Skica za portret Spasoja ejia

Marinko Arsi Ivkov

(povodom esnaestogodinjice smrti i izlaska devet romana ovog pisca)
Spasoje eji je roen u Samokovu, iznad Kurumlije, 1948. Samoubio se 1989. u Obrenovcu,
gde je radio kao profesor gimnazije. Za ivota je objavio nekoliko romana. Ove godine, esnaest
godina nakon smrti, objavljeno je devet njegovih romana u jednoj knjizi, pod naslovom Devet
ivota. Ova znaajna knjiga izila je pre svega zahvaljujui trudu njegovog profesora, pisca
Ivana Ivanovia, koji je obezbedio materijalna sredstva od Ministarstva kulture Srbije. Zasluga
pripada i izdavau, Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Ivo Andri iz Pritine (u izgnanstvu) i
Rastku ejiu za izvanrednu opremu knjige i za prikupljanje rukopisa.
Srpska proza XX veka imala je dva znaajna, dva velika razdoblja. Prvo cvetno doba ine
dvadesete godine. Drugo, kraj ezdesetih i sedamdesete godine.
U ovom drugom periodu, posle dugogodinje stagnacije, dolazi do eksplozije i na planu sadrine
i na planu forme. Gotovo svaki mladi pisac donosi neto novo, svee. Drsko. Gotovo svaka
knjiga, razbijajui knjievnu umalost i monotoniju, razbija i duhovnu umalost uopte.
Umalost u umetnosti, to je najreitiji znak umalosti jednog drutva. Knjievnost je tih godina
prva, makar i kao petao koji prerano kukurikne, poela da budi, da vue za rukav. I naila je na
odziv. itaoci, bez kojih nema ni knjievnog ivota ni podsticaja za knjievno stvaranje,
odazvali su se. Stvorena je interakcija, organska veza, izmeu autora i publike. Pisac je oseao
da neko eka njegovo delo, da je ono nekome potrebno, da ima kome da se obrati. Knjievne
radionice su radile punom parom. Knjievni ivot je bujao. O knjigama je govoreno i pisano,
gotovo kao o sportu. Knjievnost je bila deo drutvenog ivota. Knjige poetnika, pesnika i
prozaista, itane su vie nego dela ivih klasika. Gotovo da nije bilo romana, knjige pesama,
pripovedaka, koji su imali tira manji od hiljadu primeraka, to je za dananju Srbiju
nezamislivo. Knjige su kupovane. Ne samo da nijedan izdava nije propao, nego su nicali novi,
ak i privatni i poluprivatni. Knjievni ivot preuzeli su mladi buntovnici.
U knjievnosti se eksperimentisalo, istraivalo, ali smisleno, ne radi eksperimenta i istraivanja.
argon, fusnote, igre jezikom i reenicom, igre formom, karakteristike su proze ovog perioda.
Prie su dobijale oblik naunog teksta, ponekad su svojom vizuelnom dimenzijom zaista
postajale forma.
Ozbiljan prouavalac srpske knjievnosti tek treba da otkrije znaaj i novine koje je doneo ovaj
period.
Na ovakav knjievni polet svakako je uticao opti polet u drutvu, totalitarnom drutvu u kojem
su promene bile zabranjene. Tih godina strujala je narodnim telom energija promena, koja je
zahvatila mnoge segmente drutva, a ne samo umetnost. To je vreme studentskih i radnikih
pobuna, javljanja privatnog preduzetnitva, reformi u ekonomiji i sportu. Duhovnih reformi.
Film je dostigao zenit, pre no to je zavrio u bunkerima. To su buntovne, stvaralake godine.
Iz te knjievnosti, koja je nezvana hrupila u srpsku literaturu, izbijao je taj duh pobune. Bila je
to, na osoben nain, angaovana knjievnost. Angaovana u pozitivnom znaenju te rei.
Politike i socijalne teme nazirale su se bar u pozadini. Otud toliko zabrana i oficijelnih napada
na knjievna dela. Svi su tragali za aluzijama u njima, jedni da bi branili reim i pravili karijeru,
drugi iz duhovnog zadovoljstva. Nije bilo ni politiki neutralnog pisca, ni politiki neutralnog
itaoca. Igralo se na dva gola. Buntovnik protiv tiranina. Slabiji protiv jaega.
Meu nama koji smo reali sitnije i krupnije kamenje u taj knjievni mozaik, bio je i Spasoje
eji.
