Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

1


POJAM KULTURE
od latinskog colere gajiti, negovati, nastaniti (kolonizovati), tititi, potovati (oboavati)
Ciceron: "cultura animi philosophia est".
Johan Gotfrid Herder (pre Herdera I. Kant: Cultur kultivisanje): kultura je progresivna kultivacija
(negovanje ili razvijanje) sposobnosti; kao sinonime koristi i pojmove ovenost (Humanitt)
i tradicija. Herder je doprineo univerzalizaciji pojma kulture, odreenju koje je u mnogo
emu blisko savremenim pojmovima kulturne antropologije:
Prema ovom shvatanju kulture nije moglo biti nekulturnih naroda; postojali su manje ili vie kulturni
narodi koji se razlikuju po karakteru i stepenu prosveenosti, a kultura je shvatana kao opti atribut
drutvene koegzistencije. (Kloskovska, 1985: 45)
To znai da u u etnografskom, a onda i u modernom naunom smislu, akcenat nije vie na
procesu, nego na stanju ili uslovu koji je zajedniki svim ljudskim drutvima.
Smatra se da je prvu modernu definiciju kulture dao britanski antropolog Edvard Barnet Tajlor (E. B.
Tylor):
Kultura ili civilizacija, uzeta u najirem etnografskom smislu, je takva sloena celina koja ukljuuje
znanja, verovanja, umetnost, moral, pravo, obiaje i sve druge sposobnosti i navike koje ovek stie
kao lan drutva. (Tylor, 1958: 1)

Pojam civilizacije
od latinskog civilis gradski

civil (franc., engl.): civilno, javno, dravno, graansko
francuski engleski znaenje
civilement civilian graansko ( versko, vojno)
civilit civility uglaenost, ljubaznost
civiliser civilize uljuditi, prosvetiti
civilisation civilization civilizacija

Kultura i civilizacija
Francuski i engleski koncept: civilizovanost kao svojstvo linosti (ponaanje);
nemaki koncept: kultura kao svojstvo ljudske grupe (obiaji).
Vilhelm fon Humbolt: kultura kontrola prirode pomou nauke (Kunst u smislu korisnih vetina, tj.
tehnologije); civilizacija kvalitativno usavravanje, drutvena kontrola elementarnih
ljudskih impulsa.
Alfred Veber: civilizacija tehnoloka, materijalna sposobnost opstanka, intelektualni (racionalni)
produetak biolokih procesa pomou kojih ovek ostvaruje kontrolu nad prirodom; kultura
duhovna, emocionalna, idealistika.
Imanuel Kant: Ideja moralnosti jeste deo kulture. Ali primena ove ideje ... obeleje je civilizacije.
(prema Elijas, 2001: 59)

Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

2


DEFINICIJE KULTURE
Definicije kulture prema Kreberu i Klakhonu (Kroeber, Kluckhohn):
1. deskriptivne ili nabrajajue (holistike): osnovni (ili univerzalni) inioci;
2. istorijske: drutveno naslee (tradicija);
3. normativne: pravila, ideali i(li) vrednosti koje odreuju ponaanje;
4. psiholoke: prilagoavanje, navike, uenje;
5. strukturalne: ustaljivanje ili organizacija kulture;
6. genetike: artefakti (ono to je ovek stvorio), ideje (naueni i stvoreni mentalni konstrukti),
simboli ("kultura je organizacija pojava . . . koja se sastoji ili zavisi od upotrebe simbola", L.
Vajt);
7. rezidualne: kultura je sve to nije priroda.


OSNOVNE FUNKCIJE KULTURE:
1. egzistencijalna zadovoljavanje potreba;
2. komunikativna simboliko optenje i sporazumevanje meu pripadnicima drutva (ljudske
zajednice) (verbalno, neverbalno, neposredno i posredno);
3. normativna (obiaji, moral, verski propisi, pravo, razni dogovori, ugovori i konvencije);
4. socijalizacije proces preobraaja bioloke ljudske jedinke u drutveno poeljnu linost;
transmisije prenoenja svih vrsta znanja i postignua (obrazaca kulture, vrednosti, radnih
postupaka, tehnolokih pronalazaka, normi, obiaja, tradicije, umetnosti);
5. osmiljavanje sveta i ivota;
6. saznajno-simbolika (mitologija, magija, religija, filozofija, nauka);
7. stvaralako-ludika (umetnost, igra);
8. afektivnog izraavanja i pranjenja (sveanosti, karnevali, spektakli, sportski dogaaji...).

Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

3


KULTURA KAO PRILAGOAVANJE (ADAPTACIJA)
Kultura se javlja kao varijacija biolokog (instinktivnog) ponaanja ljudskog roda. Ve je
Herder kulturu shvatao pre svega kao orue prilagoavanja koje rekompenzuje nedostatke
ovekove fizike osposobljenosti u borbi za ivot (Kloskovska, 44).
Prema Bronislavu Malinovskom, kultura je aparat pomou koga ovek moe da se bori s
konkretnim, specifinim problemima sa kojima se suoava (Malinovski, 292); ti problemi proizilaze iz
injenice da je ovek organsko bie, a da je sredina u kojoj ivi istovremeno izvor opstanka (sirovine),
ali i raznih opasnosti (prirodno okruenje); meutim, ovek zadovoljavanjem svojih primarnih
(biolokih) potreba stvara sekundarnu (vetaku) okolinu, kao i nove (izvedene ili kulturne) potrebe;
vetaka okruenje olakava opstanak i osnova je za razvoj (uslonjavanje funkcija) ljudskog drutva,
dok su vrsta i rasprostranjenost izvedenih potreba u osnovi ... pokazatelj ... osnovni inilac ...
napredak ljudskog roda. Meutim, kultura ima jednu osnovnu funkciju, a to je organizovanje
ljudskih bia u stalne grupe (Malinovski, 296); Malinovski je smatrao da i u primitivnim i u
civilizovanim zajednicama svaka efikasna ljudska akcija vodi ka organizovanom ponaanju
(Malinovski, 301).
U skladu sa tim, moemo tvrditi da je kultura prilagoavanje, da su to naini na koje e
ljudska zajednica (grupa) reavati probleme opstanka i odranja; koji e naini ponaanja i delovanja
biti karakteristini za odreenu kulturu zavisi od konkretnog drutva, tj. od mogunosti stabilizacije
(ustaljivanja) drutvenih odnosa na kojima e se temeljiti opstanak (odranje i napredak). Naelno,
moe se rei da su drutveni razvoj i kulturni napredak rezultati sve vee efikasnosti u reavanju
problema opstanka i odranja.
Bazini drutveni odnosi formiraju se oko sledeih oblika biolokog ponaanja:
- (bioloke) reprodukcije;
- osnovnih oblika odranja egzistencije (privreivanje i raspodela);
- organizacije zatite;
- mehanizama unutargrupne kontrole (hijerarhija);
- grupne solidarnosti (kohezije ljudske grupe).
Prema Zigmuntu Baumanu, kolektivni ivot ljudi moemo razmatrati na etiri nivoa analize (Bauman,
66):
a) nivo prirodnih uslova;
b) nivo tehnologije (sposobnost prilagoavanja prirodnih uslova ljudskim potrebama);
c) nivo drutvene strukture (sistem zavisnosti);
d) nivo kulture (koliina informacija i sistem njihovog kruenja).
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

4

Kultura, dakle, zavisi od sloenog meudejstva prirodnih uslova, biolokog naslea, okruenja
(prirodnog i vetakog) i bazinih drutvenih odnosa; u tom smislu formira se kao:
- iskustvo,
- navike,
- ustaljeni ("spontani") naini delovanja i ponaanja (obiaji),
- ustanovljeni ("dogovoreni") naini delovanja i ponaanja (ustanove ili institucije),
- utopijski ("kreativni") naini delovanja i ponaanja (kultura je i nerealizovana, potencijalna
mogunost).


Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

5

OBRASCI KULTURE
Obrasci kulture su uopteni naini ponaanja, miljenja i oseanja karakteristini za neku
ljudsku zajednicu, utemeljeni u tradiciji i obiajima. Obrasci kulture se konkretizuju u nainu ivota,
dok je stil ivota varijacija naina ivota.
Stanovite o postojanju obrazaca kulture prvi je izneo ameriki antropolog Edvard Sapir. Po
njemu, svako kulturno ponaanje javlja se u obrascima, to znai da se na ono to pojedinac ini,
misli i osea moe gledati i sa stanovita jednog uoptenog naina vladanja koje se pridaje pre
drutvu nego pojedincu (Sapir, 171). Ponaanje koje se ispoljava u obrascima zavisi, u iznenaujue
velikoj meri, od naina poimanja koji se ustanovljuje tradicijom grupe (Sapir, 172). Priroda tog
procesa je nesvesna, zato to se veze meu elementima iskustva kojih se pojedinac dri, a koje
iskustvu daju formu i smisao, mnogo jae oseaju ili nasluuju negoli to se svesno opaaju
(Sapir, 174).
Ideju obrazaca kulture razvila je Rut Benedikt u svom delu Obrasci kulture (1934). Ona je
Sapirovo objanjenje obrazaca precizirala i povezala sa obiajima, koji dejstvuju u ivotima
pojedinaca koji pripadaju nekom narodu. U skladu sa tim, []ivotna istorija svakog pojedinca je, na
prvom mestu i pre svega, prilagoavanje obrascima i merilima koji se u njegovoj zajednici prenose s
kolena na koleno (Benedikt, 30). Dakle, da bi se razumelo ponaanje pojedinca, neophodno je
povezati njegove reakcije s ponaanjem koje proistie iz ustanove njegove kulture (Benedikt, 271).
Inspirisana Nieovim delom Roenje tragedije, Benediktova je obrasce kulture podelila na
apolonijske i dionizijske: prvi se odlikuju uzdranou u ispoljavanju emocija i kontrolisanim
ponaanjem, dok ovi drugi tee nesputanom ispoljavanju emocija, neobuzdanim i razuzdanim
oblicima ponaanja.
Priroda obrazaca kulture je ograniavajua i to je uoio ve i Sapir:
Usled te ... uglavnom nesvesne prirode formi drutvenog ponaanja, za obinog pojedinca postaje
skoro nemogue da zapaa ili poima funkcionalno sline tipove ponaanja u drugim drutvima sem
svog vlastitog, ili u drugim kulturnim kontekstima sem onih koje je iskusio, a da pritom ne projicira u
njih forme koje su mu bliske. (Sapir, 175)
Po Benediktovoj, to se dogaa zato to se prihvata istovetnost ljudske prirode i sopstvenih kulturnih
merila (Benedikt, 33). Na osnovu svojih istraivanja i teorijskih uvida ona je optuila Zapadnu
civilizaciju da je nametnula svoj obrazac najveem delu zemljine kugle (isto), zbog ega nismo
umeli da razumemo relativnost kulturnih navika (Benedikt, 39). Ovo je vodilo tzv. kulturnom
relativizmu, stanovitu da je svaka kultura podjednako vredna, jer u datim uslovima prua svojim
pripadnicima neku smislenu opciju opstanka.
Obrasci kulture ispoljavaju se u vrednostima, kao i u tipovima linosti koje moemo smatrati
karakteristinim za odreenu kulturu.


Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

6

VREDNOSTI
Klasinu antropoloku koncepciju vrednosti razvio je ameriki antropolog Klajd Klakhon (C.
Kluckhohn) i po njemu vrednosti su odgovor na osnovna egzistencijalna pitanja, tako to snabdevaju
smislom ljudske ivote.
Ekonomisti, meutim, smatraju da su vrednosti kvalitet objekata koji se koriste u razmeni, a ljudi
imaju sklonosti koje formiraju hijerarhiju dobara.
U sociologiji:
- vrednosti imaju vanu funkciju omoguavanja zajednikog delovanja pojedinaca u
ostvarenju grupno poeljnih ciljeva; vrednosti igraju posebno znaajnu ulogu jer su one
kognitivni predstavnici individualnih potreba i elja s jedne strane i drutvenih zahteva sa
druge;
- razumevanje kada, kako i koje vrednosti postaju od kljune vanosti za drutveni ivot;
one su vane da bi se razumeli sukobi izmeu pojedinaca, grupa ili itavih drutava.
alom varc (Shalom Schwartz):
1. vrednosti su verovanja proeta emocijama;
2. vrednosti upuuju na poeljne ciljeve, kao i na naine njihovog podsticanja i sprovoenja;
3. vrednosti prevazilaze pojedinana delovanja i stanja;
4. vrednosti slue kao standardi selekcije ili procene ponaanja, ljudi ili dogaaja;
5. vrednosti su poreane po vanosti i na taj nain formiraju sistem vrednosnih prioriteta.
Istraivanja se mogu razmatrati na dva nivoa:
prvi, mikro-nivo, usmeren je na individualne vrednosti i na to kako iste utiu na ponaanje;
drugi, marko-nivo, tie se ire celine, odnosno konteksta kulture i drutva u kojima se
vrednosti javaljaju i funkcioniu.
Istraivanje vrednosti zapravo je istraivanje tipova motivacije; za sociologiju je vano da se na taj
nain otkrije i/ili objasni na koji nain one motiviu (ili demotiviu) na drutveno ponaanje i
delovanje.
Milton Roki (Milton Rokeach) razvio instrument za merenje vrednosti (Rokeach Value Survey), za
koje je verovao da su univerzalne i transsituacione:
instrumentalne vrednosti odraavaju naine sprovoenja (delovanja i ponaanja): npr. ljubaznost,
iskrenost, poslunost;
terminalne vrednosti odraavaju poeljna krajnja stanja (i posledice): npr. sloboda, jednakost, mir,
spasenje.
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

7


varc razvio Rokiev metod u unakrsnom istraivanju kulturnih vrednosti:
vrednosne dimenzije tipovi motivacionih
vrednosti
znaenje
sebe-poboljavajue
mo
postignue
hedonizam
drutveni poloaj i presti u cilju kontrole resursa (i ljudi)
lini uspeh kroz kompetenciju
ulno zadovoljenje
sebe-prevazilazee
univerzalizam
dobroinstvo
razumevanje, tolerancija i zatita dobrobiti svih ljudi i prirode
zatita i poboljanje blagostanja ljudi sa kojima je pojedinac
najee u kontaktu
otvorenost za
promene
usmerenost na sebe
stimulacija
nezavisnost u miljenju i delanju
uzbuenje, ivot izazova
ouvanje
konformizam
tradicija
sigurnost
uzdravanje od akcija i naruavanja drutvenih normi
potovanje, odanost, prihvatanje obiaja
stabilni odnosi u drutvu

Vrednosti odraavaju jedan od temeljnih drutvenih problema: kooperacija ili kompeticija, a mere se
rasponom i karakteristikama individualizma kolektivizma; stepen individualizma
kolektivizma upuuje na razliite naine na koje kulture balansiraju ove konkurentne ciljeve (tj.
kooperaciju ili kompeticiju);
Inglehartova (Ronald Inglehart) teza o postmodernim vrednostima:
- nadovezuju se na sekularizaciju i individuaciju;
- njima se naglaavaju individualistike tenje kao to su druenje, dokolica,
samoizraavanje, kao i elju za smislenim radom (a ne samo onim kojim se zadovoljava
egzistencija);
- u materijalno dobrostojeim drutvima javljaju se postmaterijalistike vrednosti, koje se
ogledaju u odbacivanju globalnih institucija i fokusiranje na privatne probleme; javno
angaovanje ostvaruje se kroz politiku participaciju, prevashodno kroz lokalni aktaivizam;
Inglehart razlikuje:
1. vrednosti preivljavanja (oskudice);
2. vrednosti blagostanja (samoizraavanja).
Panja se danas posveuje univerzalizaciji procesa organizacije vrednosti u svetu, kao i kulturno
uslovljenoj privrenosti nekim posebnim vrednostima.

Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

8


MORAL
(lat: moralis, od mos, moris obiaj)
Skup vrednosti u obliku nepisanih pravila kojima se odreuje odgovarajue ponaanje u drutvu
(ljudskoj zajednici, grupi); za razliku od obiaja, kod morala je u prvom planu unutranja
sankcija (gria savesti), koja je rezultat odreenog stepena prihvatanja (interiorizacije) vaeih
drutvenih pravila (najee obiajnih normi).
Elementi:
1) moralna dispozicija (norma)
2) moralni sud
3) moralna sankcija

Kolbergova (Lawrence Kohlberg) teorija moralnog razvoja ta je osnova moralnog suda pojedinca:
- predkonvencionalni nivo se javlja pre nego to individua dostigne razumevanje ta se od
nje oekuje i/ili ta je socijalno poeljno (deca ispod 9 godina starosti);
1) prvi stepen jo nema pravog moralnog suda o tome ta je ispravno a ta ne, ve se
sud donosi na temelju potrebe da se izbegne nevolja (orijentacija na kaznu i
poslunost);
2) drugi stepen razvija se oseaj o potrebama drugih, ali se sudovi donose u skladu sa
vlastitim praktinim interesima (instrumentalna orijentacija);
- konvencionalni nivo ukazuje na razumevanje drutvenih pravila u smislu usklaivanja sa
njima i odravanja uspostavljenog drutvenog poretka (veina adolescenata i odraslih);
3) trei stepen pojedinac razume koja se vrsta ponaanja oekuje (orijentacija biti
dobar);
4) etvrti stepen pojedinac je uspeno internalizovao konvencije u smislu oekivanja da
se odgovarajue ponaanje nagrauje; time se pojaava oseaj da se pojedinac
dokazuje kroz vrenje svoje dunosti (zakon i red orijentacija);
- postkonvencionalni nivo je razumevanje i prihvatanje drutvenih pravila i oekivanja, ali se
uvia da je svrha njihovog uspostavljanja ira, tj. da su u slubi univerzalnih moralnih
naela; ako doe do sukoba izmeu njih i drutvenih konvencija, moralni sud na ovom
stepenu e podrati principe, a na raun konvencija;
5) peti stepen razumevanje ta je ispravno a ta pogreno temelji se na sistemu
personalnih vrednosti pojedinca, kao i na oseaju zajednikih prava i odgovornosti
(orijentacija drutveni ugovor); prepoznaje se da su knvencije odreene drutvenim
konsenzusom i da imaju drutvenu funkciju;
6) esti stepen pojedinac u potpunosti preuzima odgovornost za moralni sud, koji se
prevashodno temelji na univerzalnim etikim naelima, a ne na drutveno
uspostavljenim pravilima ili oekivanjima; na ovom stepenu mogue je usvojiti
stanovite koje je u suprotnosti sa preovlaujuim drutvenim poretkom i odrati je
kao moralno korektnu.


Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

9

Gurvieva sociologija moralnog ivota
U svom poznatom objanjenju moralnog ivota, or Gurvi polazi od Dirkemovog odreenja
morala kao obaveznog i poeljnog ponaanja, ali proiruje njegovu osnovu tvrdnjom da
unutar istog drutvenog okvira, a posebno unutar istog globalnog drutva istovremeno postoji velik
broj meusobno nesvodljivih vrsta moralnog ivota koje sve mogu biti jednako znaajne ili bar,
poreane u specifinu hijerarhijsku lestvicu (kada je re o drutvenim strukturama), teiti za tim da
budu stvarno delotvorne (Gurvi, 151).
Za razliku od sociologije morala, Gurvi gradi sociologiju moralnog ivota u ijem sreditu je
moral kao drutvena praksa, koja prevazilazi nain ivota i ponaanja pojedinanih drutvenih grupa:
Iako je moral naroito vrsto povezan sa drutvenim ivotom, on se ipak, suprotno od prava i religije,
ne oslanja na specijalizovane grupe pozvane da ga podravaju i brane... Moralni je ivot svojstven svim
grupama (pa ak i svim manifestacijama drutvenosti), mogu ga podravati svi drutveni okviri, ali on
nema posebnih organa pozvanih da nadziru njegovu praksu, koja uostalom moe biti i kolektivna i
individualna. (Gurvi, 152-3)
Kako bi se moralni ivot razlikovao od ostalih tvorevina civilizacije, neophodno je da se definiu
moralne injenice: to su moralni stavovi shvaeni kao celine, sloene drutvene konfiguracije koje
prevazilaze propise, vrednosti, ideale i aspiracije, ali i neposredno ponaanje; moralne injenice su
zapravo kolektivni i individualni stavovi shvaeni kao vidovi drutvene stvarnosti (Gurvi, 157).
Vrste moralnog ivota prema oru Gurviu:
Tradicionalni moral moralni stav se zasniva na autoritetu obiaja i tradicije, odnosno redovnog
ponavljanja osnovnih oblika kolektivnog ponaanja i organizovanja; karakteristian je za
arhajska i patrijarhalna drutva, a temelji se na tabuima, odnosima izmeu klanova, magiji i
religiji.
Imperativni (normativni) moral moralni stavovi koji se zasnivaju na autoritetu propisa i dunosti;
karakteristike su mu negativne dispozicije (zabrane) i represivnost (suzbija elje i ponaanje
koje tei spontanosti i hedonizmu);
Moral vrlina moralni stavovi se oslanjaju na autoritet trajnih savrenstava individualnog ili
kolektivnog karaktera (potenje, iskrenost, portvovanost...); nosioci su plemii i vitezovi, a
posle profesionalna udruenja.
Moral idealnih simbolikih predstava moralni stavovi utemeljeni na autoritetu uzvienih ali
konkretnih uzora (junak, svetac, muenik, mudrac, genije...); blizak je moralu vrlina, ali je vie
od karakterne ili poeljne osobine linosti: marljivost je, na primer, osobina koja pripada
moralu vrlina, dok je poeljan tip linosti morala idealnih simbolikih predstava udarnik.
Moral naknadno donetih sudova stavovi zasnovani na autoritativnom uplivu odobravanja (ili
neodobravanja) ve izvrenog ili nameravanog ponaanja; karakteristian je za organizacije
kao to je crkva (ispovest kao primer procene ponaanja), ili za odreenu vrstu politikih
partija (npr. komunistiku, u kojoj se neguje institucija drugarske kritike i samokritike).
Moral aspiracije moralni stavovi temelje se na autoritetu poeljnog; ovaj moral se vie od drugih
temelji na vrednostima i idealima; nosioci ovog morala su proleterska klasa, ire vrnjake
grupe (generacija uenika ili studenata) i omladinske potkulture, ali i sekte, verski redovi i
masonske loe.
Finalistiki ili utilitaristiki moral moralni stavovi se zasnivaju na autoritetu (materijalnih i
duhovnih) dobara, kao i na autoritetu najpogodnijih sredstava za postizanje cilja;
karakteristian je za kapitalizam slobodne konkurencije, a nosioci su srednja buroazija i
poslovni krugovi.
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

10

Stvaralaki i delotvorni moral moralni stavovi ija se opta usmerenost zasniva na autoritetu
stvaranja novih sadraja (ili situacija); to je neka vrsta prometejskog ili faustovskog morala, a
njegovi nosioci su sve drutvene grupe koje su u istoriji teile (makar i ogranieni period) za
radikalnim promenama (npr. industrijska ili politika revolucija).
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

11


LINOST I KULTURA
Linost (lat. persona nosilac maske); karakteristike pojedinca za koje se smatra da su relativno
stabilne u vremenu, a odreuju njegovo/njeno ponaanje, oseanje i miljenje; linost upuuje
na trajno iskustvo, koje se ispoljava u kasnijem ponaanju;
persona prevashodno odgovara karakteristikama pojedinca koje drugi odreuju (objekat procene i
vrednovanja), dok sopstvo (engl. self) upuuje na pojedinca kao subjekta samorefleksije i
samovrednovanja;
pojam linosti je apstraktno kognitivno sredstvo za razumevanje: (1) karakteristinih naina
ponaanja ljudskih bia (ili sklonosti odreenom ponaanju), (2) percepcije vlastitih
karakteristika, (3) percepcije koju drugi imaju o nama.
Linost se razvija kroz primarnu i sekundarnu socijalizaciju; primarna obezbeuje osnovne fizioloke,
motorike i intelektualne sposobnosti i u tom procesu se zainje prilagoavanje obrascima
kulture i vrednostima; u sekundarnoj se navedeni procesi razvijaju i rezultiraju
personalizacijom.
Osnovni agensi (vrioci) socijalizacije su: porodica, kola, grupa vrnjaka i mediji.
Mehanizmi socijalizacije:
1. individua reprodukuje drutvene obrasce socijalizovano individualno ponaanje je u skladu
sa drutvenim obrascima;
2. individua reaguje na situacije kroz doivljaje frustracije i prijatnosti socijalizacija je
usklaivanje sa drutvenim obrascima;
3. individua se prilagoava situacijama situacije se doivljavaju kao izazovi koji omoguavaju
razvoj individue kroz socijalizaciju; u tom procesu drutveni obrasci su okvir za sticanje
kontrole i ovladavanje situacijama;
4. individua razumeva situacije socijalizacija naglaava komunikaciju i razvoj znaenja u
socijalizirajuim situacijama (pre nego odgovore u vidu ponaanja ili stavova).

