s puta i ako se iz milosra bude izdravalo jedno
siromano stanovnitvo. U stvari, vetaki se pre-
ruuje siromatvo; a odista se uklanja jedan deo
stanovnitva, uz uvek prisutno bogatstvo. Veruje
li se da se siromanima pomae da se izvuku iz
svoje privremene nevolje? Oni se spreavaju u to-
me: suava se trite radne snage, a to je tim opa-
snije to se deava u vreme krize. Potrebno je, na-
suprot tome, da se skupoa proizvoda zalei jefti-
206
ISTORtJA LUDILA
nom radnom snagom, da se njihova oskudnost na-
doknadi novim naporima industrije i poljoprivre-
de. Jedini razuman lek: vratiti celo to ljudstvo u
tok proizvodnje kako bi se postavilo na mesta na
kojima je* radna snaga najrea. Iskoristiti svako-
jake siromahe, skitnice, izgnanike i raseljene lju-
de to je, u nadmetanju nacija, jedna od tajni
bogatstva: Koji je najbolji nain da se oslabe su-
sedne drave ija mo i industrija izazivaju u na-
ma zavist? pita se Dosija Taker (Josias Tu-
cker) povodom iseljavanja protestanata. Natera-
ti njihove podanike da ostanu kod kue tako to
emo odbiti da ih prihvatimo i uvrstimo meu
nas, ili tako to emo ih privui nama dobrim po-
stupanjem, omoguujui im da uivaju u predno-
stima koje imaju i ostali graani.
Zatvaranje je podlono kritici zbog posledica
koje moe da ostavi na trite radne snage; ali
jo vie zbog toga to je, a sa njim i svako delo
tradicionalnog milosra, opasno po finansije. Kao
i srednji vek, i doba klasicizma neprestano je te-
ilo ka tome da pomo siromanima obezbedi si-
stemom zadubina. To znai da je jedan deo gla-
vnog kapitala ili prihoda samim tim postajao ne-
pokretan. I to konano, jer su, u opravdanom na-
stojanju da se izbegne potrgovenje poduhvata
pomoi, preduzete sve pravne mere da ta dobra
vie nikada ne uu u opticaj. Ali kako je vreme
prolazilo, tako se njihova korisnost smanjivala;
ekonomska situacija se preinauje, siromatvo
menja vid: Drutvo nema uvek iste potrebe; pri-
roda i raspodela vlasnitva, podela naroda na ra-
zliite stalee, shvatanja, obiaji, glavna zanima-
nja nacije ili razliitih njenih delova, ak i podne-
blje, bolesti i ostala zbivanja u ljudskom ivotu,
prolaze kroz neprestane promene; nove potrebe se
raaju; ostale prestaju da se oseaju. (39) Stalni
karakter zadubine u protivrenosti je sa promen-
ljivim i kolebljivim tokom sluajnih potreba koje
ona treba da zadovolji. Bez vraanja u opticaj bo-
NOVO RAZDVAJANJE
207
gatstva zarobljenog zadubinom valja, sa pojavom
novih potreba, stvarati nova bogatstva. Udeo gla-
vnice i prihoda koji su tako ostavljeni po strani
stalno se uveava, umanjujui time proizvodni
udeo, to ne moe a da ne vodi jo veem siroma-
tvu, pa prema tome i veem broju zadubina. Taj
proces, pak, moe beskonano da se razvija. Mo-
gao bi naii trenutak kada bi zadubine koje se
neprestano mnoe . . . na kraju progutale sav ka-
pital i sve privatne posede. Kada se bolje pogle-
daju, klasicistiki oblici pomoi uzrok su osiro-
maenja, postupnog zastoja i neeg poput sporog
zamiranja svakog proizvodnog bogatstva: Kada
bi svi ljudi koji su ikada iveli imali grob, onda
bi, da bi se dobila zemlja za obradu, trebalo poru-
iti te jalove spomenike i razvejati pepeo mrtvih
kako bi se ishranili ivi. (40)
*
* *
To to je iezlo, u osamnaestom stoleu, nije
neovena surovost sa kojom se postupalo sa lu-
acima, ve oitost neophodnosti zatvaranja, ono
opte jedinstvo koje je luacima bez tekoa pri-
davano, i one bezbrojne niti koje su ih uvlaile u
neprekinutu potku bezumlja. Mnogo pre Pinela lu-
dilo je osloboeno ne stvarnih prinuda koje su ga
zadravale u tamnici, ve jednog mnogo prisilni-
jeg, moda i presudnijeg tlaenja koje ga dri pod
vlau te mrane sile. Cak i pre Revolucije, ono je
slobodno: slobodno za opaanje koje e ga pose-
bice obeleiti, slobodno za prepoznavanje njego-
vih osobenih lica i za ceo onaj rad koji e mu ko-
nano dodeliti poloaj predmeta.
Ostavljeno smo, odvojeno od svojih negda-
njih srodnika, izmeu oronulih zidova zatvora, lu-
dilo priinjava tekou postavljajui pitanja
koja do tada nikada nije iskazivalo.
208
ISTORIJA LUDILA
Ono j e naroito zbunilo zakonodavca, koji,
poto nije mogao a da ne potvrdi kraj zatvaranja,
vie nije znao u koji drutveni prostor da smesti
ludilo u tamnicu, bolnicu ili porodino stara-
nje. Na merama preduzetim neposredno pre ili po-
sle poetka Revolucije odraava se ova neodlu-
nost.
U svojoj okrunici tajnim kraljevskim pi
smima zatvaranju, Bretej (Breteuil) zahteva od
upravitelja da mu naznae prirodu naredbi za-
toenju u razliitim domovima prinudnog borav-
ka, i pobude kojima se opravdavaju te naredbe.
Moraju biti osloboeni, posle najvie jednu ili dve
godine zatoenja, oni koji niu uinili nita to
bi ih moglo izloiti strogosti kazni propisanih za-
konom ve su se odali neumerenostima raspute-
nosti, razvrata i rasipnitva. Nasuprot njima, za-
drae se u domovima prinudnog boravka . . . za-
tvorenici iji j e duh pomraen i koje njihova sla-
boumnost ini nesposobnima da se vladaju u sve-
tu ili koje njihovi napadi jarosti ine opasnim.
Kada je njima re, treba se samo uveriti da li je
njihovo stanje i dalje isto i, na alost, neophodno
je produiti njihovo zatoenitvo ako se smatra
da je njihova sloboda bilo tetna po drutvo, bilo
dobrobit koja njima samima ne koristi. To je pr-
vi korak: svesti praksu zatvaranja na najmanju
moguu meru kada su posredi moralni prestupi,
porodini sukobi, najbezazleniji oblici raspusni-
tva, ali ne dirati u naelo zatvaranja, u jedno od
njegovih glavnih znaenja: utamnienje luaka.
To je trenutak kada zatvaranje u stvari prelazi u
posed ludila, i gubi ostale svoje oblike korisnosti.
Drugi korak to su velike istrage koje su
naloile Narodna skuptina i Ustavotvorna skup-
tina sutradan po Deklaraciji pravima oveka:
Niko ne moe biti uhapen, ni zatvoren osim u
sluajevima odreenim zakonom i na naine koje
on propisuje... Zakon treba da dopusti samo stro-
go odreene i oigledno neophodne kazne, i ni-
NOVO RAZDVAJANJE
209
ko ne moe biti kanjen osim po zakonu koji je
utvren i obznanjen pre prestupa i koji je pravil-
no primenjen. S razdobljem zatvaranja je goto-
vo. Ostaje jedino bacanje u tamnicu, gde za sada,
bok uz bok, lee osueni ili nabeeni zloinci i
luaci. Odbor za prosjaenje Ustavotvorne skup-
tine odreuje pet osoba koje e posetiti domove
prinudnog boravka u Parizu. Vojvoda La Rofu-
ko-Lijankur podnosi izvetaj (decembra 1789); s
jedne strane, on uverava da prisustvo luaka da-
je kaznenim domovima sramotan izgled i preti da
spusti zatvorenike na poloaj nedostojan oveka;
izmeanost koja se tu trpi svedoi velikoj ne
smotrenosti vlasti i sudija: Ta nebriga veoma je
daleko od prosveenog i brinog milosra prema ne-
srei kojim je ona na sve mogue naine ublaava-
na i olakavana ...; da li je ikako mogue, i u e-
lji da se pritekne u pomo u nevolji, pristati na iz-
gled uniavanja ovenosti?
Ako luaci poniavaju one sa kojima su neo-
preznou izmeani, treba obezbediti jedan zatvor
naroito za njih; zatvaranje koje ne bi bilo medi-
cinsko, ve koje treba da bude oblik najdelatnije
i najblae pomoi: Od svih nedaa koje more o-
veanstvo, stanje ludila ipak je jedno od onih ko-
je s najvie razloga iziskuje saaljenje i uvaava-
nje; upravo na zbrinjavanje tog stanja s razlogom
bi moralo najvie da se troi; kada nema nade na
ozdravljenje, ostaje jo mnogo sredstava, blagosti,
dobrog postupanja koje tim nesrenicima mogu
da obezbede barem podnoljiv ivot. U ovome
tekstu poloaj ludila pokazuje se u svojoj dvosmi-
slenosti: treba, u isti mah, i zatititi zatvoreno
ljudstvo od opasnosti ludila, i omoguiti ludilu
koristi koje prua posebna pomo.
Trei korak to je dug niz naredaba izdatih
izmeu 12. i 16. marta 1790. Deklaracija pravi
ma oveka tu je konkretno primenjena: U roku
od est nedelja od ove naredbe, sva lica zatvorena
po zamkovima, manastirima, kaznenim domovima,
14
210
ISTORUA LUDILA
policijskim zatvorima ili bilo kojim drugim tam-
nicama, na osnovu tajnog kraljevskog pisma ili na
osnovu naredbe slubenika izvrne vlasti, sem ako
nisu jo i osuena, uhapena ili optuena za neki
krupan zloin, telesnu kaznu ili zatvorena zbog lu-
dila, bie putena na slobodu. Zatvaranje se, da-
kle, sasvim izrino namenjuje izvesnim kategori-
jama osuenika, i luacima. Ali za luake se pred-
via poseban red: Lica zatvorena zbog ludila bi-
e, u roku od tri meseca raunato od dana objav-
ljivanja ove naredbe, na molbu naih punomoni-
ka, sasluana od sudija uobiajenim nainima, i
na osnovu propisa lekara koji e se, pod nadzo-
rom okrunih upravitelja, izjasniti istinskom
stanju bolesnika kako bi ovi, prema odluci koja e
biti doneta njihovom stanju, bMi puteni iz zat
vora ili leeni u bolnicama koje e biti odreene
za ovu svrhu. Izgleda da se izbor pravi od tada.
Uana 29. marta 1790, Baji (Bailly), Dipor-Ditertr
(Duport-Dutertre) i jedan policijski staratelj odla-
ze u La Salpetrijer da odrede na koji se nain mo-
e izvriti naredba; potom isto tako poseuju i Bi-
setru. To je zato to ima mnogo tekoa, a pre
svih sledea: ne postoje bolnice koje bi bile name-
njene, ili bar ostavljene za luake.
Pred tim materijalnim tekoama, kojima se
pridruuje mnogo teorijskih neizvesnosti, otpoe-
e dugo razdoblje oklevanja. Sa svih strana od
Skuptine se zahteva propis koji bi omoguio za-
titu od luaka ak i pre obeanog stvaranja bol-
nica. I jednim vraanjem unazad, koje e biti od
velike vanosti za budunost, luaci se dovode pod
udar neposrednih i nekontrolisanih mera koje se
ne preduzimaju ak ni protiv opasnih zloinaca,
ve protiv ivotinjartetoina. Zakon od 1624.
avgusta 1790. predaje budnosti i vlasti gradskih
tela . . . brigu predupreenju ili ispravljanju ne-
milih dogaaja koje bi mogli izazvati umobolni ili
mahniti koji su ostavljeni na slobodi i tumaranje
ivotinja-tetoina i divljih ivotinja. Zakonom od
NOVO RAZDVAJANJE
211
22. jula 1791. ovaj se propis utvruje tako to se
na porodice prebacuje odgovornost za nadzor nad
umobolnima, a gradskim vlastima doputa da pre-
duzmu sve korisne mere: Roditelji umobolnika
treba da se staraju njima, da ih spree da tuma-
raju i da paze da oni ne naprave nikakav nered.
Gradska vlast treba da otkloni neprilike koje bi
mogle proizii iz nemara sa kojim privatna lica
obavljaju taj zadatak. Ovim zaobilaenjem njiho-
vog oslobaanja luaci ponovo dobijaju, ali ovaj
put u samome zakonu, onaj status ivotinje u koji
ih je zatvaranje izgleda bilo izdvojilo; oni ponovo
postaju divlje ivotinje ba u ono vreme kada le-
kari poinju da im pripisuju blagu ivotinjsku na-
rav. Ali uzalud je ta zakonska odredba stavljena u
ruke vlastima, to nije otklonilo tekoe; bolnice!
za umobolne jo uvek ne postoje.
Bezbrojni zahtevi pristiu Ministarstvu unu-
tranjih poslova. Delesa (Delessat) odgovara, reci-
mo, na jedan takav zahtev: Kao i vi, gospodine, i
ja oseam koliko bi korisno bilo kada bi se odmah
moglo pristupiti osnivanju domova ija bi name-
na bila da se u njih povue zlosrena vrsta bezum-
nih ljudi . . . to se tie bezumnika koje je po-
manjkanje neke takve ustanove prinudno smestilo
u razliite tamnice vae oblasti, ja za sada ne vi-
dim drugog naina da se oni povuku iz tih mesta
koja tako malo odgovaraju njihovom stanju, sem
da se privremeno prebace, ako je mogue, u Bise-
tru. Trebalo bi, dakle, da Upravno vee pie veu
u Parizu da bi se dogovorili nainima kako da
se bezumni prime u taj dom, gde bi trokove nji-
hovog izdravanja plaala vaa oblast ili zajedni-
ce prebivalita tih nesrenika, ako njihove porodi-
ce nisu u stanju da podnesu taj izdatak. Bisetr,
dakle, postaje veliko stecite u koje se alju svi
bezumnici, pogotovu od asa kada je zatvoren
Sen-Lazar. Ista je stvar i sa enama u La Salpetri-
jer: godine 1792. tu se dovodi dve stotine luaki-
nja koje su prethodnih pet godina bile smetene
14
212
ISTORIJA LUDILA
u starom novicijatu Kapucina u ulici Senak. Ali
u dalekim pokrajinama nema ni govora tome da
se umobolni poalju u negdanja opta prihvati
lita. Oni najee bivaju drani po tamnicama,
kao to je to, na primer, bila tvrava A (H), u
zamku Ane, u Belvou. Tamo tada vlada neopisiv
nered, koji e jo dugo potrajati sve do vreme-
na Carstva. Antoan Nodije (Antoine Nodier) navo-
di nekoliko pojedinosti Belvou. Svakoga dana
zapomaganje upozorava susedstvo da se utamni
eni tuku i ubijaju meusobno. Straa dotrava.
Sastavljena onako kako to danas jeste, ona zara-
enima slui za podsmeh; gradske upravitelje mo-
le da dou i uspostave mir; njihov autoritet se ga-
zi; njih poniavaju i vreaju; to vie nije dom
pravde i zatoenja...
