VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U ZRENJANINU

Specijalističke studije mašinstva

Nastavni predmet : NOVE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE

Slobodno oblikovanje lasera velike snage za zavarivanje

- Seminarski rad -

Predmetni nastavnik: Student / br.ind.

JOVANIĆ mr DUŠAN Lazar Čelar 1/08-M

U Zrenjaninu,decembar 2009. god

Sadržaj
1. UVOD.................................................................................................................................................2
1.1 Oblikovanje laserskog zraka................................................................................................2
1.2. Svrha..........................................................................................................................................4
1.3. Cilj...............................................................................................................................................5
2. PROBE I OPTIČKI DIZAJN OSNOVNOG VARA........................................................................5
2.1 Varenje konvencionalnim optikama.............................................................................................5
2.1.1 Varenje ključaonicom pomoću uobičajenih optika..............................................................5
2.1.2. Vođeno ravnanje pomoću konvencionalnih optika............................................................5
2.1.3 Karakterizacija zrakova za varenje i ravnanje.....................................................................5
2.2 Projekat Izgrađene Optike.............................................................................................................5
3. TESTIRANJE I VARENJE OPTIKOM...........................................................................................5
3.1 Testiranje projektovane optike......................................................................................................5
3.2 Probe varenja projektovanom optikom......................................................................................5
4. ZAKLJUČCI I BUDUĆI RADOVI...................................................................................................5
4.1 Zaključci...........................................................................................................................................5
4.2 Budući radovi..................................................................................................................................5
Literatura:...................................................................................................................................................5

1
 1. UVOD
Laser je uređaj koji proizvodi koncentrisani monohromatski zrak svetlosti (1).
Zbog toga što su laserski zraci koherentni i monohromatski, mogu se prenositi preko
relativno velikih udaljenosti pre nego što se koncentrišu upotrebom transmisije reflektnih
fokusiranih sočiva. U zavisnosti od jačine izvora, ili iradijanse usmerenog zraka,
moguće je izvesti čitav spektar načina obrade materijala, uključujući zavarivanje,
sečenje, bušenje i toplotnu obradu (1). Kada se zavaruje laserskim zrakom, postoje dva
opšta načina: zavarivanje probijanjem i vođeno zavarivanje.

Kod velike snage gustine svih materijala će isparavati ako se energija zraka
može apsorbovati (2). Kada se vari snagom velike gustine, često se ovim isparavanjem
u materijalu javi šupljina. Ova šupljina, ili ključaonica, se onda pruža kroz materijal dok
se rastopljeni zidovi zatvaraju iza nje (2). Rezultat je poznat kao varenje ključaonicom
(2). Zavarivanje probijanjem ključaonice može proizvesti duboke varove sa velikim
promerima pri velikim brzinama prenosa zraka.

Vođeno zavarivanje se dešava kada je gustina snage nedovoljna da izazove

isparavanje i stvaranje ključaonice pri zadatoj snazi varenja (2). Laserski zrak biva
upijen na površini materijala i energija putuje u obradivi komad termalnim vođenjem (3).
Onda kada se formira otopina, prenošenje toplote kroz tečni metal vodi do povećanja u
probijanju. Ovaj relativno spor proces ograničava dubina do koje se može topiti i zato je
ograničen i var probijanjem (3). Oba načina, i vođenje i ključaonica su ispitani u ovom
istraživanju.

1.1 Oblikovanje laserskog zraka

Oblikovanje zraka je proces preuređivanja ulaznog zraka kako bi se proizveo

izlazni zrak željenog prostornog ili isijavajućeg profila. Pored zavarivanja i obrade
materijala, oblikovanje laserskim zrakom se može upotrebiti u aplikacijama kao što
su iluminacija (sjajenje), holografija, litografija, štampanje, naoružanje, kao i optička
obrada podataka/likova (4, 5). Za svaku od ovih upotreba, potrebe aplikacije za
gustinom izvora i prostornim profilom su različite. Ima mnogo metoda za oblikovanje
zraka, i odbijajućih i prelamajućih, kako bi se odgovorilo različitim potrebama; pa
ipak, većinu tehnika za oblikovanje laserskih zrakova možemo podeliti u tri široke
klase (5).

2
 Prva, i najjednostavnija, klasa oblikovanja zraka je otvaranje (5), ili biranje
korisne količine ulaznog zraka. Ovo se postiže upotrebom otvora da se dopusti
nekoj količini snage zraka da prođe, dok se ostatak zraka ili odbije ili apsorbuje. Na
primer, zrak kao što je Gausov se može maskirati nekim otvorom da bi se dopustilo
samo centralnom delu zraka da prođe (5). Nedostatak ove tehnike je što može doći
do značajnog gubitka snage i što se mora voditi računa o neiskorišćenoj enegiji
zraka.

Druga klasa oblikovanja zraka je poznata kao mapiranje (obeležavanje) polja (4,
5). Obeleživač polja pretvara neki ulazni zrak u željeni izlazni zrak na kontrolisan
način, što može dovest do gubitaka u efikasnosti (4). Ova tehnika se može koristiti
za transformisanje jednostavnog Gausovog zraka u zrak sa uniformnim isijavanjem
(5). Obeležavanje polja je primenljivo kod dobro definisanih, jednostavnih laserskih
zrakova.

Treća klasa oblikovanja laserskih zrakova je homogenizovanje ili integrisanje

zraka. U ovoj tehnici, ulazni zrak se može prelomiti nizom sočiva ili faceta. Višestruki
zraci se potom fokusiraju na izlaznu ravan primarnom optikom gde se preklapaju
kako bi proizveli željeni lik. Niz faceta ili sočiva se može razdvojiti od primarne
optike, ili oni mogu biti uključeni u površinu primarne optike. Ova optička
konfiguracija je poznata kao integrator zraka.

