4.karakteristike fin.sistema-on je podsistem ekonomskog sistema.

Najbitnije osobine su dinaminost, otvorenost, sloenost i

hijerahinost.Dinaminost-stalno kretanje iz stanja neravnotee u stanje ravnotee.jedni elemnti ulaze u sistem , a drugi ispadaju iz sistema
tako da se veza meu njima stalno menja.Otvorenost-otvorenost nacionalne ekonomije prema stranim ekonomijama;povezivanje privrednih
subjekata iz razliitih nacionalnih ekonomija uvozno-izvoznim operacijama.Sloenost-reflektuje se kroz prizmu relativne samostalnosti i
celovitosti sistema jer se sastoji od podsistema (monetarni, fiskalni, bankarski). Hijerarhinost-odnos izmeu elemenata sistema i sistema kao
celine.postoji razliit rang,prioritet nekih njegovih podsistema.
6.ekonomski ciklusi i faze-ek.ciklus je kontinuirano kretanje privrede koje je cikline prirode,obeleeno usponima i padovima i determinisano
brojnim faktorima.Postoje etiri faze:1.uspon ili oivljavanje;2.polet ili prosperitet(najvia taka);3.kontrakcija-recesija(krizno stanje) i
4.depresija(najnia taka).Ekspanziona faza obuhvata uspon i prosperitet, dok kontrakcija obuhvata fazu pada.Faza ekonomskog pada koja se
nalazi izmeu najvie i najnie take ciklusa naziva se recesija.U sluaju kada je pad suvie dubok depresija.
9.beta koeficijent-mera relativne nestabilnosti prinosa na neku HOV u odnosu na promene na fin.tritima. Povezuje oekivanja investitora u
pokgledu prinosa na neku aktivu ili portfolio sa trinim prinosima. Problem stabilnosti beta koef. se reava primenom sledeih metoda:analiza
klasa rizika,analiza standardnih greaka, analiza stabilnosti korelacionih koeficijenata.Pri izraunavanju beta koef.najvie problema stvara
korienje neadekvatne zamene za oekivane varijable.Najee se kao zamena koristi odnos prolih vrednosti stopa prinosa na HOV i stopa
prinosa na neki irokobazirani indeks HOV.
10.strategija alokacije kapitala kod razliitih hov- etiri strategije:1.integrisana; 2.strateka; 3.taktika i 4. bezbedna.1.integrisana-integrie
analizu trita sa ciljevima investitora. Analizirani faktori kombinuju se radi utvrivanja kompozicije vrsta HOV u portfoliju.Vilijam Sharp je
formulisao proces kroz tri koraka:analiza trinih uslova,proces obrade rezultata i identifikacija jedinstvenog optimalnog portfolija.2. stratekaopcija dugoronog investiranja.Granica efikasnih portfolija utvruje se kao granica istorijskih preformansi trita i pojedinanih HOV.3.
taktika-konstantna i izuzetno frekventna promena kompozicije portfolija sa ciljem da se to vie iskoriste trenutne promene na
fin.tritima.Portfolio menaderi ovom strategijom odluke donose bez prethodno pripremljenih analiza; to je strategija koja se zasniva na
suprotnim oekivanjima.4.bezbedna-polazi od stava da je potrebno poveati ponder uea u portfoliju onim komponentama ija cena na
tritu raste,uz istovremeno smanjivanje uea u portfoliju onih hartija ija cena na tritu pada.
11.korienje fin.derivata u portfolio menad.-fjuesi i opcije predstavljaju najlikvidnije fin.instrumente na razvijenim fin.tritima.Prednost koja
se ostvaruje upotrebom derivata u ipravljanju portfolijom akcija,jeste mogunost da se utie na korekciju,odnosno redukciju sistematskog i
nesistematskog rizika. Fjuersi ,kao osnovna aktiva (HOV)imaju simetrian uticaj na prinose portfolija,jer imaju potencijal neogranienog
rasta,ali isto tako i pada usled direktne meuzavisnosti sa cenom HOV u podlozi.Opcije nemaju simetrian uticaj na preformanse prinosa
portfolija.
16.funkcija fin.menadmenta-fin.menadment kao nauna disciplina bavi se teorijom i metodama upravljanja novanim tokovima u preduzeu,a
kao funkcija preduzea obuhvata aktivnosti koje se odnose na sticanje sredstava, plasiranje i upravljanje imovinom.Upravljanje finansijama
podrazumeva upravljanje novanim tokovima preduzea. Fin.preduzea obuhvataju :sistem novanih tokova u preuzeu,kruno kretanje
nov.sr.u sferi proizvodnje,raspodele, razmene i potronje, primanje uvanje izdavanje raspodela i upotreba fin. sredstava. Fin.odnosi unutar
preduzea(unutranji) i fin.odnosi izmeu preduzea i drugih ek. subjekata (eksterni) su brojni i raznovrsni.U centru tih odnosa je novac, te su
novani odnosi osnov za uspostavljanje fin.odnosa.Fin.poslovanje se odnosi na uspeno voenje finansija preduzea, a to podrazumeva
sposobnost:plaanja,finansiranja,investiranja, permanentno poveanje imovine preduzea.Generalni cilj upravljanja posl.finansijama jeste
oplodnja fin.kapitala preduzea po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja.
