IZVETAJ

O IZVRENOM PREGLEDU DOSTAVLJENE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

Opte napomene:
Glavni projekat Dalekovod 35 kV Ovar Banja - Meuvrje , koji je na uvidu, ima
neusklaenost u terminologiji i nepotpun sadraj koji je (verovatno) posledica oigledne
neodlunosti investitora na koji nain de se pribaviti urbanistiko-tehnika dokumentacija i
izvriti ciljana izgradnja dalekovoda, da li kao rekonstukcija sa zamenom pojedinih dotrajalih
elemenata novim, bez znaajne izmene urbanistikog aspekta objekta, ili kao novi objekat koji
se u najvedem delu trase i stubnih mesta poklapa sa postojedim dalekovodom.
Bez konane odluke Investitora o nainu na koji de se ovaj projekat izvoditi nije mogude dati
pravi i usklaen sadraj Tehnike dokumentacije i sa usklaenom terminologijom.
Projekat Dalekovod 35 kV Ovar Banja - Meuvrje je raen bez prethodno pribavljene
Lokacijske dozvole. To znai da nema Uslova nadlenih institucija niti dokaza da su ispunjeni
uslovi za dobijanje lokacijske dozvole, ved je projekat raen na osnovu uobiajene pozitivne
tehnike prakse sa pretpostavljenim uslovima.
1. Neophodan uslov koji mora da se ispuni da Glavni projekat mora da ima naziv :

REKONSTRUKCIJA POSTOJEDEG DALEKOVODA 35 KV, OVAR BANJA - MEUVRJE
(Zamena dotrajalih stubova novim elino-reetkastim stubovima)

2. Investitor mora pribaviti Lokacijsku dozvolu, svakako pre konanog pakovanja Glavnog
projekta i podnoenja zahteva za dobijanje Graevinske dozvole. Uslovi iz lokacijske dozvole
moraju biti eksplicitno sadrani u Glavnom projektu. Nedostaju uslovi nadlenih institucija
koji su bitni za izradu Glavnog projekta (JP eleznice Srbije, JP Srbijavode, JP Elektrosrbija, JP
Telekom, Vojska Srbije, JP Putevi Srbije u drugi koji nisu od presudnog uticaja na projektna
reenja). Predlaemo da se to pre pribavi Lokacijska dozvola i u njoj de biti pobrojani i
priloeni svi neophodni Uslovi za izradu Glavnog projekta.


U poglavlju 1. Dokumentacija
3. Kao kompetentna Tehnika podloga, priloen je samo Izvetaj o inenjersko geolokom
pregledu terena kojeg je uradilo Preduzede za geotehniki inenjering GEOAS doo
Beograd. Izvetaj je sadrajan i daje neophodnu podlogu za izradu Idejnog i Glavnog
projekta. U tehnikom opisu nisu u dovoljnoj meri ispotovani uslovi iz zakljuka ovog
izvetaja i treba ih istadi i u predmeru radova eksplicitno, predvideti troak geotehnikog
nadzora, kao nezavisnu poziciju ili u sklopu stavke 2.1 Predmera

