PRISTUP MEDIJSKOJ PISMENOSTI

KLJUNAIDEJA

Medijskapismenostjeperspektivaizkojesebeizlaemomedijimaitumaimo
znaenjeporukanakojenailazimo.
Preplavljeni smo porukama iz medija (medijskim porukama). Nikako ne
moemo da obratimo panju na sve njih, ili na veinu njih, moramo da
odaberemomaliprocenatmedijskihporuka.
Da bi nam pomogli da uradimo ovu trijau (odabir, proveru) sa minimalnim
mentalnimnaporom,stavilismonaeumovenaautomatskipilot,gdenaum
automatski proverava poruke bez razmiljanja o procesu, sve dok nam neka
dragocena poruka ne privue panju. Ovo filtriranje i aktiviranje panje je
regulisanonekomvrstommentalnograunarskogkoda.

TAJEMEDIJSKAPISMENOST
Mnogi ljudi su pisali o medijskoj pismenosti. Ovi spisi imaju 2 iste
karakteristike. Prvo, oni kritikuju mas medije i istiu njegovu tetnost. Drugo,
onipredlaudaljuditrebadabudusabranitokomnjihoveizlenostimedijima
kako bi mogli da se suprotstave neispravnim porukama i time se zatite od
tete.Uovimspisima,svrhamedijskepismenostijedapodsetiljudedabudu
paljivi i da zauzmu opozicioni stav prema praksi medijskih kompanija i
medijskihporuka.
tosetieprvekarakteristike,kritikovanjamasmedijamasmedijiinisutoliko
loi, oni takoe nude mnoge pozitivne efekte. Pomislite samo na sve one
informacijekojestenauiliizmedijaikojesuvampomogledaimateboljiivot.
Pomislite na sva zadovoljstva koja su vam pruili mas mediji kroz muziku,
filmove,itakoto.Netvrdimdasusvimedijskiefektidobriilidamasmedijine
zasluuju kritiku s vremena na vreme. Umesto toga, tvrdim da moramo da

zauzmemo ujednaeniji pristup, ako elimo da postanemo medijski pismeni.

Moramodacenimodobro,kaoikritikuloeg.tosetiekarakteristikeuvanja
nas samih kroz svesnu izloenost od tetnih efekata medija, nerealno je
verovatidamoemomnogouiniti.Automatskisesreemosasvimmedijskim
porukama i obraamo panju na samo 1% poruka. Nije mogue da se ljudi
koncentrisane svesti susreu sa svim medijskim porukama, jer je previe
poruka da bi se to postiglo. Takodje, to je previe odvaan zadatak, da se
podstaknuljudidaobratepanjuna,recimo,2%odsvihporuka,prenegona
1%Idaoekujemodanapraverazliku umedijskojpismenosti.Ljudi kojiele
da slede ovaj savet neizbeno e uspeti I bie svesni injenica da je medijska
pismenost nemogu cilj. Umesto toga, moja perspektiva je takva, da ako
nauimo da vidimo stvari drugaije u tom 1% medijskih poruka, nauiemo
kako da reprogramiramo na mentalni kod. Pravljenjem promena u naem
mentalnom kodu, zavriemo obradu ostalih 99% podataka, drugaije nego
kadasunaiumoviukljuiliautomatskogpilota.Dabismodoliupozicijuda
ovouradimotrebadasteknmogradivneblokove.

TRIGRADIVNABLOKAMEDIJSKEPISMENOSTI
Postoje3osnovnagradivnablokamedijskepismenosti.Tosuvalinipoloaj,
strukturnaznanjaIvetine.Ova3gradivnablokasuneophodnidaizgradeiru
slikuosobiomedijima.ValinipoloajjeenergijaIvaplan.Strukturnaznanja
susirovine,avetinesualatke.
LINIPOLOAJ
Valini poloaj sesastojiodciljeva I nagona. Ciljevi oblikujuzadatakobrade
informacija odreujui ta se obrauje, a ta ignorie. to ste vie svesniji
svojihciljeva,toetedirektnijeusmeritiprocestraenjainformacija.tosujai
vai nagoni za informacijama, vie napora ete potroiti za postizanje vaih
ciljeva. Meutim, kada je va poloaj slab ( niste svesni odreenih ciljeva I
energija nagona je slaba), neete izvriti podrazumevanu kontrolu medija, to
jest, dozvoliete medijima da ostvare visok stepen kontrole nad izloenosti I
obradiinformacija.

