Kom, 2013, vol. II (1) : 7796 UDK: 28-1 .

28:929 .
Originalan nauni rad
Original scientifc paper
Husein ozo i reformistiko
tumaenje islama
Seid Halilovi
Grupa za savremeno religijsko miljenje,
Centar za religijske nauke Kom, Beograd, Srbija
Husein ozo je jedan od najuticajnijih naih savremenih muslimanskih
mislilaca. Istovremeno, on je izuzetno znaajan predstavnik islamskog re-
formizma kod nas. Mi emo u ovom radu pokuati da analiziramo osnovne
spoznajne principe njegovog reformistikog razumevanja islama i Kurana.
Sluei se metodom detaljne analize najvanijih spisa Huseina oze, uoi-
emo da se on znatno udaljava od tradicionalnog spoznajnog stadijuma
islama u razliitim sferama svojih ontolokih, antropolokih i epistemolo-
kih razmiljanja. Njegova defnicija odnosa izmeu nauke i objave potpuno
je zasnovana na empiristikim metodolokim principima. Zbog toga, ozo
e na temeljima empirizma i istoricizma tumaiti pojam idtihada i znaaj
predanja Verovesnika islama. U njegovim stavovima, na tom polju, jasno se
prepoznaju glavne orijentacije neoselefzma i uticaj slavnih predstavnika ko-
le alManar.
Kljune rei: Husein ozo, islamski reformizam, empirizam, kola alManar,
moderna nauka, objava, idtihad, neoselefzam
Nauni ivot i uticaj
Husein ozo je, bez ikakve sumnje, jedan od glavnih predstavnika refor-
mistikog toka u savremenom religijskom miljenju naih muslimana. Nje-
gov boravak u Egiptu i Kairu, dok je bio student na markantnom univerzitetu
alAzhar, pomogao mu je u tome da u nae krajeve prenese i znatno utemelji
spoznajnu orijentaciju i metodoloke okvire uvene kole alManar na polju
Kontakt autora: seidhalilovic@centarkom.rs
78
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
reformistikog razumevanja islama i Kurana. Osnovne misli i modernistike
poruke Demaludina Afganija, Muhameda Abduha i Reida Ride, po kojima je
kola alManar prepoznatljiva u celom islamskom svetu dobile su kod nas zva-
nian kredibilitet, due od dve decenije, zbog uticajnog ugleda i poloaja Huse-
ina oze u najviim institucijama Islamske zajednice u ondanjoj Jugoslaviji.
Husein ozo je roen 3. jula 1912. godine. Zavrio je medresu i erijatsku
sudaku kolu u Sarajevu 1933. godine. Na alAzharu je zavrio, 1939. godine,
erijatsko-pravne studije. Po povratku u zemlju, svoje naune aktivnosti na-
stavlja nakon dueg perioda tek 1958. i 1959, kada u Glasniku Vrhovnog islam-
skog stareinstva objavljuje svoj prvi tekst, te kasnije pie i o Mahmudu eltutu,
novom reformistikom rektoru alAzhara. Od 1960. sve do pred smrt 1982,
ozo je aktivno ukljuen, uz punu podrku reisul-uleme Sulejmana Kemure,
u rad Vrhovnog islamskog stareinstva i razliitih zvaninih institucija Islam-
ske zajednice. Bio je versko-prosvetni referent i savetnik VIS-a, saradnik i vo-
dei autor uticajnih tekstova u Glasniku VIS-a, pokreta i glavni i odgovorni
urednik lista Preporod, urednik Takvima, te predsednik Udruenja Ilmije.
Ceo svoj nauni ivot ozo je posvetio novijem islamskom buenju, od-
nosno utemeljenju nove razrade kuranske misli. Na tom polju on je sledio
Afganija, Abduha, ejha Mustafu Meragija, eltuta, Ikbala, Reida Ridu i Ke-
vakibija. ozo, pored njih, spominje i Mevdudija, Muhameda Gazalija i druge
koji su u njegovo vreme nastavljali intelektualne napore ranijih reformistikih
muslimanskih mislilaca i pokuavali da kuranske poruke tumae u skladu
sa novim zahtevima moderne nauke i modernog doba (ozo 1998: 21). Hu-
sein ozo je zapravo najodaniji i najobrazovaniji poklonik islamskog moder-
nizma kod nas, te najdosledniji sledbenik Abduhove metodologije ne samo
u tumaenju Kurana, nego i u nainu promiljanja savremenih izazova u sve tu
uopte i posebno u islamskim drutvima (Kari 2004: 530). Naravno, ozo
je zbog toga bio kritikovan od strane tradicionalnih verskih uenjaka i pone-
kad obinih muslimanskih vernika. Nekada bi ak dobijao pisma u kojima bi
bio optuen za neverstvo, a, kako sam istie, zvanino je traeno od najveih
verskih organa da se on proglasi nevernikom, na isti nain na koji su optueni
Demaludin Afgani, ejh Muhamed Abduh, te na slavni reformistiki reisul-
-ulema Demaludin auevi (ozo 1996: 120).
Svoj inovativni spoznajni pristup tumaenju Kurana ozo je jasno pri-
ka zao u svojim komentarima na prevod poetna tri kuranska duza koji je
u visokom tirau objavilo Vrhovno islamsko stareinstvo u SFRJ, 1966. i 1967.
godine. Grupu prevodilaca su verovatno sainjavali reisul-ulema Sulejman
Kemura, Husein ozo i direktor Gazi Husrev-begove biblioteke Abdurahman
Huki. Mi emo se, u ovom radu, najpre posvetiti antropolokim i epistemo-
lokim principima naune orijentacije Huseina oze koji su donekle skriveni
u njegovom posebnom nainu tumaenja odnosa izmeu objave i nauke, kao
79
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
i izmeu idtihada i predanja Verovesnika islama. Za tu analizu od znaajne
koristi bie nam njegova knjiga Islam u vremenu, koja je u stvari zbornik nje-
govih znatno proirenih i prekomponovanih tekstova iz Glasnika. Kako isti-
e njegov nekadanji asistent na Islamskom teolokom fakultetu u Sarajevu
Enes Kari, prvi tekst u toj knjizi, pod naslovom Kuran, ne govori u prvom
planu o Kuranu, ve o tome ta kola alManar misli da jeste ispravno tu-
maenje Kurana (Kari 2004: 530). Naravno, neemo ovde prenebregnuti ni
odreene znaajne spoznajno-metodoloke smernice ozinog naunog ra-
da u njegovoj izuzetno uticajnoj knjizi Fetve. Pitanjima i odgovorima u ovoj
knjizi moramo pridati izvanredan znaaj zbog toga to manifestuju najpri-
sutnije aspekte ozinog aktivnog drutvenog uticaja. Naime, Fetve sadre
ozine odgovore, iz Glasnika Vrhovnog islamskog stareinstva i Preporoda
Udruenja Ilmije Bosne i Hercegovine, na pitanja koja su postavljali itaoci,
najvie muslimani iz Bosne i Hercegovine i ondanje Jugoslavije, punih etr-
naest godina. ozo je svakako, u svojim dinaminim odgovorima, uvrstio
kognitivne osnove svog reformistikog usmerenja u tumaenju religijske real-
nosti i Kurana. U svojim fetvama on se u potpunosti oslanja na delo alFatava
modernistikog rektora alAzhara eltuta, najupornijeg naslednika Abduho-
vog miljenja.
Inovativni metodoloki pristupi razumevanju vere i objave u islamskom
svetu pojavili su se nakon najranijih naunih kontakata savremenih musli-
manskih mislilaca sa poslerenesansnim tokovima miljenja na Zapadu.
Ra zli iti spoznajni stadijumi i kole modernog Zapada znaajno su uticali
na razvoj tokova reformistikog obnavljanja islama i usmeravali osnovnu
puta nju misaonih napora svih savremenih muslimanskih mislilaca koji su
se na neki nain suprotstavljali tradicionalnim okvirima izuavanja islama.
