61

UDC: 796. 012. 1- 053. 2

DOI : 10. 5937/ t i ms a c t 8- 5436
S T RUNI L ANAK
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
PROCENA FIZIKE AKTIVNOSTI UENIKA UZRASTA 11
GODINA
Zoran oki, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
Abstrakt
Svrha ovog istraivanja je procena fzike aktvnost uenika i uenica osnovnih kola u Novom Sadu, uzrasta 11 go-
dina. Uzorak je inilo 185 ispitanika (90 deaka i 95 devojica). Podaci su prikupljeni anketranjem, a kao instrument
je korien modifkovani Bekeov upitnik. Procenjivane su fzike aktvnost vezane za kolu nastavu fzikog vaspi-
tanja, sportske aktvnost i aktvnost u slobodnom vremenu. Za sve prikupljene podatke izraunata je frekvencija,
dok je znaajnost razlika u ukljuenost i vrstu fzike aktvnost uenika prema polu utvrena Hi-kvadrat testom.
U sve tri ispitvane oblast fzike aktvnost utvreno je postojanje znaajnih razlika izmeu uenika i uenica (p
0.05). Uenici su fziki aktvniji u odnosu na uenice. Redovnost pohaanja nastave fzikog vaspitanja je visoka, ali
je intenzitet na asovima nizak, a uenice vebaju jo niim intenzitetom u odnosu na uenike. Uenici su aktvniji
u sportskim aktvnostma i kod njih su najzastupljeniji sportovi fudbal i koarka, dok su kod uenica odbojka i tenis.
Deca koja se bave sportom uglavnom provode u vannastavnim aktvnostma vie od 4 asa nedeljno tokom 9 meseci
godinje. Dosta slobodnog vremena se provodi uz raunar i TV, uenici vie vremena posveuju sportu, dok uenice
vie etaju.
Kljune rei: Fizika aktvnost, Fiziko vaspitanje, Uenici, Slobodno vreme
Abstract
The purpose of this research is to assess physical actvity among pupils in primary schools in Novi Sad, aged 11 years.
The sample consisted of 185 partcipants (90 boys and 95 girls). Data were collected through a questonnaire, and
modifed Beacke Q questonnaire was used. Physical actvity related to school - physical educaton, sports and lei-
sure were assessed. Frequencies were calculated for all data, and signifcance of diferences in inclusion and type of
physical actvity of pupils by sex was determined by Chi-square test. In all three dimensions of physical actvity, the
signifcant diferences between boys and girls (p 0.05) were established. Boys have a higher level of physical actvity
compared to girls. Regular atendance of physical educaton is high, but the class intensity is low, while girls exercise
with yet lower intensity compared to the boys. Boys are more actve in sports and the most common sports for them
are: football and basketball, while for girls those are volleyball and tennis. Pupils involved in sports generally carry
out their actvites more than 4 hours per week and 9 months per year. Most of their leisure tme pupils spend with
computers and TV, boys spend more tme in sports, while girls spend more tme walking.
Keywords: Physical actvity, Physical educaton, Pupils, Leisure
TIMS Acta (2014) 8, 61-69
62
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Uvod
Redovna fzika aktvnost je od velikog znaaja za
zdravlje odraslih, ali i za pravilan rast i razvoj dece (Strong
et. al., 2005), njihovo psiho-fziko blagostanje (Steptoe
& Butler, 1996) i kognitvne sposobnost (Sibley & Etnier,
2003). Adekvatna fzika aktvnost u detnjstvu moe
bit vana odrednica zdravlja u odraslom dobu (Twisk,
2001), jer su neki faktori rizika povezani sa neadekvat-
nom fzikom aktvnou u detnjstvu (Brage et. al.,
2003; Nassis et. al., 2005; Andersen et. al., 2006). Ne-
dovoljna fzika aktvnost ili hipokinezija, prema Svets-
koj zdravstvenoj organizaciji - faktor rizika broj 1., kada
je u pitanju ljudsko zdravlje, predstavlja nedovoljan
nivo aktvnog kretanja, odnosno, nivo telesne aktvnost
koji je hronino ispod praga nadraaja koji omoguava
odravanje funkcionalnog kapaciteta najvanijih organ-
skih sistema (Hollmann, 1975). Motoriki i funkcionalni
pokazatelji kolske dece, u poslednjoj deceniji belee
konstantan pad, upravo kao posledica nedovoljne fzike
aktvnost (Gajevi, 2009). Nedovoljna fzika aktvnost