Rut Benedikt je u svom delu Obrasci kulture smatrala da dominantne vrednosti odreuju i uzoran
(favorizovan) tip linosti, odreenu kvalitetima koji se prikazuju kao poeljni; tako u svakoj
kulturi postoje favorizovani, proseni i devijantni tipovi linosti.
Abraham Kardiner (Pojedinac i drutvo, 1939) se suprotstavio ovakvom stanovitu i razvio je
koncepciju bazine linosti, karakteristike koje mora da poseduje da bi bila funkcionalna u
datom drutvu; struktura bazine linosti razlikuje se od dominantnih vrednosti i u tom smislu
postoji otra razlika izmeu primarnih, tj. institucija koje formiraju bazinu linost i
sekundarnih institucija, koje se oblikuju u skladu sa karakteristikama strukture bazine linosti;
primarne institucije (socijalizacija) zavise od geografske i ekoloke sredine, demografije i
ivotnog reima, a ne od kulturne nadgradnje. Po Kardineru, najvaniji mehanizmi formiranja
linosti su reakcija i prilagoavanje.
Uprkos mnogim nedostacima (dogmatska primena psihoanalize, negiranje obostranog uticaja primarnih
i sekundarnih institucija), Kardinerova bazina linost je u saglasnosti sa znaajem koji klasina
sociologija pridaje primarnim grupama u formiranju linosti.
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

12

Kognitivni pristupi (E. Dirkem, M. Mos, . Kuli, L. Levi-Bril, T. Veblen, . Pijae) naglasak stavljaju na
razvoj znaenja kao mehanizma socijalizacije, pa se linost odreuje vie kao rezultat
razumevanja i organizovanja interpersonalnog iskustva, a manje bihevioralno.
Drutveni karakter (E. From, R. Merton, L. Kozer): ponaanje lana drutva nije preputeno svesnoj
odluci da li da sledi drutveni obrazac ili ne, ve deluje onako kako treba da deluje u skladu sa
zahtevima (svoje) kulture i u tome nalazi zadovoljstvo.
Modalna linost: statistiki pojam linost tipina za neko drutvo u skladu sa centralnom
tendencijom distribucije frekvencija (podaci se skupljaju psiholokim testovima, najee
Rorahov i TAT);
Test tematske apercepcije (TAT): ispituju se potrebe, stavovi i obrasci reagovanja; otkriva nesvesne
aspekte linosti njene motive i potrebe za postignuem i moi, kao i sposobnosti za reavanje
problema.

Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

13


NAVEDENA LITERATURA:
Bauman, Zigmunt (1984). Kultura i drutvo. Beograd: Prosveta.
Benedikt, Rut (1976). Obrasci kulture. Beograd: Prosveta.
Elijas, Norbert (2001). Proces civilizacije. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Gurvitch, Georges (1966). Sociologija II. Zagreb: Naprijed.
Kloskovska, Antonjina (1985). Masovna kultura. Novi Sad: Matica srpska.
Kroeber, Alfred; Clyde Kluckhohn (1952). Culture A Critical Review of Concepts and Definitions. New York:
Vintage book.
Malinovski, Bronislav (1971). Nauna teorija kulture. U: Magija, nauka i religija, Beograd: Prosveta.
Sapir, Edvard (1974). Ogledi iz kulturne antropologije. Beograd: BIGZ.
Tylor, E. B. (1958). The Origins of Culture. New York: Harper Torchbooks.