Mere bezbednosti

1


SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 2
1. BEZBEDNOST NA RADU ....................................................................................................... 3
1.1. Politika i strategija EU u oblasti bezbednosti na radu ......................................................... 4
2. BEZBEDNOST NA RADU I OBLICI NARUAVANJA INTEGRITETA OVEKA .. Error!
Bookmark not defined.
2.1. Sistemi i mere bezbednosti u zemljama u tranziciji............ Error! Bookmark not defined.
3. PREVENTIVNE MERE BEZBEDNOSTI NA RADU ............ Error! Bookmark not defined.
4. LINA ZATITNA SREDSTVA ............................................. Error! Bookmark not defined.
ZAKLJUAK ................................................................................ Error! Bookmark not defined.
Literatura .................................................................................... Error! Bookmark not defined.








Mere bezbednosti



2


UVOD

Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se
preduzimaju odreene mere i aktivnosti u cilju zatite ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica
koji na to imaju pravo. Interes drutva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najvii
nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neeljene posledice kao to su povrede na radu,
profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguu meru, odnosno da se
ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao oseaj zadovoljstva pri obavljanju svojih
profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u
preventivnom delovanju i povezivanje svih subjekata koji su nosioci odreenih obaveza i
aktivnosti na nacionalnom nivou, ali i ire, sa meunarodnim institucijama u ovoj oblasti.
Njihova je dunost da se staraju o sprovoenju utvrenih pravila, mera i standarda o uslovima
rada i stalna briga da ih menjaju i usaglaavaju sa tehnolokim i drutveno-ekonomskim
razvojem kako bi se unapredila bezbednost i ouvalo zdravlje zaposlenih.
Rizici sve vie poprimaju globalni karakter. Obim rizika neprestano raste, pa raste i broj
potencijalno ugroenih ljudi i materijalnih resursa, kao i teritorija mogueg naruavanja
ekoloke ravnotee.
Savremeni privredni razvoj odvija se u uslovima prostorne disperzije zagaujuih
materijala kroz bilo koji element ivotne sredine, a ako se on odvija van kontrole, onda ovek
vie nije u stanju da utie na zakonitost razvoja prirode. Tehniko - tehnoloki oblici pretnje i
opasnosti koji ugroavaju bezbednost, su jedan od velikih problema zbog kojih mogu nastati
velike posledice po ljudske ivote i zdravlje, kao i materijalne i ekoloke vrijednosti. Savremeni
privredni razvoj odvija se u uslovima prostorne disperzije zagaujuih materijala kroz bilo koji
element ivotne sredine, a ako se on odvija van kontrole, onda ovek vie nije u stanju da utie
na zakonitost razvoja prirode.

Mere bezbednosti



3


1. BEZBEDNOST NA RADU

Postoji nekoliko definicija povreda na radu, ali je nama najprihvatljivija ona data u
Zakonu o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja, koja kae da se povredom na radu
smatra ona povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti
sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, a prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim
optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma pri emu se podrazumeva
povreda zadobijena i na najkraem, oekivanom putu od posla do kue i obrnuto
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije koji je aktuelan poslednjih
godina, posebnu vanost poklanja prevenciji profesionalnog traumatizma kojim se bave
specijalisti medicine rada i inenjeri za bezbednost i zatitu na radu. Profesionalni traumatizam
se uvek moe dogoditi na onim radnim mestima koja su inae sa poveanim rizikom (utvrena
Aktom o proceni rizika), a na kojima nisu sprovedene mere smanjivanja rizika na najmanju
moguu meru. Uzroci mogu biti i ograniena radna sposobnost radnika ili nedovoljna obuenost,
a koji je rasporeen na za njega rizino radno mesto.
Prema principima Ujedinnjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i
Meunarodne organizacije rada (MOR) bezbednost i zatita zdravlja na radu shvata se temeljnim
pravom oveka, jer svaki graanin u svetu ima pravo na zdrav i bezbedan rad i na radnu sredinu
koja mu omoguava socijalno i ekonomski produktivan ivot. Zdravlje na radu i zdrava radna
sredina spadaju u najvrednije sadraje svakog pojedinca, svake zajednice i svake zemlje. Zbog
navedenog, cilj bezbednosti i zatite zdravlja na radu nije samo osiguranje zdravlja zaposlenih i
ouvanje dobara, ve i pruanje pozitivnog doprinosa produktivnosti, kvalitetu proizvoda, radnoj
motivaciji, radnom zadovoljstvu i sveukupnom kvalitetu ivota pojedinca i drutva.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji ureen je Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu kao posebnim zakonom za tu oblast. Meutim, sistem bezbednosti
i zdravlja na radu ima podrku i u Zakonu o radu, Zakonu o zdravstvenoj zatiti, Zakonu o
Mere bezbednosti



4


zdravstvenom osiguranju, Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakonu o optoj
bezbednosti proizvoda i mnogim drugim zakonima, tehnikim propisima i standardima kojima se
ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi. Takoe, u cilju primene i izvravanja Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu doneti su sledei podakonski propisi pravilinici. Osim toga, u
sistemu BZNR primenjuju se i posebne mere kao to su pravna pravila i opte priznate mere
kojima se obezbeuje bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu. U zakonodavnom sistemu BZNR
primenjuju se trideset i dva podakonska propisa koji sadre opte i posebne mere, a koje se
primenjuju kao pravna pravila u raznim vrstama delatnosti i u razliitim tehnolokim procesima.
Kao najznaajnija zakonska i moralna obaveza poslodavca je da za sva radna mesta
donese, u pisanoj formi, Akt o proceni rizika. Poslodavac je duan da za svako radno mesto
izvri procenu rizika i da, na osnovu nje, preduzme sve mere kako bi zatitio zaposlene od
povreivanja, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

1.1. Politika i strategija EU u oblasti bezbednosti na radu

Od kraja sedamdesetih godina prolog veka, stvoren je znaajan opus zakonodavstva koji
za cilj ima podizanje standarda bezbednosti i zdravlja na radu. Osnovni dokument u ovoj oblasti
je Direktiva Saveta 89/391EEC o uvoenju mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i
zdravlja zaposlenih na radu, koja uvodi obavezu procene rizika. Da bi se ova obaveza ostvarila
na najbolji nain, Agencija za javno zdravlje i bezbednost na radu u Luksemburgu izgradila je
smernice za njenu primenu. Smernice su namenjene dravama lanicama EU da ih koriste ili
prilagode po vlastitom nahoenju, kako bi pruile savete poslodavcima, zaposlenima i drugim
zainteresovanim stranama u reavanju praktinih aspekata primene zahteva za procenu rizika
sadranog u Direktivi Saveta 89/391/EEC.
Politika Evropske unije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu promovie dobrobit na
radu, odnosno fiziku, moralnu i socijalnu dobrobit, a ne neto to se meri samo nepostojanjem
nezgoda, odnosno nepostojanjem povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom. To
Mere bezbednosti



5



https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9