Retorika analiza

Znaci retko postoje ili funkcioniu izolovano. Oni se kombinuju sa drugim

znacima u obliku medijskog proizvoda ili teksta. Tekst je skup znakova
povezanih meusobno tako da njihovo znaenje doprinosi istom skupu efekata
ili funkcija. Mada organizacioni obrazac znakova koji mogu da postoje u tekstu
potencijalno jeste beskrajan, postoje izvesne opte retorike strukture koje
poseduju ako ne svi onda mnogi tekstovi. Fokusiraemo se na etiri retorike
strukture: klaster, forma, anr i narativ.


Klasteri


Jedna od najtemeljnijih retorikih struktura u tekstu jeste klaster, odnosno
nain na koji se individualni znaci vezuju ili odvajaju jedan od drugog. Kenneth
Burke pie: Sada, rad (tekst) svakog pisca (ili producenta u medijima) sadri
skup implicitnih jednaina. On koristi asocijativne klastere, a vi (kritiari)
moete, ispitujui njegov rad (tekst) da pronaete ta sa im ide u tim
klasterima: koja vrsta delovanja ili slika ili linosti ili situacija ide sa njegovim
pojmovima heroizma, pokvarenosti, utehe,oajanja itd. Da bi razumeo kako
klasteri u tekstu retoriki funkcioniu, kritiar bi morao da pone sa
identifikovanjem kljunih znakova unutar teksta: oni znakovi koji su
privilegovani kroz ponavljanje, intenzitet ili istaknutost.

U ovj reklami, na primer, kritiar moe da klasifikuje dve boice parfema kao
kljune znakove zato to one imaju istaknuto mesto (centar reklame) i u
fokusu su panje modela, a tehnika je takva da fokusira nau panju na njih
takoe. Kritiar bi mogao onda da se zapita koji su drugi znaci vezani za (klaster
okruenja) ove kljune znake. Mogao bi da primeti da dve boice parfema
plivaju u okeanu kondoma. Implicitna sugestija naravno jeste da parfem vodi ka
mnogo, mnogo seksa. Odsustvo izvesnih znakova ili klastera u tekstu takoe
moe biti centralno. Moemo da primetimo da ne postoji nita u medicinskom
kabinetu na slici osim parfema i kondoma. Drugi predmeti (vizualni znaci) koje
bismo oekivali da naemo u medicinskom ormariu, kao to su pomade,
dezodoransi, aspirin, upadljivo su odsutni. Ovo odsustvo nije sluajno. Ono je
strateko. Autor reklame nije eleo da rizikuje da se miris parfema vee za bol,
ili miris tela. Konano, kritiar moe da ustanovi da postupak treba da obezbedi
da miris bude eljeniji jer ga vezuje za niz pozitivnih oznaavajuih.


Forma


Sledea odlika retorike strukture u tekstu jeste forma. Forma, objanjava
Burke, jeste buenje i zadovoljavanje elje. Rad ima formu onda kada jedan
njegov deo vodi itaoca anticipiranju drugog dela i gratifikaciji putem
sekvence. Jednostavno reeno, forma jeste kreiranje i zadovoljenje elje. Kada
se u filmu pojavi pitolj, na primer, on pothranjuje elju za nasiljem. Naime, ne
mora nasilje da se dogodi odmah, jer to pojaava nau elju (tako to se elja
odlae i produava njeno ispunjenje), ono mora da se dogodi; ako nije tako
naa elja nije ispunjena i to se naziva loom formom. Ako vam se dogodilo
da va prijatelj nije odrao vama dato obeanje, onda znate kako frustrirajua i
razoaravajua moe da bude loa forma. Forma uvodi u igru virtualno sve
poruke. Ako se vratimo na poetnu reenicu: druga prominentna (istaknuta)
retorika struktura jeste forma, ova sekvenca raa elju da saznamo ta je
forma tako to sledea reenica kae ta je forma.
Burke predlae etiri glavne opte varijante forme: progresivna forma,
repetitivna, konvencionalna i incidentna ili sporedna. Progresivna forma opisuje
nain na koji pria napreduje korak po korak, tako to svaki korak proizilazi
logiki iz prethodnog; strela naih elja, pie Burke, okree se u izvesnom
pravcu i zaplet prati pravac strela. Progresivna forma jeste posebno evidentna
u televizijskim krimi dramama. Svaka epizoda poinje ubistvom koje nuno vodi
traganju za ubicom. Indicije se analiziraju tokom epizoda, osumnjieni se
polako eliminiu, dok konano nije otkriven ubica. Tokom istrage mogu
postojati kratkotrajni pogreni pravci, ali indicije vode konano otkrivanju
jedne individue kao krivca. Drugi tip forme jeste repetitivna forma. Repetitivna
forma moe da se vidi na delu kad je re o mnogim karakterima na televiziji; oni
su prepoznatljivi kao karakteri zato to ista ponaanja ponavljaju svaki put
iznova. Iako se kontekst menja, Fibi u Prijateljima, na primer, uvek ima
ekscentrino ponaanje. To pojaava na apetit da vidimo kako se isto
ponaanje ponavlja u drugaijem, novom kontekstu. To to se oni ponavljaju,
posledica je potrebe da zadovolje nae apetite koje stvara ponavljanje
Konvencionalna forma, trea glavna forma, jeste privlanost samog teksta.
Kada dva prijatelja raspravljau koji bi film da gledaju i kada jedan kae: ja bih
voleo romantinu komediju, on artikulie preferenciju baziranu na
konvencionalnoj formi. Jedan od naina da se klasifikuju medijski tekstovi jeste
shodno strukturalnim i estetikim konvencijama koje dele. Horor film plai,
akcioni film je triler, romantina komedija je smena, ili bar mi oekujemo da to
budu. esto biramo medijski tekst zato to elimo poseban set konvencija u
posebnom momentu. Kada je neko depresivan i kada izabere da slua tunu
ljubavnu pesmu, to je zato to taj tip pesme ispunjava njegovu elju da se
prepusiti samosaaljenju ili patnji.
Poslednja sporedna ili incidentna forma jeste neka vrsta ulova svih kategorija.
Obuhvata kratke, este knjievne izume koji se mogu pojaviti unutar teksta kao
to su: metafora, paradoks, kontrakcija, ekspanzija. Zahvaljujui ovoj formi mi
oseamo zadovoljstvo u segmentima, sekcijama ili delovima ireg teksta. Neko
moe da uiva u jednoj sceni filma nezavisno od celine filma.