4. Po naem miljenju (za konanu izgradnju dalekovoda, kako je zamiljeno) Treba uraditi
prilog : Elaborat o imovinskim odnosima, ili separat pod slinim nazivom koji predstavlja
geodetsko-tehniku podlogu iz koje se sagledava tana lokacija temelja stubova se podacima
o trajnom zauzimanju zemljita i podacima o oteanom pristupu i obradi parcele. Ovaj
elaborat se koristi u reavanju imovinskih odnosa za nereena stubna mesta i prestavla
jedan od osnovnih dokumenata za kasniji upis izvedenog objekta u katastar nepokretnosti,
odnosno dobijanje Upotrebne dozvole. U projektnom zadatku nije to traeno, i verovatno to
nede biti traeno u Lokacijskoj dozvoli, ali smatramo neophodnim za uknjienje i dobijanje
upotrebne dozvole za bududi dalekovod.
U poglavlju 2. Podaci za projektovanje
5. Projektni zadatak treba preraditi u terminolokom smislu i uskladiti naziv projekta sa
projektnim zadatkom. Projektni zadatak treba biti u potpunoj saglasnosti sa projektnim
reenjem, mora biti obostrano potpisan od strane Investitora i od strane projektanta.
6. Izbor ueta i vrste stubova je korektan. Kombinovanje 35 kV i 110 kV stubova je iskusno i
dobro reenje za situaciju na terenu. Nema oiglednih tehnikih smetnji za njihovu primenu.
Nakon izbora izvoaa radova i u toku gradnje mora se insistirati na primeni usvojenih
kvaliteta i tipova opreme.
Ostaje otvoreno pitanje nepostojanja, pre svega, Urbanistikih a i drugih uslova nadlenih
institucija, tako da se
mora i to imati pre zavretka Glavnog projekta koji de idi u Urbanistiku proceduru.
U poglavlju 3. Tehniki opis
7. Tehnikim opisom su uglavnom korektno obuhvadeni svi aspekti izgradnje dalekovoda, kao
novog objekta i njegovog uklapanja u postojedu trasu.
8. Opis trase treba uskladiti sa konanim izborom stubnih mesta i broja stubova.
Za korekciju i izbor stubnih mesta dajemo sledede predloge (koje svakako treba proveriti
da li su prihvatljivi i ako
jesu primeniti):
a. Stubno mesto br.18 se mora pomeriti od magistralnog puta na propisno horizontalno
rastojenje jednako, u iznosu visine stuba(najmanje), odnosno u skladu sa uslovima JP
Putevi Srbije.
Kod svih raspona (I na stubu br. 18) koji prelaze ili idu paralelno sa magistralnim putem,
potrebno je predvideti pojaanu mehaniku i elektrinu zatitu, u skladu sa propisima.
b. Stubno mesto br. 20 treba locirati na parceli Kp. br. 151 KO Meuvrje, umesto na
parceli 154 koja je nepristupanija, znatno vedeg bonog nagiba i naroito nestabilnija.
Povoljnije mesto je 5 m iznad lokalnog putida ili na prevoju iza drvenog stuba (na
suprotnoj strani od groblja).
c. Stubno mesto br. 21 treba pomeriti sa mee u parcelu br. 158 KO Meuvrje. Prvi razlog
su imovinski odnosi. Parcela br. 150 se vodi na 8 vlasnika. Drugi razlog je veliki popreni
nagib parcele 158 to znaajno oteava izradu temelja u strmoj kamenoj podlozi.
d. Stubno mesto br.23 se mora pomeriti da bi bilo u jednoj parceli (lake reavanje
imovinskih odniosa).
e. Stubno mesto br. 25 treba promeriti u parcelu 252/9 koja je u vlasnitvu investitora.
f. Lokaciju stuba br. 25 postaviti tako da se moe na istoj parceli postaviti novi stub za
prikljuak
dalekovoda 307.
Proveriti da li su ove sugestije prihvatljive i dati konanu trasu i taan poloaj stubnih mesta.
Smanjenje broja stubnih mesta nije samo sebi cilj, ved samo treba biti posledica optimalnog
izbora. Sugestije su motivisane pre svega mogudnodu reenja imovinskih i lakim pristupom
stubnom mestu.
9. Stubovi su odabrani iz palete standatrdnih stubova po projektima firme Minel-Projektni
biro i Energomontae a.d. iz Beograda.
VANO!
U dostavljenoj dokumentaciji nema izvoda iz projekta stubova koji se odnose na proraun
temelja za razne
nosivosti terena i za razne visine stubova, niti su dostavljeni projekti primenjenih stubova.
U tekstu se na jednom mestu kae da su projekti stubova sastavni deo glavnog projekta
to jeispravno i jedino prihvatljivo.
Pretpostavljamo ( a i uglavnom znamo) da su stubovi standardni sa dugogodinjom
primenom u dalekovodima
i da imaaju sve potrebne proraune i graevinske crtee za izradu temelja, bilo da se liju
na licu mesta ili su predfabrikovani. Ali nedostaju u dostavljenoj dokiumentaciji.
U ovom smislu se mora dopuniti dokumentacija .

Inae u opisu je zatita stubova predviena korektno po standardu, toplom cinkovanjem i
dodatnim zatitnim premazima.
Broj i tip stubova je usklaen sa izabranom trasom, ali treba razmotriti napred date predloge
za korekciju stubnih mesta.
U opisu naina izrade temelja stubova treba eksplicitnije opisati nain kontrole nosivosti
terena i obavezan
geotehniki nadzor ove vrste radova, kao i mere koje slede ako se prilikom izrade temelja
pretpostavljene nosivosti terena ne poklapaju sa usvojenim u projektu.
Za ovu vrstu obaveznog geotehnikog nadzora u toku izvoenja temelja treba predvideti
troak u Predmeru radova.
10. Provodnici i zatitna uad su odabrana u skladu sa proraunom.
11. Izolacija i armatura su odabrani prema proraunu.
12. U projektu je dat komentar prelaska dalekovoda preko vodotoka, magistrale, drugih
objekata i bjekata infrastrukture. Primenjene su potrebne mere povedane elektrine i
mehanike zaztite tih objekata. Ako se u Lokacijskoj dozvoli pojave neki dodatni uslovi
nadlenih institucija, treba ih razmotriti i ugraditi u projekat
13. Dat je korektan opis uticaja dalekovoda na ivotnu sredinu, kao i mere zatite.
14. U projektu su dat opsena i sveobuhvatna uputstva za gradnju, to ne umanjuje znaaj
kompetentnosti izvoaa radova.
15. Projekat je obradio aspekt zatite bezbednosti i zdravlja na radu.