i loe navike u ishrani identfkovani su i kao uzroci go-
jaznost (Goran & Treuth, 2001), koja je u Srbiji konsta-
tovana kod skoro jedne petne dece i omladine (Insttut
za javno zdravlje ,,Dr Milan Jovanovi Batut, 2006). Oko
60-85% gojazne dece kolskog-prdepubertetskog uzrasta
ostaju gojazna i u odraslom dobu, to dovodi do ranije i
ee pojave hroninih nezaraznih bolest (hipertenzija,
rana arterioskleroza, dijabetes melitus-tp 2, kao i dru-
gih endokrinih, ortopedskih i pshosocijalnih poremeaja
(Cameron et al., 2003; Guo et al., 2000; Whitaker,
Wright, Pepe, Seidel & Dietz, 1997; Power, Lake & Cole,
1997). Kritni periodi za razvoj gojaznost su ident-
fkovani u razliitom kolskom uzrastu prema polu, tako
da su uenici ugroeniji u odnosu na populaciju uenica
u niim, dok su uenice znatno ugroenije u viim raz-
redima osnovne kole (oki, Meedovi & Smiljani,
2011). Dugotrajna nepravilna sedenja ispred televizora
i za raunarom (Subrahmanyam, Kraut, Greenfeld &
Gross, 2000) i stajanja, sistematski deluju na kimeni
stub ime izazivaju optereenja koja prelaze zonu toler-
antnost mekih tkiva kime, te kumulatvnim delovanjem
kroz ovakve ponavljajue poloaje i pokrete tkiva dovode
do odreenih deformacija u pogledu svoje morfologije
i funkcije. I poremeaji posturalnog statusa, na osnovu
frekvence pojavljivanja imaju kritne periode za nas-
tanak (oki & Stojanovi, 2010), tako da su u uzrastu
od 11 godina vie zastupljeni kod deaka. Iako ne postoji
puno istraivanja fzike aktvnost dece, zbog svega na-
vedenog javlja se potreba, da se procena ove populaci-
je izvri i u odnosu na pol, s obzirom na povezanost sa
gojaznou i poremeajima posturalnog statusa. Fizika
aktvnost predstavlja sloeno multfaktoralno ponaanje
pod utcajem spoljanje sredine i biolokih faktora (Thor-
burn & Proieto, 2000). Ono predstavlja svako kretanje
tela uzrokovano aktvnou skeletne muskulature koje
dovodi do potronje energije vee u odnosu na onu
koja je potrebna u stanju mirovanja (Caspersen, Powel
& Christenson, 1985; Bouchard, Shepard & Stephens,
1993). Fizika aktvnost se moe podelit u kategorije kao
to su: sport, vebanje, kuni poslovi, radne obaveze i
druge aktvnost. Procena fzike aktvnost moe se vrit
raznim tehnikama. Kod dece i adolescenata najee se
koriste metode: neposrednog opaanja, izvetaja koji is-
punjavaju deca (dnevnik aktvnost, upitnici, intervjui),
praenje fziolokih parametara (srane frekvence), kalo-
rimetrija i akcelometrija (Montoye, 1996). Predmet ovog
istraivanja je procena fzike aktvnost dece starijeg
kolskog uzrasta, a cilj je kvalitatvna analiza aktvnost
i utvrivanje razlika izmeu obima, intenziteta i njene
strukture u odnosu na pol ispitanika.
Metod
Istraivanje je sprovedeno u osnovnim kolama
,,Sonja Marinkovi i ,,ore Natoevi u Novom Sadu.
Prikupljanje podataka vreno je za vreme asova fzikog
vaspitanja uz prisustvo predmetnog nastavnika. Uenici
su dobijali detaljna objanjenja u vezi sa popunjavanjem
upitnika.
Uzorak ispitanika
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 185 ispi-
tanika, uenika peth razreda osnovne kole (90 deaka
starost 11.20.2 godina i 95 devojica starost 11.30.2
godina).
63
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Uzorak varijabli
Podaci su prikupljeni anketranjem, a kao instrument
za procenu nivoa fzike aktvnost je korien anketni
list - modifkovani Bekeov upitnik (Baecke, Burema & Fri-
jters, 1982). Upitnik se sastoji od 21 pitanja, i procenjuje
razliite dimenzije fzike aktvnost: aktvnost vezane za
kolu nastavu fzikog vaspitanja, sportsku aktvnost i
aktvnost u slobodnom vremenu. Ponueni odgovori na
postavljena pitanja su dat u formi Likertove petostepene
skale. Pitanja u vezi sportske aktvnost i aktvnost u slo-
bodnom vremenu ukljuivali su i procenu intenziteta
i vremenskog trajanja aktvnost. Nezavisne varijable
inili su lini podaci ispitanika (pol i uzrast), dok su za-
visne varijable inile tri grupe pitanja (21) za procenu:
fzike aktvnost vezane za kolu - fziko vaspitanje (7);
sportsku aktvnost (7) pitanja i aktvnost u slobodnom
vremenu (7).