On je, i duhovno i knjievno, stasavao u tom vremenu, on je dete tog vremena.
Zato su moda sve vrline i sve mane takve knjievnosti najoiglednije ba u njegovom delu.
Sudbinu svih pobuna doivljava i knjievnost. Kad je drava represijom okonala socijalne
buntove i nezadovoljstvo, deo pobunjenih pisaca obrijao je brade i skratio kosu i preao meu
konformiste i poslune knjievne i kulturne radnike. Drugi, manji, deo, postao je jo gori i
ei, ali su za njega vrata izdavaa bila zatvorena. Tako je nastala alternativna, opoziciona,
podzemna knjievnost. Koja je proganjana, preutkivana, drana na knjievnoj margini, kao to
su i njeni autori drani na drutvenoj margini.
Meu ove potonje spada i Spasoje eji.
Celokupno ejievo delo bavi se svojim vremenom. A pisati o svom vremenu nije lako. To se,
na ovaj ili onaj nain, plaa ivotom. eji je za ovo najbolji primer. Zato mnogi pisci bee u
prolost ili u apstrakciju.
eji je mnogo stradao. ak vie od mnogih koje je vlast, preko svojih opunomoenih kritiara i
politiara, javno napadala ili koji su izvoeni pred sud. On je bio rtva onog podmuklog
obrauna sa neistomiljenicima, sa nezavisnim intelektualcima i piscima. Neretko bili su sreniji
oni protiv kojih je obraun bio javan. eji je najbolji primer za to. Nikad nije javno napadan, ali
je preutkivan od kritike. Veliki izdavai su odbijali da objave njegove knjige, tobo iz
umetnikih razloga. O nagradama i materijalnim priznanjima da i ne govorimo. Drava mu je
dala posao, kako se tada govorilo, a sitni pritisci i zlostavljanja bili su nevidljivi. Njega su ti
pritisci i odveli u smrt. Njegova bolest i samoubistvo direktna su posledica tog podmuklog
obraunavanja sa belom vranom u jednoj uzornoj sredini, kakva je bila gimnazija u
Obrenovcu i sam Obrenovac.
Bili smo prijatelji. Upoznao sam ga onako kako pisci moda i treba da se upoznaju. Na osnovu
njegovog dela. Bio sam lan irija Knjievne omladine Srbije koji je odabirao prve knjige mladih
pisaca za objavljivanje (Knjievna omladina, izdava tada najuglednijeg knjievnog lista
Knjievna re, uivala je ugled i kao izdavaka kua mladih pisaca.) Meu stotinama rukopisa
pronaao sam moderan, zrelo pisan, autorski u svakom pogledu, roman Dok ne stigne Tomas
Man. Posle toga sam upoznao njegovog autora.
Pisac Ivan Ivanovi bio je ejiu profesor u kurumlijskoj gimnaziji i vie puta mi je govorio
kako se osea odgovornim to je njegov ak krenuo mukotrpnim i nezahvalnim putem
knjievnosti. Da je imao nekog drugog profesora, moda bi se opredelio za neko unosnije i
mirnije zanimanje. Kao da je hteo da kae: moda bi danas bio iv. A ja sam, eto, izborom
njegovog romana, odgovoran to je eji jo dublje zakoraio u taj nezahvalni svet knjievnosti
to je uao u arenu u kojoj ne vae pravila i obiaji civilizovanog sveta.
Nakon to smo se upoznali, postali smo prijatelji. Po srodnosti.
Ono to sam uoio u prvom ejievom romanu, Dok ne stigne Tomas Man (to nije i njegov prvi
napisani roman), odlikuje i sve njegove ostale romane. Bez jedne od tih odlika, danas, u 20. i 21.
veku, nema dobre knjievnosti. To je polemisanje sa knjievnom tradicijom. Polemika nije
mogua bez solidnog i sistematskog knjievnoteorijskog obrazovanja i bez stalnog itanja
klasine i savremene knjievnosti. I to ne itanja nasumce, onako kako ta doe pod ruku, kao sa
pijane tezge, nego itanja smislenog i sistematinog.
To ejievo polemisanje sa knjievnom istorijom vidljivo je i na sadrinskom i tematskom planu
(od ekanja Godoa, koji u njega ponekad nosi ime Tomasa Mana, pa do 1001 noi i Ikarovog
leta), a moda jo vie na planu forme (u njegovim romanima kao da se, bilo kao ironija bilo kao
apologija, daje sinteza svega to je svetska literatura 20. veka ponudila na planu forme).