18.finansijska funkcija preduzea- Fin.funkcija proima sve interne i eksterne poslovne procese i operacije:s njom zapoinje i s njom se zavrava
kruno kretanje novanog kapitala.Reprodukcioni proces poinje nabavkom :sredstva se iz novanog pretvaraju u materijalni oblik.Nastavlja
se proizvodnjom.U njoj sredstva imaju proizvodni oblik:radna snaga + sr.za proizv(predmeti rada i sr.za rad).U proizvodnji se stvaraju nove
upotrebne vrednosti u vidu proizvoda koji imaju novu vrednost.Reprodukcioni ciklus stupa u ciklus prodaje. Sredstva su u robnom obliku koji
se prodajom pretvaraju u novani oblik.Sredstva se stalno i uzastupno kreu iz faze u fazu,pri emu prelaze iz jednog oblika u drugi.U svim
uslovima robnonovanog privreivanja, novac ima prevashodnu ulogu,kako u funkciji merila vrednosti tako i u funkciji sredstva plaanja.
19.odnos fin.funkcije sa ostalim funkcijama u pred.-polazei od meusobne uslovljenosti i povezanosti finansijske i drugih funkcija, i od toga
da je finansiranje bitan uslov za ostvarivanje zadataka drugih funkcija, a kako finansiranje nije samo sebi cilj , odnosi finansijske i drugih
funkcija mogu se posmatrati kao odnosi izmeu aktivnosti koji su vani za ostvarivanje zadataka preduzea, jer predstavljaju sastavne delove
poslovnog procesa.
20.odnos fin.funkcije i prodaje-zapoinje planiranjem sredstava za finansiranje zaliha gotovih proizvoda i finansiranje potraivanja od kupaca i
potraivanja po robnim i potroakim kreditima.saradnja je znaajna prilikom donoenja godinjih planova poslovanja i prorauna potrebnih
obrtnih sredstava.Drugo znaajno podruje odnosi se na praenje naplate potraivanja za prodate proizvode,robu i usluge.Prodaja informie o
iznosima potraivanja od kupaca koji nisu naplaeni, a naroito ako te razlike potiu iz osnova nereenih reklamacija na cenu,
kvalitet.Fin.funkcija nemoe da intervenie kruto u vezi sa naplatom spornih iznosa ve to ini u saradnji sa prodajom.
21.odnos fin.funkcije i proizvodnje-zadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi odreenu vrstu proizvoda, odreenog kvaliteta i koliine i uz
odgovarajue utroke ivog i minulog rada, odnosno uz najmanje trokove. Ovi odnosi se realizuju kao odnosi finansijske slube i slube
proizvodnje.Obim saradnje je upravo srazmeran obimu materijalno-finasijskog poslovanja koje se odvija preko slube proizvodnje.Saradnja se
najvie ostvaruje na podruju angaovanja obrtnih sredstava u zalihama materijala, nedovrene pr.,poluproizvoda i delova gotovih
proizvoda.Velika je uloga saradnji slube za konstrukciju, operativnu pripremu proizv. i kontrolu kvaliteta proizvoda, a posebno u vezi sa
standardizacijom i tipizacijom sirovina i materijala.
22.odnos fin.funkcije i raunovodstva-odnos se ogleda u :1.izvetaji fin. slube o primljenim i izdatim instrumentima obezbeivanjima plaanja
slue kao podloga za knjienje u knj.2.obrauni kamata po kreditima i datim instr.plaanja su podloga za knjienje.3.ulazne fakture fin.sluba
daje na knjienje ra.4.raunovods. informacije(bilansi,stanje kupaca i dobavlj.poreskih obaveza) i izvetaje fin.sluba koristi kao informativnu
bazu za realizaciju poslova fin.slube.Fin. sluba mora imati i sopstvenenu operativnu evidenciju,posebno izvrenje naloga pp,praenja roka
dospelosti,izdatim instr.obezbeenja plaanja.
23.odnos fin.i kadrovske funkcije-kadrovska funkcija predstavlja jednu od funkcija svih ostalih funkcija preduzea, jer su kadrovi pokretai i
nosioci svih delatnosti koje se obavljaju u okviru ostalih funkcija.Kretanje produktivnosti,ekonominosti i rentabilnosti poslovanja putokaz je
za definisanje ciljeva kadrovske politike budueg perioda vezanih za eventualnu izmenu kadrovske strukture.Visoki trokovi odravanja sr.za
rad,povean kart mogu biti signal kadrovskoj slubi da postoji neadekvatna starosna ili kvalifikaciona struktura zaposlenih.Veza se uspostavlja
i prilikom obezbeivanja fin.sredstava za otvaranje novih radnih mesta, obrazovanje i struno osposobljavanje.
24.odnos fin.i marketing funkcije-neophodnost praenja i zadovoljavanja potreba,elja i ukusa postojeih i potencijalnih potroaa i
obezbeivanje fin.podloge za takvu poslovnu orijentaciju su dodorne take ove dve funkcije. Preduzee mora nastojati da na nauni nain
koordinira zadovoljenje potrebe trita i ostvarivanje dobrih poslovnih rezultata.Svaka promena u proizvodu zahteva preispitivanje rentabilnosti
postojee cene.pa pre donoenja odluke o modifikaciji proizvoda moraju koordinirati marketing-proizvodnja-fin. sluba. Fin . funkcija mora da
marketing fun.usmeri u pogledu potroaa kojima treba da plasira svoje proizvode.

