Monogram - Odysseas Elytis

I.
Uvek u tugovati uje li me?
za tobom, sam, u raju...
*
Na drugu e stranu linije dlana
Skrenuti Sudbina, kao skretniar
Vreme e se za trenutak saglasiti
*
Kako bi drugaije, kada se ljudi vole.
*
Nebo e prikazati nau utrobu
A nevinost e udariti po svetu
Reskom crninom smrti
*
IV.
Jo uvek je rano na ovom svetu, uje li me
Nisu ukroena udovita, uje li
Moja izgubljena krv i otar, uje li, no
Kao jarac koji skae po nebesima
I lomi zvezdano granje, uje li
Ja jesam, uje li
Volim te, uje li
Drim te, vodim te, oblaim ti
Belu Ofelijinu venanicu, uje li
Gde me ostavlja kuda e i ko te, uje li
Dri za ruku nad potopima
Dinovske lijane i vulkanska lava
Jednoga e nas dana, uje li
Zatrpati a hiljade potonjih godina, uje li
Pretvorie nas u sjajne stene, uje li
Na kojima e bljetati bezdunost, uje li, ljudi
A nas e u hiljadu komadia, uje li
Baciti u vodu jedan po jedan, uje li
Ja brojim svoje gorke kamike, uje li
A vreme je veliki hram, uje li
U kome ponekad likovi, uje li, svetaca
Puste pravu suzu, uje li
Zvona mi u visini, uje li
Otvaraju dubok prolaz
Aneli ekaju sa sveama i pogrebnim psalmima...
Nikud ja ne idem, uje li
Ili nijedno ili oboje zajedno, uje li...
*
Ovaj cvet bure i, uje li, ljubavi
Uzbrali smo jednom za svagda, uje li
Inae on uopte ne bi procvetao, uje li
Nema tla, nema vazduha
Koji je ostao isti kad smo ga dotakli, uje li...
*
A nijedan batovan u drugo vreme nije bio te sree
Da iz takve zime i iz takvog severnog vetra, uje li
Donese cvet, samo smo mi, uje li, nasred mora
Samo od ljubavne elje, uje li
Podigli celo ostrvo, uje li
S peinama i rtovima cvetnim
Sluaj, sluaj...
Ko to govori u vodi i ko plae - uje li...
Ko trai onog drugog, ko vie - uje li...
Ja sam taj koji vie, ja sam taj koji plae, uje li...
Volim te, volim te, uje li...

Pazi mi na duu - Senada Braninovi
Presitno je
premalo za te
ovo ime moje,
da bi ta ruka
od smrtnih grijeha
uzdrhtala
na svetost Istine
ispisati ga mogla.
Presitna su
je l da,
presitna su slova
ovog mog imena?
Samo misli neka,
oekivati je i to od duha
koji se davi
u oaju drskosti
i od sujete tami.
A alim te
alim te duo mila.
Pored svih plemenitih poema
to si na ivotne zidine poredala,
jo te nije dotakla Svetost jedna:
-od roenja
do nebeskog beskraja,
samo za moju duu
ta presitna slova
rukom Boijom su svezana.
Pazi mi na duu
Misli
kad preuti
ili izgovori mi ime.
Pazi mi na duu
pazi rijei njene!
-za presitna slova
za te beznaajna imena,
cijela dua moja
Njegovom rukom
je svezana!

Mrtva priroda s balonom - Wislawa Szymborska
Umesto uspomena
u mom smrtnom asu,
naruujem povraaj
pogubljenih stvari.
Kroz prozor, vrata - kiobrane,
kofer, rukavice, mantil,
da bih mogla da kaem:
ta e mi sad sve to.
iode, ealj jedan, drugi,
papirnu ruu, kanap, no,
da bih mogla da kaem:
Ni za im ne alim.
Gde god da si, moj kljuu,
stigni mi na vreme,
da bih mogla da kaem:
Da, dragi moj, ra.
Pae oblak potvrda,
akata, anketa,
da bih mogla da kaem:
Sunace zalazi.
Ste, napusti reku,
doi mi na ruku,
da bih mogla da kaem:
Lano ti je vreme.
Nai e se i balon
to ode niz vetar,
da bih mogla da kaem:
Dece ovde nema.
Prhni kroz otvoren prozor,
prhni u dalek svet,
nek' neko vikne: O!
da bih mogla da zaplaem.




Leim ovdje u stanu jedne udne djevojke
Leim ovdje u stanu jedne udne djevojke.
Okruena je kiselim drvom, runo izgorjela
i nesretna je.
Vue se po kui
poput udaljene kretnje sveanog pehara.
Otvara i zatvara poklopce i pretince,
otvara i zatvara
vodu.
Svi zvuci to ih pravi pristiu iz daljine.
Kao da pripadaju nekom drugom gradu.
U predveerje ljudi tamo stoje
na prozorima.
Oiju punih
njenih zvukova.
Richard Brautigan

Iz ciklusa "Nesanica" - Marina Ivanovna Cvetaeva
Ode... ali ja znam itavom sobom
da mi jedno bez drugog nemamo kud
i znam, ja sam veito s tobom
i ja u prepreiti svaki tvoj put.
Ti svuda ide sa mojom slikom,
ja sam tvoj dom i tvoja cesta,
u tvom je srcu mene toliko
da tu za druge nema mesta.
I ma koliko enskih oiju sreo
ti es u svakom videti moje,
na celom svetu ja sam tvoj deo
i sve druge ne postoje.
I glas maiji sluaj
i, ma kada, svaki e tebi kao moj doi
dotai u te granama parka
i gledau te oima noi.
I kad se kui vrati kasno
misli e mene da te sete,
postau zvezda u oku jasnom,
ma, dim u ti postati od cigarete.
Preko stotina i stotina milja
srcem u ti u srce tui
ui u ti kroz prozor vetrom smilja
zatvori li prozor, kao vihor cu ti ui.
U sav u tvoj dom, u tvoj mir, u tvoj vid
ispreturau ti sve hartije
sav stan, ma sav ivot moze biti
ne sme me nikad zaboraviti. Ne sme!