Musli manski reformisti su smatrali da je potrebno ponuditi savremena
tumaenja islama koja e pomoi muslimanskim drutvima da prevaziu sta-
nje sve strane drutveno-ekonomske dekadencije i civilizacijskog nazado-
vanja. Tra di cija i ranije religijske naune discipline, po njihovom miljenju,
nisu mogle da ponude odgovor na nove izazove modernog ivota. tavie,
oni tradiciju okrivljuju zbog toga to muslimanska drutva u novije vreme
nisu ostvarila nikakav napredak. Religija se mora tumaiti, zbog toga, u
skladu sa spoznaj nim i kulturolokim zahtevima moderne zapadne nauke.
Jer, moderna nauka i poslerenesansna spoznaja bile su temelj zadivljujueg
prosperiteta zapadnih zemalja i one e prirodno biti osnovna smernica svim
misliocima u islamskom svetu koji ele da obnove svoju religijsku misao (vi-
deti: Velajati 2005: 194197).
Reformistika obnova islamskog ivota i miljenja nije na isti nain spro-
voena u nekoliko poslednjih decenija savremene istorije muslimanskih
dru tava. U prvoj fazi, muslimanski reformisti su pokuali da tumae svoje
80
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
religijske doktrine na temeljima novih dostignua i spoznajnih okvira moder-
nih empirijskih nauka. Nakon toga, dominantan tok obnove islamske misli
usme ravan je u okrilju modernih drutvenih nauka i razliitih metodolokih
pri stupa sociologije 19. i 20. veka (Parsania 2000: 330).
Mi emo u ovom radu uoiti, kroz detaljniju analizu osnovnih kognitivnih
prekretnica u miljenju Huseina oze, da je ozo ozbiljno i odvano radio
na tome da postavi vrste temelje obnavljanju islamske misli u naim kraje-
vima u okvirima moderne empirijske nauke. Takoe, pokuaemo da raspo-
znamo da li intelektualni napori muslimanskih reformista i Huseina oze,
kod nas, dovode do istinske obnove religijskih uenja u okviru spoznajnog
sistema teomonistike objave, ili pak utemeljuju rekonstrukciju islamskog
doktrinarnog i vrednosnog sistema na temeljima moderne sekularne nauke.
U ovom drugom sluaju, muslimanski reformizam e nuno rtvovati naj-
osnovnije fundamente ontoloko-epistemolokih principa religijskog spoznaj-
nog stadijuma u korist ouvanja ekskluzivistike autoritativnosti sekularne
nauke poslerenesansnog Zapada (videti: Nasr 1994: 95106).
Ontoloki principi ozinog reformizma
Ontoloke karakteristike tradicionalnog islamskog spoznajnog stadijuma
utvrdili su mnogobrojni slavni predstavnici muslimanske flozofske, gnosti-
ke i teoloke naune batine. Sveti kuranski tekst i prefnjene dubine verskih
predanja, takoe, razotkrili su temelje i detalje hijerarhije postojeih svetova.
Univerzum se, nipoto, onde ne poistoveuje sa materijalnim svetom. Mno-
tvene sfere imaginalnog i inteligibilnog sveta, kao i sveta bojeg znanja, pre-
ma gnosticima nadilaze materijalni i najnii stupanj postojanja. Iznad svih
svetova, s one strane ogranienih pojava, egzistira Bit boja koja Svojom
apsolutnom egzistencijom nadilazi i obuhvata sve manifestovane svetove (Kaj-
seri 1996: 117).
Na poslerenesansnom Zapadu pak proverljiva moderna nauka odbacuje
sve metafzike propozicije i naziva ih nenaunim sudovima. Otuda, refor-
mistiki pokreti u redovima muslimanskih mislilaca tumaie islam u okvi-
rima proverljivih i naunih kategorija.
Husein ozo, u svojim ontolokim razmiljanjima, insistira na postojanju
materijalnog sveta i Boga, ne spominjui jasno nijedan drugi stepen egzisti-
rajueg sveta. On se posebno osvre na globalne zakone prirodnog sveta u
okviru kojih eli da razume i protumai nevidljive i skrovite realnosti, pa ak
i samo boje Bie. Prema ozinim spisima i njegovim analizama univerzuma,
ne postoji nita s one strane sveta prirode i optih zakona koji vladaju priro-
dom. On u optim zakonima prirode vidi jedinstvenu, apsolutnu i nevidljivu
realnost koju nedvosmisleno razotkriva moderna nauka, a koja ispunjava sa-
81
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
mu sr naeg verovanja u apsolutno bie. Govorei o dijalektikom materija-
lizmu i marksistikoj flozofji, ozo nipoto ne iznosi spoznajna ogranienja
tog misleeg sistema. Njega ne zabrinjava to to se flozofski materijalizam
zasniva na empiristikim pogledima na svet i postojanje. Naime, ozo pri-
hvata da moderna i empiristika nauka otkriva i utvruje celokupan svet
postojanja. tavie, ona dokazuje da u svetu postoji samo jedan red, jedna
zakonitost. A ta su ti zakoni, u sutini, o tome nam marksist ne moe nita
vie rei nego mi njemu o Bogu, eksplicitno tvrdi ozo (ozo 1998: 40). On
istie da itav savremeni razvoj i sva nauna dostignua nedvosmisleno upu-
uju na integralnu jedinstvenost sveta, to jest na punu jedinstvenost sutine
i izvora tog sveta. Otuda, na osnovu ozinih objanjenja, marksizam koji
svoje uenje, dijalektiki materijalizam, zasniva na injenici da se sve razvija
na principu nune zakonitosti, najmanje moe negirati postojanje neega to
pokree istorijske, drutvene ili prirodne procese i to upravlja tim procesima
(isto: 3839). U nastavku, ozo objanjava da se marksizam posebno istie
po svom suvie snanom naglaavanju postojanja nune zakonitosti u zbiva-
njima, to jeste dovoljan teoloki razlog za ozu da zakljui da nijedno ue-
nje, pa ni marksistiko, ne porie postojanje neega to izaziva celokupno
zbivanje i njime rukovodi. ozo tvrdi da ateizam zapravo ne predstavlja ne-
gaciju Boga, nego negaciju odreenog verovanja i odreene predstave o kon-
kretnom boanstvu jer, prema svim uenjima, kako kae ozo, postoji aktivna
sila koja pokree i usmerava procese.
Prihvativi spoznajnu dominaciju moderne nauke i naune flozofje ko-
ja se razvija na temeljima empiristikog pogleda na postojanje, ozo ovde
nudi marksistiko tumaenje islamskog monoteizma, odnosno pokuava da
dijalektiki materijalizam predstavi u svetlu religijskog monoteizma, a ne ate-
izma. Fundamentalne razlike izmeu monoteistiko-islamske ontologije i em-
piristiko-naune flozofje koja opovrgava sve metafzike realnosti ozo
potpuno prenebregava.
Suprotno svim tradicionalnim muslimanskim flozofma, gnosticima i
teolozima koji su ispisali stotine knjiga i poslanica o postojanju boje Biti i o
Njegovim atributima, ozo istie da detaljnije pojanjavanje nevidljive, su-
tinski neshvatljive, ali po rezultatima ipak prisutne realnosti jeste nebitno,
formalno pitanje koje je dovelo do otrih razmimoilaenja i podela na ate-
iste i vernike, te do pojave raznih dogmatskih uenja. Po njegovom miljenju,
razliita teoloko-dogmatska uenja predstavljaju subjektivna, nepouzdana
i nesigurna miljenja sa obelejem verovanja. ozo, u ovim objanjenjima,
oprezno i postepeno poistoveuje boje postojanje sa postojanjem skrovitih
i prisutnih zakona prirode. On briljantne teoloke i teozofske demonstracije
o metafzikim principima bojeg postojanja i tradicionalnu intelektualnu
batinu islamskog uenja o monoteizmu podvrgava sumnji u korist moderne
82
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
nauke koja je sve jasnije razotkrivala, u svojoj biti, skriveni skepticizam i
sofstiku. ozo pie: Zlo je, meutim, to su se ova subjektivna shvatanja i
nae ljudske, ograniene predstave o Apsolutnom biu pretvorile u nepogre-
ive dogme teologije koje su se zatvorile u sebe i postale iskljuive (isto: 40).