32.finans.upravljanje obrtnim sr.preduzea-obrtna sr.su ona koja se u kraim rokovima obru i koja se pretvaraju iz jednog oblika u
drugi,novanog ili naturalnog.To su kratkorona sr.koja se stalno troe u procesu proizvodnje.Rok dospea im je do godinu dana.Troe se
jednokratnom upotrebom.Fin.upravljanje ima za cilj da se to manjim ulaganjem u ukupne i pojedinane oblike obrtnih sr. ostvari to vei
obim poslovne aktivnosti. Preduzee treba da tei da ostvari optimalan obim neto obrtnih sr.Neto obrtna sr. su razlika izmeu ukupnih obrtnih sr.
i kratkoronih obaveza i indikator su solventnosti preduzea.
33.finans.upravljanje novcem preduzea Je stalno balansiranje izmeu solventnosti i rentabilnosti. Koeficijent obrta gotovine pokazuje koliko
se gotovinskih ciklusa obavi u toku jedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je broj dana u godini koji protekne od trenutka izdavanja
gotovine za nabavku sirovina i materijala do momenta primanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda.Trokovi su:tr.dranja gotovine,
tr.transakcija gotovine, tr.nedostatka gotovine.Vano je predviati mogua odstupanja izmeu priliva i odliva novanih sr.Gotovinu ine banknote
i kovani novac.Najvii iznos novca je blagajniki maximum.Min.saldo je jednak prosenom godinjem saldu.
34.upravljanje zalihama preduzea Zalihe su glavni segment obrtnih sr.Postojanje zaliha je neophodno zbog: neizvesnosti i nesigurnosti u
privrednom ivotu;diskontinuiteta koji postoji izmeu pojedinih procesa; potrebno je vreme da bi dobra prola kroz sistem distribucije.
Optimalne zalihe su prosene zalihe materijala, poluproizvoda i gotovih pr.Tr.upravljanja zalihama su:tr.pribavljanja zaliha(prijema ,istovara,
smetaja, kontrole) tr.dranja zaliha(Osiguranje, uskladitenje, amortizacija), tr. nedostatka zaliha (proputeni prihodi od prodaje,gubitak
reputacije).Dve su osnovne odluke o zalihama: koliko pribaviti zaliha u jednoj porudbini i u kojim intervalima treba pribavljanje izvriti.
35.finansijsko prognoziranje i programiranje Najvei udeo greaka objanjava se grekam u prognoziranju i planiranju rada.Uloga prog.i
prog. vezana je za donoenje odluka.Vremenski period od trenutka dobijanja informacije do momenta izvrenja naziva se ciklus upravne odluke
i prikazuje se formulom: Cu=Vi+Vd+Vs ; Vi-trenutak dobijanja informacije, Vd-trenutak donoenja odluka,Vs-trenutak saoptavanja odluke.
Fin. prognoziranje ima pretplanski informativni karakter i usmereno je na mogui obim fin.resursa u periodu za koji se vri prognoziranje, kao i
da se odrede izvori finansiranja i pravci njihovog korienja.
47.definicija,formula i objasniti prelomnu taku rentabiliteta(PTR)-je taka pokria ili prag rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde
su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima., odnosno trokovima. Proizvodnjom/prodajom ispod TR ostvaruje se gubitak, a iznad TR
ostvaruje se dobit. Obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni tr. i deo varjabilnih trokova.PTR, odnosno taka u kojoj
se poklapaju fiksni i varijabilni tr. predstavlja donju granicu rentab.tj.u taki preseka poslovni dobitak je jednak nuli.PTR je onaj iznos obima
proizvodnje gde je UP(ukupan prihod) = UR ukupani trokovi) cx = a + bx
57.osnovne osobine poreza-1.porez je javni (dravni)prihod, koji se plaa za zadovoljenje optih interesa; 2. prinudno davanje, koje se naplauje
kroz fin. prinudu dravne vlasti; 3. predstavlja davanje poreskih obveznika bez direktne protivnaknade; 4.davanje iz vika proizvoda; 5.redovan
prihod;6. jednostrano utvreni od strane drave;7.derivativni porezi su prihod drave; 8.redovno se naplauju u novcu;
63.od kojih se oblika sastoji poreski pluralizam-1.neposredni(direktni) i posredni (indirektni) 2.subjektivni i objektivni 3.analitilki i sintetiki
4.ad valorem i specifini 5.redovni i vanredni 6.porezi u novcu i naturi 7. fundirani i nefundirani 8.katastarski i tarifni 9.opti i namenski
10.reparticioni i kvotni
64.objasniti neposredne(direktne) i posredne(indirektne)poreze-dele se shodno tome kako se manifestuje poreska snaga. Ako se poreska snaga
manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka re je o neposrednom porezu(porez na imovinu, dohotke i prinos na kapital), a ako je u vodu
potronje onda se radi o posrednim porezima(porez na promet,carine, troarine , monopolski porezi). Direktne karakterie: stabilnost, pravednost,
neelastinost, direktno se obraunavaju i naplauju iz dohotka. Indirektni: velika elastinost, vea obaveznost plaanja, korisnik ih indirektno
osea kroz cenu i usluge, nesocijalni su svi ih plaaju, lako se prevaljuju.
