Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnigkih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJ A|A MALE SNAGE

Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije























Mentor: Studenti: Broj indeksa:
Prof. dr Neda PekariN-Nao DespotoviN2ivadin 12476
MijiNOuro 12504
Koprivica Zoran 12507
MudriNDragan 12435

Novi Sad, Maj 2008
2

SADRAJ
1. Uvod...............................................................................................................................................3
2. Delovi vetrenjage............................................................................................................................5
3. Mehanigki delovi vetrenjage...........................................................................................................6
3.1. Elisa.........................................................................................................................................6
3.2. Prenos......................................................................................................................................7
3.3. Postolje....................................................................................................................................8
4. Elektrigni delovi vetrenjage............................................................................................................9
4.1. Impulsni davag pobude...........................................................................................................9
4.2. Pretvarag 12-220V, 500W.....................................................................................................10
4.3. Kontrolna tabla .....................................................................................................................11
5. Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja..................................................................12
6. Literatura......................................................................................................................................13
7. Saradnici.......................................................................................................................................13





































3


UVOD

Kada smo guli za elektrijadu i za takmigenje radova,razmiOljali smo u mnogo razligitih
pravaca. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih,a to je vetrenjaga
male snage. ZaOto? Kada smo realno sagledali finansijske, fizigke i vremenske okolnosti uvideli
smo da je ovo najpraktignije i najpovoljnije. Razmatrali smo izmedju projekata S.O.S. PuOkica,
male hidroelektrane, solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. S.O.S. PuOkice su delovale
suviOe jednostavne a mala hidroelektrana priligno nepristupagna i nepraktigna,jer se ogranigava
njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. qto se tige solarnih panela,
budSet nam nije dozvoljavao, a sa radio-amaterskim projektom bi se ogranigili samo na
elektroniku,a to nije ono Oto smo mi zamislili.Tako, kada smo sagledali sve ginjenice, uvideli smo
da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenjage. Kompleksnost samog
projekta nam je delovala sasvim odgovarajuNa za ovo takmigenje a takooe je i jedan od naOih
glavnih pristupa problematici odabira projekta koriONenje alternativnih vrsta izvora energije, jer je
ginjenica da su nam potrebni novi izvori energije.
U istoriji, ljudi su pomoNu vetrenjage vadili vodu iz bunara, provetravali zatvorene prostore,
kao Oto su zatvori, mleli Sitarice, itd. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru
eliminisana pomoNu vetrenjage. Uogeno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha, pa je virus
vladao u prostorijama, postavljanjem vetrenjage na krov koja je upumpavala gist vazduh u Nelije
zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi
vetrenjage koje su pumpale vodu iz bunara. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u
elektrignu energiju. O naginu na koji se to postiSe biNe posle regi.
Glavna prednost vetrenjage je ta, da moSe da se postavi gde got ima vetra, tu takooe spada
da se mogu postaviti na svim ne iskoriONenim zemljiOtima, gde je zemlja ne plodna( primer: Izmeou
Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki paOnjici gde je zemlja ne plodna). Druga, ne manje vaSna
prednost, je da ne remeti Sivotnu sredinu, hoNu reNi da one ne remete kretanje Sivotinjskog sveta
kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji).
Mane vetrenjaga su zvukovi koje one proizvode, to su konstantni OuOtajuNi zvukovi, koji
smetaju naOem sluhu. Mana moSda moSe biti i njena veligina ako se postavi blizu nekog aerodroma,
jer vetrenjage od par MW-i koje imaju elise pregnika do 90 m mogu da smetaju vazduOnom
saobraNaju.
Po naOem miOljenju najbolji izvori elktrigne energije su solarni paneli, mada oni nisu mnogo
primenljivi. Izvor koji oni koriste, a to su sungevi zraci, zavisi od mnogo drugih uslova, nego kod
pomenutih drugih izvora.
















4
























Vetrenjaga koriONena za mlevenje Sitarica Vetrenjaga koriONena za pumpanje vode























Vetrenjage velike snage postavljene na moru Vetrenjage velike snage na kopnu



5


DELOVI VETRENJAE

U ovom delu Nemo ukratko objasniti princip rada naOe vetrenjage i njene delove. Generalna
podela delova vetrenjage je na mehanigki i elektrigni deo. U mehanigki deo spada elise, postolje i
prenos.
Verenjaga, kao sto je veNregeno, pretvara energiju vetra u elektrignu energiju. Elisa pod
pritiskom vetra se okreNe odreoenim obrtnim momentom, taj obrtni moment se preko multiplikatora
prenosi do generatora, u naOem slugaju alternatora, koji on pretvara u elektrignu energiju. PoOto je
koriONen alternator kome je potrebna pobuda, morali smo staviti tkz. Impulsni davag pobude koji
impulsno propuOta struju na alternator. Nakon impulsnog davaga pobude dolazi akumulator. Kada
nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra, ovako potroOag ima konstantno
12V. Pretvarag DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora, ovo je stavljeno da se mogu prikljugiti
kuNni aparati.