Statstka obrada podataka
Za sve prikupljene podatke izraunata je frekvencija,
dok je znaajnost razlika u ukljuenost i vrstu fzike ak-
tvnost uenika prema polu utvrena Hi-kvadrat (
2
) tes-
tom na nivou znaajnost (p 0.05). Za sva izraunavanja
korien je aplikacioni program SPSS 17.0 (SPSS Inc, Chi-
cago, IL).
Rezultat istraivanja
U tabelama 1, 3 i 5 prikazane su frekvencije odgovo-
ra ispitanika prema polu u odnosu na razliite dimenzije
fzike aktvnost: aktvnost vezane za kolu nastavu
fzikog vaspitanja, sportsku aktvnost i aktvnost u slo-
bodnom vremenu, dok su u tabelama 2, 4 i 6 prikazani
rezultat Hi-kvadrat testa, u cilju utvrivanja postojanja
razlika u ispitvanim prostorima primenjenih varijabli
prema polu.
I uenici i uenice u kolu esto i skoro uvek dol-
aze peke, skoro nikada biciklom, dok uenici ee ko-
riste autobuski prevoz u odnosu na uenice (p= 0,000).
Redovnost pohaanja nastave fzikog vaspitanja je
veoma esta i podjednako zastupljena i kod uenika i
uenica. Na osnovu miljenja o intenzitetu same nas-
tave, preovlauju izjave da se uenici znoje ponekada i
retko, te se moe zakljuit da intenzitet vebanja nije ad-
ekvatan. Ipak, subjektvni oseaj zamora nakon nastave
je vie zastupljen kod uenica, koje se ponekad oseaju
umornije u odnosu na uenike (p= 0,002). Procena moe
bit posledica sadraja nastave koja nije prilagoena
polu, a moda i injenice da uenice u ovom uzrastu ve
ulaze u pubertet, za razliku od uenika. Miljenja uenika
istog uzrasta je podjednako po pitanju intenziteta nas-
tave fzikog vaspitanja.
64
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Tabela 1. Frekvencije odgovora za fziku aktvnost povezanu sa kolom i nastavom fzikog vaspitanja
1. U kolu idem peke nikad retko ponekad esto uvek
% Uenici 2.2 2.2 15.6 46.7 33.3
% Uenice 4.2 2.1 12.6 38.9 42.3
2. U kolu idem biciklom nikad retko ponekad esto uvek
% Uenici 66.7 13.3 17.8 2.2 0
% Uenice 72.6 14.7 10.5 2.2 0
3. U kolu idem autobusom nikad retko ponekad esto uvek
% Uenici 33.3 15.6 28.9 13.3 8.9
% Uenice 55.8 23.2 12.6 2.1 6.3
4. asove fizikog vaspitanja pohaam nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 0 0 2.2 17.8 80.0
% Uenice 0 2.1 2.1 12.6 83.2
5. Pri vebanju se znojim nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 13.3 28.9 28.9 17.8 11.1
% Uenice 8.4 30.5 29.5 25.3 6.3
6. Posle fizikog vebanja oseam se umorno nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 20.0 28.9 22.2 6.7 22.2
% Uenice 14.7 31.6 38.9 10.5 4.3
7. U poreenju sa vrnjacima
mislim da su moji asovi fizikog vaspitanja
znatno
laki
laki
jednake
teine
tei znatno tei
% Uenici 13.3 26.7 53.3 4.4 2.3
% Uenice 16.8 12.6 64.2 6.4 0
Tabela 2. Rezultat Hi-kvadrat testa za fziku aktvnost povezanu sa kolom i nastavom fzikog vaspitanja u odnosu na pol ispitanika
Pitanje
2
p
1 U kolu idem peke 2,432 ,657
2 U kolu idem biciklom 2,033 ,566
3 U kolu idem autobusom 20,618 ,000
4 asove fizikog vaspitanja pohaam 2,763 ,430
5 Pri vebanju se znojim 3,505 ,477
6 Posle fizikog vebanja oseam se umorno 17,400 ,002
7 U poreenju sa vrnjacima mislim da su moji asovi fizikog vaspitanja 8,393 ,078
Uoene razlike u odnosu na pol, prema nainu dol-
aska u kolu, mogu ukazat na to da su uenice u ovom
uzrastu neto samostalnije od uenika, s obzirom na
to da koriste gradski prevoz. S druge strane, moda je i
roditeljima koji imaju ensku decu vaniji odabir kole u
odnosu na udaljenost od prebivalita. Uenice imaju vei
subjektvni oseaj umora, iako su se izjasnile da su na
nastavi manje aktvne u odnosu na uenike.