STRUKTURAZNANJA
Strukturnaznanjasuskladorganizovanihinformacijauljudskojmemotiji.Ona
se pojavljuju spontano, ona se grade paljivo I precizno. To nije samo gomila
injenica. Oni su veto napravljeni od strane paljivih informacija u ukupnom
dizajnu. Da bismo izvrili takav zadatak oslanjamo se na set vetina. Ove
vetine su alati. Koristimo ove alatke za rudnik gomile injenica, tako da
moemodaotkrijemoodreeneinjenicekojenamtrebaju,aostalebriemo.
Kadasmoizabraliinjenicekojenamtrebaju,mioblikujemoteinjeniceuvidu
informacija, I paljivo uklapamo te delove informacija na svoje odgovarajue
mesto u strukturi. Koristimo te obrazce kao mape, koje nam govore gde da
nabavimojovieinformacija,kao,Igdedaseidedasepreuzmuinformacije
kojesuprethodnougraeneunaestrukturnoznanje.
VETINE
Vetine su alati koje ljudi razvijaju tokom prakse. One su kao miii, to vie
korienja,toonipostajujai,bezvebanjavetinepostajuslabije.
Vetine najrelevantnije za medijsku pismenost su: analiza (analiziranje),
procena,grupisanje(sakupljanje),indukcija,dedukcija,sintezaIapstrakcija.

1. Analizaralanjujeporukuusmisaoneelemente;
2. Procenaprosuujevrednostelementa;presudajedonesenanaosnovu
poreenjaelemenataporukeuodnosunastandarde;
3. Grupisanje odreuje neke slinosti kod elemenata; odreuje kako se
jednagrupaelemenatarazlikujeoddrugegrupe;
4. Indukcija izvoenje obrasca kroz mali skup elemenata, a onda
generalizacijaobrasca(ablona)nasveelementeskupa;
5. Dedukcijakoristiopteprincipedaobjasnipodatke;
6. Sintezamontiranjeelemenataunovustrukturu;
7. Apstrakcija stvaranje kratkog, jasnog I preciznog opisa hvatajui
sutinuporukeumanjembrojureiodsameporuke.