76.objasniti metode za utvrivanje visine poreske osnovice-1. direktan metod-na bazi podataka koje je p. obveznik dostavio poreskom organu, a
koja je produkt knjigovodstvene evidencije.to je porez na dobit preduzea, i prihod od samostalne delatnosti. 2.indirektan metod-utvrivanje
poreske osnovice kada podatke od znaaja dostavlja tree lice, a ne sam obveznik. 3.slubeni metod-kada por.obveznik nije podneo por.prijavu,
kada je por.obveznik podneo prijavu ali por.organ smatra da podaci nisu verodostojni.koristi se pri utvrivanju pretpostavljene poreske osnovice.
4.metoda parifikacije-primenjuje se u istim sluajevima kao i slubena metoda, samo to poreski organ ne utvruje por.osnovicu na osnovu
podataka koje je sam prikupio ve na osnovu poreenja sadrugim obveznicima iste delatnosti.
82.objasniti porez na dobit preduzea-poreski oblik kojim se oporezuje konaan fin.rezultat.Obveznici poreza su preduzea AD,DOO,DP,JP,OD
zadruge i nedobitne organizacije koje se bave prodajom roizvoda ili vrenjem usluga.Nadlenost poreske uprave se utvruje po osnovu dva
principa:1.princip rezidenstva-mesto registracije preduzea,a nerezident poslove obavlja preko stalnih poslovnica:predstavnitva,radionice.
2.izvor dohotka- teritorija na kojoj je dobit ostvarena.Poreska osnovica poreza na dobit preduzea je oporeziva dobit koja se utvruje kroz
raunovodstvene izvetaje bilansa stanja i uspeha.Poreski bilans ima za cilj utvrivanje osnovice za obraun poreza na dobit preduzea.Poreski
bilans je izvedeni bilans speha.
83.objasniti porez na promet-dve osnovne varijante:1.jednofazni-zahvatanje se vri samo u jednoj, tano odreenoj fazi pri kretanju robe od
proizvoaa do potroaa. 2.viefazni-oporezivanje prometa dobara i usluga se vri u svakoj fazi prometa(bruto i neto varijanta).Porezom na
promet proizvoda oporezuje se promet proizvoda koji slue za krajnju potronju.Porez na promet usluga plaa se na proemt usluga koje se
obavljaju uz nadokadu.Obveznik prava na promet je prodavac na malo-prodavac,davalac ili potroa.Osnovica poreza na promet proizvoda je
cena po kojoj se vri prodaja proizvoda, a osnovica poreza na promet usluga je iznos naknade za izvrenu uslugu.Plaa se po stopi od 20%.
84.objasniti PDV-savrmeni oblik oporezivanja.To je viefazni porez koji se obraunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga.Ovim
porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je u odreenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost proizvoda ili usluga.PDV
se naplauje u svakoj fazi prodaje, a porez na promet proizvoda se naplauje jednokratno, u fzi maloprodaje.Dve metode:direktna i
indirektna.Polazei od nabavke stalnih sredstava:potroni,dohodovni i bruto PDV. PDV u naoj zemlji je:potroni tip PDV-a kojim se ne
oporezuje nabavka kapitalnog dobra;primenjuje se indirektna metoda utvrivanja poreske obaveze kao razlika poreske obaveze na prodaju i
poreske obaveze na nabavku. Prihvaen je princip odredita, koji podrazumeva oporez. prema mestu potronje, to znai da je izvoz osloboen
plaanja poreza, a uvoz ne.Postoje dve poreske stope opta18% i posebna 8%.
85.objasniti akcize-specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom monopolskih proizvoda, tj. proizvoda
masovne
potronje.Akcizama se oporezuju proizvodi koji tete ljdskom zdravlju i ivotnoj okolini(cigarete, alkohol, kafa):Osnovicu za obraun akciza
ini jedinina mera.Naplauje se kada proizvod naputa mesto proizvodnje ili kada se uvozi u zemlju. Olakice su vezane za robu koju
nabavljaju diplomatska predstavnitva, davanje nafte i derivata u humanitarne svrhe, izvoz proizvoda.Obveznik je duan da proizvod obelei
akciznom markicom.
86.objasniti porez na dohodak graana-princip sintetikog oporezivanja.Prema Zakonu o porezu na dohodak graana uvedena je obaveza da se
ovaj porez plaa neto prihode iz svih izvora, osim onih koji su Zakonom posebno izuzeti.Osnovicu oporezivanja predstavlja dohodak za
oporezivanje umanjen za standardne i nestandardne odbitke. Stope su progresivne, i ovaj se porez plaa po isteku godine.U toku godine graani
plaaju akontacione iznose na pojedine vrste prihoda: lina primanja, prihodi od umarstva i poljoprivrede, samostalne delatnosti, autorskih
prava, patenata, kapitala, nepokretnosti, kapitalni dobici.