65
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Tabela 3. Frekvencije odgovora za sportsku aktvnost
8. Da li se bavite sportom DA NE
% Uenici 84.4 15.6
% Uenice 62.1 37.9
9. Kojim sportovima Fudbal Koarka Odbojka Plivanje Ostali sportovi**
% Uenici* 42.2 28.9 0 6.7 6.6
% Uenice * 1.1 2.1 17.9 10.6 30.4
10. Koliko sati nedeljno 1h < 1-2h 2-3h 3-4h < 4h
% Uenici 0 31.6 15.8 10.5 42.1
% Uenice 13.6 22.0 16.9 20.3 27.2
11. Koliko meseci godinje 1m < 1-3m 4-6m 7-9m < 9m
% Uenici 0 7.9 5.3 13.2 73.6
% Uenice 3.4 5.1 10.2 27.1 54.2
12. Bavljenje drugim sportom? Fudbal Koarka Odbojka Ostali sportovi*** Ne bavim se
% Uenici 6.7 8.9 0 6.6 77.8
% Uenice 2.1 0 10.5 8.5 78.9
13. Koliko sati nedeljno? 1h < 1-2h 2-3h 3-4h < 4h
% Uenici 0 50.0 10.0 10.0 30.0
% Uenice 0 30.0 30.0 10.0 20.0
14. Koliko meseci godinje? 1m < 1-3m 4-6m 7-9m < 9m
% Uenici 0 10.0 10.0 20.0 60.0
% Uenice 0 10.0 10.0 10.0 70.0
* - od onih koji se bave sportom
** (Gimnastka, Rukomet, Tenis, Dudo, Aikido, Karate)
*** (Plivanje, Atletka, Karate)
Od ostalih sportova navedenih u Tabeli 3., uenici
se bave borilakim sportovima dudom i aikidom (4.4%)
i tenisom (2.2%). Uenice se najvie bave tenisom
(11.5%), gimnastkom (9.5%), karateom (6.2%), rukome-
tom (2.1%) i aikidoom (1.1%).
Kod izbora drugog sporta, plivanje je zastupljenije
kod uenica (5.2%) u odnosu na uenike (2.2%), kao i
atletka uenice (3.3%), uenici (2.2%), dok se uenici
bave i karateom (2.2%).
Tabela 4. Rezultat Hi kvadrat testa za sportsku aktvnost u odnosu na pol ispitanika
Pitanje
2
p
8 Da li se bavite sportom 11,694 ,001
9 Ako je odgovor DA kojim sportom se najee bavite 98,662 ,000
10 Koliko sati nedeljno 15,694 ,003
11 Koliko meseci godinje 9,337 ,053
12 Ako se bavite i drugim sportom, kojim najee 22,796 ,001
13 Koliko sati nedeljno (drugi sport) 5,400 ,249
14 Koliko meseci godinje (drugi sport) ,821 ,845
66
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Uenici se vie bave sportom u odnosu na uenice
(p= 0,001). Kod uenika je najzastupljeniji sport fudbal,
a najmanje zastupljen dudo, dok je kod uenica najvie
zastupljena odbojka, a najmanje fudbal. Takoe postoji
i znaajna razlika u vremenu provedenom u sportskim
aktvnostma izmeu uenika i uenica (p= 0,003), jer
uenici ovoj aktvnost posveuju vise vremena (preko
4 asa) nedeljno. I uenici i uenice se tokom godine
sportskim aktvnostma bave vie od 9 meseci. Uenici
se znaajno razlikuju u odnosu na uenice i po pitanju
odabira drugog dodatnog sporta (p= 0,001), koji je
najee fudbal, dok je kod uenica to koarka, ali u
znatno manjem vremenskom obimu u odnosu na prvoiz-
abranu sportsku aktvnost.
Na osnovu ovoga moe se zakljuit da su afnitet
prema sportovima kod uenika i uenica razliit, te da bi
i sadraj nastave fzikog vaspitanja trebao bit osveen
na osnovu rezultata nekih novijih istraivanja, jer se in-
teresovanja kod uenika razliitog pola za ist sport dosta
razlikuju, a i pojavljuju se neki sportovi koji su popularni,
a nisu u sadraju redovne nastave.
Tabela 5. Frekvencije odgovora za fziku aktvnost u slobodnom vremenu
15. U poreenju sa vrnjacima mislim da je moja
FA u slobodno vreme ista
znatno
manja
manja ista vea
znatno
vea
% Uenici 0 4.4 40.0 33.3 22.3
% Uenice 0 8.4 55.8 23.2 12.6
16. U slobodno vreme koristim raunar nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 6.7 11.1 28.9 26.7 26.6
% Uenice 4.2 24.2 27.4 27.4 16.8
17. U slobodno vreme se bavim sportom nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 6.7 8.9 8.9 33.3 42.2
% Uenice 6.3 16.8 23.2 28.4 25.3
18. U slobodno vreme gledam TV nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 2.2 15.6 26.7 26.7 28.8
% Uenice 2.1 12.6 27.4 45.3 12.6
19. U slobodno vreme etam nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 17.8 28.9 28.9 11.1 13.3
% Uenice 2.1 16.8 23.2 43.2 14.7
20. U slobodno vreme vozim bicikl nikad retko ponekad esto veoma esto
% Uenici 13.3 20.0 17.8 24.4 24.5
% Uenice 2.1 21.1 32.6 29.5 14.7
21. Koliko minuta dnevno hodate ili vozite bicikl do
kole ili prodavnice
5 min < 5-15min 15-30min 30-45min < 45min
% Uenici 17.8 24.4 17.8 8.9 31.1
% Uenice 14.7 41.1 23.2 6.3 14.7
Vie od polovine ispitanih izjasnilo se da svoje
slobodno vreme najee provodi za raunarom i uz
televiziju, to znai da svaki drugi uenik vodi sedentarni
nain ivota, to ga dovodi u situaciju podlonost
delovanja riziko faktora po zdravlje.