Neredi su isto tako veliki, moda i vei, u
Bisetri; tu se smetaju politiki zatvorenici; tu se
kriju osumnjieni koje progone; usled bede i os-
kudice mnogi gladuju. Uprava neprestano nego-
duje; zahteva da se zloinci dre posebno; a neki,
to je vano, i dalje predlau da se zloincima u
zatoenitvu pridrue luaci. Dana 9. Brimera go-
dine I I I , ekonom Bisetre pie graanima Gran
preu i Osmondu, lanovima Poverenitva za uprav-
na tela i sudove: Tvrdim da u asu kada je o-
venost odluna dnevna zapovest, nema oveka
koji nee ustuknuti od uasa kada ugleda zloin i
siromatvo zdruene u istom azilu. Treba li pod-
seati na septembarsku krvoprolie, neprestana
bekstva i na zatvorenike zadavljene pred mnogo-
brojnim nevinim oima, na uzvitlane lance? Siro-
masi i ubogi starci . . . imaju pred oima samo
lance, reetke i katance. Dodajmo tome stenjanje
zatoenika koje poesto dopire do njih . . . Na os-
novu svega toga ponovo usrdno molim ili da se
zatvorenici povuku iz Bisetre, pa da tu ostanu sa-
mo siromani, ili da se siromani povuku odatle
te da ostanu samo zatvorenici. A tad pak, ako se
pomisli da je ovo pismo napisano u jeku Revolu-
NOVO RAZDVAJANJE
213
cije, znatno posle Kabanijevih (Cabanis) izvetaja
i vie meseci poto je Pinel, po predanju, oslobo-
dio umobolnike iz Bisetre, dolazi neto presudno:
U ovom drugom sluaju moda bi se tu mogli os-
taviti i luaci, jo jedna vrsta nesrenika zbog ko-
jih ovenost strahovito pati . . . Pohitajte, dakle,
graani koji volite ovenost, da ostvarite jedan
tako lep san, i budite unapred uvereni da ete
otada zaista i zasluivati ovenost. Tolika je zbr-
ka vladala tih godina, toliko je, u asulcada je pri-
davana nova vanost ovenosti, teko bilo od-
rediti mesto koje u njoj ludilo treba da zauzme,
toliko je teko bilo postaviti ludilo u drutveni
prostor koji se upravo iznova gradio.
OSMO POGLAVLJE
NASTANAK AZILA
Slike znamo. One su poznate iz svih istorija
psihijatrije, u kojima imaju ulogu da ilustruju
ono sreno doba kada se ludilo konano priznaje i
leci polazei od istine pred kojom su ljudi predu-
go ostajali slepi.
Uvaeno drutvo kvekera . . . elelo je da
onim svojim lanovima koje bi zadesila nesrea
da izgube razum, a da nemaju dovoljan imetak da
se obrate skupim ustanovama, obezbedi sve bla-
godeti ivota koje prilie njihovom stanju; dobro-
voljnim upisivanjem stvoren je fond, i za otprili-
ke dve godine u blizini grada Jorka osnovana je
jedna ustanova u kojoj su, po svemu sudei, mno-
ge prednosti udruene sa najveom mogunom
ekonominou. Ako dua naas i zadrhti pred
tom stranom boleu koja kao da je stvorena da
ponizi ljudski rod, nju ubrzo preplave blaa ose-
anja pri pomisli na sve ono to je dobrohotna do-
miljatost uspela da izumi da tu bolest izlei i
ublai.
Taj se dom nalazi milju do Jorka, posred je-
dnog plodnog i ljupkog polja; on nikako ne navo-
di na pomisao tamnici, ve pre jednom veli
kom seoskom gazdinstvu; okruen je velikom za
tvorenom batom. Nikakvih sipki, nikakvih ree
taka na prozorima. (41)
NASTANAK AZILA 215
to se osloboenja umobolnih iz Bisetre tie,
pria je dobro poznata: donosi se odluka da se za-
tvorenicima u tamnicama skinu lanci; Kuton
(Couthon) poseuje bolnicu da vidi ne kriju li se
u njoj osumnjieni; Pinel mu odvano kree u su-
sret, dok svi drhte pri pogledu na bogalja kog
ljudi nose na rukama. Sueljenje mudrog ove-
koljupca i oduzetog udovita. Pinel ga odmah
odvodi u odeljenje nemirnih gde elije ostavie na
njega bolan utisak. On ushte da ispita sve bolesni-
ke. Veina mu uzvrati samo psovkama i prostakim
pogrdama. Produiti ispitivanje nije bilo ni od ka-
kve koristi. On se obrati Pinelu: Tako, graani-
ne, da nisi i ti sam lud kad hoe ovakve ivotinje
da pusti s lanca? Pinel mu spokojno odvrati:
Graanine, uveren sam da su ovi umobolnici ova-
ko nepristupani samo zato to su lieni vazduha i
slobode. Pa lepo, ini s njima to ti volja, ali
bojim se da ne padne kao rtva sopstvene tati-
ne. I na to odnese Kutona do njegovih koija.
Na njegov odlazak svima laknu; odahnue; veliki
ovekoljubac odmah se dade na posao. (42)
To su te slike, bar utoliko ukoliko svaka od
ovih dveju pria sutinu svoje moi crpe iz imagi-
narnih oblika: patrijarhalni mir Tjukovog obita-
valita, gde se strasti srca i poremeaji duha pola-
gano stiavaju; jasna vrstina Pinelova koji jed-
nom jedinom reju i jednim jedinim pokretom po-
beuje dve ivotinjske pomame koje urlaju na
njega i vrebaju ga iz zasede; i ta otroumnost koja
je umela da raspozna ta je istinska opasnost
pomamni luaci ili krvoedni lan Konventa: sli-
ke koje e daleko sve do naih dana nositi
breme svoje legende.
*
* *
Legende Pinelu i Tjuku prenose mitske vre-
dnosti koje e psihijatrija devetnaestog stolea
216
ISTORIJA LUDILA
prihvatiti kao neto po prirodi oigledno. Ali is-
pod samih mitova odvija se jedan proces, ili bolje
reeno niz procesa kojima su, u tiini, ustroje-
ni istovremeno i svet azila, i metodi izleenja, i
konkretno iskustvo ludila.
Najpre Tjukovom delu. Zbog toga to je os
tvareno u isto vreme kad i Pinelovo, zbog toga to
se zna da je Tjuka poneo val ovekoljublja, to
se delo istie kao osloboenje umobolnih. No
posredi je neto sasvim drugo: Mogli smo da uo-
imo da su neki lanovi naeg drutva pretrpeli
veliku tetu zato to su bili povereni ljudima ija
naela ne samo to su tua naima, ve koji su ih,
tavie, izmeali sa drugim bolesnicima koji su se-
bi doputali prostaki jezik i sramotne postupke.
Sve to esto ostavlja neizbrisive tragove u duhu
bolesnika, kada se ovi jednom prizovu razumu,
udaljava ih od verske odanosti kakvu su ranije
oseali; ponekad ak stiu grene navike koje su
im ranije bile tue. Utoite (The Retrait) treba
da dejstvuje kao orue podvajanja: moralnog i
verskog podvajanja, kojim e se nastojati da se
oko ludila uspostavi sredina koja e to vie lii-
ti na zajednicu kvekera. Dva su razloga za to: prvi
je u tome to je zlo, za svaku oseajnu duu, pat-
nja, izvor svih nesrenih i raspaljivih strasti kao
to su uas, mrnja, prezir, strasti koje dovode do
ludila ili ga odravaju: S razlogom se mislilo da
je meanje, do kojeg je dolazilo u velikim javnim
ustanovama, osoba razliitih verskih oseanja i
upranjavanja vere, meanje razvratnika i krepo-
snika, bezbonika i ozbiljnih ljudi, imalo za posle-
dicu spreavanje povratka razumu i dublje zapa-
danje u melanholiju i mrzovoljne misli. Ali gla-
vni razlog je drugde: on je u tome to religija mo-
e da igra dvostruku ulogu prirode i pravila, po-
to je u pradedovskim obiajima, u vaspitanju, u
svakidanjoj primeni, poprimila dubinu prirode, a u
isti mah ona je stalno naelo zakonske prinude. Ona
je dobrovoljnost i prisila jednovremeno i kao takva
NASTANAK AZILA
217
ona raspolae jedinim silama koje, u pomraeno-
sti razuma, mogu da budu protivtea neumerenoj
estini ludila; njene zapovesti, . . . kada se vrsto
utuve jo u poetku ivota . . . postaju bezmalo na-
elo nae prirode, a njihova mo prinude esto se
osea ak i u delirantnoj razdraenosti ludila. Pot-
pomagati uticaj verskih naela na duh bezumnika
ima, kao nain leenja, ogromnu vanost. U dija-
lektici obezumljenja, kada se razum krije ali ne
propada, religija je konkretan oblik onoga to ne
moe da poludi; vera nosi ono to je u razumu ne-
pobedivo, to pod ludilom opstaje kao lana pri-
roda, a oko ludila kao neprestani zahtev sredine:
U svetlim trenucima ili dok se oporavlja, bolesni-
ku moe koristiti drutvo onih koji imaju ista uve-
renja i iste navike koje i on. Religija titi dre-
vnu tajnu razuma naspram ludila, inei tako bli-
om, neposrednijom, onu prisilu koja se s jarou
nametala jo u klasicistikim zatvorima. Tamo su
se moral i vera naturali spolja, tako da je ludilo
bilo zauzdavano, a ne leeno. U Utoitu, religija
je deo pokreta koji je, uprkos svemu, ukazivao na
razum u ludilu i koji je vodio od bezumlja ka
zdravlju. Versko podvajanje ima tano odreen smi-
sao: nije re tome da se bolesnici sauvaju od
bezbonog uticaja ne-kvekera, ve tome da se
poludeli smesti u moralnu sredinu u kojoj e za-
poeti raspravu sa sobom i svojom okolinom; da
mu se stvori sredina u kojoj e, daleko od toga da
bude zatien, biti dran u neprekidnom nespoko-
ju, u kojoj e mu Zakon i Prestup neprekidno pre-
titi.
Za naelo straha, koji je u ludilu retko kad
smanjen, smatra se da je veoma znaajno u le-
enju luaka. Strah se javlja kao glavna snaga
azila. Stara predstava, sumnje nema, ako se po-
misli na uase zatvora. Ali ti uasi su opkoljavali
ludilo spolja, obeleavajui meu razuma i bezum-
lja, i uivajui dvojaku mo: nad estinom jarosti
kako bi je obuzdali, i nad samim razumom kako
218 ISTORIJA LUDILA
bi ga drali po strani; taj je strah bio sav na po-
vrini. Strah koji je zavladao u Utoitu sav je u
dubini: on ide od razuma do ludila kao kakvo po-
sredovanje, kao podseanje na zajedniku priro-
du koja im je jo uvek svojstvena i putem koje
strah moe da uvrsti vezu izmeu njih. Straho-
vlada u zatvoru bila je najvidljiviji znak otuenja
ludila u svetu klasicizma; sada je strah obdaren
moi razotuenja, koja mu je omoguila da uspo-
stavi izvesno pradrevno sauesnitvo luaka i ra-
zumnog oveka. On treba ponovo da ih uini so-
lidarnim. Sada ludilo vie nee morati, nee mo-
i da izaziva strah; ono e se samo bojati, bez
pomoi i uzmicanja, na taj nain potpuno preda-
to pedagogiji zdravog razuma, istine i morala.
Semjuel Tjuk kazuje kako je u Utoitu primljen
jedan manijak, mlad i izvanredno jak, iji su na-
padi izazivali paniku u njegovoj okolini, pa i me-
u njegovim uvarima. Pri dolasku u Utoite bio
je okovan lancima; nosio je lisice; odea mu je
bila uvezana uzetom. im je stigao, skidaju mu
sve okove i stavljaju ga da veera sa svojim pa-
ziteljima; njegova uznemirenost se odmah stiava;
njegovu panju kao da su potpuno obuzele te no-
ve okolnosti. Odveli su ga u njegovu sobu; upra-
vitelj mu se obraa i objanjava mu da je cela
kua ureena zarad najvee slobode i najvee
udobnosti sviju, i da nee biti podvrgnut nikak-
voj stezi pod uslovom da se ne ogrei kuna
pravila ili opta naela ljudskog morala. Sa svo-
je strane, upravitelj potvruje da ne eli da pri-
meni sredstva prinude koja mu stoje na raspola-
ganju. Manijak bi dirnut blagou ovog postupka.
On obea da e se sam obuzdavati. I dalje mu
se deavalo da se uznemiri, da krii, da plai dru-
gove. Upravitelj ga podseti na pretnje i obeanja
od prvog dana; ako se ne umiri, on e biti prinu-
en da se vrati negdanjim surovim postupcima.
Na to je uznemirenost bolesnika rasla jo neko
vreme, a zatim brzo opala. On je tada paljivo
NASTANAK AZILA 219
sluao pouke svog prijateljski nastrojenog pose-
tioca. Posle slinih razgovora, bolesnik je, uopte
uzev, bio nekoliko dana u boljem stanju. Nakon
etiri meseca, on je napustio Utoite potpuno iz-
leen. Ovde se strah obraa bolesti neposredno,
ne putem nekih orua, ve preko govora; nije re
tome da se ogranii podivljala sloboda, ve da
se otkrije i razgori oseanje proste odgovornosti,
u kojoj e se svako ispoljavanje ludila dovoditi u
vezu sa kaznom. Nejasna krivica, koja je neka-
da povezivala grenost i bezumlje, na taj je nain
potisnuta; luak, kao ljudsko bie prvobitno ob-
dareno razumom, vie nije kriv to je lud; ve
luak, kao luak, i u okviru te bolesti za koju vi-
e nije kriv, mora da se oseti odgovornim za sve
ono to u toj bolesti moe da ugrozi moral i
drutvo, i da se samo na sebe ljuti za kazne koje
dobije. Pripisivanje krivice vie nije opti vid od-
nosa koji se uspostavlja izmeu luaka i razum-
nog oveka; ono postaje i oblik konkretnog su-
postojanja svakog luaka sa njegovim uvarom i,
u isti mah, oblik svesti koju umobolnik treba da
stekne sopstvenom ludilu.
Valja, dakle, iznova proceniti znaaj koji se
pridaje Tjukovom delu: osloboenje umobolnih,
ukidanje prinuda to su samo opravdanja. Istin-
ski tokovi bili su drugaiji. Tjk je, u stvari,
stvorio azil u kojem je slobodan uas ludila za-
menjen teskobnom omom odgovornosti; strah vi-
e ne vlada s druge strane tamnikih kapija, on
sada plamti pod peatima svesti. Vekovne uase
kojima je bio zahvaen umobolnik Tjuk je preme-
stio u samu nutrinu ludila. Azil, istina, vie ne
odobrava krivicu luaka; ali on postie vie, on
je prireuje; on je prireuje, za luaka, kao svest
njemu samom i kao terapeutsko uplitanje u i
vot luaka. Drugim recima, putem te krivice, lu-
ak postaje predmet kanjavanja kojem su on i
drugi uvek izloeni; a priznavanjem tog statusa
objekta, sticanjem svesnosti svojoj krivici, lu-
220
ISTORIJA LUDILA
dak treba da se prizove svesti kao slobodan i od-
govoran subjekt, dakle da se prizove razumu.
Taj pokret kojim se luak, objektivizujui se za
drugoga, vraa svojoj slobodi, nalazimo u Radu
isto tako kao i u Pogledu.
Ne zaboravimo da se nalazimo u svetu kve-
kera, svetu gde bog blagosilja ljude za plodove
njihovog rada. U moralnom leenju kakvo se
sprovodi u Utoitu, rad dolazi na prvo mesto.
Rad, po sebi, sadri mo prinude koja se nad svim
oblicima fizike prinude izdie po tome to re-
dovnost radnih asova, neophodnost panje, oba-
veza da se postigne konaan uinak, odvajaju bo-
lesnika od slobode duha koja bi mu mogla nako-
diti i ukljuuju ga u poredak odgovornosti: Re-
dovnom radu mora se dati prednost, kako sa te-
lesnog tako i a moralnog stanovita...; rad je
ono to je za bolesnika najprijatnije, a to je naj-
vema suprotno zabludelostima njegove bolesti.
Time ovek ponovo stupa u poredak bojih zapo-
vesti; on svoju slobodu potinjava zakonima koji
su i zakoni stvarnosti, i istovremeno, zakoni mo-
rala. Otuda rad duha nije za odbacivanje; sa kraj-
njom strogou, pak, valja odstranjivati svako
matanje, koje je uvek u dosluhu sa strastima,
sve elje ili delirantne obmane. Nasuprot tome,
prouavanje onog venog u prirodi i onog to je
u najveem skladu sa mudrou i dobrotom Pro-
vienja, najdelotvornije umanjuje prekomerne slo-
bode luaka i navodi ga da otkrije oblike svoje
odgovornosti. Razliite grane matematike i pri-
rodnih nauka najkorisniji su predmeti kojima mo-
e da se uposli duh bezumnih. U azilu, rad je li-
en svake proizvodne vrednosti; on se namee sa-
mo u svojstvu istog moralnog pravila; ogrania-
vanje slobode, podvrgavanje redu, obavezivanje na
odgovornost sa jednim jedinim ciljem da se
povrati duh izgubljen u prekomernoj slobodi ko-
ju fizika prinuda samo prividno ograniava.