Literatura nam esto nudi paradokse: eji nije veliki stilista, ali na planu stila i forme esto je
nenadmaan. Njegova, pieva, koa na tom planu bila mu je oigledno pretesna. Isprobao je sve
stilove i forme. Novi roman nov stil, nov oblik. Protivnost prethodnom. Takve lupinge pravio
je samo Fokner. Rezultat esto neverovatno uspean: Crveni krugovi, Skica za portret N.J.,
Preduzimanje mera.
Birokratski jezik, odnosno njegova karikatura, sa mnotvom skraenica i pokondirenih rei
ondanje politike, kojim je napisan itav roman Skica za portret N.J., od prve do poslednje
reenice, oblikuje pievu poruku koliko i sami karakteri i pria. Neverovatno je koliko je taj
jezik srastao sa priom i junacima, koliko ne tri u romanu, koliko se roman ita teno. A na
poetku se verovatno svakom itaocu uini da takvim jezikom ne mogu da se piu ni sindikalni
izvetaji, a kamoli knjievna dela. Smela avantura u koju bi malo koji knjievnik smeo da se
upusti.
eji je pisac koji se usudio.
Usudio se on da pie angaovanu, buntovnu literaturu, i da zajedno sa drugim piscima svoje
generacije pokae da angaovanost ne mora uvek da bude nedostatak. U nekim njegovim
romanima ta angaovanost, esto u vidu satire, postaje plus, pojaava njenu umetniku
vrednost i itljivost.
Njegovi romani nose peat vremena u kojem su nastali, ali nisu zastareli i nisu prolazne
vrednosti. (Mnoga, pak, dela iz tog vremena koja se bave univerzalnim i vanvremenskim
temama odavno su zaboravljena i nerazumljiva dananjem itaocu.) Uvek e biti Vukadinovia,
uvek e biti karijerista i podlaca, vlastodrci e jo dugo krojiti tue sudbine, uvek e biti
provincijalaca i malih ljudi, i uvek emo, u drutvu sa Borom Pelcerom ili Slavicom Nasti,
ekati nekog Tomasa Mana.
Pisati, kritiki a ne apologetski, o vremenu u kojem ivi, podrazumeva satiru. eji joj rado
pribegava, mada ona nije dominantna u njegovim delima, ak ni u onima koja nose predznak
satirina i iji su junaci pripadnici reima i karijeristi. Kad je satira suvie naglaena i kad samo
ona vodi pievo pero, kad ovlada jednim delom, ona to delo esto uprosti, uini ga jednoslojnim
i jednosmernim, umetniki ga oslabi. To je est sluaj sa istim satirama. Radoje Domanovi
je dobar primer. To je satiru kao knjievnu vrstu i gurnulo na margine knjievnosti. Velika dela
svetske knjievnosti najbolje pokazuju kako satira moe biti zlatna nit knjievnog dela
(Gargantua i Pantagruel, Don Kihot). eji uglavnom dobro gospodari satirom i ne dozvoljava da
ona pree u prosto ruganje ili mrnju. esto je zaodene iro-nijom, sarkazmom, humorom.
Kao to gladnom i umornom putniku kao spas doe arda na putu, tako itaocu dobro doe
humor u mranom, tekom i beznadenom svetu ejieve proze.
Humor je vedriji u ranim romanima i ini podnoljivijim, vedrijim taj natmureni ejiev svet.
(Poslednji lek: Nebo ponad Samkinova uvek je vodilo kurvanjsku, bugarsku politiku, ree
Vidoje. Uvek iznenada srui na seljaka svoje teke suze.)
U poznijim, satirinijim i gorim, romanima, i humor je tei, crnji.
(Preduzimanje mera: Protiv ale nismo, na kraj je poznat kao rasadnik humora, nai ljudi su
veseli, mnogi se i u snu smeju, neki ne prestaju da se smeju i u najteim situacijama, nije retkost
da se naa deca prilikom raanja umesto plaem oglase smehom. Sve to mi znamo i u celini
zadovoljni smo koliinom smeha proizvedenog u naem regionu Svi se u strukturama slaemo
da smeh, dakle, treba da postoji, da ga treba negovati, ali istovremeno znamo da smeh naeg
oveka mora da bude zdrav, da bude pre svega izraz sree i zadovoljstva, da je pristupaan
svakom naem graaninu, i jasan, jasan, naravno, razloan i harmonian. Nismo oekivali da se
ta gotovo uroena potreba naih radnih ljudi za smehom moe tako bezobzirno i drsko
zloupotrebiti Mislili smo grozniavo, glave su nam pucketale od misli.)