67
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Tabela 6. Rezultat Hi kvadrat testa za fziku aktvnost u slobodnom vremenu u odnosu na pol ispitanika
Pitanje
2
p
15 U poreenju sa vrnjacima mislim da je moja FA u slobodno vreme ista 7,682 ,053
16 U slobodno vreme koristim raunar 7,071 ,132
17 U slobodno vreme se bavim sportom 12,393 ,015
18 U slobodno vreme gledam TV 10,652 ,031
19 U slobodno vreme etam 32,489 ,000
20 U slobodno vreme vozim bicikl 14,409 ,006
21 Koliko minuta dnevno hodate ili vozite bicikl do kole ili prodavnice 10,643 ,031
U poreenju sa vrnjacima, fzika aktvnost u slo-
bodno vreme je meu uenicima procenjena kao ista.
Uenice ee koriste raunar u svom slobodnom vre-
menu u odnosu na uenike, dok su oni znaajno ee
bave sportom u slobodno vreme (p= 0,015). Uenice,
takoe znatno vise vremena provode gledajui TV (p=
0,031). etnja u slobodno vreme je vie zastupljena kod
uenica (p= 0,000), dok je vonja bicikla vie zatupljena
kod uenika (p= 0,006), koji u toj aktvnost i provode
vie vremena (p= 0,031), vie od 45 minuta, za razliku
od uenica kod koje ovoj aktvnost pridaju samo 5-15
minuta dnevno.
Diskusija
U ovoj studiji su dobijeni podaci o fzikoj aktvnost
uenika i uenica dveju osnovnih kola uzrasta 11 go-
dina, na asovima fzikog vaspitanja, sportu i u slobod-
nom vremenu. Utvreno je postojanje razlika u strukturi
i uestalosti fizike aktivnosti u odnosu na pol.
Deaci i devojice ee idu u kolu peke, a ree
koriste prevozna sredstva do kole, zato to je roditelji-
ma najbitnije da je kola u blizini mesta stanovanja. Na
asovima fzikog vaspitanja podjednako su aktvni i
uenici i uenice, ali je uoeno da je intenzitet nastave
nizak, i da uenice vebaju niim intenzitetom. Ovo je,
verovatno, posledica sadraja nastave fzikog vaspitan-
ja, koji je u osnovnoj koli u najveoj meri orijentsan na
obuku, odnosno elementarno stcanje motorikih znan-
ja, tako da su deca u periodu intenzivnog rasta uskraena
za intenzivnije fzike napore. U ranijim istraivanjima
je konstatovano efektvno vreme vebanja na asu
fzikog vaspitanja od 15 minuta (Lui, 1975; Arunovi,
Novakovi & Tomi, 1979; Krsmanovi, 1992), a u jed-
nom od novijih, uz primenu instrumenta SOFIT, proseno
aktvno vreme vebanja uenika iznosilo je 17.6 minuta
(Markovi i dr., 2012b), tako da se moe zakljuit da je
ovo nedovoljan period angaovanja da bi se postgao vi-
sok intenzitet nastave. Uprkos injenici da 82% uenika
od 5. do 8. razreda, fziku aktvnost upranjava samo na
asovima fzikog vaspitanja i izabranog sporta (Markovi
i dr., 2012a), nita po pitanju poveanja intenziteta asa
nije uinjeno. Od organizovanih sportskih aktvnost,
uenici se najvie bave fudbalom, a najmanje borilakim
sportovima, dok uenice najvie treniraju odbojku. Ispi-
tanici koji se bave sportom treniraju vie od 4 sata ne-
deljno u kontnuitetu tokom cele godine. U odnosu na
dobijene rezultate u nekim studijama, utvreno je da
se samo 16% dece bavi organizovano sportom, a kao
razlog za to identfkovana je materijalna nemogunost
(Markovi i dr., 2012a).
U slobodno vreme se esto korist raunar i dosta
vremena provodi ispred TV-a. U istraivanju koje je imalo
za cilj da istrai vezu izmeu fzike aktvnost i rizika od
gojaznost procenom fzike aktvnost, konstatovano je
da se gojazne osobe manje bave sportom, spavaju u slo-
bodno vreme i najvie gledaju TV. To je sluaj i u ovom
istraivanju, dok se fzikim aktvnostma znatno vie bave
ispitanici sa normalnom teinom (Schaller et al., 2005).