Ako ateizam odbacuje sve doktrinarne okvire tradicionalnih teolokih kola,
to za ozu nije znaajno jer verovanje u boje Bie moe i dalje da opstane.
Prema ozinom miljenju, ateizam negira samo konkretne dogmatsko-teo-
loke predstave o Bogu jer teologija i jeste, kako on objanjava, subjektivna
predstava o Bogu, a ne apsolutna i neprikosnovena istina o Njemu.
Ako su tradicionalni muslimanski uenjaci sagledali u kuranskome tek-
stu mnoto ezoterijskih znaenja koja raskrinkavaju tajne metafzikih sve-
tova i realnosti (videti: Tabatabai 1992: 8687), ozo Kuran ograniava u
okvire materijalnog sveta. On istie da je Kuran priroda koja govori, a da je
priroda Kuran koji uti. To je, po njegovom miljenju, istina izraena na dva
naina i gledana iz dva aspekta. tavie, na istom mestu, ozo rado tumai i
celokupni islam na temeljima dijalektikog materijalizma. On objanjava da
islam znai uskladiti i podvrgnuti pojedinanu ljudsku volju optoj bojoj
volji koja nam se ukazuje u prirodnom redu stvari i u zakonitosti njihova
ra zvoja (ozo 1998: 43).
ozo pokuava da ne dopusti jasno opovrgavanje postojanja skrovitog
sveta, odnosno sveta gajba o kojem se eksplicitno govori u brojnim kuran-
skim stavcima i verskim predanjima. Meutim, ozo staje u odbranu posto-
janja sveta gajba na temelju spoznajnih principa empiristike nauke. Umesto
da podvrgne ozbiljnim i fundamentalnim kritikama empiristiko-materijalni
pogled na realnost, svet i spoznaju, on prihvata agnostiki stav u vezi sa nemo-
gunou spoznavanja skrovitog sveta. To je, u ovom naem radu, od izuzet-
nog znaaja. Naime, ovaj primer pokazuje da reformistiki pristup tumaenju
islama na temeljima moderne nauke napokon dovodi do zakljuaka zbog kojih
e mo nuno rtvovati najprefnjenije aspekte metafziko-teozofske batine
religij skog spoznajnog stadijuma. Tradicionalni muslimanski flozof skrupu-
lozno su razmatrali brojne dimenzije metafzikih svetova posredstvom uni-
verzal nih flozofskih pojmova i zakona, odnosno uz pomo detaljnih intuicija.
Me utim, ozo ne moe prihvatiti ni intuitivne sudove o skrovitom svetu
jer ti sudovi ne proizlaze iz naih osetnih opaanja. U stvari, naa osetna opa-
anja ne doseu do vanosetnih realnosti. ozo otuda potvruje da nauka
ostaje u granicama pojavnog sveta. Otuda, u sutinu gajb sveta razum, smatra
on, ne moe prodreti. ozo zakljuuje da mogunosti naih spoznaja prestaju
tamo gde materija gubi pojavnost, iako, po njegovom miljenju, ne bi bilo
ispravno kazati da iza tih granica nema nikakvog postojanja. Ako neto ne
znam ili ga ne mogu shvatiti, bilo bi pogreno kada bih iz toga izvlaio za-
kljuak da to uopte ne postoji, pie ozo (isto: 165).
83
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
Antropoloke osnove ozinog reformizma
Antropoloki principi tradicionalnog spoznajnog sistema islamske dok-
trinarne batine ukazuju nam na transcendentne dubine nadmaterijalnih aspe-
kata ovekova bia koji nedvosmisleno podseaju na hijerarhiju celokupnog
univerzuma. Drugim reima, ovekova realnost nije ograniena na njegove
telesne sposobnosti, nego obuhvata imaginalne, intelektualne i intuitivne mo-
i. Niko od predstavnika islamske tradicionalne uenosti, stotinama godina,
nije sumnjao u postojanje vinjih dimenzija ovekove realnosti i realnosti
objektivnog sveta. tavie, muslimanski flozof i gnostici esto bi vodili pri-
vlane rasprave o tome da li ontoloki vrhunac ovekovog egzistencijalnog
napredovanja jeste stepen inteligibilnog sveta, ili pak ovek ima mogunost
da nadie sferu najviih arhanela (Ibn Turke 2002: 319).
Kod Huseina oze, jedina realnost koja postoji s one strane ovekovih
telesnih mogunosti jesu moralna oseanja. ozo oveka defnie kao mo-
ralnu ivotinju (ozo 1998: 169). On na taj nain metafzike dimenzije o-
vekova bia redukuje u okviru moralnih vrednosti i sudova. ovekova dua,
otuda, ne prevazilazi granice moralnih oseanja u naem osetnom svetu. o zo
istie da ovekova osnovna karakteristika jeste smisao za moralne vrednosti.
Zato se ovek, po njegovom miljenju, ni u kom sluaju ne sme svoditi samo
na materijalne vrednosti jer, u tom sluaju, on bi izgubio svoje ljudsko obe-
leje. Moralne vrednosti su ovekove bitne karakteristike. Po tome i samo
po tome ovjek se razlikuje od obine ivotinje koja zna samo za materijalna
uivanja, potrebe strasti i pouda, nedvosmisleno tvrdi ozo (isto: 81). o-
vekovo srce, kao sredite najuzvienijih gnostikih transracionalnih intuicija,
ozo iskljuivo povezuje sa moralnim i etikim vaspitanjem. On objanjava
da nije dovoljno samo znati, nije dovoljno biti obrazovan i sposoban za pro-
izvodnju, nego se ovek mora osigurati i od zloupotrebe, a to spada, prema
ozinim objanjenjima, u oblast vaspitanja, due, srca i savesti. Odmah na-
kon toga, ozo konstatuje da ovaj boanski elemenat u ljudskom biu jeste
izvor i nosilac svega to nazivamo duhovnim i moralnim etikim vrednostima
(isto: 162).
U svojim antropolokim analizama, ozo se osvre na egzistencijaliste i
na njihov pogled na sutinu ovekova poloaja u svetu, njegovu naputenost,
zebnju, brigu, neprekidno beanje u prazninu i nitavilo. On objanjava da
ovekov poloaj u pojavnom svetu jeste apsurdan i besmislen ako bude gle-
dan samo kroz vid njegovog materijalnog povezivanja sa svetom i iz aspekta
fzikog postojanja. Nakon ovih objanjenja, opravdano oekujemo da se o-
zo usredsredi na metafzike sfere ovekovog ontolokog napredovanja, te na
njegove intelektualne i intuitivne moi koje nadilaze granice obinih osea-
nja. Meutim, ozo na istom mestu, jo jednom, ovekovu duhovnu dimenziju
84
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
i njegovu duu poistoveuje sa duhovnim moralno-etikim vrijednostima
(isto: 75).
Primordijalnu narav ovekova bia ozo ne dovodi u odnos sa vinjim
horizontima metafzikih svetova inteligibilne, odnosno transinteligibilne re-
alnosti. Pitanje ovekove iskonske naravi (ftretullah) analizirano je, u briljant-
nim spisima svih tradicionalnih muslimanskih flozofa i gnostika, na stranicama
koje sadre objanjenja o najsuptilnijim aspektima islamske metafzike i on-
tologije. No, ozo taj pojam, kao i ravnoteu izmeu materije i duha u ove-
ku, tumai u senci spoznajnih principa empiristike nauke. Po njemu, islam
rauna na vrsto povezivanje oveka sa materijalnim svetom i ne pokuava
da ga odvoji od njega. Krajnji cilj islama, kako ozo eksplicitno objanjava,
nije da oveka dematerijalizuje i da od njega napravi anela, jer on treba da
ostaje u granicama svoje prirode (ftretullah) (isto: 170).
