Materijal za pripremu ispita iz predmeta

Analogna mikroelektronska kola

Odsek:
Elektrotehnika E1
Smer:
Mikroraunarska elektronika, 3. godina












1

POJAAVAI
1. Na koji se nain vri odvajanje naizmeninog signala od jednosmernog kod niskofrekfentnih
pojaava?
Postavljanjem sprenog kondenzatora dovoljno velike kapacitivnosti na red sa izvorom ulaznog signala.
2. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim emitorom. Nacrtati ekvivalentno kolo pojaavaa
za male signale i izvesti izraz za ulaznu otpornost.




) 1 (
'
2
|
|
t t
+ + ~
+ +

+ + = =
E
i P E
E i E
E
t
t
u
R r
r R R
R r R
R r
i
v
R
2

3. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim kolektorom. Uporediti pojaanja napona i struje,
promenu faze, ulaznu otpornost i izlaznu otpornost stepana sa zajednikim kolektorom u odnosu na
stepen sa zajednikim emitorom. Za ta obino slui stepen sa zajednikim kolektorom i kako se
naziva?
4. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim kolektorom. Nacrtati ekvivalentno kolo pojaavaa
za male signale i izvesti izraz za ulaznu otpornost. Za ta obino slui stepen sa zajednikim
kolektorom i kako se naziva?

Pojaava sa zajednikim kolektorom slui kao stepen za razdvajanje (prilagoenje) generatora velike
unutranje otpornosti na potroa male otpornosti (emitter follower).

5. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim bazom. Uporediti pojaanja napona i struje,
promenu faze, ulaznu otpornost i izlaznu otpornost stepana sa zajednikom bazom u odnosu na
stepen sa zajednikim emitorom. Za ta obino slui stepen sa zajednikom bazom i kako se naziva?
6. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim bazom. Nacrtati ekvivalentno kolo pojaavaa za
male signale i izvesti izraz za ulaznu otpornost.


Pojaava sa zajednikom bazom koristi se kao razdvojni stepen sa strujnim praenjem (current follower).
' ' ' '
'
'
) 1 ( ) )( 1 (
P G i P G
g
g
u
R r R r R r R
i
v
R | |
t t
+ + + ~ + + + = =
1 ) 1 (
)) 1 ( ( ) (
'
'
' ' '
'
'
+
+ ~
+ + +
+ + + + +
= =
| |
|
t
t
t t
r
R
r R r
r R r R R r r
i
v
R
G
i P
i P G P i
g
g
u
3

Uporedne karakteristike bipolarnih pojaavaa (sa zajednikim emiterom, kolektorom i bazom) (za pitanja
3 i 5).

7. Nacrtati jednostepeni mosfet pojaava sa zajednikim drejnom. Nacrtati i ekvivaletnu emu za
male signale. Uporediti pojaanja napona i struje, promenu faze, ulaznu otpornost i izlaznu otpornost
stepana sa zajednikim drejnom u odnosu na stepen sa zajednikim sorsom.
8. Nacrtati jednostepeni mosfet pojaava sa zajednikim drejnom. Uporediti pojaanje napona,
promenu faze, ulaznu otpornost i izlaznu otpornost stepana sa zajednikim drejnom u odnosu na
stepen sa zajednikim sorsom. Za ta obino slui stepen sa zajednikim drejnom i kako se naziva?


Pojaava sa zajednikim drejnom se koristi kao razdvojni
stepen sa naponskim praenjem (sorce follower).






4

9. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim gejtom sa mosfet-om. Nacrtati ekvivalentno kolo
pojaavaa za male signale i izvesti izraz za izlaznu otpornost.













10. Od ega zavisi naponsko pojaanje stepena sa zajednikim sorsom? Izvesti izraz i prodiskutovati.




Iz ovih izraza vidimo da naponsko pojaanje stepena sa zajednikim sorsom raste sa porastom izlazne
otpornosti, a istovremeno raste i izlazna otpornost pojaavakog stepena. Ukoliko je otpornost u sorsu
jednaka nuli, naponsko pojaanje raste, a izlazna otpornost opada.
) 1 (
'
'
ds m G ds
p
p
iz
r g R r
i
v
R + + =