Uenici se u slobodno vreme esto bave rekreatvnim
sportom, dok uenice u slobodno vreme vie etaju.
Uenici vie voze bicikl i fziki su aktvniji od uenica i
u proseku svakog dana provedu 45 minuta na biciklu, za
razliku od uenica kod kojih je ta zabeleena aktvnost u
trajanju od 5 15 min. dnevno. Istraivanja ukazuju da
svega 44% uenika u slobodno vreme upranjava fziku
aktvnost (igra u parku dvoritu, fudbal, koarka, odbo-
jka, last....), dok 56% uenika slobodno vreme provodi
uz kompjuter ili televiziju i nema nikakvu fziku aktvnost,
68
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
osim etnje sa drugovima i drugaricama (Markovi i dr.,
2012a), a to znatno poveava rizik po zdravlje. Postojan-
je razlike u strukturi i obimu fzike aktvnost po kojoj su
uenici znatno aktvniji u odnosu na uenice, potvreno
je i u studijama irom Evrope (Jurak et al., 2012; Denck-
er et al., 2006; Riddoch et al., 2004; Trost et al., 2002).
Najvee razlike su upravo ustanovljene izmeu uenika
i uenica u kolskom uzrastu od 4 do 6 razreda (Trost
et al., 2002), kom pripada i populacija ispitanika u ovoj
studiji. Za ovaj kolski uzrast, preporuena je minimalna
60-minutna fzika aktvnost umerenog i visokog intenz-
iteta dnevno. U evropskim studijama je ustanovljeno da
populacija deaka uspeno zadovoljava preporuke, ali da
su devojice nedovoljno fziki aktvne, to potencijalno
predstavlja rizik za njihov razvoj i zdravlje (Riddoch et al.,
2004), kao i da sa uzrastom intenzitet fzike aktvnost
opada (Trost et al., 2002).
Jedan od moguih uzroka ovih problema moe da
se pronai u strunoj osposobljenost i organizaciji rada
sa najmlaima, poev od predkolske i mlae kolske
dece, kao i samim ciljevima i zadacima nastave fzikog
vaspitanja, koja bi trebalo da je usmerena ka podstcanju
fzike aktvnost i ukazivanju na njen znaaj poev od
predkolskog uzrasta (oki i dr., 2011). Takoe, veo-
ma je bitna i edukacija roditelja tj. odraslih, jer upravo
roditelji (preteno majke) imaju znaajan utcaj na fziku
aktvnost dece (Grifh et al., 2007).
Na osnovu ovih rezultata moe se poboljat ak-
tvnost uenika u nastavi fzikog vaspitanja, sagledat
orijentacija uenika prema polu ka sportskim aktvnos-
tma, odnosno podstai njihovo kvalitetnije korienje
slobodnog vremena.
Iako je validnost Bekeovog upitnika, kao ekvivalenta
za procenu fzike aktvnost potvrena u vie istraivanja
(Florindo & Latorre, 2003), popunjavanje ankete je ipak
pod subjektvnim utcajem ispitanika, te nije mogue ni
proverit validnost dath podataka. Objektvne (direktne)
metode merenja fzike aktvnost trebale bi da imaju
prednost u odnosu na subjektvne metode, posebno kod
dece, kako bi se to preciznije utvrdile relacije izmeu
zdravlja i fzike aktvnost (Wareham & Rennie, 1998).
Zakljuak
Procenom fzike aktvnost uenika i uenica (185
ispitanika), dveju osnovnih kola u Novom Sadu, uzrasta
11 godina, ustanovljeno je da u svim ispitvanim dimenzi-
jama fzike aktvnost (vezane za kolu nastavu fzikog
vaspitanja, sportsku aktvnost i aktvnost u slobodnom
vremenu), postoje znaajne razlike izmeu uenika i
uenica. Uenici su fziki aktvniji od uenica. Redovnost
pohaanja nastave fzikog vaspitanja je visoka, ali je in-
tenzitet vebanja na asovima nizak. Uenici su aktvniji
i u nastavi fzikog vaspitanja i u sportskim aktvnostma.
Svi uenici koji se bave sportom uglavnom provode u
vannastavnim aktvnostma vie od 4 asa nedeljno, 9
meseci godinje. Slobodno vreme se uglavnom provodi
uz raunare i TV, uenici vie vremena posveuju sportu,
dok uenice vie etaju.
LITERATURA
Andersen, L.B., Harro, M., Sardinha, L.B., Froberg, K., Ekelund, U.,
Brage, S., & Anderssen, S.A. (2006). Physical actvity and clustered
cardiovascular risk in children: a cross-sectonal study (the Euro-
pean youth heart study). Lancet, 368, 299-304.