NASTANAK AZILA
221
Jo delotvorniji od rada jeste pogled drugih,
ono to Tjuk naziva potreba za uvaavanjem:
To naelo ljudskog duha nesumnjivo utie na na-
e ponaanje uopte uzev, premda esto na skri-
ven nain, a naroito snano dejstvuje kada se
ukljuujemo u nov krug poznanstava. U klasici-
stikom zatvoru luak je, takoe, bio izloen po-
gledu: ali, u osnovi, taj pogled nije dopirao do
njega lino, on je sezao samo do njegove udo-
vine povrine, njegove vidljive animalnosti; on je
sadrao najmanje jedan oblik uzajamnosti, poto
je u njemu zdrav ovek mogao da proita, kao u
ogledalu, preteu mogunost sopstvenog pada. Po-
gled koji sada Tjuk uvodi kao jednu od najvani-
jih sastojnica ivota u azilu istovremeno je i dub-
lji i manje uzajaman. On je u luaku tragao za
najmanje primetnim znacima njegovog ludila, za
mestima na kojima se ono kriomice dodiruje s ra-
zumom i tek poinje da se odvaja od njega; a
na taj pogled luak ni na koji nain ne moe da
uzvrati, jer on je samo gledan; on je kao prido-
lic, kao neko ko je poslednji prispeo u svet ra-
zuma. Tjuk je oko tih posmatranja sastavio pra-
vi ceremonijal. Posredi su bila veernja posela na
engleski nain, na kojima je svako morao da po-
draava sve krute zahteve drutvenog ivota; kru-
io je jedino pogled, koji je vrebao na svaku ne-
prilinost, svako remeenje, svaku neumenost u
kojoj bi se odavalo ludilo. Upravitelji i nadzorni-
ci u Utoitu redovno pozivaju po nekoliko bole-
snika na tea-parties; zvanice . . . oblae najlep-
e odelo i nadmeu se meusobno u uljudnosti i
pristojnosti. Nude im se najbolja jela, s njima se
postupa s takvom panjom kao da su stranci. Se-
deljka obino protie u najveoj slozi i najboljem
raspoloenju. Retko dolazi do neprijatnih dogaa-
ja. Bolesnici izvanredno obuzdavaju razliite svo-
je sklonosti; ovaj prizor izaziva i zaprepaenje
i dirljivo zadovoljstvo. Zaudo, ovaj obred nije
obred pribliavanja, dijaloga, uzajamnog upozna-
222
ISTORIJA LUDILA
vanja; tu se oko luaka organizuje svet u kojem
mu je sve poznato i blisko, ali u kojem on sam
ostaje stranac, Stranac u pravom smislu rei, ne-
ko koga ne procenjuju samo po izgledu, ve i po
svemu to bi izgled, i nehotice, mogao da oda i
otkrije. Neprestano podsean na tu ispraznu ulo-
gu nepoznatog posetioca, i neprihvaen u iemu
to bi se njemu moglo znati, povuen tako, dru-
tvenom linou koja mu je nametnuta, bez re-
i, pogledom, spoljanjou i maskom, na povri-
nu sebe samog, luak je pozvan da se objektivizu-
je u oima razboritog razuma kao potpuni stra-
nac, to jest kao onaj ije se tuinstvo ne da opa-
ziti. Razumno graanstvo prihvata ga samo u tom
svojstvu, po cenu te saobraenosti anonimnom.
Vidimo da je u Utoitu delimino izostavlja-
nje fizikih prinuda inilo deo skupa mera iji je
sutinski element bio stvaranje jednog self-re-
straint u kojem je slobodu bolesnika, ukljuenu
u rad i pogled drugih, neprestano ugroavalo utvr-
ivanje krivice. Treba da shvatimo da je tamo
gde smo verovali da je posredi jedna prosta nega-
tivna operacija koja je razvezivala veze i osloba-
ala najdublju prirodu ludila re jednoj po
zitivnoj operaciji koja zatvara ludilo u poredak
nagrada i kazni i ukljuuje ga u kretanje moralne
svesti. Prelazak iz sveta Prokletstva u svet Osui-
van ja. Ali u isti mah postaje mogua psihologija
ludila, jer, pogledom, ludilo se neprestano poziva
na povrinu sebe samog da porekne svoju pritvor-
nost. Ono se osuuje samo po onome to ini;
njemu se ne sudi zbog namera, niti se proniu
njegove tajne. Ono je odgovorno samo za onaj
svoj deo koji se vidi. Sve ostalo se preutkuje.
Ludilo postoji jo samo kao neto vieno. Ta bli-
skost koja se uspostavlja u azilu, koju vie ni
lanci ni reetke nee raskinuti, ne omoguuje uza-
jamnost: to je tek susedstvo pogleda koji nadzi-
re, uhodi, koji se primie da bi bolje video, ali
koji se neprestano sve vie odmie jer prihvata
NASTANAK AZILA
223
i priznaje samo vrednosti Stranca. Nauka duev
nim bolestima, takva kakva e se moi razviti u
azilima, pripadae uvek samo redu posmatranja i
razvrstavanja. Ona nee biti dijalog. A to doista
nee ni moi postati sve dok psihoanaliza ne
progna taj proces gledanja, bitan za azile devet-
naestog stolea, i njegovu nemutu magiju zameni
moima govora. Moda bi jo tanije bilo ako ka-
emo da je ona neprikosnoveni pogled nadzorni-
ka udvojila beskrajnim monologom rei nadzira-
nog ouvavi tako stari azilski sklop neuzajam-
nog pogleda ali postavivi mu kao protivteu, u
nesimetrinoj uzajamnosti, nov sklop govora bez
uzvraanja.
Nadzor i Osuda: ve se ocrtava jedna nova
linost koja e biti glavna u azilu devetnaestog
stolea. Sam Tjuk joj ocrtava obrise onda kada
pria povest nekog manijaka koji je patio od na-
pada nezadrive jarosti. Jednoga dana, kada se
sa upraviteljem etao po vrtu doma, iznenada ga
spopade faza razdraenosti: on se odmae nekoli-
ko koraka, dohvati jedan ovei kamen i ve za-
mahnu njime na svog pratioca. Upravitelj zasta,
pogleda bolesnika pravo u oi; zatim krete neko-
liko koraka napred i odlunim glasom naredi mu
da odloi kamen; kako se upravitelj pribliavao,
tako je bolesnik sputao ruku i na kraju ispustio
svoje oruje; zatim mirno dopusti da ga odvedu
u njegovu sobu. Upravo se raa neto to nije
vie represija, ve autoritet. Sve do kraja osam-
naestog stolea svet luaka naseljavan je samo po-
mou apstraktne, bezline sile koja je luake dr-
ala zatvorene; i u tim granicama on je bio pra-
zan, ispunjen ludilom, jedino njime; esto su i
uvari vrbovani meu bolesnicima. Tjuk, nasup-
rot tome, uvodi jedan posredniki element izmeu
uvara i bolesnika, izmeu razuma i ludila. Pro-
stor to ga je drutvo ostavilo za umobolne od
sada e biti opsednut onima koji su s druge stra-
ne i koji predstavljaju istovremeno i ugled auto-
224
ISTORIJA LUDILA
riteta koji zatvara i strogost razuma koji osuuje.
Nadzornik se uplie, nenaoruan, bez orua pri-
nude, samo pogledom i govorom; on se primie
ludilu lien svega onoga to bi ga moglo zatititi
ili uiniti opasnim, izloen neposrednom sukobu,
bez zatite. Pa ipak, on se u stvari nee suprotsta-
viti ludilu kao konkretna linost, ve kao razum-
no bie, samim tim, i pre svake bitke, naoruan
autoritetom koji mu dolazi otuda to nije lud. Ra-
nije je pobedu razuma nad bezumljem obezbei-
vala samo materijalna sila, i to u nekoj vrsti is-
tinske bitke. Ishod bitke sada je ve unapred od-
luen, poraz bezumlja je uraunat u konkretnu si-
tuaciju u kojoj se sukobljavaju luak i ne-ludak.
Odsustvo prinude u azilima devetnaestog stolea
nije osloboenje bezumlja, nego znak da je ludilo
odavno ve savladano.
Za taj novi razum koji vlada u azilu, ludilo
vie nije apsolutni oblik protivrenosti, ve pre
nezrelost, jedan vid ludila koji nema prava na sa-
mostalnost i koji moe da ivi samo nakalemljen
na svet razuma. Ludilo je detinjstvo. U Utoitu
je sve ureeno tako da se umobolni pretvore u
malodobne. Tu se na njih gleda . . . kao na de-
cu koja imaju viak snage i koja se njime koriste
na opasan nain. Oni moraju dobijati kazne i na-
grade bez odlaganja; sve to je iole udaljeno ne-
ma na njih nikakvo dejstvo. Na njih se mora pri-
meniti jedan nov poredak vaspitanja, njihovim
mislima dati nov tok; najpre ih treba upokoriti,
zatim ih ohrabriti, naterati da rade, i primamlji-
vim sredstvima im uiniti taj rad prijatnim. Jo
odavno je pravo dralo umobolne za malodobne;
ali to je bio pravni poloaj, apstraktno odreen
zabranom i staratelj stvom; to nije bio vid kon-
kretnog odnosa oveka sa ovekom. Stanje malo-
dobnosti postaje, kod Tjuka, nain postojanja za
luaka, a nain neograniene vlasti za uvara.
Veoma se nastoji na tome da se odri izgled ve-
like porodice to ga u Utoitu poprima zajed-
NASTANAK AZILA
225
nica bezumnih i njihovih pazitelja. Na izgled, ta
porodica smeta bolesnika u sredinu koja je i
normalna i prirodna u isti mah; ona ga, u stvari,
jo vie tera u ludilo: poloaj pravne manjine u
koji su luaci dovoeni imao je za cilj da ove
zatiti kao subjekte prava; taj stari sklop, postav-
i oblik supstojanja, potpuno predaje luake, i to
kao subjekte psihologije, autoritetu i ugledu ra-
zumnog oveka, koji na sebe navlai konkretan
lik odraslog, to znai i nadmoi i cilja u isti mah.
U velikom preustrojavanju odnosa izmeu lu-
dila i razuma, porodica, krajem osamnaestog sto-
lea, igra kljunu ulogu; ona je istovremeno i ima-
ginarni predeo i istinska drutvena struktura; od
nje polazi, ka njoj se upuuje delo Tjukovo. Pri-
dajui joj sjaj iskonskih vrednosti, jo neiskvare-
nih u drutvenom, Tjuk joj j e dao da odigra ulo-
gu da vraa iz ludila; ona je, u njegovom mitu,
bila antiteza onoj sredini u kojoj je osamnaesto
stolee videlo poreklo svekolikog ludila. Ali on ju
je isto tako uveo, na veoma stvaran nain, u svet
istina i kao norma svih odnosa koji se mogu us-
postaviti izmeu luaka i razumnog oveka. Sa-
mim tim, manjina pod okriljem porodice, pravni
poloaj kojim su graanska prava bezumnog otu-
ena od njega, postaje psiholoka situacija u ko-
joj biva otuena njegova konkretna sloboda. i-
tavo postojanje ludila u svetu kakav mu se sada
priprema biva obavijeno onim to bismo mogli
nazvati, unapred, roditeljski kompleks. U gra-
anskoj porodici, oko ludila je ponovo oiveo
ugled patrijarhata. Upravo e ovo istorijsko talo-
enje, psihoanaliza, kasnije, izneti na videlo pri-
dajui mu, preko jednog novog mita, smisao sud-
bine za koju se veruje da je obeleila celu zapad-
nu kulturu, a moda i celu civilizaciju, dok je ova
lagano nanosila to taloenje koje se sleglo tek ne-
davno, krajem stolea, kada je ludilo dva puta
otueno u porodici mitom razotuenju u pa-
azila, u kojem se ona
15
226
ISTORUA LUDILA
trijarhalnoj istoti, i jednom doista otuujuom
situacijom u azilu sazdanom po uzoru na porodi-
cu. Od sada, i u trajanju koje jo nije mogue
odrediti, govori bezumlju bie neraskidivo veza-
ni sa polu-stvarnom, polu-imaginarnom dijalekti-
kom Porodice. I tamo pod im je ranije, u mahni-
tanju, trebalo razumevati svetogre ili bogohulje-
nje, od sada treba videti neprestani napad na Oca.
Tako e, u modernom svetu, ono to je bilo ve-
liko, nepovratno sueljavanje razuma i bezumlja
postati muklo uporite nagona protiv vrstine po-
rodice kao ustanove i protiv najdrevnijih simbola.
Postoji zapanjujua istosmernost kretanja os-
novnih ustanova i te evolucije ludila u svetu za-
tvaranja. Slobodna privreda, videli smo, teila je
da poveri brigu siromanima i bolesnima pre
porodici negoli Dravi: porodica je tako postala
mesto drutvene odgovornosti. Ali ako se bolesnik
moe poveriti porodici, sa luakom, koji je od-
ve stran i neljudski, nije isti sluaj. Tjuk, zapra-
vo, na vetaki nain iznova stvara oko ludila pri-
vidnu porodicu, koja je tu kao ustanova parodija,
ali kao psiholoka situacija stvarnost. Tamo gde
je porodica nedovoljna, on je, preko znakova i
ponaanja, zamenjuje prividnom porodinom spo-
ljanjou. Ali preko jednog veoma zanimljivog
ukrtanja osvanue dan kada e porodica biti os-
loboena svoje uloge zbrinjavanja i leenja bole-
snika uopte uzev, dok e zadrati prividne vred-
nosti koje se tiu ludila; i jo dugo poto bolest
siromanih postane stvar Drave, azil e zadrati
bezumnika u bezuslovnom prividu porodice; lu-
ak e ostati malodobnik i razum e za njega jo
dugo zadrati crte Oca.
Zatvoren u te prividne vrednosti, azil e biti
zaklonjen od istorije i drutvenog razvoja. Po
Tjukovoj zamisli, re je bila izgraivanju sredi-
ne koja bi podraavala najdrevnije, najistije, naj-
prirodnije oblike koegzistencije: najovenije mo-
gue sredine, po tome to bi bila to je mogue
NASTANAK AtLA
227
manje drutvena. U stvari, on je raspolutio dru-
tveni sklop graanske porodice, simbolino ga iz-
nova sastavio u azilu i pustio ga da se udalji u
istoriju. Azil, uvek pomeren ka zastarelim sklopo-
vima i simbolima, bie u pravom smislu rei ne-
prilagoen i izvan vremena. A upravo tamo gde je
animalnost ispoljavala svoju stalno obnavljanu pri-
sutnost, bez istorije, lagano e se uzdizati belezi,
bez seanja, starih mrnji, starih porodinih sveto-
gra, zaboravljeni znaci rodoskvrnua i kazne.
*
* *
Kod Pinela nema nikakvog verskog podvaja-
nja. Bolje reeno, pre se javlja podvajanje koje se
sprovodi u pravcu suprotnom od onoga u kojem
f
;a je primenjivao Tjuk. Dobrobiti obnovljenog azi-
a bie ponuene svima, ili bezmalo svima, osim za-
nesenjacima koji veruju da su nadahnuti i tee
da od drugih naine novoobraenike. Bisetr i La
Salpetrijer, kako ih je Pinel zamislio, dopuna su
Utoitu.