1. Analizaralanjujeporukeusmisaoneelemente.Kadasesusreemosa
medijskimporukama,moemojednostavnodaihprihvatimopovrno,ili

moemodakopamodubljeusrporuke,takotoemoihralanitina
komponente I ispitivati sastav elemenata koji ine poruku. Na primer,
vesti, moemo da prihvatimo ono to nam govori novinar ili moemo
analizirati priu u potpunosti. To jest, moemo razviti priu na ko, to,
kad,gde,zatoIkako,dabismoutvrdilidalijepriazavrenailine.
2. Procena prosuuje o vrednosti elemenata. Presuda je napravljena na
osnovu praenja elemenata poruke sa nekim standardom. Kada se
susreemo sa miljenjem strunjaka za medijske poruke, moemo
jednostavnodazapamtimotamilimjenjaIdaihprisvajamo.Ilimoemo
elemente poruke da uporedimo sa naim standardima. Ako elementi
zadovoljavajuiliprevazilazenaestandardezakljuujemodajeporuka,I
miljenje,dobro,ali,akoelementi podbacujunaimstandardima,toje
ondaneprihvatljivo.
3. Grupisanje odreuje slinosti izmeu elemenata, odreuje kako se
jednagrupaelemenatarazlikujeoddruge.Naindasetodobrouradije
da se postavi klasifikacija pravila I tako emo zavriti sa grupama koje
ele to da koriste. Ali, ako doe do napora prilikom utvrivanja
klasifikacije pravila najbolji nain za nas da organizujemo nau
percepcijusveta,jedazavrimosagrupamakojeimajuvieznaenjaI
vievrednostizanas.
4. Indukcija je izvoenje obrazaca kroz mali skup elemenata, a onda
generalizacija obrazaca na sve elemente skupa. Kada smo ispitivali
rezultateistraivanjajavnogmnjenjauvidelismodamnogiljudikoriste
elemente iz obrasca medijskih pria o realnom ivotu, a to stvara
neispravnauverenjaostvarnomivotu.Naprimer,kadapitamoljudeza
zdravstvouzemlji,90%odraslihkaedajezdravstvoukrizi,jerjetoono
tomnogevestiIstrunjacipriajuujavnosti.Ali,kadapitamoljudeza
njihovu zdravstvenu zatitu skoro 90% misli da je njihova zdravstvena
zatita dobrog kvaliteta. Oko 65% ljudi misli da su lekari drugih ljudi
previezainteresovanizazaradunovca,alisamo20%mislidajenjihov
lini lekar previe zainteresovan za zaradu. Ljudi koriste elemente koje
su nauili iz medijskih poruka da dominiraju nad svojim shvatanjem
obrazacaustvarnomivotu.Oniprihvatajupogrenoshvatanjezatoto
ne uzimaju u obzir iskustva iz stvarnog ivota prilikom izvoenja
obrazaca, to jest, oni ne koriste indukciju dobro, umesto toga, radije

koristezaizvoenjeobrazacaelementeizmasmedija,aneelementeiz
priesvogsopstvenogivota.
5. Dedukcija koristi opte principe da objasni podatke. Kada imamo
neispravne opite principe, objasniemo posebna zbivanja na
neposredan nain. Jedan opti princip za koji veina ljudi misli da je
validan(istinit)jedamediji,naroitotelevizija,imaveomajaknegativan
efekatnadrugeljude.ImajunerealnomiljenjedamedijIizazivajukod
nekihljudinasilnoponaanje.Nekiverujudaakodozvoliteobavetenja
javnog servisa (reklame) na TVu na kojima se prikazuje korienje
kondoma,decaenauitidajetodozvoljenoilidajedobroimatiseks.
Tojeoiglednoprecenjivanje.Uistovreme,ljudipotcenjujuuticajkoji
mediji imaju na njih. Kada ih pitate, da li misle da mediji imaju neki
uticaj na njihovu linost, 88% kau NE. Ovi ljudi tvrde da su mediji
uglavnomkanalizabaveirazonode,takodanemajunegativanuticajna
njih. Ljudi koji veruju u ovo kau da su gledali hiljade sati krimia I da
nikada nisu nikoga upucali ili opljakali banku. Mada ovo moe biti
istina, ovaj argument ne podrava u potpunosti tvrdnju da mediji
nemaju nikakav uticaj na njih; ovaj argument je baziran na linoj
pretpostavci da su mediji okida velikog kalibra, na primer, negativne
posledice ponaanja je lako prepoznati. Ali, postoje mnogo vie tipova
efekata,kaotojekadase ljudima dajepogreanutisak dajekriminal
ozbiljnijiproblemnegotostvarnojesteilidajenajveizloinnasilje.
6. Sinteza je montiranje elemenata u novu strukturu. Ovo je primarna
veliina koju koristimo kada nadograujemo strukturno znanje. Kada
dobijemonovuinformaciju,moramojeanaliziratiiliraslanitinakorisne
elemente. Onda procenjujemo elemente i odreujemo koji su korisni,
verodostojni i interesantni. Elemente koje pozitivno ocenimo moraju
biti grupisani zajedno sa ostalim elementima koji ve postoje u
strukturnomznanju;ovoestozahtevaodnasdastvorimonovugrupu
ili da traimo nove obrasce. Dakle, proces sinteze koristi nae nove
medijske poruke da preformulie, preradi i aurira nae postojee
strukturnoznanje.
7. Apstrakcijastvarakratak,jasaniprecizanopishvatanjasutineporuke
umanjembrojureiodsameporuke.Stoga,kadaopisujemomedijske
porukenekomdrugomlicuilijeprelistavamo(preispitujemo)unaoj

svesti,mikoristimotehnikuapstrakovanja.Kljuzadobrokorienjeove
tehnike je biti u stanju da vidi ,,iru sliku ili centralnu ideju medijske
porukeidaje,akoje,mogueopieunekolikorei.