Arunovi, D., Novakovi, M., & Tomi, Z. (1979). Optereenost i
angaovanost uenika na asu fzikog vaspitanja. Fizika kultura,
5, 372-379.
Baecke, J.A.H., Burema, J., & Frijters, E.R. (1982). A short quest onnaire
for the measurement of habitual physical actvity in epidemiologi-
cal studies. The American journal of clinical nutriton, 36, 936-942.
Bouchard, C., Shephard, R.J., & Stephens, T. (1993). Physical actvity,
ftness and health. A consensus of current knowledge. Champaign
(III): Human Kinetcs.
Brage, S., Wedderkopp, N., Ekelund, U., Franks, P.W., Wareham, N.J.,
Andersen, L.B., Shaw, J.E. (2003). Overweight and obesity in Aus-
tralia: the 1999-2000 Australian diabetes, obesity and lifestyle
Study. The Medical Journal of Australia, 178, 427-432.
Cameron, A.J., Welborn, T.A., Zimmet, P.Z., Dunstan, D.W., Owen, N.,
Salmon, J., Dalton, M., Jolley, D. & Shaw, J.E. (2003). Overweight
and obesity in Australia: the 19992000 Australian diabetes, obe-
sity and lifestyle Study, he Medical Journal of Australia, 178,
427432.
Caspersen, C.J., Powell, K.E., & Christenson, G.M. (1985). Physical actv-
ity, exercise and physical ftness: defnitons and distnctons for
health-related research. Public Health Reports, 100, 126-131.
Dencker, M., Thorsson, O., Karlsson, M.K., Linden, C., Svensson, J.,
Wollmer, P., & Andersen, L.B. (2006). Daily physical actvity in
Swedish children aged 8-11 years. Scandinavian Journal of Medi-
cine and Science in Sports, 16(4), 252-257. doi:10.1111/j.1600-
0838.2005.00486.x
oki, Z., & Stojanovi, M. (2010). Morfoloke karakteristke i postural-
ni status dece od 9 do 12 godina na podruju Sremske Mitrovice.
69
oki , Z. - Procena f i zi ke akti vnosti ueni ka uzrasta 11 godi na
2014. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 8, 61-69
Opta medicina, 16(1-2), 41-49.
oki, Z., Meedovi, B., & Smiljani, J. (2011). Stanje uhranjenost,
posturalni status i kvalitet sprovoenja nastave fzikog vaspitanja
u osnovnim kolama. TIMS Acta - Journal of sport sciences, tour-
ism and wellness, 5(1), 10-19.
Florindo, A.A., & Latorre, M. (2003). Validaton and reliability of the
Baecke questonnaire for the evaluaton of habitual physical actv-
ity in adult men. Revista Brasileira de Medicina do Esporte, 9(3),
129-135.
Gajevi, A. (2009). Fizika razvijenost i fzike sposobnost dece
osnovnokolskog uzrasta. Beograd: Republiki zavod za sport.
Goran, M.I., & Treuth, M.S. (2001). Energy expenditure, physical ac-
tvity, and obesity in children. Pediatric clinics of North America,
48(4), 931-53. pmid:11494644
Grifh, J., Clasey, J., King, J., Gantz, S., Kryscio, R., & Bada, H. (2007).
Role of parents in determining childrens physical actvity. World
Journal Of Pediatrics, 3(4), 265-270.
Guo, S.S., Huang, C., Maynard, L.M., Demerath, E., Towne, B., Chumlea,
W.C., & Siervogel, R.M. (2000). Body mass index during childhood,
adolescence and young adulthood in relaton to adult overweight
and adiposity: the Fels Longitudinal Study. Internatonal Journal
of Obesity, 24, 1628-1635.
Hollmann, W. (1975). Sport i telesni trening kao preventve u kardi-
ologiji. Rekreacija i masovni oblici fzike kulture III. (str. 47-54).
Beograd: Sport indok centar, JZFKMS.
Jurak, G., Kova, M., Starc, G., Miigoj-Durakovi, M., Sori, M., Borer, K.,
& Strel, J. (2012). Impact of cultural enviroment on physical acitv-
ity of chidren. U: Dopsaj, M. & Juhas, I. (Ur.) Bokan & Radisavljevi
(Ur.), Efekt primene fzike aktvnost na antropoloki status dece,
omladine i odraslih. (str. 33). Beograd: Fakultet sporta i fzikog
vaspitanja.
Krsmanovi, B. (1992). Aktvnost i angaovanost uenika na asu
fzikog vaspitanja. Zbornik radova Fakulteta za fziku kulturu u
Novom Sadu, 6, 25-31.
Lui, V. (1975). Klasian as u fzikom vaspitanju ne obezbeuje racio-
nalno korienje vremena. Fizika kultura, 4, 28-30.