Izraz integrator potiče iz činjenice da je sastav izlaznog zraka zbir uzoraka

prelamanja svetla određenih nizom sočiva ili faceta (5). Integratori zraka mogu biti
reflektivni (odražavajući) ili refraktivni (prelamajući) i mogu se dizajnirati tako da
budu bez efektivnih gubitaka. Integratori zraka se takođe mogu postići i
homogenizatorom kakav je kaleidoskopski integrator. Ovo uključuje reflektivnu
pravougaonu šupljinu gde različiti delovi ulaznog zraka podnose različite reflektivne
putanje tako da je izlazni zrak jednak grubom slučajnom zbiru (6). Integratori zraka ili
homogenizatori rade dobro kod višeznačnih zrakova gde ulazni profil možda nije
dovoljno karakterističan.

U zavisnosti od materijala za obradu aplikacija, koriste se različiti modeli

oblikovanja zraka. Prethodni istraživači su koristili uobičajene optičke sklopove
različitih metoda oblikovanja zraka da bi podesili karakteristike rezultujućeg vara.

Kilpatrik je sugerisao upotebu obične distribucije jačine za varenje različitih

materijala. Svaki materijal bi se vario podeljenim zrakom. Svaka sekcija zraka ima
različito isijavanje kako bi se proizveo željeni nivo topljenja u svakom materijalu. On
takođe sugeriše upotrebu uobičajenog oblika zraka kako bi se kontrolisala zona
zahvaćena toplotom i omogućilo ublažavanje pritiska kako se zona spajanja hladi
(7).

3
 Liu i Kannatey-Asibu su koristili elipsasti zrak za predgrevanje, kog prati linijski
izvor koji vari. Elipsasti zrak se takođe koristio za naknadno grejanje vara (8). Ostale
aplikacije su koristile uobičajene oblike zraka poput pravougaonika, pruga i linija za
tretiranje toplotom. U posebnoj studiji, Liu i Kannatey-Asibu su koristili dualni zrak
(duplu tačku) konfigurisan tako da vari jednom tačkom a predgreva ili naknadno
greje drugom (9). Russ i dr. su varili aluminijum tehnikom duplog fokusa (dupla
tačka) kako bi smanjili poroznost i prskanje (10).

Kell i dr. su koristili prelamajuće optičke elemente kako bi promenili distibuciju

snage i tako podesili oblik profila probijanja vara (11). Hammond i dr su takođe
koristili optičke elemente za prelamanje svetla da proizvedu uobičajeni prenos snage
za spajanje različitih materijala, uključujući kombinacije aluminijuma, LNCONELa i
nerđajućeg čelika (12).

Sa procesom varenja pomoću luka hibridnog laserskog gas metala, Cho, Choi i
Farson su koristili defokusirani laserski spot da bi proizveli širi bazen vara od
uobičajenog luka gas metalnog varenja (GMAW) (13). Ovaj defokusirani laserski
zrak je bio postavljen duž GMAW vara da poboljša širenje bazena vara i da
unapredi ugao pod kojim je vrh varenog mesta povećavajući mu radni vek. Cho,
Choi i Farson su takođe simulirali i dokazali supresiju (obuzdavanje) stvaranja
izdignuća i zrna pri GMAW varenju dodavanjem dodatne ulazne toplote od
defokusiranog laserskog zraka (14, 15).

Drugi su koristili pravougaone spotove, duple spotove, ili ostale uobičajene oblike
kako bi smanjili grbavljenje varenog bazena pri velikim brzinama, smanjili poroznost,
redukovali defekte kod premazanih materijala, menjali profil probijanja, ili unapredili
kvalitet varenja (16, 17, 18). Ipak, malo je otkrića vezanih za upotrebu uobičajenih
optika za proizvodnju duboko prodirućeg vara putem ključaonice, a potom izravnate
površine vara u samo jednom prelazu.

1.2. Svrha

Snažni, zbijeni laseri visokog kvaliteta zraka su veoma brzo postigli značajan
napredak u laserskoj obradi. Jezgasti (fiber) laseri su doneli napredak jako svetlećih,
zbijenih lasera. Sa povećanjem snage lasera i njegovih mogućnosti, smanjenjem cene
po Watu, i prenosom zraka kroz optička vlakna, proces varenja laserom je našao
mnoge nove primene u aplikacijama dubokog prodiranja.

Širok spektar industrija može da ima koristi od ove metode, smanjene širine vara,
kao i niskog ulaska toplote, omogućenih jezgrastim laserima. Pa ipak, kako snažni
laseri pomeraju granice prodiranja i brzine prenosa, tako se mogu javiti nove brige pri

4
varenju. Kada se laserski vari pri velikim brzinama prenosa, na zavarenim mestima se
mogu javiti diskontinuiteti (prekidi). Jedan od mogućih diskontinuiteta, potkopavanje, se
dešava zbog kretanja otopljenog materijala sa ivica bazena vara ka centru. Kada se
bazen stvrdne, var pokazuje uzdužnu potkopanost čitavom dužinom svake varene
strane. Dodatno, laserski varovi mogu napraviti oštre uglove na prelasku sa ojačanog
dela vara na površinu osnovnog materijala. Bez dodatnog punjenja metalom ili
sekundarnog izvora toplote, ovi tipovi geometrijskih ureza mogu biti česti na vrhovima
autogenih laserskih varova.

Kod mnogih novih vrsta varenja koja se izvode snažnim fiber laserima, na pojavu
zamora na varenim spojevima se mora posebno obratiti pažnja. Jedna mera za uspeh
zavarenog mesta kod kritičnih varenja je geometrijski profil zavarenog spoja. Smanjenje
koncentracija geometriskog stresa u profilu vara može značajno smanjiti pojavu zamora
na varenoj strukturi.

Ako se zna da spojevi sa kritičnim zamorom proizvode ove vrste diskontinuiteta

pri laserskom varenju, spoj se može napraviti sa faktorom sigurnosti, kako bi se
omogućilo da se duž vara postave koncentratori geometrijskog stresa. U nekim
aplikacijama, ojačanje vara i gornje površi osnovnog materijala se može mašinski
skinuti da bi se eliminisala svaka geometrijska nedoslednost površi u regionu varenja. U
drugim slučajevima, površina vara se može ponovo prevariti drugim, „kozmetičkim“
prelazom kako bi se pretopila ojačanja i obezbedio gladak prelaz na vrhovima vara.