DEFINISANJEMEDIJSKEPISMENOSTI
Sadakadasmopostavilitemeljmedijskepismenosti,vremejedasepredstavi
i formalna definicija. Medijska pismenost je skup perspektiva koje aktivno
koristimo da se tumai znaenje poruka na koje nailazimo u medijima. Da
bismoizgradilinaastrukturnaznanja,moramoimatialateisirovine.Alatisu
naesposobnosti.Sirovinesuinformacijeizmedijaiizstvarnogsveta.Aktivno
korienje znai da smo svesni tih poruka i da smo svesno u interakciji sa
njima.
tajetoperspektiva?Hajdedajeilustrujemosajednomanalogijom.Recimo
daelidanauinetooZemlji.Mogaobidaizgradikuluod100spratova,
popnesenavrh,ipogledsatekulekoristizaprouavanjeZemlje.Imaobi
dobru perspektivu odatle, ne bi ti pogled zaklanjala drvea i pogled bi ti se
pruaonekolikomiljaubilokompravcu.Akobisetvojakulanalazilauumi,
zakljuio bi da je Zemlja obrasla drveem. Ali, da ti se kula nalazi u
prigradskomnaselju,zakljuio bi dajeZemljaprekrivenakuama,putevima i
opingcentrima.Akosetvojaviespratnica(kula)nalaziuNjuOrleansu,opet
bi zakljuio neto sasvim drugaije. Svaka od ovih perspektiva Zemlje ti daje
razliite slike. Nijedna od ovih perspektiva nije bolja od druge. Klju kako da
razumeZemljujedasagradimnogoovakvihkulanarazliitimmestima,one
etidatirazliitepogledeinatajnainepoveatitvojerazumevanjeotome
ta je Zemlja. i jo neto, nije potrebno da sve kule imaju po 100 spratova.
Neke e biti veoma niske tako da moe videti ta se deava meu vlatima
trave na travnjaku. Dok e druge biti hiljadama milja daleko od povrine
Zemlje,takodamoevidetidajeZemljasfernogoblikaidasestvarajuvelike
vremenskeformacijeokoZemlje.
Da bi ste osvetlili dalje ovu ideju medijske pismenosti, moramo da opiemo
njene dve najvanije karakteristike. Prvo, medijska pismenost je
viedimenzionalni koncept sa mnogo zanimljivih aspekata. Stoga, moramo je

videti iz vie razliitih perspektiva da bismo cenili sve ta ima da ponudi.

Drugo,medijskapismenostjekontinuum,anekategorija.