Religija ne ntora da bude moralna podloga i-
vota u azilu, ve prosto-naprosto medicinski pred-
met: U bolnici umobolnih, verska ubeenja treba
posmatrati samo u isto medicinskom smislu, to
znai da treba ostaviti po strani svako drugo raz-
matranje veroispovesti u javnom ili politikom smi-
slu, i ispitati jedino to da li je neophodno suprot-
stavljati se uzletu ideja i oseanja to iz nje mo-
gu proizii, kako bi se uspeno doprinelo izlee-
nju izvesnih umobolnika.* (43) Kao izvor estokih
oseanja i zastraujuih slika koje stvaraju uasi
onoga sveta, katolicizam esto izaziva ludilo; on
navodi na mahnita verovanja, podrava halucina-
cije, vodi ljude oaju i melanholiji. Ne treba se
uditi to pregled spiskova prihvatilita umobol-
nih u Bisetri otkriva mnogo svetenika i kalue-
15*
228
ISTORIJA LUDILA
ra, kao i ljudi sa sela, koje je ustranu zavela za-
straujua slika budunosti. Jo se manje treba
uditi to se, tokom godina, menja broj verskih
ludila. Pod Starim reimom i za vreme Revoluci-
je, snaga sujeverja, ili estina borbi kojima je Re-
publika protivstavljana Katolikoj crkvi, uveali
su broj melanholija verskog porekla. S povratkom
mira, poto su sa Konkordatom prestale borbe,
ovi oblici bunila iezavaju; godine X, meu me-
lanholicima u La Salpetrijer ima jo 50% obole-
lih od verskog ludila, naredne godine 33%, a
godine XI I samo 18%. Azil se, dakle, mora oslo-
boditi religije i svih njenih imaginarnih srodnika;
treba voditi rauna tome da se melanholinima
zbog pobonosti ne dozvoli da uzmu svoje mo-
litvenike; iskustvo ui da je to najsigurniji na-
in da se ludilo neprestano obnavlja pa ak uini
i neizleivim, i to se vie daje takva dozvola,
to se manje uspeva sa smirivanjem nespokoja i
nemirne savesti. Nita nas vie ne udaljava od
Tjuka i njegovih snova verskoj zajednici koja bi
istovremeno bila i najpogodnije mesto za ozdrav
ljenje duha, od te zamisli nepristrasnom azilu,
koji kao da je oien od onih slika i strasti to
ih raa hrianstvo, koje teraju duh u zabludu,
obmanu, a ubrzo i u bunilo i halucinacije.
Ali kod Pinela je re tome da se ukinu sli
kovni oblici, a ne moralni sadraj religije. Posto
ji u religiji, kada se jednom staloi, mo priziva-
nja svesti koja rastura slike, stiava strasti i vra-
a oveka onome to je u njemu najneposredni-
je i najhitnije: ona mu pribliava njegovu moral-
nu istinu. I tu je ona esto kadra da izlei. Pinel
iznosi nekoliko sluajeva volterovskog stila. Na
primer, sluaj jedne mlade dvadesetpetogodinje
ene, snane grae, u braku sa jednim slabim i
osetljivim ovekom; ona je imala estoke histe-
rine napade, uobraavaia je da ju je poseo de-
mon koji je, po njoj, poprimao razliite vidove i
inio da ona uje as ptiji cvrkut, as alostiv-
NASTANAK AZILA 229
nc pesme, katkad prodorne krike. Mesni upnik,
Nrcom, vema je zaljubljen u religiju prirode ne-
u isterivanje avola; on veruje u izleenje pu-
lem blagodeti prirode; taj . . . prosveeni ovek.
blagog i uverljivog karaktera, stie uticaj nad du-
hom bolesnice i uspeva da je nagovori da ustane
iz postelje, da se ponovo prihvati domaih poslo-
va, pa ak i da prekopa vr t . . . To je imalo naj-
povoljnija dejstva i dovelo do ozdravljenja, koje
se odralo tri godine. Svedena na krajnju jedno-
stavnost tog moralnog sadraja, religija ne moe
a da ne stane uz filosofiju, medicinu, i uz sve dru-
ge oblike znanja i nauke koji zabludeli duh mogu
da povrate razumu. Ima ak i sluajeva kada re-
ligija moe da poslui kao prethodnica leenju i
da pripremi ono to e se initi u azilu: primer
je ona devojka vatrenog temperamenta a ipak
veoma posluna i pobona koja se kidala izmeu
sklonosti svoga srca i strogih naela svog vla-
danja; njen ispovednik, poto joj je uzaludno
savetovao da se prikloni Bogu, predoi joj prime-
re postojane i odmerene svetosti i predloi naj-
bolji lek protiv velikih strasti strpljenje i vre-
me. Odvedena u La Salpetrijer, leena je prema
Pinelovom uputstvu po istim moralnim naelima
te njena bolest kratko potraja. U azil tako ula-
zi ne drutvena tema religije u kojoj se ljudi ose-
aju kao braa u istoj verskoj optini i istoj za-
jednici, ve moralna snaga utehe, poverenja, po-
korne vernosti prirodi. Azil mora da preuzme mo-
ralno delo religije, izvan njenog fantastinog pred-
meta, iskljuivo na razini vrline, truda i drutvenog
ivota.
Azil, religiozna oblast bez religije, oblast i-
stog morala, etikog izjednaavanja. U njemu se
potrlo sve ono u emu su mogla da se ouvaju
obeleja starih razlika. Gasnu i poslednja sea-
nja na sveto. Nekada je dom prinudnog boravka,
u drutvenom prostoru, bio nasledio gotovo apso-
lutnu omeenost leprozorija; to je bila tua zem-
230 ISTORIJA LUDILA
lja. Sada azil mora da predstavi veliku nepreki-
nutost drutvenog morala. U azilu vladaju vred-
nosti porodice i rada, sve priznate vrline ali
dvojakom vladavinom. Pre svega, one doista vla-
daju, u nutrini samog ludila; pod jarostima i ne-
redom ludila, postojana priroda osnovnih vrlina
nije razorena. Postoji jedan moral, posve iskonski,
koji ni u najgorem bunilu nije oteen; upravo
se taj moral javlja i dejstvuje u ozdravljenju:
Uopte uzev, mogu samo jasno da posvedoim
da se u ozdravljenju esto ispoljavaju iste vrline
i stroga naela. Nigde, osim u romanima, nisam
video suprunike dostojnije milovanja, nenije oe-
ve ili majke, strastvenije ljubavnike, svojim duno-
stima predanije osobe, no to je to veina umo-
bolnih koji su sreno privedeni razdoblju oporav-
ka. Ta neotuiva vrlina istovremeno je i istina i
raspad ludila. Zato ona, ako vlada, i mora da
vlada. Azil e ukinuti razlike, spreiti poroke, zbri-
sati nepravilnosti. On e optuiti sve to se su-
protstavlja bitnim vrlinama drutva: celibat
broj devojaka zapalih u idiotiju, u godinama XI
i XII, sedam puta je vei nego broj udatih ena;
to se mahnitosti tie, broj je dva do etiri puta
vei; moe se, dakle, smatrati da je za ene brak
neka vrsta titnika protiv dve vrste najukorenjeni-
je i najee neizleive umobolnosti; razvrat, loe
vladanje i krajnja izopaenost navika, porone
navike kao to su pijanenje, bezgranini promi-
skuitet bez biranja, poremeeno ponaanje ili rav-
noduan nehaj, mogu malo-pomalo da oslabe razum
i da na kraju preu u otvoreno ludilo; lenjost
najstalnije i najjednodunije iskustvo u svim
javnim azilima kao i u tamnicama i sirotitima
jeste da je zakon fizikog rada, koji se strogo
sprovodi, najsigurnije, a moda i jedino jemstvo
odranja zdravlja, dobrih obiaja i reda. Azil se-
bi postavlja kao cilj jednaku vladavinu morala,
koja bi se obavezno proirila na sve one koji te-
e da je izbegnu.
NASTANAK AZILA 231
Ali samim tim on omoguuje da iskrsne jed-
na razlika; ako vladavina zakona nije sveopta, to
znai da ima ljudi koji ga ne priznaju, jedan dru-
tveni sloj koji ivi u neredu, nemaru, tako rei
u nezakonitosti: Ako, s jedne strane, vidimo po-
rodice koje dug niz godina napreduju uivajui u
redu i slozi, koliko drugih, pogotovu u niim kla-
sama drutva, rastuuju pogled svojom odbojnom
slikom razvrata, nesloge i sramotne bede! Tu je,
prema mojim dnevnim belekama, najobilniji iz-
vor ludila koje valja leiti po sirotitima.
Jednim jedinim pokretom azil, u Pinelovim
rukama, postaje orue moralnog izjednaavanja i
drutvenog optuivanja. Treba omoguiti da u op-
tem obliku vlada jedan moral koji e se iznutra
nametati onima kojima je stran i u kojima je
umobolnost ve prisutna, iako se jo nije ispolji-
la. U prvom sluaju, azil mora da dejstvuje putem
buenja i podseahja, prizivajui zaboravljenu pri-
rodu; u drugom, on mora da dejstvuje putem dru-
tvenog pomeranja, upanja pojedinca iz njegove
sudbine. Postupak, onako kako je primenjivan u
Utoitu, jo uvek je jednostavan: versko podva-
janje ima za cilj moralno oienje. Postupak ko-
ji primenjuje Pinel prilino je sloen: re je
izvoenju moralnog stapanja, stvaranju etike
neprekinutosti izmeu sveta ludila i sveta razu-
ma, ali uz primenu drutvenog podvajanja koje
graanskom moralu zajamuje sveoptost injeni-
ce i omoguuje mu da se nametne kao pravo svim
oblicima umobolnosti.
U doba klasicizma, nematina, lenstvovanje,
poroci i ludilo meani su, u bezumlju, u istu kri-
vicu; luaci su bili zahvaeni velikim zatvaranjem
bednih i nezaposlenih, ali svi su, u blizini prestu-
pa, unapreeni do sutine pada. Sada, pak, ludilo
se vezuje uz drutveno srozavanje, koje se neja-
sno javlja kao njegov uzrok, uzor i granica. Po-
la stolea kasnije, duevna bolest postae izroda-
232 ISTORIJA LUDILA
vanje. Nadalje, glavno ludilo, ono koje doista pre-
ti, jeste ludilo koje nadire sa dna drutva.
Pinelov azil nee biti, kao mesto povuenosti
od sveta, prostor prirode i neposredne istine kao
to je to Tjukov azil, ve jednoobrazna oblast za-
konskih propisa, mesto moralnih stapanja na ko-
jem se uklanjaju ludila koja se raaju na spolj-
nim meama drutva. Sav ivot pitomaca, sve-
ukupno dranje nadzornika i lekara prema njima,
Pinel je ustrojio tako da doe do tih moralnih
stapanja. Ovo, pak, na tri glavna naina.
1. utanje. Peti okovani umobolnik kog je
Pinel oslobodio bio je jedan stari svetenik koji
je zbog ludila najuren iz Crkve; zahvaen ludilom
veliine, smatrao je sebe za Hrista; bio je to vr-
hunac ljudske drskosti u ludilu. Uav u Bisetru
1782, on punih dvanaest godina provodi u lanci-
ma. Po oholom dranju, po golemoj reitosti, on
je jedan od najcenjenijih prizora u celoj bolnici;
ali kako smatra da upravo ponovo preivljava
Stradanja Hristova, on strpljivo podnosi to du-
gotrajno muenitvo, i neprestano zlobno ruganje
na raun svoje manije. Pinel ga uvruje u sku-
pinu prvih dvanaestoro koji e biti osloboeni,
premda je njegovo bunilo uvek jednako estoko.
Ali sa njim on ne postupa kao sa drugima: ni-
kakvih opominjanja, nikakvih nametnutih obea-
nja; ne izustiv ni rei, on je naloio da mu se ski-
nu lanci i . . . izrino naredio da se svi prave
uzdrani i ne obraaju se ni jednom jedinom re-
ju tom sirotom umobolniku. Ta zabrana, koje se
svi strogo pridravaju, jae dejstvuje na tog o-
veka, tako prepunog sebe, nego okovi i elije;
usred te svoje potpune slobode, on se osea po-
nienim zbog jedne, za njega tako nove napute-
nosti i izdvojenosti. Na kraju, posle dugog okle-
vanja, sam je doao da se prikljui drutvu os-
talih bolesnika; od toga dana, njegove su misli
postale razumnije i tanije.
NASTANAK AZILA
233
Izbavljenje ovde poprima paradoksalan smi-
sao. elija, lanci, neprestano posmatranje i ruga-
nje stvaraju, u bunilu bolesnika, neto kao sre-
dinu njegove slobode. Samim tim priznat, i opi
njen tolikim pomaganjem sa strane, on nije mo-
gao da se odvoji od svoje neposredne istine. Ali
ti lanci koji padaju, ta ravnodunost i muk sviju,
zatvaraju ga u ogranieno uivanje u pustoj slo-
bodi; on biva utke preputen jednoj nepriznatoj
istini koju e ispoljavati uzalud jer ga i ne
gledaju, i koja vie nije mogla da ga napaja za-
nosom, jer je drugi ak i ne poniavaju. Sada e
ovek lino, a ne njegova projekcija u ludilu, bi-
ti poniavan: fizika prinuda zamenjena je slobo-
dom koja se u svakom trenutku dodiruje sa usam-
ljenou; dijalog bunila i uvrede monologom
jezika koji se iscrpljuje u utanju drugih; svo
ono razmetanje nadutou i osramoenou
ravnodunou. Od tada, istinskije utamnien no
to je to mogao biti u eliji ili u lancima, suanj
nieg drugog dp sebe samog, bolesnik je sa sa-
mim sobom doveden u odnos koji spada u red
prestupa, a sa drugima u ne-odnos koji spada u
red stida. Drugi su postali nevini, oni vie nisu
progonitelji; krivica se premestila unutra, pokazu-
jui luaku da je bio opinjen samo sopstvenom
uobraenou; neprijateljska lica iezavaju; nji-
hovo prisustvo on vie ne osea kao pogled, ve
kao uskraivanje panje, kao pogled skrenut ustra-
nu; drugi su za njega jo samo granica koja se
neprestano povlai onako kako joj se on primi-
e. Osloboen okova, on je sada okovan utanjem,
grehom i stidom. Oseao se kanjen, i u tom je
video znak svoje nevinosti; osloboen svakog fi-
zikog kanjavanja, treba da se oseti kriv. Pae-
nitvo je bila njegova veliina; izbavljenje treba
da ga ponizi.
U poreenju sa neprekidnim dijalogom razu-
ma i ludila, u vreme renesanse, klasicistiko za-
tvaranje je bilo uutkivanje. Ali ono nije bilo pot-
234 ISTORIJA LUDILA
puno: jezik je u njemu vie bio ukljuen u stvari
no istinski ukinut. Zatvoreni domovi, tamnice, e-
lije, pa i sama muenja zapodevaju izmeu razu-
ma i bezumlja jedan nemi dijalog-borbu. Sada je
i taj dijalog prekinut; utanje je potpuno; izme-
u ludila i razuma vie ne postoji zajedniki je-
zik; jeziku bunila moe da odgovori jedino odsu-
stvo jezika, jer bunilo nije tek odlomak dijaloga
sa razumom, ono uopte i nije jezik; u konano
uutkanoj savesti ono upuuje samo na prestup. I
tek na osnovu toga zajedniki jezik ponovo e,
onoliko koliko to bude jezik priznate krivice, po-
stati mogu. Na kraju, posle dugog oklevanja,
sam je doao da se prikljui drutvu ostalih bo-
lesnika . . . Odsustvu jezika, kao bitnoj strukturi
ivota u azilu, odgovara obelodanjenje priznanja.
Kada Frojd u psihoanalizi bude ponovo, obazrivo,
zapoeo razmenu, ili bolje reeno, ponovo pone
da slua taj jezik, sada razmrvljen u monologu,
treba li da se zaudimo to su iskazi koje ujemo
uvek iskazi prestupu? U tom okorelom utanju
prestup je zahvatio same izvore rei.
2. Prepoznavanje u ogledalu. U Utoitu je
luak bio posmatran, i znao je da ga gledaju;
ali sem tog neposrednog posmatranja, koje mu
je omoguavalo, zauzvrat, da sebe shvati tek oko-
lino, ludilo nije imalo neposrednog puta do se-
be. Kod Pinela, nasuprot tome, pogled e dejstvo-
vati tek unutar prostora odreenog ludilom, bez
spoljanje povrine i granice. Ludilo e samo sebe
gledati, od samog sebe biti vieno ist objekt,
i apsolutni subjekt prizora, u isti mah.
Tri luaka koji podjednako veruju da su
vladari, i svi se proglaavaju Lujem XVI, svaaju
se jednog dana oko kraljevskih prava i istiu ih
na malo preotar nain. Nadzornica prilazi jed-
nome i povlai ga u stranu: zato se, kae mu
ona, svaate s tim ljudima koji su oigledno ludi.
Zar nije poznato da vi treba da budete priznati
kao Luj XVI? Luak, polaskan tom poau, od-
NASTANAK AZILA
235
mah se povlai posmatrajui drugu dvojicu s prez-
rive visine. Ista domiljatost uspeva i kod drugog.