Svaka od ovih mogućnosti zahteva pomnu obradu spojeva ili angažovanje

dodatnog vremena u sekundarnu obradu ili proceduru varenja. Svrha ovog istraživanja
je da proizvede varove sa smanjenom koncentracijom geometrijskog stresa.

1.3. Cilj

Svrha ovog istraživanja je da se razvije lasersko rešenje za oblikovanje laserskim

zrakom koje će i variti spoj i proizvesti glatke ivice vara u samo jednom prelazu. Ovo će
se postići fokusiranjem laserskog zraka na tri tačke. Centralna tačka će omogućiti
glavno prodiranje vara dok će dve krajnje, manje snažne, tačke omekšavati vrhove vara
tako što će pretopiti površinu vara.

Ovo istraživanje je fokusirano na sledeće ciljeve.

 Proizvodnja osnovnih linija vara pomoću uobičajenih optika da bi se

pokazao tipičan profil spajanja i geometrija vrha vara.
 Dizajniranje rešenja optike tri tačke sposobne da vari i izravna vrhove vara
u jednom prelazu kako bi se smanjile koncentracije geometrijskog stresa.

5
 Proizvodnja varova uobičajenom optikom tri tačke i poređenje rezultujućih
profila varenja sa osnovnim varovima prizvedenim konvencionalnim
optikama.

6
2. PROBE I OPTIČKI DIZAJN OSNOVNOG VARA

Probe varenja su izvedene uobičajenim optikama jedne tačke i 10 kW IPG Yb-

fiber laserom. U ovim probama, proizvedeni su osnovni varovi tako da se pokaže tipični
profil konvencionalnog laserskog vara. Ovi osnovni varovi su kasnije upoređeni sa
varovima proizvedenim pomoću uobičajenih optika za oblikovanje vara. Kako bi se
odredila distribucija snage potrebna za ravnanje vrhova vara, proizvedeni su i limitirano
vođeni varovi upotrebom konvencionalnih optika. Konvencionalni optički parametri za
proizvodnju prodirućih i vođenih varova bi onda mogli da pomognu u definisanju
stvaranja uobičajenih optika za oblikovanje vara.

2.1 Varenje konvencionalnim optikama

Probe varenja delimičnim prodiranjem su izvršene na konfiguraciji „zrno na ploči“
u ravnoj poziciji. Materijal koji se vario je debljine 8 mm, nerđajući čelik tipa 304. Argon
industrijskog kvaliteta je korišćen za sva probna varenja. Sva probna varenja su
urađena u Laserskoj Laboratoriji na Edisonovom Institutu za Varenje (EWI) (19).

Korišćenjem uobičajenih optika su proizvedeni i ocenjivani varovi tipa

ključaonice. Potom su, upotrebom drugog ili trećeg prelaza laserom, geometrijski
diskontinuiteti na svakom vrhu vara pretopljeni i poravnati. Za ove probe ravnanja,
laserski zrak je pomeren iz žiže da bi se povećala veličina spota i smanjila gustina
snage zraka.

2.1.1 Varenje ključaonicom pomoću uobičajenih optika

Vršene su probe varenja „zrno na ploči“ da bi se proizveli varovi tipa ključaonice.
Ocenjivane su tri brzine putovanja i tri nivoa snage lasera za jednu velićinu tačke. Ove
cifre su date u Tabeli 2.1. Sva varenja su sprovedena sa fokusom na gornjoj površini
ploče. Iz ovih proba, koje su predstavljene u Tabeli 2.2 izabran je jedan skup
parametara kao osnovni uslov za buduća poređenja. Crtež 2.1 je presek uzet iz vara
proizvedenog sa osnovnim parametrima. Probijanje, profil spajanja, i geometrija vrha
vara su dokumentovana za buduća poređenja.

Brzina puta Snaga lasera Proračunata veličina Pozicija žiže

(ipm) (kW) tačke (m)

120 5
160 6 500 Deo površine
200 7

7
 Tabela 2.1- Promenljive ispitane za varenje ključaonice konvencionalnim
optikama

Brzina Snaga Prečnik Kolimacijsk Udaljenost Izračunata Pozicija

puta lasera vlakna o rastojanje žiže veličina žiže
(ipm) (kW) (m) (mm) (mm) tačke
(m)
120 6 300 150 250 500 Deo
površine
Kolimacijska linija- optička osa, vidna linija

Tabela 2.2 – Osnovni parametri za varenje ključaonice sa konvencionalnim

optikama

Crtež 2.1 – Osnovni var ključaonice proizveden konvencionalnim optikama

8
2.1.2. Vođeno ravnanje pomoću konvencionalnih optika
Da bi se odredila relativna gustina snage i veličina tačke koje su potrebne da bi
se izravnali vrhovi vara, ocenjivano je varenje ograničenim vođenjem. Prvi pokušaji su
se sastojali od ponovnog varenja vrhova vara na prethodno proizvedenom osnovnom
varu tipa ključaonice. Snaga lasera je smanjena i žižna pozicija je podignuta da se
proizvede vanžižna radna tačka. Zrak je potom prenet preko vrha vara da se pretopi
samo gornja površina. Smanjena snaga i vanžižna tačka proizvele su gustinu male
snage u procesu pravljenja vođenog vara. Žižna pozicija, snaga lasera i bočna
udaljenost od centralne linije vara su podešene tako da omoguće optimalne parametre
za ravnanje vrha vara.

U završnom kreiranju optike, ukupna snaga zraka je podeljena na tri zraka.