=
) 1 (
'
'
,
ds m S ds P
P ds m
g
p
v
r g R r R
R r g
v
v
A
+ + +

= =
'
'
P ds
P ds
m v
R r
R r
g A
+
~
5

11. Nacrtati jednostepeni JFET pojaava sa zajednikim gejtom. Uporediti pojaanja napona i
struje, promenu faze, ulaznu otpornost i izlaznu otpornost stepana sa zajednikim gejtom u odnosu na
stepen sa zajednikim sorsom. Za ta obino slui stepen sa zajednikim gejtom i kako se naziva?
12. Nacrtati jednostepeni jfet pojaava sa zajednikim gejtom. Nacrtati ekvivalentno kolo pojaavaa
za male signale i izvesti izraz za ulaznu otpornost. Za ta obino slui stepen sa zajednikim gejtom i
kako se naziva?
13. Nacrtati jednostepeni pojaava sa zajednikim gejtom sa jfet-om. Nacrtati ekvivalentno kolo
pojaavaa za male signale i izvesti izraz za izlaznu otpornost.






Pojaava sa zajednikim gejtom esto se primenjuje kao razdvojni
stepen sa strujnim praenjem (current follower).



Uporedne karakteristike jednostepenih pojaavaa sa tranzistorima sa efektom polja (FET tranzistorima).



) 1 (
'
'
ds m G ds
p
p
iz
r g R r
i
v
R + + =

=
6

DIFERENCIJALNI POJAAVAI
1. Skicirati kolo bipolarnog diferencijalnog pojaavaa i njegove izlazne karakteristike.
2. Skicirati kolo bipolarnog diferencijalnog pojaavaa i njegove izlazne karakteristike. U kom opsegu
razlike ulaznih napona su izlazne karakteristike linearne?
4. Skicirati kolo bipolarnog diferencijalnog pojaavaa i njegove prenosne karakteristike. U kom
opsegu razlike ulaznih napona su izlazne karakteristike linearne? Za ta slue diferencijalni
pojaavai? Na koji faktor utie konana otpornost strujnog izvora i kako?

Diferencijalni pojaava radi u linearnom reimu u opsegu -3V
T
< V
A
-V
B
< 3V
T
Funkcija diferencijalnog pojaavaa je da stvara izlazni napon V
D
(diferencijalni napon) srazmeran razlici
ulaznih napona, V
D
=V
A
-V
B
, nezavisno od srednje vrednosti ulaznog napona, V
C
= (V
A
-V
B
)/2.
A
a
ostaje isto, A
d
raste, a CMRR opada.




7

3. Skicirati diferencijalni pojaava sa bipolarnim tranzistorima sa strujnim ogledalom kao
optereenjem. Objasniti kako radi. Odrediti diferencijalno naponsko pojaanje.

Naziva se jo kolo sa aktivnim
optereenjem i realizuje se u integrisanoj
tehnologiji.
TR1 i TR2 su pojaavaki tranzistori, a
TR3 i TR4 ine strujno ogledalo. Ako je
I
0
idealan izvor, tranzistori su identinih
karakteristika, pa za napone V
A
=V
B
vai
da su kolektorske struje pojaavakih
tranzistora jednake i iznose I
0
/2. Ako je
strujno pojaanje tranzistora veliko, onda
su i kolektorske struje tranzistora u
strujnom ogledalu jednake i iznose I
0
/2.
Sledi da je struja kroz potoa jednaka
nuli, to znai da je diferencijalni
pojaava balansiran.
Ako se pobudni signali razlikuju, vai da
je V
D
=V
A
-V
B
, a i
c1
=-i
c2
=g
m
V
d
/2.
V
p
=R
p
(i
c1
-i
c2
)=R
p
g
m
V
d

A
d
=g
m
R
p

5. Skicirati kolo diferencijalnog pojaavaa sa jfet tranzistorima i njegove prenosne karakteristike. U
kom opsegu razlike ulaznih napona su izlazne karakteristike linearne i od ega to zavisi? Uporediti
diferencijalne pojaavae sa jfetom i sa bipolarnim tranzistorima?