87.objasniti porez na imovinu-odnosi se na oporezivanje: 1.imovine, 2.naslea i poklona, 3. prenos apsolutnih prava.Plaa se na pravo svojine na
nepokretnostima( zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi, posloven prostorije), pravo plodouivanja, pravo upotrebe i stanovanja.
Osnovicu za obraun poreza predstavlja trina vrednost nepokretnosti, odnosno trina vrednost kapitala. Stope poreza su proporcionalne.

88.objasniti porez na prenos apls.prava-Nova vrsta poreza. Plaa se prenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima , prava intelekturalne
svojine, udela u imovini pravnih lica i HOV sa pravom uea trajnog prava korienja i prava gradnje na graevinskom zemljitu i prava na
eksporoprisanoj nepokretnosti. Osnovicu oporez. predstavlja ugovorena cena, ukoliko nije nia od trine vrednosti. Stope su proporcionalne
89.objasniti doprinose-fin. instrument kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda.Obeleja su: namena troenja doprinosa je
unapred ograniena; doprinosi nisu prihod budeta; obaveza plaanja odosi se na korisnike koji su povezani ekonomskim, socijalnim
razlozima.Brojni su, ali najznaajniji su doprinosi za socijalno osiguranje(penzijsko i invalidsko, zdravstveno, nezaposlenost), koji su kod nas
obavezni.Osiguranici su zaposleni i preduzetnici.
90.objasniti takse-Prema Zakonu o javnim prihodima i rashodima kod nas:1. administrativne, 2. sudske, 3.komunalne, 4.registracione, 5.posebne
republike takse. Taksena naela su: naelo legaliteta(mogu se uvoditi samo na osnovu zakona), generaliteta(odreuju se generalno unapred),
jednostavnosti taksene tarife(jednostavna da lako omogui plaaje), ne kumuliranja takse(za iste radnje ne naplaivati vie puta).Elementi taksa
su: predmet taksa, takseni obveznik, taksena osnovica, taksena stopa, taksena tarifa, taksena osloboenja i takseni sistem(skup svih taksenih
oblika koje koristi jedna zemlja)
102.objasniti kriterijume i podelu HOV-Prema prirodi odnosa koji se odraavaju na: osnovne i izvedene. Po ronosti na: kratkorone,
srednjerone i dugorone. Prema emitentu na: dravne, lokalne i firmi. Prema mestu emisije: domae i inostrane. Prema nainu odrevanja
poverioca na hartije: koje glase na ime, koje glase na donosioca i hartije po naredbi.
103.koje su HOV predmet kupoprodaje na naem fin.tritu- 1.HoV koje se izdaju u seriji. 2.varanti za kupovinu akcija ili obveznica i druge
HoV, koje daju pravo na kupovinu. 3.standardizovani finansijski derivati. 4.depozitne potvrde i druge vrste fin. instrumenata, koje Komisija
utvrdi kao HoV, odnosno fin. instrumente kojima se moe trgovati na organizovanom tritu.
104.koje HOV nisu predmet kupoprodaje na naem fin.tritu- 1. polise osiguranja osiguravajuih drutava. 2. HoV koje se izdaju povodom
prometa robe i usluga (menica, ek, konsoman, tovarni list). 3.udeli zatvorenih drutava 4.isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji koji
nemaju svojstve HoV, 5. izvedeni fin. instrumenti koji nisu standardizovani i nisu utvreni aktom Komisije. 6. investicioni kuponi otvorenih IF.
105.da bi neki papir bio HOV koje elemente treba da sadri- 1.oznaku vrste HoV; 2.oznaku da li glasi na ime ili na donosioca; 3.nominalu
vrednost HoV; 4.nominalnu vrednost celokupne emisije HoV; 5.oznaku klse, serije i serijski broj emisije; 6.opis prava i obaveza, koje HoV
sadri i nain njihovog ostvarenja; 7.mesto i datum emitovanja; 8.potpis ovlaenog lica emitenta . U naoj zemlji HoV se emituju na domau
valutu, tj. dinar, a prema zakonu mogu biti emitovane i na stranoj valuti.
106.u kojim je sluajevima je ogranieno pravo raspolaganja HOV- U pravnom prometu, prava iz HoV su neogranieno prenosiva, izuzev
ako:1.ukoliko zakoniti imalac HoV izjavi da se odrie prava raspolaganja odreenim ili svim pravima iz HoV; 2.ako nadlena sudska instanca
donese odluku o zabrani raspolaganja HoV radi naplate nekog svog dospelog potraivanja (porez na imovinu, PDV, porez na prenos apsolutnih
prava).Prava iz HoV stiu se stiu se po osnovu pravnog sledbenitva, nakon pravosnanosti sudske odluke.
109.objasniti beskuponske obveznice-prema nainu plaanja kamate fin.instrumenti duga mogu biti: instrumenti bez kupona, obveznice sa
kuponima i konsoli. Instrumenti bez kupona, ili diskontovane obveznice su simplificiran oblik instrumenata duga, koji svojim vlasnicima donose
samo jedno plaanje u vremenu egzistiranja ovog instrumenta.Ove hartije se prodaju uz diskont, tj. po nioj vrednosti od nominalne vrednosti
na koju glase. Odnosnim vlasnicima se na dan dospea isplauje glavnica zajedno sa kamatom. Nominalna vrednost na koju glase se sastoji od
glavnice i ukalkulisane kamate.To su blagajniki zapisi poslovnih banaka i komercijalni zapisi privrednih subjekata.