Glavni zrak bi proizveo prodiranje, a ostala dva zraka bi pratila prvi spot da pretope i
izravnaju vrhove vara. Zbog toga što prodiranje mora da bude konstantno, snaga
glavnog zraka je morala da bude ista kao kod osnovnih parametara (6 kW). Dodatna
snaga bi bila potrebna za snabdevanje dva bočna zraka sa dovoljno snage da pretope
vrhove vara. Zbog toga što je maksimalna izlazna snaga izvora fiber lasera bila 10 kW,
ukupna snaga sva tri izvora je morala da ostane ispod 10 kW. Iz ovog razloga, snaga
lasera je ograničena na manje od 2 kW dok su se razvijali parametri za ravnanje vrha
vara. Takođe, sva tri zraka su morala da putuju istom brzinom. Zbog toga je brzina
konstantno održavana na 120 ipm dok su se razvijali parametri za ravnanje vrha vara.

Pored vizuelnog pregleda zavarenih površina, varovi su i popreko presecani da

se odredi dubina prodora i profil spoja. Optimalni parametri ravnanja vrha vara su
prikazani u tabeli 2.3. Crtež 2.2 je pregled poprečnog preseka koji pokazuje poziciju i
prodor varova koji su ravnani. Crtež 2.3 pokazuje profil vrha vara pre i posle procesa
ravnanja vrha vara.

Brzina Snaga Prečnik Kolimacijsko Udaljenost Pozicija Udaljenost

puta lasera vlakna rastojanje žiže Žiže od
(ipm) (kW) (m) (mm) (mm) (mm) centralne
linije (mm)
120 1.5 300 150 250 +24 1.3

Tabela 2.3 – Parametri za vođeno ravnanje pomoću konvencionalnih optika

9
Crtež 2.2 – Konvencionalno ravnani varovi proizvedeni konvencionalnim optikama

Crtež 2.3 – Pre i posle ravnanja vrhova vara pomoću konvencionalnih optika

10
2.1.3 Karakterizacija zrakova za varenje i ravnanje
Probama koje su dokazale izvodljivost ravnanja vrhova vara, zrak varenja u
obliku ključaonice i vođeni zrak za ravnanje su okarakterisani tako da odrede sputanosti
uobičajenog optičkog dizajna. Upotrebom alata za dijagnostifikovanje laserskih zraka iz
PRIMES GmbH (20), izmereni su i zabeleženi gustina snage i veličina tačke zrakova.
Zbog velike gustine snage i male veličine tačke, korišćen je PRIMES Fokusni Monitor
za karakterisanje glavnog zraka. Pošto ravnajući zrak ima veću veličinu tačke, bio je
potreban PRIMES Monitor Zraka da okarakteriše spoljašnost žižne tačke. Za oba zraka,
mere su uzimane na varenoj površi. Crtež 2.4 pokazuje rezultate merenja glavnog zraka
sa PRIMES Merača zraka. Crtež 2.5 pokazuje rezultate merenja ravnajućeg zraka sa
PRIMES Merača zraka. Veličine tačke i gustine snage su prikazane u tabeli 2.4.
Dodatna merenja sa PRIMES Merača zraka se mogu naći u Dodatku A. Sa dokazanom
izvodljivošću ravnanja vrha vara i dokumentovanim profilima zraka za varenje i
ravnanje, stvaranje trotačkaste optike može da počne.

Crtež 2.4 – PRIMES rezultati merenja za glavni zrak

11
 Crtež 2.5 – PRIMES rezultati merenja za ravnajući zrak

Zrak varenja Veličina tačke (mm) Gustina snage (kW/cm2)

Glavni zrak 0.498 3080.4000
Ravnajući zrak 6.198 4.9716

Tabela 2.4 - PRIMES Podaci o merenju zraka

Pored veličine tačke i gustine snage svakog od tri zraka, relativna lokacija
svakog zraka je takođe neophodna pri dizajniranju optike. Bočna udaljenost dva
ravnajuća zraka je određena u prethodnim probama varenjem preko vrhova baznih
varova. Širina baznih varova zavisi od snage i brzine prenosa upotrebljavanih za

12
stvaranje vara. Ovo znači da se mora dizajnirati takva optika za svaku vrstu
parametara varenja.

Određivanje uzdužnih rastojanja je bilo teže. Zbog činjenice da su sva

preliminarna varenja po konceptu dokaza rađena sa konvencionalnim optikama jedne
tačke, glavni var i okružujući osnovni metal su bili relativno hladni kada su sprovedeni
drugi i treći prelazi. Za vođene zrake uobičajenih optika za ponovno varenje i ravnanje
vrhova vara, glavni var je morao da bude većinom stvrdnut pre ravnajućih prelaza.
Uzdužna rastojanja od glavnog zraka do bočnih zrakova su zbog toga određena
predviđenom veličinom bazena vara i oblikom od kraja kratera proizvedenog tokom
testova baznog varenja uobičajenim optikama. Rastojanje od zraka do kraja kratera je
bilo 10 mm. Krajnji rezultati za sva tri zraka su dati u tabeli 2.5.

Zrak varenja Snaga Gustina snage Relativni odnos Relativna

(kW) (kW/cm2) snage pozicija
X, Y (mm)
Glavni zrak 6 3000 4 0, 0
Ravnajući zrak 1.5 5 1 1, -10
1
Ravnajući zrak 1.5 5 1 -1, -10
2

Tabela 2.5 – Određeni parametri za svaki zrak uobičajene optike

2.2 Projekat Izgrađene Optike

Ovo rešenje za optiku je projektovano tako da bude ona ubačena u postojeće
optike za varenje koje se koriste u EWI zbog jednostavnosti i brzine integracije. Za
proizvodnju tri tačke, optici su bile potrebne tri optičke površine sa oštrim prelazima do
svake facete. Ovaj projekat se ne bi mogao proizvesti uobičajenim provodničkim
materijalima poput kvarca niti proizvodnim tehnikama poput brušenja ili poliranja.