DSS P D
I I V v /
0 max
=
DSS P D
I I V v /
0 min
=
8

U linearnom reimu:
- Za

= 1 -|V
P
| V
A
-V
B
|V
P
|
- Za

= 0,5 V
Dmin
V
A
-V
B
V
Dmax

U poreenju sa bipolarnim diferencijalnim pojaavaem, realizacija sa JFET-ovima ima mnogo veu ulaznu
otpornost, ali i manje diferencijalno pojaanje i manji faktor potiskivanja (CMRR) zbog manje vrednosti
transkonduktanse JFET-a. Diferencijalni pojaavai koji daju vee pojaanje imaju veu izlaznu otpornost.
Kada je pojaava balansiran, struja I
0
idealnog strujnog izvora deli se na jednake struje kroz tranzistore.
Porastom diferencijalnog napona, i
d1
raste, dok i
d2
opada. Najvea mogua struja i
d1
iznosi I
0
, i tada je i
d2
=0.
Da bi JFET zavrio u reimu provoenja sa inverzno polarisanim gejtom pri ovim vrednostima pobudnog
napona, potrebno je da struja I
0
bude manja od I
DSS
.
6. Skicirati kolo diferencijalnog pojaavaa sa mosfetovima i njegove prenosne karakteristike. U kom
opsegu razlike ulaznih napona su izlazne karakteristike linearne i od ega to zavisi? Uporediti
diferencijalne pojaavae sa fetom i sa bipolarnim tranzistorima?
9. Skicirati kolo diferencijalnog pojaavaa sa mosfet tranzistorima i njegove prenosne karakteristike.
U kom opsegu razlike ulaznih napona su izlazne karakteristike linearne i od ega to zavisi?

Kada je pojaava balansiran, tranzistori provode istu struju I
0
/2, a izlazni diferencijalni napon ima nultu
vrednost. Kada pobudni napon V
D
=V
A
-V
B
raste, struja I
D1
se poveava, a I
D2
smanjuje. Kada je I
D1
=I
0
,
vrednost izlaznog napona je maksimalna, i tada TR1 provodi celokupnu struju izvora I
0
, a TR2 se koi.
Suprotno se deava kada izlazni napon ima vrednost V
Dmin
= -

, tada je zakoen TR1. Opseg promena

ulaznog napona u kome kolo radi u linearnom reimu zavisi od odnosa I
0
/B.
7. Poznato je da neuparenost karakteristika tranzistora utie na razdeenost (ofset) diferencijalnih
pojaavaa.
a) Kako napon ofseta na ulazu diferencijalnog pojaavaa sa mosfetovima zavisi od promene
optereenja R
D
, struje polarizacije Io i diferencijalnog pojaanja Ad?

V
IOS
=R

V
OS
=

d
IOS
OS
A
v
V =
9



b) Kako se moe odrediti struja ofseta na ulazu bipolarnog diferencijalnog pojaavaa koja potie od
razlike strujnih pojaanja Db=b2-b1?
=
2
-
1
, I
OS
= I
B1
-I
B2
, I
B1
=

, I
B2
=

, I
OS
=

= I
B

8. Objasniti rad realnih (neidelnih) diferencijalnih pojaavaa. Definisati ofset napon i struju.
Uporediti realne diferencijalne pojaavae sa bipolarnim tranzistorima i fet tranzistorima.
Kod realnih diferencijalnih pojaavaa uparenost komponenti se postie samo u odreenoj meri, pa je
izlazni napon razliit od nule kada je V
A
=V
B
. Napon koji treba dovesti izmeu ulaznih prikljuaka realnog
diferencijalnog pojaavaa da bi izlazni napon bio jednak nuli naziva se ofset napon i oznaava se sa V
DS
.
V
DS
=

, V
IDS
= R
0

Takoe, zbog neuparenosti komponenti realnog diferencijalnog pojaavaa, postoje razliite bazne struje I
B1

i I
B2
kada je V
A
=V
B,
i izlazni napon razliit od nule. I
B1
i I
B2
nazivaju se ulazne struje polarizacije. Struja
koju treba dovesti izmeu ulaznih prikljuaka da bi se ulazne struje izjednaile pri V
A
=V
B
i V
DS
=0 naziva se
ofset struja i oznaava se sa I
DS
.
I
DS
=I
B1
-I
B2
, I
B
=