Ne obazirui se na tvrdnje savremenih flozofa nauke o tome da moder-
na nauka, u svojoj sri, prikriva skepticizam i sofistiku, ozo smatra da
na uka predstavlja sastavni deo islamskog verovanja. On objanjava da pod
pojmom nauka misli na fziku, biologiju, hemiju, astronomiju i atomistiku
koje nam pomau u tome da upoznamo prirodu, njen razvoj, zakonitost u
njoj i njene procese i pojave. To po njemu jeste uslov za upoznavanje bo-
je egzistencije (isto: 156). U ozinim objanjenjima suoavamo se i sa
empiristikim tuma enjem ovekova poloaja kao namesnika bojeg ko-
jem su se i aneli poklo nili. To za ozu znai da je ovek zasluio takav po-
loaj zbog toga to putem nauke moe upoznati prirodu i otkriti dobra koja
ona sakri va. Muslimanski teozof su objanjavali da je ovek nauio, u pri-
mordijal nim sferama svoje metafzike egzistencije, realna i egzistencijalna
imena svih realnosti, ak onih koje nadi laze ontoloki stupanj anela vinjih.
Ume sto tih objanjenja, ozo insistira na tome da ovek bez nauke ne moe
upravljati prirodom i biti njen gospo dar. Mora upoznati nazive svih stvari,
naime njihove funkcije i korist u od nosu na ljudski ivot, kako bi ih mogao
koristiti (isto: 160).
Kasnije emo nuno razmotriti spoznajni uticaj ove vrste antropologije
na ozina profetoloka uenja. No, ve sada moemo naslutiti da je reformi-
stiko-empiristika profetologija u islamu spremna da rtvuje sve transcen-
dentne realnosti koje su povezane sa blaenim biem Verovesnika islama.
Epistemoloka naela ozinog reformizma
Nema sumnje u to da epistemoloka naela islamskog reformizma imaju
sredinju i najvaniju ulogu u formiranju inovativne metodologije razume-
vanja religijskih doktrina, islama i objave. Tradicionalni spoznajni okviri islam-
ske epistemologije izuzetno su obuhvatni. Naime, onde se prihvataju razliiti
85
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
stadijumi spoznaje. Osetna spoznaja predstavlja najnii stepen ovekovih sa-
znanja. Iznad tog stepena nalaze se racionalna i intuitivna spoznaja. Intuitivna
spoznaja, takoe, sadri brojne stepene gnostikih otkrovenja i bezgrene
verovesnike intuicije, ukljuujui i objavu. Svi ti stupnjevi jesu, istovremeno,
stupnjevi nauke u tradicionalnom spoznajnom islamskom stadijumu (videti:
Parsanija 2012: 127).
Husein ozo nauku defnie u skladu sa temeljima empiristike flozofje
19. veka, odnosno po ugledu na kasnije rezultate Bergsonovih flozofskih ra-
zmiljanja. Naravno, ozo se oslanja na Bergsonove analize o prirodi nauke
posredstvom Ikbala Lahorija, markantnog pakistanskog reformiste savreme-
nog islama. Ikbal i ozo smatraju da empiristika nauka predstavlja jedini
nain spoznavanja objektivnog sveta. Meutim, oni prihvataju i odre ene
osetno-emotivne realnosti koje se ne mogu koristiti u procesu naih naunih
prosuivanja, nego samo kao odgovor na nae emotivne potrebe. Ovde je fun-
damentalno znaajno obratiti panju na to da emotivna oseanja o religijskim
vrednostima i realnostima, u ovom sluaju, podlaze pod kate goriju osetne
spoznaje. Otuda, ovde nije re o gnostikim intuicijama i vi njim mistikim
oseanjima koja nadilaze ne samo granice osetne spoznaje, nego i racionalnih
saznanja. Drugim reima, muslimanski tradicionalni gno stici govore o su-
praracionalnim oseanjima i otkrovenjima, a ovde mi rasprav ljamo o subra-
cionalnim verskim oseanjima.
ozo jasno insistira na tome da je sva ljudska nauna i spoznajna de-
latnost vezana za izuavanje materijalnog svijeta. On objanjava da nauka,
posmatrajui i otkrivajui kako se jedna pojava pod istim uslovima uvek
po navlja, dolazi do zakljuka o postojanju optih zakona, iako o sutini tih
za kona ne moe nita kazati (ozo 1998: 46). Nakon to je, na ovaj nain,
ponudio jasnu empiristiku defniciju nauke u okviru principa verifkacije,
ozo pokuava da odbrani istinitost duhovnih i, kako on kae, moralno-
-eti kih vrednosti religije koje proverljiva nauka ne shvata. Drugaije ka-
zano, o zo ovde eli da ostane privren empiristikim principima svog
reformi zma, a istovremeno da stane u odbranu religije i religijskih doktri-
na u vre menu u kojem ivi. No, treba videti emu vodi ovakav ozin re-
formistiki pristup defnisanju odnosa izmeu nauke i religije. On kae da
duhovne, od nosno moralne i etike vrednosti nisu predmet nauke. Nauka
se brine o potrebama fzikog, a religija o potrebama duhovnog postoja-
nja, izriit je ozo. U nastavku, on objanjava da nauka neguje materijalne,
a religija du hovne vrednosti. Prema njegovoj empiristikoj defniciji nauke,
naune isti ne koje se odnose na materijalna dobra, a slue potrebama f-
zikog postojanja, otkrivamo razumom. ozo ispravno zakljuuje da na
tim istinama poivaju industrija i tehnika koje ine osnov za materijalnu
proizvodnju. Meutim, on iznosi jo jedan izuzetno tetan zakljuak i kae:
86
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
Duhovne, moralno-etike istine pak otkrivene su nam putem objave... Ti-
me smo bar unekoliko ukazali na potrebu objave... Takoe, nauna ospora-
vanja mogunosti objave nemaju nekog naroitog osnova. Pitanje objave
spada u domen metafzike, a nauka ne ide dalje od materije (isto: 47). Dak-
le, da bi zatitio i ouvao isti nitost objave i religijskih uenja, ozo njih
odvaja od domena nauke i na taj nain on u stvari ponitava sami duh
ob jave i religije. Jer, religijske doktrine nisu odvojene od nauke, nego pred-
stavljaju najuzvienije stupnjeve nauke. U suprotnom, ozo nee moi da
nam ponudi nijedno nauno merilo na osno vu kojeg bismo mogli da na-
pravimo jasnu razliku izmeu ispravnih i ne ispravnih tvrdnji u religija-
ma. Drugim reima, ozo na ovaj nain prihvata relativizam u religijskim
saznanjima.
Ne treba se uditi ako nam ozo i ostali muslimanski reformisti odreno
odgovore na pitanje o tome da li je mogue nauno dokazati da postoje Bog
i aneli. ozo istie da se razmiljanje o bitnostima dragim metasociologiji,
na kraju, uvek vrti oko subjektivnih naklonosti i ne vodi niemu. Po njego-
vom miljenju, mi moemo doi samo do spoljanjeg, iskustvom ustanovlje-
nog, znanja koje nam donekle doputa da odredimo uslovne odnose. ozo,
zbog toga, tvrdi da mi ne moemo prodreti u sutinu bojeg Bia, nego treba
da razmiljamo o Njegovim delima. On ak i ovde pokuava da ponudi em-
piristiko tumaenje realnosti bojih dela i poistoveuje ih sa bojom prisut-
nou u zbivanjima i procesima pojavnog sveta. Boju prisutnost u prirodi
moemo otkriti samo putem nauke, pie ozo. Ovde, teologija nije nauka
koja e govoriti o bojem apsolutnom Biu, o Njegovim egzistencijalnim atri-
butima, o Njegovom jedinstvu, te o Njegovim delima u razliitim ontolokim
sferama. Ovde, islamska teologija biva izjednaena, u sasvim zauujuoj
re enici, sa empirijskim naukama. ozo kae: Islamsku teologiju u stvari
ine prirodne nauke. U tom pogledu su posebno interesantne: hemija, fzika,
biologija, botanika, zoologija, astronomija, pa i humanistike nauke (isto:
1516). Naravno, humanistike nauke, u ovom delu, jesu moderne huma-
nistike nauke koje slede empiristiku defniciju nauke i koje odbacuju sve
metafzike i vrednosne sudove.