MEDIJSKAPISMENOSTJEVIEDIMENZIONALNA
Kada pomislimo na informaciju, obino pomislimo na set injenica iz
udbenika, novina ili iz lanka iz magazine, novena. Ali to je samo jedan tip
informacijakognitivni(spoznajni).Medijskapismenostzahtevainformacijui
unapreuje znanje, ne samo iz jedne, kognitivne dimenzije, ve iz vie
dimenzija, poput emocionalne, estetske i moralne dimenzije. Svaka od ove 4
dimenzije se formira iz razliite oblasti razumevanja. Kognitivna oblast se
odnosi na injenice datume, imena, definicije i slino. Misli na kognitivne
informacije,kaonetotosenalaziuglavi(mozgu,svesti).
Emocionalnaoblastsadriinformacijeooseanjima,kaotosuljubav,mrnja,
ljutnja, srea i frustracija. Misli na emocionalne informacije kao neto to se
nalaziusrcuseanjanasrenetrenutke,momentstraha,sluajevisramote.
Neki ljudi imaju veoma malo mogunosti da iskuse emocije tokom izlaganja
medijima,adrugisuveomaosetljivinasignalekojigeneriusvevrsteoseanja
u njima. Na primer, svi mi imamo sposobnosti da sagledamo bes, strah,
poudu, mrnju I druge jake emocije. Producenti koriste iako prepoznatljive
simbolezapokretanjeemocija,kojinezahtevajuvisokstepenpismenostidaih
sagledaju i razumeju. Ali neki od nas su mnogo bolji od drugih za opaanje
suptilnijih emocija, kao to su: ambivalentnost, konfuzija, opreznost itd.
Ovakve poruke zahtevaju mnogo vie vetina od pisaca, reditelja i glumaca.
Sagledavanje ovih suptilnih emocija zahteva vei stepen pismenosti kod
publike.
Estetskaoblastsadriinformacijeotomekakodasenapraviporuka.Ovakve
informacije nam daju osnovu za procenjivanje ko je dobar pisac, fotograf,
glumac,igra,koreograf,peva,muziar,reiseridrugiumetnici.Takoenam
pomae u proceni produkta umetnikog rada, kao to su montaa, rasveta,
scenografija, kostimografijka, muzika i tako to. Misli na estetske informacije
kaoonotosenalaziunaimoimaiuima.Nekiodnasimajusluhazadijalog
ilimuzikukompoziciju.Nekiodnasimajudobrookozarasvetu,fotografsku

kompozicijuilipokret.Imamolitoviepodatakaizestetskeoblasti,moemo
pravitinajfinijerazllikeizmeuvelikeglumiceIosrednje,izmeudobrepesme
Iturbofolka,izmeuumetnostiIizopaenostiitd.
Moralnaoblastsadriinformacijeovrednostima.Mislinamoralneinformacije
kao ono to se nalazi u tvojoj dui i svesti. Ovakav tip informacija daje nam
osnovu za donoenje odluka o ispravnom i pogrenom. Kada vidimo da
odreenikarakteridonoseodlukeuprii,miimsudimopomoralnojosnovi,to
jest,podobromilizlomkarakteru.tosudetaljnijeiprefinjenijenaemoralne
informacije,dubljemoemospoznativrednostiosnovneporukeumedijima,i
natajnainsunaeproceneovim vrednostimasofisticiranijeiobrazloenije.
Potrebno je medijski veoma pismeno lice da dobro sagleda moralne teme.
Moratebitiustanjudasenaosnovupojedinihznakovaizprolostifokusirate
naukupannivonaracije.Ustanjustedaodvojitelikoveodradnje,modane
kao odreeni lik, ve u smislu uklapanja njegove ili njene radnje sa svojim
vrednostima. Ne fokusirajte svoje gledanje samo sa jedne take gledita i na
jedan lik, ve pokuajtedasesaoseate savie linnosti(karaktera), tako da
posredno mogu da doive posledice svojih postupaka kroz tok pripovedanja.
Perspektivevaemedijskepismenostitrebadasadreinformacijeizsveetiri
oblasti.Naprimer,modaetemoidapristupiteanalitikikadagledatefilm,
citat, mnogo injenica o istoriji anra Ali, ako ne moete probuditi
emocionalnereakcije,jednostavnoprolazitekrozsuve,akademskevebe.

MEDIJSKAPISMENOSTJEKONTINUUM,NEKATEGORIJA
Medijska pismenost nije kategorija. To nije kutija gde je sve svrstano po
kategorijama. Na primer, ili si svreni maturant (srednje kole) ili nisi, ili si
amerikigraaninilinisi.Zarazlikuodtoga,zamedijskupismenostsesmatra
dajekontinuumkaotermometarkojiimastepene.
Mismosvizauzelinekepozicijeukontinuumumedijskepismenosti.Nepostoji
takaispodkojebismomoglireidanekonemapismenosti,ilinepostojitaka
na vrhu, gde moemo da kaemo da je neko potpuno pismen uvek ima
prostorazapoboljanje.Ljudisupozicioniranidukontinuumazasnovanogna
snazinjihovogukupnogpogledanamedije.Snagaperspektivejedneosobeje

