4.

TEHNOLOKE MAINE I UREAJI

Danas je ovek okruen velikim brojem raznovrsnih maina, od
asovnika, maine za pranje rublja i drugih aparata za domainstvo, do
raunara, raketa... Svaka maina je, u nekom smislu sredstvo za utedu rada
ili vremena. Maine se uglavnom dele prema nameni za koju se koriste, pa
tako u industriji imamo maine za obradu plastinim deformisanjem, maine
za termiku obradu i kovanje, maine za nekonvenionalne metode obrade i
kao najrasprostranjenije maine alatke koje se koriste i za izradu jabuie iz
prethodnog dela.
Maine alatke pripadaju grupi radnih maina i predstavljaju ure!en skup
me!usobno povezanih elemenata i mehanizama, koji koristei energiju od
pogonskog elektromotora u definisanom relativnom kretanju pokretnih
elemenata zajedno sa alatom vre koristan rad. Maine alatke raspolau
mnogo veom snagom nego radnik. "ne, dakle, omoguuju bru i jeftiniju
izradu metalnih delova. #li najvea im je prednost to serijski proizvode strogo
jednake delove sa dozvoljenim odstupanjima $toleranijama%. &ez savremenih
maina radnik praktino ne bi bio u stanju da potuje te toleranije, a i kada bi
mogao, uinak bi mu zbog toga bio znatno manji. ' obradnom sistemu
maina alatka je osnovni element i u obradi rezanjem je, u glavnom,
namenjena za izvo!enje jednog metoda obrade.
4.1 MAGNATEST
Magnatest je ure!aj za ispitivanje feromagnetnih osobina materijala
kako je to objanjeno u prethodnom poglavlju. (re poetka rada na
magnatestu proverava se osetljivost aparata. (redhodno se aparat ukljui na
napajanje, povee za rad sa dva kalema, ukljui mreni filter, taster f) potisne,
pritisne taster za rad sa takom, podesi veliinu pobudne struje kalema na
maksimalnu vrednost, podesi frekvenija pobudne struje na )** +,, pomou
-,. maksimalnoj osetljivosti.
(odeavanje se vri tako da se na ekrenu osilosklopa prvo pojavi kriva
linija sinusoida. /edan etalon se postavi u referenti kalem, a drugi ispitni
kalem. poloaj etalona u ispitnom kalemu mora biti takav da kriva ima
maksimalnu vrednost. 0egulatorom faznog ugla taj maksimum se dovede na
. prava. 1riva mora biti simetrina u odnosu na . prava.
2
1ompezaijskim regulatorom za -,. prava kriva se transformie u pravu
liniju koja se poklapa sa - pravem. 0egulator pokazivanja kriva3taka se
zatim prebai na pokazivanje take. 4aka treba da lei u entru ekrana. (ri
pomeranju etalona u ispitnom kalemu taka treba da osiluje po . pravu, ako
to nije sluaj regulatorom faznog ugla prava osilovanja se podesi na .
prava.
Svaki komad se stavlja u kalem i posmatra poloaj signala na ekranu. Signal
za dobre komade je u graniama za dobre komade koji su odre!eni prilikom
telovanja aparata. 4akvi komadi se pakuju u palete za dobre komade a
komadi iji signal izlazi iz opsega za dobre komade se proglaavaju
neusaglaenim. 5a slii 6.) dat je izgled magnatesta zajedno sa kalemovima.
4.2 KOPIR STRUG SP-12 P
"rijentaioni podai maine 7
3 'kupna duina 82** mm
3 'kupna irina )29* mm
3 'kupna visina )2): mm
3 4eina bez pakovanja 86** kg
3 'kupna instalirana snaga maine );3)9 k<
(oluautomatski kopirni strug S(3)8 ( sa programatorom $upravljanje
mainom% konstruisan je za obradu vretenastih radnih predmeta svih vrsta
$koje treba prihvatiti izme!u iljaka%, iji prenii struganja ne prelaze )8* mm,
i ije duine nisu vee od :** mm. #ko se radni predmeti ubauju runo,
maina radi u poluautomatskom iklusu. #ko se pak maina opremi arerom
i dodavaem, onda radi potpuno automatskim iklusom. 5akon ubaivanja
radnog predmeta maina radi potpuno automatski prema prethodno
ura!enom programu, koji se moe sauvati, ako proizvodnju treba ponoviti, sa
svim podaima za podeavanje. 1od poluautomatskog radnog iklusa treba
samo pritusnuti taster =S4#04>. (o zavretku radnog iklusa nosai se
automatski vrate u svoje polazne poloaje gde se zaustave, vreteno se zakoi
i glavni motor iskljui, a paljenjem signalnog svetla oznaava se zavretak
radnog iklusa.
Maina je upravljana elektrohidrauliki. 'pravljaki organ je pokretni
uzduni kliza gornjeg kopirnog nosaa. ?nduktivni emitor, koji pokazuje
poloaj uzdunog klizaa, pokree vodee vreteno. @im se ova duina poklopi
podeenom duinom puta, dolazi do eljenog izvrenja, koje se odabira
uvlaenjem kontaktne ivije u programski bira. 'kljuivanje pojedinih funkija
$izvrenja% biva automatski i prikazuje se istoremenim paljenjem signalne
lampie na programskoj tabli.