I tako, u jednom trenu, od svae vie ne bi ni
traga. To je, upravo, prvi trenutak, trenutak uz-
leta. Ludilo se poziva da pogleda samo sebe, ali
u drugima: u njima se ono javlja kao neosnovana
uobraenost, to jest kao ludilo dostojno podsme-
ha; tim pogledom kojim osuuje druge, meutim,
luak pribavlja sebi opravdanje i sigurnost da je
njegovo bunilo ispravno. Jaz izmeu uobraenja
i stvarnosti prepoznaje se samo u objektu. Nasu-
prot tome, taj jaz je potpuno prikriven u sub-
jektu, koji postaje neposredna istina i nepriko-
snoveni sudija: uzdignuto kraljevanje koje obzna-
njuje da je Kraljevanje drugih lano obezvlauje
time druge i potpuno se potvruje ne raspruju-
i sopstvenu uobraenost. Ludilo, kao prosto bu-
nilo, projicira se u druge; kao neto potpuno ne-
svesno, ono se u celihi uzima na sebe.
Upravo u tom asu ogledalo, od sauesnika,
postaje razbija obmane. Neki drugi bolesnik iz
Bisetre takoe je verovao da je kralj, uvek se iz-
raavajui naredbodavnim tonom i tonom vrho-
vne vlasti. Jednoga dana kada je bio neto mirni-
ji, prilazi mu nadzornik i pita ga kako to da, ako
je vladar, ne okonava svoje zatoenitvo i zato
ostaje u istoj vrei sa svakojakim umobolnicima.
Obraajui mu se i narednih dana na isti nain,
. . . on ga malo-pomalo navede da sagleda koliko
su smene njegove preterane tvrdnje, pokaza mu
drugog jednog umobolnika, takoe uverenog da
je nosilac vrhovne vlasti, i koji je stoga postao
predmet poruge. Manijak je najpre pokoleban, us-
koro dovodi u sumnju svoju vladarsku titulu i ko-
nano uspeva da prizna svoje varavo zastranjiva-
nje. Bilo je potrebno petnaestak dana da doe do
ovog, tako neoekivanog moralnog preokreta i,
posle nekoliko meseci provera, ovaj potovani otac
vraen je svojoj porodici. Nastupa, dakle, faza
unienja: poistoveen, u svojoj uobraenosti, sa
236
ISTORIJA LUDILA
predmetom svog bunila, luak se prepoznaje u og-
ledalu tog ludila ije je smene tvrdnje obeloda-
nio; njegova vrsta suverenost kao subjekta rast-
vara se u tom objektu kog je razotkrio prihvata-

'ui ga. On sada nemilosrdno posmatra samog se-

ie. A u utanju onih koji predstavljaju razum i
koji su samo namestili pogubno ogledalo, on se
prepoznaje kao objektivno lud.
Videli smo kojim je sredstvima i kojim
obmanama terapeutika osamnaestog stolea po-
kuavala da ubedi luaka u njegovo ludilo, kako
bi ga uspenije izbavila od njega. Ovde je posredi
jedan sasvim drugaiji potez; nije re tome da
se zabluda raspri velelepnim prizorom istine, ma
i prividne; re je tome da se do ludila dopre
kroz njegovu drskost, a ne kroz njegovu zabludu.
Klasicistiki duh je u ludilu osuivao izvesno sle-
pilo pred istinom; posle Pinela, u ludilu e se vie
gledati jedan polet koji nadire iz dubina, koji pre-
vazilazi pravne granice pojedinca, ne poznaje mo-
ralne upute utuvljene u njega i tei velianju se-
be. Za devetnaesto stolee, poetni uzor ludila bi-
e zamiljanje sebe kao Boga, dok je za ranija stole-
a ludilo bilo odbacivanje Boga. Ludilo e, prema
tome, upravo u prizoru sebe samog kao ponienog
bezumlja moi da nae spas kada, zahvaeno ap-
solutnom subjektivnou svog bunila, ono u nje-
mu, u istovetnom nekom luaku, iznenada zate-
kne objektivnu i poruge vrednu sliku. Istina se,
putem iznenaenja (a ne putem nasilja, kao u osa-
mnaestom stoleu), uvlai u tu igru uzajamnog
gledanja u kojem uvek vidi iskljuivo sebe. Ali
azil, u tom zajednitvu luaka, rasporedio je og-
ledala tako da luak, na kraju, ne moe a da ne
zatekne sebe kao luaka. Osloboeno okova koji
su od njega pravili ist predmet posmatranja, lu-
dilo, na paradoksalan nain, gubi sutinu svoje
slobode, a to je sloboda usamljenikog uzleta; ono
postaje odgovorno za ono to zna svojoj istini;
ono se utamniuje u svoj pogled koji mu se bes-
NASTANAK AZILA
237
konano vraa; ono je, na kraju, okovano ponie-
njem to je za sebe postalo predmet. Sticanje sve-
sti sada je skopano sa stidom to sam isti kao
taj drugi, to sam obrukan u njemu, i to sam pre-
zro sebe jo pre no to sam mogao da se prepo-
znam i upoznam.
3. Veito suenje. Tom igrom ogledala,
kao i utanjem, ludilo se neprestano poziva da sa-
mo sebi sudi. Ali povrh toga, njemu se u svakom
trenu sudi i spolja; sudi mu se ne putem kakVe
moralne ili naune savesti, ve putem neke vrste
nevidljivog suda koji neprekidno zaseda. Azil ko
jem Pinel sanja, i koji je u Bisetri delimino, a u La
Salpetrijer svakako i ostvaren, jeste jedan sudski
mikrokosmos. Da bi bila delotvorna, ta pravda po iz-
gledu mora biti zastraujua; u duhu umobolnog
mora biti prisutna cela zamiljena oprema sudije
i delata, kako bi on doista shvatio kakvom je sve-
tu suenja sada preputen. Inscenacija pravde,
a svim onim to je strano i neumoljivo u njoj,
bie dakle deo leenja. Jedan zatvorenik Bisetre
patio j e od verskog ludila raspaljenog paninim
strahom od Pakla; verovao je da veno prokletstvo
moe izbei samo strogim postom. Trebalo je ovo
strahovanje od jedne daleke pravde izravnati pri-
sustvom jedne neposredne, i jo strasnije pravde:
Da li se nezadrivom toku njegovih zloslutnih misli
protivtea mogla uspostaviti drukije do uticajem
jednog estokog i dubokog straha? Jedne veeri
upravnik se ukaza na bolesnikovim vratima . . .
opremljen svim to je potrebno da ga zaplai, lju-
tita pogleda, gromovita glasa, okruen osobljem
naoruanim tekim lancima kojima je buno vit-
lalo. Pred umobolnika stavie tanjir orbe i dado-
e mu sasvim izrinu naredbu da je tokom noi
pojede, ako nee da ga snau najsuroviji postupci
leenja. Na to se svi povlae i ostavljaju umobol-
nika u stanju veoma munog kolebanja izmeu
pomisli na kaznu kojom mu je pripreeno i zas-
traujue mogunosti muenja na onome svetu.
238
ISTORIJA LUDILA
Posle unutranje borbe koja je trajala vie aso-
va, prva pomisao odnese prevagu i on rei da uz-
me hranu.
Sudska instanca kao to je azil ne priznaje ni
jednu drugu. Ona sudi odmah, bez. priziva. Ona
ima sopstvena orua kanjavanja i koristi se nji-
ma po sopstvenom nahoenju. Negdanje zatvara-
nje najee se primenjivalo izvan uobiajenih sud-
skih postupaka; ali ono je podraavalo kanjava-
nje osuenih, koristilo se istim tamnicama, istim
elijama, istim fizikim zlostavljanjem. Pravda ko-
ja vlada u Pinelovom azilu ne preuzima naine re-
presije od neke druge pravde; ona izumeva svoje
vlastite. Ili, bolje reeno, ona se koristi terapeut-
skim postupcima koji su tokom osamnaestog sto-
lea bili rasprostranjeni radi kanjavanja. A ovo
preobraanje medicine u pravdu, leenja u repre-
siju nije najmanji paradoks ovekoljubivog i
oslobodilakog dela Pinelovog. U medicini klasi-
cistikog doba, kupke i tuevi korieni su kao lek
u skladu sa zamislima lekara prirodi nervnog
sistema; trebalo je rashladiti organizam, opustiti
sprena i sasuena vlakna; tano je da je u blago-
tvorne posledice hladnog tua ubrajano i psiho-
loko dejstvo neprijatnog iznenaenja koje prese-
ca tok misli i menja prirodu oseanja; ali tamo
smo jo uvek u oblasti medicinskih pretpostavki.
Sa Pinelom, korienje tua postaje otvorena sud-
ska mera; tu to je uobiajena kazna koju do-
suuje obian redovan sud koji u azilu neprestano
zaseda: Uzeti kao sredstvo represije, tuevi su e-
sto dovoljni da potine optem zakonu manuelnog
rada umobolnika koji je za to sposoban, da sa-
vladaju jogunasto odbijanje hrane, da ukrote
umobolnike zahvaene nekom vrstom nemirnog i
nepromiljenog raspoloenja.
Sve je ureeno tako da se luak prepozna u
svetu suenja koji ga obavija sa svih strana; on
mora da zna da ga nadziru, da mu sude i osuuju
ga; od prestupa do kazne veza mora biti oigled-
NASTANAK AZILA 239
na, kao krivica koju svi priznaju: Kupanje je pri-
lika da se bolesnik podseti na poinjen prestup,
ili na to da je propustio neki vaan zadatak, te
se pomou jedne slavine njemu na glavu naglo pu-
ta mlaz hladne vode, to umobolnika esto zbu-
njuje ili naglim i neoekivanim utiskom odstra-
njuje neku misao koja ga je zaokupljala; ako se
ona uporno odrava, tu se ponavlja, ali uz bri-
ljivo izbegavanje otrog tona i uvredljivih izraza
koji bi mogli ozlojediti umobolnika; naprotiv,
njemu se daje na znanje da se to ini za njegovo
dobro i da se tim nasilnim merama pribegava sa
aljenjem; tu se koji put ubaci- i ala, vodei ra-
una da se ne ode predaleko. Ta bezmalo aritme-
tika oiglednost kazne, to kanjavanje koje se
ponavlja onoliko puta koliko je to potrebno, to
priznavanje prestupa putem represije, sve to za
cilj ima pounutrenje sudske instance i raanje
grize savesti u duhu bolesnika: tek tada sudije
pristaju da prestanu sa kanjavanjem, sigurni da
e se ono beskonano produavati u savesti. Jedna
manina bolesnica imala je obiaj da epa svoju
odeu i da razbija sve to bi joj dolo do ruku;
prepisuju joj tu, navlae luaku koulju; na kra-
ju je izgledalo da je postiena i utuena; ali, iz
straha da je taj stid prolazan, a griza savesti od-
ve povrna, i da bi je zastraio, upravitelj joj se
obraa vrsto i odluno, ali bez ljutnje, i saoptava
joj da e se od sada sa njom postupati sa najveom
strogou. Nije trebalo dugo ekati na eljeni is-
hod: Njeno pokajanje poe potokom suza, koji
gotovo dva asa nije prestajao da lije. Postignu-
ta su dva pogotka: prestup je kanjen, a prekri-
telj se osetio krivim.
Ima, meutim, i umobolnika koji izmiu ovom
potezu i opiru se moralnom stapanju kojem on vo-
di. Oni e biti zatvoreni unutar samog azila, ob-
razujui jednu novu zatvoreniku populaciju koja
ak i ne moe da doe u vezu sa pravdom. Kada
se govori Pinelu i njegovom oslobodilakom de-
240
ISTORIJA LUDILA
lu, ovo drugo zatvaranje preesto se izostavlja.
Ve smo videli da je on blagodeti preustrojenog
azila uskratio bogomoljcima koji veruju da su
nadahnuti, koji neprestano tee da od drugih na-
ine novoobraenike i koji podmuklo uivaju u
tome da podstiu ostale umobolnike na neposlu-
nost, pod izgovorom da je bolje sluati Boga nego
ljude. Ali izdvajanje i zatvaranje u elije obave-
zni su i za one koji se ne mogu prikloniti optem
zakonu rada i koji, vazda zabavljeni neim tet-
nim, uivaju da kinje ostale umobolnike, da ih
izazivaju i stalno ih podstiu na neslogu, a to
se ena tie, za one koje tokom napada pokazuju
neodoljivu sklonost da kradu sve to im padne
aka. Neposlunost iz verskog fanatizma, otpor
prema radu, kraa tri krupna prestupa protiv
graanskog drutva, tri glavna nasrtaja na njego-
ve bitne vrednosti, ne mogu se oprostiti, ak ni
zbog ludila; oni, prosto-naprosto zasluuju zat-
vor, iskljuenje u najstroem smislu rei, jer u
svima njima ispoljava se isti otpor prema moral-
nom i drutvenom ujednaavanju, koje i jeste ra-
zlog postojanja azila kakav je Pinel zamislio.
Nekada je bezumlje bilo izostavljeno iz sue-
nja, da bi bilo preputeno nahoenju sila razuma.
Sada, njemu se sudi: i to ne tek jedan jedini put,
pri stupanju u azil, tako da se ono prizna, svrsta i
jednom za svagda proglasi nevinim; ba naprotiv,
ono je izloeno veitom suenju, koje ne prestaje
da ga progoni i da na njemu primenjuje svoje
sankcije, da proglaava prestupe, i da zahteva da
se javno moli oprotaj, konano i da iskljuuje
one iji bi prestupi mogli da za due vreme ugro-
avaju valjan drutveni red. Ludilo je izbeglo pro-
izvoljnost ali j e odmah upalo u neku vrstu bes-
krajnog procesa za koji azil obezbeuje i policaj-
ce, i islednike, i sudije, i izvrioce kazni; procesa
u kojem svaki prestup u ivotu, na osnovu moi
svojstvene azilskom oitisanju, postaje drutveni
zloin, koji se otkriva, osuuje i kanjava; proce-
NASTANAK AZILA
241
sa koji nema drugog kraja sem veitog poinjanja
ispoetka, u pounutarnjenom vidu, kao griza $a-
vesti. Luak kog je Pinel oslobodio i, po Pinelu,
luak modernog zatvaranja, jesu osobe kojima se
sudi; one imaju povlasticu da ih vie ne meaju i
ne stapaju sa osuenima, one su osuene da budu,
u svakom asu, pod udarom optube iji im se sa-
draj nikad ne saoptava, jer u nju ulazi ceo nji-
hov ivot u azilu. Azil doba pozitivizma, za ije se
osnivanje slavi Pinel, nije slobodna oblast posma-
tranja, davanja dijagnoze i leenja; to je sudski
prostor u kojem se ljudi optuuju, sude i osuu-
ju, i iz kojeg se oslobaaju tek prenoenjem tog
procesa duboko u sebe, odnosno pokajanjem. U
azilu, ludilo e biti kanjeno, ak i ako je izvan
azila nevino. Jo dugo e ono ostati, bar do naih
dana, utamnieno u svetu morala.
*
* *
utanju, prepoznavanju u ogledalu, i ovom
veitom suenju, trebalo bi dodati i etvrtu struk-
turu svojstvenu svetu azila koji se izgrauje kra-
jem osamnaestog stolea; to je velianje medicin-
skog osoblja. Od svih, ona je nesumnjivo najva-
nija, jer ne samo to e odobriti nove dodire leka-
ra i bolesnika, ve i nov odnos izmeu umobolno-
sti i medicinske misli, a na kraju e upravljati i
svekolikim modernim iskustvom ludila. Do sada
su se u azilu zaticale samo iste strukture koje i u
zatvoru, ali pomerene i izobliene. Sa novim po-
loajem medicinskog osoblja, ukinut je najdublji
smisao zatvaranja: tada je duevna bolest, sa zna-
enjima koja joj danas pripisujemo, postala mo-
gua.