U poglavlju 5. Prorauni
16. Izvrena je kontrola ulaznih podataka za proraun elemenata dalekovoda i nije uoena
neusklaenost.
Kako se koriste verifikovani raunarski programi za proraun dalekovoda dobijeni su izlazni
rezultati koji su tabelarno prikazani bez prikaza toka prorauna. Dobijeni rezultati su uredu i
u skladu sa tehnikim propisima i tehnikim preporukama (TP) EPS-a.
Svakako da se proraun treba ponovo provesti nakon usvajanja napred navedenih sugestija
o stubnim mestima.
17. Proraun uzemljenja nije uraen za svako stubno mesto ponaosob.
Dat je samo komentar propisa i predloen standardni nain izrade uzemljivaa sa dva
prstena od elinog ueta,
razliitih prenika i razliitih dubina ukopavanja.
18. Potrebno je u projektu pojedinano obraditi uzemljenje svakog stuba imajudi u vidu drastine
razlike u kvalitetu tla u kojem se stubovi fundiraju. u sluajevima gde se ne moe dobiti
potrebna vrednost otpora uzemljenja predloiti druge mere. Nije dovoljno redi da se treba
izvriti zamena kamenite podloge rastresitom zemljom, ved preciznije odrediti gde, kako i
koliko tla zameniti i kojim materijalom.
U projektu se pretpostavlja da de se predloenim reenjem dobiti otpor manji od 15 oma,
to je uslov zatite od povratnog preskoka. To je teko ostvarljiv zahtev na podruju
Ovarsko-Kablarske klisure.
Na izvedenim uzemljivaima, pre putanja dalekovoda pod napon svakako treba proveriti da
li je dobijen otpor uzemljenja manji ili jednak 15 oma. Ako je vrednost veda moraju se
preduzeti dodatne mere za popravku otpora uzemljenja. Ako standardne mere ne mogu da
daju rezultat, izvriti konsultacija sa projektantom da se primene drugi principi zatite od
preskoka.
Revident je miljenja da se na vedem broju stubnih mesta ne moe ostvariti ta vrednost
otpora uzemljenja pa se treba odmah, pri izradi projekta, dati alternativa za reenje
problema velikog prelaznog otpora tla, jer de se taj problem javiti u drastinijem obliku kada
objekat bude izvoen. Treba unapred predvideti mere za reavanje tog problema.
19. Ostali prorauni koji nemaju dodirnih taaka sa uslovima na terenu su korektni.
U poglavlju 6. Stubne liste
20. Potrebno je izvriti auriranje prema novim detaljima oko pomeranja stubnih mesta.
U poglavlju 7. Predmer i predraun
21. Aurirati u skladu sa usvojenim primedbama.
U poglavlju 8. Situacije
22. Na Situaciji trase crte br. 08.1 , nadi naina da se nepreciznost podloge i tane pozicije
ugaonih stubova usaglase. Primer stubnog mesta br. 18 nije usklaen sa stvarnom
pozicijom na podlozi. Ova primedba je motivisana mogudnodu da urbanisti (nerazumevajudi
uzrok neusaglaenosti) insistiraju na naknadnom otklanjanju greke.
23. Na crteu 08.2 uneti nove, korigovane pozicije stibnih mesta, prema usvojenim predlozima, i
omoguditi tampanje svih docrtanih detalja na skeniranoj podlozi. Stubna mesta da budu
jasno vidljiva i da(po mogudnosti budu na samo jednoj parceli ito po ranije datim
sugestijama.
U poglavlju 9. Crtei
24. Nema priloenih tipskih crtea temelja i uzemljenja.
U poglavlju 10. Uzduni profili
25. Uskladiti crtee sa usvojenim primedbama.




Za Elektrovat doo :
_____________________________
Revidenti
1. _____________________________

2. _____________________________