Kod diferencijalnih pojaavaa sa bipolarnim tranzistorima,odstupanja u irini baze, povrini emitorskih
spojeva, dopiranju spojeva i vrednosti kolektroskog otpornika dovode do pojave ofseta struje i napona. Kod
diferencijalnih pojaavaa sa JFET-ovima, ofset napon potie od razlika napona utinua i struja I
DSS
, i od
razlika otpornosti optereenja. Kod diferencijalnih pojaavaa sa MOSFET-ovima, ofset napon potie od
napona praga, konstante B i otpornosti optereenja. Poto su ulazne struje FET-ova jednake nuli (I
G
=0),
nema smisla govoriti o ofsetu struje.
10. Faktor potiskivanja srednje vrednosti; ta je to; emu slui. Izvesti za obian dif.poj. sa
bipolarnim tranzistorima.
Faktor potiskivanja (CMRR-common mode rejection ratio) je mera za ocenu kvaliteta diferencijalnog
pojaavaa. Njegov smisao je da kvantitativno opie u kojoj meri diferencijalni pojaava pojaava razliku
ulaznih napona nezavisno od njihove srednje vrednosti.


A
d
=

, A
c
= -

, CMRR =

s
d
A
A
CMRR =
10

11. Skicirati diferencijalni pojaava sa mosfetovima sa strujnim ogledalom kao optereenjem.
Objasniti kako radi. Odrediti diferencijalno naponsko pojaanje.

V
A
= V
B
, pa je i
D1
= i
D2
=

; je veliko; i
D3
= i
D4
=

: i
P
= 0
V
D
= V
A
V
B
; i
D1
= -i
D2
= g
m

; V
P
= R
P
(i
D1
i
D2
) = R
P
g
m
V
D
A
D
=

= R
P
g
m

11

IZLAZNI POJAAVAKI STEPENI
1. Zatita tranzistora u izlaznom stepenu (pojaavaa snage) komplementarnog pu-pul tipa od
prekoraenja struje. Kako se dimenzioniu otpornici u zatitnim kolima?
Strujna zatita obavlja se dodavanjem zatitnih tranzistora TRS1 i
TRS2 i senzorskih otpornika Rs. Zatitni tranzistori treba da
provedu kada struja izlaznog stepena dostigne najveu moguu
vrednost, to se postie pri vrednosti Rs=

.
Kada zatitni tranzistor provede, on oduzima baznu struju
izlaznom tranzistoru i sprovodi je u potroa, bez strujnog
pojaanja. On uvek oduzima dovoljno bazne struje, tako da napon
na senzorskom otporniku, odnosno emitorska struja izlaznog
tranzistora, ne premai najveu dozvoljenu vrednost.



2. Zatita tranzistora u izlaznom stepenu (pojaavaa snage) komplementarnog pu-pul tipa od
previsoke temperature.
Rz, ZD, R
1
, R
2
i TRS daju napon V
R
koji se ne menja sa promenom
temperature. Senzorski tranzistor TRS se postavlja fiziki blizu TR, tako
da su im temperature spojeva iste.
Kada je radna tempertura manja od najvee dozvoljene (T
M
), napon
ukljuenja senzorskog tranzistora (V
BETS
) je vei od referentnog napona
V
R
, pa zatitno kolo ne utie na rad izlaznog stepena, jer je TRS zakoen.
Kada temperatura raste, V
BETS
opada priblino za -2mV/C, dok V
R
ostaje
konstantan. Na maksimalnoj temperaturi T
M
, napon V
BETS
(T
M
) se
smanjuje na unapred podeenu vrednost V
R
, TRS se ukljuuje i koi
izlazni NPN tranzistor.
Za PNP tranzistor treba upotrebiti isto kolo sa obrnutim polaritetom
napona napajanja i Cenerove diode, i sa tranzistorom suprotnog tipa.
3. Pojaavai snage (izlazni pojaavaki stepeni): svrha, koeficijent korisnog dejstva (definicija i
tipine vrednosti za pojedine klase pojaavaa), od ega zavisi maksimalna snaga potroaa (objasniti
na primeru pu-pul komplementarnog pojaavaa).
Pojaavai snage generiu signal dovoljno velike amplitude na potroau male otpornosti i time se dobija
veliko pojaanje snage. Bitno je postii najmanja mogua izoblienja i najveu efikasnost pojaavaa.
Koeficijent korisnog dejstva definie odnos srednje snage korisnog signala na potroau (Pk) i srednje
uloene snage u kolu (Pcc), =

.
12

Za klasu A,
MAX
= 25%, za izlazne stepene sa transformatorom
50%, za pu-pul tip 78,5% (klase AB i B), 90% za klasu C.
A
K
=

V
Pmax
zavisi od V
CC
i V
CES
. I
Pmax
zavisi od i
gmax
i . Zavisno od
Rp, naponsko ogranienje moe nastupiti pre strujnog, ili
obrnuto.
Da bi pojaanje snage bilo to vee, pobuda tranzistora mora biti
takva da je strujna razlika to vea.
4. Direktna sprega pojaavaa. Pomeranje nivoa pomou tranzistora i pomou Cenerove diode.
U direktnim spregama usklaivanje jednosmernih reima se postie pomeranjem nivoa.