bazirana na broju i kvalitetu njegovog strukturnog znanja. A, kvalitet

strukturnogznanjajezasnovannanivousposobnostiiiskustvateosobe.Ljudi
se znatno razlikuju po znanju i iskustvu, kao i po broju I kvalitetu njihovog
strukturnog znanja. Dakle, postoji velika varijacija medijske pismenosti kod
naroda.
TIPOLOGIJAMEDIJSKEPISMENOSTI
Setite se da je medijska pismenost kontinuum. Ljudi su pozicionirani du
kontinuuma baziranog na vetine i znanje koji oni donose (kognitivnost,
emotivnost, estetika moralnost) radi sticanja kontrole nad znaenjem
procesa.Dutogkontinuumamoemoidentifikovatinekekljunepozicije.
Kroznajniatrinivoaovefazeprolazimokaodeca.Sticanjeosnovesedeava
tokom prve godine ivota. Jezika akvizicija se javlja tokom 2. i 3. godine,
zatim,narativnaakvizicijaod3.do5.godine.Tetrifazesmoostavilizasobom
kada ulazimo u uzrast dece, adolescenciju i odraslo doba. Razvoj faze
skepticizmasejavljaokouzrastaod5.do9.godine,afazaintenzivnograzvoja
jeodmahposletoga.Mnogiljudikaudaovafazapredstavljaostatakivota,
jer je potpuno funkcionalna, to jest, ljudi u ovoj fazi oseaju da dobijaju
izlaganje poruka koje ele da dobiju znaenja onih poruka koje ele. Oni
oseajudasumedijskipotpunopismeniidanepostojinitavienototreba
danaue.
Za naredna tri nivoa se smatra da su napredni jer zahtevaju konstantno
korienje vieg nivoa vetina i aktivan razvoj struktura znanja. Ljudi u fazi
eksperimentalnogistraivanjasmatrajudajenjihovaizloenostmedijimamala
i trae izloenost poruke mnogo ireg opsega. Na primer, ljudi koji su gledali
samo akcije, avanture i komedije poee da gledaju vesti, dokumentarce,
putopise, MTV, naunu fantastiku itd. Uzimae hrpu magazina i knjiga sa
neobinimtemama.Zadovoljstvozaoveljudejedavidenetotodotadanisu
videli. To im pomae da misle o raznovrsnosti ljudskog iskustva. Ljudi u fazi
kritike, sebe vide kao poznavaoce medija. Oni trae bolje poruke. Oni imaju
snanija miljenja o tome ko su najbolji pisci, najbolji producenti, najbolji
novinari,ioniimajupunodokazadapodresvojadobroobrazloenamiljenja,
govore teno i opirno o tome ta ini dobrog pisca i kako su odreeni
elementiizloeniuodreenomdelunekogpisca.

Faza drutvene odgovornosti se odlikuje u tome da ljudi imaju kritiko

uvaavanje svih vrsta medijskih poruka, ali umesto da se prvenstvo da
unutranjoj perspektivi, ovde eksterna perspektiva ima prednost. U ovoj fazi
se pitamo ,,ta je najbolje uraditi, sa moje take gledita?, i takoe smo
zabrinutiza:,,Kojevrstepitanjasunajboljezadrugeidrutvo?.
Trebavoditiraunadaoovimfrazamanerazmiljakaoofiksnim,odvojenim,
diskretnim. Umesto toga, dolazi do preklapanja faza i stalnih poklapanja.
Imatetipinupozicijuukontinuumu,alimestonijestatino.Kreetesegore
dole, u zavisnosti od medija sa kojim ste u interakciji, zavisei od motiva,
poruka i izlaganja. Na primer, kada itate roman klasik namenjen za kolu,
moda ete moi da dostigne tu fazu kritine zahvalnosti. Ali, kada na TV u
gledate program MTVa ili Lepoticu i zver, moete u potpunosti doi do faze
intenzivnog razvoja. Nema nia loe u ovim padovima kroz faze. Postoje
trenuci kada elimo da se opustimo, i onda ne elimo da uloimo napor u
najviimfazama.Alisetitesedapostojiralikaizmeuljudikojieledaostanu
uniimfazama,jernisuustanju,ilineeledaradenaviimfazamailjudikoji
su stanju da funkcioniu u svim fazama, ili je lake da povremeno ostanu na
niimfazama.
Svimiimamofazuukojojseuglavnomoseamokaokodkue.Ovojemesto
gdejenajpogodnijezainterakcijusamedijima.Obinomoemodasekreemo
iz jedne ili dve faze iz nae baze. Za kretanje meu fazama, je potreban
svestannapor,gdetraimovieenergijedaseprijaviviinivovetine.Dakle,
nepomeramosekrozfaze,ukolikonemamovelikumotivacijuzatim.