Religijsko-gnostika otkrovenja (kef), po ozinom miljenju, ne pro-
izvode spoznaju o objektivnom svetu. On pie: Kef bi se mogao shvatiti
kao dublje doivljavanje istine i spoznaje do koje se dolo samo sredstvima i
metodama naunog istraivanja (isto: 149). Intuicije su, otuda, samo oseaji
koji se, prema ozinim objanjenjima, ne mogu izraziti reima. Suprotno
njemu, svi tradicionalni muslimanski teozof i gnostici insistiraju na tome da
religijsko intuitivno znanje nipoto nije obian oseaj koji sledi nau osetnu
spoznaju. Oni takoe nipoto ne prihvataju to da se nijedna intuicija ne mo-
e izraziti reima (videti: Mula Sadra 1981: 323). Sva verska predanja zapravo
87
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
ilustruju, u okviru pojmova, vinja otkrovenja verovesnika i bojih miljenika.
Prema tome, ozo izuzetno teko moe ispravno pojasniti sutinu objave, u
epistemolokom smislu. Govorei o tome da forma u verozakonskim obre-
dima (ibadet), kako on zauujue kae, gubi gotovo svaki smisao i svaki
znaaj, ozo zakljuuje da pravi ibadet nema forme i nema ak ni rei. Takvi
pravi ibadeti, po njemu, jesu najdublji, najintimniji i najsuptilniji osjeaji i
doivljaji onog to je isto tako najsuptilnije, najuzvienije i najlepe, to se
svakako ne moe izraziti rijeima. ozo objanjava da se ovde radi o kate-
goriji viih doivljaja kojima nai pokuaji da ih izrazimo posebnim reima
i da im damo posebne forme mogu samo smetati i doprineti da oni izgube u
svom intenzitetu (ozo 1998: 140).
Na drugom mestu, ozo nudi jasnije reformistiko-empiristiko tuma-
enje gnostikog otkrovenja. On kae da naa saznanja imaju svoju pravu
vrednost tek onda kada ih usvoji nae srce, kada postanu sastavni deo nae
volje i nae svesti i kada se pretvore u duboki doivljaj i osjeaj. Mislimo
da je to upravo ono to tesavuf naziva kefom, neposrednim saznanjem (ilmi
leduni), dodaje ozo. On objanjava da se tada spoznaja pretvara u volju i
oseaj. Naa saznanja tada, prema ozinom miljenju, prestaju vie biti pred-
met spoznaje, pretvarajui se u doivljaj koji izlazi iz sfere spoznaje i prelazi
u sferu unutarnjeg doivljavanja. Ovde ozo jo jednom potvruje svoj
izrazito empiristiki stav u vezi sa defnisanjem sutine nauke. On smatra da
otkrovenje nije spoznaja, to znai da religijske i metafzike intuicije ne
razotkrivaju objektivni svet. Spoznaju ilustruju samo oni sudovi koji govore
o osetnim predmetima u materijalnom svetu. A otkrovenje nipoto ne moe
biti, na osnovu toga, vinja spoznaja koja nadilazi osetnu spoznaju. Da bi to
pojasnio, ozo sasvim pogreno tumai jo jedno fundamentalno znaajno
uenje islamske doktrinarne gnoze. Muslimanski gnostici insistiraju na tome
da ezoterina (batin) saznanja nisu protivrena egzoterinim (zahir) realno sti-
ma islamske jurisprudencije i ostalih tradicionalnih nauka (Kaani 2002: 116).
To znai da vinja otkrovenja markantnih gnostika ne govore o realnostima
koje bi po nitile sudove ostalih tradicionalnih nauka u islamu, kao to su em-
pirijske nauke, teologija, flozofja, odnosno metafzika, i jurisprudencija. Kod
oze, sve ovo dobija drugaije znaenje jer on smatra da su moderne empi-
rijske nauke jedini nain spoznavanja objektivnog sveta. Otkrovenje, smatra
on, ni u kojem sluaju ne negira posredno (zahir) znanje, nego predstavlja
pro duenje ove vrste saznanja i prelazak u jedan novi kvalitet (ozo 1998:
163164). Drugim reima, religijska otkrovenja ne nadilaze osetno znanje, ne-
go to zna nje manifestuju u naim oseajima. ozo, prema tome, nee moi da
objasni prirodu intuitivnih otkrovenja metafzikih svetova koje moderna na-
uka opo vrgava. A upravo takva otkrovenja verovesnika i miljenika bojih ima-
ju sre dinju ulogu u tradicionalnoj muslimanskoj gnozi.
88
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
Odnos izmeu objave i nauke
Reformistiki mislioci u muslimanskim zajednicama odvano su radili
na tome da na temeljima spoznajnih principa moderne nauke protumae naj-
osnovnije pojmove islamske tradicionalne kulture i civilizacije. Brojne funda-
mentalne pojmove u islamskoj spoznaji oni su tumaili na sasvim inovativan
nain. esto su samo imena tih pojmova zajednika u njihovim spisima i u
studijama tradicionalnih muslimanskih uenjaka. U ovom delu mi emo se
usredsrediti na inovativni metodoloki okvir ozinih razmiljanja u vezi sa
sledee dve realnosti: o tome da je Kuran poslednja nebeska objava i o na-
inu na koji muslimanski uenjaci u kuranskom tekstu pronalaze praktine
obrasce individualnog i drutvenog ophoenja (idtihad). Naravno, treba
spomenuti to da ozin reformizam nipoto nije rezultat pionirskog truda
samog Huseina oze. ozo je, u stvari, prevodilac uticajnih reformista iz vo-
deih islamskih drutava, kao to su muslimani Egipta ili Indijskog potkon-
tinenta. Naime, kada itamo ozine tekstove o odnosu izmeu objave i nauke,
ini nam se da itamo tekst Ikbala Lahorija (videti: Ikbal 1979: 1330). U sva-
koj ozinoj rei, kada razmilja o prirodi idtihada, moemo prepoznati Ik-
bala, odnosno predstavnike kole alManar.
Da bi utemeljio svoj reformistiki pogled na odnos izmeu empirijske na-
uke i objave, Ikbal se posebno usmerava na injenicu da je Verovesnik islama
bio poslednji verovesnik boji i da je Kuran poslednja objava u istoriji ove-
anstva. Mi se ovde najpre moramo prisetiti utvrenih stavova tradicionalnih
islamskih uenjaka u vezi sa tim. Naime, glavni i najdominantniji tok tradi-
cionalne muslimanske uenosti jednoglasno prihvata da objava, u stvari, jeste
intuitivna nauka, odnosno najvii stepen nauke. Intuitivna saznanja, a naro-
ito bezgrena verovesnika saznanja koja prezentuju tekstovi objave boje,
usmeravaju sve ostale kategorije tradicionalnih nauka, kao to su flozofja,
gnoza, teologija i jurisprudencija. Markantni muslimanski tradicionalni ue-
njaci, takoe, objanjavaju da je Verovesnik islama posedovao najsavreniji
stupanj intuitivne moi za neposredno razotkrivanje najuzvienijih realnosti
univerzuma. Posle njega niko ne moe intuitivno sagledati nove realnosti ko je
se nalaze s one strane, odnosno iznad spoznajnih granica objave Verovesnika
islama. Drugim reima, svi miljenici boji i mistici nakon Verovesnika islama
jesu sledbenici i naslednici njegove intuitivne moi. Prema tome, kuranska
objava dobija znaaj bez premca kao spoznajno merilo istinitosti i ispravnog
razvoja svih naunih disciplina. Sve empirijske i metafzike nauke otkrivae,
svojim posebnim metodama, realnosti i pojave koje se nalaze u okvirima uni-
verzuma poslednjeg i savrenog bojeg otkrovenja.
Ikbal Lahori i Husein ozo, kao njegov sledbenik u ovoj studiji, sasvim
drugaije razumeju injenicu da je Kuran poslednja objava. Oni smatraju da je
89
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
oveanstvo osealo potrebu za objavom zbog toga to tada nije razvilo svoje
naune mogunosti do te mere da samostalno upozna postojei svet. Zato su
nebeske objave ljudima pomagale u tome da se upoznaju sa svetom i prirodom.