Delo Tjuka i delo Pinela, po duhu i vrednosti-
ma tako razliita, stiu se u tom preobraaju me-
dicinskog osoblja. Lekar, videli smo, nije imao
16
242 ISTORIJA LUDILA
ulogu u zatvorskom, ivotu. U azilu, meutim, on
postaje glavna figura. On odluuje ulasku. Pra
vilnikom Utoita to je utanaeno: to se tie
prijema bolesnika, odbor treba uvek da zahteva
uverenje koje je potpisao l ekar. . . Treba, takoe,
utvrditi da bolesnik nije zahvaen nekom drugom
boleu, a ne ludilom. Isto tako, poeljno je da se
sastavi izvetaj iz kojeg bi se videlo otkad je oso-
ba bolesna, kao i da li su, i ako jesu koji, lekovi
upotrebljeni. Od kraja osamnaestog stolea le-
karsko uverenje postalo je tako rei obavezno za
zatvaranje luaka. Ah u samom azilu lekar upo-
redo sa ureivanjem azila kao medicinskog pros-
tora, zauzima sve vanije mesto. Pa ipak, a to je
i glavno, lekar se ne uplie na temelju nekog zna-
nja ili medicinske moi koju bi samo on posedo-
vao, i koju bi opravdavao zbir objektivnih sazna-
nja. Homo medicus stie vlast u azilu ne kao nau-
nik, ve kao mudrac. Ako se trae lekari kao
struka, onda se oni trae kao moralno i pravno
jemstvo, a ne u ime nauke. Lekara bi lako mogao
da zameni neki veoma savestan ovek, neokrnje-
ne vrline, s dugim iskustvom u azilu. Jer posao le-
kara samo je deo jednog golemog moralnog zada-
tka koji se u azilu mora obaviti i koji jedini moe
da obezbedi ozdravljenje bezumnika: Zar ne bi
za upravu svakog javnog ili privatnog zavoda za
umobolne nepovrediv zakon morao biti da mani-
jaku omogui najiru slobodu koju doputa nje-
gova lina bezbednost, ili bezbednost drugih, i da
je suzbija samo u skladu sa manjom ili veom oz-
biljnou ili opasnou njihovih skretanja ...; da
prikuplja sve podatke koji bi lekaru mogli da po-
mognu u leenju, da briljivo posmatra razliite
promene u obiajima i temperamentu i da se pre-
ma tome, na kraju, postavi blago ili vrsto, pomir-
ljivo ili sa autoritetom i nepopustljivom strogo-
u? Po Semjuelu Tjuku, prvog lekara koji je bio
postavljen u Utoitu preporuila je njegova ne-
umorna istrajnost; kada je stupio u Utoite on,
NASTANAK AZILA
243
sumnje nema, nije imao nikakvog posebnog zna
nja duevnim bolestima, ali to je bio jedan ra
zborit duh koji je dobro znao da od njegove pri
ljenosti i umea zavise najdrai interesi njegovih
blinjih. On je isprobavao razliite lekove na ko-
je su mu ukazivali zdrav razum i iskustvo njego-
vih prethodnika. No ubrzo je bio razoaran, ne
stoga to su ishodi bili loi ili to je broj izleenja
bio mali: Nego su medicinska sredstva bila tako
nedovoljno povezana sa razvojem ozdravljenja da
nije mogao a da ne posumnja da ona vie prate
ozdravljenje no to dovode do njega. Tada on
shvati da se malo moe postii dotad poznatim me-
dicinskim metodama. Briga za ovenost odnese
prevagu kod njega i on odlui da ne koristi ni je-
dan lek koji bi bolesniku bio odve neprijatan. Ali
ne bi trebalo verovati da je uloga lekara u Uto-
itu bila od male vanosti: preko redovnih obila-
zaka, preko autoriteta koji je imao u domu i koji
ga je stavljao iznad svih nadzornika lekar je nad
duhom bolesnika stekao uticaj vei no to je bio
uticaj svih drugih osoba koje su imale da motre
na njih.
Veruje se da su Tjuk i Pinel otvorili azil pred
medicinskim saznanjem. No oni nisu uveli nauku,
ve linost ije su se moi samo preruile u to zna-
nje, ili, najvie, u njemu nale svoje opravdanje.
Te moi, po prirodi, pripadaju drutvenom i mo-
ralnom redu; one vuku korene iz malodobnosti
luaka, otuenosti njegove linosti, a ne njegovog
duha. Ako je linost lekara mogla da izdvoji ludi-
lo, to nije znailo da ga ona poznaje, ve da ga
kroti; a ono to e za pozitivizam biti slika objek-
tivnosti, samo je druga strana te nadmoi. Veo-
ma je vano zadobiti poverenje tih bolnika i izaz-
vati u njima oseanja potovanja i poslunosti,
to moe doi samo kao plod nadmonosti rasu-
ivanja, izvrsnog odgoja i dostojanstva u govoru
i ponaanju. Glupost, neznanje i pomanjkanje na-
ela, potpomognuti tiranskom krutou, mogu da
16'
244
ISTORIJA LUDILA
izazovu i strah, ali prezir uvek pobuuju. Nadzor-
nik u jednom domu umobolnih, koji je doao do
vlasti nad njima, upravlja i uredovljuje njihovo
ponaanje po svom nahoenju; on mora biti obda-
ren vrstim karakterom i, po potrebi, pokazati da
ima ogromnu snagu. On treba da preti malo, ali
da sprovodi pretnje i, ako ga ne sluaju, kazna
mora odmah da usledi. U svetu azila lekar je mo-
gao da sprovodi svoju apsolutnu vlast samo u
onoj meri u kojoj je, od poetka, bio Otac i Sudi-
ja, Porodica i Zakon, budui da je njegova medi-
cinska praksa dugo samo tumaila stare obrede
Reda, Autoriteta i Kazne. A Pinel je odlino shva-
tao da lekar isceljuje onda kada, izvan modernih
terapeutskih postupaka, pokree te pradrevne sli-
ke.
On navodi sluaj jedne sedamnaestogodinje
devojke koju su roditelji podigli krajnje popust-
ljivo; ona je pala u veselo i luckasto bunilo ko-
jem se nije mogao odrediti uzrok; u bolnici, s
njom je postupano S najveom blagou; no ona
je uvek imala izvestan oholi izgled koji se u azi-
lu nije mogao trpeti; svojim roditeljima govo
rila je samo sa ogorenjem. Odluuju da je po-
dvrgnu reimu strogog autoriteta; . . . nadzornik,
da bi ukrotio njen nesalomljiv karakter, iskoristi
trenutak kupanja i estoko se okomi na neke izo-
paene osobe koje se usuuju da se dignu protiv
naredbi svojih roditelja i koje ne priznaju njihov
autoritet. On joj predoi kako e se od sada s
njom postupati sa svom strogou koju ona zaslu-
uje, poto se sama opire svom ozdravljenju i sa
nesavladivim jogunstvom prikriva poetni uzrok
svoje bolesti. Zbog te nove strogosti i te pretnje
bolesnica se osea duboko pogoena ...; na kra-
ju je priznala svoje pogreke i prostoduno rekla
da je skrenula pameu zbog jedne nedoputene
sklonosti svog srca, i imenovala osobu koja je bi-
la njen predmet. Posle tog prvog priznanja izlee-
nje je bilo lako: Dolo je do najpovoljnije pro-
NASTANAK AZILA
245
mene . . . ona je otada mirna i ne moe dovoljno
da iskae svoju zahvalnost nadzorniku koji je
okonao njenu stalnu uznemirenost, i vratio u njeno
srce spokojstvo i mir. U ovoj prii nema ni jed-
nog mesta koje se ne bi moglo prevesti na izraze
psihoanalize, toliko je bilo tano da je linost le-
kara, pre Pinela, morala da dela ne na osnovu ne-
ke objektivne odredbe bolesti ili izvesne dijagno-
ze koja klasifikuje, ve oslanjajui se svoju uti
cajnost koja je obuhvatala tajne Porodice, Autori
teta, Kazne i Ljubavi; koristei se upravo tom uti-
cajnou, navlaei obrazinu Oca i Sudije, lekar,
jednom od onih naglih preica" koje ostavljaju me-
dicinsku nadlenost po strani, postaje gotovo a-
robni izvrilac izleenja i poprima lik udotvor-
ca; dovoljno je da on pogleda i progovori pa da
bezumnike uobraenosti nestane i da se ludilo
konano povinuje razumu. Njegovo prisustvo i
njegova re raspolau tom moi vraanja razumu,
moi koja jednim udarcem razotkriva krivicu i po-
novo uspostavlja poredak morala.
Neobian je paradoks to je medicinska pra-
ksa zala u tu nesigurnu oblast lanih uda upra-
vo u asu kada znanje duevnoj bolesti pokua
va da poprimi pozitivno znaenje. S jedne strane,
ludilo se postavlja na odstojanje u jednom objek-.
tivnom polju u kojem iezavaju pretnje bezum-
lja; ali u istom tom asu luak tei da sa lekarom,
u nerazorivom jedinstvu, stvori neku vrstu pra u
kom se sauesnitvu uvruje na osnovu veoma
starih srodnosti. ivot u azilu, kako su ga Tjuk i
Pinel ustrojili, omoguio je nastanak te tanane
strukture koja e postati osnovna elija ludila
strukture koja stvara neto kao mikrokosmos u
kojem su simbolino predstavljene velike struktu-
re graanskog drutva i njegovih vrednosti: odno-
si Porodica-Deca, oko teme oevog autoriteta; od-
nosi Krivica-Kazna, oko teme neposredne pravde;
odnosi Ludilo-Nered, oko teme drutvenog i mo-
ralnog reda. Odatle lekar i crpe svoju isceliteljsku
246 ISTORIJA LUDILA
mo; i upravo onoliko koliko se bolesnik, preko
tolikih starih veza, ve nalazi otuen u lekaru, le-
kar i ima gotovo udesnu mo isceljenja.
U vreme Pinela i Tjuka, u toj moi nije bilo
neobinog; ona je objanjavana i pokazivana, na-
prosto, preko uspenosti moralnog dranja; nije
bila tajanstvenija od moi lekara osamnaestog sto-
lea kada je ovaj rastvarao tenosti ili oputao
vlakna. Ali smisao ove moralne prakse vrlo je br-
zo izmakao lekaru, onako kako je on svoje znanje
zatvarao u norme pozitivizma: od poetka devet-
naestog stolea psihijatar vie nije sasvim tano
znao kakva je priroda moi koju je nasledio od ve-
likih reformatora ija je delotvornost izgledala ta-
ko udnovata spram naina na koji je on zamiljao
duevnu bolest i prakse svih ostalih lekara.
Ta psihijatrijska praksa, zgusnuta u svojoj
tajnovitosti, nejasna ak i onima koji su se njome
bavili, u mnogom pogledu nalazi se u istom udno-
vatom poloaju koji luak ima u svetu medicine.
Pre svega stoga to e medicina duha, prvi put u
povesti zapadne nauke, postati gotovo sasvim ne-
zavisna: jo od Grka ona je bila samo jedno po-
glavlje medicine i videli smo kako je Vilis izua-
vao ludila pod oznakom bolesti glave; posle Pi-
nela i Tjuka, psihijatrija e postati medicina sa
osobenim obelejem: ni oni koji za poreklom lu-
dila najstrastvenije tragaju u organskim uzrocima
ili naslednim sklonostima nee izbei to obeleje.
Oni e ga izbei tim manje to e ono sa po-
kretanjem sve mutnijih moralnih sila u poetku
biti neka vrsta neiste savesti; oni e se tim vie
zatvarati u pozitivizam to vie budu oseali kako
njihova praksa izlazi iz njega.
to se vie pozitivizam namee medicini, a
psihijatriji posebno, to ta praksa postaje mutnija,
mo psihijatra udotvornija, a par lekar-bolesnik
sve dublje zalazi u jedan neobian svet. U oima
bolesnika, lekar postaje udotvorac; onaj autori-
tet koji je lekar dobijao iz reda, morala, porodice,
NASTANAK AZILA
247
sada kao da izvlai iz sebe samog; upravo zato to
je to lekar, veruje se da on raspolae tim moima,
i dok je Pinel, kao i Tjuk, isticao da njegovo moral-
no delovanje nije neminovno skopano sa naunom
upuenou, sad ljudi poinju da veruju, a bole-
snik pre svih, da je on svoju mo rasplitanja ludi-
la stekao iz neke ezoterinosti svoje nauke, iz neke
gotovo demonske tajne znanja; i to bolesnik vi-
e bude prihvatao to preputanje u ruke lekara
koji je istovremeno i boanski i satanski, koji, u
svakom sluaju, prevazilazi ljudsku meru, to e
se vie otuivati u njemu, pnhvatajui potpuno i
unapred sve njegove uticaje, od samog se poetka
potinjavajui volji koju doivljava kao maginu,
i nauci za koju misli da je predskazivanje i prori-
canje, te tako na kraju postaje idealan i savren
korelat tih moi koje on projicira u lekara, ist
objekt bez druge otpornosti doli sopstvene inerci-
je, gotov da bude ba ona histerina bolesnica
preko koje je arko (Charcot) uznosio udesnu
mo lekara. Ako bismo eleli da ralanimo du-
binske sklopove objektivnosti u znanju i praksi
psihijatrije devetnaestog stolea, od Pinela do
Frojda (44), onda bi zapravo trebalo da pokaemo
da je ta objektivnost od samog poetka bila jedno
opredmeenje magijskog reda koje je moglo da se
ostvari tek uz saradnju samog bolesnika i na os-
novu jedne moralne prakse koja je u poetku bi-
la otvorena i jasna, ali je, u meri u kojoj je pozi-
tivizam nametao svoje mitove naunoj objekti-
vnosti, polako padala u zaborav; prakse iji su ko-
reni i smisao zaboravljeni, ali koja je stalno ko-
riena i stalno prisutna. Ono to se naziva psihija-
trijskom praksom jeste izvesna moralna taktika,
nastala krajem osamnaestog stolea, ouvana u ob-
redima azilskog ivota i prekrivena mitovima po-
zitivizma.
Ali ako za bolesnika lekar brzo postaje udo-
tvorac on to, u sopstvenim oima, kao lekar pozi-
tivizm, ne moe biti. Toj nejasnoj moi ije po-
248 ISTORIJA LUDILA
reklo on vie ne poznaje i u kojoj nee da prepo-
zna drevne sile iz kojih je sainjena, on treba da
dade neki poloaj; a poto nita u pozitivnom sa-
znanju ne moe da opravda takav prenos volje,
ili slino delovanje na daljinu, brzo e doi trenu-
tak kada e ludilo samo biti proglaeno odgovor-
nim za takve nepravilnosti. Ta ozdravljenja bez
osnove, i za koja odista valja priznati da nisu la-
na ozdravljenja, postae istinska ozdravljenja la-
nih bolesti. Ludilo nije bilo ono to se verovalo
da je, niti ono za ta se izdavalo; ono je bilo bes-
krajno manje od sebe sama: zbir uverenosti i ob-
mane. Vidimo kako se ocrtava ono to e postati
pitijatizam Babinskog. I jednim udnovatim preo-
kretom misao se vraa gotovo dva stolea unazad
u vreme kada je granica izmeu ludila, lanog lu-
dila i simulacije ludila bila nedovoljno odreena
ista nejasna pripadnost prestupu drala ih je
na okupu; a jo dalje od toga, medicinska misao
konano je izvela jedno izjednaenje pred kojim
je oklevala sveukupna zapadna misao, jo od gr-
ke medicine: izjednaenje ludila sa ludilom
odnosno medicinskog poimanja i kritikog poima-
nja ludila. Krajem devetnaestog stolea, i u misli
savremenika Babinskog, nalazimo tu neuvenu po-
stavku koju se jo ni jedna medicina nije usudila
da iskae: da je ludilo, na kraju, samo ludilo.
Otuda, dok je duevni bolesnik potpuno otu-
en u stvarnoj linosti svog lekara, lekar razbija
stvarnost duevne bolesti u kritikom poimanju
ludila. I to tako da, izvan praznih oblika pozitivi-
stike misli, ostaje jo samo jedna konkretna
stvarnost: par lekar-bolesnik u kojem se zbira,
splie i rasplie svekolika umobolnost. I upravo
do tog stupnja cela psihijatrija devetnaestog sto-
lea istinski se usmerava ka Frojdu, prvome koji
je ozbiljno prihvatio stvarnost para lekar-bolesnik,
koji se sloio da od nje ne odvoji ni svoje posma-
tranje ni svoje istraivanje, koji nije teio da ga
prikrije jednom psihijatrijskom teorijom koja bi
NASTANAK AZILA
249
bila u manjem ili veem skladu sa medicinskim
saznanjem; on je prvi najdoslednije pratio njene
posledice. Frojd je razotkrio sve ostale azilske
strukture: on jeoukinuo utanje i posmatranje, po-
tro samoprepoznavanje ludila u ogledalu sopstve-
nog prizora, uutkao instance osuivanja. Ali, s
druge strane, on je iskoristio strukturu koja oba-
vija linost lekara; on je pojaao njegova svojst-
va udotvorca, pripremajui bezmalo boanski
status njegovoj svemoi. On je na njega, na samu
tu prisutnost koja se izmakla iza bolesnika i iznad
njega, u odsutnost koja je isto tako i sveobuhva-
tna prisutnost, preneo sve moi koje su bile ras-
podeljene u kolektivnom bivstvovanju azila; on je
od toga napravio apsolutni Pogled, isto i uvek uz-
drano utanje, Sudiju koji kanjava i nagrau-
je jednom presudom koja se ak ni do govora ne
sputa; on je od toga napravio ogledalo u kojem
se ludilo, jednom gotovo nepominom kretnjom,
vezuje za, i odvezuje od sebe.