Da bi se napravila odgovarajuća optika i da se ubaci optika u postojeće optike

za varenje, to se moralo proizvesti iz provodljivih optičkih materijala. Višespektarski cink
sulfid (ZnS) je relativno nov optički materijal iz II-VI, Inc (21). To je II-VI infracrveni
standardni cink sulfidni materijal koji je tretiran procesom vrelog izostatičkog pritiska
(HIP). Sa mogućnostima sličnim laserima kod drugih materijala provodničke optike,
uključujući minimalno rasipanje, visoku toplotnu provodljivost i karakteristiku visoke
transmisije od 0.4 do 12 mikrona, ZnS je pogodan za čitav niz primena laserske obrade
(22). Čak, moguće ju je proizvesti i okretanjem faceta dijamanta, za razliku od

13
uobičajenih kvarcnih optika. Sa mogućnošću dijamantske obrade ZnS, može se
napraviti čitav spektar optika za oblikovanje laserom.

Ova optika je projektovana tako da odgovara kolimatskom zraku postojeće

konfiguracije optika za zavarivanje u EWI. Crtež 2.6 je jedna ilustracija ovih optika, koja
koristi kombinaciju provodničkih i reflektivnih optika. Kolimator je 150 mm plano-
konveksno ZnS sočivo. Žižna optika je parabolično bakarno ogledalo od 250 mm, pod
uglom od 90o. Pravljena optika je trebala da se smesti u stazu kolimatizovanog zraka.

Sa definisanom snagom gustine i razmakom zraka, rešenje za dizajniranje optike

je modelirao Udruženje Craig Walters (CWA) (23), da se proizvede distribucija zraka
slična onoj kod zrakova koji su određeni na osnovu eksperimenata. Koristeći softverski
program za praćenje zraka po imenu ZEMAX TM, CWA je mogao da modelira stazu
zraka i izlazno isijavanje kroz čvrst model pravljene optike. Iz ovog nodela, CWA je
pravio učestale izmene sve dok izlazna distribucija snage nije blisko odgovarala
rezultatima koji su ranije zabeleženi pri probama varenja konvencionalnim optikama.
Crtež konačnog dizajna je prikazan na crtežu 2.7.

Crtež 2.6 – Ilustracija „konvencionalne“ EWI-jeve optike za varenje od 10 kW

14
 Crtež 2.7 – Crtež konačnog izgleda optike napravljene u Craig Walters
Udruženju

Napravljena optika je projektovana kao38mm sočivo koje ima ravne delove na

dve trećine svoje površine. To je omogućilo da 67% zraka putuje kroz datu optiku
nepromenjeno. Tih 67% bi se onda fokusiralo na bakarno ogledalo kako bi postalo
glavni zrak za varenje. Preostalih 33% snage bi bilo skrenuto pomoću dva posebno
oblikovana sočiva tako da postanu dva bočna zraka za ravnanje vrhova vara. Ova
podela bi održavala relativni odnos snaga između tri tačke slično kao odnos koji je
određen u inicijalnim probama sa uobičajenim optikama.

Za podelu i oblikovanje 33% zraka koji se koristi za ravnanje vrha vara, od

uobičajenih optika su modelirana dva sočiva. Svako od ovih sočiva okupira 60 stepeni-
sektor od ukupne optike i ima bikonveksnu krivulju za usmeravanje i oblikovanje bočnih
zrakova. Zbog kompleksnosti projektovanja i proizvodnje ove optike koja može napraviti
dve defokusirane tačke koje su razdvojene i od glavnog zraka, i jedna od druge
određenim razmakom, bočni zraci su projektovani tako da imaju trogaoni oblik na ravni
varenja, a ne da su kruže tačke.

Crtež 2.8 pokazuje model predviđene distribucije snage na projektu uobičajene

optike. Crtež 2.9 je ilustracija traga zraka generisanog pomoću ZEMAX TM. Optika je
projektovana tako da operiše u stazi kolimatorskog zraka konvenionalnih optika kao na
crtežu 2.9. Crtež 2.10 pokazuje konačni izgled čvrstog modela optike.

15
 Crtež 2.8 – Predviđena distribucija snage kod optike koju je projektovalo
Udruženje Craig Walters

16
 Crtež 2.9 – Trag zraka generisanog u ZEMAXTM-u od Udruženja Craig Walters

Crtež 2.10 – Čvrsti model projektovane trotačkaste optike od Udruženja Craig

Walters

17
 Krajnji projekat je onda poslat u II-VI, Inc. da se napravi od ZnS. Bikonveksna
sočiva su isečena mašinskim sistemom dijamanta brze osovine. Kada su isečene dve
krivulje, ravni deo je još jednom zasečen tako da se definišu sektori. Fotografija
rezultujuće optike može se videti na crtežu 2.11.

Crtež 2.11 – Fotografija završene trotačkaste optike proizvedene u II-VI, Inc.

Mada je ZnS obradiv dijamantom, složenost ovog projekta je pomerila granice u

proizvodnji sočiva. Svako od dva sektora sočiva je projektovano tako da ima
bikonveksnu krivulju od 2200 mm po X osi i 1100 mm po Y osi. Nakon obrade, radijusi
su mereni tako da budu 2201 mm po X osi i 1099 mm po Y osi. Svaki od sektora je
zauzimao 60 stepeni od ukupne optike. Ipak, krajnje mere sektora su konstruisane na
55 i 64 stepena. Preostalih 240 stepeni optike je projektovano tako da površ bude
ravna, što omogućava zraku nesmetan prolazak. Ipak, obrađena površina nije bila
potpuno ravna. Crtež 2.12 pokazuje da dva prelaza procesa završnog rezanja nisu bila
paralelna.

18
 Crtež 2.12 – Merenje interferencije ravne površi proizvedene optike, po izveštaju
II-VI, Inc.

19
3. TESTIRANJE I VARENJE OPTIKOM

Za testiranje i varenje optikom koju smo projektovali, ugrađen je mehanizam za

poravnavanje da bi se optika postavila i pozicionorala unutar EWI optike za zavarivanje.
Poravnavanje optike je testirano, izvršeno je lasersko merenje da bi se proverio gubitak
snage u projektovanoj optici. Izvršena su probna varenja projektovanom optikom, koja
su nakon toga upoređena sa karakteristikama konvencionalnih optika.

