Dedalov sjaj - Ivan Arandjelovic

Prospi mi kaznu po oima,

trnovim limitom, budunost mrtvu,
zakljuaj u krug svezane mate,
pa stvori mene da glumim rtvu.
Bolje da stvarnost kriju etui,
zar da zbog snova leti i pada,
bolje u senci da ivi kao odjek,
no da se bori i veno nada.
A kada krupno, kovano Sunce
srui i poslednji deo tvog hira,
morae nai u tuem svetu
zakljuan, tih komad svog mira.
I sve je prazno... Jo samo neki
ue da gube, uporno, stalno,
ne znajui da su sve, nekad svoje,
slueni matom, izgubili davno.
A tvoji snovi, kao helenske ptice,
beli pioni to im pobeda treba,
uprkos votanim krilima,
postadoe plen kritskoga neba...

Volio bih voljeti - Alvaro de Campos
Volio bi voljeti da volim.
asak...Daj mi cigaretu
iz one tamo kutije na nonom ormariu.
Nastavi...Govorio si
da se u razvoju metafizike
od Kanta do Hegela
neto izgubilo.
Posve se slaem.
uh i shvatih.
"Nondum amabam et amare amabam" (Sveti Augustin).
udnovata li prijenosa misli!
Umoran sam da mislim utjeti neto drugo.
Hvala. Pripali. Nastavi. Hegel...

ujem - Bertolt Breht
ujem,
Na trgovima se o meni pria da loe spavam,
Moji se neprijatelji, kau, kue,
Moje ene oblae svoje lepe haljine,
U mom predsoblju ekaju ljudi
Za koje se zna da su ljubazni prema nesrenima.
Uskoro
ue se da vie nita ne jedem,
Ali da nosim nova odela,
A najgore je: i sam
Opaam da sam prema ljudima
Postao grublji.
Ja cu te oteti - Marina Cvetaeva
Ja u te oteti, od svih zemalja, o svih nebesa
Zato to mi je uma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato to po zemlji na jednoj nozi eem
Zato to o tebi pevam - kako niko nee
Ja u te oteti od svih vremena i noi svih
Od svih zlatnih zastava, od meeva svih
Kljueve u baciti, pse oterati sa trema
Zato to sam u noi vernija od psa verna
Ja u te oteti od svih ena - to da uvijam? -
Nee biti niiji mu, ni ja ena niija
I u poslednjem trenu, uzeu te - ne priaj! -
Od onog s kojim Jakov u noi skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva! - u tebi jo tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru trae lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet
15 avgust 1916

Raskra - Marko ejovi
Oca je na tom raskru novembra 1969.
udario automobil
vukao ga za sobom
onako muki
Danas ga ponekad pred kiu
zabole kosti
Dvadeset tri novembra poslije
na istom raskru
umjesto auta
mene je udario metak
probivi kou
kao da je najlon
Pomislih samo
zar je ovo sve
Danas
kad koraam preko raskra
tog ili nekog drugog
svejedno
ne mislim o bilo emu
ne tragam za smislom
ne odgonetam
U tim trenucima
Moje misli ne letaju
kao muhe
od jedne do druge skupine neega
Ja tada mislim vrlo odreeno
kako je ovjek
u stvari
ranjivo bie
eto na primjer
moj stari i ja
Da ne priam dalje.