U nae poslednje istorijsko doba, nakon pojave Kurana, prema Ikbalu i ozi,
nauka je konano napredovala i dobila mogunost da sama raspoznaje svet.
Otuda, ljudima vie nije potrebna objava i Kuran je upravo iz tog razloga po-
slednja objava. Danas, nauka je zauzela mesto objave i pre uzela ulogu objave.
Ikbal i ozo tvrde da je moderna empirijska nauka jedini nain spozna-
vanja objektivnog sveta i zbog toga oni insistiraju na tome da se islam i Kuran,
u savremeno doba, moraju tumaiti na osnovu moderne nauke. U savreme-
nom svetu, smatraju oni, dominacija pripada modernim naukama. Moderne
nauke danas pokazuju ta zaista postoji a ta ne postoji. Postojanja se vie ne
otkrivaju objavom i neposrednom intuicijom. Drugaije kazano, Ikbal i o-
zo poruuju da se islam i Kuran, danas, ne mogu razumeti ni na koji drugi
nain osim u okrilju moderne empirijske nauke. Prema tome, islam e se u
savremenom dobu sprovoditi na spoznajnim temeljima moderne nauke. In-
tuitivna otkrovenja i tradicionalne nauke vie nisu nipoto merodavni. Oni
zakljuuju da idtihad, kao ekspertski okvir sprovoenja verskih uenja i nor-
mi u skladu sa zahtevima vremena, dobija svoje istinsko znaenje onda kada
sledi rezultate modernih nauka.
Tradicionalni metodoloki okviri idtihada nikada u istoriji islama nisu bili
ogranieni na rezultate empirijskih nauka. Naime, metodoloki izvori idti
hada bili su sasvim drugaiji. Tradicionalni mudtahidi su pravili razliku izme u
metoda spoznavanja verozakonodavnog suda i metoda spoznavanja predme-
ta verozakonodavnog suda. Izvori spoznavanja samog suda bili su Kuran,
predanja, konsenzus preanjih juridika i slino tome. Vremenski i geografski
uslovi nisu uticali na sami sud, ve na spoznavanje predmeta tog suda. Na
tom polju, tradicionalni juridici su obraali panju i na rezultate empirijskih
nauka. Ikbal i ozo, pak, nude novo, empiristiko znaenje id tihada. Idti
had za njih ne znai to da se uzmu u obzir rezultati empirijskih nauka prili-
kom spoznavanja predmeta verozakonskog suda. Za njih, idtihad znai da
se sami verozakonski sudovi donose na temelju modernih empirij skih nauka.
ozo jasno istie da je veoma vano u odnosu na znaaj nauke u islamu
to to je ona u neku ruku preuzela ulogu Objave. On objanjava da su sve
dublje promene u razvoju ljudskog drutva praene, pre pojave islama, no-
vim izdanjem objave i novim bojim poslanikom, da bi objava u kuranskom
izdanju dobila svoju konanu formulaciju. ozo, ovde, odmah namee nunost
idtihada jer, kako i on objanjava, ivot nastavlja neprestano da se razvija.
ozo pie: Da bi se izbjeglo zatvaranje islamske misli u okotane i prevazi e-
ne ranije oblike, uspostavljen je idtihad koji e budno, pratei ra zvoj na osno-
vu naunih dostignua, razraivati islamsku misao. On kae da je potreb no
90
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
pronalaziti nove savremenije oblike praktine primene islamske misli jer
Ku ran je u stvari otvorio period u kojem glavnu re ima nauka (o zo 1998:
157158). Ovde je nuno napomenuti to da nijedan tradicionalni mu sliman-
ski uenjak ne porie znaaj pronalaenja najsavremenijih oblika prak tinog
sprovoenja islama, to znai da se svi potpuno obaziru na rezultate empirij-
skih nauka u procesu prepoznavanja predmeta verozakonskog suda. Meu-
tim, niko od njih ne doputa da empirijske nauke budu izvor spozna vanja
samog verozakonskog suda, odnosno da verozakonske sudove dono simo na
temelju modernih empirijskih nauka.
Za ozu, moderna nauka je jedini izvor svih vrsta spoznaje. On istie da
je otkrivanje istine putem objave bilo uslovljeno nemogunou posredne spo-
znaje putem razuma i nauke. A kako su, uporedo sa razvojem drutva, sve vie
rasle mogunosti ove vrste spoznaje, pojava islama je oznaila, po njegovom
miljenju, poetak dominacije razuma i kraj naina neposrednog saznavanja.
Kuran je poverio razumu i nauci dalje otkrivanje istine o svetu i ivotu i dao
im neogranieno ovlaenje (isto: 13). U nastavku svojih ob janjenja, ozo
tvrdi da oblici praktine primene islamskih principa ne mo gu niti smeju biti
veni. Po njemu, tumaenje i primena boje rei i objave jesu ljudska stvar.
Nema tu nieg nadnaravnog, vieg, boanskog, konstatu je ozo i dodaje da
odluujuu re u idtihadu imaju drutveni, nauni i tehniki razvoj. On
zakljuuje da prema uenju islama nema venih i apso lutnih reenja i primena
(isto). Pojavom islama, na osnovu ozinog miljenja, otvoren je period pro-
gresa u kojem razum, a potom nauka, imaju domi nantnu ulogu. ivot je po-
stav ljen na racionalnom osnovu. On ima svoje za kone po kojima se razvija.
ozo istie da je odnos oveka prema ivotu i svetu demistifciran. Kao i svi
muslimanski reformisti, ozo se ne zadrava na tome da modernoj empirijskoj
nauci prida znaaj koji ona nema ni u oi ma znaajnih savremenih zapadnih
flozofa, danas, nego nuno i svestrano kritikuje briljantnu batinu musliman-
skih tradicionalnih nauka, posebno razliite discipline muslimanske gnostiko-
-naune tradicije. On govori da savremeni ivot ne zavisi od dobrih i zlih
duhova koji se mogu udobrovoljiti samo putem kojekakvih arolija. Prema
njemu, ko hoe da ivi srean, da uspeva u ivotu, da vlada prirodom i kori-
sti njene blagodati, mora upoznati red po kojem se razvija priroda (isto: 17).
O stavovima Huseina oze u vezi sa tradicionalnom batinom muslimanske
uenosti treba govoriti detaljnije u nekoj drugoj, zasebnoj prilici.
Profetologija
Empiristike osnove antropologije Huseina oze ne dozvoljavaju mu da
se posebno usmeri na intuitivno-metafzike aspekte Verovesnikovog bia.
ozo insistira na tome da je Verovesnik islama obian ovek koji je, u svojim
91
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
sudovima, pod uticajem vremenskih i geografskih uslova u kojima je iveo.
ozo tvrdi da Verovesnik islama nije nadnaravno bie sa nadnaravnim mo-
ima. tavie, po njemu, Verovesnik nije imao nijednu drugu mirakulu osim
samog Kurana (ozo 1998: 2830).
ozo nipoto ne moe, na temelju svojih antropolokih i profetolokih sta-
vova, jasno objasniti sutinu kuranske objave. Ranije smo uoili da on in tuici ju
redukuje u okvire obinih oseaja koji nisu nauni. Zbog toga ozo insistira
na tome da nauka danas zauzima mesto objave. O blaenom nosiocu kuranske
objave, Verovesniku islama, ozo govori kao o obinom oveku koji je vodio
svoju zajednicu u posebnom vremenu. ozo ne pomilja da govori o tome
ka ko su svi vinji arhaneli nebeski pokorni biu Verovesnika islama. On ne
govori o briljantnim trenucima metafzikog uspinjanja, mira da Verovesni-
ka islama, koji su nekoliko stotina godina najsuptilnije inspi risali mnogobroj-
ne muslimanske teozofe, gnostike i pesnike (videti: Kajseri 1996: 127).