PisacsatolikosatirinogihumoristinognabojanemoeadanedugujebarmaloStevanuSremcu.Iako
modernogsenzibiliteta,saiskustvomiznanjempiscadrugepolovinedvadesetogveka,ejinasbaru
nekimromanimapodsetinatradicijusvojimduhovitimpoentamakojegotovodaimajuSremevusnagu
(Poslednjilek,Devojkebeleimezgrovite,Preduzimanjemera).Ovajejievdugtradicijipokazujedai
najmodernija,najrevolucionarnijaliteratura,akojepravaliteratura,proizlaziiztradicijeiininjen
nastavak.
Naplanuformeejijegotovousvakomromanunov,nepredvidljiv.Pripovedakeopcije,aestoi
pripovedai,smenjujuseuistomromanugotovoritmino,knjievnipostupciivremenskiplanovise
ukrtaju,neretkoijezikistil.Eksperimentisanjeformombilojetadaumodi.Biojeitojedanodizraza
optegnezadovoljstvapostojeimstanjem,kakoudrutvu,takoiuliteraturi.Kaoisadrina,iformaje
moraladabudeprovokacija.Kodejiataprovokacijaimapokrie,nikadnijesamasebisvrha,doprinosi
umetnikojsnaziiporuciromana(Poslednjilek,Crvenikrugovi,Preduzimanjemera)
Akosvetimasvetluitamnustranu,ejieviromaninalazesenaovojdrugoj.Nitaneobinozapiscakoji
jestasavaouzcrnitalasicrnebojestvarnosneproze.Tihgodina,zasvenastosubilebojevlasti.
Porukeejievihromanasupesimistineimelanholine,sumorne.Dominirajumrani,zli,podli,ilipak
nesreniibespomonikarakteri.Humoraimanapetek,alijeoncrn.inisedajeunekimromanimai
suncecrno.Nemanijednogoptimistikogzavretka,nijednogjunakaneoekujenitadobro.Imai
veselihscenaipozitivnihlikova,aliunjihovojpozadinijeuvektacrnaslikajednog,presvegamoralno,
propalogdrutvaiuvekjetunetotonagovetavapropast,preduzimanjemera.
ejievijunacimogudasesvrstajuudvatabora,ilisusaoveilisaonestrane,daparafraziramGrigorija
Boovia,Ljumkule,kojadelivlastionekojisuuznjuodonihkojisuneprijateljinarodaiprotivvlasti.
Lakoihjerazaznati.
Prvisudanikaotipovi,kaokoncentratsvihreimskihkarijerista,dounikaipodlaca.Injihovesudbineu
romanimasutipine,ukljuujuiiejievognajomiljenijegjunakaVukadinovia.
Drugisukarakteri,estoizvanrednoindividualizovanilikovi,poputBorePelcera.Onisudanimnogo
plastinijeiivotnije.Pisacnekrijedasunjegovesimpatijenastranibuntovnika,studenata,malih
ljudi.
Radnjaseuglavnomdogaauprovinciji,aondauStudentaskomgraduiBeogradu.Sredinajeposlunai
ulizika.Mogurei,realistika.Individualcitre,smetaju.Onisuuejievomsvetuizuzetak.
Politikakrojisudbinusvihljudi,velikihimalih,iodnjenikonemoedaumakne.Tojejednaodporuka
ejievihromana,sprovedenaidokazanavrlodosledno.Kadsesverazgrneiogoli,gotovosvijunacisu
rtvepolitikihmonikaipolitike,akiuromanimaukojimanemapolitikeikojisebaveivotimai
sudbinamaobinihljudi(Poslednjilek,DoknestigneTomasMan,Devojkebeleimezgrovite)
UromanuLeviardesniarpolitikajepreraslauparanoju,ulovnaljude.Uvremepisanjaovogromana
isamautorjeuvelikortvatakveparanoje.
Nezadovoljstvojeosnovnaodlikasvihejievihjunaka.Stvarnosttrebadasemenja,estogovore
njegovijunaci.Onaunitavapatrijarhalne,moralne,duhovne,individualnevrednosti.Svisuopasani
visokimzidom,istvarnimiduhovnim,svihoenekuddaodu.akionibeskrupulozninegativcikoji
oliavajumoivlast,poputVukadinoviaiLakijaNikolia,eznuzasvetomslobode.