110.objasniti dugorone obveznice-Klasifikuju se prema emitentu na:dravne, obveznice lokalnih organa vlasti i korporativne.Obveznice su HoV
za koje se odnosni emitent obavezuje da e njenom imaocu, u roku njene dospelosti, isplatiti nominalne vrednosti i ugovorenu
kamatu.Korporativne su vrsta dugoronih obveznica koje emituju firme radi prikupljanja sredstava za kapitalna ulaganja.Kako su obveznice
instrumenti duga, za preduzea emitente, finansiranje putem duga predtavlja kreditni odnos.
111.objasniti municipalne obveznice-kategorija dravnih HoV i obveznice koje emituju nii organi dravne vlsti: pokrajina, gradovi, optine itd.
Imaju dugu tradiciju.Emitenti su organi lokalne vlasti(municipal bonds) putem kojih organi lokalne samouprave prikupljaju sredstva za
finansiranje razliitih potreba, izgradja: kola, vodovoda, puteva, elektrine mree, infrastrukture.
113.objasniti koncepte berzi-1.Angloameriki-osnivanje berze na osnovu zakona.Ako osnivai ispune unpred propisane uslove u zakonu,
dravni organi nemogu spreiti njeno osnivanje.Berza je privatno-pravna organizacija koja se osniva na osnovu trgovako-graanskog
prava.Mogu trgovati samo subjekti koji su lanovi berze. 2.Srednjoevropski- berza se osniva uz prevashodno ispunjenje svih zakonom propisanih
uslova i tada nadleni dravni organ (Komisija za HoV) donosi odluku o odobrenju rada berze.Mogu trgovati samo lanovi.Nemaka, Austrija,
Slovaka,eka,Poljska. 3.Francuski- berza je subjekt bez svojstva pravnog lica. Svojstvo pravnog lica priznaje se organizacijama koje
kontroliu berzu.Osniva se odlukom drave.Predstavlja opti dostupan skup i naziva se jo sistem dravne odluke.Francuska i Italija.
115.objasniti forvard poslove-forvard je pojedinani, nestandardni terminski ugovor. On je ugovor sam za sebe i nemoe sluiti kao oslonac
drugih terminskih poslova.Ovi ugovori se realizuju tano na dan isteka i nije mogua njihova kupovina i prodaja na berzi pre isteka njihovog
roka. Najee se radi o kupovini kada se za nekoliko meseci unapred fiksira cena i odmah isplauje novac za robu koja e kasnije biti
isporuena.npr. otkup penice na zeleno, kupovina struje leti.
116.objasniti fjuers poslove-fjuers je ugovor o isporuci robe, valute ili fin. instrumenta po unapred ugovorenoj, fjuers ceni i na ugovoren
termin u budunosti. Fjuers, za razliku od forvarda, nemora biti izvren. Fjuersima se moe svakodnevno trgovati na berzi, brzo se pretvaraju u
novac, pa se nazivaju i likvidni terminski ugovori. Sve transakcije se obavljaju preko kliringa, a ne direktno izmeu kupca i prodavca. Klirinka
kua overava ugovore, a ne direktno izmeu kupca i prodavca i tako postaje garant njihovog izvrenja. Fjuers je,za razliku od forvarda, ugovor
koji je berza standardizovala, pa moe da slui kao podloga za druge derivate, posebno opcije.Inicijalna mara kod robe i deviza je 10%, a kod
HoV 3-5% od vrednosti ugovora.
117.objasniti poslove s opcijama- izvedena hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda odreenu aktivu robu) po
ugovorenoj (tzv.strajk ceni) i u odreenom vremenskom periodu. Obaveza prodavca je da isporui ugovorenu robu, kada kupac podnese opciju
na realizaciju, a obaveza kupca opcije je da plati premiju kao garanciju kupovine. Ako kupac na dan isteka opcije eli da ima i opciju kupovinu i
opciju prodaje, onda uplauje duplu premiju pa se ove opcije zovu duplom premijom.Premija (depozit, kapara) opcije uvek pripada prodavcu kao
nagrada za njegov napor i obavezuda isporui robu na prvi poziv kupca.Kod opcija se obavezno ugovara opiciona (trajk) cena na osnovu koje
se opcija moe realizovati pre roka dospea (u sluaju amerikih opcija) i o roku dospea (u sluaju evropskih opcija).Za opcije na kojima se
trguje na slubenom mestu na berzi uplata premije vri se kod Klirinke kue.
118.navesti vrste opcija-1. kupovne(call) op.; 2.prodajne (put)op.; 3.op. na kratkorone i dugorone dravne obveznice; 4.op. na fjuerse;
5.evropski tip op.; 6.ameriki tip op.; 7.egzotini tip op.; 8.finansijski tip op.; 9. robne op.; 10.realne op.; 11.berzanske i vanberzanske op.;
12.indeksne op.; 13.svop opcije.