Markovi, M., Markovi, M., Vinji, D., & Petkovi, M. (2012). Aktuelni
problemi bavljenja sportom uenika osnovne kole. U: Dopsaj, M.
& Juhas, I. (Ur.) Efekt primene fzike aktvnost na antropoloki
status dece, omladine i odraslih, Fakultet sporta i fzikog vaspi-
tanja. Beograd: Fakultet sporta i fzikog vaspitanja.
Markovi, M., Bokan, B., Raki, S., & Tanovi, N. (2012). Primena in-
strumenta SOFIT za procenu aktvnost uenika i nastavnika na
asovima fzikog vaspitanja u beogradskim osnovnim i srednjim
kolama. U: Dopsaj, M. & Juhas, I. (Ur.) Efekt primene fzike ak-
tvnost na antropoloki status dece, omladine i odraslih. Beograd:
Fakultet sporta i fzikog vaspitanja.
Montoye, H.J. (1996). Measuring physical actvity and energy expendi-
ture. Champaign, IL: Human Kinetcs.
Nassis, G.P., Papantakou, K., Skenderi, K., Triandafllopoulou, M., Ka-
vouras, S.A., Yannakoulia, M., & Sidossis, L.S. (2005). Aerobic
exercise training improves insulin sensitvity without changes in
body weight, body fat, adiponectn, and infammatory markers in
overweight and obese girls. Metabolism: Clinical and experimen-
tal, 54, 1472-1479.
Power, C., Lake, J.K., & Cole, T.J. (1997). Measurements of long-term
health risks of child and adolescent fatness. Internatonal journal
of obesity and related metabolic disorders, 21, 507-526.
Riddoch, C.J., Bo, A.L., Wedderkopp, N., Harro, M., Klasson-Heggeb,
L., Sardinha, L.B., & Ekelund, U. (2004). Physical actvity levels and
paterns of 9- and 15-yr-old European children. Medicine and sci-
ence in sports and exercise / Med Sci Sports Exerc, 36(1), 86-92.
pmid:14707773
Schaller, N., Seiler, H., Himmerich, S., Karg, G., Gedrich, K., Wolfram, G.,
& Linseisen, J. (2005). Estmated physical actvity in Bavaria, Ger-
many, and its implicatons for obesity risk: Results from the BVS-II
Study. Internatonal Journal of Behavioral Nutriton and Physical
Actvity, 2(6), 1-20.
Sibley, B.A., & Etnier, J.L. (2003). The relatonship between physical ac-
tvity and cogniton in children: a meta-analysis. Pediatric Exercise
Science, 15, 243-256.
Steptoe, A., & Butler, N. (1996). Sports partcipaton and emotonal well-
being in adolescents. Lancet, 347(9018), 1789-92. pmid:8667922
Strong, W.B., Malina, R.M., Blimkie, C.J., Daniels, S.R., Dishman, R.K.,
Gutn, B., & Trudeau, F. (2005). Evidence based physical actvity
for school-age youth. The Journal of pediatrics, 146, 732-737.
Subrahmanyam, K., Kraut, R.E., Greenfeld, P.M., & Gross, E.F. (2000).
The impact of home computer use on childrens actvites and
development. Future of Children, 10(2), 123-44. pmid:11255703.
doi:10.2307/1602692
Thorburn, A.W., & Proieto, J. (2000). Biological determinants of
spontaneous physical actvity. Obesity Reviews, 1(2), 87-94.
doi:10.1046/j.1467-789x.2000.00018.x
Trost, S.G., Pate, R.R., Sallis, J.F., Freedson, P.S., Taylor, W.C., Dowda, M.,
& Sirard, J. (2002). Age and gender diferences in objectvely mea-
sured physical actvity in youth. Medicine and Science in Sports and
Exercise, 34(2), 350-5. pmid:11828247. doi:10.1097/00005768-
200202000-00025
Twisk, J.W.R. (2001). Physical Actvity Guidelines for Children and Ado-
lescents. Sports Medicine, 31(8), 617-627. doi:10.2165/00007256-
200131080-00006
Wareham, N.J. & Rennie, K.L. (1998). The assessment of physical ac-
tvity in individuals and populatons: why try to be more precise
about how physical actvity is assessed?, Internatonal journal of
obesity and related metabolic disorders. Journal of the Interna-
tonal Associaton for the Study of Obesity, 22(2),
Whitaker, R.C., Wright, J.A., Pepe, M.S., Seidel, K.D., & Dietz, W.H.
(1997). Predictng obesity in young adulthood from childhood
and parental obesity. The New England Journal of Medicine, 337,
869-873.
Datum prijave rada: 01.02.2014.
Datum prihvatanja rada: 21.03.2014.
Kontakt
Zoran oki, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad,
Radnika 30a
E-mail: zoran.djokic@tms.edu.rs