Ovde se probojni napon ZD bira prema potrebnoj razlici
jednosmernih napona izmeu taaka A i B. Tehnoloki, ovo je
sloenije od upotrebe PNP tranzistora.


Ovo reenje je fleksibilnije, jer se koristi standardni tranzistor.
Otpornikom R
E
odreuje se bazna struja TR2. |V
BE
|(TRL)
odreen je sa V
C
(TR1) i V
B
(TR2) i ne zavisi od stuje.


5. Jednotranzistorski izlazni stepen sa transformatorom: elektrino kolo, radna prava, koeficijenat
korisnog dejstva, probojni napon.
P
Kmax
=

V
CC
I
CQ

MAX
=

= 50%
(manje je pri manjim
amplitudama)
Poto je maksimalni napon
izmeu C i E 2V
CC
, mora se
koristiti tranzistor koji ima
probojni napon BV
CBO
> 2V
CC
.

13

6. Izlazni pupul stepen sa transformatorima: elektrino kolo, oblici naizmeninog napona u
pojedinim granama.
Smer motanja navojaka ulaznog
transformatora TR1 je odabran tako da
struja jednog tranzistora raste, a drugog
opada. Smer motanja izlaznog transf. TR2
je tako odabran da se potroa pobuuje
razlikom kolektorskih struja. Tranzistori
rade u klasi B.
Potreban je vrlo irok opseg promena
pobudnog napona Vg da bi se dobila
maksimalna promena napona potroaa, a
samim tim i najvei stepen iskorienja.
U praksi, pobudni generator daje napon
male amplitude.


7. Izlazni pupul stepen sa kolom sa predpojaavaima: elektrino kolo, opis rada, naponsko
pojaanje.
U mirnoj radnoj taki struje tranzistora TRO1 i TRO2 su
jednake, a napon na potroau jednak je nuli.
Kako Vg raste, struje tranzistora TRO1 opadaju, dok
struje tranzistora TRO2 rastu, pa to izaziva koenje NPN
tranzistora i poveanje struje PNP tranzistora.









2 1
2
2
R R
R
R
R
v
v
A
E
P
g
p
v
+
~ = |
14

8. Izlazni pupul stepen sa komplementarnim tranzistorima: elektrino kolo, oblici naizmeninog
napona u pojedinim granama. Radna prava NPN tranzistora. Naponska ogranienja. Koeficijent
korisnog dejstva.
9. Izlazni stepen sa pu-pul spregom. Elektrina ema, prenosna karakteristika, opseg izlaznih struje i
napona. Radna prava.

Koeficijent korisnog dejstva pu-pul izlaznog stepena je vei nego kod stepena sa zajednikim emiterom.
Srednja snaga koju ulau izvori napajanja je:
, ako se zanemare krosover izoblienja.
Kako je korisna snaga na potroau P
K
= V
0
I
C0
/2, onda je to za V
0
= V
CC

max
= 78,5 %.
Ako je ulazni napon jednak nuli, oba tranzistora su zakoena. Isto se deava dok se ulazni napon nalazi u
granicama V
BET
< Vg < V
BET
. Ako je Vg > V
BET
, provodi samo NPN TR1 i radi kao stepen sa zajednikim
kolektorom. Nije mogue da oba tranzstora vode istovremeno, jer su im baze i emitori kratko spojeni, a
tipovi suprotni.
}
= + =
T
C
CC E CC E CC CC
I
V dt i V i V
T
P
0
0
2 1
2 ) (
1
t
CC
V
V
0
4
t
q =
15