anr


anr se temelji na ideji da individualna medijska poruka moe korisno i
smisleno da bude organizovana, odnosno kategorizovana u razliite grupe
shodno njihovim strukturnim elementima. anr je tip, vrsta ili klasa poruka koje
se razlikuju po identifikovanoj estetici, stilistici i/ili ideolokim konvencijama.
anr se pojavljuje na dva naina: istorijski ili teoretski. Istorijski anrovi su
stvoreni od strane medijskih producenata da bi odgovorili na zajednike
drutvene potrebe ili zahteve situacije i pretpoznatljivi su od strane kulture
kojoj slue, zapravo potroaima(konzumerantima). Popularni TV anrovi kao
to su sapunska opera, tok ou, policijske ili pravnike drame, rialiti TV ou
tipini su primeri istorijskih anrova. Za razliku od njih, teorijski anrovi
identifikuju se i definiu od strane kritiara i cilj im je da objasne iroku lestvicu
esto nesvesnih drutvenih fenomena. Uzeemo nekoliko primera.
Dva glavna tipa tok oua su tabloidni tok ou poput Deri Springer oua, I
ispovedni poput Opra Vinfri oua. Razlika (u konvencijama) izmeu ova dva
tipa tok oua potie od razliitih konvencija koje stvaraju i razliitih oekivanja
publike. Tabloidni tok ou stvara eskapitistiku atmosferu spektakla, a
ispovedni nas potvruje i smiruje saznanjem da i drugi ljudi vode iste
svakodnevne borbe.

Tabloidni tok ou Ispovedni tok ou
Domain je ring lider; Domain kao (lini) terapeut;
Neuveni ljudi sa bizarnim
senzacionalistikim i drutvenim
tabu problemima
Obini ljudi sa svakodnevnim (linim
finansijskim i porodinim problemima;
Lino iskustvo gosta kombinuje
savetom od strane eksperta;
Lino iskustvo gosta kombinuje se sa
komentarom ili ponaanjem drugog
(najee iznenaujuim) gostom;
Mladi sluaoci u studiju zvide,viu i
pevaju;
Sluaoci srednjih godina u studiju
postavljaju pitanja i razmenjuju iskustva;
Zadovoljenje, karnevalska kultura,
askanja.
Dobro oseanje, kultura prijateljskog

Brian Ott u studiji The Small Screen kae da ameriki televizijski program u
udarnim terminima 90-ih moe da se kategorizuje shodno nainima na koje
pomae gledaocima u savladavanju tranzicije iz industrijskog doba u
informatiko. Koristei ovaj standard Ott kae da hipersvesnu ili nostalginu
televiziju karakteriu stilske konvencije: eklektizam, intertekstualnost i samo-
refleksivnost, a da kasniju televiziju karakterie puritanizam, jedinstvo i
sigurnost. Simpsonovi su po njemu primer za hipersvesnu televiziju, a Dr. Quinn
za eskapistiku.

Narativi

etvrta retorika figura zajednika medijskim tekstovima jeste narativ. Narativ
opisuje seriju dogaaja, realnih ili fiktivnih, koji se odvijaju (esto hronoloki)
sukcesivno. Za teoretiara narativa erara eneta, narativ moe da se podeli na
tri nivoa: pria (istorija), diskurs (recit) i narativno (naracija, pripovedanje). Pria
(story) upuuje na ono to se deava nekome u narativu (pripovedanju).
Pojedinani dogaaji koji se deavaju unutar prie dalje se mogu podeliti
shodno funkciji koju ostvaruju: jezgra (ili nukleusi) doprinose napredovanju
prie i sateliti (katalizatori) manje vani dogadjaji zapleta. Razlika izmeu jezgra
i satelita najuoljivija je kada je pria kondenzovana u jednostavnu formu.
Navodimo sledei primer:
Momak sree devojku. Devojka je u opasnosti. Momak spaava devojku
opasnosti. Devojka se zaljubljuje u momka. Momak i devojka se venavaju i
sreno ive posle toga.