119.objasniti svop poslove-poslovi putem kojih se, preko berze, vri zamena jedne imovine za drugu, radi zatite interesa uesnika u poslu, a
najee se radi o heding poslu. Sama re svop znai razmena (trampa) jedne vrste potraivanja (dugovanja) za drugu. Ree se radi o zameni
aktive, a ee o zameni odreenih potraivanja ili dugovanja, kamata i deviznih kurseva. Zamenjuju se: loija vrsta robe,usluga za bolju; loija
vrsta kredita za povoljniji; loija kamata za povoljniju; loija valuta za povoljniju:Sve se ovo radi na berzi i najee uz pomo klirinke kue.
Trampa znai svop, a cela operacija zamene(trampe) potraivanja naziva se svopovanje.

120.objasniti heding poslove(operacije)-specifina vrsta berzanskih poslova kojima nije cilj pekulacija radi zarade (fjuersi i opcije) , nego im
je cilj zatita od rizika, odnosno od promene cene, deviznog kursa i kamatne stpe. Poto se kamate zatiuju preko svop poslova, kroz heding
poslove vri se zatita ugovora od promene cene robe u budunosti i zatita od promene deviznog kursa. Robni heding titi robu, odnosno
njenog vlasnika od promene cene, jer zakljuuje jedan ili vie ugovora o kupovini i istovremenoj prodaji robe preko berze. Devizni heding se
svodi na zatitu od promene kursa u budunosti, da bi se osigurala budua devizna plaanja po povoljnom kursu za za dunika(platioca).
121.objasniti pekulativne operacije-pekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovita normalnog investiranja,
a na osnovu pretpostavke da e mu doneti (usled specifinih faktora ili trinih okolnosti) prinos vei od trinog proseka. pekulacija koristi
razlike u ceni istog fin. instrumenta u razliitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trita. Arbitraa nije oblik pekulacije, jer koristi
razliku izmeu dva trita. Pri arbitrai investitor ne preduzima nikakav konkretan rizik.pekulacije izazivaju nagle fluktuacije na tritu i
ograniavaju se pravilima berze. pekulacija podrazumeva kupovinu HoV na kredit preko rauna komitenta kod berzanskih posrednika.
129.objasniti tokove fin.sredstava-Finansiranje preduzea predstavlja dinamiki proces koji obuhvata : pribavljanje novca, ulaganje novca,
vraanje novca i usklaivanje izvora finansiranja sa ulaganjima. Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja. Novac se pribavlja da
bi se vrilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu.Finansiranje kao dinamian proces obuhvata sve faze reprodukcije. Da
bi se zapoeo proces reprodukcije, mora se obezbediti odreena koliina novca, kojim nabavni menadment obezbeuje potrebna sr. za rad,
predmete rada i radnu snagu. Zatim proizvodni menadment organizuje proizvodnju, a prodajni menadment prodaje proizvedenu robu i
naplauje potraivanja od kupaca. Ovim se zavrava kruni tok reprodukcije. Uloeni novac se oslobaa i i koristi za finansiranje novog ciklusa
reprodukcije. Ako je osloboeni novac vei od uloenog rentabilno poslovanje preduzea.
131.objasniti naela likvidnosti i solventnosti-likvidnost oznaava potronost, odnosno sposobnost nenovanih delova imovine preduzea da se
transformie u novac (gotovinu).Moe se posmatrati u irem i uem smislu.Preduzee je likvidno ako u njemu imovina ima nesmetan kruni tok,
pretvarajui se iz novanog u nenovani oblik i obrnuto. Preduzee je nelikvidno, ako u njemu imovina sporo tee, ili tee sa prekidima zbog
toga to postoji poremeaj u nekoj fzi krunog toka.po stepenu likv.:1.imovina I stepena gotovina u blagajni,HoV unovive odmah;2.imovina II
stepena HoV unovive do 30 dana i potraivanja od kupaca naplativa do 30 dana; 3. imovina III stepena-kratk.potraivanja naplativa preko 30
dana. Solventnost-sposobnost plaanja svih obaveza u roku njihovog
dospea. Ako preduzee ne moe da plaa obavezeinsolventno.Solventnost( u amerikoj terminlogiji: adekvatnost kapitala) je globalna sposobnost preduzea da podnese rizike poslovanja.Ona
meri sposobnost da se na dui rok osigura vraanje pozajmljenih sredstava.
133.objasniti naela rentabilnosti i fleksibilnosti- rentabilnost-sposobnost da se ostvare to vei fin. rezultati sa to manjim ulaganjima tj. to je
sposobnost zaraivanja.Preduzee posluje rentabilno kada ostvaruje pozitivan fin. rezultat, odnosno kada ima viak prihoda nad rashodima.Moe
se meriti preko stope prinosa sopstvenog kapitala i preko stope prinosa ukupnog kapitala.Novana sr. treba ulagati tamo gde e se najvie
oploditi.Fleksibilnost- sposobnost preduzea da se prilagoava razliitim uslovima finansiranja.Naroito je znaajna sposobnost preduzea da
pribavlja dodatni kapital i da pre vremena otplauje dugove.Preduzee treba da razvije sposobnosti da sredstva pribavlja dodatni novac iz
sopstvenih(emisija akcija, ulozi), i tuih izvora(emisija obveznica, dugoroni krediti) finansiranja.Preduzee koje ima kreditnu sposobnost i
bonitet-dobra fleksibilnost.