Maksimalna izlazna vrednost pozitivnog izlaznog napona je ograniena odlaskom NPN tranzistora u
zasienje i iznosi . Slina situacija nastaje i za negativne ulazne napone manje od praga
provoenja, Vg < - V
BET
. Tada provodi samo PNP tranzistor i radi kao stepen sa zajednikim kolektorom sa
jedininim naponskim pojaanjem. Minimalna vrednost izlaznog napona odreena je ulaskom PNP
tranzistora u zasienje i iznosi .
10. Efekat kros-over izoblienja u izlaznim pupul stepenima. Mere za otklanajanje ovih izoblienja
(primer). Prenosne karakteristike.
Smanjenje krosover izoblienja kod izlaznog pu-pul stepena je znaajno za
kvalitet izlaznog signala, pogotovo ako je njegova amplituda mala. Popravka
se postie tako to se svaki tranzistor u pu-pul stepenu polarie tako da radi
na ivici provoenja kada je pobudni napon jednak nuli. Tada i najmanja
promena ulaznog signala poveava struju jednog tranzistora i koi drugi.
Realizacija opisane metode popravke krosover izoblienja izvodi se pomou
direktno polarisanih dioda ili pomou tranzistora.


Principijelno reenje














sa diodama sa tranzistorom
CES CC IMax
V V v =
CES CC IMin
V V v + =
16

11. ta su pojaavai snage i kakvi se uslovi postavljaju prilikom projektovanja ovih pojaavaa?
Pojaavai snage generiu signale dovoljno velike amplitude na potroau male otpornosti, i tako se dobija
veliko pojaanje snage.
Pretpostavimo da je koristan signal promenljiv i simetrian, vrimo polarizaciju tranzistora, zavisno od
eljene klase rada, biramo poloaj mirne radne take Q, a radnu pravu postavljamo unutar oblasti sigurng
rada.
12.Koliki je stepen korisnog dejstva pojaavaa klase A kada je termogeni otpor ukljuen neposredno
u kolektorsko kolo, a kada je ukljuen preko transformatora?
=

1) =

, pa je
MAX
=
2)

=

, pa je
MAX
=
13.Pri kom signalu je disipacija maksimalna na tranzistoru koji radi u klasi A? Objasniti.



= 25% za klasu A
Na potroau se, pored korisne snage, oslobaa i jednosmerna snaga koja se troi na zagrevanje Rc. Ona se u
klasi A ne moe smanjiti. Pri konstrukciji treba izbegavati ili otpornik za polarizaciju ili veliku struju
polarizacije I
CQ
.

}
= =
t
P
CC C CC CC
I
V dt i V
T
P
0
max
1
2
1
t
}
= =
t
P
out out p K
I
V dt v i
T
P
0
max
max
2
1
17

FREKVENTNE KARAKTERISTIKE POJAAVAA
1. Skicirati Bodeov dijagram za amplitudnu i faznu karakteristiku pojaavaa sa sledeom
prenosnom funkcijom:







2. Skicirati i objasniti odziv na step pobudu: niskopropusnog i visoko propusnog pasivnog kola.
6. Odziv niskopropusnog RC kola na step pobudu; Prenosna f-ja, amplitudna karakteristika. Veza
vremena uspostovljanja i gornje granine uestanosti.
7. Odziv visokopropusnog RC kola na step pobudu; Prenosna f-ja,
amplitudna karakteristika. Veza vremena opadanja i donje granine
uestanosti.
Odziv se odreuje iz K.Z.uzimajui u obzir akumulisanu energiju u
reaktansama za t=0.
- Niskopropusno kolo





Iz ovog izraza izraunava se vreme uspostavljanja izlaznog napona:
Prenosna funkcija kola za ustaljeni prostoperiodini reim:


Za svaki niskopropusni pojaava, koji se moe aproksimirati sa dominantnim polom, propusni opseg moe
biti ocenjen na osnovu odziva na odskonu funkciju, korienjem formule t
r
= 0,35/f
g
. Vai i obrnuto, na
osnovu pola je mogue skicirati odziv na odskonu funkciju.
) ( ) )( (
) ( ) )( (
) (
2 1
2 1
pn p p
zm z z
v
s s s
s s s
K s A
e e e
e e e
+ + +
+ + +
=

A(je) [dB]
l og(e)
e
p1
e
p2
e
p3
e
p4
e
z2
PROPUSNI
OPSEG
F
N
(je) F
V
(je)
A
sr
e
V
e
N
|
|
.
|

\
|
|
.
|

\
|
=
t
t
V t v
IZ
exp 1 ) (
0
g g g
r
f f
t
35 , 0
2
2 , 2 2 , 2
= = =
t e
g
j
RC
j
j H
e
e e
e
+
=
+
=
1
1
/ 1
1
1
) (
18

- Visokopropusno kolo





Merenjem pada napona V u podesnom trenutku T mogue je odrediti donju graninu uestanost.
3. Napisati izraze za 11 karakteristinih funkcija prenosa (do drugog reda).