Frojd je postigao da se sve strukture koje su
Pinel i Tjuk ustrojili u zatvoru, pomere prema le-
karu. On je doista izbavio bolesnika tog azilskog
bivstvovanja u koje su ga otuivali njegovi oslo-
boditelji; ali nije ga izbavio onoga to je u tom
bivstvovanju bilo sutinsko; on je preustrojio mo-
i u njemu, do najveeg ih stupnja napregao stav-
ljajui ih u ruke lekara; on je stvorio psihoanaliti-
ku situaciju u kojoj, jednim genijalnim kratkim
spojem, otuenje postaje razotuujue zato to,
u lekaru, postaje subjekt.
Lekar, kao lik koji otuuje, ostaje klju psi-
hoanalize. Moda upravo zato to nije ponitila tu
konanu strukturu i na nju svela sve ostale, psiho-
analiza i ne moe, nee moi da uje glasove be-
zumlja, niti da odgonetne znake bezumnika kao
takve. Psihoanaliza moe da razmrsi neke oblike
ludila; najvii rad bezumlja njoj ostaje stran. Ona
ne moe ni da oslobodi ni da prepie, a ponajma-
nje da objasni ono to je u toj raboti bitno.
250
ISTORIJA LUDILA
Od kraja osamnaestog stolea, ivot bezumlja
otkriva se jo samo u blesku dela kao to su Hel-
derlinovo, Nervalovo, Nieovo ili Artoovo u de-
lima zauvek nesvodivim na ta ludila koja ozdrav-
ljuju, odupirui se sopstvenom snagom tom ogrom-
nom moralnom utamnienju za koje smo stekli na-
viku da ga nazivamo, nesumnjivo ironino, Pine-
lovim i Tjukovim osloboenjem umobolnih.
ZAKLJUAK
Onaj Goja koji je naslikao Ludnicu doiveo
je, nesumnjivo, pred tim gamizanjem ploti po pra-
znini, tom golotinjom du golih zidova, neto to
je bilo u vezi sa ondanjom patetinou: simboli-
ne inuve kojima su bili krunisani bezumni kra-
ljevi ostavljale su vidljivim tela koja preklinju,
tela izloena lancima i bievima, tela koja bunilu
lica protivree ne toliko bedom svoje razotkrive-
nosti koliko ljudskom istinom koja je provaljiva-
la kroz celu tu netaknutu plot. ovek sa trorogim
eirom nije lud zato to je, go-golcat, natakao tu
ritu na glavu; nego u tom luaku sa eirom klju-
a, kroz neiskazivu snagu njegovog miiavog tela,
njegove divlje i udesno raspojasane mladosti, jed-
na ve amoralna ljudska prisutnost, nekako slobod-
na jo od poetka vremena, po pravu roenja. Lud-
nica ne govori toliko ludilima i tim udnovatim
likovima, koje uostalom nalazimo i u Caprichos,
koliko velikoj jednolinosti tih novih tela, poka-
zanih u svoj svojoj krepkosti, a iji pokreti, ako i
prizivaju njihove snove, pre svega opevaju njihovu
sumornu slobodu: jezik Ludnice slian je Pinelo-
vom svetu.
Goja sa Disparates i sa Quinta del Sordo ob-
raa se drugom jednom ludilu. Ne ludilu luaka
baenih u tamnicuj ve ludilu oveka baenog u
252
ISTORIJA LUDILA
sopstveni mrak. Ne povezuje li nas Goja, prema-
ujui seanje, sa drevnim svetovima arolija, fan-
tastinih jahanja, vetica koje ue po granama
sasuenih drveta? Zar udovite koje ape tajne
na uho Kaluera nije roak nakaze koja je opi-
njavala Boovog Svetog Antonija? U izvesnom smi-
slu Goja iznova otkriva te velike zaboravljene sli-
ke ludila. Ali za njega su one neto drugo, i upe-
atljivost kojom se odlikuju njegovi kasniji rado-
vi potie od druge jedne snage. Kod Boa ili Broj-
gela, ti se oblici raaju iz samoga sveta; kroz pro-
cepe jedne udnovate poezije, oni otkrivaju kame-
nje i biljke, oni izviru iz ivotinjskog zavijanja;
ni uee svekolike prirode nije bilo dovoljno za
njihovo kolo. Gojini oblici raaju se ni iz ega:
oni su bez osnove, u dvojakom smislu, po tome
to se izdvajaju tek iz najjednolikije tame, i to-
me to nita ne ukazuje na njihovo poreklo, nji-
hovu granicu i njihovu prirodu. Disparates su bez
predela, bez zidova, bez pozadine i to je jo
jedna razlika u odnosu na Caprichos; u noi tih
velikih slepih mieva koje vidimo na Nainu lete-
nja nema ni jedne jedine zvezde. Iz kog drveta
raste grana na kojoj krete vetice? Da li ona le-
ti? Prema kom vetijem sastanku, i kom proplan-
ku? Nita u svemu tome ne govori svetu, ni
ovome, ni nekom drugom. Re je, u stvari,
onoj Usnulosti razuma od koje je Goja jo 1797.
stvorio prvu sliku sveopteg jezika; re je no
i koja je, nema sumnje, no klasicistikog bezum-
lja, ona troguba no u koju je utonuo Orest. Ali
u toj noi ovek opti sa onim to je u njemu
najdublje, i najsamotnije. Pustinja Boovog Sve-
tog Antonija bila je beskonano nastanjena; a ak
i ako je bio plod njene mate, predeo kojim pro-
lazi Luda Greta bio je sav ispresecan ljudskim je-
zikom. Gojin Kaluer, s tom toplom ivotinjom uz
svoja plea, njenim apama na svom ramenu i
njenom njukom koja mu dahe u uho, ostaje
sam: nije izreena nikakva tajna. Jedino je pri-
ZAKLJUAK
253
sutna najzapretenija, a u isti mah i najdivljakije
slobodna sila: ona koja komada tela na Grande
Disparate, ona koja se razularila i bode oi na
Pomamnom ludilu. Posle toga se i sama lica ra-
spadaju: to vie nije ono ludilo sa Caprichos ko-
je je navlailo obrazinu istinskiju od istine likova;
to je sad ludilo ispod obrazine, ludilo koje ujeda
lica, nagriza crte; nema vie oiju i usta, tu su sa-
mo pogledi koji dolaze ni od kuda i upiru se ni
u ta (kao na Skupu vetica); ili krici koji naviru
iz crnih rupa (kao na Hodoau svetog Isidora).
Ludilo je u oveku postalo mogunost da se uni-
te i ovek i svet pa ak i te slike koje prkose
svetu i izobliuju oveka. Ono je, daleko ispod
sna, daleko ispod more bestijalnosti, poslednje
pribeite: kraj i poetak svega. Ne stoga to bi
bilo obeano kao u nemakoj lirici, ve stoga to
je zbrka haosa i apokalipse: taj Idiot koji krii
i krivi rame da bi se izmakao nitavim koje ga za-
hvata da li je to roenje prvog oveka i nje-
gov prvi pokret prema slobodi, ili poslednji trzaj
poslednjeg samrtnika?
Zar to ludilo koje spaja i deli vreme, koje
svija svet u omu jedne noi, to ludilo tako tue
iskustvu iji je savremenik, ne prenosi, onima ko-
ji su kadri da ga prihvate Nieu i Artou te
jedva ujne rei klasicistikog bezumlja u koji-
ma su posredi bili nitavilo i no, ali pojaavajui
ih do krika i besa? I dajui im, po prvi put, iz-
raz, pravo graanstva, i uporite u zapadnoj kul-
turi na osnovu kojeg postaju mogua sva ospo-
ravanja, i totalno osporavanje? Vraajui im nji-
hovo prvotno divljatvo?
Miran, strpljivi jezik De Sadov takoe hvata
poslednje rei bezumlja i daje im, za budunost,
i on, jedno udaljenije znaenje. Izmeu iskidanog
Gojinog crtea i te neprekinute crte rei ija se
jednosmernost protee od prve knjige Zistine do
desete knjige Zilijete, nesumnjivo nema nieg za-
jednikog osim izvesnog pokreta koji, vraajui se
254 ISTORUA LUDILA
tkom savremene lirike i isuujui joj izvore, iz-
nova otkriva tajnu nitavila i bezumlja.
U zamku u koji se zatvorio De Sadov junak,
po manastirima, umama, podzemnim tamnicama
u kojima se beskonano produava ropac njego-
vih rtava, priroda, na prvi pogled kao da moe
da se iskazuje u punoj slobodi. Tu ovek ponovo
nalazi jednu istinu koju je zaboravio premda je
ona oigledna: koja bi elja mogla biti protiv pri-
rode kada je nju u oveka usadila priroda sama,
i kada je nju ovek nauio od prirode u velikoj
pouci ivota i smrti koja ne prestaje da obnavlja
svet? Ludilo elje, bezumna ubistva, najnerazum-
nije strasti jesu mudrost i razum, poto spadaju
u poredak prirode. Sve to su moral i religija, i
jedno loe ustrojeno drutvo, mogli da ugue u
oveku, oivljava u dvorcu ubistava. Tu je ovek
konano usklaen sa svojom prirodom; ili, bolje
reeno, jednom etikom svojstvenom tom udnova-
tom zatvaranju, ovek mora da se stara da, bez
skretanja, odri svoju vernost prirodi: strog zada-
tak, sveobuhvatan, neiscrpan zadatak: Nita ne-
e znati ako nisi sve upoznao; a ako si toliko
plaljiv da se zaustavi pred prirodom, ona e ti
izmai za svagda. (45) I obrnuto, ako je ovek
povredio ili izmenio prirodu, on treba i da ispra-
vi zlo matematikom vrhovne osvete: Priroda je
uinila da se svi rodimo jednaki; ako se sudbini
dopada da remeti taj poredak optih zakona, na
nama je da ispravimo njene udi i da svojom
spretnou povratimo ono to su jai oteli. (46)
Sporost osvete, kao i drskost elje, pripadaju pri-
rodi. U onom to izumeva ludilo ljudi nema nie-
ga to ne bi bilo ili oigledna priroda, ili ponovo
uspostavljena priroda.
Ali u De Sadovoj misli to je tek prvi trenu-
tak: ironino opravdanje, racionalno i lirsko, go-
rostasan pasti Rusoa. Na osnovu tog pokazivanja
posredstvom besmisla nitavnosti savreme-
ne filosofije i celog njenog naklapanja oveku
ZAKLJUAK
255
i prirodi, bie donete istinske odluke: odluke ko-
je su isto toliko i prekidi u kojima se ponitava
veza oveka sa njegovim prirodnim biem (47).
uveno Drutvo prijatelja zloina, nacrt Ustava
vedske, kada ih jednom oistimo od njihovih
otrovnih aluzija na Drutveni ugovor i namerava-
na ustrojenja Poljske ili Korzike, utvruju jedino
vrhovnu strogost subjektivnosti u odbacivanju
svake prirodne slobode i jednakosti: nekontroli-
sano raspolaganje jednim elanom od strane dru-
gog, prekomerno sprovoenje nasilja, bezgranina
primena prava smrti celo to drutvo ija je je-
dina veza odbacivanje veze, javlja se kao otpu-
tanje prirode budui da jedina kohezija koja
se zahteva od pojedinaca u toj skupini ima za cilj
samo da zatiti ne prirodno postojanje, ve slo-
bodno ispoljavanje suvremenosti nad prirodom i
protiv nje (48). Odnos to ga je uspostavio Ruso
sasvim je obrnut; suverenost vie ne prenosi
prirodno postojanje, ono j e za suverena samo je-
dan objekt, koji mu omoguuje da odvagne svoju
zakljuka, elja samo prividno vodi ponovnom ot-
krivanju prirode. Kod De Sada, u stvari, nema po-
vratka rodnoj zemlji, nema nade da e prvotno
odbacivanje drutvenog ponovo kriomice postati
poredak sree, putem dijalektike prirode koja se
odrie same sebe i time se potvruje. Za usamlje-
niko ludilo elje koje jo i za Hegela, kao i za
filosofe osamnaestog stolea, konano utapa ove-
ka u prirodni svet koji drutveni svet odmah pre-
uzima, De Sad smatra da baca oveka u jednu
prazninu koja izdaleka vlada prirodom, u potpu-
no odsustvo srazmera i zajednice, u stalno iznova
otpoinjano nepostojanje zadovoljenja. No ludi-
la otuda je beskrajna; ono to se moglo smatra-
ti nasilnikom prirodom oveka samo je bila be-
skonanost ne-prirode.
Ovde je izvor velike jednolinosti De Sadove:
sa De Sadovim napredovanjem kulise se raspada-
dovede do svog loginog
256
ISTORIJA LUDILA
ju; iznenaenja, sluajnosti, patetine ili drama-
tine veze prizora iezavaju. Ono to je jo u li-
stini bilo preokret doivljen, dakle nov doga-
aj postaje, u ilijeti, suverena, uvek pobedni-
ka igra, bez slabih strana, igra ije je savrenstvo
toliko da njena novina moe biti samo slinost
sa samom sobom. Kao i kod Goje, vie nema os-
nova tim preterano tanim Disparates. Pa ipak,
kroz to pomanjkanje dekora koje moe biti mrkli
mrak isto tako kao i bletavo svetio (kod De Sa-
da nema senki), lagano se kreemo ka svretku:
smrti istine. Njena bezazlenost zamorila je ak
i elju da bude kinjena. Ne moe se rei da zloin
nije savladao njenu vrlinu; treba da kaemo obr-
nuto, da ju je njena prirodna vrlina dovela dotle
da je iscrpla sve mogue naine da bude pred-
met zloina. Tada, i kada zloin bude mogao jo
samo da je najuri iz oblasti svoje suverenosti (Zi-
lijet najuruje svoju sestru iz zamka Noarsej), ta
priroda tako dugo potinjavana, kinjena, ponia-
vana (49), potpuno se pokorava onome to joj se
protivilo: sada ona zapada u ludilo i tu, ali samo
za trenutak, ponovo uspostavlja svoju svemo.
Pobesnela olujina, grom koji zgromljuje istinu
to je priroda koja je postala zloinaka sub-
jektivnost. Ta smrt koja kao da je izmakla bezum-
noj vladavini Zilijete dublje joj pripada nego bilo
koja druga; no oluje, munje i groma dovoljno
oznauje da se priroda razdire, da dostie krajnji
stupanj svoje borbe, i da u tom zlatnom blesku
otkriva suverenost koja je i ona sama, i neto sa-
svim drugo no ona sama: suverenost poludelog
srca koje je, u svojoj samoi, dostiglo granice
sveta koji ga razdire, okree ga protiv sebe i uni-
tava u asu kada mu to to je tako dobro ovla-
dalo tim svetom daje pravo da se poistoveti s
njim. Taj trenutni grom koji je priroda potegla
iz sebe da bi zgromila istinu samo je jedno te
isto sa dugim bivstovanjem ilijete koja e, tako-
e, ieznuti sama od sebe, ne ostavljajui ni tra-
ZAKLJUAK 257
17
ga, ni lea, niti bilo ta drugo po emu bi priroda
mogla da preuzme svoja prava. Nitavilo bezumlja
u kojem se zauvek uutao jezik prirode postalo
je nasilnitvo prirode i protiv prirode, i to sve do
suverenog ukidanja sebe samog (50).
Kod De Sada, kao i kod Goje, bezumlje na-
stavlja da bdije u svojoj noi; ali kroz to bdenje
ono se spree sa sveim snagama. Ne-bie koje je
ono bilo, postaje mo koju treba unititi. Preko
De Sada i Goje, zapadni svet je stekao mogunost
da u nasilju prevazie svoj razum i da tragino
iskustvo ponovo otkrije izvan obeanja dijalektike.
*
* *
Posle De Sada i Goje, a od njih poev, be-
zumlje pripada onome to je, za moderan svet,
presudno u svakom umetnikom delu: to znai
onome po emu svako delo jednovremeno nosi i
ubistvo i prinudu.