1. Sticanjeosnova
uimodaporednaspostojeidrugaljudskabiai
drugefizikestvari;testvariizgledajurazliitoIimajurazliite
funkcije;
Uimoznaenjaizrazalicaiprirodnihzvukova;
Razlikujemooblike,veliine,boje,pokreteIodnoseuprostoru;
Elementarnipojmoviovremenuredovniobrasci.
2. Jezikaakvizicija

razlikujemogovor,zvukoveipridajemoimznaaj;
Ustanjusmodareprodukujemozvukove;
Orjentacijavizuelnihiaudiomedija;
Imamoemocionalnereakcijeiponaanjanamuzikuizvukove;
Prepoznajemoodreeneznakoveuvizuelnimmedijimaipratimo
njihovokretanje.
3. Narativnaakvizicija
razvijamorazumevanjerazliitosti;
Funkcijavsstvarnaliterature;
Oglasivszabava;
Stvarnostvsprividnost;
Razumemokakodapoveemoelementezapleta:povremenskom
redosledu,pomotivimaakcijeposledice.
4. Razvojniskepticizam
popustiuoglasima;
Izotrenerazlikeizmeutavolimo,atane,zaemisije,likovei
radnje;
Ismevanjepojedinihlikovaakikrozznakovekojinisuprikazani
kaofolijeunjihovimemisijama.
5. Intenzivnirazvoj
jakamotivacijazatraenjeinformacijaopojedinimtemama
(sport,politikaitd);
Visokasvestokorisnostiinformacijaiobjektivnostuobradi
podataka,kaoIocenjivanje.
6. Eksperimentalnoistraivanje
traenjerazliitihformiinarativnihsadraja;
Fokusiranjekapotrazizaiznenaenjimainoveemocionalne,
moralneiestetskereakcije.
7. Zahvalnostzakritike
Prihvatanjeporukanasvojimuslovima,aondaprocenjivanjeutoj
sferi;
Razvijanjeistorijskih,ekonomskih,politikihIumetnikih
kontekstasistemaporuka;

 Sposobnostsuptilnogporeenjaikontrastaizmeuraliitih
elemenataistovremenihporuka;
SposobnostdaseizgradipresudaoukupnojprednostiIslabosti
poruke.
8. Drutveneodgovornosti
Uzimasemoralnistavdasuodreeneporukekonstruktivneza
drutvooddrugih;tojeviedimenzionalnaperspektivakaoosnova
analizemedijskesredine;
Priznajudasopstvenepojedinaneodlukeutiunadrutvobez
obzirakolikosutane;
Priznajedapostojenekeodakcijakojepojedinacmoepreduzeti
dabiimaokonstruktivniuticajnadrutvo.

PREDNOSTIRAZVOJAVIEGSTEPENA
MEDIJSKEPISMENOSTI
Koje su prednosti u razvoju vieg stepena medijske pismenosti? Ja u
istai 3. Prvo, medijska pismenost poveava apetit za raznovrsnijim
medijskim porukama. Drugo, ona daje ljudima znanje o tome kako da
programiraju sopstvene mentalne kodove. i tree, omoguava ljudima
veukontrolunadmedijima.