4. Frekventne karakteristike faktora sa konjugovano kompleksnim polovima u funkciji Q-faktora.











- amplitudska - - fazna -
2
0
0 2
0
) (
e
e
+ +
=
s
Q
s
K
s H
.
, )
4
1
1 (
2
*
1 2
2 / 1
2
0
0
1
p p
Q
j
Q
p
=
+ = e
e
2 / 1
2
0
2
2
2
2
0
2
2
0 0
) 1 (
/
) (
(
(

+
=
e
e
e
e
e
e
Q
K
j H
|
|
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|

=
Q
arctg
2
0
0
) ( 1
) (
e
e
e
e
e
|
.
|

\
|
=
t
t
V t v
I
exp ) (
0
t
0
0
V
dt
dv
T
V
t
I
= =
A
=
d
d
j
j
RC
j
RC
j
j H
e
e
e
e
e
e
e
+
=
+
=
1
/ 1
1
/ 1
) (
T V
V
f
p
p
t t
e
2
1
2
0
A
= =
20log (K( je)( [dB]
loge
, [rad]
loge
t
0
(a) (b)
-
4
0

d
B
/
d
e
k
e
0
e
0
0,1e
0
10e
0
6
o
2
2

|
\

|
.
|
t

t
2

t
4
20
0
0
2
log
K
e
o =
o = 3 dB
o = 6 dB
o = 6 dB
o = 14 dB
Q = 1
Q = 2
Q = 5
Q = 1/2
Q = 1
Q = 5
Q = 1/2
0,2e
0
0,6e
0
6
o
2
1
Q =
19

Vidi se da, zavisno od vrednosti Q faktora, promena faze po uestanosti u okolini pola
0
moe biti znatno
vea od /2 po dekadi, odnosno od vrednosti koju daje dvostruki realni pol.
Veoj vrednosti Q faktora odgovara vea promena faze. Polovi locirani blizu imaginarne ose u ravni
kompleksne uestanosti imaju vrlo strmu faznu karakteristiku. Predstavljanje njihovih frekvencijskih
karakteristika preko izlomljenih-linearnih aproksimacija za realni dvostruki pol unosi greku, koja je vea
ukoliko je faktor Q vei.
5. Za pojaava sa Z.E. bez kolektorskog otpornika nacrtati frekventnu amplitudnu karakteristiku
strujnog pojaanja. Definisati gornju graninu uestanost poj. sa Z.E. (wb) i jedininu uestanost
strujnog pojaanja tranzistora (wT).




f
T
=

8. Odredjivanje donje i gornje granine uestanosti na osnovu impulsnog odziva kola.


9. Odziv kola sa dva kompleksna pola; Primer kola, H(s), H(jw). Zavisnost od faktora priguenja k.
(kritino, nadkritino i podkritino priguen).




faktor priguenja
a. Kritino priguen odziv , = l
0 0 2 1
e ,e = = = p p (eksponencijalni odziv)
b. Nadkritino priguen odziv , > 1
1
, 1
2
0 0 2
2
0 0 1
=
+ =
, e ,e
, e ,e
p
p
(eksponencijalni odziv)
c. Podkritino priguen odziv , < 1 polovi su konjugovano-kompleksni
10
5
10
6
10
7
10
8
10
9
dB
40
20
0
f
T
|
|
0
3 dB
FREKVENCIJA (Hz -log skala)
S
T
R
U
J
N
O

P
O
J
A
C
A
N
J
E
f
|
-20 dB/dek.
f
f
Z
) ( ) (
0
0
t t t
|
|
e | e
C C
g
C C r
m
T
+
=
+
= =
t
e
e
|
|
t t
|
2
i
) (
1
=
+
= f
C C r
g g g
r
f f
t
35 , 0
2
2 , 2 2 , 2
= = =
t e
T
V
V = A
t
0
T V
V
f
p
p
t t
e
2
1
2
0
A
= =
C
v
g
(t)
L
R
-
+
v
p
(t)
LC RC
s s
LC
s V
s V
s H
G
P
1 1
1
) (
) (
) (
2
+ +
= =
( )
2 / 1
0
1
LC
= e
( )
2 / 1
2
0 0 2 , 1
1 , e ,e = j p
C
L
R Q 2
1
2
1
= = ,
20

Odziv ima oblik sinusoide sa eksponencijalno opadajuom amplitudom.