Tasovo ludilo, Sviftova melanholija, Rusoovo
bunilo, pripadaju njihovim delima ba kao to i
ta dela pripadaju njima. Tu u tekstovima, tamo
u ivotima ljudi, progovaralo je isto nasilje, ili
ista gorina; vienja su se svakako izmenjivala;
jezik bunila se ispreplitao. Ali to nije sve: umet-
niko delo i ludilo bili su, u iskustvu klasicizma,
dublje povezani na drugoj jednoj razini: paradok-
salno, ba tamo gde su ograniavali jedno drugo.
Postojala je, naime, jedna oblast u kojoj je ludi-
lo osporavalo stvaralatvo, ironino ga umanjiva-
lo, pravilo od predela svojih slika jedan patoloki
svet utvara; taj jezik, koji je bio bunilo, nikako
nije bio stvaralatvo. I obrnuto, bunilo se, ako je
bilo potvreno kao stvaralatvo, otimalo svojoj
tanunoj istini ludila. Ali u samom tom ospora-
vanju jedno drugo nije obezvreivalo, ve je pre re
bila (setimo se Montenja), otkrivanju one osnov
ne neizvesnosti u kojoj se raa umetniko delo, u
258
ISTORA LUDILA
trenutku kada ono prestaje da se raa da bi uisti-
nu postalo delo. U tom suprotstavljanju iji su
nam svedoci, posle Lukrecija, Taso ili Svift i
koje je uzaludno bilo pokuavati razdeliti na raz-
doblja lucidnosti i razdoblja krize otkriva se
jedno odstojanje u kojem sama istina umetnikog
dela postavlja pitanje: da li je ona delo ili ludilo?
nadahnue ili privienje? spontano naviranje rei
ili ist izvor jednog jezika? Da li njegovu istinu tre-
ba unapred traiti, jo pre no to je ono i na-
stalo, u jadnoj istini ljudi ili je, daleko izvan nje-
govog nastanka, otkrivati u biu koje se u njoj
nasluuje? Ludilo pisaca bilo je, za druge, prilika
da se vidi raanje, neprekidno ponovno raanje,
u malodunosti ponavljanja i bolesti, istine umet-
nikog dela.
Ludilo Niea, ludilo Van Goga ili ludilo Ar-
toa, pripada njihovom delu, moda isto tako du-
boko, ali na sasvim drugi nain. Uestalo javlja-
nje, u modernom svetu, tih dela koja se rasprska-
vaju u ludilu, svakako da nita ne dokazuje ra
zumu toga sveta, smislu njegovog umetnikog
stvaralatva, pa ak ni odnosima koji se spliu
i raspliu izmeu svarnog sveta i umetnika koji
su stvorili dela. Pa ipak, tu uestalost valja ozbilj-
no shvatiti, kao isticanje jednog pitanja; od Hel-
derlina i Nervale, broj pisaca, slikara, muziara
koji su potonuli u ludilo umnogostruio se; ali
ne zavaravajmo se; izmeu ludila i umetnikog
dela nije bilo sporazumevanja, neke trajnije raz-
mene, niti jezikog optenja; njihov je sukob mno-
go pogibeljniji no nekada; a njihovim osporava-
njem sada nita nije oproteno; oni sada igraju
na ivot i smrt. Ludilo Artoovo ne uvlai se u
meuprostore dela; ono je pravo odsustvo dela,
ispretresano prisustvo tog odsustva, njegova sre-
dinja praznina koja se osea i meri svim njego-
vim dimenzijama kojima nema kraja. Poslednji
krik Nieov, koji ga proglaava i Hristom i Dioni-
zijem to nije na mei razuma i bezumlja, na
ZAKLJUAK
259
jranici du koje se udaljava delo, njihov zajedni-
san izmirenju pastira iz Arkadije i ribara sa
jezera Tiverijadskog; to je ponitavanje dela, ono
na osnovu ega delo postaje nemogue i gde ono
treba da zauti; eki je upravo ispao iz ruku fi-
losofa. A Van Gog, taj koji nije hteo da trai do-
zvolu od lekara da pravi slike, znao je da su nje-
govo delo i njegovo ludilo meusobno nesaglasni.
Ludilo je potpuni prekid s umetnikim delom;
ono je sastavni trenutak ukmua koje istinu dela
rastae u vremenu; ono mu ocrtava spoljanju ivi-
cu, put ruenja, obris naspram praznine. Artoovo
delo doivljava u ludilu sopstveno odsustvo, ali to
doivljavanje, stalno nova hrabrost da se to doi-
vi, sve one rei nabacane spram sutinske odsut-
nosti jezika, sav taj prostor telesne patnje i uasa
koji okruuje prazninu ili se, bolje reeno, podu-
dara s njom to je delo samo: sunovrat nad
bezdanom odsutnosti dela. Ludilo vie nije pro-
stor neodlunosti u kojem je postojala opasnost
da e probiti prvobitna istina dela, ve odlunost
na osnovu koje se ona neopozivo prekida i za
svagda se nadnosi nad istoriju. Nije vaan taan
dan one jeseni 1888. kada je Nie konano polu-
deo i od kada njegovi tekstovi vie ne pripadaju
filosofiji ve psihijatriji: sve, raunajui i dopi-
snicu Strindbergu, pripada Nieu, i sve je u te-
snoj vezi sa Roenjem tragedije. Ali tu neprekinu-
tost ne treba zamiljati na razini nekog sistema,
tematike, pa ni postojanja: ludilo Nieovo, to jest
raspad njegove misli, jeste ono po emu se ta mi-
sao probija u moderan svet. Ono to ju je inilo
nemoguom, nama je ini savremenom; ono to ju
je otimalo od Nieea, nama je nudi. To ne znai da je
ludilo jedini jezik zajedniki umetnikom delu i mo-
dernom svetu (opasnosti od patosa kletvi, obrnuta i
simetrina opasnost od psihoanaliza); ve to zna-
i da, preko ludila, neko delo koje se na izgled
utapa u svet, odaje u njemu svoj besmisao i pre-
li, konano odmah
17*
ISTORIIA LUDILA
obraava se u njemu jedino u vidu patolokog,
obuhvata sobom vreme sveta, ovladava njime i
vodi ga; preko ludila koje ga prekida, umetniko
delo otvara prazninu, vreme utanja, pitanje bez
odgovora, ono stvara jedan neizmirivi rascep u
kojem je svet prinuen da se preispita. Ono to
je u nekom umetnikom delu nuno oskvrnitelj-
sko tu se preokree i, u vremenu toga dela pre-
plavljenom ludilom, svet doivljava svoju krivicu.
Nadalje, i posredstvom ludila, svet postaje kriv
(po prvi put u zapadnom svetu) u odnosu na de-
lo; ono die optubu protiv njega, prinuuje ga
da se pokori njegovom jeziku, obavezuje ga na je-
dan zadatak prepoznavanja, popravljanja; na za-
datak da povrati razum iz tog bezumlja i tome
bezumlju. Ludilo u koje se survava umetniko de-
lo jeste prostor naeg rada, jeste beskonaan put
da se stigne do kraja, jeste na poziv u kojem se
meaju pobornik i tuma. Zbog toga je malo va-
no znati kada se u Nieovu gordost, Van Gogovu
poniznost uvukao prvi glas ludila. Ludilo postoji
samo kao poslednji trenutak dela ovo ga be-
skonano potiskuje prema svojim granicama; ta-
mo gde postoji delo, nema ludila; pa ipak, ludilo
je savremenik dela, poto ono oznauje as nje-
gove istine. Trenutak kada se, zajedno, raaju i
dovravaju delo i ludilo jeste poetak vremena u
kojem to delo optuuje svet i ini ga odgovornim
za to to ono jeste.
Lukavstvo i novo likovanje ludila: taj svet
koji veruje kako odmerava, opravdava ludilo pu-
tem psihologije, mora sam da se pravda pred njim,
jer u svojim naporima i rasprama on se odmera-
va prema neodmerenosti dela kao to su Nieovo,
Van Gogovo, Artoovo. I nita u tim delima, pogo-
tovu ne ono to bi mogao znati ludilu, ne uve-
rava taj svet da ga ova dela ludila opravdavaju.
BELEKE
1. Up. J. LEBEUF: Histoire de la ville et de tout te diocese de Paris
(Paris, 17541758).
2. Tristan i Izoida.
3. De LANCRE: De l' Inconstance des mauvais anges (Paris, 1612).
4. U tom smislu, iskustvo ludilu tano se nadovezuj e na iskustvo
gubi. Obred iskljuivanja gubavca pokazuj e da j e on, iv, bi o
smo prisustvo smrti.
5. Louise LABE.
6. SAINT-fiVREMOND: Sir Politik would be, i n V, scena I I .
7. SERVANTES: Don Kihot, II deo, glava 1.
8. Ukaz o d 1656, lan IV. Kasnije su pridodati Saint-Esprit i les
Enfants-Trouves, a povuena j e la Savonnerie.
9. Izvetaj La Rofuko-Lijankura u i me Odbora za prosj aenj e Usta-
votvorne skuptine (Proces verbaux de l'AssembUe nationale, t. XXI ) .
10. Sa duhovne take gledita, beda se, kraj em esnaestog i poet kom
sedamnaestog stolea osea kao pretnj a Apokalipse. Jedan od naj -
oiglednijih znakova skorog dolaska Boj i h Sinova i kraja vre-
mena j este prekomernost duhovne i vremenske bede na koj u se
svet sveo. Sada su naili loi dani . . . usled mnotva prestupa umno-
ili su se i j adi , a muke su senke neodvoj i ve o d krivnje. (CA-
MUS: De la Mendiciti Ugitime des pauvres, pp. 34).
11. Pravilnik Opteg prihvatilita. Cl. XI I i XI I I .
12. ROUSSEAU: Discours sur les sciences et les arts.
13. Archives Bastille, RAVAISSON, XI I I , pp. 161162.
14. Nacionalna biblioteka, Fonds Clairambault, 986.
15. Dogodi l o se, ali veoma kasno, i nesumnj i vo pod utlcaj em prakse
koj a se odnosila na luake, da se pokazuj u i venerini bol esni ci .
Otac RICHARD, u svoj i m Mimoires, pri a poseti koj u i m j e
ui ni o princ Cond sa voj vodom od Enghiena kako bi ga ispunio
uasom od greha (f 25).
16. Ned WARD, u London Spy, navodi iznos od 2 penij a.
17. Nekada j e svako bi o puten da obi e Bisetr, i po l epom vremenu
dolazilo j e naj manj e 2.000 posetilaca dnevno. Poto biste platili,
262
ISTORIJA LUDILA
vodi bi vas vodi o u odelj enj e bezumnika. (Memoires du Pire
Richard, l oc. , ci t. f 61). Obilaeni su j edan irski svetenik koji
j e leao na slami, j edan brodski kapetan koga j e razbenjavao
pogled na lj ude jer j e zbog lj udske nepravde i pol udeo, j edan
mladi koj i j e divno pevao (ibid.).
18. MIRABEAU: Mamoires d'un voyageur anglais (1788), str. 213, be-
leka I.
19. ESQUIROL: Memoi re historique et statistique de la Maison Royale
de Charenton; i r Des maladies mentales, I I , str. 222.
20. PASCAL: Pensaes, n. 339.
21. BOSSUET: Panigyrique de saint Bernard.
12. Saint Vi ncent pravi ovde aluziju na tekst sv. Pavla (I posl . Ko-
rinanima, I, 23): Jadaeis quidem Scandalum, gentibus autem stul-
titiam.
23. Correspondance de Saint Vincent de Paul (ed. Coste), t. V, str. 146.
24. J. WEYER: De praestigiis demomim.
25. Neki voj ni k posta melankolian zbog toga Sto ga odbi e roditelj i
j edne devoj ke koj u j e silno vol eo. Bi o j e sanj ar, alio se da ga
j ako bol i glava i da mu neprestano trne ta strana. Primetno j e
mravi o; l i ce mu j e bi l o sve bl ee; bi o j e toliko slab da j e izba-
ci vao izmet a ni j e ni p r i me i v a o . . . Ni j e bi l o nikakvog bunila,
premda bolesnik ni j e davao nikakav pozitivan odgovor i izgledao
j e potpuno utonuo u svoj e mi sl i . Nikad ni j e traio ni da j ede ni
da pije. (Gazette salutaire, 17. marta 1763).
26. Encyclopadie, lanak Manij i.
27. Mme de Sevigne' j u j e mnogo upotrebljavala, i smatrala j e dobrom
proti v tuge ( up. pi sma o d 16. i 20. oktobra 1675).
28. Raspravlja se tome da U j e pronalaza maine Maupertius, Dar-
wi n ili Danac Katzenstein.
29. LEURET: Fragments psychologies sur la Folie (Paris, 1834).
3C. Le Neveu de Rameau, DIDEROT: Oeuvres (Pleiade), str. 435.
31. MERCIER: Tableau de Paris, t. I, str. 233234.
32 Mercier, lac. cit,
33. Znao sam, kao i svi, da j e Bisetr bila i bolnica i tamnica u isti
mah; ali nisam znao da j e bol ni ca bi l a izgraena da bi stvarala
bol esti , niti tamnica da bi stvarala zloin. (MIRABEAU: Souvenirs
d'un voyageur anglais, str. 6) .
34. MIRABEAU: Relation d'un voyageur anglais.
35. U evolucionizmu devetnaestog stolea, ludilo j e zaista povratak,
ali du j ednog hronol okog puta; ono nij e apsolutno rasula vre-
mena. Re j e j ednom unazad vraenom vremenu, ne ponav
l j anj u u strogom smislu rei . Psihoanaliza, koj a j e pokuala da
i znova suoi ludilo i bezuml j e, nala se pred probl emom vremena;
fiksacij a, instinkt smrti , kol ekti vno nesvesno, arhetip, manje-vie
sreno odreuju tu heterogenost dvej u temporalnih struktura: onu
koj a j e svojstvena iskustvu Bezuml j a i znanju koj e ono obavi j a;
onu koj a j e svojstvena znanj u ludilu, i nauci koj u ono odobrava.
36. RfiCALDE: Traiti sur les abas.
37. MIRABEAU: L'Ami da Hammes.
38 TURCOT: Eloge de Gournay.
BELE KE
263
39. TURGOT: lanak Fonation u l'Encyclopadie.
40. TURGOT: Lettre Trudaine sur le Li mousi n. . Oeuvres (cd. Schelle),
I I , str. 47895.
41. DELARIVE. Pi smo upueno redaktorima Bibliolheque britannique
j ednoj novoj ustanovi za leenje umobol ni h. Ovaj se tekst poj avi o
u Bibliotheque britannique, zatim i u odvoj enoj brouri . Delarive
j e poseti o Utoite 1798.
42. Sci pi on PINEL: complet du rigime sanitaire des aliinis (Pa
ris, 1836), str. 56.
43. Traiti medico-philosophique.
44. Ove strukture i dalj e postoj e u nepsihoanalitikoj psihijatriji a dob-
ri m del om i u samoj psihoanalizi.
45. Cent vingt journies de Sodome (cit par BLANCHOT: Lautreantont
et Sade, Paris, 1949, str. 225).
46. Navedeno prema: BLANCHOT, ibid., str. 225.
47. Beae moe ii sve do komadanj a pri rode i pomeranj a sveta*
(Cent vingt journies, Paris, 1935), t. I I , str. 369.
48. Ta kohezij a nametnuta ti m socii sastoji se, u Stvari, ne u tome
to se izmeu nj i h priznaj e valjanost prava smrti, koj e mogu da
ostvare nad drugima, ve da cna izmeu sebe priznaj u apsolutno
pravo sl obodnog raspolaganja; svak mora da moe da pripada dra-
gome.
49. Up. sa epi zodom sa vul kanom s kraj a Juliette ( . J. J. Pauvert,
Sceaux, 1954, t. VI , str. 3133).
50. Reklo bi se da j e pri roda, umorna od sopstvenih dela, bila spremna
da sve elemente pobrka kako bi i h nagnala u nove oblike.
(Ibid., str. 270).
SADRAJ
Predgovor
9
I Stultifera Navis
1 4
II Veliko utamnienje 50
III Bezumnici
7 4
VI Lica ludila
9 5
V Lekari i bolesnici 135
VI Veliki strah
1 7 4
VII Novo razdvajanje 195
VIII Nastanak azila 214
Zakljuak . . 251
Beleke 261