)*
Alavni delovi maine $oznaeni na slii 6.8%7
). Bevi prijemni nosa draa ablona
8. 5onijus za aksijalno pomeranje draa ablona
;. Silazni ablon $zatitni% draa ablona
6. Dra ablona
:. Aranina ivija za ablon
C. 5onijus za fino podeavanje prenika radnog predmeta
9. &ubanj za raspodelu broja prolaza pri obradi
D. Betva za podeavanje broja prolaza
2. @vrsti granink bubnja za raspodelu broja prolaza
)*. Eiji za fiksiranje strugarskih noeva
)). Eiji za zakretanje kopirnog nosaa u okomit ili kosi poloaj
)8. 5ailazni ablon za uzorak
);. Desni prijemni nosa draa ablona
)6. 0uia u obliku tokia za pritezanje ablona ili uzorka
):. 5onijus za podeavanje konusosti radnog predmeta
)C. (oluga za fiksiranje konjia
)9. (odeavanje sile pritiska aure konjia
)D. Eiji za fiksiranje konjia
)2. Benjir za eliminisanje zazora vo!ie konjia
8*. (ome rljiva zatitna vrata
8). Araninii uzdunog hoda donjeg poprenog klizaa
88. Araninii za podeavanje prebaivanja sa brzog hoda na radni
posmak poprenog kretanja donjeg poprenog klizaa
8;. 5onijus za podeavanje duine poprenog hoda donjeg poprenog
klizaa
86. Eiji za zakretanje donjeg poprenog klizaa
8:. (apuia za aktiviranje aure konjia
8C. (oluge za podeavanje reda broja obrtaja
89. 5onijus za podeavanje sile pritiska eljusti stezne glave
8D. (oluga za izbor smera iklusnog kretanja donjeg poprenog klizaa
82. 5onijus za podeavanje veliine posmaka donjeg poprenog klizaa
;*. (oluge za podeavanje veliine posmaka gornjeg kopirnog nosaa
;). Filter ulja hidraulinog agregata
;8. Manometar u kolu hidroulja gornjeg kopirnog nosaa i donjeg
poprenog klizaa
;;. Eentil za iskljuivanje dovoda hidroulja u uzduni ilindar donjeg
poprenog klizaa kod radova.
))
4.3 BRUSILICA AFB 300
"pti podai7
3 Maksimalni razmak iljaka $duina bruenja% ;** mm
3 Eisina iljaka );: mm
3 Maksimalni prenik bruenja )** mm
3 4eina maine $neto% 8;** kg
4ehnike karakteristike maine7
- Maksimalni otklon stola )8
- Maksimalni ugao konusa 86
- &rzina radnog stola kontinualno podesiva *,*: G D mHmin
- 5ajmanji hod stola 8 mm
3 5ajvei posmak u odnosu na renik 8 mm
3 'kupna potrebna snaga motora C kI
?spitivanje funkionalnosti
1od poetka rada, posle dueg stajanja, posle promene podeavanja, treba,
funkionalnost automatskog rada uvek prvo ispitivati bez radnog predmeta. ?
tek ako sve dobro radi, moe se raunati na taan i siguran automatski rad.
5ametanje automatskog posmaka
(re bruenja prvog komada, treba pustiti da posmak, bez radnog predmeta,
pre!e jedno dva puta put napred nazad.
1od ovoga treba namestiti, dodatak za bruenje, brzinu grubog i finog
skidanja i izbruivanje.
4anost automatskog rada
'z briljiv rad mainom moe se postii toleranija radnog predmeta i ispod
: m . ,a ovo mora tok bruenja svaki put biti izveden pod jednakim
uslovima rada, dakle isti dodatak za bruenje, ista brzina posmaka, ista
poravnavanja. ?stroenje brusnog kamena treba izravnati pomou Mikro3
graninika.
)8
Da bi kod due radne pauze, iskljuili neminovno otstupanje posmaka, koje
dolazi od temperaturnih utiaja, mora se svaki prvi komad ponovo sa me!u3
merom prebrusiti i ako je potrebno korigovati posmak za izjednaenje.
Alavni elementi za rukovanje mainom #F& ;** $sleva na desno na slii 6.;%7
- 0uia za hidrauliki posmak stola
- Dugme za regulisanje brzine stola
- 0uia za izbor naina kretanja stola
- Menjanje smera stola
- (oluga za fino podeavanje stola
- Skala za izjednaenje posmaka
- Skala za posmak
- Dugme za regulisanje brzine brzog hoda i ujedno za blokiranje brzog
hoda kod unutranjeg buenja
- Dugme za regulisanje brzine posmaka
- 0uia za ubrzanje i prekidanje posmaka
- 0uia za brzi hod nosaa kamena, ujedno glavna ruia kod
rukovanja zajednikom ruiom
);