APETITZARAZNOVRSNIJIMMEDIJSKIMPORUKAMA
Medijinampruajumnotvoizbora.Internetsadriwebsajtzabilokoju
temukojanampadnenapamet.Knjigeseobjavljujusavelikimopsegom
tema. Godinje se objavi preko 10.000 asopisa, magazina i novina sa
opsegomtemakojujednaosobanemoedakonzumira(koristi).
Kablovska televizija ima preko 500 kanala razliitog profila sa obiljem
informacija,itd.

Mas mediji kontinuirano pokuavaju da ogranie va izbor, da biste

stalno bili izloeni nekolicini vrsta medija. To ine predvidljivijim od
uobiajenogizlaganjanekolikovrstamedija.
Meutim,izborisujouvektuzavasdaihiskoristite,aliveinanasvoli
svojenavikeizlaganja,jerneistraujemomnogoizasortimanamedijskih
poruka.
Perspektivamedijskepismenostiodvastraidabudeteveiavanturista
i istraite iri opseg poruka. Kada to uradite, verovatno ete videti da
mnogeodovihporukanisuzanimljiveilikorisnezavas.Ali,takoenai
ete nekoliko vrsta poruka koje su veoma korisne, a to e proiriti va
repertoar.

SAMOSTALNOPROGRAMIRANJE
MENTALNOGKODA
Svrha medijske pismenosti je osnaivanje pojedinaca da kontrolie
medije programiranjem. Kada koristimo termin programiranje u tom
smislu, ja ne mislim na televizjske programe i medijske poruke. Sam
pojedinac(oniliona)neeimatimnogouticajanapromenukakomediji
stvaraju ili rasporeuju njihove poruke. Pojedinac nee nikada biti u
mogunostidavrikontrolunadonimtosenudijavnosti.Meutim,ta
osoba moe da vri kontrolu nad svojim umom, i na taj nain se vri
programiranje.Dakle,ciljmedijskepismenostijedapokaeljudimakako
daprebacekontroluodmedijanasebe.

VIEKONTROLENADMEDIJIMA
Mas mediji ine veoma sofisticirana poslovanja znajui kako da privuku
vaupanjuuzuslovkakodaseponovoizloitemedijima.
Mediji su veoma uspeni u korienju vas, da ostvare svoje poslovne
ciljeve. esto poslovni ciljevi medija i lini ciljevi su isti, tako da je to

nereena situacija. Ali, vie puta se deava da se vai lini ciljevi

razlikujuodciljevamedija.Kadasetodesi,trebadaseotrgneteodvae
medijima uslovljene navike i da gledate svoje ciljeve. Perspektiva
medijske pismenosti e vam pomoi da prepoznate ova razilaenja
ciljeva i da preduzmete alternativne korake. Dakle, verovatnije je da
medijskeporuketretiratekaosredstvodapostignetesvojeciljeve.

REZIME
Ovopoglavljeprikazujedefinicijumedijskepismenostikaoperspektivuiz
koje sebe izlaemo medijima I tumai znaenje porka koje sreemo. To
nije kategorija, ve stepen medijske pismenosti. Ona je
multidimenzionalnaIonaserazvijakrozemotivnost,estetiku,moralnost
itd.
Medijska pismenost je sastavljena iz tri gradivna bloka: lini poloaj,
strukturna znanja i vetine. Vetine su alatke koje koristimo za rad sa
informacijama iz medijskih poruka da bismo izgradili jaka strukturna
znanja.
Pravaciputdatouradimoleiulinompoloajupojedinca.
Ljudi sa velikom medijskom pismenou mogu da uoe mnogo toga iz
date poruke. Veoma su svesni svih nivoa znaenja. Ovo poboljava
raumevanje.Imajukontrolu nad programiranjem svog mentalnog koda.
Ovo poboljava kontrolu. Vrlo je mogue da izvuku ono to ele iz
poruke.Ovopoveavazahvalnost.Dakle,ljudiradenavisokimnivoima
medijske pismenosti ispunjavajui ciljeve, razumevanje, kontrole I
zahvalnost.