Slika prikazuje neke delove, ovo je slika neke druge vetrenjage



















6


MEHANIKI DELOVI VETRENJAE

ELISA
Elisu gine kraci i disk.
Kraci se mogu praviti od raznih materijala, drveta, plastike, ugljenignih vlakana itd. Bilo od
gega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinamigki oblik, tj. oblik avionskog krila, jer time na
konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi.
Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji veNimaju zakrivljeni oblik, kao
konkavno-koveksno sogivo, samo je trebalo joOsa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinamigki
oblik. DuSina krakova je 1 m.

















BruOenje kraka do aerodinamigNkog oblika

Izbor broja krakova, najviOe zavisi od generatora, jer, u nasem slugaju, Oto je veNi broj krakova veNa
je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. J oOjedan plus elise sa viOe krakova je
taj Oto kad ima viOe krakova veNa joj je masa, samim tim je veNi i moment inercije. To je pozitivno u
predelima gde vetar varira, pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja Ne se sporije smanjivati,
nego kod lakOih elisa, a time Ne i napon biti stabilniji.













Izgled elise sa 6 krakova Izgled elise sa 12 krakova


7

Disk je napravljen od metala pregnika 210 mm na kome se nalaze 12 simetrignih rupa za
krake u slugaju slabog vetra, ili, ukoliko je vetar jagi rupe su centrirane tako da je elisa uvek
balansirana,pa se moSe stavljati i manje(2,3,4,6 ili svih 12).


Disk sa svih 12 krakova

PRENOS
Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice,od kojih je jedna dvostepena.Elisa je sa
prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kuglignim
leSajevima. Dalje je ona povezana klinastim kaiOem Oirine 10 mm sa 1. stepenom dvostepene
remenice, koji je pregnika 50 mm. Drugi deo dvostepene remenice, pregnika 250 mm, je kaiOem
povezan sa alternatorom gija je remenica pregika 50 mm. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25
(npr. Ako je na ulazu 20 obrtaja - elisa - na izlazu se dobija 500 obrtaja - alternator).



















Slika prikazuje ceo prenos
8

POSTOLJE
Postolje je bitan deo vetrenjage, od njega zavisi stabilnost celog sistema. Zavisno od
mesta postavljanja i od jagine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100.
Postolja za velike vetrenjage se rade u obliku stuba i rade se od gvrstih materijala. Za manje
vetrenjage se obigno postolje pravi od metala, i to u obliku neke piramide, kao bandere, ili se pravi
od metalnih cevi,u obliku stuba.
NaOe postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostranigni trougao.
Konstrukcija je montaSna, visine 1,7 m i na vrhu su ugraoeni drSagi za osovine prenosa i drSag
elise. Ivice postolja su izraoene od getvrtastih cevi 40x40 mm.
































Izgled postolja









9

ELEKTRINI DELOVI VETRENJAE


Elektrigni deo vetrenjage se sastoji od Impulsnog davaga pobude, pretvaraga DC-AC 12-220,
500W, pokazivag ispravnosti akumulatora i kontrolne table.

IMPULSNI DAVA POBUDE
Kao generator je koriONen alternator, marke BOSCH 12V/55A, sa samopobudom. Da bi
alternator pogeo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0.5 do 2A. Kada bi non
stop bilo vetra to i ne bi bio problem, cela Oema bi se reOila sa tranzistorom i relejom. Pobuda bi
tekla sve dok alternator ne pogne da puni, struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se
ponavljalo. Problem se javlja Ota ako nema vetra a pobuda je ukljugena? Kada ne bi bilo vetra
pobuda bi bila ukljugena jer ne bi imalo Ota da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Da bi
smanjilo praSnjenje akumulatora potrebna je Oema koja bi pobudu povremeno ukljugivala, kada
nema vetra ukljugivanje Ne se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. dok vetar ne
pogne da duva. To je upravo reOio Vlatko CvitkoviN. Njegova Oema ukljuguje pobudu na svaki 1.5
min. i drSi ukljugenu 2.5 sec. time se praSnjenje akumulatora smanjilo 36 puta.
















qema impulsnog davaga pobude

Oznake A,,B,C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.













qema veze

10
PRETVARA 12-220V (500 W)

Da bi na vetrenjagu mogli da se prikljuge kuNni aparati, potreban nam je pretvarag
koji Ne 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmenigni napon od 220V.


















qema pretvaraga


qema plogice






11

KONTROLNA TABLA

Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V),
prekidag i osigurag. Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora,dok su
prekidag i osigurag standardna oprema svakog elektrignog ormana.



Analogni ampermetar i voltmetar

Elektrigni orman






















12



Grafik zavisnosti napona alternatora od broja
obrtaja
0
5
10
15
20
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600
Broj obrtaja [ob/min]
U

[
V
]





























13
LITERATURA

1. Internet stranica www.elitesecurity.org
2. Internet stranica www.e-vozila.com
3. Internet stranica www.alldatasheet.com
4. Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehnigkih fakulteta ,autor Dr Miroslav PrOa



SARADNICI

Prof. dr Neda Pekari-Na
Prof. Marjan Urekar
Prof. dr Zoran Mitrovi
Predrag Mudri
Radosav Despotovi
Dragana Despotovi
Milenko Koprivica
Jovan Miji
Iva Koji