Tobekstvonikomnepolazizarukom,itojerazlognjihovognezadovoljstva.
USkicizaportretN.J.olienjeteslobodezaVukadinoviajepolitikiproganjanadevojka,predstavnik
onihkojejeVukadinovicinkarioinaijimjenesreamagradiokarijeru.
ZaMarisavaKrelia(Crvenikrugovi),tognajnesrenijeginajponienijegodsvihejievihjunaka,
slobodajeizmiljeniodlazakuAustraliju.
UromanuDevojkebeleimezgroviteBataPelcertrebadapovedebrucoe,tekpristigleizprovincije,u
osvajanjenovog,srenijegsvetaBeograda.Onjenjihovvoa,ierone,ontrainjihdabi,kao
eherezada,svojimpriamaspasavaosebe,dabibarumatipobegaoizstvarnogsveta,aonitrae
njega,jerontrebadaihpovedeunoviivot.Bataihakastinovcemkojimuje,toboe,dalaunjega
zaljubljenaburujka,gospoaMilovanovi,atajnovacjezaradioistovaromuglja,naistinainkaoioni
kojigasluaju.Studentinakrajuotkrivajuonotosuinasluivalidanikadnisupotpunoverovaliu
Pelceroveprie,alidasuimonebilepotrebne.RomanDevojkebeleimezgrovitejepanorama
nezadovoljnikainezadovoljstava.Isvakajunakinjaizmiljenihdonuanskihpriaglavnogjunaka,Bate
Pelcera,presvegajenezadovoljnica,bilodajereopolitiarki,erkivisokogfunkcionera,bivoj
burujki,obinojprofesorki,studentkinji,siromanojprostitutki
SlavicaNastiseodriesvetasvogdetinjstvaisvojihroditelja.Mislidajedrugisvet,svetstudenatai
leviara,onajpravi.Krahstudentskepobune1968.injenabortusoznaavajuiporaztogsveta.Ostaojoj
jesamoTomasMan.
Nezadovoljstvonaoptemplanuproetojenezadovoljstvomnalinomplanu.Nemazadovoljnih,niko
kodejianemoedaostvarisvojeplanoveieljeidabudesrean.
Neanticipirajulipisciusvojimdelimasvojusudbinu?tanamjesveporuioDisUtopljenimduama?
JedanMiljkovievstihglasi:Paesuncetamogdejabudemkleao.tasvepaljivomitaocumoguda
nagovesteejievipozniromani?
Sagodinamaejijeikaoovekikaopisacsvejetkiji,svetnjegovihromanajesvebeznadeniji,sveluii
sveizolovanijiidaljiodnormalnogsveta.KaonjegovjunakuPoslednjemleku,pisacjesvojfiktivnisvet
visokimzidomodvojioodzdravepameti,normeponaanjaimoralnevrednostigotovodasuokrenute
naglavake.Paranoja,lovnaneprijatelje,duhovniiduevnimrakpritiskajusasvihstrana.Ljudisamo
ekajudalovacunjihupreprstom.Izlazanema.
Ulamentunadsvojimivotomisvojimpesmama,BrankoRadievijepokrenuoijednoteorijskopitanje.
Zbogoptegtonapesmemalogajekouoiokaopoetikistav.Brankosmatradapesniktrebada
popravljasvojepesme,daihglaainakonobjavljivanja,naroitoakoimajupoetnike,mladalake
nedostatke.Zreopesniktraljetrebadazameniskladnijimifinijimodelom.
KaoniBrankova,niejievadelanisudoekalapievonaknadnoitanje.Dajepoiveo,Spasojeejibi
sigurnosaolovkomuruciiitaosvojamladalakadela,baronakojasuostalaurukopisu.Siroadbi
sigurnodobilaboljeruho.Brankoviterminisupreotri.ejieviromani,akioninaeniurukopisuu
zaostavtini,izgledajudobroibezglaanja.Naravno,mladalakinedostacisuoigledniizbogtogsam
sesetioBranka.Aliitakva,njegovanajboljadela,kaotosuDevojkebeleimezgrovite,Skicazaportret
N.J.,Preduzimanjemera,itanadanas,zakopljesuisprednajhvaljenijihpostmodernistikihromana.