134.objasniti vertikalna pravila finansiranja-odnos sopstvenih i tuih izvora finansiranja i odnos osnovnog i rezervnog kapitala.odreuju kakv
treba da bude odnos pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tui) i po raspoloivosti (kratkoroni i dugoroni). Tee
da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastinost finansiranja.Preduzea su prinuena da koriste tue
izvore, to je neminovnost i odnos sopstvenih i tui treba da bude 1:1 ili 50-50%.Ovim principom se obezbeuje sigurnost povratka kapitala
poveriocima, nezavisnost u voeju poslovne politike.Ako je zaduenost vea od 50% smanjuje se kreditna sposobnost preduzea, to mu oteava
pribavljanje fin.sredstava. Poslovanje je sigurnije ako pred. ima rezervni kapital koji ostaje rasporeivnjem dela ostvarenog netodobitka to
predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu.
135.objasniti ostala pravila finansiranja-1.pravilo finansiranja 2:1; 2.pravilo fiansiranja 1:1; 3.pravilo o odosu novca i kratkoronih izvora.
1.Prema 2:1 odnos kratkorone (likvidne) imovine preduzea i kartkoronih izvora finansiranja treba da bude 2:1.Znai da preduzee
kratkorone imovine treba da finansira iz kratkoronih izvora, a 2/2 iz dugoronih izvora.Moe se primeniti kada preduzee u strukturi
kratkorone imovine ima 50% stalne obrtne imovine. 2.Prema 1:1, iznos novca, kratkoronih HoV i kratkoronih potraivanja treba da bude
jednak iznosu kratkoronih izvora finansiranja.Zahteva da se na svaki uloeni dinar dolazi dinar duga. 3.pravilo o odnosu novca i kratk.izvora
odreuje minimalni odnos novca u odnosu na kratkorone izvore finansiranja(dugove)kojima bi se obezbedila solventnost preduze.
137.objasniti fin. bankarskim akceptnim kreditom- je stavljanje potpisa od strane banke kao akceptanta na menici koju na nju vue njen
komitent ili neko drugo lice. Banka samo iznajmljuje svoj potpis naplaujui proviziju. Banka se prema svom komitentu obezbeuje, jer on
prema meninom poveriocu istupa kao glavni dunik. Akceptiranjem menice banka pojaava kreditnu sposobnost komitenta prema treim
licima. Bankarski akcept je vrsta bankarske garancije koja se daje u obliku menice.Banka ne ustupa svoja sredstva, osim ako neeskontuje tu
menicu, ve korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovrnost i kredibilitet, olakava preduzeu da doe do novca i da
indosiranjem izmiri obaveze.
138.objasniti lombardne kredite i kredite po tekuim raunima-Lombardni- kratkoroni osigurani kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja
pokretne imovine koja slui kao garancija da e kredit biti vraen. Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim
poslovima (zalagaonice). Mogu se zalagati dragocenosti (zlato, srebro, nakit), HoV, roba. Kredit se odobrava ispod njihove procenjene vrednosti
(60-80%). Roba se zalae na osnovu konsomana, tovarnog lista.kredit po tekuem raunu-kratkoroni kredit na poslovnom raunu. Odobrava se
do visine i roka koji se utvruje ugovorom radi odravanja tekue solventnosti preduzea.Kamatu plaa na visinu iskorienog kredita.Formalno,
kredit je bez pokria, ali svaki priliv novca predstavlja otplatu kredita.
141.objasniti efektivnu kamatnu stopu predstavlja razliku izmeu nominalnog iznosa i primljenog iznosa sredstava po odobrenom
kreditnom zahtevu.Ona obuhvata kamatu sa svim trokovima, nakandama i provizijama.Pokazuje koliko kredit klijenta stvarno kota, odnosno
kolika je ukupna cena kredita. Nain obrauna je jedinstven za sve banke i propisuje ga Narodna banka.U obraun se ukljuuju iznos kredita,
rok otplate, nominalna k.stopa, naknda za obradu zahteva, naknada za voenje kredita, uslovi depozita.
143.objasniti zateznu kamatnu stopu i napisati formulu-Kamatna stopa je cena korienja kreditnih i novanih resursa na fin. tritima.Ona je
kljuni parametar fin. trita.Zatezna k.s. sastoji se od rasta cena na malo i fiksne kamatne stope. Obraun se vri tako to se fiksna mesena
stopa od 0,5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po mesenoj stopi rasta cena na malo primenom konformne metode.
Konformna metoda podrazumeva pripis meseno obraunate kamate glavnom dugu i obraun nove kamate na iznos tako utvrene glavnice.
Zakonska zatezna kamata se dosuuje na dinarske svote, a domicilna kamata na devizna potraivanja. Dunik koji zadocni sa ispunjenjem
novane obaveze plaa zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, po stopi utvrenoj Zakonom.
K-stopa zatezne kamate, Ks stopa rasta cena na malo
K = 100 x [( 1 + Ks ) x ( 1 + p ) 1]
z-zatezna kamata, F-fiksna stopa utvrena zakonom 0,5%
100
100
Z = iznos duga x K_
100