3.1 Testiranje projektovane optike

Zbog usmeravanja tri tačke, trebalo je po sve tri ose poravnati asimetričnu optiku
sa kolimatizovanim zrakom. Tri ose pokreta su uključivale dva smera translacije u ravni
optičke površine i rotaciju optike koaksijalno sa zrakom. Pošto je poravnavanje
projektovane optike bilo kritično po lokacije i distribuciju snage tri tačke, optički ram je
morao da bude sposoban za fino podešavanje po svakoj od ove tri ose.

Translacija optike koja se odnosi na zrak po X osi podesila je odnos snaga

između 2 bočna sektora. Translacija optike koja se odnosi na zrak po Y osi podesila je
odnos snaga između glavnog zraka i bočnoh sektora. Rotaciono podešavanje optike
koaksijalno ka zraku je uticalo na oblik bočnih sektora, kao i na lokaciju sektora u
odnosu na glavni zrak.

Zbog preciznog poravnavanja u odnosu na zrak, optičkom ramu je bilo potrebno

omogućiti vodeno hlađenje da bi mogao da radi na 10 kW. Na crtežu 3.1 je model
sistema za poravnavanje projektovane optike, napravljen u EWI. Onda kada je sistem
za poravnavanje kompletiran, instalirana je projektovana optika i optici za varenje je
dodat sistem za poravnavanje. Crtež 3.2 je fotografija mehanizma za poravnavanje
instaliranog u EWI optiku za varenje.

20
 Crtež 3.1 – Ilustracija mehanizma za poravnavanje u projektovanij optici

Crtež 3.2 – Fotografija instaliranog sistema za poravnavanje optike

Kada su instalirani sistemi projektovane optike i poravnavanja sa vodenim

hlađenjem, oprema je bila podvrgnuta testiranju. Merena je izlazna snaga kontinualnog
talasa celog optičkog sistema pri radu od 1 do 10 kW. Projektovana trotačkasta optika
je imala prosečan gubitak od 2,1% u poređenju sa izlaznom snagom sistema bez
projektovane trotačkaste optike. Ova merenja snage su predstavljena u Dodatku B. Da
bi se testirala moguća šteta pri velikoj prenosnoj snazi, optički sistem je testiran na 1
kW u periodu od jedan minut. Nije primećeno nikakvo oštećenje optike niti pregrevanje
u sistemu.

21
 Pošto je oblik tri tačke bio kompeksan, longitudinalno (uzdužno) rastojanje
između tačaka je bilo veliko, i bilo je velikog variranja u gustini snage, za mapiranje
distribucije snage sve tri tačke zajedno se nisu mogli koristiti dijagnostički alati PRIMES
laserskog zraka. Da bi se generalno usaglasila lokacija sve tri tačke, laser je malom
snagom usmeren na centar papira za lasersko gađanje. Centar je određen tako da
bude u tipičnoj žižnoj poziciji glavnog zraka, ili na 250 mm od parabolički fokusiranog
ogledala. Kada se papir zapalio, potvrđeno je da je projektovana optika proizvodila
prostornu distribuciju slično kao tri predložene tačke.

Da bi se još podrobnije posmatralo relativno rastojanje i gustina snage tri tačke,

ispaljivani su hici i na crni polietilen. Kada je snažan, kratki puls pogodio crnu plastiku,
neka količina plastike je isparila. Ulegnuća na ostatku plastike su predstavljala indikaciju
rastojanja i distribucije snage ove tri tačke. Crtež 3.3 je primer testa paljenja crnog
polietilenskog materijala.

Crtež 3.3 – Fotografija kojom je projektovana optika spalila crni polietilen.

Da bi se testiralo poravnanje optike, izvedeno je višestruko gađanje na crni

polietilen. Između gađanja je svaka osa postepeno podešavana. Kretanje po osama X i
Y je pomerano za po 1 mm. Rotacija je povećavana za 2,25 o. Nakon toga su
upoređivani pogoci, kako bi se odredila najbolja ravan. Crtež 3.4 je fotografija rezultata

22
gađanja na crni polietilen. Ulegnuća izazvana isparavanjem su obojena u belo zbog
kontrasta.

Crtež 3.4 – Plastika gađana zbog podešavanja svih osa (obojeno belo zbog
kontrasta)

Na osnovu gađanja je zakjučeno da se bočni sektori, u stvari, preklapaju. Oni

nisu razdvojeni nekim rastojanjem, već se preklapaju tako da obrazuju oblik jednog
traga. Takođe, taj trag je samo 6 mm iza glavnog zraka, umesto preporučenih 10 mm. U
pokušaju da se isprave ove karakteristike, vršeno je još gađanja sa različitih žižnoh
daljina. Čitav optički sistem je postepeno pomeran po 1 mm vertikalno da bi se
promenilo žižno rastojanje.

Kada je žižno rastojanje pomereno za 4 mm, bočni sektori su se i dalje

preklapali; ipak, rastojanje između glavnog zraka i bočnih sektora je povećano na 8 mm.
Promene u žižnoj daljini veće od 4 mm iznad ili ispod žiže menjale su oblik glavnog
zraka. Pretpostavilo se da varenje pomereno više od 4 mm u odnosu na žižu bi bilo
štetno za prodiranje vara. Pošto je napredak u rastojanju između glavnog zraka i bočnih
sektora bio minimalan, određeno je da je najbolje da žižna pozicija za varenje bude u
žiži glavnog zraka, ili 250 mm od paraboličnog fokusirajućeg ogledala. Sa najboljim
poravnavanjem određenim na osnovu gađanja, izvođene su probe varenja
projektovanom trotačkastom optikom.

3.2 Probe varenja projektovanom optikom

Na osnovu gađanja na crnu plastiku, izveden je zaključak da je distrubucija
snage projektovane optike različita od predviđene. Ipak su nastavljene probe
projektovanom optikom. Kao i kod proba sa konvencionalnim optikama, izvršeni su
parcijalni probijajući varovi na 8 milimetarskom nerđajućem čeliku 304, na način „zrno
na ploči“, uz zaštitu načinjenu od industrijskog argona.