10.Objasniti kako se pomou impulsnog odziva signala koji se posmatra na osciloskopu mogu odrediti
frekventne karakteristike nekog kola.
Na ulaz dovodimo pravougaone impulse. Ako je uestanost pojavljivanja pobudnih impulsa dovoljno
visoka, pojavie se eksponencijalno uspostavljanje i opadanje ivica izlaznog signala, koji se posmatra na
osciloskopu. Oitavanjem vremena uspona se dobija podatak o f
g
. Merenjem pada napona V u podesnom
trenutku T mogue je odrediti f
d
.
15.Milerova teorema. Gde se primenjuje (primer).

a pre transformacije
b posle transformacije





Praktina vrednost teoreme nije velika, jer je potrebno unapred poznavati prenosnu funkciju kola izmeu
taaka 1 i 2, pa se teorema koristi tako to se priblina vrednost K odredi kada je Z odstranjeno.
Primer primene: uveanje kapacitivnosti C

u pojaavau sa zaj.emiterom, naponskog pojaanja A.

-A = -g
m
R
L




V
p
(t)
, < 1
, = 1
, > 1
t
pm
t
s
n
V
0
1,1V
0
0,9V
0
t
0
t
K
Z
I
1
I
2
V
1
V
2
1 2
K
I
1
I
2
V
1
V
2
1 2
+ + + +
Z
1
Z
2
(a) (b)
) (
) (
) (
1
2
s K
s V
s V
=
K
Z
V
V
Z
Z
V V
V
I
V
s Z

= =
1
1
) (
1
2 2 1
1
1
1
1
K
Z
K
ZK
Z
V V
V
I
V
s Z
1
1
1
) (
1 2
2
2
2
2

= =
-A
C

C
t
-A
C

(1 + A)
C
t
(a) (b)
) 1 ( ) 1 (
L m T
R g C C A C C C + + = + + =
t t
21


18.Pojaavai sa irokim propusnim opsegom Kaskadiranje pojaavakih stepena, granina
uestanost.
19.Pojaavai sa irokim propusnim opsegom (kaskodni pojaava kao primer).
Viestepeni pojaavai imaju propusni opseg koji je manji ili jednak najmanjem propusnom opsegu
pojedinanih stepena.
Prenosna funkcija jednog niskofrekventnog pojaavaa je:



Prenosna funkcija cele kaskade je:

irina propusnog opsega se suava:


- kaskadiranje
22.Koliko je poveanje ulaznog kapaciteta usled prisustva povratne kapacitivnosti Cgd?
Kapacitivnost C
gd
preslikava se na ulaz uveana za iznos pojaavakog stepena sa zajednikim sorsom. Na
izlazu se preslikavanje vri bez poveanja. Ulazna preslikana kapacitivnost predstavlja ujedno i najveu
kapacitivnost, i ta pojava se naziva Milerov efekat.
13.Niskofrekvetna karakteristika pojaavaa sa zajednikim drejnom.
14.Visokofrekvetna karakteristika pojaavaa sa zajednikim drejnom.
16. Frekvetna karakteristika pojaavaa sa zajednikim sorsom.
17.Frekventna karakteristika tipinog pojaavaa sa zajednikim sorsom. ta utie na donju, a ta na
gornju graninu uestanost?
20.Koji elementi FET pojaavaa utiu veliinu donje granine frekvencije, koji u propusnom opsegu,
a koji na gornju graninu frekvenciju.
21.Uzmimo da je povratna impedansa otpornost Z = R, kakva se impedansa preslikava na ulaz ako je
pojanje: (a) - relna veliina, (b) - pozitivna imaginarna veliina.



p
j
H
j H
e
e
e
+
=
1
) (
0
N
p
N
N
e
j
H
j H j H
|
|
.
|

\
|
+
= =
e
e
e e
1
) ( ) (
0
H H H
V
i
V
i
V
2
V
3
V
n-1
V
1
V
n
1. 2. N
H
e
V
i
V
u
V
n
p
/ N /
pe
) ( e e
2 1 1
1 2 =
Q1
Q2
v
1
+
-
i
1
i
2
v
2
+
-