Profetologija Huseina oze ne prestaje da nas sasvim neoekivano izne-
nauje. Sledei Muhameda Abduha i Reida Ridu, ozo istie da je Vero-
vesnik islama bio samo jedan uspean mudtehid. Predanja Verovesnikova
iskljuivo predstavljaju njegov idtihad. Naime, prema ozinom miljenju,
Ve rovesnik je razumevao i sprovodio Kuran u skladu sa posebnim vremen-
skim i geografskim okolnostima svog vremena. Svoja reenja na tom polju
Verovesnik je prezentovao u okviru svojih predanja, svog suneta. Otuda, o-
zo tvrdi da su ta predanja mogla da budu merodavna reenja u ono vreme.
Mi danas ne moemo prihvatiti ta reenja.
Korist Verovesnikovog suneta nije u tome da posluamo ta je Verovesnik
kazao, jer to, na osnovu ozinih objanjenja, ne moemo sprovoditi. Vero-
vesnikov sunet je koristan u metodolokom smislu. To znai da nas Verove-
snik, kroz svoja predanja, ui na koji nain emo sprovoditi idtihad i kako
emo razumeti Kuran u skladu sa zahtevima svog vremena. Sadraji verove-
snikovih reenja su, kako ozo objanjava, prevazieni, a metodologija id
ti hada jeste ono to je znaajno u predanjima.
Kao to smo spomenuli, ozo je ovaj zauujui stav u potpunosti pre-
uzeo iz kole alManar (Rida 1910: 279). Abduha, Ridu i ozu nije zanimala
tradicionalna podela verozakonskih islamskih sudova na one koji ostaju ne-
promenjeni i one koji se menjaju u skladu sa promenom predmeta tih su-
dova. tavie, nepromenljivi verozakonski sudovi se, takoe, mogu obustaviti
ako to zahteva neka neizbena nuda i to obustavljanje e trajati sve dok
bude trajala takva nuda. Muslimanski reformisti ele da menjaju, na temelju
moderne nauke, sve verozakonske sudove, osim onih koji su povezani sa ob-
redoslovima. Takav reformistiki pristup nema nikakvog utemeljenja u isto-
riji razliitih pravaca islamske jurisprudencije. Mi se ovde, zbog ogranienosti
ovog rada, neemo baviti verozakonodavnim implikacijama takvog pristupa.
92
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
ozo objanjava da svaki istorijski trenutak ima svoje specifne okolno-
sti koje uslovljavaju sve aktivnosti i njihovo odreeno oblikovanje. Prema
tome, kako on zakljuuje, praktina primena odreene koncepcije neminov-
no podlee promeni, to znai da se menjanjem uslova menja i oblik primene.
Jasno je da ozo ovde ne govori o promeni predmeta verozakonskih sudova,
nego smatra da se sami verozakonski sudovi menjaju u skladu sa zahtevima
vremena. On istie da je najvea nesrea u tome to je islamska misao samo
jedanput primenjena, u prvim godinama nakon pojave islama. ozo pie:
Tu su misao razraivali pojedinci ije je miljenje kasnije prihvaeno kao
zakon... S obzirom na primjenu u takvim uslovima, sasvim je opravdano,
mogue i normalno da su neki propisi iz ove primjene prevazieni i zastareli
(ozo 1996: 104).
U vezi sa predanjima (hadisom) Verovesnika islama, ozo govori da je
bez osnove tvrdnja da je hadis delo jedne vrste objave i da se Verovesnik
islama u svemu upravljao nadahnuem. On istie da na hadis treba gledati
kao na ljudsko djelo koje je nastalo u odreenom vremenu i pod odreenim
uslovima, jer sve to je ljudsko podlijee zakonima ljudskog razvoja (ozo
1998: 3031). Pod uticajem empiristikog istoricizma, ozo objanjava da se
nikako ne moe porei da Verovesnikova razrada i primena islamske misli
nisu bile uslovljene i determinisane potrebama, problemima i uslovima da-
tog istorijskog trenutka. Verovesnik je, po njemu, primenjivao islamske kon-
cepcije i principe na odreenu sredinu u odreenom vremenu, to znai da
su forme takve primene morale biti prilagoene takvoj sredini i odgovarati
ondanjem nivou drutvenog razvoja. ozo istie da upravo u tome lei Ve-
rovesnikov veliki uspeh, jer on je vanredno dobro poznavao tokove i za-
kone razvoja, pa se znao u njih ukljuiti. Bio je pun realizma, svjestan da
ivi na zemlji i da mora potovati njene zakone. Njegovo ponaanje i njegov
odnos prema ivotu najbolje potvruju njegovu ljudsku prirodu, pie ozo
hvalei Verovesnika islama. Nakon toga, on tvrdi da emo se svi sloiti u
tome da ovako uslovljene forme primene islamske misli ne mogu biti vene
i nepromenljive. ozo dodaje: Moramo prihvatiti kao nepobitnu injenicu
da je primjena islamskih koncepcija stvar idtihada, naime stvar ljudske ocje-
ne. To vai i za Muhamedovu primjenu, ukoliko se tie oblasti ivota. ozo
od ovoga izuzima oblasti verskih obreda i uenja o Bogu, to moe biti pred-
met neke nae kasnije zasebne rasprave. Bilo kako bilo, ozo smatra da pravo
razrade ne moe biti ogranieno na bilo koju generaciju, pa ni na Muhame-
dovu, jer je ovakva primjena uslovljena prilikama koje su je izazvale. To vai
i za Muhamedovu razradu (isto: 3233). On sve to objanjava jasnije kada
istie da mi moramo priznati da je Verovesnikova primena bila uslovljena i
ona je odgovarala uslovima veoma primitivnog drutva na vrlo niskom ni-
vou drutvenog razvoja (isto: 65). Prema svim tradicionalnim muslimanskim
93
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
uenjacima, ono to je Verovesnik u okrilju svoje intuitivno-metafzike mo-
i dozvolio, bie dozvoljeno do Sudnjeg dana, kao to e uvek biti zabranjeno
sve to je on zabranio. Naravno, ako se predmet nekog verozakonodavnog
suda promeni, nuno e se promeniti i taj sud. Suprotno tome, ozo ekspli-
citno pie: Nije sporno da razrada kuranskih koncepcija od strane jedne
generacije ne obavezuje drugu. Idtihad, ma iji bio, ne obavezuje druge
(isto: 18). Ova poslednja konstatacija posebno je znaajna jer ona moe da bu-
de poistoveena sa preporukom da niko nema pravo da ponudi svoje ekspert-
sko miljenje koje e biti merodavno svima onima koji nisu struno upueni
u metodologiju islamske jurisprudencije. Islamski reformizam, svakako, mo-
e da ponudi ovakve antiklerikalne preporuke. Na istom mestu, ozo ponav-
lja svoj stav da su mnoga reenja u Verovesnikovoj razradi bila diktirana i
determinisana odreenim prilikama, pa otuda ne mogu imati trajnu vred-
nost. On smatra da kuranski principi koji se odnose na drutveni, ekonom-
ski i politiki ivot ne mogu imati jednom zauvek date forme primene (isto:
1819).
ozo i neoselefzam
Husein ozo je podravao selefzam na isti nain na koji su to inili glav ni
predstavnici kole alManar i posebno Reid Rida. Pod uticajem Reida Ride,
ozo se otro protivi svim briljantnim rezultatima muslimanske tradicije i
naune batine. S druge strane, on hvali Ibn Tejmiju i Muhameda ibn Abdul-
vehaba. Po njegovom miljenju, svi pokreti na polju muslimanskog buenja
oslanjali su se na temelje uenja Ibn Tejmije (ozo 1996: 491). Na istom me-
stu, on govori o tome da su antitradicionalistike pozicije starta i namere ve-
habistikog pokreta bile ispravne iako su nosioci vehabizma kasnije otili u
grubu krajnost (isto: 491492).