U probama konvecionalnih optika, najbolji rezultati su postignuti sa laserom

snage 6 kW, pri brzini od 120 ipm (prikazano u tablici 2.2 ). Probe varenja
projektovanom optikom su vršene pri brzini od 120 kW i snagom lasera od 9 kW. Ti
parametri odgovaraju brzini bočnih sektora, a i proizvode približno 6 kW snage u

23
glavnom zraku. Da bi se ponovili uslovi bočnih sektora, testirane su i neke druge snage
lasera i brzine prenosa. Ovi parametri su predstavljeni u tablici 3.1.

Brzina prenosa Snaga lasera Udaljenost žiže Pozicija žiže

(ipm) (kW) (mm)
120 8
160 9 250 Deo površine
200 10

Tablica 3.1 – Promenljive korišćene pri varenju projektovanom trotačkastom

optikom

Iz proba varenja kombinovanjem različitih snaga lasera i brzina prenosa koja su

sprovedena tokom ovog testiranja, dokazano je da je projektovana optika uspešnija u
stvaranju ravnije površine vara nego što je to slučaj kod konvencionalnih optika. Optika
je projektovana tako da proizvede tri tačke u cilju stvaranja tri bazena vara: glavni bazen
i dva ograničenih površi koji se pružaju duž vrhova vara. Umesto toga, stvarna
raspodela snage se sastojala od dve tačke. Glavni zrak je bio onakav kako je
projektovan; ipak, bočni sektori su se preklapali stvarajući oblik jednog zraka.

Tokom proba varenja, projektovana optika je pravila jedan varni bazen umesto
očekivana tri. Ovo se može pripisati činjenici da je glavni zrak proizveo nepoznatu
temperaturu u međuprolazu na mestu bočnih sektora, kao i kraće longitudinalno
rastojanje bočnih sektora od glavnog zraka od očekivanog rastojanja od 10 mm.

Iako su se bočni sektori međusobno preklapali i longitudinalno rastojanje od

glavnog zraka je bilo manje od projektovanog, probe varenja projektovanom optikom
jesu pokazale napredak u odnosu na konvencionalne optike. Svi testirani parametri su
pokazali smanjenje zrnastih izbočina, kao i poboljšanje uglova na vrhovima vara u
poređenju sa varovima izvedenim konvencionalnim optikama dok su obavljale slično
prodiranje. Iz ovog razloga, odabrani su optimalni parametri da bi se dobila brzina
identična onoj kod konvencionalnih optika i proizvelo slično prodiranje. Tabela 3.2
prikazuje te parametre. Crtež 3.5 je poređenje varenja konvencionalnom optikom i one
koja je projektovana ovom prilikom.

24
 Brzina Snaga Prečnik Kolimacijsko Udaljenost Veličina Pozicija
prenosa lasera Vlakna rastojanje žiže Tačke Žiže
(ipm) (kW) (m) (mm) (mm) (m)
120 10 300 150 250 Uobičajen Deo
o površine

Tabela 3.2 – Parametri varenja za projektovanu trotačkastu optiku.

Crtež 3.5 – Poređenje poprečnih preseka varenja projektovanom optikom (levo) i

uobičajenom optikom (desno)

Zbog činjenice da je oblik traga bio bliži od projektovanog i temperatura u

međuprolazu viša nego kod proba sa konvencionalnom optikom, projektovani zrak je
proizvodio jedan varni bazen umesto željena tri. Crtež 3.6 je fotografija završnog kratera
proizvedenog tokom proba varenja projektovanom opikom. Završno krater pokazuje
tipičan oblik istopljenih regiona nastalih distribucijom snage projektovane optike. Mada
izgleda kao da ima samo jedan varni bazen, on ima dva razdvojena oblika topljenja:
jednog je proizveo glavni zrak, a drugog bočni sektori. Višak toplote, obezbeđen bočnim
sektorima, je istopio veću površinu osnovnog materijala i unapredio poravnanje varene
površi. Ctrež 3.7 je uveličan izgled preseka površine varene projektovanom optikom.
Ovaj pogled pokazuje dubinu prodiranja i profil spoja istopljene zone koju su napravili
bočni sektori.

25
 Crtež 3.6 – Fotografija kraja varnih kratera koji su proizvedeni projektovanom
optikom

Crtež 3.7 – presek vara proizvedenog projektovanom optikom

Koristeći sotver za analizu izgleda Image-Pro, izmereni su uglovi vrha vara kod
konvencionalne, kao i kod projektovane optike. Te mere su prikazane u tabeli 3.3.
Varenje konvencionalnim optikama proizvelo je prosečno uglove od 125 o, dok je varenje
projektovanom optikom proizvelo prosečno uglove od 163 o. Uprkos razlikama u odnosu

26
na predloženi projekat, ova optika je bila u mogućnosti da proizvede poboljšane vrhove
vara, kao i ravniju površinu nego konvencionalne optike.

Uglovi vrhova Uglovi vrhova

konvencionalne optike projektovane optike
(o ) (o)
115 165
140 160
120 165
125 165
128 157
136 163
114 159
139 158
119 170
118 165

Tabela 3.3 – Poređenje merenja vrhova vara

U prethodnom istraživanju Cho-a i dr., uglovi vrha vara pomoću GMAW varenja
su poboljšani dodavanjem izvora toplote laseru. Defokusirana laserska tačka je
postavljena na bazni metalni bandaž otprilike 10 mm od GMAW elektrode. Ovaj dodatni
izvor toplote raširio je otopljeni nanos nastao varenjem preko veće površine
povećavajući dužinu trake vara. Sa povećanjem površine trake vara, povećava se i
ugao vrha vara. Ovaj „laserski-pokvašen“ ugao vrha je bio 157 o, dok je „nepokvašen“
vrh iznosio 132o (13). Pokazalo se i da je kvašenje laserom popravilo i ugao vrha u
slučaju ravnog varenja (1F) na 172 o u poređenju sa nekvašenim vrhom koji je iznosio
154o (13).