Izuzetno je znaajno razlikovati dve kategorije selefzma: revivalistiki
selefzam i reformistiki selefzam. Razlika izmeu ova dva drutvena toka u
islamskom svetu najbolje se pokazuje kada analiziramo njihov pristup pre-
danjima, odnosno hadisu, ili sunetu Verovesnika islama, te drutveno-inte-
lektualnim stavovima prvih generacija muslimana (selefi salih). Oba toka se
pozivaju na autoritativnost stavova selefi saliha. Otuda, oba toka moemo
povezati sa selefzmom. Meutim, revivalistiki tok insistira na tome da je
sami sadraj suneta merodavan, dok reformisti u redovima pristalica sele-
fzma smatraju da je merodavna samo metodologija suneta. Drugaije kaza-
no, revivalisti ele da, u svim vremenima, sprovode sve detalje sadraja i
naina ivota prvih generacija muslimana. S druge strane, reformistiko kri-
lo odbacuje te sadraje zbog toga to su oni, kako kau, prevazieni i zastareli.
Sunet je, po tim reformistima, znaajan zbog toga to nam pokazuje kako je
94
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
Verovesnik sprovodio idtihad i kako je tumaio Kuran u skladu sa zahtevima
svog vremena. Oni smatraju da mi danas isto tako moramo tumaiti Kuran
i islam u skladu sa spoznajnim i drutvenim osnovama moderne nauke. Su
net nam, zbog to ga, pomae da vebamo idtihad.
ozo istie da ovaj nain prilaza Verovesnikovoj praksi ne bismo smje-
li shvatiti kao umanjivanje vrijednosti i znaaja hadisa. On tvrdi da takav
od nos prema hadisu daje njemu mnogo veu i trajniju vrednost. Kada bi-
smo ga gledali u okotanim, zatvorenim i prvobitnim, zaleenim formama
prak tine primjene, tada bismo mu sigurno iskopali grob, smelo pie ozo
i dodaje da je najtraginije, u dananjem razvoju, to su muslimani vie gle-
dali na rei i slova nego na misao i duh. On nastavlja svoja objanjenja rei-
ma: Kada govorimo o hadisu kao izvoru erijatskih propisa, za nas je bitan
nain kako je Muhamed a. s. prilazio primjeni islamske misli, a ne sama ra-
zrada i primjena... ne forma primjene, jer je ona promjenljiva. Hadis nas,
prema to me, upuuje kako se primjenjuje islamska misao. Muhamed a. s. je
u tom pogledu najvei na uitelj (ozo 1998: 3435). Na drugom mestu,
ozo ponavlja ovakav stav i govori o tome da Verovesnik treba da bude na
uzor i da nam sada, u eri obnove, buenja i ponovnog vraanja islamu, vrlo
vano bude ne toliko ono to je on radio, koliko ono kako je radio. On istie
da su za nas vani metod, taktika i strategija kojom se sluio Verovesnik
islama i pie: Oito je da mi u njegovim praktinim rjeenjima ne moemo
uvijek nai rjeenje za svoje probleme. On je praktino rjeavao probleme
svoga vremena i svoga drutva. ak i kada se radi o istom problemu, on u
drugom vremenu i drugim uvjetima ima drugo rjeenje i drukiju primjenu.
ozo zatim zakljuuje da mi prvu islamsku zajednicu ne prihvatamo kao
uzor po njenoj spoljanjoj organizacionoj formi, niti po njenim praktinim
ree njima, ve po njenoj osnovnoj orijentaciji i po nainu prilaza i odnosa
prema islamskoj misli (isto: 5253).
U ovom radu, mi smo pokuali da se usredsredimo na najosnovnije spo-
znajne principe islamskog reformizma u miljenju Huseina oze. Mnogobroj-
ne znaajne aspekte njegovog posebnog naina razumevanja islama i Kurana
ovde nismo, zbog ogranienosti rada, spomenuli. Naravno, navedene kritike
nikako ne mogu umanjiti znaaj dragocenog autoriteta Huseina oze na
polju obogaenja ukupne islamske misli u naim krajevima. U tekim vreme-
nima kada je ogromna veina mislilaca u svetu i kod nas smatrala da je uticaj
religije i islamskih uenja potpuno marginalan, ozo je skoro itav svoj i vot
posvetio izuavanju i prezentovanju intelektualnih bogatstava islama. On nas
je zbog toga trajno i nenadoknadivo zaduio.
Primljeno: 2. marta 2013.
Prihvaeno: 5. aprila 2013.
95
Kom, 2013, vol. II (1) : 7796
Literatura
ozo, Husein (1991), Potreba i pokuaji savremene interpretacije i egzegeze
kuranske misli, u: E. Kari (prir.), Kuran u savremenom dobu, Sarajevo,
Svjetlost, str. 926.
ozo, Husein (1996), Fetve (pitanja i odgovori), Beograd, Publik press.
ozo, Husein (1998), Islam u vremenu, Novi Pazar, Zaman.
Handi, Mehmed (1999), Izabrana djela Mehmeda Handia, Sarajevo, Ogledalo.
Hasanovi, Zuhdija (prir.) (2005), Pristupi sunnetu, Sarajevo, Fakultet islamskih
nauka u Sarajevu.
Ibn Turke, Sainudin (2002), Tamhid alKavaid, Kom, Bustan-e ketab.
Ikbal, Muhamed (1979), Obnova vjerske misli u islamu, preveo Mehmed Arapi,
Sarajevo, Starjeinstvo Islamske zajednice u SR BiH.
Imamovi, Mustafa (1997), Historija Bonjaka, Sarajevo, Bonjaka zajednica
kulture Preporod.
Kajseri, Davud ibn Mahmud (1996), arh Fusus alhikam, Tehran, Entearat-e
elmi-farhangi.
Kari, Fikret (1990), Drutvenopravni aspekt islamskog reformizma, Sarajevo,
Islamski teoloki fakultet.
Kari, Fikret (prir.) (2001), Istono pitanje u XX vijeku, Tuzla, Behram-begova
medresa.
Kari, Enes (prir.) (1991), Kuran u savremenom dobu, Sarajevo, Svjetlost.
Kari, Enes (2004), Prilozi za povijest islamskog miljenja u Bosni i Hercegovini
XX stoljea, Sarajevo, El-Kalem.
Kari, Enes (2012), Kritiko miljenje Husein ef. oze, Preporod, 1. juni, str.
2936.
Kaani, Abdur-Razak (2002), Istilahat assufjje, Tehran, Entearat-e Hekmat.
Mula Sadra, Sadrudin (1981), Asfar, drugi tom, Bejrut, Dar ihja at-turas al-arabi.
Nasr, Sejed Husein (1994), Tradicionalni islam u modernom svijetu, prevela Zu-
lejha Rianovi, Sarajevo, El-Kalem.
Parsania, Hamid (2000), Hadise pejmane, Kom, Maaref.
Parsanija, Hamid (2012), Nauka i flozofja, preveo Seid Halilovi, Beograd, Cen-
tar za religijske nauke Kom.
Rida, Raid (1910), Tafsir alManar, peti tom, Egipat, Dar al-manar.
Tabatabai, Muhamed Husein (1992), alMizan, osamnaesti tom, Kom, Esmailijan.
Velajati, Aliakbar (2005), Pujajije farhang va tamaddone eslam va Iran, etvrti
tom, Tehran, Markaz-e asnad va hadamat-e pauhei.
96
S. Halilovi, Husein ozo i reformistiko tumaenje islama
Husein Djozo and Reformist Interpretation of Islam
Seid Halilovi
Department of Contemporary Religious Tought,
Center for Religious sciences Kom, Belgrade, Serbia
Husein Djozo is one of most infuential contemporary Muslim thinkers
in the Balkans. At the same time he is a very prominent representative of
Islamic reformism. In this work, we will try to analyze some basic cognitive
principles of his reformist understanding of Islam and Quran. By using the
method of detailed analysis of most important writings of Husein Djozo, we
are to notice that in diferent spheres of his ontological, anthropological and
epistemological thinking, he is getting further from traditional cognitive
stage of Islam. His defnition of the relationship between science and reve-
lation is completely based on empiristic methodological principles. Tere-
fore, Djozo will interpret the concept of ijtihad and signifcance of Prophets
tradition on the basis of empiricism and historicism. In his views of the
men tioned issue, we can clearly identify major orientations of Neo-Salafsm
and infuence of prominent representatives of alManar school.
Keywords: Husein Djozo, Islamic reformism, empiricism, alManar school,
modern science, revelation, ijtihad, NeoSalafsm