U ovom istraživanju, optika je projektovana tako da proizvede traženi prostorni i

isijavajući profil. Sa ovim oblikom zraka, izvođene su probe varenja kako bi se poboljšali
uglovi vrha vara u napregnutim uslovima. Smanjujući koncentracije geometrijskog
stresa u varenim strukturama, napregnutost se može srediti. Projektovana laserska
optika za varenje konstruisana u ovom istraživanju može da proizvede varenu strukturu
produženog veka napregnutosti u odnosu na konvencionalne optike laserskog varenja.

27
4. ZAKLJUČCI I BUDUĆI RADOVI

Osnovni varovi koji su proizvedeni korišćenjem konvencionalnih optika nisu

pokazali nikakve merljive preskoke na vrhovima vara; ipak, nastali su konveksni zrnasti
varovi sa prosečnim uglom vrha vara od 125 o. Predložena distribucija snage kod
projektovane optike je konstruisana tako da tri posebna zraka proizvedu tri zasebna
bazena vara. Stvarna distribucija snage je bila na dva zraka: jedan glavni zrak i jedan
prateći, koji je nastao preklapanjem dva bočna sektora. Bez obzira na razlike u odnosu
na oblik zraka po projektu, varovi dobijeni projektovanom optikom su pokazali
poboljšanje što se tiče ugla vrha vara na prosečno 163 stepena.

4.1 Zaključci
Iz istraživanja koja prikazana u ovom izveštaju, mogu se izvući sledeći zaključci.

1. Projektovanje i proizvodnja složene transmisijske cink sulfidne optike za

proizvodnju projektovane distribucije snage u toku rada je izvodljiva.
2. Poravnavanje površine vara tokom samog procesa varenja sa pratećim
zrakom je moguće u jednom prolazu.
3. U poređenju sa varenjem konvencionalnim „jednotačkastim“ optikama,
varenje projektovanom optikom je pokazalo smanjenje konveksnih zrna pri
varenju i poboljšanje uglova vrha vara sa 125 na 163 stepena.

4.2 Budući radovi

Da bi se pojednostavili budući projekti optika za ravnanje u jednom prolazu,
prateći sektori bi trebalo da budu redizajnirani tako da ipak bude samo jedan zrak,
umest dva. Optika bi trebala da bude projektovana tako da se kretanjem optike može
podešavati razmak između glavnog zraka i pratećih sektora. Ovo bi učinilo optiku
raznovrsnijom za različite nivoe snage i brzine prenosa. Umesto da postoji samo jedna
optika koja prenosi svu snagu zraka, projektovana optika može da bude prenosni klin
koji će da okupira samo mali deo kolimacijskog zraka. Da bi se podesio odnos snaga
između glavnog zraka i pratećeg zraka, klin bi trebao da se pomera u i van
kolimacijskog zraka.

U ovom istraživanju, pozicija pratećih zrakova iza glavnog zraka je određena

očekivanom geometrijom bazena vara od kraja kratera. Za buduće radove, ovo
rastojanje se može bolje predvideti modeliranjem temperaturnog profila vara na
različitim rastojanjima iza glavnog zraka. Sa ovom informacijom, moguće je bolje

28
odrediti lokaciju pratećeg zraka. Zatim, može se modelirati neophodna količina toplote
kao i gustina snage pratećeg vođenog vara, da bi se popravila konstrukcija optike.

Sve probe varenja u ovom istraživanju su rađena na nerđajućem čeliku.

Nerđajući čelik nije previše osetljiv na zamor materijala izazvan koncentracijom
geometrijskog stresa. Umesto nerđajućeg čelika, buduće probe varenja bi trebalo
izvoditi na primenljivijem materijalu kao što je titanijum. Poprečni preseci varova na
titanijumu izvršeni konvencionalnim optikama bi se trebali uporediti sa varovima
rađenim projektovanom optikom. Varovi urađeni obema tehnikama bi onda trebalo da
se testiraju na zamor materijala da se pokaže efekat ugla vrha vara na vek trajanja
zamora.

29
Literatura:
1. American Welding Society (1991). “Welding Handbook”, Volume 2, Eighth
Edition, Chapter 22: Laser Beam Welding.

2. Steen, W. (2003). Laser Material Processing, Third Edition, Chapter 4: Laser

Welding.

3. Laser Institute of America (2001). “LIA Handbook of Laser Material

Processing”, First Edition, Chapter 4: Components for Laser Materials Processing
Systems.

4. Shealy, D. “Historical Perspective of Laser Beam Shaping”, Proceedings of

SPIE, Seattle, USA, July 9 – 11, 2002, Volume 4770, 28 – 47.

5. Dickey, F., Weichman, L., Shagam, R. “Laser Beam Shaping Techniques”,

Proceedings of SPIE, Santa Fe, USA, April 24 – 28, 2000, Volume 4065, 338 – 348.

6. Webb, C. and Jones, J. (2004). “Handbook of Laser Technology and

Applications” Volume 2, Part C, Chapter 4: Beam Delivery, 1442.

7. Killpatrick, D. “Laser Beam Shaping Takes the Next Step”, Industrial Laser
Review, July 1993, 8 (7), 18.

8. Liu, Y., Kannatey-Asibu, E. “Characteristics of Elliptical Laser Beam

Preheating During Laser Welding”, Manufacturing Science and Engineering, ASME,
1993, Volume 64, 895 – 905.

9. Liu, Y., Kannatey-Asibu, E. “Experimental Study of Dual-Beam Laser Welding

of AISI 4140 Steel”, Welding Journal, September 1997, 342 – 348. 10. Russ, A., Gref,
W., Leimser, M., Dausinger, F., Hugel, H., “Double Focus Technique – Influence of
Focal Distance on the Welding Process”, Proceedings of SPIE, Moscow, Russia, June
22 – 27, 2002, Volume 5121, 362 – 368.

11. Kell, J., Tyrer, J., Higginson, R., Thomson, R., Jones, J., Noden, S.,
“Holographic Diffractive Optical Elements Allow Improvements in Conduction Laser
Welding of Steels”, Proceedings of ICALEO, Scottsdale, AZ, USA, 2006, 8 – 17.

30